здан уверавам и убеђујем<pb n="140" />, а ви да турите руке у рукмаче па да зевате и сејирите.{ |
осио га у кућу и викао: „Честит свети“, а сва чељад дочекали су га насред куће и бацали се на њ |
</p> <p>Деца се загледаше у свога баба, а Ђурица рече:</p> <p>— Бабо да није лисица однела још |
тво и тата је почео да ради како треба, а бабо се покајао што <pb n="158" /> му се старешство и |
и продају <pb n="11" /> само у то доба, а ко пре прода није домаћин него раскутњик.{S} Тако мис |
/p> <p>— Нек стече он, па нек уситњава, а овако лако је доћи на готово...{S} И велим ја моме Ми |
ина! ..{S} Данас је прва радост његова, а њега нема да ужива у тој радости родитељској.{S} Звал |
свет да се потуца од немила до недрага, а он присвојио оно што му је најсветије: да располаже с |
ари на вашару?“ и пружају прст на њега, а мене стид, — кумови смо...{S} Ја то нећу нигде призна |
е изнео он, онда треба да је стид њега, а не тебе; онда треба да се крије од света он, а не ти. |
у, њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а за тим пошашољи руком по глави и измакне се.{S} Ружиц |
дам ја моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да је још онолико! — рече Тодосије па заћута |
брно кандиоце пред иконом Светог Ђорђа, а на противној страни оружје.{S} У другој соби два широ |
ве! — рече и седе на рудину испод јаза, а они до њега.</p> <p>Учини му се да су му сад још мили |
{S} Хтео би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајк |
тура дуван, а он се расипа.{S} Савија, а не може лако да савије и непрестано гледа у цигару.</ |
около око совре служи се вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} |
/p> <p>Тек што је прешао преко вотњака, а чу се Тодосије:</p> <p>— Зар ’нако ти с нама, море, н |
и праг и извијао своју песму око оџака, а <pb n="5" /> дрва су пуцкарала на огњишту.{S} Она сел |
во се ослања на дрво а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор к |
е је било само неколицина из комшилука, а сутрадан су долазили многи и рано.{S} Чича Витор доче |
оздени плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш ојађени сељак упрегне у свој плуг шест волова, па |
да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, бре, смејете, ја могу да посеј |
/p> <p>Тај је задовољан с оним што има, а има осредње имање, на коме се може лепо живети кад се |
их послова и користио и себи и другима, а људи се чуде како је смео прићи човеку кога пре није |
S} Он се само смешкао слежући раменима, а то је, од прилике, значило ово: „Дао сам ти имање у р |
{S} Прозори дупли, са стакленим окнима, а на великом димњаку пише: „1884 година“.{S} Предсобље |
читаво лето не <pb n="13" /> дођу дома, а онај један срађује оно имања и управља кућом.</p> <p> |
киљио очима, подбуо.{S} Торбица празна, а неће да уђе ни у дућан ни у механу. '</p> <p>— Здраво |
— Ја, тако она хоће.</p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређе пре |
> <p>Рад журно одмиче, гомила све мања, а све више комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса |
иду ближе кући, он све тише разговара, а кад се растадоше, он застаде пред Тодосијевом капијом |
е земље те је одоздо донекле обојадиса, а цигље по ходнику премаза црвеном земљом.{S} Где би пу |
хране па продаду на тргу за сто дуката, а свако кљусе стиже им на меру за коњицу...{S} Да ми је |
а, у које се улази пешке на мала врата, а иначе на велику двокрилну капију.{S} По дворишту заса |
капију.{S} По дворишту засађена дрвета, а између куће и осталих зграда утрвене путање, насуте ш |
а се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по неку реч.</p> < |
го она која није ни ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и |
ећ седа у механу па поручи јела и пића, а у дућанима набави свега што му треба за кућу.</p> <p> |
{S} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> <p>Он хукну, па се спусти |
насташе јаки мразеви и стаде воденица, а дотле се исполага и сено што беше у Јошевини, те се В |
.{S} На једном месту цени по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три гроша.</p> <p>— |
ема што треба у глави па да туђу слуша, а своју свиђа.{S} Ако нисам паметан у мојој четерестој |
p>— Зар не видиш да он твоју реч слуша, а Тодосијеву свиђа.{S} И чујеш ли шта говоре људи?</p> |
ане човек истих година, крезав и ћелав, а с леве стране човек средовечан и просед.{S} За другим |
ерац је засипао сув снег за кутњи праг, а дрва су пуцкарала на огњишту...{S} Она села на столич |
с и поштовање... ја знам мога старијег, а свет нека звоца и испира зубе...{S} Извол’те, бабо... |
ислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да |
свит, и спрема се да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозивати отуд од детелишта:</p> <p>— О, |
а и видна, подељена за говеда и кљусад, а уз њу телечар за телад.{S} Пролази сви са стране, да |
p> <p>Чича Витор одмаче на коњу напред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи у гомилицама сустижу, п |
у... — рече и полако се измаче из собе, а затим отрча да донесе каву.</p> <p>Принесе му је у ње |
о па ради и звера на девојке и другове, а сви џакају и дозивају се.{S} Зрели људи прекрстили но |
еле... више ништа.{S} Бабо суче бркове, а чича Јестратије смејури се и пуши дуван.</p> <p>— Нек |
ке и коца.</p> <p>Посвршава те послове, а стиже време за сејање кукуруза.{S} И ту имаде да унес |
ђа уз дебло, прекрстио ногу преко ноге, а врх штапа услонио уз горњу усну, па гледа преда се.{S |
подмажеш осовине...{S} Ено бунара онде, а ево кофе овде...{S} Ево ти кутија коломаза...{S} Разу |
о кад да је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S} Али то је з |
рот“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе, а никако смокве и шљиве.{S} Разумете, никако!</p> <p>У |
о ње:</p> <p>— Е, ћери, човек предлаже, а Бог располаже...{S} И ја велим: може човек нагињати к |
еж пркоси и снегу и зими и оста подуже, а старији се склонише у механу и почеше се припремати з |
и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ спава...{S} Мало даље је штала, озидана, простр |
ву на кутња врата.{S} Видосав се смеје, а она довикује:</p> <p>— Тата каже да ја нисам извезла |
и ручак.</p> <pb n="133" /> <p>Он пије, а она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобров |
— Зар онако ти јуче изграби из чаршије, а рекосмо да се заједно вратимо? — рече Тодосије.</p> < |
мутвак с две собе: у једној се обедује, а У ДРУгој спавају слуге и надничари.{S} Ту се готови ј |
И са свима се здрави, с некима рукује, а они га отпоздрављају:</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p |
ко је клас једар, сноп ће дати три оке, а крстина педесет ока, зрно као дукат...</p> <p>У доњем |
тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p> <p>Убрзо су свикли да помажу Ви |
ав ознојио се по челу и присукује брке, а за час се заборави па стрпа један брк у уста и полага |
а њен посао, па тек да узме рад у руке, а чича Витор ступи у двориште.{S} Носи велику шарену то |
асјава комишаоце с једне стране гомиле, а други у мраку.{S} На једном крају девојке у тесним су |
лију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у послу.</p> <p>— И |
о хоће да господује он учи друге школе, а ко хоће да ради тежачке радове и да научи како их ваљ |
одинама, побратим Мијат с десне стране, а Мићо с леве.</p> <p>Ружица их послужи како је у реду, |
p>— Шта ли је то било? — питају се оне, а Ружа само мрда раменима, тумара око огњишта и заговар |
о улар на вашару и стрпао га у чакшире, а човек то смотри па га ухвати за мишку.{S} Те ту повуц |
нио те месио чесницу и пуцао из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њих је полаз |
>Тодосије се бори с јунетом и смеје се, а Видосав га трља, час му извлачи језик и голица га по |
момак, скроман па ћути и осмејкује се, а они отпочну претресати:</p> <p>— Ако је тражио, јес’ |
селу и чича иде напред и поштапљује се, а он за њим носи торбу са прилогом.{S} Витор седи с људ |
је коју више у месец дана и овесели се, а сутрадан је као девојка: гледа преда се и стид га је |
сустижу, пролазе, жагоре, дозивају се, а Тодосије и Видосав изосташе те иду полако и разговара |
ову старост и прихваћај паметне савете, а ради оно што знаш да је боље и корисније, без обзира |
троши храну као и она од најбоље сорте, а од њих нема ни за половину прихода, као од ваљаног го |
мешно, она се цапари као свако дериште, а кад баба пијне и расплаче се, она се узнемири и ужагр |
јност.{S} Пусти их нек говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како си научио.{S} Ако си човек на |
..{S} Ја!</p> <p>Ружица повири из куће, а за њом се надвирише и мешаје.</p> <p>— То је бабо!</p |
друзи, сва три ожењени, пуна кућа деце, а имање слабо и неачко.{S} Једва ако имају шест хектара |
наместише дугачки сто, клупе и столице, а у орманче поређаше срчалук, кутије за кафу и шећер и |
на очи?</p> <p>— Лако.{S} Он нек виче, а ти ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам Витор |
принесе цигару устима, хтеде да повуче, а она се угасила.</p> <p>— Ти ниси ништа крив; то зна с |
, тог дана није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове несреће неће |
</p> <p>Витор је тежио да има што више, а Тодосије <pb n="21" /> је задовољан с оним што има, и |
а, само се два три младића прокртољише, а девојке сагоше главе још дубље, до саме трпезе.</p> < |
е познанство!..</p> <p>Они се уклонише, а сколише га пискарачи:</p> <p>— Хоћемо ли што да пишем |
ке се ослободе па најпре полако певуше, а затим по две и две запевају иза гласа:</p> <quote> <l |
сице више чела, па то зачешља и углади, а у џепу му увек марама и по нека књижица.</p> <p>То је |
S} Код воденице намести слугу, да ради, а он ће га обилазити сваки други дан.</p> <p>Као човек |
и ћути и испод обрва погледа по огради, а не осврће се на <pb n="23" /> Тодосија.{S} Кад би бли |
ућу да спреми шта треба, да га послужи, а он се услони на столицу и своју штаку, па укочи погле |
дби, издато подушје Виторовој Руменији, а Видосав Ђурковић уселио се у Микачића кућу.</p> <p>Са |
Они се смеју.{S} А она као мало у шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели у брлогу |
љади И пријатељима што су се ту десили, а механџија, чорљав и прљав сељак, запрегнут некаквом к |
ријатеље и хоћу да ми будете пријатељи, а за мене се не брините.{S} И не тражим ништа од вас не |
} У радан дан не да се видети у механи, а кад је празник он иде у њу спокојно, седне међу људе, |
ог дана <pb n="104" /> причао у механи, а сељаци се подгуркивали и смејали...{S} Набавиће калам |
денак, Ружићи!{S} Нису велики домаћини, а нећу да говорим криво, нису ни сиротиња.{S} Ама што о |
в маше главом и чим заусти да одговори, а Тодосије продужи:</p> <p>— Теби је тешко од његовог џ |
не сме ништа пропастити већ прикодити, а ако би пропастио могу му у свако боговетно доба истрг |
педесет дуката...</p> <p>Видосав ћути, а он продужује:</p> <p>— Ти мислиш да си паметнији од ц |
ачице сира и скорупа на једној клупици, а карлице млека на другој.{S} А чистоћа: да лазнеш мед |
ју стоку?{S} Води бригу о својој стоци, а немој о мојој.</p> <p>— Тек, велим...</p> <p>— Не биј |
је Видосаву да он ради како га Бог учи, а он ће се настанити на имању у пољу, код воденице, кој |
кад га ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да <pb n="128" /> му се подсмевају, он клоне |
n="172" /> <p>Још капетан и не доврши, а Дамљан Ружић скочи:</p> <p>— Молим, господине капетан |
е, свака се сагла као да крије залогај, а подмигују се и кикоћу.{S} Момци добацују један <pb n= |
ма из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а зидове од опеке.{S} Биће топла и подесна да се не мор |
омислио!</p> <p>Чича Витор наше главом, а хтео би рећи „Ниси ни ти много утекао од таких људи.“ |
игде ишао.</p> <p>Антоније врти главом, а чича Витора подузима зла слутња: то није добро.</p> < |
ва казана, каца са сирћетом шљивовиком, а на тавану виле, лопате и грабуље.{S} На другом крају |
И погледаш, чича Витор седи за совром, а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за ши |
Тодосије наоколо своје њиве под кућом, а друге поче изводити сам, из семена, на својим лејама. |
ист папира а рука му дркће, тура дуван, а он се расипа.{S} Савија, а не може лако да савије и н |
>У тим мислима и узбуђењу пропрати дан, а кући оде пошто се добро смрче, избегавајући да се с к |
сигурна погледа, неко весео и насмејан, а неко завукао руке у рукмаче па блене у таван и врата, |
а макар да би је скупље продао у јесен, а јевтиније у пролеће.{S} Даље, домаћин не продаје нову |
а, па се исправио и усукује као качкин, а јагодице му се зажариле као кокошињи обер...</p> <p>С |
штоља.{S} Њих је полазио Тодосијев син, а Тодосија Видосав.{S} Совра није дизата три дана...</p |
бе; онда треба да се крије од света он, а не ти.{S} Је ли тако, Видосаве?</p> <p>Он уздркта, от |
еда у бразду.</p> <p>— Зар ја штетовао, а ти се љутиш? — довикује Тодосије.</p> <p>Он нешто гун |
еплануо овас...</p> <p>Тако је навикао, а што је навикао држи да је најбоље и да не може друкчи |
осподине.</p> <p>Видосав предузе посао, а капетан оде на свој посао.{S} Данас је сазвао среску |
седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више совре, нуди и наздрављ |
на Видосаву.</p> <p>Али не прође много, а помолише се с њиве Видосав и његов побратим Мијат.{S} |
<pb n="40" /> и женско и старо и младо, а у среди наложена велика ватра са две главње и сухим г |
е се тиче он!{S} Ти ради како си почео, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти к |
јевој кући, да разгледа шта је порадио, а Ђурица оде својој.{S} Иде полако, погнуо главу и разм |
на јазу, узимао ујам и нешто га трошио, а нешто слао кући и чувао имање да не буде штете.{S} А |
овај свет: неко вели ’вако, неко ’нако, а ја велим: тешко ономе ко нема што треба у глави па да |
школе па је напустио.{S} Школа далеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао ј |
иђе па ради као од беде, па мало, мало, а њега нестане...{S} И нема га цео дан...{S} Не зна му |
зговор о другом којечему.{S} Мало мало, а њему звони у ушима: „Ћути, ти си слаб на пићу...“</p> |
разника.{S} Дан ведар, сунце одскочило, а хладови шарали по дворишту.{S} Видосав намирио посао |
— дода други.</p> <p>— Свој леб једемо, а туђу бригу водимо, — дода трећи.</p> <pb n="46" /> <p |
Ама људи смо, бре, бићемо и помрећемо, а та ће пустолина остати и без мене и без тебе...{S} Чи |
а:</p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си |
Њихну бруку...</p> <p>Иде путем журно, а у себи броји: „Он је крив за све ово...{S} Како је ра |
гама по четири пута косе за једно лето, а у другим селима једва да увате отаву.</p> <p>— Бога м |
пу, па једном руком ослонио се на штап, а другом трља преко темена и чела, и разгледа по соби.< |
имање.</p> <p>Оно живо отераше у обор, а мрцину бацише у шевар.</p> <p>Видосав се само вајка:< |
ште и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго се надуло као мешина и узнемирило се.</p> <p>— |
косио четири пута и имао богат принос, а сад, ето, сваке године коси је по пет пута.</p> <p>Се |
рилике биле кад су они настали на свет, а друкчије су данас, кад се подигао други нараштај и на |
га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Витор предузе старешинство он све горе.{S} Ак |
и.</p> <p>— Ово је текао Витор Микачић, а није село!{S} Не’ш, синко, куд си наумно! ..</p> <p>Ж |
га, као и увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављеви побратими, она тројица...{S} Па по |
је и стука их палицом да не пасу траву, а чича се погао па плужи...{S} Забраздио преко целог де |
/> <p>— Па баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по свету...</p> <p>— Кад ч |
</p> <p>Тако су осванули: она на прагу, а он под јабуком.{S} Затим се приобуо и умио и негде от |
тока се већ напасла и пландује у хладу, а њих двојичица седе поред јаза, са прутићима у рукама, |
, развијају се, одмичу.{S} Уче се раду, а вредни су и послушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и |
с њима, они се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор |
вече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица успрема по кући, Витор пригрне гуњче и с посин |
па продужи: — Ти имаш девојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо |
{S} Витор седи с људима у горњем крају, а он при дну, или стоји с момчадијом где у крају.{S} Ка |
p> <p>Чича Витор се уклонио у оџаклију, а Тодосије га одведе у вотњак.{S} Намести му столицу.</ |
час обилази око њих и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара...{S} Причају како је леп |
клију па одмолитва и наздрави Тодосију, а Тодосије наздрави домаћину.{S} Затим је обдарише сви |
се за скуте, па се утркују и доказују, а он се смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бо |
па прихватише коње и одведоше у шталу, а чича Витор одведе госте у оџаклију, где су намештене |
дан <pb n="88" /> другоме по неку шалу, а девојке шану једна другој на ухо, па кикот...</p> <p> |
n="60" /> Толико година живите у селу, а још га не познајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од Бога ти |
дао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи свој буквар из кога ће га |
немаштине.{S} Он је увек први на послу, а последњи се враћа.{S} Свуда су га хвалили.{S} Кад је |
ред пивницом.{S} Чељад су била у послу, а и они су волели да су сами, зато домаћин сам наточи с |
о умеси колач и запреће га на прочевљу, а они секу буранију и сецкају купусово лишће!{S} Па кад |
га, како заслужује, у другом које чему, а што ће ти он угледати цигару у руци, то није ништа... |
га окретати некако необично и у страну, а он притиште кочањком у браду и обори поглед у под.</p |
о како се кантар окреће на лаку страну, а како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта |
онда настаје врева.{S} Тодосије једну, а Витор десет и глас му пишти до по села...</p> <p>— Уб |
по леђима.</p> <p>Тодосије се осмехну, а чича уздахну и рече:</p> <p>— Извол’те... служите се! |
г старијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми изд |
дирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи се дозивају: „Пошто су улари на вашару?“ и пру |
еоци срп у руку па ухвате постат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па праве ужета.{S} Видосав д |
и малишани?</p> <p>— Сојка је у вајату, а она двојичица на њиви.</p> <p>— Добро, благо бабу! — |
, намести у хлад или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или кој |
оврћа.{S} Одатле ће он снабдевати кућу, а што претекне носити на пијац а откидати по неку пару |
носити јело.{S} Домаћин стоји при врху, а Видосав служи пиће, помаже мењати судове трчкара из к |
кући на своје имање и међу своју децу, а он на то и не одговара.{S} Ујогуни се па ћути, па псо |
данка.</p> <p>Они загледају у књижицу, а ћата претура по књигама и вели:</p> <pb n="147" /> <p |
ће доћи.</p> <p>Човек хоће у воденицу, а они скачу:</p> <p>— Немој да идеш тамо.{S} Куд си нав |
се сељаци и сви хвале Витора и Ђурицу, а сажаљавају Видосава.{S} Један рече:</p> <p>— Да га зо |
ћуте, шарају очима и хватају сваку реч, а кад <pb n="73" /> разговарају осмејкују се и све одоб |
Чујем како ти, мало час, нешто попеваш, а мени мило, мило, ваздан би’ те слушала.{S} Што, болан |
у, ниси се још навикао да своју свиђаш, а туђу не слушаш.{S} Навикни се на то!{S} Видосаве, бра |
е знаш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ништа као дете.</p> <p>— Може бити, бабо.</p> |
p>— Зато што си се ти повукао па ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тре |
лити да будем пасторче на моме имању... а неко да се башкари на. њему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му |
.. деца изнела.</p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти да видиш шта се ради?{S} Није њему место на |
а да и пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и теби...{ |
а, за њега и Тодосија.</p> <p>— Ене!{S} А шта је то било?</p> <p>— Молим те, само нек остане ме |
} Намести му столицу.</p> <p>— Седи!{S} А ви остали, хајте тамо, гледајте свог посла!</p> <p>— |
<p>— Бог с тобом!{S} Шта, не звани!{S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на Светог Ар |
орићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим малишанима..{S} Где су ми |
на Воведеније?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но в |
ека иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су моја деца, моји синови и насле |
а на вашар и размеће се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви ку |
у ми неке чудновате мисли, к’о да...{S} А, право да ти кажем, смрти се не плашим.</p> <pb n="6" |
ејем кукуруз „американ“ на њивама...{S} А ено шта ради <pb n="93" /> Тодосије који се на мене у |
емљишту где је био стари виноград...{S} А ону голет у брду оградиће и засејати жиром, да се под |
имо, све...{S} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с п |
пришанем..{S} А Она неће да приђе...{S} А он се пренемаже к’о маче над вареником: „Знаш, Јано, |
... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја посла... и немој да сузиш као дете... |
знаш како сам га узео, господине...{S} А он окренуо други лист и...</p> <p>Председник прекиде: |
апу и прекрсте се као код светиње...{S} А мени се смеју што сам казао да ћу посејати ону голет |
да толико расипа и да се размеће...{S} А жене слушају и загушиле се од смеја, — прича му Ружиц |
оче да претура по кући као свинче...{S} А пијана баба Вујана лелече иза гласа...</p> <p>Али га |
азговора.{S} Поред њих би оживели...{S} А он би пристао и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, |
/> нешто набацано једно на друго...{S} А све то искупио је, којекад, чича Витор Микачић.{S} На |
> <p>— Хајде, де, да прообичајимо...{S} А није ми до тога.</p> <p>Умочи шећер у воду па поче ср |
.</p> <p>— Тако му је време данас...{S} А ја велим: не може заповедати реп глави, него глава ре |
роговори он гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће |
ећ гледај своју децу... нашу децу...{S} А од данас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, |
и краљеви па немају деце, и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да |
Јане и вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће да приђе...{S} А он се пренемаже к’о маче на |
, Јано, волим те к’о моју Јошевину..{S} А она омахну сукњом и рече: „Прој се, чича, доколице“.. |
учи свашта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко |
имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је д |
поштеним људима него с несретницима.{S} А његов отац, покојни кум Антоније, био је човек и било |
а осече неко дрво из његова забрана.{S} А оно није:{S} Тодосију пало у вољу да с тим човеком се |
ло <pb n="145" /> да то није истина.{S} А Витор је изјавио пред судом да је то све истина: и да |
тровдана и пожњео до Светог Прокопа.{S} А, пусник, јак и издржљив!{S} Да камен види из земље ко |
нос по четири и пет пута преко лета.{S} А одмах до детелишта сеје кукуруз „американ“ и већ две |
, псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А напољу се чују гласови:</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S |
<p>Све њих двоје, Видосав и Ружица.{S} А понешто им помогне стара служавка, висока, пргава и с |
а.</p> <p>— Ја имам четрнаест гроша.{S} А ти?</p> <p>— Ја шеснаест.{S} Имамо доста, али даће он |
не, одлазак у непознато село и људе.{S} А Виторова је жеља да му одмах преда старешинство!{S} К |
вас, али поретко, како нико не сеје.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по њиви па опет посеја о |
треба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави д |
старац навро хоће да уђе у заседање.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без позива у заседање.</p |
ио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио да је тата радио паме |
кају да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је суда и закона..{S} За |
пази да се гости почасте и удаљи се.{S} А они осташе на истом месту да продуже како су започели |
кући и чувао имање да не буде штете.{S} А највише се занимао у врту који је ове <pb n="68" /> г |
е у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да |
а дође себи, да више не иде од куће.{S} А он проговори: „Ћути, не плачи, ето остаћу...“ и буде |
ејао је и то.</p> <p>— Паметно ради.{S} А ми знамо да је он то научио од Видосава.</p> <p>Ђуриц |
тако говоре и разговарају као људи.{S} А ту и Видосав и Тодосије, сели један до другога, као и |
и какву потрицу, или штогод пресуди.{S} А дође ли између њих до кавге, због стоке, због деце, и |
е да зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све се |
ко мени рећи и како ће ме погледити.{S} А овако, трапам ли трапам...{S} И што волим друштво!{S} |
p>— Лако.{S} Он нек виче, а ти ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам Витора: он ћути, ди |
како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како хоћеш...</p> <p>Она мрдну рамени |
клупици, а карлице млека на другој.{S} А чистоћа: да лазнеш мед с патоса!..{S} Наоколо и остал |
/p> <p>— Јест, Тодосије, кад пијнем.{S} А иначе сам ћутљив, склањам се и презам од свакога и па |
дина да онај витла његовом имовином.{S} А ја велим: „Немојте тако, људи, није то тако као што в |
им, да му увреду врати равном мером.{S} А зна да није заслужио у толикој мери да може дозволити |
месту, радио си посао како си умео.{S} А он, лудак, није разумео шта ти хоћеш и чему тежиш, па |
узгубио главу него је коме уступио.{S} А то није Бог зна какво имање: један брег са нешто шуме |
и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако, молим те....</p> <p>— Не бригај, Антоније, — р |
и чувао, те их није никоме саопштио.{S} А, правије рећи, није имао ни куражи да се унапред <pb |
и предаћемо ти у руке све што имамо.{S} А ти ћеш руковати имањем као својим, нас гледати и почи |
уна бурета меке и из трећег трошимо.{S} А љуте оно буре у ћошку.</p> <p>Он мисли, мисли.</p> <p |
и парчета земље нити се отима за то.{S} А оно што има уредио је како је умео: груписао њиве за |
љало једно и то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланено |
у, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце што се ту нађу, знаду шта треб |
какав свечаник!</p> <p>Они се смеју.{S} А она као мало у шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да |
вру, те их је наместио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слобо |
.</p> <p>Сви се сагласише за Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше још једнога из другог краја срез |
ај ми пријатеље, немој да их вређаш.{S} А за друго, здравље Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог |
и посматраше га.</p> <p>— Шта радим?{S} А шта се кога... на прилику... тиче: шта радим ја у мом |
дам Чолопек, па учини што си наумио“. — А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошев |
, помог’о ти Бог! — разгали се Витор. — А где је Видосав?</p> <p>— На њиви, с радинима.{S} Сад |
лио се Видосав и погледа у све редом: — А ако да Бог те дочекамо Светога Јована, славу мога род |
ади, ако нема, он се забавља с децом; — а јутрос други човек, ћути, не распитује ни за кога нит |
м гору по оном Чолопеку Тодосијевом.“ — А Коста Марић вели: „Не можеш је вала онде посејати па |
е, као иза сна:</p> <pb n="150" /> <p>— А!</p> <p>Затим кад га угледа, клипи с кревета, заљуља |
онија и трепће.</p> <pb n="113" /> <p>— А ја велим: нећеш море куд си наумио.{S} Не да то мој В |
его Видосављева.</p> <pb n="75" /> <p>— А што веле тако, Вићентије?</p> <p>— Зато што си се ти |
д његовог баба.</p> <pb n="157" /> <p>— А зна ли то тата?</p> <p>— Зна и он.</p> <p>— Али они н |
мени!</p> <p>— Тако је, брате!</p> <p>— А не да се скупљамо да доколичимо и оговарамо људе.</p> |
заборавио те Бог!{S} Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми се ти извлачиш?</p> <p>— Пио сам!</p> <p>— |
лена на колено, док је Србина,</p> <p>— А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, чуо је од његовог баба. |
тати.{S} Гледај посла, море!..</p> <p>— А како ћу с њим?</p> <p>— Како?{S} Као и досад.</p> <p> |
и купили“...{S} И још веле....</p> <p>— А ко то вели, Вићентије?</p> <p>— Свет...{S} Ја, није д |
ис-прот“.{S} Моја Полексија...</p> <p>— А, не! — прекиде председник. — Друго је „комис-прот“.{S |
— Ти си ово и скућио, брате...</p> <p>— А да ко је други но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој п |
ца брука и нека се он смири...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан и радник.{S} Ономад је осекао |
да седне, да му скувам каву...</p> <p>— А он?</p> <p>— Он вели: „Остави ме, дете, сада“...</p> |
/p> <p>— Где ти је Тодосије?..</p> <p>— А што помињеш Тодосија?..{S} Ја не знам, бабо, шта хоће |
нети ужину, — одговори Ружица.</p> <p>— А где су моји малишани?</p> <p>— Сојка је у вајату, а о |
?</p> <p>— Ја овде код колибе.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— И синоћ.{S} Јуче нисам нигде ишао.</p |
му се уозбиљи и мало зацрвене.</p> <p>— А где је Видосав? — упита и накриви главу.</p> <p>— Ено |
" /> <p>Тодосије развуче усне.</p> <p>— А шта да ти причам?{S} Ви сте млађи па причајте.{S} Ми |
ка.</p> <p>Ђурица се узврпољи.</p> <p>— А ми сви знамо ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па п |
астанке.{S} То је Видосављево.</p> <p>— А знаш ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> |
ком, који није његово друштво.</p> <p>— А, правије би било да ти мене питаш: шта ја тражим по т |
{S} А ово, доиста, није добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и н |
</p> <p>— Учим ратарску школу.</p> <p>— А где му је та школа?</p> <p>— У Краљеву! — показа рата |
ми!{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— А што је љут?</p> <p>— Шта знам ја што је љут.</p> <p>— |
p> <p>Затим замуцну и протепа:</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће!</p> <p>— Није дан |
озбиљио као старкеља, па вели:</p> <p>— А што да не смем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то и |
.</p> <p>Дамљан Ружић му вели:</p> <p>— А сад се окани беспослица и базања по вароши, већ иди у |
ић се накашља суво па ће рећи:</p> <p>— А што ти је тако криво, Тодосије?</p> <p>— Зато, брате, |
јете.</p> <p>Она се узбезекну:</p> <p>— А што, бабо?{S} Извол’те послужење!</p> <p>— Носи, не п |
</p> <p>А другом руком Јовицу:</p> <p>— А ти си мој радник и кућаник! ...</p> <p>Затим замуцну |
:</p> <p>— Деде, деде, шта би?</p> <p>— А шта она вели?</p> <p>Младић се уозбиљи:</p> <p>— Шта |
тобом, шта то радиш мимо свет?</p> <p>— А зар ово није мимо свет? — показује на детелину.</p> < |
ушу ми издаш и бељег удариш..“</p> <p>— А он?</p> <p>— Узели га душмани на руку, господине, јед |
је гунђори: „Лаже, нисам ја то причао.“ А младићи га пострекавају:</p> <p>— Деде, деде, шта би? |
не заливадиш, видиш како се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега тиче моја њива и мо |
ј!{S} Што не сврнеш мало до ноје трле?“ А она поче успијати уснама и намештати кадивицу на глав |
Они већ препочињу онај рад од Тодосија а Тодосије га је научио од тате.{S} Зашто бабо није доз |
/p> <p>Узе дувањару, одваја лист папира а рука му дркће, тура дуван, а он се расипа.{S} Савија, |
прође, па ето ти Витора.{S} Он на врата а они на ноге.</p> <p>— Добро ми дошли!</p> <p>— Честит |
оџаклије Ђурица и Јовица: један босоног а други распојас и растиру испаване очи.</p> <p>Чичи бл |
е покуповао.</p> <p>Господин иде напред а Видосав за њим.{S} Кад дођоше у среску канцеларију, о |
м ја некаква шепртља која се пача у све а не зна свог посла.{S} Или сам лудак који не зна шта р |
ду њему те је он утанча и онда он плете а они гледају.{S} Недељом, кад оду кући да се пресвуку, |
..{S} То сам и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже те отк |
волети људи који се нису нигда сукобили а имају исте успомене и исте погледе на све.{S} И ако с |
е Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим малишанима. |
е опет љутио.{S} Сад није могао отриети а да му не изговори: да треба да је толико паметан да з |
.</p> <p>Тек што се Тодосије врати кући а седе под трем свога вајата, кад угледа Видосава.{S} У |
икачић не може прозборити неколико речи а да не помене Јошевину и чињаше му се да се тек од тог |
нам и бабу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{S} Срамота ме да палим пред њим, као њего |
нећу нигде признати да је таки кум Иво а немој ни ти.{S} Реци: „Немојте, људи, тако говорити, |
г из детињства. „Дрво се ослања на дрво а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићентија“.. ре |
зговарају осмејкују се и све одобравају а у истини мало за кога имају добру реч.</p> <p>Чича Ви |
трошкове.{S} Имали су хране и за стоку а ни подрум им није био празан.</p> <p>Слога, да Бог по |
{S} Рекоше му да тај учи ратарску школу а та је школа најбоља за сељака.{S} У њој се учи како ћ |
51" /> узјаше.{S} И чича напред на коњу а он за њим, па право цркви.{S} Мало доције дође и Ружи |
док не роди шљива и онда продаје стару а пече нову.</p> <p>Он држи да сваки сељак домаћин треб |
а раме, погнуо се и тек да спусти врећу а они вичу:</p> <pb n="35" /> <p>— Није ту бабо!</p> <p |
ти кућу, а што претекне носити на пијац а откидати по неку пару да му се нађе, да не досађује п |
А већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави држаљицу на секиру, мотику, будак... — пр |
4" /> <p>— Кија као мачка!</p> <p>. — У-а, запаприли му пурењак!</p> <p>Тај уребес заглушише де |
, баба?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича Витор се смејури и само чујеш: хм... хе.... хи.. |
Бог, домаћине!{S} Честит свети!</p> <p>А Витор одговара:</p> <p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И о |
врискују: _</p> <p>— И-ју-ју! ..</p> <p>А на то се одзивају из комшилука, са другог комишања, с |
S} Бабо ће се тобом поносити!...</p> <p>А другом руком Јовицу:</p> <p>— А ти си мој радник и ку |
-Милики... даће ми човек грош...</p> <p>А Ђурица му вели:</p> <pb n="177" /> <p>— Што си тумара |
лот, и ту најпре страда комшија.</p> <p>А чича Витор највише се боји онога што се увек смеши и |
и сам, тек није беспослан никад.</p> <p>А већ у Видосава не може се поуздати ни у чему, као да |
и шану:</p> <p>— Остави то сад.</p> <p>А овај се искоси:</p> <p>— Е?{S} Кад би те неко питао!{ |
те су и ту мајсторију упознали.</p> <p>А њихове радости кад приставе лончић уз ватру у водениц |
цама у мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А кад дође празник, мајка је измије и оплете јој кикић |
о виче:</p> <p>— Како смеш тако?</p> <p>А Ђурица се уозбиљио као старкеља, па вели:</p> <p>— А |
ор обори поглед земљи и појми да рече: „А зар није тако?{S} Право веле људи“, — па мрдну рамени |
а: цепа дрва, носи ђугумаре воде, чисти авлије и штале, вуче терет од сваке руке.{S} Што заради |
у новост.{S} Он цепаше дрва у механској авлији газда-Јованике.{S} Кад је угледа, он, као и обич |
Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће то причати где ста |
они у кући чуше да чича нешто гунђори у авлији.{S} Мало потраја, па се чује све јаче као да се |
д његове куће, он га засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, намести у хлад или под трем |
/p> <p>— Не слушај пискараче, хајде код адвоката у канцеларију.{S} Он је мајстор од свога занат |
суда, нуде им услуге или им препоручују адвокате.</p> <p>Чича Витор уморио се и задијао се, па |
> <pb n="62" /> <p>— Не можемо тако!{S} Аја!{S} Овај Видосав хтео би да све изопија, па да прав |
полако:</p> <p>— Иди!</p> <p>— Што?{S} Ајдемо заједно!</p> <p>— Иди!{S} Иди кад ти кажем!{S} И |
он га засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, намести у хлад или под трем у вајату, а ак |
ран, распитује <pb n="95" /> за све па, ако има посла, он иде те га ради, ако нема, он се забав |
{S} Ја не знам, бабо...{S} Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>— И убиће те! ..{S} Попрешће те моја с |
> </quote> <p>— Тако, дечице, пожурите, ако сте ради да раније ухватите коло! — вели један стар |
е па, ако има посла, он иде те га ради, ако нема, он се забавља с децом; — а јутрос други човек |
куће.{S} Ако ће што радити, нека ради, ако неће, нико му и не тражи.{S} Али он ћути као стена |
ешство... и ако хоће да ради нека ради, ако неће нека иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А деч |
ћеш да радиш као што се ради, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дошао...{S} Нисам ја подизао |
јеш но ико.{S} Кажи ми отворено, у очи, ако сам на рђавом путу.{S} Ти боље видиш него ја.{S} Мо |
Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрим, ако Бог да!</p> <p>За Витором стадоше сви кућани, сем С |
г је рекао да се пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о томе говорили, деца су се |
у дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Други неће тако |
већу и намести како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то старешинство, и та главобоља, да га слуш |
о, ти се очисти.{S} Ама јеси чуо, море: ако не можеш бити богат и одевен, можеш бити чист и уми |
о крпељ...{S} Чес’ и поштовање свакоме; ако ми треба власт, ја јој одем светла образа и велим: |
и ону травку У руци.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све тако као што ти кажеш, онда што ми ниси р |
ом ја не би’ узела никога из села...{S} Ако ти немаш никога, ја имам: ено три моја ујаковића у |
је све хладнији и неприступачнији...{S} Ако га шта упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у |
ави па да туђу слуша, а своју свиђа.{S} Ако нисам паметан у мојој четерестој или педесетој, ја |
мета на предмет, с човека на човека.{S} Ако га ко шта упита, он с муком одговара.{S} Кад га зов |
пије.{S} Спава на механским клупама.{S} Ако га истерају из једне механе, иде у другу.</p> <p>Зн |
нису крива деца и није крива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њ |
p>— Ти си и сувише осетљив и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна о свему што говори свет, онда |
урад, загледа их, разгледа обручеве.{S} Ако је где овлажило између дуга, он замазује лојем, ски |
знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треба њега да бирате, ви га изберите.{S |
може да му забрани да понеку попије.{S} Ако би му и забранила, он би нашао ракије у селу и опет |
Сад да испунимо оно што Бог милује.{S} Ако сте при речи, нек приђе девојка и узме обележје...< |
ор предузе старешинство он све горе.{S} Ако што и ради, ради оно што му се свиди.{S} Нити га шт |
реба њега да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољ |
бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што радити, нека ради, ако неће, нико му и не тр |
агда: „Овако умем и овако ћу радити.{S} Ако сам ти шта упропастио, нек прецене људи па да ти на |
да га гоним, само му не дам овласти.{S} Ако је крив он, нису крива деца и није крива Ружица.{S} |
шим посла <pb n="18" /> и идем кући.{S} Ако му дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не |
и: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у послу и врдне у страну. |
о Видосава, одлакнуло му је на души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се ду |
> <p>— Ако си имућан дођи и учи сам.{S} Ако си сиромах то...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да |
а ти ради и крећи се како си научио.{S} Ако си човек на свом месту, биће времена кад ће те ти и |
: да мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако двојица на путу разговарају и гледају у њега, он ми |
гућавају да свет прима што је добро.{S} Ако је он стар, није паметнији од целога света.{S} Нашт |
о, амо, па опет чича Витор на среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како је то било!</p> <p>Чича Витор |
дељи!{S} Све избегава да се састану.{S} Ако се где сусретну, он обори поглед земљи и шмурне у с |
у ти то рупчаге по гуњу и чакширама?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу и конаца па се искрпи.{S |
еколике године одкако њиме управљам?{S} Ако нисам прикупио које парче земље, ја сам набавно бољ |
. "</p> <p>— Хоћеш да их тужиш суду?{S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље ти је: покупи свој |
— Е, ко ће мене дати на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и учи сам.{S} Ако си сиромах то...{S |
> <p>— Па... радио сам, газда.</p> <p>— Ако си радио, ти се очисти.{S} Ама јеси чуо, море: ако |
родитељу! — одзива се Видосав.</p> <p>— Ако он дође па викне: незваном госту место за вратима, |
у браду и обори поглед у под.</p> <p>— Ако би кога усвојили, не морамо одавде из села.{S} Ја и |
ти ствари у кујну и доби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још нешто послушаш? '</p> <p>— Хоћ |
едаше.{S} Он продужи све јаче:</p> <p>— Ако ћеш да радиш као што се ради, ти ради, ако нећеш ид |
се, а они отпочну претресати:</p> <p>— Ако је тражио, јес’ се и намерио на кога треба.</p> <p> |
</p> <p>На послетку му добаци:</p> <p>— Ако буде жив Тодосије, до године ће имати веће детелишт |
ошуље.</p> <p>— Право велиш! _</p> <p>— Ако ти немаш никога, ја имам.{S} Ено од мога ујака оста |
е сме ништа пропастити већ прикодити, а ако би пропастио могу му у свако боговетно доба истргну |
намести у хлад или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које |
о се Видосав и погледа у све редом: — А ако да Бог те дочекамо Светога Јована, славу мога родит |
деце, а имање слабо и неачко.{S} Једва ако имају шест хектара земље папратњаче, нешто шуме и в |
оденицом.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако је врећа од десетак ока, они зачас закуче кантарски |
О, бабо!{S} Хајде ’вамо сад!</p> <p>Па ако се не одзове одмах, они заинтаче по неколико пута:< |
еса.</p> <p>Онај се трже:</p> <p>— Море ако те згодим ја одавде, нећеш се маћи отале!..</p> <p> |
, него да му се избије старјешство... и ако хоће да ради нека ради, ако неће нека иде, па да ми |
те успомене и исте погледе на све.{S} И ако су им куће биле подалеко, није им сметала даљина да |
би могао Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако се с киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избегне |
пао сикиру <pb n="61" /> у руке..?{S} И ако Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, служ’те се!..</p |
вори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; тераће се онај ко не |
ли смо!</p> <p>— Сви смо!</p> <p>— Па и ако нема свију, вишина је дошла! — веле скупштинари и о |
„Поштовани господине капетане,</p> <p>И ако се лично не познајемо, слободан сам обратити вам се |
Кад су заједно за совром, он ћути, или ако што проговори он гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче |
неће да чује ни за какав разговор, или ако је саслуша, не признаје ништа.</p> <pb n="152" /> < |
="153" /> <p>— С киме ћу се разговарати ако нећу с тобом, веселниче мој...</p> <p>Он се опет за |
"63" /> братску љубав, и не био што сам ако за шта било досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти |
ин бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зна нешто више од њега? „Наша плавуља, колу |
тај баба и кога хоћеш...{S} Шта је било ако сам казао...{S} Чудна ми чуда што сам казао.{S} Ја |
у.</p> <p>— Шта је то тако страшно било ако ти је узео старешинство?{S} И зар због тога да се т |
вас, браћо, учинићете велику задужбину ако га изберете.{S} Не умем вам казати какво је то дете |
урица.</p> <pb n="70" /> <p>— Пристадох ако ти одобри бабајко! — вели сељак и оде својим путем. |
упреше погледе у њега.{S} Он прелистава акта, нешто подвлачи писаљком, превија хартију, загледа |
<p>У то време у заседању су расматрали акта и припремали их за претрес.{S} За дугачким <pb n=" |
а лакат и задубао се у расматрање наких акта,</p> <p>— Управо, господине Јанићије, та „лења тор |
селу...{S} Брука, моја Ружо!...{S} Уф, ала ме боли глава...</p> <p>Баци рогуље и ухвати се за |
и ону удовицу...</p> <p>— Е, де, де... ала сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича-Виторе, ово т |
>„Који оно добар јунак бјеше </l> <l>На алату коњу великоме</l> <l>Са крсташом у руци барјаком, |
се умијеш, бабо.</p> <p>Он је погледа, али некако необично и страшно, као да се бори с душом.{ |
p> <p>— Што да сили!{S} Оно јес’ газда, али нисам ни ја поникао као ова травка на ледини!{S} Да |
то побратимство увлачили су и Тодосија, али он се само смејао пијаним људима.</p> </div> <div t |
и врпољи се:</p> <p>— Хвала вам, тетка, али јесам ли ја дорастао... рецимо, тетка... да толиким |
ло се.{S} Све то јесте и штета и брука, али све то није ништа као ова невоља што је он пошао ни |
Вићентија који је из другог краја села, али као добри пријатељи иду један другоме и преко обича |
ијом.{S} Он није давао ни Богу тамјана, али дође Маркезан те наследи имање и сад води за собом |
све више...</p> <p>„То му је сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве штете. |
му пружи утешну реч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на само разговоре.{S} Ти |
како треба.{S} Летина није била богата, али није ни оскудна те је берба ипак била толика да су |
?</p> <p>— Ја шеснаест.{S} Имамо доста, али даће он ниже.</p> <p>Па викну сељаку:</p> <p>— Хоће |
Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у многоме не зна ни за девету част као тата.{S} Да |
сетој години, џигљаст и мало бледушкав, али здрав и окретан.{S} Учио је два разреда основне шко |
ога среза,; човек мален, стар, крошњав, али живахан и разговоран.</p> <p>— Ти си одавде?</p> <p |
’вате земљу...{S} И све крију што раде, али мени то доставише пријатељи и ја дођох овде, суду.. |
као човек и избегавао да не дође довде, али се не може даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је ст |
ља у овој прилици, да не би било свађе, али не мога отрпети, док не оде до њега.</p> <p>— Добро |
на души.</p> <p>Све као што Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је превасходио...{S} У њему |
а, могли су га изазивати од сваке руке, али нико није могао од њега чути рђаву <pb n="71" /> ре |
ни, имао планове како ће уредити имање, али их је вешто крио и чувао, те их није никоме саопшти |
смотрио Витора чим је ушао у детелиште, али му није хтео прићи до неко доба дана.{S} Решавао се |
век, па ништа.</p> <p>Жене се повукоше, али ипак ослушкиваху шта ће рећи.</p> <p>— Ово је текао |
и не знаду ово што сам ја учио у школи, али знаду све друго више него ја.{S} Они су и старији и |
осмој години, мало крутуљастији и лењи, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „ |
p> <p>Он им не умеле ништа више казати, али они га сами разумедоше и отрчаше за Видосавом.</p> |
аше главом:</p> <p>— Можда неће викати, али која вајда кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме ј |
Кад га за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, оставити њему на вољу да ради како он хоћ |
вило је време незнатне белеге старости, али поуздан поглед и старачка лакост, одавали су човека |
совру.{S} Тодосије виче да се иде кући, али Видосав не да ни поменути, него опет доли чаше и за |
ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш трампити Чолопек за Јошевину! ..{S} Зато ли се |
Што ће ти то да знаш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам праву истину. "</p> <p>— Хоћеш да их т |
и завише цигаре.{S} Запали једну и он, али непрестано звера, и чим ко <pb n="64" /> отвори вра |
да се побију, онаког би у зубима понео, али онако, некако, срамота га од њега, подилази га зима |
девендела!</p> <p>— Ти си то приграбио, али ја више не дам!</p> <p>— За то те не питам!</p> <p> |
{S} Остарио је добро и мало се погрбио, али није попустио у раду и бризи за кућу и напредак има |
тебе, Виторе?</p> <p>— Па и јес’ тако, али он и не тражи бољег од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} |
вим имањем.{S} Сам зна да то није тако, али све му се чини да је баш тако.{S} Седи, тако, па се |
} Божја воља, кум ми не треба поодавно, али ја га призивам и стимам: и о благудану и где га вид |
њи терет на њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему је одавно постао несносан овај положај у који |
же, па застаде:</p> <p>— Било је нешто, али бојим се...</p> <p>— Чега има да се бојиш?</p> <p>О |
рафе.{S} Нудили су га да буде министар, али он неће; воли да служи своме народу него да седне н |
е за сејање, он је поора и посеја овас, али поретко, како нико не сеје.{S} А кад тај овас изнич |
о чуо?</p> <p>— Ти знаш: свет као свет, али ни он не ради како треба</p> <p>— Како, Вићентије?< |
ове какви му на <pb n="134" /> ум дођу, али биће онако како је опредељено...</p> <p>Она ломи пр |
јс!</p> <p>Тодосије проговори још неку, али Витор не окрену главе.</p> <p>На послетку му добаци |
за њега: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не брини, Ружице. <pb n="127" /> .{S} Онакав радник |
неспавања, прилегао је пред саму зору, али није ока свео...{S} Опет бриге и неприлике!{S} Чича |
а.{S} Он воли и свог баба и свога тату, али не може да затвори очи и затисне уши, већ види шта |
љуби у руку обојицу, па хтеде и Ружицу, али она затеже руку те се само руковаше.{S} Жене се ижљ |
у кућу.</p> <p>— И овај је вољан човек. али... ето тако...{S} Божја воља...{S} Изгубљен човек!. |
еви гости нису у званици, <pb n="58" /> али су му дошли на благ дан као другови и пријатељи с к |
ле си и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, да измишљају на |
о је тешко наћи се у таком положају!{S} Али најтеже му би кад паде зао удес и тетка му премину |
е познавати него ја...“ </p> <p>„...{S} Али и код њега има нешто што не ваља..“ — она то не би |
ади паметан свет у другим местима...{S} Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погле |
ва ситне стоке, по шесеторо говеди..{S} Али ја велим: хе, што се размећете!{S} То јест, велим у |
е неке мање суме за оправку мостова.{S} Али, пре тога, да свршимо посао са питомцима.</p> <p>Се |
ду може бити и неуспеха и неприлика.{S} Али то није никоме исказивао, нити би пред ким признао |
} Он је ту, негде...“ извири се она.{S} Али у том сену цигара под јабуком шећерлијом и он се на |
њега чује праву истину, до ситница.{S} Али од Тодосија није могао ништа сазнати.</p> <p>— Што |
за чудо шта то ради посинак Виторов.{S} Али он је знао шта је радио: тако је радио и Симо Морав |
одобровољио па прича и заговара је.{S} Али, ипак, стрепи кад ће поменути Видосава и шта ли ће |
оварање није достојно озбиљних људи.{S} Али оно не може избити из такта паметног човека и натер |
ради, ако неће, нико му и не тражи.{S} Али он ћути као стена и не обзире се ни на шта.</p> <p> |
де више прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња глава и ред је да се |
ла, тешила, да се прибере и поврати.{S} Али он неће да чује ни за какав разговор, или ако је са |
игне на време, и ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд да се то мени деси!{S} Дај ону облицу дрвета! |
арити пазар; не ваља рећи па порећи.{S} Али други пут да нисте ништа радили без татиног одобрењ |
ларме и разметања са својим знањем.{S} Али оне нису могле остати неопажене и за њих су се заин |
кућу и пријатељи с таком фамилијом.{S} Али му је срце празно, он је невесео и нерасположен.{S} |
гледају посла што им је Бог одредио.{S} Али Тодосију тај рад пође од руке и нико не дочека да в |
како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али...</p> <p>Ово пусто „али“! ..{S} Што год почне, ста |
рате и опет све дође на своје место.{S} Али, еве јада сад!...{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосав |
ајтан на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде прићи:</p> <p>— Море, окани се, дете. |
ло право што је оволики свет сазват.{S} Али, ипак, дошао је <pb n="86" /> и он рано и довео Ђур |
ћерамидом као што ради данашњи свет.{S} Али чича Витору не може нико доказати да сме такнути у |
лушати и издирати као изорски вочић.{S} Али овај вели: јок!</p> <p>— Хоће овај да заповеда!</p> |
а ћеш пре призвати до свога комшију?{S} Али он зна и то да комшија жели да што више приграби им |
одбити од камена него од њега!</p> <p>— Али овај се усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу |
раш и ником више...{S} Напред!</p> <p>— Али шта ћу с њим?</p> <p>— Што те се тиче он!{S} Ти рад |
ли то тата?</p> <p>— Зна и он.</p> <p>— Али они не знаду све тако као што ти знаш?</p> <p>— Они |
— Није... него... — хоће да се изговори али не зна шта ће.</p> <p>— Па си много чудан сад...</p |
Руменије.“</p> <p>И поче га упознавати али постепено и у приликама са угледнијим људима с који |
н ућута па рече: „Како хоћеш.... избаци али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кућ |
неколико година...</p> <pb n="80" /> <p>Али најтеже му је због баба...{S} Он је до сад чуо...{S |
о њега и до мене.</p> <pb n="148" /> <p>Али, што је било, било, мани ме, брат-Радојица!</p> <p> |
ви браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти да нешто каже, те махну руко |
у и најурим га са мога имања“...</p> <p>Али ту се тргне и падне му на ум његова Руменија и она |
баба Вујана лелече иза гласа...</p> <p>Али га прекиде некакав крупан глас из помрчине:</p> <p> |
довољан и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао завући у душу чича-Виторову, ви |
понашати и лепу реч прозборити.</p> <p>Али, по својој скромности, он се једва показивао да зна |
.. — поче Филип врскати језиком.</p> <p>Али Видосав не да о томе прозборити:</p> <p>— За то те |
.{S} Имамо нешто да разговарамо.</p> <p>Али док се он окрену, Видосава, неста.{S} И тај га дан |
ој сучеш цевке на витлићу, и то.</p> <p>Али она салетела да јој каже и он јој мораде испричати |
постигне он, уз његову припомоћ.</p> <p>Али ево јада са Видосавом!..{S} Тај се човек губи, из д |
приметила необично на Видосаву.</p> <p>Али не прође много, а помолише се с њиве Видосав и њего |
угледа сад с Тодосијевог имања?</p> <p>Али му још више пуче пред очима кад се упозна с једним |
<p>Људи рекоше: „Благо њима!..“</p> <p>Али Бог не да сва блага: нису имали никога од срца.</p> |
ео је тако.{S} Али...</p> <p>Ово пусто „али“! ..{S} Што год почне, стане и замисли се: шта ће р |
, уђе у собу те обуче нов гуњ и натакну алов фес, извади некакву хартију из сандука и стрпа је |
чарапе с двојим вођицама и широки појас алове боје.{S} Видосав му покиселио опанке, измазао кај |
ствари.{S} О чивилуку извешаше старије аљетке што се ређе употребљавају.{S} У ходнику наместиш |
необичан: мутне очи, подбуо, неочешљан, аљкав, једна ногавица испала му из чарапе и ландара по |
Да је нисам више видео онде!</p> <p>На аљкавост и мурдарлук мрзи, да очима не види.{S} Хоће да |
ама.{S} Све на њему чисто и у реду, без аљкавости и мурдарлука, понаша се уљудно, пази с ким ће |
.</p> <p>— Извол’те, чича-Вићентије!{S} Ама поштујем те, море, као мога оца! ..</p> <p>— Хвала, |
да говорим криво, нису ни сиротиња.{S} Ама што онолико облећу око власти?{S} Није било капетан |
/p> <p>— Ако си радио, ти се очисти.{S} Ама јеси чуо, море: ако не можеш бити богат и одевен, м |
</p> <p>— Опет она! — подвикну Витор. — Ама рекох ли ти да се оканеш тих беспослица!</p> <p>— Б |
екао: „Нема у земљи курјака“. </p> <p>— Ама коме ће, по Богу, те се сатре радећи? — питају се с |
чекај то време!{S} Буди јунак!</p> <p>— Ама не знаш ти њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и |
ујем ја ништа што ми ти велиш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, бићемо и помрећемо, а та ће пустолин |
рају око тога пустог кмества..</p> <p>— Ама каква кмества!{S} Ја сам најбољи кмет у својој кући |
одазва и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S |
чајте.{S} Ми смо се испричали.</p> <p>— Ама причај-де оно.</p> <p>— Које, поре?</p> <p>— Знаш о |
ледину.</p> <p>Видосав узвера:</p> <p>— Ама шта ти је, бабо?</p> <p>— Зар те није срам.... толи |
> <p>Чича му се загледа у очи:</p> <p>— Ама, чујеш, море!{S} Нећу ја милости од тебе, да ми га |
дмицала од њене постеље, те је оставила аманет Витору да је не тера већ нек умре у њиховој кући |
без буђа и паучине, пуна вина и ракије; амбар с пуним пресецима жита, кошеви пуни кукуруза у кл |
тире буђу и паучину.</p> <p>Затим оде у амбар, завири у сваки пресек, разваљује саће од осова, |
ваљује саће од осова, подвлачи се испод амбара да види да нису миши гдегод прогризли, па затиск |
.{S} А одмах до детелишта сеје кукуруз „американ“ и већ две године како тај кукуруз сазрева као |
да је практичније сејати бели кукуруз „американ“, него „осмак", јер он доноси много више прихо |
да уредим детелиште и да сејем кукуруз „американ“ на њивама...{S} А ено шта ради <pb n="93" /> |
мена, на својим лејама.</p> <p>Кукуруз „американ“, који је најпре сејао:на једној њиви, доношаш |
досав је имао неприлике и са кукурузом „американом“.{S} Док су сељаци свој кукуруз „осмак“ брал |
} Нема посла без стара човека!{S} Тамо, амо, па опет чича Витор на среду.{S} Ако ће!{S} Причај- |
Његово имање... и све...{S} Он је влас’ан да уради шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме брук |
би као роб.{S} Имају троје дечице, као анђели.{S} Пуна кућа разговора.{S} Поред њих би оживели |
и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија.</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Рекох: да јави |
па се поврати на столицу и само гледа у Антонија и трепће.</p> <pb n="113" /> <p>— А ја велим: |
у’ватимо...“</p> <p>— Велиш ли одиста, Антоније?</p> <p>— Бог с тобом, Виторе, кад сам те доса |
се не наљутиш.</p> <p>— Нисам ја дете, Антоније.{S} Ти ме бар познајеш.</p> <p>Он се прокртољи |
ру заиграше уснице:</p> <p>— Па шта би, Антоније? — рече и нешто му суво застаде у гуши, те се |
p>— Да Бог да у здрављу...{S} Хвала ти, Антоније!</p> <p>Сад осећаше да је добио двојином снаге |
овако, молим те....</p> <p>— Не бригај, Антоније, — рече Витор и упиљи очи у њега.</p> <p>— Зна |
као на врата.</p> <p>— Јесте ли здраво, Антоније?</p> <p>— Здрави смо, Богу хвала.</p> <p>— Да |
торе.</p> <p>— Здраво, шта ми ти радиш, Антоније?{S} Откуд ти ’вако сабајле?{S} Хоћеш ли у кућу |
отвори.{S} То беше његов пријатељ чича Антоније.</p> <p>— Здраво сван’о, Виторе.</p> <p>— Здра |
ш ли у кућу?</p> <pb n="110" /> <p>Чича Антоније зверајући и на прстима уђе у колибу.{S} Витор |
њега уситниш моје имање! ..</p> <p>Чича Антоније само броји полако:</p> <p>— Неће, ја како!{S} |
еку, да зна и да се управља... — одмаче Антоније.</p> <p>Он се доцкан присети и рече:</p> <pb n |
дошао.</p> <p>— Даће Бог добро! — рече Антоније, па повири на врата и опет узвера.</p> <p>Чича |
и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не дам, да ћу погинути на овој поњави земљ |
ретницима.{S} А његов отац, покојни кум Антоније, био је човек и било ми је слатко пољубити га |
било на састанку?</p> <pb n="111" /> <p>Антоније појми да каже, па застаде:</p> <p>— Било је не |
а опет ућуткује док он не почне.</p> <p>Антоније поћута, чукну штапом о прочевље, па поче:</p> |
синоћ.{S} Јуче нисам нигде ишао.</p> <p>Антоније врти главом, а чича Витора подузима зла слутња |
ну грбачу...{S} И знаду га и цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде тамо, па седне међу њих |
не примио у кућу кад ти дођем на Светог Аранђела, или би ми уклепао сикиру <pb n="61" /> у руке |
бави се гајтана, чојице, копчи и другог арча, па терзија реже, шије и шара и за њега и његову С |
ника.</p> <p>— Другим речима, господине Атанасије, то је „комис-прот“.{S} Моја Полексија...</p> |
pb n="98" /> <p>— Зашта, бабо?</p> <p>— Аша зато, брате, што се водиш из туђе главе!</p> <p>— И |
} По кући клопарају лонци, кашље и кија ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А напољу |
раменима, тумара око огњишта и заговара ашчију.</p> <p>Како јој је било тога тренутка!{S} Она н |
час кући.</p> <p>За тај дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб |
ок вам се тако мили.</p> <p>— Је л’-де, баба?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича Витор се с |
ити и дотеривати у ред.</p> <p>— Тек... баба Вујана, да смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о д |
та у ходнику, раздерња се иза гласа.{S} Баба Вујана, преплашена, повири из куће и викну слабачк |
у хладу и забављале се својим радом.{S} Баба Вујана је чувала мале пилиће у башти, премештала с |
е очи.</p> <p>Деца се загледаше у свога баба, а Ђурица рече:</p> <p>— Бабо да није лисица однел |
а... — Па потрча да пољуби у руку свога баба.</p> <p>Витор мрдну главом:</p> <p>— Остави то сад |
амести вајат, разгледа шта је успремила баба Вујана по кући, упути Сојку на њен посао, па тек д |
што није ваљало и како је то утицало на баба и остале...{S} Погледа за њим подуже, па оде полак |
етура по кући као свинче...{S} А пијана баба Вујана лелече иза гласа...</p> <p>Али га прекиде н |
како је међу њима.{S} Он увек пропушта баба напред и иде скромно и погнуте главе.{S} Ишли су н |
<pb n="80" /> <p>Али најтеже му је због баба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} |
о бабо?</p> <p>— Зна, чуо је од његовог баба.</p> <pb n="157" /> <p>— А зна ли то тата?</p> <p> |
ча-Витора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и свога тату, али не може да затвори очи и затисне |
ад у руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Вујана прича што смешно, она се цапари као свако д |
она се цапари као свако дериште, а кад баба пијне и расплаче се, она се узнемири и ужагри очиц |
је скочио неколико корачаји, смотрио је баба и видео чудо што није досад било: чича Витор заора |
арају лонци, кашље и кија ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А напољу се чују гласов |
кућу и чељад из Качера, приљубише се уз баба и трче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели им |
ви заједно, за једном софром, и слуга и баба Вујана, па сви спавали <pb n="56" /> на једној пос |
. што ’но веле... после мога родитеља и баба!</p> <p>Тодосије му одгурну руку и погледа га озби |
кући послује у свему и замењује мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђ |
азу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</p> <pb n="39" /> |
негде отишао.</p> <p>Сад треба дочекати баба...{S} Боже, шта ли ће бити!</p> </div> <div type=" |
/> <p>Колико сам попио, брате?{S} Питај баба и кога хоћеш...{S} Шта је било ако сам казао...{S} |
ста кокошка, — вели Јовица и облеће око баба.</p> <p>Витор стао, па се загледао у рагастов од в |
Ти радиш онако како си научио од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке |
n="70" /> <p>— Пристадох ако ти одобри бабајко! — вели сељак и оде својим путем.</p> <p>— Е, н |
рите.{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говори и онај што је негда био |
n="41" /> <p>— Кочањка с два три зрна: бабица! — рече и полако и неприметно баци се на једног |
то нису знале.{S} Деца траже пурењаке и бабице па их пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их к |
је јој до сабора и кола.</p> <p>— Нека, бабо...</p> <p>— Шта нека?{S} Знам ја, рецимо, све...{S |
ку и стаде се забављати.</p> <p>— Вала, бабо, ја не знам како ћу... што ’но веле...</p> <p>— Тр |
ки човек?</p> <pb n="98" /> <p>— Зашта, бабо?</p> <p>— Аша зато, брате, што се водиш из туђе гл |
као брава.</p> <p>— Шта сам ти ја крив, бабо?..{S} Бога ти, шта ти је?</p> <p>— Шта велиш? — из |
леже раменима:</p> <p>— Што је дао Бог, бабо...</p> <p>— Хвала!{S} Свега задовољно!.{S} Опрости |
е гајтан с врата и пружи:</p> <p>— Сад, бабо, извол’те!</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Понеси кесу! |
ији од целог села?</p> <p>— Ко то каже, бабо?</p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш нове обичаје у |
код сваке механе...</p> <p>— Истина је, бабо...{S} И у нас понеки трчкарају око тога пустог кме |
Видосав узвера:</p> <p>— Ама шта ти је, бабо?</p> <p>— Зар те није срам.... толики човек?</p> < |
само клима главом.</p> <p>— Што ти је, бабо? — запиткује Ђурица</p> <p>— Нешто си се окарио, б |
љег родитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: добротвора мога.</p> <p>Чича Вићентије зева и иск |
речи окуражише:</p> <p>— Што ’но веле, бабо, знаш како је... ти имаш твоје госте па имам и ја |
7" /> <p>— Полако, бабо...{S} Молим те, бабо... теби је одавно нешто криво...{S} Ја сам чуо...< |
>— Треба ти но како.</p> <p>— Молим те, бабо... — промуца и пружи руку..</p> <p>— Узми, за тебе |
кеса на свом месту.</p> <p>— Молим те, бабо, као родитеља...</p> <p>— Гледај посла, синко.{S} |
и погледа му у очи:</p> <p>— Молим те, бабо, кажи ми шта ти је...{S} Нас свађају душмани.</p> |
ека звоца и испира зубе...{S} Извол’те, бабо... молим, све исправно!</p> <p>Тодосије му шану на |
у на сто, пред њега.</p> <p>— Извол’те, бабо!</p> <pb n="132" /> <p>— Хајде, де, да прообичајим |
/p> <p>— Зар и каву?</p> <p>— Извол’те, бабо.{S} Скоро ће стасати и ручак.</p> <pb n="133" /> < |
уд довека.{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— И што да ме он учи и саветује?{S} Тако д |
мене...{S} Лако ћемо...</p> <p>— Седи, бабо, што ти је, — моли га Видосав.</p> <p>Он полако пр |
ред њим као војник.</p> <p>— Шта ће ми, бабо?{S} То мени не треба.</p> <p>— Треба ти но како.</ |
ста где год те нађе.</p> <p>— Не брини, бабо!</p> <p>— И пољуби га у руку и од срца, Бога ти!</ |
е зацрвене и протепа:</p> <p>— Бога ти, бабо, што ти је?</p> <p>Чича седе и стаде млатарати шта |
наш ништа као дете.</p> <p>— Може бити, бабо.</p> <p>— Све се водиш из Тодосијеве главе!{S} Сра |
поче он пљештући устима.</p> <p>— Знам, бабо.</p> <p>— Изучио много... и, да ти кажем, ћери, св |
енима и обори поглед:</p> <p>— Не знам, бабо.</p> <p>— Ја, да речем да жалим, не жалим; нек пиј |
овај... много штошта...{S} Ја не знам, бабо...{S} Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>— И убиће те! |
што помињеш Тодосија?..{S} Ја не знам, бабо, шта хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>— И не знаш.{S |
ла још једну ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него она која |
n="146" /> <p>— Ружице!</p> <p>— Чујем, бабо. '</p> <p>— Колико ’но имадосмо ракије у подруму?< |
Слегао је раменима и рекао: — Разумем, бабо...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030 |
коро ће вакат и њему!</p> <p>— Разумем, бабо!</p> <p>— Чувај ми пријатеље, немој да их вређаш.{ |
села зачина.</p> <p>— Тако и ја велим, бабо.</p> <p>И онда почне претресати појединце у селу: |
неколико пута:</p> <p>— О, бабо!{S} О, бабо! — као да је наступила не знам каква опасност.</p> |
заинтаче по неколико пута:</p> <p>— О, бабо!{S} О, бабо! — као да је наступила не знам каква о |
едан трчи више јаза и виче:</p> <p>— О, бабо!{S} Хајде ’вамо сад!</p> <p>Па ако се не одзове од |
ује Ђурица</p> <p>— Нешто си се окарио, бабо? — дода Јовица</p> <p>Он ћути, ћути, па се наједар |
скоруша:</p> <pb n="97" /> <p>— Полако, бабо...{S} Молим те, бабо... теби је одавно нешто криво |
ше ћурани по дворишту.</p> <p>— Полако, бабо...</p> <p>— Није ово Тодосије текао, но Витор с ов |
е штете! — рече и оде.</p> <p>— Хоћемо, бабо!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030_C |
Хоћете ли то упамтити?</p> <p>— Хоћемо, бабо! — веле деца и гледају преда се. </p> </div> <div |
е те моја со и мој хлеб! </p> <p>— Што, бабо?</p> <p>— Попрешће те моје добро!</p> <p>Видосав с |
p> <p>Она се узбезекну:</p> <p>— А што, бабо?{S} Извол’те послужење!</p> <p>— Носи, не питај ме |
{S} Па додаде:</p> <p>— И много је љут, бабо...</p> <p>— Како... по чему?</p> <p>— Намрштио се |
{S} Да то одужиш, синко!</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И данак од Ђурђевдана.{S} Скоро ће вакат |
аш, да нас не осрамотиш!</p> <p>— Хоћу, бабо, науке ми!</p> <p>Мало доцније наручио је код сара |
и пољуби га у руку увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И направи му места где год те нађе.</p> |
си свршио основну школу.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И да учиш добро, да почитујеш господина |
му чича Витор.</p> <p>— Како ти кажеш, бабо, — одговара дете.</p> <p>— Ја кажем кад си изучио |
каже?</p> <p>— Срамота!</p> <p>— Можеш, бабо, како хоћеш...</p> <p>— Лако је се растрти на моме |
дан... врућина.</p> <p>— Да се умијеш, бабо?</p> <p>— Добро би било да се мало расхладим.</p> |
као пред иконом:</p> <p>— Да се умијеш, бабо.</p> <p>Он је погледа, али некако необично и страш |
све богаство....</p> <p>— Право велиш, бабо, човек не треба да сили, па шта имао да имао, — до |
е у селу... да ћеш... да нас истераш... бабо! .. — И бризну у плач.</p> <p>Сојка, која се беше |
деници или трли, па они спремају ручак: бабо умеси колач и запреће га на прочевљу, а они секу б |
— Каже побратим Мијат све како је било: бабо одранио јутрос у суд... и тамо викао и дерњао се к |
воје место.{S} Али, еве јада сад!...{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосава и огласио га за распику |
уку:</p> <p>— Ти си бабов учевњак...{S} Бабо ће се тобом поносити!...</p> <p>А другом руком Јов |
ми, јес’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у многоме н |
сине?</p> <p>— И веле... више ништа.{S} Бабо суче бркове, а чича Јестратије смејури се и пуши д |
мисли она и размишља. — Ко је крив?{S} Бабо криви Видосава...{S} Шта има при њему да не ваља?{ |
оми прсте и ону травку У руци.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све тако као што ти кажеш, онда што |
е у свога баба, а Ђурица рече:</p> <p>— Бабо да није лисица однела још једну ћубу? .</p> <p>— Ј |
итора обрадоваше се и скочише:</p> <p>— Бабо, није нико долазио!</p> <p>— Није било никакве ште |
о и тата је почео да ради како треба, а бабо се покајао што <pb n="158" /> му се старешство изб |
пи шаку око цигаре боји се да не угледа бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још једном, два, и рече как |
на занеме.</p> <pb n="151" /> <p>Не зна бабо како је њој; њу тешка брига мори за Видосавом.{S} |
и укочи витао под воденицом.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако је врећа од десетак ока, они зач |
p> <p>— Шта, сине?</p> <p>— Седи ’номад бабо код воденице па вели чича-Јестратију: „Овај мој ок |
принесе воду да умије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовицом у расвит, ухватио волове у пл |
о њему... сиромах он, да је знао да је бабо овако расположен, па да га дочека овде, на шта буд |
ше од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разгласити |
м се надвирише и мешаје.</p> <p>— То је бабо!</p> <p>— С неким говори!</p> <p>— С неким се инат |
то, немој то никоме причати.{S} Да чује бабо, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— |
То ми не смеш одрећи!</p> <p>— Да чује бабо!</p> <p>— Нека чује!{S} Ми смо добри пријатељи!</p |
.{S} То нико не зна, кријемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и код Тодосијеве куће...{S} То му |
вајка:</p> <p>— Бруке моје!{S} Док чује бабо!{S} Док зукне глас по селу!</p> </div> <div type=" |
ана види у својој кући.{S} Он зна да се бабо неће љутити, па да је сазвао још десеторицу, зато |
</p> <p>— Тодосијева посла! — смешка се бабо лукаво и шара очима.</p> <p>Витор Микачић није ни |
Видосаве?</p> <p>-— Како, шта?{S} Ја и бабо сломисмо колач...{S} Што би, би... више га нико не |
је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</ |
тно!{S} Видећеш да ће пристати и тата и бабо.</p> <p>— Добро, мали, ја не поричем, само нека та |
у голет на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јестратије...{S} Нека их, нек се см |
дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне |
знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у многоме не зна ни за деве |
ели да је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зна нешто више од њега? „Наша пл |
ицу, док ја видим посао на њиви, — вели бабо.</p> <p>— Хоћемо!</p> <p>— Хоћемо ли обојица?</p> |
ила стена на груди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је то толико увредио Видосав?{S} Што то |
а веле?</p> <p>— Веле да га је тај исти бабо упропастио.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Што да ћутим к |
почне, стане и замисли се: шта ће рећи бабо?..{S} Испричао је негде да ће на јесен направити ј |
је сијено?</p> <p>— Не знам шта ће рећи бабо.</p> <p>— Рекоше да си ти газда од овога дома?</p> |
{S} И откуд је, онда, распикућа?{S} Тај бабо слуша свет... наше душмане...“</p> <p>Синоћ га је |
— шали се Мићо.</p> <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{S} Ви га још не познајете! <pb n="60" /> Толико г |
рица!{S} Ево теби, Јовица!{S} Купио вам бабо у чаршији.</p> <p>Они засјајаше очицама.</p> <p>— |
ци, око јаза, у врту, око стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум да оду кући, оду з |
спусти глас:</p> <p>— Он зна више него бабо.</p> <p>— Ћути, шта говориш то! — ћутка га она.</p |
но, док је Србина,</p> <p>— А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, чуо је од његовог баба.</p> <pb n=" |
Тодосије га је научио од тате.{S} Зашто бабо није дозволио тати да ради како је започео, па би |
ни вичу:</p> <pb n="35" /> <p>— Није ту бабо!</p> <p>— Стој, куд ћеш?</p> <p>Човек спушта врећу |
у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за бабов суд о људима и његово мишљење о свему.{S} Често у |
н ухвати Ђурицу за руку:</p> <p>— Ти си бабов учевњак...{S} Бабо ће се тобом поносити!...</p> < |
и наумио!{S} Не’ш се распасати на мојој бабовини, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници |
.{S} Нема више двоумљења: сад је чуо из бабових уста шта мисли о њему и његову раду.{S} Куд ће |
истре.{S} Пошто опраше патос, наместише бабову собу.{S} Икону Св. Јована, стару и чађаву, у рам |
у и <pb n="36" /> хвале се како су је с бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, они сек |
оде, спремила крчаг с убрусом да полије бабу.</p> <p>Чудо с њим!{S} Он канда није ни спавао.{S} |
иву тате, исмевао његов рад и светио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време |
а?</p> <p>— Газда је Бог.{S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води |
века, — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и бабу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{S} Срам |
лушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</p> <pb n="39" /> <p>— Јесте, ћери, |
ли он рогат?</p> <p>Кад су то испричали бабу, он се насмеја:</p> <p>— Нећу вам кварити пазар; н |
едам теби, и да то што пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> |
војичица на њиви.</p> <p>— Добро, благо бабу! — рече и онај табак задену за греду.</p> <pb n="9 |
м није ваљало једно и то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебел |
аљево да учим школу, и немој да казујеш бабу док ја не одем тамо,“ — прича му Ружица.</p> <p>Ви |
е са неког далеког пута на коме се дуго бавио, тако и он поче разгледати и разбирати за сваку с |
обојица су поштени људи, мрзе лопове и бадаваџије.{S} Обојица су радници и воле раднике, само |
је уобичајено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао: „Честит |
еро измењено, и са старим у пола трулим бадњем.{S} Свега што је, ту у близини, направио једну т |
и:</p> <p>— А сад се окани беспослица и базања по вароши, већ иди у своју кућу и на своје имање |
„Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане у кућу, нити назива Бога, нити се с ким пита и здр |
</p> <p>Тако другог, трећег...{S} У том бане понеко из мрака.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог |
сет одсијече глава?“</l> <l>— Оно јесте Бановић Страхиња!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</ |
а радости моја!</p> <p>У том чича Витор бану испод оџаклије и они скочише на ноге.</p> </div> < |
и да се оканеш тих беспослица!</p> <p>— Бар нек се не слади нашом муком нико из села..., који с |
ство над једним толиким имањем, које је бар трп пута веће но њих тројице Ђурковића!</p> <p>— Оп |
<p>— Нисам ја дете, Антоније.{S} Ти ме бар познајеш.</p> <p>Он се прокртољи на столици па отпо |
уздахнуо: што му не даде Бог да наследи бар толико очевине колико би му било најпотребније <pb |
еле, не могу увеселити с мојим друштвом бар три пут у години? — вели Видосав и мрда вилицама.</ |
о, није им сметала даљина да се састану бар сваког свеца код куће или пазарног дана у чаршији.{ |
молбе, ни свађа.{S} Молили су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што ради |
толове и продаје лепиње и служи пиће из бардака.</p> <p>Чича Витор и његови за совром пију, раз |
послужују, трчи у подрум те сипа пиће у бардаке и окињаче.{S} Како се ко послужи он иде у стару |
коњу великоме</l> <l>Са крсташом у руци барјаком,</l> <l>Што нагони Турке на буљуке </l> <l>И н |
</p> <p>Сојку мори жудња да чује шта то бата вели кад нешто попева и маше рукама, па се привуче |
ла, него знаш како је...</p> <p>— Море, баталите то!{S} Хајде да пијемо ракије! — вели Тодосије |
ад хтеднем, ја ћу ти га отети! — тресну батином о ледину и скочи. ,</p> <p>У тај мах помолише с |
па и сами Коружићи!</p> <p>— Молим те, бато, немој то никоме причати.{S} Да чује бабо, па куд |
То је оно што се пева уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с кол |
— додаје трећи.</p> <p>Он их посматра, баца погледе с једног на другог и лукаво се смеши.{S} Н |
идба.{S} Он се пење на стог као младић, баца снопље колико треба за један вршај, па сиђе те нал |
у до више појаса.{S} Како ко комиша, он баца клип преко себе на рпу окомишаног кукуруза и клипо |
Па да су могли, испљували би ме онде и бацали ме као обојак на буњиште...{S} Зар тако на моме |
сва чељад дочекали су га насред куће и бацали се на њега овсом.{S} Видосав је пекао печеницу, |
трљаше сузе низ обрашчиће.</p> <p>Сојка баци рад, ухвати се за очи и бризну у плач...</p> </div |
Крочи преко собе, не гледа ни у кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га ис |
уштеним капцима до пола очију.{S} Затим баци поглед мимо њега у страну.</p> <p>— Да разговарамо |
друго.{S} Младожења се постидео, кришом баци поглед на девојку, па се врчи и спусти поглед на с |
а: бабица! — рече и полако и неприметно баци се на једног у мраку, и погоди поврх високог феса. |
!...{S} Уф, ала ме боли глава...</p> <p>Баци рогуље и ухвати се за чело...{S} Затим полако уђе |
Дошао човек и сео да ради!</p> <p>Деца бацише грања и комуше на ватру, <pb n="45" /> те се изв |
p> <p>Оно живо отераше у обор, а мрцину бацише у шевар.</p> <p>Видосав се само вајка:</p> <p>— |
и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, баш ћемо њега!{S} Видиш ти!..{S} Кажем ја!..{S} Што пла |
ваца.</p> <p>— Ене сад!</p> <p>— Јесам, баш код оваца!</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Да питамо нану. |
бодан овај Тодосије.</p> <p>— Ја велим: баш хоћу да пређем да се видимо и упознамо.{S} Знам да |
више јаза, па поче поиздалека:</p> <p>— Баш вала, Виторе, ја не знам шта ти мислиш....</p> <p>— |
ије ништа...{S} Истина, не би ваљало да баш одмах прекрстиш ногу преко ноге, подигнеш главу и и |
врати:</p> <p>— Добро, мали газда, вала баш да пазаримо.</p> <p>— Шта је цениш?</p> <p>— Није с |
пута за лето!</p> <pb n="79" /> <p>— Па баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчу |
то није тако, али све му се чини да је баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и пита сам себе: |
земљи него на жени...{S} Ова кућа стоји баш на овој жени...{S} Вредно чељаде... и да ње нема у |
препочели из друге руке, него да видим баш од онога који је први подигао...{S} Те тако наиђох |
пошао у чаршију?</p> <p>— Јок, вала, но баш до тебе.</p> <p>— Па добро си ми дошао.</p> <p>— Да |
м: како је умео склонити продавца да то баш њему прода.{S} Од тада Витор Микачић не може прозбо |
би кад паде зао удес и тетка му премину баш пред одређени дан доласка у њихову кућу.{S} То је б |
ом, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте дошли,“ опомену Видосава да пази |
пасторче на моме имању... а неко да се башкари на. њему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му лице доби жи |
{S} Баба Вујана је чувала мале пилиће у башти, премештала се из хлада у хлад, и, час по час, уј |
а извезла, нано, кад сам чувала овце на Башчинама?</p> <p>-- Јеси, ћери.</p> <p>— Ето видиш, та |
а бити!{S} И не да се нигде видети, све бега од људи по окрајцима и најволи да је сам.{S} Тодос |
зик да му се наруга, да га поздравља од беде, или да му извуче коју реч да види како је још бед |
се нешто ради, он приђе па ради као од беде, па мало, мало, а њега нестане...{S} И нема га цео |
му извуче коју реч да види како је још беднији но што је слушао.{S} Па има их који њему у прко |
да болест болује, без старешине свога, без слободе и заштите своје...</p> <p>Кад год се састан |
е, са једним природним цветићем у њима, без других украса.{S} Пољуби у руку све редом па узе сл |
, озидана, у њој поређана бурад, чиста, без буђа и паучине, пуна вина и ракије; амбар с пуним п |
ди оно што знаш да је боље и корисније, без обзира шта ће ко мислити прећи.</p> <p>Ђурица зинуо |
амишљена и тужна, као да болест болује, без старешине свога, без слободе и заштите своје...</p> |
том и свану дан.{S} Небо плаво и чисто, без облачка.{S} Отуд, са истока, појмила јутарња румен |
p>Ове новине уводио је постепено, тихо, без ларме и разметања са својим знањем.{S} Али оне нису |
а га од њега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку прекорну р |
одинама.{S} Све на њему чисто и у реду, без аљкавости и мурдарлука, понаша се уљудно, пази с ки |
ја и кајиша позеленелих од буђа, кутија без дна, чутура са избијеним колом, ексера, фесова масн |
илип.</p> <p>— Е, мој прико, нема посла без старих људи, — поче један и обрну се да види где <p |
Где си, стари пријатељу?{S} Нема посла без стара човека!{S} Тамо, амо, па опет чича Витор на с |
S} Кад му даду да једе и пије, он прима без речи.</p> <p>У почетку запиткивали га шта ће по вар |
ра, фесова масних и излизаних, копорана без рукава, шајтова, чепова обручева....{S} Нешто извеш |
:</p> <p>— Кад сам могао педесет година без тебе; могу и сад...{S} Могу, ја како! ..</p> <p>Жен |
загледају сукње и јелеке.{S} Коло игра без престанка те се упрти снег поновац и направише се ч |
посла... овај...{S} Ја нисам дошао овде без нужде и невоље! ..</p> <p>У то време у заседању су |
се може наћи и у стотину ђака.{S} Он је без срестава за школовање, па ипак неће да одмакне од ш |
, а та ће пустолина остати и без мене и без тебе...{S} Чије није било, чије бити неће...{S} Оди |
и помрећемо, а та ће пустолина остати и без мене и без тебе...{S} Чије није било, чије бити нећ |
{S} Али други пут да нисте ништа радили без татиног одобрења.{S} Он и купује и продаје и о свем |
гне гора.{S} Каже Симо из Мораве: сељак без стоке и горе мртав је.{S} Шума чува здравље људима |
е, продужи: — Нек ово Видосав скући сам без старог масла, па ејвала му!{S} Лако је сести за гот |
68" /> то да ми опростите што ово чиним без ваше дозволе.{S} У здрављу да се видимо.{S} Твој си |
да би се видело да он рукује имаовином без споразума с Витором.</p> <p>Већ се приближује зима. |
ш, Тодосије.</p> <p>— Није готово, него без готова, — дода други.</p> <p>— Свој леб једемо, а т |
аздерња и оста вичући.{S} Трабуња нешто без икакве везе, само чујеш: распикућа, Јошевина, Чолоп |
ресадити по међи и подићи трајну ограду без врљике и коца.</p> <p>Посвршава те послове, а стиже |
кону Св. Јована, стару и чађаву, у раму без стаклета, закачише на источну страну; на други зид |
и, и то је све.{S} На том имању њиве су без изора.{S} Можеш их непрестано орати и сејати кукуру |
едање.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без позива у заседање.</p> <p>— Пусти га!</p> <pb n="11 |
идосав хоће да сеје гору...{S} Људи се, безбели, <pb n="112" /> смеју: где је то досад било да |
о из Мораве, и истрајаћу овде међу овим безјацима, па ће доћи време те ће се горко кајати, што |
та?{S} Ја сам распикућа... пропасник... бекрија? .. — подиже се он.</p> <p>— Ко ти то вели...{S |
сукна и црвеним подвезама, изгледао као бела врана међу осталим сељацима.{S} То је чича Витора |
у и треба!</p> <p>— Тражи посинка преко бела света!</p> <p>— Ђавола и тражи!</p> <p>Један од Ко |
о је код сарача две чантре од телећака, беле и рутаве, и једну <pb n="37" /> дао Ђурици да је н |
и: шта ће то бити, каква је то нужда из беле зоре, па се спреми, на двоје на троје, и отвори.{S |
сав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не сме ништа пропаст |
реткој коси, оставило је време незнатне белеге старости, али поуздан поглед и старачка лакост, |
p> <p>— Стој!</p> <p>— Нећеш више тако, бели!</p> <p>— Зар и у данашњи дан... на наше весеље... |
ка млекар, где планинка збира и сређује бели смок.{S} Куд се окренеш <pb n="106" /> све уређено |
село: нашао је да је практичније сејати бели кукуруз „американ“, него „осмак", јер он доноси мн |
а ни тамна... мало се шта распознаје до бели зидови на кућама и мрачне сенке дебала од дрвећа.{ |
сириште, да нема каквих чини на стоци и белом мрсу, да није ко што уврачао.</p> <p>И тако све р |
у шљива од сваке врсте: ранка, маџарка, белошљива и трношљива.{S} Усред вотњака качњак од десет |
пристојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удариш..“</p> <p>— А он?</p> <p>— Узели га душман |
била богата, али није ни оскудна те је берба ипак била толика да су имали колико им треба за ц |
је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негу |
м пословима: да терају кљусад у вршају, беру дулеке, трпају пасуљ на розге.{S} Кад он, на докол |
брава и шћаше кућу растурити од хуке и беса?..{S} Па да су могли, испљували би ме онде и бацал |
ника, он ради с децом или сам, тек није беспослан никад.</p> <p>А већ у Видосава не може се поу |
.{S} По једну носи у џепу увек и чим је беспослен, он је раскрили и гледа у њу... „Како су дивн |
аде на ум да оне паре не треба да стоје беспослене.{S} Видео је од Пере чика-Рајина, да и он им |
етелишту су посејали елду, да не остане беспослено земљиште, и то је питање скинуто с реда.</p> |
Ружић му вели:</p> <p>— А сад се окани беспослица и базања по вароши, већ иди у своју кућу и н |
тор. — Ама рекох ли ти да се оканеш тих беспослица!</p> <p>— Бар нек се не слади нашом муком ни |
се да је удаду.</p> <p>Једног празника беху се ужурбали у Микачића кући.{S} Обрисали двориште, |
м се подиже Дамљан Ружић, који, такође, беше члан те скупштини.</p> <p>— Господине капетане, и |
p> <p>Онима, којима тај рад паде у очи, беше за чудо шта то ради посинак Виторов.{S} Али он је |
Запустио браду и пустио дугу косу, која беше улепљена и замршена.</p> <p>Чича Витор се уклонио |
ови и наследници...“</p> <p>Код трле не беше никог...{S} Упекла жега, кокошке се шћукале у хлад |
к се решио да то рашчисти.{S} Шта ти не беше у тој сарачани!{S} Старих поцепаних опанака, завор |
И бризну у плач.</p> <p>Сојка, која се беше привукла до врата у ходнику, раздерња се иза гласа |
ријатности и то у доба кад се детелиште беше зазеленело у пуној мери и беше у стању да покаже к |
етелиште беше зазеленело у пуној мери и беше у стању да покаже корист од тога посла.</p> <p>Јед |
наместише на своје место.{S} У сарачани беше крв и лом, и Видосав се дуго размишљао док се реши |
ног и ја те приведем суду...{S} Како ти беше име?</p> <p>Он каза.</p> <p>— И кажем суду и саслу |
и вели:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти беше име....{S} Видосаве... у сретан час родио.{S} Нема |
один да му нешто понесе с пијаце.{S} То беше капетан тога среза,; човек мален, стар, крошњав, а |
еми, на двоје на троје, и отвори.{S} То беше његов пријатељ чича Антоније.</p> <p>— Здраво сван |
оденица, а дотле се исполага и сено што беше у Јошевини, те се Витор пресели кући.</p> <p>Празн |
/> <p>У том зајеча свирала и за тренут беше све живо у колу, сем оних стараца у горњем крају.. |
ко искрено друштво! ..</p> <p>Сунце већ беше на смирају.{S} Небо се проведрава и мраз стеже.{S} |
е своје пријатеље из целог села.</p> <p>Беше неки празничић и леп дан, па се искупи много мобил |
>— Уф, каки си! — рече Тодосије.</p> <p>Беше у масним искрпљеним чакширама, старом копорану и в |
рица викну сељака:</p> <p>— Еј, рођаче, би ли продао ту крмачицу?</p> <p>Сељак стаде па се осме |
Ја и бабо сломисмо колач...{S} Што би, би... више га нико не састави!...</p> <p>— Шта је то би |
мамо сена, — одговара Видосав.</p> <p>— Би ли продали које сијено?</p> <p>— Не знам шта ће рећи |
p>— Бог с тобом!{S} Шта, не звани!{S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на Светог Аран |
и оживели...{S} А он би пристао и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, баш ћемо њега!{S} Видиш |
орао Видосављеву детелину, Тодосије, да би сузбио повику против <pb n="136" /> Видосава, решио |
диће чији родитељи имају лепо имање, да би могли по свршетку школе применити своје знање на има |
уткује, мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи да се мало ура |
и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слободнији.</p> <p>— Нећу вам ја ту... што ’но |
у му сад још милији и <pb n="123" /> да би их турио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две |
а да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта коштало! — вели му чича Витор.</p> <p |
ко што се растадоше.{S} Чињаше му се да би Тодосије имао да му објасни шта је урадио што није в |
крепи и унапређује.{S} Чинило му се да би он на онаком имању умео радити онако исто као Симо и |
а је добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му није ту Тодосије да |
ква знака несугласице међу њима, или да би се видело да он рукује имаовином без споразума с Вит |
} Кад би једну годину прегрешио, као да би се поримио.{S} И ове године дође он од воденице у оч |
тао и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав само обели чађ |
се пребаци, и шта је то тако страшно да би га могао омрзнути.{S} Попије коју више у месец дана |
.{S} Тако мисли и тако ради па макар да би је скупље продао у јесен, а јевтиније у пролеће.{S} |
.</p> <p>— Шта разбираш?{S} Разбираш да би се сутра могао подсме’нути гдегод за совром или на к |
идати цркву на гробу, — теши он њу, еда би и себе утешио.</p> <p>Она само махну главом у страну |
кад то није тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чича Витор измирио са новим положајем и стањем у |
о мог имања, па, да Бог помаже!{S} Онда би други чувао моје имање.</p> <p>Оно живо отераше у об |
ко је радник те му нема парника, и онда би рекао: „Нема у земљи курјака“. </p> <p>— Ама коме ће |
атељу, нека је са срећом...{S} Само, ја би’ још једну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де Видо |
ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много причати о тој кући и његовом оцу.</p |
>— Господине капетане, и ви браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти да н |
ољи је он.{S} Па његова Ружица, слушала би као роб.{S} Имају троје дечице, као анђели.{S} Пуна |
а, скрстила би руке око појаса, подигла би обрве високо и.... шта би друго рекла:</p> <p>— Бо’м |
ајда, она би говорила сваки дан, молила би га, преклињала, тешила, да се прибере и поврати.{S} |
ела на ону трупиницу до врата, скрстила би руке око појаса, подигла би обрве високо и.... шта б |
шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила сваки дан, молила би га, преклињала, тешила |
е она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на ону трупиницу до врата, скрстила би руке око |
зволио тати да ради како је започео, па би видео докле би досад дотерао?{S} Зар му није понос к |
пострекавају:</p> <p>— Деде, деде, шта би?</p> <p>— А шта она вели?</p> <p>Младић се уозбиљи:< |
едно чељаде... и да ње нема у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је од њега!“ |
јаса, подигла би обрве високо и.... шта би друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{S} К |
паметан човек...{S} Само што веле: шта би од оног човека.</p> <p>Ђурица се узврпољи.</p> <p>— |
гавао је да се с киме састане...{S} Шта би имао да прича?{S} Њихну бруку...</p> <p>Иде путем жу |
и, те се мораде искашљати.</p> <p>— Шта би?{S} Скочише обојица и пољубише се! „Нек је сретно!“ |
Витору заиграше уснице:</p> <p>— Па шта би, Антоније? — рече и нешто му суво застаде у гуши, те |
<pb n="49" /> пара кило.{S} Не знам шта би ти рекао: да ли сам их скупо платио?</p> <p>И гледа |
уза па се забавља.</p> <p>— Не знам шта би ти рекла, Руменија, не може се више овако! — започе |
ствари за послужење....</p> <p>Видосав би и стару кућу преобразио: скинуо би високи кров и пок |
боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зубима понео, али онако, некако, срамота га од њег |
олико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио главу него је |
лога света.{S} Нашто би биле школе, кад би било најбоље све оно што смо научили од наших старих |
ће се на <pb n="23" /> Тодосија.{S} Кад би близу, он се, одједном, осече осорљиво:</p> <p>— Шта |
је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање, он је поора и посеја овас, али поре |
ио од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онд |
Мијат му нешто прича и доказује.{S} Кад би да ступе у двориште, застадоше мало, протурише још н |
у се лакше кад је подаље одатле.{S} Кад би мало ниже, чу некакав шушањ у шевару.{S} Трже се и о |
. не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за питомца.{S} Обично се узимај |
аведеније иде цркви, на причест.{S} Кад би једну годину прегрешио, као да би се поримио.{S} И о |
<p>А овај се искоси:</p> <p>— Е?{S} Кад би те неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да сл |
велиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на врата.</p> <p>— Јесте |
ацује које коме по неку реч.</p> <p>Кад би да се износи буклија и ломи колач, њега не би у оџак |
S} Да није било скоро смрти у кући, сад би се заорила песма и нашао гајдаш.{S} И Видосав се уве |
давања и ради на школском имању.{S} Сад би лепа прилика била да га срез узме за питомца и ја ва |
никоме причати.{S} Да чује бабо, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— А што је љут |
по служби и зна како шта треба.{S} Где би разбијено које окно на прозору и залепљено хартијом, |
ходнику премаза црвеном земљом.{S} Где би пукотина или обијен малтер, он замаза и окречи.{S} З |
ије његово друштво.</p> <p>— А, правије би било да ти мене питаш: шта ја тражим по туђем имању. |
ради како је започео, па би видео докле би досад дотерао?{S} Зар му није понос кад се свет угле |
S} У нашем селу нема, вели, човека коме би он смео поверити своје имање.{S} И рекао је да нема |
у руци, то није ништа...{S} Истина, не би ваљало да баш одмах прекрстиш ногу преко ноге, подиг |
се износи буклија и ломи колач, њега не би у оџаклији.{S} Чича изнесе буклију замедљеног вина, |
хвале Видосава и веле: да не би њега не би село сазнало за многу новину што раде паметни људи. |
да му се не јавља у овој прилици, да не би било свађе, али не мога отрпети, док не оде до њега. |
лико је човеку потребно за живот, да не би оскудевао и живео на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежи |
му у пркос хвале Видосава и веле: да не би њега не би село сазнало за многу новину што раде пам |
ако је најбоље...{S} Да сам тобом ја не би’ узела никога из села...{S} Ако ти немаш никога, ја |
гда био негде накакав „златоуст“, па не би могао утицати на твоју букову главу.{S} Ти радиш она |
узе опрашио до Цара Константина, кад не би попластио до Петровдана и пожњео до Светог Прокопа.{ |
о на време.{S} Он би се жив изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Константина, кад не би попл |
</p> <p>Нема човека у селу с киме се не би могао Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако се с киме с |
сваки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!. |
као овај Тодосије Дмитрић.</p> <p>И не би му право што се Видосав тако <pb n="28" /> брзо упоз |
суда.</p> <pb n="116" /> <p>— Да ти не би требало познанство?</p> <p>— Какво познанство?</p> < |
у је.</p> <p>— Да то није неко радио не би знао ни Видосав...{S} Само не знам то, што се тиче.. |
ељак домаћин треба да ради тако како не би изостао иза других, да за свог века очува што је нас |
га има нешто што не ваља..“ — она то не би смела никоме казати, ни пред ким признати. — „Он мно |
им слабо те иду по надници.{S} Зашто не би узели једног од њих? — рече она, застаде и чисто се |
ме засрете чича Вићентије, па вели: „Не би погрешио да га усиниш.“</p> <p>Она слеже раменима:</ |
ри! — подвикује <pb n="19" /> Витор, те би неко из куће рекао да се инате горе под јабуком шеће |
, он застаде пред Тодосијевом капијом и би му тешко што се растадоше.{S} Чињаше му се да би Тод |
и ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније изађе из вајата у чистим памучн |
</p> <p>Тодосије продужује:</p> <p>— Ви би хтели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан |
о дрвљаника, истребише камење игде који би, и набацаше га у један крај, ископаше рупчагу за буњ |
исати, умео је зготовити леп ручак који би смео и пред господу изнети, умео се наћи у свакој пр |
>Боже, да речемо да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на ону трупиницу до врата, |
и беса?..{S} Па да су могли, испљували би ме онде и бацали ме као обојак на буњиште...{S} Зар |
од мога оца!{S} Да је ово добро, сејали би наши стари.</p> <p>— Није овако семе за сваку њиву!< |
ћу кад ти дођем на Светог Аранђела, или би ми уклепао сикиру <pb n="61" /> у руке..?{S} И ако Б |
даш како с понекима седи и части се, ти би рекао: части га да му измами неко парче земље, да ку |
део да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негујеш.</p> <p>— Ниј |
очи и подвикну:</p> <p>— Ружице, шта ти би!{S} Како је то дерњање?{S} Ниси ти дете!</p> <pb n=" |
.{S} Али то није никоме исказивао, нити би пред ким признао да се огрешио о посинка.</p> <p>Вид |
, не може да нађе ни једне речи у којој би видео искреност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и п |
сад?</p> <p>— Држи га!</p> <p>— Шта им би од те траве?</p> <p>— Ћути!{S} Дај мало сена!</p> <p |
ешто попеваш, а мени мило, мило, ваздан би’ те слушала.{S} Што, болан, нећеш још једанпут да то |
е од њега!“ — мисли чича Витор и ваздан би хвалио Ружицу.</p> <p>У том донесе она на служавнику |
ље?{S} Да нису надали дреку на њега, он би продужио како је почео и много би штошта ново увео, |
ку попије.{S} Ако би му и забранила, он би нашао ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ било |
авља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{ |
Да камен види из земље колико нокат, он би га, земанле, подухватио и ишчупао.{S} Он само мисли |
да му подолази као озбиљном човеку, он би га провео свуда по селу, по чаршији и саборима и хва |
/> <p>— Да је други на твоме месту, он би играо од радости!</p> <p>— То је срећа за твоју кућу |
и да му је све урађено на време.{S} Он би се жив изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Конст |
ора.{S} Поред њих би оживели...{S} А он би пристао и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, баш |
е изучио.</p> <p>— С толико науке могао би и ти ступити у ратарску школу, па да учиш ово што ја |
ново увео, и за неколике године показао би свима да је боље оно што он ради, него оно што су он |
уги неће тако, него, да је кабил, возао би и среског ћату на својим колима ваздан и опет би га |
а ја ево на овог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор кад се мало више расприча и пљеснуо би га |
а, он би продужио како је почео и много би штошта ново увео, и за неколике године показао би св |
огао завући у душу чича-Виторову, видео би да чича носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни он зашт |
лачи да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с ран |
!</p> <p>Чича Витор наше главом, а хтео би рећи „Ниси ни ти много утекао од таких људи.“</p> <p |
жемо тако!{S} Аја!{S} Овај Видосав хтео би да све изопија, па да прави сејир од нас! — вели Тод |
сије продужује и подвикује:</p> <p>— Ко би могао приморати Витора да му да и старешинство, да о |
, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово честито чељаде.{S} Њихову д |
да му забрани да понеку попије.{S} Ако би му и забранила, он би нашао ракије у селу и опет би |
раду и обори поглед у под.</p> <p>— Ако би кога усвојили, не морамо одавде из села.{S} Ја имам |
е ништа пропастити већ прикодити, а ако би пропастио могу му у свако боговетно доба истргнути и |
да види како јој се жеља испунила, како би јој мило било!</p> <pb n="8" /> <p>Извади онај табак |
идосав не да ни поменути:</p> <p>— Како би то било на радноме дану!</p> <pb n="27" /> <p>— Час |
Срећа је те није код куће: не зна како би му сад изашао пред очи...</p> <p>У тим мислима и узб |
мље колико сам ја прикупио, хеј, колико би они имали данас!{S} Нек се сутра изделе и нека сваки |
<p>И тамо их води те га питају: колико би остало прељетака, може ли се које продати.{S} С њиме |
да се побрину и за подмладак.{S} Колико би пута Видосав застао у раду, замислио се и уздахнуо: |
ог да наследи бар толико очевине колико би му било најпотребније <pb n="14" /> да има на чему р |
<p>— Да се умијеш, бабо?</p> <p>— Добро би било да се мало расхладим.</p> <p>Она отрча да донес |
није ни покушавао да га одврати.{S} То би био узалудан посао.</p> <p>Чича Витор је радио свој |
се родио, одрастао и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав |
што може најцрње наступити...{S} Шта то би, са чега то дође дотле? — мисли она и размишља. — Ко |
на мене.</p> <p>Они га запиткују шта то би, што се тако покрпаше.{S} Он оћуткује, мрзи га да го |
ћи се заведе сталан ред.</p> <p>То исто би и са осталим зградама: свуда се избриса паучина и цр |
?{S} Ја и бабо сломисмо колач...{S} Што би, би... више га нико не састави!...</p> <p>— Шта је т |
кмаче па да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говор |
ц вели да је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зна нешто више од њега? „Наша |
ије паметнији од целога света.{S} Нашто би биле школе, кад би било најбоље све оно што смо науч |
осав би и стару кућу преобразио: скинуо би високи кров и покрио ћерамидом као што ради данашњи |
тор кад се мало више расприча и пљеснуо би га по рамену.{S} Нашто чича Вићентије ужагри очима и |
а и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио главу него је коме уступио.{S} А то није |
ког ћату на својим колима ваздан и опет би га чашћавао код сваке механе...</p> <p>— Истина је, |
анила, он би нашао ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ било: одлазио је рано од куће, тог |
м признати. — „Он много пије.{S} Шта му би сад, кад то није чинио пре, у млађим годинама?{S} Са |
идосав то посматраше из вајата и сад му би теже изаћи но стати пред куршум.{S} Није да га се бо |
се у таком положају!{S} Али најтеже му би кад паде зао удес и тетка му премину баш пред одређе |
мо је пред Витором био одрешен.{S} Њему би причао све што је чуо и видео и све што му је на срц |
и.{S} Пуна кућа разговора.{S} Поред њих би оживели...{S} А он би пристао и једва би дочекао...< |
ма на образу, као да нешто жваће.{S} То бива увек кад попије неку чашу пића и кад је расположен |
јој.</p> <p>— Тек, велим...</p> <p>— Не бије гром у свако дрво, — додаје други.</p> <p>— Где је |
е му руци.</p> <pb n="131" /> <p>— Жива била, Ружице! — рече онако како ју је увек предусретао |
школском имању.{S} Сад би лепа прилика била да га срез узме за питомца и ја вас молим да покуш |
Тодосије — поче младић, — удовица Јана била у воденици, па боса, па се уросила, ..</p> <p>Поче |
је Видосав припремао још с јесени те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање |
{S} Причају како је лепо време, како је била топла Међудневница те су кукурузи узрели као кост, |
арој кући крај прочевља...{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг, |
старој кући крај огњишта.{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг |
ишло је све како треба.{S} Летина није била богата, али није ни оскудна те је берба ипак била |
.{S} Воденица остаде онако као што је и била: мала, од брвана, тесна и сниска, покривена папраћ |
Та њива граничи се Тодосијевим имањем и била је поред пута који води кроз село.{S} Њу је Видоса |
а, али није ни оскудна те је берба ипак била толика да су имали колико им треба за целу годину |
а њих трпао зелену детелину, те је тако била више изложена сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} |
утрадан је освитао празник.{S} Чељад су била сва код куће.{S} Пошто посвршаваше обичне послове, |
аше под трем пред пивницом.{S} Чељад су била у послу, а и они су волели да су сами, зато домаћи |
од наших старих.{S} Друкчије су прилике биле кад су они настали на свет, а друкчије су данас, к |
ча он како је некад било, какве су цене биле, шта је најбоље пролазило на пијацу, и какви су из |
сте погледе на све.{S} И ако су им куће биле подалеко, није им сметала даљина да се састану бар |
паметнији од целога света.{S} Нашто би биле школе, кад би било најбоље све оно што смо научили |
им и нацепљеним листовима, милије су му биле, но <pb n="162" /> икакве друге у најлепшем повезу |
, поређаше сељачке сандуке, у којима су биле <pb n="29" /> разноврсне ствари.{S} О чивилуку изв |
Ружице, постави-де ти совру овде...{S} Били <pb n="59" /> доћи раније! — виче Видосав и одмах |
и он јој мораде испричати како су негда били српски јунаци, који су се борили са Турцима, како |
омна, мирна и послушна...{S} И он и она били су млађи у кући и имали су само да слушају што ста |
пред долазак Видосављев, кад су обојица били млађи, једног пролећа заграђује Тодосије њиву и ши |
наче волео је да их мало издвоји, да би били слободнији.</p> <p>— Нећу вам ја ту... што ’но вел |
доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали гости били су поседали у велику совру, те их је наместио у ст |
проспавали како треба: непрестано су им били пред очима и Видосав и његова Ружица и оно дечице. |
и се лако упознам са сваким.{S} Кад смо били на Кумашевцу на „зекциру“, па ја се залетим и упоз |
с људима и разговара:</p> <p>— Кад смо били на Пандиралу, па Хорватовић призортио да освојимо |
јима ће имати највише додира.{S} Кад су били у вароши, он га је упознао са газда-Радојицом, ста |
де му од руке и то му личи.{S} И кад су били на сиротињском имању, радом су се отимали од немаш |
стити.</p> <p>С Мићом се упознао кад су били на вежби у војсци. „Не знам што то човек човека за |
и обредише.</p> <p>Час по час, гости су били све веселији.{S} Да није било скоро смрти у кући, |
tone unit="subSection" /> <p>И, доиста, било је као што је Тодосије казао.{S} Витор је ћутао не |
/p> <pb n="148" /> <p>Али, што је било, било, мани ме, брат-Радојица!</p> <p>Чича Радојица маше |
! — виче домаћин.</p> <p>— Што је било, било! — додају други.</p> <p>— Ето, и за тога Виторовог |
ана њихнога доласка у његову кућу...{S} Било је то једног празника.{S} Дан ведар, сунце одскочи |
ћемо људе: „Јеси ли чуо шта је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“...{S} Па још наплетемо |
ије појми да каже, па застаде:</p> <p>— Било је нешто, али бојим се...</p> <p>— Чега има да се |
— То и ја велим.</p> <p>— Оди узми кога било и доведи сијасет у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, |
н одмах нађе излаз да то избегне, па ма било и на своју штету.{S} Још се ни с ким није судио ни |
Руменија да јој Бог да једно детенце ма било као песница...{S} И док је тако обишла све угљевар |
тску љубав, и не био што сам ако за шта било досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра и п |
и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави кајише око ногу и обуче зубун, па кр |
ше гласови...</p> <p>У Младена Варагића било комишање једне вечери уз Међудневницу.{S} У врх њи |
ица.{S} Па после прича он како је некад било, какве су цене биле, шта је најбоље пролазило на п |
рио је баба и видео чудо што није досад било: чича Витор заорава детелину!..{S} Мали Јовица вод |
, <pb n="112" /> смеју: где је то досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав |
дгуркивали се и смејали.{S} Да је откуд било Видосаву да се привуче и ослушне:</p> <p>— Кажем ј |
ако је било!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</p> <pb n="14 |
сле оваких разговора Витору је све теже било.{S} Чинило му се да све село само о њему говори, д |
S} Питај баба и кога хоћеш...{S} Шта је било ако сам казао...{S} Чудна ми чуда што сам казао.{S |
<p>Он брзо протрља очи.</p> <p>— Шта је било?{S} Није ништа...{S} Његова кућа...{S} Његово имањ |
ела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у чаршији, он клону.{S} Напустио је рад, није ни в |
ешко било Видосаву кад је дознао шта је било на Варагића комишању!{S} Неко му је доказао сутрад |
d> <p>До подне пуче глас по селу шта је било на детелишту Видосављеву и тај случај почеше претр |
више но дотадањих година.{S} У вече је било само неколицина из комшилука, а сутрадан су долази |
ела мало и ти провичи....{S} Мало ми је било овамо.</p> <p>Онај се осмехну:</p> <p>— Велиш ли о |
а и заговара ашчију.</p> <p>Како јој је било тога тренутка!{S} Она није научила да јој рекне и |
тор избегава да прича.</p> <p>— Како је било!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има кривице и |
p> <p>— Каже побратим Мијат све како је било: бабо одранио јутрос у суд... и тамо викао и дерња |
свака рђа испирала уста са њима, то је било и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука, али |
досав се упознао са Тодосијем.{S} То је било случајно.{S} Видосав је био у њиви, нешто успремао |
изглади што је међу њима.</p> <p>То је било пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да |
мене.</p> <pb n="148" /> <p>Али, што је било, било, мани ме, брат-Радојица!</p> <p>Чича Радојиц |
ешка брига мори за Видосавом.{S} Што је било сукоба у кући, што су пуцали гласови по селу, те ј |
, море! — виче домаћин.</p> <p>— Што је било, било! — додају други.</p> <p>— Ето, и за тога Вит |
ан поставише велику совру.{S} Напољу је било хладно и каљаво, те је поставише у оџаклији.{S} Чи |
ћ сваки гледа свој посао.{S} Само му је било тешко да му погледа слободно у очи.</p> <p>У Микач |
што онолико облећу око власти?{S} Није било капетана кога нису призвали кући те частили и гост |
Бабо, није нико долазио!</p> <p>— Није било никакве штете!</p> <p>— Ми ручали сами! ...</p> <p |
гости су били све веселији.{S} Да није било скоро смрти у кући, сад би се заорила песма и наша |
туреним роговорима.{S} Такве краве није било у селу.</p> <p>И на свему осталом опази се нов ред |
и и без мене и без тебе...{S} Чије није било, чије бити неће...{S} Оди да ужинамо, море!</p> <p |
> <p>— Бој се да не вали... као оно, не било овде речено...</p> <p>— Кад су ми се надула јунад? |
шакама...{S} Видиш ти њега!{S} Срам те било! — резили га Тодосије.</p> <p>И за час набави млак |
ника састану у вароши.</p> <p>Тако је и било.{S} Млади ратарац усадио је у душу детињу чежњу за |
ц, покојни кум Антоније, био је човек и било ми је слатко пољубити га у руку као покојног родит |
о чељаде... и да ње нема у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је од њега!“ — м |
а света.{S} Нашто би биле школе, кад би било најбоље све оно што смо научили од наших старих.{S |
његово друштво.</p> <p>— А, правије би било да ти мене питаш: шта ја тражим по туђем имању.{S} |
му се не јавља у овој прилици, да не би било свађе, али не мога отрпети, док не оде до њега.</p |
— Да се умијеш, бабо?</p> <p>— Добро би било да се мало расхладим.</p> <p>Она отрча да донесе с |
родио, одрастао и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав са |
о и јес, ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Други неће тако, него, да је кабил, возао би и |
е се невешт свему, као да ништа није ни било: нити му шта помиње Витор ни он Витору, већ сваки |
не, и све то прође као да ништа није ни било.</p> <p>Видосав маше главом:</p> <p>— Можда неће в |
и, тако говорити, ко зна, је ли то тако било, и што причаш што ниси очима видео и на шта се мож |
e unit="subSection" /> <p>Како је тешко било Видосаву кад је дознао шта је било на Варагића ком |
јој се жеља испунила, како би јој мило било!</p> <pb n="8" /> <p>Извади онај табак иза копоран |
у руку.</p> <p>— Шта је то тако страшно било ако ти је узео старешинство?{S} И зар због тога да |
нико не састави!...</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Чућеш и знаћеш...{S} Тешко нашој деци! — |
<p>— Коме то велиш?</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Знам ја коме велим, — погледа онај по св |
Тодосија.</p> <p>— Ене!{S} А шта је то било?</p> <p>— Молим те, само нек остане међу нама.{S} |
е?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но веле, не могу |
p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је то било на састанку?</p> <pb n="111" /> <p>Антоније појми |
и једну прекорну реч...{S} Шта ли је то било те се толико наљутио!..</p> <milestone unit="subSe |
ије код мобилаца?</p> <p>— Шта ли је то било? — питају се оне, а Ружа само мрда раменима, тумар |
еду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како је то било!</p> <p>Чича Витор избегава да прича.</p> <p>— Как |
не да ни поменути:</p> <p>— Како би то било на радноме дану!</p> <pb n="27" /> <p>— Час посла! |
итање скинуто с реда.</p> <p>Тако нешто било је и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са ку |
кије у селу и опет би пио.{S} То је већ било: одлазио је рано од куће, тог дана није ту попио н |
а ову мобу, пошто је сазвата, и није му било право што је оволики свет сазват.{S} Али, ипак, до |
наследи бар толико очевине колико би му било најпотребније <pb n="14" /> да има на чему развити |
својим будалаштинама!{S} Где је то још било да се сеје жир?{S} Само луд човек може се машати з |
луша, да се ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, мале свађе, чича Витор се мрштио, |
{S} А његов отац, покојни кум Антоније, био је човек и било ми је слатко пољубити га у руку као |
ије он иде право њему, па био код куће, био код воденице, вади из торбе шта је купио и показује |
?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је то било на састанку?</p> <pb |
чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи што у друштву ћуте, шарају очима и |
?{S} Теби да говори и онај што је негда био негде накакав „златоуст“, па не би могао утицати на |
врати из чаршије он иде право њему, па био код куће, био код воденице, вади из торбе шта је ку |
рица скочи и приђе му руци</p> <p>— Жив био и велики пораст’о!{S} Седи, да седимо!</p> <p>Он се |
ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је то било |
час, ујкала на јастреба.{S} Видосав је био на <pb n="124" /> њиви са слугом, денули су сламу.{ |
.{S} То је било случајно.{S} Видосав је био у њиви, нешто успремао, кад човек пређе из друге њи |
нда Видосав приповеда све редом; где је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто је |
био те Бог, питај чича-Вићентија где је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <pb n="24 |
кодити и засадиће је на земљишту где је био стари виноград...{S} А ону голет у брду оградиће и |
ко су стари живели.</p> <p>Вићентије је био ћуталица; само је пред Витором био одрешен.{S} Њему |
и кад је трезан, он није онаки каки је био.{S} Све ћути, све замишљен, избегава разговор и нај |
икао је на сиротињу и невољу.{S} Док је био мали, тукли су га газде и псовале газдараце, ишао ј |
ао да зна и две у накрст.{S} При том је био стидан и образит као девојка.</p> <p>Какав је он, о |
остојан да га очински пригрли.{S} Он је био скроман и разборит, притом зрео и личит човек: висо |
ханска врата Тодосије Дмитрић.{S} Он је био у својој соври са својима, и сад се спремио да иде |
у десно!</p> <p>— Није истина, него је био онде у лево!</p> <p>— Јест, онде!</p> <p>— Докажи!< |
ао и изјадао све муке своје.{S} Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избегава |
ени дан доласка у њихову кућу.{S} То је био подједнак удар и за Витора и за његова посинка...</ |
колико се радовао томе, у толико му је био тежи овај прелом у животу: растанак с кућом у којој |
а, има друкчији понашај.{S} У Качеру је био скромнији, повученији, ретко кад да је ишао у чарши |
су хране и за стоку а ни подрум им није био празан.</p> <p>Слога, да Бог поможе!{S} Видосав се |
него <pb n="63" /> братску љубав, и не био што сам ако за шта било досадио.{S} Што ти кажем са |
овице.{S} Он је редовно похађао школу и био слободан и отресит.{S} Чим дође из школе он обеси ч |
је ни покушавао да га одврати.{S} То би био узалудан посао.</p> <p>Чича Витор је радио свој пос |
ом о прочевље, па поче:</p> <p>— Где си био јуче?</p> <p>— Ја овде код колибе.</p> <p>— А синоћ |
усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам ј |
а све село и сви поштени људи.{S} Ти си био човек на свом месту, радио си посао како си умео.{S |
ла слутња: то није добро.</p> <p>— Ниси био на састанку?</p> <p>— Кажем ти: нисам се макао од к |
сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и остао човек, казао сам: не тражим да се уни |
ат у Микачића кућу!{S} Он, који је увек био млађи, сад ће од једаред примити старешинство над ј |
наш, прича мени мој Миле...{S} Ја нисам био тамо; не идем на састанке као и ти.{S} Отишао сам л |
е је био ћуталица; само је пред Витором био одрешен.{S} Њему би причао све што је чуо и видео и |
идосављево.</p> <p>— А знаш ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест, био је. |
лазио код куће...</p> <p>Пошто је посао био распоређен, он није имао шта да ради.{S} Поседи мал |
рили са Турцима, како је Краљевић Марко био велики јунак, па Милош Обилић, Бошко Југовић...</p> |
јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био је земанле ено онде у десно!</p> <p>— Није истина, |
услугу.{S} Ових дана имаће ваш срез да бира два питомца, који ће се школовати у ратарској школ |
очеше се споразумевати и бирати.</p> <p>Бирају и објашњавају се: један вели овога, други оног.{ |
>— Знамо, господине!</p> <p>— И пре смо бирали!</p> <p>— Нисмо бирали има три године!</p> <p>— |
> <p>— И пре смо бирали!</p> <p>— Нисмо бирали има три године!</p> <p>— Хоћемо да бирамо, ја ка |
Хоћемо да бирамо, ја како!</p> <p>— Да бирамо, господине! — рекоше сви.</p> <p>Капетан продужи |
рали има три године!</p> <p>— Хоћемо да бирамо, ја како!</p> <p>— Да бирамо, господине! — рекош |
иј је.{S} Ако налазите да треба њега да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до вољ |
Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче објашњавати.</p> |
<p>— Има таких младића!</p> <p>— Треба бирати оне младиће чији родитељи имају лепо имање, да б |
н.</p> <p>И отпочеше се споразумевати и бирати.</p> <p>Бирају и објашњавају се: један вели овог |
а да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах му се скотрљаше сузе низ обрашчиће |
да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети, све бега од људи по о |
ла не може красније бити и да ће година бити родна...{S} На крају крајева сав сукоб изравњава с |
.{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити, онда, велимо, да ово што смо са сила труда и зној |
није нешто у реду.{S} Свака ствар мора бити на свом месту и све се мора вршити на време у њего |
га погнуте главе и ослушкује шта ће сад бити.{S} Ружица стоји подаље, код долапа, и учинила се |
а не знаш ништа као дете.</p> <p>— Може бити, бабо.</p> <p>— Све се водиш из Тодосијеве главе!{ |
е разиђу и причају шта су чули шта може бити са лудоријама Виторова посинка...</p> <milestone u |
ваки почетак тежак и у сваком раду може бити и неуспеха и неприлика.{S} Али то није никоме иска |
како је воћка напупила не може красније бити и да ће година бити родна...{S} На крају крајева с |
е и без тебе...{S} Чије није било, чије бити неће...{S} Оди да ужинамо, море!</p> <p>И тако, по |
штап и окрете се деци:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја вратим.{S} Одох часком у чаршију.{S |
сета при помисли <pb n="154" /> шта ће бити до послетка, он погледа у њих и благне му на души. |
пезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила сваки дан, |
у, изнајпре, радознало очекивали шта ће бити од тог Тодосијева посла: како ће се једног дана чу |
еба дочекати баба...{S} Боже, шта ли ће бити!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030_C |
ије му се загледа у очи:</p> <p>— То ће бити као на Воведеније?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта |
најволи да је сам.{S} Још мало па неће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и |
ју, те, мајчин сине, хоће бити, те неће бити....{S} Па, почех ти причати, мраз, пуца дрво и кам |
ели Тодосије.</p> <p>— Знам и бабу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{S} Срамота ме да |
својимо позицију, те, мајчин сине, хоће бити, те неће бити....{S} Па, почех ти причати, мраз, п |
ди како знаш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао друкчије него остали сељ |
<p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се р |
е ово...{S} Како је радио онако ће му и бити...{S} Њему је пречи Тодосије него ја који сам га и |
да је најбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На пример:{S} Витор Микачић навикао је да прод |
може ме ништа помести на путу: ја морам бити други Симо из Мораве, и истрајаћу овде међу овим б |
и озбиља?</p> <p>— Збиљскије није могло бити... сем да се у’ватимо за гуше! ..</p> <p>— Нешто с |
вини.</p> <p>Витор се узбеши: шта ће то бити, каква је то нужда из беле зоре, па се спреми, на |
у мојој четерестој или педесетој, ја ћу бити луд довека.{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> |
ако не можеш бити богат и одевен, можеш бити чист и умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј и опе |
ти.{S} Ама јеси чуо, море: ако не можеш бити богат и одевен, можеш бити чист и умивен.{S} Вода |
научио.{S} Ако си човек на свом месту, биће времена кад ће те ти исти људи хвалити више но тво |
ће јој јак темељ, а зидове од опеке.{S} Биће топла и подесна да се не мора стока мрзнути.{S} Ис |
у сиротињи и овде у домаћинској кући, и биће сретна с њиме где буде.</p> <p>Овде, истина, има д |
то ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојним Шунијом.{S} Он није давао ни Богу |
какви му на <pb n="134" /> ум дођу, али биће онако како је опредељено...</p> <p>Она ломи прсте |
и ти велиш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, бићемо и помрећемо, а та ће пустолина остати и без мене |
се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И сретна и задовољна: и тамо у |
дина и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поносио као јунак који осваја позицију под кишом |
е и нека сваки одвоји што је његово, ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте |
вља.</p> <p>— Право велиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на вра |
о наш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село потражи.</p> |
никога одавде.</p> <p>— Е?</p> <p>— Не бих, Бога ми.</p> <p>— Што, Руменија?</p> <p>— Зар ради |
да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако, молим те....</p> <p>— Не бриг |
то?</p> <p>— Рекох да сам тобом, ја не бих узела никога одавде.</p> <p>— Е?</p> <p>— Не бих, Б |
ишао и оценио шта треба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете каку хоћ |
<p>Мало оћута па продужи:</p> <p>— Што бих крио.{S} Крив је, брате, Витор!</p> <p>Ђурица скочи |
досад преварио! .{S} Да сам могао ноћас бих дошао да ти јавим.{S} Рекох: поранићу да му кажем, |
и:</p> <quote> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што једанпут бритком сабљом ману,</l> <l> |
лопоглеђа!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше </l> <l>На алату коњу великоме</l> <l>Са крсташом |
Страхиња!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што два и два на копље набија,</l> <l>Пре |
аници, <pb n="58" /> али су му дошли на благ дан као другови и пријатељи с којима се упознао од |
Благо њима!..“</p> <p>Али Бог не да сва блага: нису имали никога од срца.</p> <p>Човек не уме и |
ће бити до послетка, он погледа у њих и благне му на души.</p> <p>Све као што Бог милује, али з |
јас и растиру испаване очи.</p> <p>Чичи благну на лицу, приђе им у сусрет, ухвати их за руке и |
а ће, на послетку, рећи:</p> <p>— Боже, благо теби!</p> <p>Ратарац се засмеја и полако се издво |
она двојичица на њиви.</p> <p>— Добро, благо бабу! — рече и онај табак задену за греду.</p> <p |
овор и пошалица.{S} Како је то лепо!{S} Благо њима! ...</p> <p>— Шта ти ту радиш, младићу? — из |
тњаке и винограде.</p> <p>Људи рекоше: „Благо њима!..“</p> <p>Али Бог не да сва блага: нису има |
д њим, као његов млађи, коме ја имам да благодарим док сам жив.{S} И нећу пред њим нигда запали |
озу, калемити и расплођавати сваковрсне благородне воћке, подизати шуму и корисно је употребљав |
решти: час плаче и куне, час се смеје и благосиља:</p> <p>— Шта вам је; децо, зар немате другог |
давно, али ја га призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби |
уга поток на коме се стока поји и свиње блате...{S} Нигде корова ни травуљине по вотњаку, нигде |
— Гледај, какав је као да се са свињама блатио!{S} Што си, бре, таки?</p> <p>— Па... радио сам, |
к прогрејао и кроз широко грање просипа бледе млазеве.{S} Постављена дугачка трпеза с краја на |
као да га и нема.{S} Само Ружица вене, бледи, суши се, стари.{S} Увек замишљена и тужна, као д |
ица је у десетој години, џигљаст и мало бледушкав, али здрав и окретан.{S} Учио је два разреда |
="141" /> на раме па иде испред дућана, блене, зачкиљио очима, подбуо.{S} Торбица празна, а нећ |
шом, па опет лупи два три пута и стане: блене у ону комушу.{S} Опет тако, па се извали на ледин |
мејан, а неко завукао руке у рукмаче па блене у таван и врата, како творижу чиновници, практика |
а!</p> <p>Уђоше деца, приђоше фуруни па блену у ове госте и смеју се њиховим шалама.{S} Сад виш |
о у толико имућнијих људи.{S} И тада му блесне пред очима имаовина Сима Моравца у кога је служи |
, ти си слаб на пићу...“</p> <p>Што иду ближе кући, он све тише разговара, а кад се растадоше, |
повољно“.{S} Насмеје ли се ко у његовој близини и погледа у њега, он мисли: „Што се онај смеје |
ла трулим бадњем.{S} Свега што је, ту у близини, направио једну трлу од чатме и покрио је ћерам |
мишку и одведе га учитељу.{S} Школа је близу и моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио д |
се на <pb n="23" /> Тодосија.{S} Кад би близу, он се, одједном, осече осорљиво:</p> <p>— Шта то |
у од <pb n="159" /> плавкастог шајка, у блузи са зеленом јаком и шајкачом са зеленом пантљиком: |
соко и.... шта би друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{S} Како ти наредиш онако је н |
а је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта |
рече и дохвати га за раме: — Устани!{S} Бог с тобом, попала те роса!</p> <p>Он оћута.{S} Затим |
p>— Гледам ону ограду од живог трна.{S} Бог и душа, оно је паметно!</p> <p>Ђурица слеже раменим |
е.</p> <pb n="125" /> <p>— Видосаве.{S} Бог с тобом!</p> <p>Он брзо протрља очи.</p> <p>— Шта ј |
би и мислим: човек не треба да сили.{S} Бог је стари сајибија: у њега је све богаство....</p> < |
ојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да... |
о да слушају што старији заповедају.{S} Бог их је обрадовао дечицом: у размаку од неколике годи |
ту цени по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три гроша.</p> <p>— Добри су и нису с |
зва Бога:</p> <p>— Помози Бог!</p> <p>— Бог вам помогао! — дочека Витор.</p> <p>— Јесте ли ради |
из мрака.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог ти помогао! — викну по десетину грла.</p> <p>— Добр |
Тодосије, гледај своја посла.</p> <p>— Бог с тобом, шта то радиш мимо свет?</p> <p>— А зар ово |
че он одовуд, од своје врзине.</p> <p>— Бог ти помогао! — одговара он полако.</p> <p>— Срећан р |
. баба Вујана, да смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате за неке госте или некакав |
седник диже главу и забечи се:</p> <p>— Бог ти помогао...</p> <p>Па мало за тим:</p> <p>— Одакл |
Витор не даде му ни да доврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта, не звани!{S} А би ли ти мене прими |
p>— Велиш ли одиста, Антоније?</p> <p>— Бог с тобом, Виторе, кад сам те досад преварио! .{S} Да |
ње:</p> <p>— Е, ћери, човек предлаже, а Бог располаже...{S} И ја велим: може човек нагињати куд |
рави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И сретна и задовољна: |
бразита, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово честито чељаде.{S} Њ |
тво предаје Видосаву да он ради како га Бог учи, а он ће се настанити на имању у пољу, код воде |
ум им није био празан.</p> <p>Слога, да Бог поможе!{S} Видосав се старао да не даде никаква зна |
еме посејем свуда око мог имања, па, да Бог помаже!{S} Онда би други чувао моје имање.</p> <p>О |
радили!{S} Омразили се као со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две трп капке и |
на части!</p> <p>— На чем хвала!{S} Да Бог да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе да испраћа госте |
лицама.</p> <p>— Хвала, домаћине!{S} Да Бог да овако и код наше куће! — вели Филип.</p> <p>— Хв |
нека?{S} Знам ја, рецимо, све...{S} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p> |
сети и рече:</p> <pb n="114" /> <p>— Да Бог да у здрављу...{S} Хвала ти, Антоније!</p> <p>Сад о |
</p> <p>— Познаје се човек.</p> <p>— Да Бог да! — рече Ружић.</p> <pb n="47" /> <p>У том домаћи |
досав и погледа у све редом: — А ако да Бог те дочекамо Светога Јована, славу мога родитеља... |
је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се да није много нерасположен, не позна |
ана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве штете...{S} И откуд је, онда, распикућа?{ |
замислио се и уздахнуо: што му не даде Бог да наследи бар толико очевине колико би му било нај |
а ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} Ту осетљивост није мо |
газда од овога дома?</p> <p>— Газда је Бог.{S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га упитамо.</p |
можеш је вала онде посејати па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посејати“.{S |
же људе који не гледају посла што им је Бог одредио.{S} Али Тодосију тај рад пође од руке и ник |
је, — поче други, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако ни |
лаву него је коме уступио.{S} А то није Бог зна какво имање: један брег са нешто шуме и пашњака |
ри и упиљио поглед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, напричали |
та...{S} Ја не знам, бабо...{S} Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>— И убиће те! ..{S} Попрешће те м |
му пишти до по села...</p> <p>— Убио те Бог, питај чича-Вићентија где је био дебели јасен и да |
аборавих туде!</p> <p>— Не заборавио те Бог!{S} Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми се ти извлачиш? |
ат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>Видо |
p>— Па добро си ми дошао.</p> <p>— Даће Бог добро! — рече Антоније, па повири на врата и опет у |
нце.</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Даће Бог добро, господоне...{S} Тера ме нека добрина по суду |
ију са срца...{S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах му се скотр |
ство, тај човек не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети |
здравље Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим мали |
ју воли толико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио глав |
у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је од њега!“ — мисли чича Витор и ваздан |
да сеје жир на оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта је том човеку!{S} Не знам где ће се заус |
тари Маслаћ назва Бога:</p> <p>— Помози Бог!</p> <p>— Бог вам помогао! — дочека Витор.</p> <p>— |
се који помоли он виче:</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} Честит свети!</p> <p>А Витор одговара |
S} Кад га ко сретне и поздрави: „Помози Бог, Виторе!“ — чини му се да тај није тако говорно, да |
Људи рекоше: „Благо њима!..“</p> <p>Али Бог не да сва блага: нису имали никога од срца.</p> <p> |
p>— Море људи, глајте посла...{S} Спаси Бог!{S} Дијете, мало луча! .. — виче Тодосије.</p> <p>У |
и убрусом.</p> <p>— Снајка, помог’о ти Бог! — разгали се Витор. — А где је Видосав?</p> <p>— Н |
ић шта је чинила његова Руменија да јој Бог да једно детенце ма било као песница...{S} И док је |
око појаса и стаде:</p> <p>— Помози вам Бог!</p> <p>Председник диже главу и забечи се:</p> <p>— |
сав слеже раменима:</p> <p>— Што је дао Бог, бабо...</p> <p>— Хвала!{S} Свега задовољно!.{S} Оп |
и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S |
е ли ради гостима?</p> <p>— Добрим, ако Бог да!</p> <p>За Витором стадоше сви кућани, сем Сојке |
рекао да се пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о томе говорили, деца су се, да |
сикиру <pb n="61" /> у руке..?{S} И ако Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, служ’те се!..</p> <p |
лу.{S} Ја одох данас тим путем, па како Бог да.{S} Нећу се враћати док штогод не научим.{S} Од |
и благне му на души.</p> <p>Све као што Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је превасходио.. |
амиловала...{S} Сад да испунимо оно што Бог милује.{S} Ако сте при речи, нек приђе девојка и уз |
и само чујеш: хм... хе.... хи..</p> <p>Бог зна шта он мисли!</p> <p>Док су они улепшавали кућу |
м и децом за трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говор |
јасет у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>Он остави посао, тарну угарке и наслони |
p> <p>Сељаци сви у глас:</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и т |
</p> <p>— И пољуби га у руку и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Бога ми!</p> </div> <pb n="20" |
е?</p> <p>— Тако, брате.</p> <p>— Није, Бога ми, нема ту претварања.</p> <p>— Јок, вала, него ј |
м полако пређу и остали.</p> <p>— Море, Бога ми, право кажеш, Тодосије...</p> <p>— Шта кажем?</ |
ца се трже натраг:</p> <p>— Прођите се, Бога ви...{S} Љут човек, па ништа.</p> <p>Жене се повук |
p> <p>— Је л’-де, баба?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича Витор се смејури и само чујеш: х |
и савест чиста и мирна?</p> <p>— Јесте, Бога ми! — рече Видосав пуним устима и таквим нагласком |
једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>Па махне руком и нанишани на десну стра |
авом:</p> <p>— До тебе кривице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови све |
м или на каквом састанку.</p> <p>— Јок, Бога ми!</p> <p>— То нисам ни помислио!</p> <p>— Ни ја, |
руку и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Бога ми!</p> </div> <pb n="20" /> <div type="chapter" x |
га одавде.</p> <p>— Е?</p> <p>— Не бих, Бога ми.</p> <p>— Што, Руменија?</p> <p>— Зар радили и |
аву.</p> <p>— Право велиш, Руменија!{S} Бога ми, право велиш!{S} Видиш ти!{S} Кажем ја!{S} Прав |
и и учи сам.{S} Ако си сиромах то...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хте |
/p> <p>— Шта сам ти ја крив, бабо?..{S} Бога ти, шта ти је?</p> <p>— Шта велиш? — издре се чича |
тата, оч’ју ми!</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Бога ми!</p> <p>— Ниси!</p> <p>— Јесам, младости ми!</p |
пристао и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, баш ћемо њега!{S} Видиш ти!..{S} Кажем ја!..{S |
та говориш то! — ћутка га она.</p> <p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је доб |
по руци:</p> <p>— Нису скупи.</p> <p>— Бога сам обишао све дућане и нема нигде јевтиније него |
м селима једва да увате отаву.</p> <p>— Бога ми јес’!</p> <p>— Па кажу: то је село мимо остала |
се подухватио да их позавађа:</p> <p>— Бога ти, Виторе, је ли ти тешко?</p> <p>— Зашто?</p> <p |
Видосав се зацрвене и протепа:</p> <p>— Бога ти, бабо, што ти је?</p> <p>Чича седе и стаде млат |
p> <p>— Шта говориш, Видосаве?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— И казао суду: мој посинак почео |
вотњака...</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— Шта ће му волови и плуг?</p> <p |
ступише у двориште, стари Маслаћ назва Бога:</p> <p>— Помози Бог!</p> <p>— Бог вам помогао! — |
.</p> <pb n="96" /> <p>Видосав му назва Бога и приђе руци.{S} Он скочи и укоси се:</p> <p>— Бра |
е.{S} Изненада бане у кућу, нити назива Бога, нити се с ким пита и здрави.{S} Кад угледа децу, |
за то ти хвала! ..{S} Тако је! ..{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>— Море људи, глајте посла...{S} |
<p>— Не снебивам се...{S} Тек...{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>Обредише по неку чашу, па ће је |
не познајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— У кап!</p> <p>— Полако, домаћ |
е:</p> <p>— Хајд, хајд, дете...{S} Моли Бога што си под мојим кровом. — И у себи му опсова оца |
<p>Витор то чује па само шапуће и моли Бога да му се душмани не освете.</p> <p>Сад кад је усин |
о:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам у Бога... није човек од реда.{S} Младо и зелено па се не |
мимо остала села!</p> <p>—- Посилили од богаства!</p> <p>— Па пошљу...</p> <p>— Јес’, комесију! |
S} Бог је стари сајибија: у њега је све богаство....</p> <p>— Право велиш, бабо, човек не треба |
еда се и врти главом:</p> <p>— Нисам ни богат ни сиромах; не умем ти ни казати како је у нашој |
} Ама јеси чуо, море: ако не можеш бити богат и одевен, можеш бити чист и умивен.{S} Вода нема |
његову ливаду косио четири пута и имао богат принос, а сад, ето, сваке године коси је по пет п |
је све како треба.{S} Летина није била богата, али није ни оскудна те је берба ипак била толик |
S} Кад је, пак, видео да Тодосије збира богате прихода од тога рада и да је то научно од његова |
S} Доћи ће угледни људи из Јасенице, од богате фамилије Маслаћа.{S} Треба да се радује, весели |
сабор, почеше се јављати просиоци, све богати и виђени људи.</p> <pb n="175" /> <p>Оне јесени |
долазили раније на гледање, како су ово богати и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка |
погнуте главе, одговори:</p> <p>— Што, богме... није то ништа.{S} Не идеш, да му штогод напако |
огледа по њима.</p> <pb n="181" /> <p>— Богме како знате... што мене питате?</p> <p>— Како то г |
Видосав успљешта сухим устима:</p> <p>— Богме... његово имање... његово право... и све...{S} Ја |
</p> <p>Па одмах окрене другу:</p> <p>— Богме право имате, радите док вам се тако мили.</p> <p> |
ити, а ако би пропастио могу му у свако боговетно доба истргнути имање из шака.{S} И да је Видо |
здраво, Антоније?</p> <p>— Здрави смо, Богу хвала.</p> <p>— Да ниси пошао у чаршију?</p> <p>— |
вори да не дугује ништа.</p> <p>— Хвала Богу, те могу рећи: да не дугујем ником ништа, сем Богу |
наше куће! — вели Филип.</p> <p>— Хвала Богу и моме родитељу! — одзива се Видосав.</p> <p>— Ако |
.</p> <p>— Како ви овде?</p> <p>— Хвала Богу, здрави смо, — одговори она и трљну руком низ рука |
а покојним Шунијом.{S} Он није давао ни Богу тамјана, али дође Маркезан те наследи имање и сад |
гу рећи: да не дугујем ником ништа, сем Богу душу, — рече Витор и ту бригу скиде с душе.</p> <m |
мљи курјака“. </p> <p>— Ама коме ће, по Богу, те се сатре радећи? — питају се сељаци кад поведу |
} Ја, није да кажем нешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ватру међу вас...{S} Него велим: хоћу св |
м...{S} Па шта га је ових машина! ..{S} Боже, како се њима ради!..{S} Што ти је паметан свет, ш |
о.</p> <p>Сад треба дочекати баба...{S} Боже, шта ли ће бити!</p> </div> <div type="chapter" xm |
чањку и не просути ни једног зрна...{S} Боже, паметна света!{S} Ето, све се то учи у школама, т |
то шарено и онај печат као потковица: — Боже, што нисам писмен да прочитам шта све овде пише... |
ега, па ће, на послетку, рећи:</p> <p>— Боже, благо теби!</p> <p>Ратарац се засмеја и полако се |
сао, даде се на мисао и хукну:</p> <p>— Боже дај здравље теби и мени, Виторе, до суђена сата.{S |
ој да их вређаш.{S} А за друго, здравље Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ј |
урицу и поче молитвати:</p> <p>— Помози Боже!{S} Срећан и овај рад што радили!{S} Омразили се к |
ивати!{S} Деде по једну: прва за помози Боже! — нуди Видосав, па отрчи у оџаклију да се тамо ви |
н успети нешто мимо свет!</p> <p>— Жали Боже овог труда!</p> <p>— Зар, на прилику, да будем ја |
нуо и млати.{S} Ни онај човек ни дај си Боже!{S} Руке као мртве, измахне једаред, лупи и држи м |
д куршум.{S} Није да га се боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зубима понео, али онако, |
иди одакле си и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, да изм |
мисао, те оде далеко, далеко...</p> <p>Боже, да речемо да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} |
као да јој се навалила стена на груди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је то толико увредио |
и даље све својим редом...</p> <p>Пред Божић насташе јаки мразеви и стаде воденица, а дотле се |
{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао: „Честит свети“, а сва |
видео и на шта се можеш заклети" ...{S} Божја воља, кум ми не треба поодавно, али ја га призива |
ј је вољан човек. али... ето тако...{S} Божја воља...{S} Изгубљен човек!...</p> <p>— И Витор је |
ир?{S} Само луд човек може се машати за божја посла, ..“ Па се обојица крсте као у цркви или ко |
о досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, бре, смејете, ја |
unit="subSection" /> <p>Тек што је, по Божјој судби, издато подушје Виторовој Руменији, а Видо |
е тиче... стоке.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Бој се да не вали... као оно, не било овде речено...</p |
<p>— Палиш ли дуван?</p> <p>— Палим, не бој се; није ме та добрина мимоишла.</p> <p>— И ја гори |
с двојим вођицама и широки појас алове боје.{S} Видосав му покиселио опанке, измазао кајише и |
/> отвори врата, склопи шаку око цигаре боји се да не угледа бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још је |
но стати пред куршум.{S} Није да га се боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зубима поне |
комшија.</p> <p>А чича Витор највише се боји онога што се увек смеши и што је увек развучених у |
а и поврати се на своје место:</p> <p>— Бојим се да се не наљутиш.</p> <p>— Нисам ја дете, Анто |
па застаде:</p> <p>— Било је нешто, али бојим се...</p> <p>— Чега има да се бојиш?</p> <p>Он оп |
али бојим се...</p> <p>— Чега има да се бојиш?</p> <p>Он опет устаде, повири на врата и поврати |
Каква је ова крава, како су јој широки бокови и велико виме!{S} Она даје по десет ока млека ни |
а, густа и сочна, да се све више шири и бокори.</p> <p>Даље је порадио ово: у врту, поред поврћ |
ута и полако му приђе.</p> <p>— Што те, болан, мрзи да са мном разговараш?</p> <pb n="156" /> < |
о, мило, ваздан би’ те слушала.{S} Што, болан, нећеш још једанпут да то попеваш, да чујем шта ’ |
такта да толико заборавиш на себе?..{S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у т |
... наше душмане...“</p> <p>Синоћ га је болела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у чарши |
а колена и гледа у њега снуждено, као у болесника.</p> <p>— Ја не знам докле ћеш ти тако...</p> |
тари.{S} Увек замишљена и тужна, као да болест болује, без старешине свога, без слободе и зашти |
а постарила много.{S} Изгледа као да ја болест боловала, претрнула на све муке и савила руке ок |
> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} Ово је болест: надун.</p> <p>— Знам да је тако, чим се надуло. |
тако, чим се надуло.</p> <p>— И ова се болест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо ово спаст |
ни мајоку, ни ону дечицу што их некаква болешчина покоси једних Часних Поста.</p> <p>Нашли су с |
народ, па сам размишља о свему.{S} Њега боли срце за татом, јер је уверен да је радио како ваља |
а га разговори.</p> <p>— Видосаве, тебе боли глава.</p> <p>— Не боли ме ништа.</p> <p>— Па што |
.{S} Брука, моја Ружо!...{S} Уф, ала ме боли глава...</p> <p>Баци рогуље и ухвати се за чело... |
Видосаве, тебе боли глава.</p> <p>— Не боли ме ништа.</p> <p>— Па што ћутиш непрестано?</p> <p |
осталим сељацима.{S} То је чича Витора боло у очи натерао га је да се понови.{S} И Ружица је н |
рила много.{S} Изгледа као да ја болест боловала, претрнула на све муке и савила руке око оно д |
} Увек замишљена и тужна, као да болест болује, без старешине свога, без слободе и заштите свој |
ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него она која није ни ћуба |
уду?{S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље ти је: покупи своје прње па иди одакле си и дошао. |
— и залеће се те се пољубише.</p> <p>- Боље тебе нашао, коншија, — вели Видосав и у себи се чу |
бро ми дошли!</p> <p>— Честит свети!{S} Боље тебе нашли! — рукују се и љубе они. </p> <p>Чисто |
укује, а они га отпоздрављају:</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>И седају у намештене собе у кући |
бе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га боље познавати него ја...“ </p> <p>„...{S} Али и код ње |
та има при њему да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он је добар радник, није се |
он хвали тату и његов рад...{S} Шта има боље но кад дође време да те хвали онај који те је до ј |
. и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих му да |
да какво старешинство.{S} Знате Витора боље него и ја.</p> <p>— Џимрија!</p> <pb n="43" /> <p> |
неколике године показао би свима да је боље оно што он ради, него оно што су они радили...{S} |
метне савете, а ради оно што знаш да је боље и корисније, без обзира шта ће ко мислити прећи.</ |
има?{S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ово с |
Зар то није боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису надали дреку на њега, он би продужио к |
мргуље које смо затекли.{S} Зар то није боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису надали дре |
рица у најкраћем времену...{S} Зар није боље што сан радио то, него да сам радио као што су рад |
и:</p> <p>— Тодосије, брате...{S} Ти ме боље познајеш но ико.{S} Кажи ми отворено, у очи, ако с |
о, у очи, ако сам на рђавом путу.{S} Ти боље видиш него ја.{S} Можда сам ја некаква шепртља кој |
енио шта треба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да |
стојеће и носеће.{S} Све једнако: нико боље, нико горе.{S} Заједно се хране; заједно се купају |
ерица да он то ради с уверењем да је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме прави инат чича-Витор |
>Па тек један пређе преко врљика да још боље види.{S} Пипне руком, загледа, растреса, узме трав |
рате, ви га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљ |
га бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче објашњавати.</p> <p>— Шта вел |
ије то остави, него ја... ја не знам за бољег родитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: добротв |
<p>— Па и јес’ тако, али он и не тражи бољег од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Како је оно оноли |
p> <p>— На прилику... шта ће он тражити бољег саветника од тебе, Виторе?</p> <p>— Па и јес’ так |
Зар они знаду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ово село и у |
а смећи кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи... паметан отац вели да је син бољи од њега.{S} За |
ели.</p> <p>И он, као и Видосав, набави бољи сој говеди, краву колубарку, и стараше се да се та |
је бољи... паметан отац вели да је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зна не |
ајвећег.{S} Шта им је криво што он тежи бољитку, да има бољу пасмину стоке, да сеје детелину, п |
им је криво што он тежи бољитку, да има бољу пасмину стоке, да сеје детелину, подиже живу оград |
икупио које парче земље, ја сам набавно бољу пасмину стоке: говеда, свиња и коња.{S} Набавио са |
и што више приноса, како ћеш подићи што бољу пасмину стоке, да имаш од ње што више користи, как |
појас и звркала својим вретенцетом.... „Боме како ти наредиш онако је најбоље...{S} Да сам тобо |
стале су исте.</p> <p>Видосав је и даље боравио у чаршији и живео на начин који је уобичајио ка |
деници — погрбљеше се леђа и набраше се боре на лицу.</p> <p>Тада се престаше вајкати и помириш |
ли некако необично и страшно, као да се бори с душом.{S} Поћута па се трже:</p> <p>— Полиј ми, |
левој страни трбуха.</p> <p>Тодосије се бори с јунетом и смеје се, а Видосав га трља, час му из |
су негда били српски јунаци, који су се борили са Турцима, како је Краљевић Марко био велики ју |
а.{S} Зидови искићени сликама, цвећем и боровином.{S} У једном углу виси сребрно кандиоце пред |
у га газде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, спавао на дугим зимским ноћима у слами и |
{S} Школа далеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу |
дић, — удовица Јана била у воденици, па боса, па се уросила, ..</p> <p>Поче пуктање у доњем кра |
кашља промукло и сухо.</p> <p>Она крочи боса, полако, по мекој трави и приђе му.{S} Јабука отпу |
пушку, кубурлук, пиштољ и по неки струк босиљка....{S} И соба замириса чистоћом и босиљком...</ |
јагодицама, намаче шубару и метну мало босиљка у џеп.</p> <p>Видосав му приђе, скиде гајтан с |
сиљка....{S} И соба замириса чистоћом и босиљком...</p> <p>У другу собу наместише миндерлук, по |
е се из оџаклије Ђурица и Јовица: један босоног а други распојас и растиру испаване очи.</p> <p |
уњак чак ниже куће, покосише и почупаше боцу, татулу и дивљу паприку, што је све расло и бујало |
а... стар сам човек: не могу се рвати и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор с |
ом.{S} Да сам млађи, да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако, молим те |
арко био велики јунак, па Милош Обилић, Бошко Југовић...</p> <p>— То је оно што се пева уз гусл |
ни на воду Ситницу?“</l> <l>— Оно јесте Бошко Југовићу.“</l> </quote> <p>Декламује са произноше |
дија синоћна, што ми поједе два најбоља брава и шћаше кућу растурити од хуке и беса?..{S} Па да |
ни су газде од старина: имају по триста брава ситне стоке, по шесеторо говеди..{S} Али ја велим |
запрегао, па с Ђурицом и Грујицом реде брава и спремају ватру да га пеку на равни.{S} Ружица у |
натуткаш ону голадију да ме изудара као брава.</p> <p>— Шта сам ти ја крив, бабо?..{S} Бога ти, |
— Хвала ти, синовче, на твоме добру.{S} Бравос, сине...{S} То сам и заслужио од тебе, — вели а |
Видосава.</p> <p>— Да частиш!</p> <p>— Бравос!</p> <p>— Изабрасмо твог сина за питомца!</p> <p |
о за ову совру да ме хвалиш...</p> <p>— Бравос, комшија!{S} Та ти ваља! — смеје се Тодосије.</p |
руци.{S} Он скочи и укоси се:</p> <p>— Бравос, синовче!{S} То сам и заслужио од тебе!..</p> <p |
зветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво бравче.</p> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Срамота!</p> < |
међу њих један подбуо човек, пуне, седе браде.</p> <p>Чича Витор се поизмаче:</p> <p>— Оканите |
могао се лако познати: напустио косу и браду, занеопранио се, на глави му шеширина са искецано |
орану и војничким цокулама.{S} Запустио браду и пустио дугу косу, која беше улепљена и замршена |
но и у страну, а он притиште кочањком у браду и обори поглед у под.</p> <p>— Ако би кога усвоји |
де, сапун, маказе и бријач, одфикари му браду, па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ру |
.{S} За тим се продера:</p> <p>— Ојс, у бразду! ..</p> <p>— Виторе, море!</p> <p>Он се одазва:< |
</p> <p>Он ћути, сагао главу па гледа у бразду.</p> <p>— Зар ја штетовао, а ти се љутиш? — дови |
а толико заборавиш на себе?..{S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у тој чамо |
купујем с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, не превари! — подвикује <pb n="19" /> Витор, те |
.{S} Док су сељаци свој кукуруз „осмак“ брали и смештали у салашеве, његов кукуруз стигао је те |
Видосава.</p> <p>— Остави, молим те, — брани се Видосав. — Знаш ли да ми се не мили живети...{ |
мље папратњаче, нешто шуме и вотњак.{S} Бранили су се радом и слогом у задрузи.{S} И овако ожењ |
iv type="titlepage"> <p>Прештампано из „Бранкова кола“ за год. 1903.</p> </div> </front> <body> |
семеном, па га задрља са лаком трновом браном.</p> <p>Онима, којима тај рад паде у очи, беше з |
р је наставао код воденице, притврђивао брану на јазу, узимао ујам и нешто га трошио, а нешто с |
/> <p>Али, што је било, било, мани ме, брат-Радојица!</p> <p>Чича Радојица маше главом:</p> <p |
ог на другог.</p> <p>— Није мала ствар, брат-Видосаве!</p> <p>— Ти треба да се поносиш тиме!</p |
да у њој носи свој буквар из кога ће га брат поучавати.</p> <p>Кад оду кући они се хвале и оцу |
дником, од сиротне породице.{S} Њих три брата у једној задрузи, сва три ожењени, пуна кућа деце |
јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, да само радим и диринџим, већ посинак, и више зн |
ништа не верује.{S} То су женска посла, брате! — подвикује Тодосије, да сви чују.</p> <p>Људи о |
ушаш.{S} Навикни се на то!{S} Видосаве, брате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим |
, да и вама досађујем.</p> <p>— Шта је, брате? -</p> <p>— Изузели се рђави људи, мој господине, |
ужи:</p> <p>— Што бих крио.{S} Крив је, брате, Витор!</p> <p>Ђурица скочи.</p> <p>— Седи да раз |
а да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако је, брате!</p> <p>— А не да се скупљамо да доколичимо и ого |
и да пропаде с главе.</p> <p>— Тако је, брате...{S} И шта да му кажем <pb n="103" /> на то?{S} |
о поћута па продужи:</p> <p>— Тодосије, брате...{S} Ти ме боље познајеш но ико.{S} Кажи ми отво |
тошта да савлађујеш.</p> <p>— Молим те, брате.</p> <p>— Немаш шта да ме молиш!{S} Ти мораш оста |
ворено:</p> <p>— Знам ја шта ви хоћете, брате?</p> <p>— Шта, Тодосије?</p> <p>— Знам вас шта ми |
Тодосије му упаде у реч:</p> <p>— Реци, брате, српски: кад мало пијнеш.</p> <p>Они се насмејаше |
</p> <pb n="55" /> <p>Колико сам попио, брате?{S} Питај баба и кога хоћеш...{S} Шта је било ако |
едан рећи:</p> <p>— Ти си ово и скућио, брате...</p> <p>— А да ко је други но он, — дода Филип. |
/p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако, брате.</p> <p>— Није, Бога ми, нема ту претварања.</p> |
је тако криво, Тодосије?</p> <p>— Зато, брате, што не говориш истину.</p> <p>— Ко то каже?</p> |
/> <p>— Зашта, бабо?</p> <p>— Аша зато, брате, што се водиш из туђе главе!</p> <p>— Из чије то |
во, доиста, није добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се п |
итора по рамену: — и на готово долазиш, брате...{S} Само да сачуваш што је он стекао, па да буд |
ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти касти...“ — вели Мића.{S} Од тада се |
!...</p> <p>— Нема онаког домаћина, мој брате!..{S} Утркују се сељаци и сви хвале Витора и Ђури |
алио се иза гласа: „Ово је ној посинак, братић моје покојне Руменије.“</p> <p>И поче га упознав |
преда мном исповедиш, као пред рођеним братом.</p> <p>Он устрепта очима, принесе цигару устима |
тражим ништа од вас него <pb n="63" /> братску љубав, и не био што сам ако за шта било досадио |
аједно и заједно се враћају.{S} Све као браћа и ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало једно и |
есет и осам година.{S} Волели су се као браћа и онако како се могу волети људи који се нису ниг |
p> <p>Капетан вели:</p> <p>— То је све, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чи |
апетан продужи:</p> <p>— Као што знате, браћо, траже се младићи који су свршили основну школу, |
капетан.{S} Они скочише.</p> <p>Седите, браћо! — рече и заузе место за столом.</p> <p>Они посед |
извади једно писмо.</p> <p>— Молим вас, браћо.{S} Дозволите да вам уз овај службени посао скрен |
крете изасланицима:</p> <p>— Молим вас, браћо, учинићете велику задужбину ако га изберете.{S} Н |
законе.{S} На послетку отпоче:</p> <p>— Браћо!{S} Као што вам је познато, данас сам сазвао срес |
тини.</p> <p>— Господине капетане, и ви браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан |
/p> <p>После се споразумела и с његовом браћом и с његовом Ружицом и ижљубила њихову децу.{S} Д |
S} Што мајка ради, она јој помаже: сеје брашно, носи воду, уноси дрва, суче конце на витлићу, п |
стаде онако као што је и била: мала, од брвана, тесна и сниска, покривена папраћу, са једним ви |
ћа до пола озидана од опеке, од пола од брвана и покривена ћерамидом.{S} Под кућом подрум и на |
елика двокрилна врата.{S} Зграде све од брвана, лепо срезане као кутијице и поређане у одстојањ |
p>Он опет клипи, усправи се и услони уз брвна.{S} Чича стаде и посматраше га.</p> <p>— Шта ради |
на...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како хоћеш...</ |
апке до пола очију па кчиљи у страну, у брвна.</p> <p>— Еј, Видосаве!</p> <p>Он се трже, као из |
био стари виноград...{S} А ону голет у брду оградиће и засејати жиром, да се подигне гора.{S} |
о Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, бре, смејете, ја могу да посејем гору по оном Чолопеку |
као да се са свињама блатио!{S} Што си, бре, таки?</p> <p>— Па... радио сам, газда.</p> <p>— Ак |
</p> <p>— Тодосије!{S} Овамо!{S} Овамо, бре!</p> <p>Сви у механи погледаше: неко у Тодосија, не |
што ми ти велиш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, бићемо и помрећемо, а та ће пустолина остати и без |
шуму да се не сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа и подмлађена.{S} Воденица |
S} А то није Бог зна какво имање: један брег са нешто шуме и пашњака, и испод брега две њиве и |
н брег са нешто шуме и пашњака, и испод брега две њиве и једна ливада, са живом водом и водениц |
рима, него у оној старој под кровином и брезовим лемезовима, затекла само њега.{S} Није зазнала |
ма и столицама, замастили се па зевају, брекћу, пуше и причају. -</p> <p>Видосав однесе буклију |
грања по шевару, увезао појасом читаво бреме, затурио на леђа па се упутно у варош.</p> <p>Ста |
ајпре пође полако, ураскорак, после све брже и брже, док Видосав опази да почеше гасови одисати |
ође полако, ураскорак, после све брже и брже, док Видосав опази да почеше гасови одисати на уст |
ко била више изложена сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у пла |
тња: отишао је на детелиште...{S} Скочи брже и оде преко <pb n="81" /> вотњака.{S} И док је ско |
право што се Видосав тако <pb n="28" /> брзо упознао с њиме и што су се тако запазили...</p> </ |
у да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави кајише око ногу и обуче зубун, па крочи преко |
Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца брзо свикоше и престадоше помињати кућу и чељад из Каче |
хвале обојицу у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за бабов суд о људима и његово мишљење о св |
p>— Видосаве.{S} Бог с тобом!</p> <p>Он брзо протрља очи.</p> <p>— Шта је било?{S} Није ништа.. |
>— Ти гледај своја посла.{S} То је моја брига.</p> <p>— Кад се то чује по селу...</p> <p>— Нек |
/> <p>Не зна бабо како је њој; њу тешка брига мори за Видосавом.{S} Што је било сукоба у кући, |
о.{S} А овако, молим те....</p> <p>— Не бригај, Антоније, — рече Витор и упиљи очи у њега.</p> |
9030_C24"> <head>XXIV</head> <p>Не мање бриге навалише и на Ружицу.{S} Као женска страна она је |
саму зору, али није ока свео...{S} Опет бриге и неприлике!{S} Чича Витор није целе ноћи с њим р |
жалиш моју јунад и моју стоку?{S} Води бригу о својој стоци, а немој о мојој.</p> <p>— Тек, ве |
други.</p> <p>— Свој леб једемо, а туђу бригу водимо, — дода трећи.</p> <pb n="46" /> <p>— Чим |
ништа, сем Богу душу, — рече Витор и ту бригу скиде с душе.</p> <milestone unit="subSection" /> |
<p>Кад га потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен она приђе да га разговори.</p> <p>— В |
пред собом.</p> <p>Ружица примети да је брижан, пребледео, нема капи крви у лицу, па с дружицом |
се погрбио, али није попустио у раду и бризи за кућу и напредак имања.{S} Полако, па се све у |
а ћеш... да нас истераш... бабо! .. — И бризну у плач.</p> <p>Сојка, која се беше привукла до в |
> <p>Сојка баци рад, ухвати се за очи и бризну у плач...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
час набави млаке воде, сапун, маказе и бријач, одфикари му браду, па га обрија, затим га ошиша |
, ниси ти дете да те тешим.{S} Сад опет бринеш: шта мисли о теби!{S} Нек мисли шта хоће, не мож |
и му места где год те нађе.</p> <p>— Не брини, бабо!</p> <p>— И пољуби га у руку и од срца, Бог |
а: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не брини, Ружице. <pb n="127" /> .{S} Онакав радник тражи |
да ми будете пријатељи, а за мене се не брините.{S} И не тражим ништа од вас него <pb n="63" /> |
сви здрави и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити — |
добар јунак бјеше,</l> <l>Што једанпут бритком сабљом ману,</l> <l>Бритком сабљом и десницом р |
то једанпут бритком сабљом ману,</l> <l>Бритком сабљом и десницом руком,</l> <l>Пак двадесет од |
заврнуо рукаве иа пере точкове, чисти, брише.</p> <p>Дамљан Ружић му вели:</p> <p>— А сад се о |
ој, куд ћеш?</p> <p>Човек спушта врећу, брише зној и виче:</p> <p>— Здраво мирно.{S} Где је Вит |
ке, а за час се заборави па стрпа један брк у уста и полагано мрда мишићима на образу, као да н |
ешкују, сви чашћавају и хвале обојицу у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за бабов суд о људим |
гологлав ознојио се по челу и присукује брке, а за час се заборави па стрпа један брк у уста и |
, слободније се креће и разговара, суче брке и по један стрпа у уста и мрда мишићима и вилицама |
припасаним силавима, уозбиљио се, суче брке и ослушкује меденицу.</p> <p>Витор искриви главу, |
а, човека средовечна, црвенкасте косе и бркова, широких уста и крезава, увек расположена и насм |
у Витора.{S} Он оставио кашику па суче бркове: умотава их и размотава.</p> <pb n="91" /> <p>Ви |
<p>— И веле... више ништа.{S} Бабо суче бркове, а чича Јестратије смејури се и пуши дуван.</p> |
и ухвати се за очи.{S} Витору заиграше бркови и трепавице.</p> <p>Видосав се полако измаче на |
Наједаред застаде, погледа у њу, узмрда брковима и обрвама и узврпољи се.{S} Лице му се уозбиљи |
прича му Ружица.</p> <p>Видосав узмрда брковима, пружи јој цедуљче и рече:</p> <p>— Иди кући, |
ца, знојави са осјем и плевом по коси и брковима, расхладили се водом па седе мирно и разговара |
елу и округластом лицу, на пуним смеђим брковима и реткој коси, оставило је време незнатне беле |
збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели у брлогу, овде у овој кући...</p> <p>Па одмах окрене друг |
сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво бравче.</p> <p>— Ко ти то каже?</p> |
S} Старих поцепаних опанака, заворњева, брњица разне величине, опуте, фишеклија и кајиша позеле |
. „Требаће ово кадгод: може се изгубити брњица на кајишу, или искривити, или сломити, или јој и |
чану.{S} И тако то стоји годинама и све брњице здраве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и помисли |
а пример, иде он путем и на путу угледа брњицу.{S} Одмах га нешто копка да је узме и тури у џеп |
<p>У току тога времена добио је велики број пријатеља у селу, који су га искрено предусретали |
остављају у кесу, па чувају и сваки дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гос |
е сто грехота! ..{S} Не’ш, синко! ..“ — броји старац у себи и мрдају му уснице и мења се у лицу |
ду, колан, шиљте и непрестано гунђори и броји:</p> <p>— Тако но како... чес и поштовање... ја з |
уку...</p> <p>Иде путем журно, а у себи броји: „Он је крив за све ово...{S} Како је радио онако |
оје имање! ..</p> <p>Чича Антоније само броји полако:</p> <p>— Неће, ја како!{S} Кажем ја моме |
сти које ће га постићи: зна да тај глас бруји по селу, да се душмани радују и свете, да ће се п |
Он не умеде ништа одговорити.....{S}Да, брука и срамота, моја Ружо!.. — помисли у себи: — па шт |
е да их истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И она је са зебњом очекивала |
е чуло свуда... по чаршији и селу...{S} Брука, моја Ружо!...{S} Уф, ала ме боли глава...</p> <p |
селу...</p> <p>— Нек се чује.</p> <p>— Брука и срамота, мој Видосаве! ..</p> <p>Он не умеде ни |
</p> <p>— Какву бруку?{S} То није твоја брука но његова.</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Не |
Чича Витор које ће јаде, па да не пуца брука, пусти му све.{S} И сад само гледај шта Качерац з |
амо нек легне већа несрећа, нек не пуца брука и нека се он смири...</p> <p>— А и Јовица ми је п |
шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме брука!...{S} То није лепо... с његове стране...</p> <p> |
ни свађа.{S} Молили су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што радити, нек |
и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука, али све то није ништа као ова невоља што је он п |
</p> <p>Видосав се само вајка:</p> <p>— Бруке моје!{S} Док чује бабо!{S} Док зукне глас по селу |
Зар ти је до смејања код оваке штете и бруке!</p> <p>— Чудна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да с |
ћу ову бруку преживети?</p> <p>— Какву бруку?{S} То није твоја брука но његова.</p> <p>— Шта ћ |
ућутах и побегох.</p> <p>— Како ћу ову бруку преживети?</p> <p>— Какву бруку?{S} То није твоја |
не...{S} Шта би имао да прича?{S} Њихну бруку...</p> <p>Иде путем журно, а у себи броји: „Он је |
крупан, са дугим и плавим <pb n="16" /> брцима.{S} Он се поносио њиме, и да му подолази као озб |
} Набавиће каламљене лозе којој не може буба нашкодити и засадиће је на земљишту где је био ста |
и да углави држаљицу на секиру, мотику, будак... — прича чича и не може да се нахвали своје деч |
се ти облизујеш око моје куће, нашао си будалаша да преко њега уситниш моје имање! ..</p> <p>Чи |
знам где ће се зауставити с овим својим будалаштинама!{S} Где је то још било да се сеје жир?{S} |
а.</p> <p>Он се трже:</p> <p>— Море, не будали!{S} Цареви и краљеви па немају деце, и ништа..{S |
штени људи већ се спрдају са њим као са будалом....</p> <p>Видосав ћути, ломи прсте и ону травк |
реднијег рада.{S} Његово имање треба да буде угледно добро за околину, — објашњава им капетан.< |
и зна све параграфе.{S} Нудили су га да буде министар, али он неће; воли да служи своме народу |
пштини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село потражи.</p> <p>Она се сме |
асположен, па да га дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у својој кући, па ништа.{S} |
дравља и радници се поткрепљују.{S} Кад буде време ручку, деца донесу јело, он <pb n="149" /> п |
аћинској кући, и биће сретна с њиме где буде.</p> <p>Овде, истина, има друкчији понашај.{S} У К |
и гдегод прогризли, па затискује, да не буде штете.</p> <p>Обиђе шталу, торове, стоку, па се на |
, а нешто слао кући и чувао имање да не буде штете.{S} А највише се занимао у врту који је ове |
Одох часком у чаршију.{S} Пазите да не буде штете! — рече и оде.</p> <p>— Хоћемо, бабо!</p> </ |
полаже док ту траје хране и пази да не буде штете.</p> <pb n="34" /> <p>Сад се старцу још више |
овим имањем, и хоће да његов посинак не буде слуга у његовој кући, него син коме отац предаје с |
вори: „Ћути, не плачи, ето остаћу...“ и буде дан, два, па га нестане.{S} Не заустави га нико... |
А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и теби...{S} Сигурно те жалим... родила ми те мајк |
<p>На послетку му добаци:</p> <p>— Ако буде жив Тодосије, до године ће имати веће детелиште, н |
ро, мали, ја не поричем, само нека тако буде.{S} Дођи сутра па носи прасе.</p> <p>Јовица се заг |
па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и теби...{S} Сигурно те жалим... род |
вог труда!</p> <p>— Зар, на прилику, да будем ја паметнији од мога оца!{S} Да је ово добро, сеј |
педесет и неколико година дозволити да будем пасторче на моме имању... а неко да се башкари на |
а вежем пару у хиљаду завезака и да јој будем роб до века, — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и баб |
Ја вас рачунам у пријатеље и хоћу да ми будете пријатељи, а за мене се не брините.{S} И не траж |
Само да сачуваш што је он стекао, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више него |
и стадоше га хвалити:</p> <p>— Само да будеш паметан... ти си се, јеси чуо, увалио у овако има |
ће се доцније.{S} Причекај то време!{S} Буди јунак!</p> <p>— Ама не знаш ти њега...</p> <p>— Зн |
хоће да сеје жир на оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта је том човеку!{S} Не знам где ће се |
н се рукова и не рече ни речи.</p> <p>— Буди јунак!{S} Немој ти... по твоме обичају... да се се |
газда?</p> <p>— Тресни рђу са себе, па буди мало ведрији и кочопернији!{S} Не дај да ти траг з |
Шта се снебиваш у својој кући!{S} Здрав буди!</p> <p>— Не снебивам се...{S} Тек...{S} Од Бога т |
и ти ћеш подлећи и пропасти...{S} Здрав буди!{S} Окуражи се и овесели!</p> <p>И они испијаху је |
лачиш?</p> <p>— Пио сам!</p> <p>— Здрав буди!</p> <p>Један од момчадије кијну и стаде пуктати.< |
знаш, Виторе.</p> <p>— Шта знам, оди му буди паметан кад је овако.</p> <p>— То и ја велим.</p> |
ила ми те мајка!{S} Здрав си!{S} Здрави будите сви, добри пријатељи моји! , .</p> <p>— Полако, |
зило на пијацу, и какви су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу заједно, одмах видиш ко је |
p> <p>Чича Витор је извео читав план за будући живот.{S} Старешинство предаје Видосаву да он ра |
го велим не ваља за њега... и за његову будућност, дете...</p> <p>Она занеме.</p> <pb n="151" / |
путе, фишеклија и кајиша позеленелих од буђа, кутија без дна, чутура са избијеним колом, ексера |
идана, у њој поређана бурад, чиста, без буђа и паучине, пуна вина и ракије; амбар с пуним пресе |
дуга, он замазује лојем, скида и отире буђу и паучину.</p> <p>Затим оде у амбар, завири у свак |
улу и дивљу паприку, што је све расло и бујало но окрајцима иза грађевина....{S} И шта ти све н |
размишља: „Овај Дамљан Ружић највише је букао по селу противу тате, исмевао његов рад и светио |
олу, а другу Јовици, да у њој носи свој буквар из кога ће га брат поучавати.</p> <p>Кад оду кућ |
.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна |
по неку реч.</p> <p>Кад би да се износи буклија и ломи колач, њега не би у оџаклији.{S} Чича из |
е колача као нафору, сркну мало вина из буклије, па га опет настаде.</p> <p>Он је, у старој кућ |
а Вићентије изломи колач с Витором, узе буклију па одмолитва и наздрави Тодосију, а Тодосије на |
пуше и причају. -</p> <p>Видосав однесе буклију и својим гостима те је и они обредише.</p> <p>Ч |
, њега не би у оџаклији.{S} Чича изнесе буклију замедљеног вина, у коме плива јабука, и викну:< |
у послужи.</p> <p>Тамо су већ проредили буклију, ручали, напили се и изназдрављали здравице све |
тоуст“, па не би могао утицати на твоју букову главу.{S} Ти радиш онако како си научио од свога |
ци барјаком,</l> <l>Што нагони Турке на буљуке </l> <l>И нагони на воду Ситницу?“</l> <l>— Оно |
еш точкове и подмажеш осовине...{S} Ено бунара онде, а ево кофе овде...{S} Ево ти кутија колома |
сами! ...</p> <p>— Приставили сланине и бунгура..{S} Има и теби! ...</p> <p>— Умесили смо колач |
се завали на кревет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе му пред очи Симо из Мораве и све његово... |
још црњи дан.{S} Неиспаван, изломљен и бунован, он се, овог јутра, задржа подуже у вајату, и и |
ше га у један крај, ископаше рупчагу за буњак чак ниже куће, покосише и почупаше боцу, татулу и |
ли би ме онде и бацали ме као обојак на буњиште...{S} Зар тако на моме добру?</p> <p>Видосаву с |
пивница велика, озидана, у њој поређана бурад, чиста, без буђа и паучине, пуна вина и ракије; а |
, мери докле је ухватила ракија, чука у бурад, загледа их, разгледа обручеве.{S} Ако је где овл |
не продаје нову ракију, већ је саспе у бурад па јој чека цену и тако стоји док не роди шљива и |
ач и запреће га на прочевљу, а они секу буранију и сецкају купусово лишће!{S} Па кад ручају пос |
меке и из трећег трошимо.{S} А љуте оно буре у ћошку.</p> <p>Он мисли, мисли.</p> <p>— Јес’, то |
смо ракије у подруму?</p> <p>— Два пуна бурета меке и из трећег трошимо.{S} А љуте оно буре у ћ |
дућанима купује.{S} Чича Радојица шмрче бурмут, смеши се, трља руке и вели:</p> <p>— Ти си се, |
соби, по ходнику, завири свуда у сваки буџак, па изађе те се уми, испљуска се по лицу, убриса |
екао у Витора четири краве музаре, мале буџуље, да сваку упртиш на леђа као козу.{S} Сој никака |
!</p> <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се разиђу и причају шт |
у се истоку, прекрсти се и прогунђори: „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Не помену ни јутрош |
> <p>Чича Витор уобичајио је да увек на Ваведеније иде цркви, на причест.{S} Кад би једну годин |
/p> <p>Умео га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована.{S} Млад човек, во |
ему, па био код куће, био код воденице, вади из торбе шта је купио и показује му:</p> <p>— Ево |
пет ћути.</p> <p>— Што ћутиш, нисмо очи вадили!</p> <p>Он нешто гунђори.</p> <p>— Чу ли што ти |
час, нешто попеваш, а мени мило, мило, ваздан би’ те слушала.{S} Што, болан, нећеш још једанпу |
озао би и среског ћату на својим колима ваздан и опет би га чашћавао код сваке механе...</p> <p |
тнија је од њега!“ — мисли чича Витор и ваздан би хвалио Ружицу.</p> <p>У том донесе она на слу |
да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан уверавам и убеђујем<pb n="140" />, а ви да турит |
, те је тако била више изложена сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је с |
, палидрвца, прашину од дувана, намести вајат, разгледа шта је успремила баба Вујана по кући, у |
се јело, па оде у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу ј |
г празника њиховој кући, издвојила га у вајат, села на сандук и својим дрктавим гласом прича му |
о доцније врати се, полако, кући, уђе у вајат, зари се у постељу и јецаше као мало дете...</p> |
ати се за чело...{S} Затим полако уђе у вајат, клону и спусти се на кревет.</p> <pb n="126" /> |
head>XVIII</head> <p>Видосав се врати у вајат, поводећи се као пијан, седе на свој кревет и ухв |
пасти тако... — рече она и оде полако у вајат.</p> <p>Тако су осванули: она на прагу, а он под |
{S} Затим га ухвати за руку и погурну у вајат.</p> <p>— Ружице!{S} Збаци ову прљавштину!{S} Дај |
досије врати кући а седе под трем свога вајата, кад угледа Видосава.{S} Усплахирио се, звера и |
, обуче јелек и полако ошкрину врата од вајата.{S} Ноћ топла... ни видна ни тамна... мало се шт |
> <p>И би тако.{S} Кад доцније изађе из вајата у чистим памучним кошуљама, чистом копорану и но |
чинити.</p> <p>Видосав то посматраше из вајата и сад му би теже изаћи но стати пред куршум.{S} |
, у своју собу.</p> <p>Она га смотри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да |
</p> <p>— Јес’, дочека ме чим крочих из вајата...{S} Ја не знам шта ћу од себе!{S} Здраво свану |
шталу, торове, стоку, па се надвири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин посао.{S} Пита |
повима, који се обија уз часни пост.{S} Вајати пуни ствари: поњава, ћилимова, јастука, руха сва |
на прилику... тиче: шта радим ја у моме вајату? — рече и заљуља главом.</p> <p>— Пијан! — помис |
ако, извири се на врата, устумара се по вајату, док из једног угла, из слане, извуче једно чуту |
<pb n="152" /> <p>Кад га потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен она приђе да га разгово |
ватру да га пеку на равни.{S} Ружица у вајату спрема Сојку: чешља је, намешта јој стојеће рухо |
пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема ку |
оше сви кућани, сем Сојке која остаде у вајату.{S} Витор се пољуби са старим пријатељем и његов |
ван, он се, овог јутра, задржа подуже у вајату, и изађе пошто сунце изјутра.{S} Ружица му прине |
е су моји малишани?</p> <p>— Сојка је у вајату, а она двојичица на њиви.</p> <p>— Добро, благо |
је лепо, намести у хлад или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица |
ради?{S} Није њему место на путу него у вајату.{S} Да га нисам више видео онде! ..</p> <p>„Или |
м:</p> <p>— Можда неће викати, али која вајда кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад о |
<p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила сваки дан, молила би га, преклињ |
у што морам да је стимам као кума па да вајдим од ње...{S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он ће ме |
p> <p>— Велиш, Тодосије, и ово ће нешто вајдити?</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Ти опет тако вели |
бацише у шевар.</p> <p>Видосав се само вајка:</p> <p>— Бруке моје!{S} Док чује бабо!{S} Док зу |
с ње збира ону корист коју је давала од вајкада, да ради као што су му стари радили, и то је св |
, ни кућу ни срећу, како то чини још од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду и стакленце с ракијо |
е боре на лицу.</p> <p>Тада се престаше вајкати и помирише се са судбином...</p> <p>Тако једног |
<p>— И данак од Ђурђевдана.{S} Скоро ће вакат и њему!</p> <p>— Разумем, бабо!</p> <p>— Чувај ми |
ј...</p> <p>— Хе, овај свет: неко вели ’вако, неко ’нако, а ја велим: тешко ономе ко нема што т |
шта ми ти радиш, Антоније?{S} Откуд ти ’вако сабајле?{S} Хоћеш ли у кућу?</p> <pb n="110" /> <p |
му одврати:</p> <p>— Добро, мали газда, вала баш да пазаримо.</p> <p>— Шта је цениш?</p> <p>— Н |
— То нисам ни помислио!</p> <p>— Ни ја, вала.{S} То ми није ни накрај памети!</p> <p>Тодосије п |
о да је сејеш и негујеш.</p> <p>— Није, вала, него знаш како је...</p> <p>— Море, баталите то!{ |
а по пута, па да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта коштало! — вели му чича В |
а ми, нема ту претварања.</p> <p>— Јок, вала, него ја... као човек, разбирам.</p> <p>— Шта разб |
Да ниси пошао у чаршију?</p> <p>— Јок, вала, но баш до тебе.</p> <p>— Па добро си ми дошао.</p |
си наумио“. — А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесе |
има.</p> <p>— Ја нисам!</p> <p>— Нисам, вала, ни ја!</p> <p>— Не видим те ни да си дошао!</p> < |
о добру.{S} То нам је у крви! </p> <p>— Вала, готово, право велиш, Тодосије.</p> <p>— Није гото |
у травку и стаде се забављати.</p> <p>— Вала, бабо, ја не знам како ћу... што ’но веле...</p> < |
ом.“ — А Коста Марић вели: „Не можеш је вала онде посејати па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу |
јаза, па поче поиздалека:</p> <p>— Баш вала, Виторе, ја не знам шта ти мислиш....</p> <p>— Шта |
лас’ан да уради шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме брука!...{S} То није лепо... с његове ст |
онде посејати па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посејати“.{S} Ту се прегон |
ке.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Бој се да не вали... као оно, не било овде речено...</p> <p>— Кад су |
а и у под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ово што се ради за ове две три године у нашој к |
ето!</p> <pb n="79" /> <p>— Па баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по све |
смевају за леђима?{S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам |
е напити и лећи код своје куће.{S} Овде ваља радити.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш мени! |
и ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и облеће око баба.< |
ја:</p> <p>— Нећу вам кварити пазар; не ваља рећи па порећи.{S} Али други пут да нисте ништа ра |
и Видосава...{S} Шта има при њему да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он је доба |
нек пије колико може.{S} Него велим не ваља за њега... и за његову будућност, дете...</p> <p>О |
човек научи свашта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро.</p> <p>— А што, бра |
ти радиш?</p> <p>— Шта то радим што не ваља?</p> <p>Он ућута, кљуцну штапом у земљу, па наједа |
„...{S} Али и код њега има нешто што не ваља..“ — она то не би смела никоме казати, ни пред ким |
ли и код Тодосијеве куће...{S} То му не ваља...{S} Сад пије сам... и чудо ми је што крије од ме |
тор уђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте дошли,“ опомену В |
ш...</p> <p>— Бравос, комшија!{S} Та ти ваља! — смеје се Тодосије.</p> <p>— Тако је! — додаје М |
а татом, јер је уверен да је радио како ваља.{S} То му признају први људи у селу.{S} Они већ пр |
о има, и оно што има да је урађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо |
ина те сви сркнуше по мало, јер се тако ваља после причешћа, па им поручи по кафу и купи по леп |
>— Тако то жив човек научи свашта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро.</p> < |
ради тежачке радове и да научи како их ваља радити, он учи ову школу.</p> <pb n="160" /> <p>Он |
има стида има и образа.{S} И сви његови ваљају: његова Ружица, радна жена и образита, поштује г |
раћа и ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало једно и то се није допало бабу.{S} А он је крив |
ао да му објасни шта је урадио што није ваљало и како је то утицало на баба и остале...{S} Погл |
руци, то није ништа...{S} Истина, не би ваљало да баш одмах прекрстиш ногу преко ноге, подигнеш |
заједно се враћају.{S} Све као браћа и ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало једно и то се н |
} То су све млади људи, осредњег стања, ваљани и дружевни.{S} Филип и Мијат побратимили су се и |
љевске нахије с којим је, доцније, имао ваљаних послова и користио и себи и другима, а људи се |
њих нема ни за половину прихода, као од ваљаног говечета.</p> <p>Зато он уграби прву прилику и |
чи да чује.{S} Он ушара очима.</p> <p>— Ваљда си нешто чуо?</p> <p>— Ти знаш: свет као свет, ал |
— А знаш ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је |
упознао са неким шљиварским трговцем из ваљевске нахије с којим је, доцније, имао ваљаних посло |
колу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много причати о тој кући и његовом оцу.</p> <p |
ја ту... што ’но веле... на прилику, да вам служим све редно, него...{S} Ружице, постави-де ти |
што живи други народ у Шумадији.{S} Да вам ја покажем како се живи!“ Па, мајчин сине, поче да |
оше сељаци.</p> <pb n="171" /> <p>—“ Да вам прочитам једно писмо које сам, поводом овога избора |
на једну прилику која ме је побудила да вам ово напишем.{S} Пре двадесет дана дошао је у нашу ш |
<p>— Молим вас, браћо.{S} Дозволите да вам уз овај службени посао скренем пажњу и на једну при |
<p>Онај Ружић поче опет:</p> <p>— И да вам кажем, вели Виторов посинак Витору: „Не умете ви да |
сије продужује:</p> <p>— Ви би хтели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан уверавам и |
осав црвени и врпољи се:</p> <p>— Хвала вам, тетка, али јесам ли ја дорастао... рецимо, тетка.. |
час се смеје и благосиља:</p> <p>— Шта вам је; децо, зар немате другог посла но да све испрету |
отима, звера и промуцује:</p> <p>— Шта вам је...{S} Остав’те ви мене...{S} Носим дрва газда-Ми |
</p> <p>Младић се уозбиљи:</p> <p>— Шта вам је?{S} Шта се смејете?{S} Није тај чича овде.{S} Па |
еће се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви купили“...{S} И још |
Бога:</p> <p>— Помози Бог!</p> <p>— Бог вам помогао! — дочека Витор.</p> <p>— Јесте ли ради гос |
Затим замуцну и протепа:</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће!</p> <p>— Није данас дол |
ерите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче објашња |
уке око појаса и стаде:</p> <p>— Помози вам Бог!</p> <p>Председник диже главу и забечи се:</p> |
чно не познајемо, слободан сам обратити вам се и замолити вас за једну пријатељску услугу.{S} О |
своје интересе, узимам слободу скренути вам пажњу на једну прилику која ме је побудила да вам о |
</p> <p>— Богме право имате, радите док вам се тако мили.</p> <p>— Је л’-де, баба?</p> <p>— Јес |
у задужбину ако га изберете.{S} Не умем вам казати какво је то дете!{S} Он је заволео ту школу |
, Ђурица!{S} Ево теби, Јовица!{S} Купио вам бабо у чаршији.</p> <p>Они засјајаше очицама.</p> < |
викну по десетину грла.</p> <p>— Добро вам седећи!</p> <p>— Добро дошао!</p> <p>— Еве га посин |
етку отпоче:</p> <p>— Браћо!{S} Као што вам је познато, данас сам сазвао среску скупштину, да п |
ему.</p> <p>— Еј, људи, слушајте што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојним |
и, да би били слободнији.</p> <p>— Нећу вам ја ту... што ’но веле... на прилику, да вам служим |
чали бабу, он се насмеја:</p> <p>— Нећу вам кварити пазар; не ваља рећи па порећи.{S} Али други |
н се насмеја и удаљи.</p> <p>— Па почех вам причати: иде онај чика па вели Јани: „Где си, милод |
два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте дошли,“ опомену Видосава да пази да с |
.{S} Тера ме нека добрина по суду, да и вама досађујем.</p> <p>— Шта је, брате? -</p> <p>— Изуз |
Вујана, да смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате за неке госте или некакав свечан |
аза и виче:</p> <p>— О, бабо!{S} Хајде ’вамо сад!</p> <p>Па ако се не одзове одмах, они заинтач |
су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што радити, нека ради, ако неће, ни |
у и један други сустиже.</p> <p>Домаћин Варагић, средовечан човек, малог раста, погурен, носи ч |
о Видосаву кад је дознао шта је било на Варагића комишању!{S} Неко му је доказао сутрадан све и |
е па почеше гласови...</p> <p>У Младена Варагића било комишање једне вечери уз Међудневницу.{S} |
ељ у селу... и... је ли оно поштено код Варагића?</p> <p>Па се ућути и почну разговор о другом |
ва и маше рукама, па се привуче полако, варакајући се иза дрвећа, да је не види.</p> <p>— Шта с |
ђе...{S} А он се пренемаже к’о маче над вареником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју Јошевину..{S} |
ратарац руком на коју страну долази та варош.</p> <p>— То је добра школа?</p> <p>Он се осмехну |
јесени, једног радног дана, дође она у варош да му саопшти једну новост.{S} Он цепаше дрва у м |
поручи и части.{S} Тако исто кад иде у варош не носи у торби чутуру и заструг, већ седа у меха |
о бреме, затурио на леђа па се упутно у варош.</p> <p>Старац поскочи и отрча кући:</p> <p>— Ђур |
андури.{S} Међу њих се умешало неколико варошана: запиткују их што су дошли, каква посла имају |
рилици кад су се удружили у повратку из вароши.{S} Тада су му они причали о свом побратимству, |
— А сад се окани беспослица и базања по вароши, већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Ви |
> <p>У почетку запиткивали га шта ће по вароши, што не иде кући на своје имање и међу своју дец |
напусти и њих, па се поче забављати по вароши.{S} По неку ноћ преноћи тамо, по неку код куће.{ |
.{S} Тих дана нађе га, пазарног дана, у вароши: затурио торбичицу <pb n="141" /> на раме па иде |
хане, иде у другу.</p> <p>Знали су га у вароши и могао се лако познати: напустио косу и браду, |
S} Упознао га је једног пазарног дана у вароши, на пијаци.{S} Види младића у лепом оделу од <pb |
не дугују никоме ништа.{S} Распита и у вароши, код механџије и дућанџија.</p> <p>Чича Радојица |
имати највише додира.{S} Кад су били у вароши, он га је упознао са газда-Радојицом, старим трг |
игурно, велика зграда, као онај конак у вароши на два спрата.{S} У њој имају учионице, где се у |
њижица, кад се првог празника састану у вароши.</p> <p>Тако је и било.{S} Млади ратарац усадио |
тена и не обзире се ни на шта.</p> <p>У вароши послушава које кога: цепа дрва, носи ђугумаре во |
ad>XXI</head> <pb n="115" /> <p>На кули варошке цркве искуца осам часова, кад се Витор Микачић |
ели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан уверавам и убеђујем<pb n="140" />, а ви да т |
ћо.</p> <p>Видосав продужи:</p> <p>— Ја вас рачунам у пријатеље и хоћу да ми будете пријатељи, |
ка била да га срез узме за питомца и ја вас молим да покушате преко изасланика да га приме.{S} |
се враћати док штогод не научим.{S} Од вас ништа не тражим, сем <pb n="168" /> то да ми опрост |
се не брините.{S} И не тражим ништа од вас него <pb n="63" /> братску љубав, и не био што сам |
, а они га отпоздрављају:</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>И седају у намештене собе у кући и оџ |
слободан сам обратити вам се и замолити вас за једну пријатељску услугу.{S} Ових дана имаће ваш |
?</p> <p>— Шта, Тодосије?</p> <p>— Знам вас шта мислите и немојте ту да ми лисичите и да ми се |
еп и извади једно писмо.</p> <p>— Молим вас, браћо.{S} Дозволите да вам уз овај службени посао |
се окрете изасланицима:</p> <p>— Молим вас, браћо, учинићете велику задужбину ако га изберете. |
..{S} Не дај, Боже, да мећем ватру међу вас...{S} Него велим: хоћу све да испричам моме најбоље |
Витора.</p> <p>— Пијте још неку... нећу вас ја ту...</p> <pb n="53" /> <p>Знам ја... није данас |
е педесет дуката прида, и данас ће да у’вате земљу...{S} И све крију што раде, али мени то дост |
биљскије није могло бити... сем да се у’ватимо за гуше! ..</p> <p>— Нешто сте се поџавељали?</p |
ведемо кметове те да измеримо земљу и у’ватимо...“</p> <p>— Велиш ли одиста, Антоније?</p> <p>— |
ада...</p> <p>На послетку обузе га нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Б |
Видосав, па клону.</p> <p>Обузе га нека ватра и дремеж, па се завали на кревет и зажмури.{S} Ка |
таро и младо, а у среди наложена велика ватра са две главње и сухим грањем.{S} Пламен лиже висо |
омажу Ружици.{S} У кући наложена велика ватра, пристављени свечарски лонци и спрема се као о св |
опрали стаклиће.{S} У кући гори велика ватра и уз њу пристављени лонци.{S} Две жене из суседст |
ухватите коло! — вели један старчић од ватре.</p> <p>— Хоћемо! — вичу сви.</p> <p>Онај Ружић п |
свет! — одмахну руком онај старчић крај ватре.</p> <p>— Шта ће му удити што говоре?</p> <p>— Чо |
стима уђе у колибу.{S} Витор спири мало ватрице на огњишту, па поседаше на столичице око прочев |
ама у кући: омела је, опајала, наложила ватру и донела воде, спремила крчаг с убрусом да полије |
и!</p> <p>Деца бацише грања и комуше на ватру, <pb n="45" /> те се изви пламен високо и обасја |
А њихове радости кад приставе лончић уз ватру у воденици или трли, па они спремају ручак: бабо |
ађу, знаду шта треба: приставе џезву уз ватру и перу стакло за вино или ракију.</p> <p>Нема чов |
а траже пурењаке и бабице па их пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их којекоме.</p> <p>Рад ж |
ажем нешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ватру међу вас...{S} Него велим: хоћу све да испричам м |
урицом и Грујицом реде брава и спремају ватру да га пеку на равни.{S} Ружица у вајату спрема Со |
пријатељску услугу.{S} Ових дана имаће ваш срез да бира два питомца, који ће се школовати у ра |
ог седланика и зајми његову стоку па на вашар и размеће се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам |
ато он уграби прву прилику и продаде на вашару две мургуље, те купи једну сивуљу од колубарског |
копачи се дозивају: „Пошто су улари на вашару?“ и пружају прст на њега, а мене стид, — кумови |
ва: веле, лани о Св. Томи украо улар на вашару и стрпао га у чакшире, а човек то смотри па га у |
/> то да ми опростите што ово чиним без ваше дозволе.{S} У здрављу да се видимо.{S} Твој син Ђу |
p> <p>— Оканите се, људи... не треба ми ваше познанство!..</p> <p>Они се уклонише, а сколише га |
а дошао је у нашу школу један младић из вашег среза и изјавио жељу да се школује у ратарници.{S |
.{S} Било је то једног празника.{S} Дан ведар, сунце одскочило, а хладови шарали по дворишту.{S |
лију па се с њом шали и забавља.{S} Дан ведар, сунце одскочило повисоко и хладови ишарали.{S} Р |
> <p>— Тресни рђу са себе, па буди мало ведрији и кочопернији!{S} Не дај да ти траг засмрди!</p |
рестигла мајку, крупна, гледна, пуних и ведрих образа.{S} Чим је подевојчила и одвела на један |
о себи.</p> <p>Ђурица застаде и покупи веђе на чело, — И мора човек да пије, да тера сичију са |
p> <p>С Мићом се упознао кад су били на вежби у војсци. „Не знам што то човек човека заволе кад |
шке куће.</p> <p>Кад треба, Тодосије не веже кесу.{S} У радан дан не да се видети у механи, а к |
позна и са механџијом код кога свраћа и веже кљусе, и са занатлијама који му каткад штошта раде |
пије и нек се проводи!{S} Није него да вежем пару у хиљаду завезака и да јој будем роб до века |
ј се родио, са сродницима за које су му везане толике успомене, одлазак у непознато село и људе |
један сиромашак тера прасе пред собом: везао га конопцем за ногу и враћа га из чаршије.</p> <p |
чврк и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ спава...{S} Мало даље је штала, озидана, |
ста вичући.{S} Трабуња нешто без икакве везе, само чујеш: распикућа, Јошевина, Чолопек...</p> < |
једну приватну ствар која стоји с њом у вези.</p> <p>— Извол’те, господине! — рекоше сељаци.</p |
се искупи много мобилаца: и жетелица и везилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; жетеоци срп у |
куће, прошета по дворишту, оде опет до везилаца, проговори неку реч, понуди ракијом и врати се |
ци срп у руку па ухвате постат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па праве ужета.{S} Видосав доч |
ађим.{S} Ко ништа не принови, провео је век узалуд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радник |
старе куће у којој се родио, одрастао и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{ |
Нашли су се ето ту као две сироте и цео век радили и мучили се, као што се мучи инокосник.{S} П |
ко не би изостао иза других, да за свог века очува што је наследно и да штогод привреди и прику |
о од оца и толико и данас има.{S} Целог века није прикупио ни парчета земље нити се отима за то |
у хиљаду завезака и да јој будем роб до века, — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и бабу неће бити п |
е куће у којој се родио, одрастао и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{S} З |
међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св. Томи украо улар на вашару и стрпао га |
Па и ако нема свију, вишина је дошла! — веле скупштинари и обзиру се по осталим људима.</p> <p> |
и то упамтити?</p> <p>— Хоћемо, бабо! — веле деца и гледају преда се. </p> </div> <div type="ch |
и сељаци...</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле да га је тај исти бабо упропастио.</p> <p>— Ћути!< |
веле људи?</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле: дође дивљи те истера питомога, то јест, дошао Вид |
Видосав те истера тебе, Виторе...{S} Па веле: како он може дозволити у својих педесет и неколик |
ти шта веле наши сељаци...</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле да га је тај исти бабо упропастио.< |
— Кад чујеш шта веле људи?</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле: дође дивљи те истера питомога, то |
а му је тата учинио?{S} Да чујеш ти шта веле наши сељаци...</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле да |
а девету част као тата.{S} Да чујеш шта веле наши сељаци, па и сами Коружићи!</p> <p>— Молим те |
</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Кад чујеш шта веле људи?</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле: дође дивљи |
није то тако као што ви говорите..{S} И веле: „Како он може дозволити да се никако не пита у св |
/p> <p>— Шта још веле, сине?</p> <p>— И веле... више ништа.{S} Бабо суче бркове, а чича Јестрат |
а их који њему у пркос хвале Видосава и веле: да не би њега не би село сазнало за многу новину |
учио много... и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим: |
види да је Видосав паметно радио и сви веле: он је паметан човек...{S} Само што веле: шта би о |
јми да рече: „А зар није тако?{S} Право веле људи“, — па мрдну раменима и оћута.</p> <p>После о |
ло на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но веле, не могу увеселити с мојим друштвом бар три пут у |
имам и ја моје...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао и хвала им што су дошли...</p> <p>— И твој |
за бољег родитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: добротвора мога.</p> <p>Чича Вићентије зева |
пријатељ у селу,. „ то јест... што ’но веле... после мога родитеља и баба!</p> <p>Тодосије му |
ији.</p> <p>— Нећу вам ја ту... што ’но веле... на прилику, да вам служим све редно, него...{S} |
ла, бабо, ја не знам како ћу... што ’но веле...</p> <p>— Требао си, синко, синоћ још да ме ухва |
Те га речи окуражише:</p> <p>— Што ’но веле, бабо, знаш како је... ти имаш твоје госте па имам |
p> <p>— Тата, тата, јеси чуо нешто, што веле за тебе? — прича му Јовица.</p> <p>— Шта, сине?</p |
досављева.</p> <pb n="75" /> <p>— А што веле тако, Вићентије?</p> <p>— Зато што си се ти повука |
еле: он је паметан човек...{S} Само што веле: шта би од оног човека.</p> <p>Ђурица се узврпољи. |
идосав устрепта очима:</p> <p>— Шта још веле, сине?</p> <p>— И веле... више ништа.{S} Бабо суче |
к јаше, нисте му ви купили“...{S} И још веле....</p> <p>— А ко то вели, Вићентије?</p> <p>— Све |
p>— Хвала ти, Вићентије!</p> <p>— И још веле: нико у селу не зове: ово је на, пример Јошевина ч |
о за наше село...{S} У нашем селу нема, вели, човека коме би он смео поверити своје имање.{S} И |
жић поче опет:</p> <p>— И да вам кажем, вели Виторов посинак Витору: „Не умете ви да живите овд |
да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи да се мало уратлучи и да прен |
талите то!{S} Хајде да пијемо ракије! — вели Тодосије и свраћа их у пивницу.</p> <milestone uni |
!{S} Да Бог да овако и код наше куће! — вели Филип.</p> <p>— Хвала Богу и моме родитељу! — одзи |
се једном и ми разговоримо као људи! — вели чича с врата.</p> <p>Он ћути.{S} Спустио капке до |
посла но да све испретурате по кући! — вели им она кад почеше чистити и дотеривати у ред.</p> |
<p>— Пристадох ако ти одобри бабајко! — вели сељак и оде својим путем.</p> <p>— Е, нека је срет |
ала, па да би ме не знам шта коштало! — вели му чича Витор.</p> <p>— Како ти кажеш, бабо, — одг |
ако сте ради да раније ухватите коло! — вели један старчић од ватре.</p> <p>— Хоћемо! — вичу св |
ве изопија, па да прави сејир од нас! — вели Тодосије и мрда главом.</p> <p>Видосав се смејури: |
</p> <p>— Хоћемо да чујемо твоју реч! — вели му Витор.</p> <p>— Да ти одобриш! — дода Маслаћ.</ |
тисни уши, отвори очи и хајде право“, — вели Тодосије.</p> <p>Видосав је упамтио ове речи... и |
е.</p> <p>- Боље тебе нашао, коншија, — вели Видосав и у себи се чуди како је слободан овај Тод |
завезака и да јој будем роб до века, — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и бабу неће бити право што |
Ђуцира вели: не ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и облеће око баба.</p> <p>Витор стао, па се |
сине...{S} То сам и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже т |
</p> <p>— Где је хасне ту је и штете, — вели трећи.</p> <p>Па полако, полако и приђу живој огра |
— Хоћемо ли обојица?</p> <p>— Хоћете, — вели он и иде.</p> <p>Они као какви надзорници сели у х |
</p> <p>— Радим оно што ви не радите, — вели Тодосије и натрпава откосе на сушила.</p> <p>Они с |
воденицу, док ја видим посао на њиви, — вели бабо.</p> <p>— Хоћемо!</p> <p>— Хоћемо ли обојица? |
роша.</p> <p>— Добри су и нису скупи, — вели Витор.{S} И онда Видосав приповеда све редом; где |
Знам ја...{S} Вратићу му ја то очас, — вели он и погледа унаоколо: ко ли га удари.</p> <p>Тако |
мојим друштвом бар три пут у години? — вели Видосав и мрда вилицама.</p> <p>Кад уђоше у собу, |
м, већ посинак, и више знам него ти!“ — вели му он...{S} Чича Витор које ће јаде, па да не пуца |
Видосаве брате, не умем ти касти...“ — вели Мића.{S} Од тада се чешће састају, пуше и разговар |
Ти данас нешто, као мимо остале дане — вели Мијат.</p> <p>— Ништа... чес’ и поштовање...{S} Из |
поштовање...{S} Извол’те, служите, се — вели чича и опет тумара по мраку.</p> <p>— Хоћемо да се |
Деде, деде, шта би?</p> <p>— А шта она вели?</p> <p>Младић се уозбиљи:</p> <p>— Шта вам је?{S} |
p>А Ђурица се уозбиљио као старкеља, па вели:</p> <p>— А што да не смем?{S} Је ли он рогат?</p> |
.{S} Јуче ме засрете чича Вићентије, па вели: „Не би погрешио да га усиниш.“</p> <p>Она слеже р |
Па почех вам причати: иде онај чика па вели Јани: „Где си, милодуне мој!{S} Што не сврнеш мало |
> <p>— Седи ’номад бабо код воденице па вели чича-Јестратију: „Овај мој окренуо сасвим наопако. |
ја није ни ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и облеће о |
<p>Сојку мори жудња да чује шта то бата вели кад нешто попева и маше рукама, па се привуче пола |
а не слуша своју мајку, па јој њен тата вели:{S} Ти си, Маро, неваљалица.</p> <p>— Јесте, она ј |
„Остави ме, дете, сада“...</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа не вели.{S} Ухвати волове у ја |
гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, бре, смејете, ја могу да посејем гору по |
p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа не вели.{S} Ухвати волове у јарам, заврзоше плуг и одоше! |
себе, па продужи:</p> <p>— Узврпољио се вели старац па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто приша |
сретно!“ једва дочека Тодосије...{S} И вели мој Миле: „Видосав каже: „Сутра да изведемо кметов |
наши стари од памтивека...“</p> <p>— И вели он, Видосаве: није ово кућа Коружића, да толико ра |
видимо.{S} Твој син Ђурица.“</p> <p>— И вели мени Ђурица: „Опрости мајка, ја морам да идем у Кр |
у књижицу, а ћата претура по књигама и вели:</p> <pb n="147" /> <p>— Видосав Микачић не дугује |
ица шмрче бурмут, смеши се, трља руке и вели:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти беше име....{S} Ви |
пољио се вели старац па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће да приђе... |
лир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина девојка... ћери, прва радости |
аветује?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не заливадиш, видиш како се испос |
издирати као изорски вочић.{S} Али овај вели: јок!</p> <p>— Хоће овај да заповеда!</p> <p>— Но |
.</p> <p>Бирају и објашњавају се: један вели овога, други оног.{S} Капетан их гледа и ослушкује |
е он? — запиташе сељаци.</p> <p>Капетан вели:</p> <p>— То је све, браћо, о њему.{S} Ја не знам |
риступачнији...{S} Ако га шта упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где с |
увам каву...</p> <p>— А он?</p> <p>— Он вели: „Остави ме, дете, сада“...</p> <p>— Шта вели још? |
нога не стане на састанак...{S} И тако вели Миле: скупило се доста људи и поседали на састанку |
је онај...</p> <p>— Хе, овај свет: неко вели ’вако, неко ’нако, а ја велим: тешко ономе ко нема |
Кад ко дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане у ку |
а? .. — подиже се он.</p> <p>— Ко ти то вели...{S} Ти ниси то што ти велиш...{S} Свет може гово |
“...{S} И још веле....</p> <p>— А ко то вели, Вићентије?</p> <p>— Свет...{S} Ја, није да кажем |
Чолопеку Тодосијевом.“ — А Коста Марић вели: „Не можеш је вала онде посејати па да ти је Бог у |
аће ми човек грош...</p> <p>А Ђурица му вели:</p> <pb n="177" /> <p>— Што си тумарао, тумарао; |
па учини што си наумио“. — А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми да |
е, чисти, брише.</p> <p>Дамљан Ружић му вели:</p> <p>— А сад се окани беспослица и базања по ва |
S} Свак тежи да је бољи... паметан отац вели да је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако |
чао ратарац. „Та школа, то је, сигурно, велика зграда, као онај конак у вароши на два спрата.{S |
p>Сојка је девојка на удају.{S} Израсла велика, престигла мајку, крупна, гледна, пуних и ведрих |
ско и старо и младо, а у среди наложена велика ватра са две главње и сухим грањем.{S} Пламен ли |
леб и помажу Ружици.{S} У кући наложена велика ватра, пристављени свечарски лонци и спрема се к |
Симо из Мораве и све његово...{S} Кућа велика, зидана, под црепом са подрумом под целом кућом. |
аоколо и остале зграде и стаје: пивница велика, озидана, у њој поређана бурад, чиста, без буђа |
и собе, опрали стаклиће.{S} У кући гори велика ватра и уз њу пристављени лонци.{S} Две жене из |
ј је мајка здрава и расположена.{S} Већ велика девојка, уме да ради сваки рад што женско чељаде |
ерамидом.{S} Под кућом подрум и на њему велика двокрилна врата.{S} Зграде све од брвана, лепо с |
но опекама, из ког се улази у три собе, велике и видне, патосане треницама Једна соба намештена |
у врту, поред поврћа, направио је и две велике леје и посејао некакво семе као сочиво.{S} Кад ј |
кујни ормани И разно посуђе...{S} Ниже велике куће мутвак с две собе: у једној се обедује, а У |
, па ће предузети други:</p> <p>— Море, велики измет чиниш тој травки.</p> <p>— Као што видиш, |
ке.</p> <p>У току тога времена добио је велики број пријатеља у селу, који су га искрено предус |
кочи и приђе му руци</p> <p>— Жив био и велики пораст’о!{S} Седи, да седимо!</p> <p>Он се снеби |
са Турцима, како је Краљевић Марко био велики јунак, па Милош Обилић, Бошко Југовић...</p> <p> |
p> <p>— И ови, овденак, Ружићи!{S} Нису велики домаћини, а нећу да говорим криво, нису ни сирот |
у сивуљу од колубарског соја: крупну са великим затуреним роговорима.{S} Такве краве није било |
ова крава, како су јој широки бокови и велико виме!{S} Она даје по десет ока млека ни дан, нај |
у.</p> <p>Принесе му је у његовој шољи, великој старинској, која личи на турски филџан.</p> <p> |
и сто у оџаклији...</p> <p>Тог лета, по Великој Госпођи, Витор даде Ђурицу у школу.{S} Једног д |
из истог села.</p> <p>Сви ови гости, за великом совром, то су званице, они се зову и на радост |
розори дупли, са стакленим окнима, а на великом димњаку пише: „1884 година“.{S} Предсобље патос |
добар јунак бјеше </l> <l>На алату коњу великоме</l> <l>Са крсташом у руци барјаком,</l> <l>Што |
е улази пешке на мала врата, а иначе на велику двокрилну капију.{S} По дворишту засађена дрвета |
а:</p> <p>— Молим вас, браћо, учинићете велику задужбину ако га изберете.{S} Не умем вам казати |
стока мрзнути.{S} Испод штале ископаће велику рупу и у њој справљати ђубре, како је чуо од учи |
n="57" /> <p>Кад превали дан поставише велику совру.{S} Напољу је било хладно и каљаво, те је |
а чича Витор ступи у двориште.{S} Носи велику шарену торбу пуну ствари, набио повраз на штап, |
дошли, остали гости били су поседали у велику совру, те их је наместио у стару кућу.{S} А и ин |
те, четврте године у лето, сазва једну велику мобу за жетву, и на исту позва све своје пријате |
је негде да ће на јесен направити једну велику шталу за крупну стоку.{S} То је видео у Сима из |
ј стоци, а немој о мојој.</p> <p>— Тек, велим...</p> <p>— Не бије гром у свако дрво, — додаје д |
елим: хе, што се размећете!{S} То јест, велим у себи и мислим: човек не треба да сили.{S} Бог ј |
тако?</p> <p>— Није, Тодосије, него... велим...</p> <p>— Немаш ти шта да кријеш од мене.{S} Ти |
одосије...</p> <p>— Шта кажем?</p> <p>— Велим: право имаш што ово радиш.</p> <p>— Шта му знаш: |
је слободан овај Тодосије.</p> <p>— Ја велим: баш хоћу да пређем да се видимо и упознамо.{S} З |
свет: неко вели ’вако, неко ’нако, а ја велим: тешко ономе ко нема што треба у глави па да туђу |
вашар и размеће се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви купили“ |
<p>— Тако му је време данас...{S} А ја велим: не може заповедати реп глави, него глава репу... |
ц навро хоће да уђе у заседање.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без позива у заседање.</p> <p> |
да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је суда и закона..{S} Зар ти |
зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село по |
да онај витла његовом имовином.{S} А ја велим: „Немојте тако, људи, није то тако као што ви гов |
и трепће.</p> <pb n="113" /> <p>— А ја велим: нећеш море куд си наумио.{S} Не да то мој Витор |
ек предлаже, а Бог располаже...{S} И ја велим: може човек нагињати куд хоће и скрајати планове |
ажим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја велим, бабо.</p> <p>И онда почне претресати појединце у |
ек, онај исти Видосав!</p> <p>— То и ја велим! — рече један до њега.</p> <p>— Познаје се човек. |
паметан кад је овако.</p> <p>— То и ја велим.</p> <p>— Оди узми кога било и доведи сијасет у к |
е стоке, по шесеторо говеди..{S} Али ја велим: хе, што се размећете!{S} То јест, велим у себи и |
— Шта је то било?</p> <p>— Знам ја коме велим, — погледа онај по свима.</p> <p>— Ја нисам!</p> |
а овако лако је доћи на готово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> < |
реба власт, ја јој одем светла образа и велим: „Господин’ капетане, ја имам посла код власти, т |
говор:</p> <p>— Ја сам нешто смислила и велим, Виторе...</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Рекох да сам |
оже, да мећем ватру међу вас...{S} Него велим: хоћу све да испричам моме најбољем пријатељу.</p |
не жалим; нек пије колико може.{S} Него велим не ваља за њега... и за његову будућност, дете... |
једном месту цени по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три гроша.</p> <p>— Добри с |
ам је тако суђено и то мора бити, онда, велимо, да ово што смо са сила труда и зноја стекли, ос |
<p>— Јес’, ено оног онде.</p> <p>— Шта велите људи! — зачуди се капетан.</p> <p>— Јест, Ђурица |
цу, док се накани да помене:</p> <p>— И велите на њему је пореза од свег имања?</p> <p>— Јесте, |
и ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што ви велите.</p> <p>— Озбиља те питам.</p> <pb n="138" /> <p |
епаних опанака, заворњева, брњица разне величине, опуте, фишеклија и кајиша позеленелих од буђа |
иње један.</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Велиш... не знаш ни ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што |
повлаче прстом низа стабљику.</p> <p>— Велиш, Тодосије, и ово ће нешто вајдити?</p> <p>— Ко му |
овамо.</p> <p>Онај се осмехну:</p> <p>— Велиш ли озбиља?</p> <p>— Збиљскије није могло бити... |
измеримо земљу и у’ватимо...“</p> <p>— Велиш ли одиста, Антоније?</p> <p>— Бог с тобом, Виторе |
и отишао преко вотњака...</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— Шта ће му волов |
и не тражи бољег од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Како је оно онолико пријатељство с Тодосијем? |
p>Дамљан поче објашњавати.</p> <p>— Шта велиш, човече?</p> <p>— Јес’, онога Видосава!</p> <p>— |
?..{S} Бога ти, шта ти је?</p> <p>— Шта велиш? — издре се чича и сену очима као муњом.</p> <p>— |
е!</p> <p>— Не чујем ја ништа што ми ти велиш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, бићемо и помрећемо, |
— Ко ти то вели...{S} Ти ниси то што ти велиш...{S} Свет може говорити шта хоће...</p> <p>Он је |
раво велиш, Руменија!{S} Бога ми, право велиш!{S} Видиш ти!{S} Кажем ја!{S} Право велиш! — узвр |
е у крви! </p> <p>— Вала, готово, право велиш, Тодосије.</p> <p>— Није готово, него без готова, |
лиш!{S} Видиш ти!{S} Кажем ја!{S} Право велиш! — узврпољи се он.</p> <p>— Да сам тобом да узмем |
де, де... ала сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича-Виторе, ово ти је изашло последње вријеме, |
{S} Кажем ја!..{S} Што плачеш?{S} Право велиш, Руменија!</p> <p>Ту ноћ нису проспавали како тре |
њега је све богаство....</p> <p>— Право велиш, бабо, човек не треба да сили, па шта имао да има |
столичице око прочевља.</p> <p>— Право велиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово |
а очи рукавом од кошуље.</p> <p>— Право велиш! _</p> <p>— Ако ти немаш никога, ја имам.{S} Ено |
S} Знам да ми ниси вешт.</p> <p>— Право велиш: чини ми се... нисмо се до сад виђали.</p> <p>— Н |
ј та мисао паде у главу.</p> <p>— Право велиш, Руменија!{S} Бога ми, право велиш!{S} Видиш ти!{ |
p> <p>Чича Витор устаде:</p> <p>— Право велиш, Тодосије.</p> <p>Устадоше и остали.{S} Видосав м |
> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Ти опет тако велиш?</p> <p>— Тако, но како ћу.</p> <p>— Проба човек, |
еданпут да то попеваш, да чујем шта ’но велиш?</p> <p>— Шта ти мораш знати шта ја читам из књиг |
нећеш се маћи отале!..</p> <p>— Коме то велиш?</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Знам ја коме в |
о њему као да га и нема.{S} Само Ружица вене, бледи, суши се, стари.{S} Увек замишљена и тужна, |
сабор.{S} Младе, о јесени доведене, са венцима и у свадбеном руху, младожење у новом оделу и с |
ину" коју воли толико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгуб |
ње нема у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је од њега!“ — мисли чича Витор и |
новина у његовој кући, то му је као да веру мења.{S} Па још кад му се неко прислони уз уво и с |
ног суда. </p> <p>За дуго није могао да верује сам себи да је све то јава и збиља што се са њим |
више, и чудимо се што нам нико ништа не верује.{S} То су женска посла, брате! — подвикује Тодос |
тата!{S} Кажем ја теби!</p> <p>— Е, сад верујем! — смејури се Видосав и удара полако њеном ручи |
p>Ове му речи и данас звоне у ушима.{S} Весела Руменија!</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
амилије Маслаћа.{S} Треба да се радује, весели и поноси што даје дете у таку кућу и пријатељи с |
е.</p> <p>Час по час, гости су били све веселији.{S} Да није било скоро смрти у кући, сад би се |
име ћу се разговарати ако нећу с тобом, веселниче мој...</p> <p>Он се опет завали у кревет, узм |
итор се узодао и узнемирио.{S} Данас је весеље у његовој кући, прошевина његове унуке Сојке.{S} |
/p> <p>— Зар и у данашњи дан... на наше весеље...</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Он се отима, зв |
качића, дошао своме комшији на радост и весеље и донио...“ на прилику — ћурана.{S} И погледаш, |
, те је опали у вис и огласи селу: прво весеље у Микачића кући.</p> <p>1903. </p> </div> </body |
epage"> <p>ТАДИЈА П. КОСТИЋ</p> <p>ПРВО ВЕСЕЉЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p> |
обично...“ Увек, кад је код куће, он је весео, разговоран, распитује <pb n="95" /> за све па, а |
све ово казати, као што умем сад, овако весео и загрејан...{S} Право да ти кажем: ја сам речит |
абринута лица и несигурна погледа, неко весео и насмејан, а неко завукао руке у рукмаче па блен |
Знам ја овај нови свет.{S} Још он тера ветар капом. — И онда поче причати и дуљијати каки је о |
а и коња.{S} Набавио сам гвоздени плуг, ветрењачу и круњач, све као у Сима из Мораве.{S} На мен |
умио“. — А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дука |
о уверења да он није лудак или шепртља, већ озбиљан човек који зна шта ради, и да од тог рада и |
>— Имаш ли позив?</p> <p>— Немам позив, већ имам ’нако посла.</p> <p>— Није ово механа да тумар |
варош не носи у торби чутуру и заструг, већ седа у механу па поручи јела и пића, а у дућанима н |
гује <pb n="109" />, као ови наши овде, већ се угледају на Симин рад и препочињу га као девојче |
{S} Нисмо дошли овде да оговарамо људе, већ да нешто привредимо нашем домаћину...</p> <p>— Ко ј |
та ћу ја на силу, кад не умем друкчије, већ да ме запали као свећу и намести како он хоће.{S} Е |
е у горњи крај до Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и тумара по окрајцима.</p> <p>— Шта ти |
ан ученик.{S} Ја га нисам могао одбити, већ сам му дозволио да привремено слуша предавања и рад |
пати у месту.{S} Не умеде рећи ни речи, већ само приђе и пољуби га у руку.</p> <p>Ружица оборил |
се окани беспослица и базања по вароши, већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ј |
и не може да затвори очи и затисне уши, већ види шта се ради и чује шта говори народ, па сам ра |
слуга, брате, да само радим и диринџим, већ посинак, и више знам него ти!“ — вели му он...{S} Ч |
Није срамота носити своје и искрпљено, већ је срамота носити туђе на својим леђима.</p> <p>Как |
} Даље, домаћин не продаје нову ракију, већ је саспе у бурад па јој чека цену и тако стоји док |
га набави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семеном засеја једну од н |
најпосле и нису се ни јављали домаћину, већ притисли на рад.</p> <p>— Добро ми дошао, Тодосије! |
нити му шта помиње Витор ни он Витору, већ сваки гледа свој посао.{S} Само му је било тешко да |
естане запиткивати га за сваку ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али. |
а посла... и немој да сузиш као дете... већ гледај своју децу... нашу децу...{S} А од данас ја |
се та несрећа деси!{S} Све као инат!{S} Већ у напред замишља све непријатности које ће га пости |
а је корист од таког рода несумњива.{S} Већ у другој години он је његову ливаду косио четири пу |
д јој је мајка здрава и расположена.{S} Већ велика девојка, уме да ради сваки рад што женско че |
шта рећи и с ким ће шта проговорити.{S} Већ нема ништа детиње на њему.{S} Кад се шиша, остави м |
еба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави држ |
сам, тек није беспослан никад.</p> <p>А већ у Видосава не може се поуздати ни у чему, као да га |
гомила све мања, а све више комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса.{S} Како ко комиша, о |
је оставила аманет Витору да је не тера већ нек умре у њиховој кући.{S} Одавно није ни за какав |
е сркутати и припијати.</p> <p>— Ђурица већ изучио, то знаш... — поче он пљештући устима.</p> < |
н, постарио, обрадатио, подадуо.{S} Сад већ нико није ни покушавао да га одврати.{S} То би био |
} Он само ради и приходи.{S} Од тада је већ прикупио једно парче земље у пољу.</p> <p>Ружица по |
се огрешио о посинка.</p> <p>Видосав је већ почео губити вољу на пољу око увођења новог начина |
о ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ било: одлазио је рано од куће, тог дана није ту поп |
атвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се већ напасла и пландује у хладу, а њих двојичица седе по |
овако искрено друштво! ..</p> <p>Сунце већ беше на смирају.{S} Небо се проведрава и мраз стеже |
до детелишта сеје кукуруз „американ“ и већ две године како тај кукуруз сазрева као што треба и |
бољем парчету земље, засејао детелину и већ две године скида с њега принос по четири и пет пута |
гледао као гост који се уселио у кућу и већ постао досадан.{S} Осећао је да је запостављен, пон |
а Тодосија, не признају га поштени људи већ се спрдају са њим као са будалом....</p> <p>Видосав |
ао подесан за њега, старог човека, који већ није за тежачке радове.{S} Одатле ће, из прикрајка, |
То му признају први људи у селу.{S} Они већ препочињу онај рад од Тодосија а Тодосије га је нау |
И које Видосав не сме ништа пропастити већ прикодити, а ако би пропастио могу му у свако богов |
горњом усницом што не може да усуче ево већ педесет и осам година.{S} Волели су се као браћа и |
љимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о томе говорили, деца су се, да речемо, заречила и |
види и да коју послужи.</p> <p>Тамо су већ проредили буклију, ручали, напили се и изназдрављал |
аовином без споразума с Витором.</p> <p>Већ се приближује зима.{S} Дођоше овчари са планина, да |
војој кући, па ништа.{S} Само нек легне већа несрећа, нек не пуца брука и нека се он смири...</ |
им толиким имањем, које је бар трп пута веће но њих тројице Ђурковића!</p> <p>— Опрости, тетка, |
о буде жив Тодосије, до године ће имати веће детелиште, но то што га ти заораваш! — И окрете се |
ње на њему.{S} Кад се шиша, остави мало веће залуфе и мало више косице више чела, па то зачешља |
мак", јер он доноси много више прихода, већи су му клипови и крупнији струк.{S} Он га набави и |
чили као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовно похађао школу и |
ре почео, по неку ноћ ноћевати по селу, већином код побратима.{S} Они га стадоше викати и савет |
итав сабор у дворишту куће Микачића.{S} Вече пријатно.{S} Месец тек прогрејао и кроз широко гра |
то је међу њима.</p> <p>То је било пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, п |
ре под јабуком шећерлијом.</p> <p>Једно вече прича тако те о овоме, те о ономе, па од једном сп |
ом бане понеко из мрака.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог ти помогао! — викну по десетину грла |
њег вечера (Витор Микачић упамтио је то вече) седели су у старој кући крај огњишта.{S} Напољу ј |
гостију више но дотадањих година.{S} У вече је било само неколицина из комшилука, а сутрадан с |
није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове несреће неће се одвићи |
ма и његово мишљење о свему.{S} Често у вече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица успрема |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У вече слегао се читав сабор у дворишту куће Микачића.{S} |
а судбином...</p> <p>Тако једног зимњег вечера (Витор Микачић упамтио је то вече) седели су у с |
, уносио сламу за простирку по соби.{S} Вечерали су сви заједно, за једном софром, и слуга и ба |
, он клону.{S} Напустио је рад, није ни вечерао.{S} Она му је доносила свеже воде те се умивао, |
>У Младена Варагића било комишање једне вечери уз Међудневницу.{S} У врх њиве сабрана рпа кукур |
ри.{S} Ту се готови јело, суши пастрма, вешају сланине И пршуте.{S} До мутвака млекар, где план |
.{S} Он, да није докон, скинуо неколике вешалице кукуруза па се забавља.</p> <p>— Не знам шта б |
е видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси вешт.</p> <p>— Право велиш: чини ми се... нисмо се до с |
име и хвалио се међу пријатељима својом вештином: како је умео склонити продавца да то баш њему |
ланове како ће уредити имање, али их је вешто крио и чувао, те их није никоме саопштио.{S} А, п |
} Ако налазите да треба њега да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је |
очицама.</p> <p>— Ви сте моја дечица... ви остајете моји... — рече чича дрктавим гласом и помил |
итомца који ће учити ратарску школу.{S} Ви знате каки су то питомци.</p> <pb n="170" /> <p>— Зн |
е усне.</p> <p>— А шта да ти причам?{S} Ви сте млађи па причајте.{S} Ми смо се испричали.</p> < |
Мићо.</p> <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{S} Ви га још не познајете! <pb n="60" /> Толико година жив |
</p> <p>Они засјајаше очицама.</p> <p>— Ви сте моја дечица... ви остајете моји... — рече чича д |
абаве но игда на другом месту.</p> <p>— Ви ћете чувати воденицу, док ја видим посао на њиви, — |
ти!</p> <p>Тодосије продужује:</p> <p>— Ви би хтели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваз |
кукасти штап и окрете се деци:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја вратим.{S} Одох часком у ча |
ан уверавам и убеђујем<pb n="140" />, а ви да турите руке у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} |
Намести му столицу.</p> <p>— Седи!{S} А ви остали, хајте тамо, гледајте свог посла!</p> <p>— Шт |
трже натраг:</p> <p>— Прођите се, Бога ви...{S} Љут човек, па ништа.</p> <p>Жене се повукоше, |
т и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме |
ку изађе отворено:</p> <p>— Знам ја шта ви хоћете, брате?</p> <p>— Шта, Тодосије?</p> <p>— Знам |
ује:</p> <p>— Шта вам је...{S} Остав’те ви мене...{S} Носим дрва газда-Милики... даће ми човек |
муше, проговори тихо:</p> <p>— Не знате ви шта је Витор казао за наше село...{S} У нашем селу н |
вели Виторов посинак Витору: „Не умете ви да живите овде у Врљугама, као што живи други народ |
посла!</p> <p>— Шта ћеш то?{S} Оставите ви мене... ја... јеси ли чуо ти! — виче Видосав.</p> <p |
довицу...</p> <p>— Е, де, де... ала сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича-Виторе, ово ти је иза |
е: „Добро дошли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ И трчкара час на њиву час кући.</p> <p>За та |
упштини.</p> <p>— Господине капетане, и ви браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капе |
о мирно, Тодосије!</p> <p>— Добро, како ви?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим оно што ви не |
пи и очекује шта ће рећи.</p> <p>— Како ви овде?</p> <p>— Хвала Богу, здрави смо, — одговори он |
ш ни ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што ви велите.</p> <p>— Озбиља те питам.</p> <pb n="138" /> |
емојте тако, људи, није то тако као што ви говорите..{S} И веле: „Како он може дозволити да се |
>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим оно што ви не радите, — вели Тодосије и натрпава откосе на суши |
: „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви купили“...{S} И још веле....</p> <p>— А ко то вели, |
о, изнаоколо, да ли коме шта дугују.{S} Виде да у селу не дугују никоме ништа.{S} Распита и у в |
да Симо подиже забран из жира, па да га виде кад мало одрасте, па да скину капу и прекрсте се к |
и идеш на руку твојим непријатељима, да виде несрећу од тебе.{S} Не дај се! — саветује га Тодос |
цу...{S} Да ми је одвести ове лудаке да виде како газда Симо подиже забран из жира, па да га ви |
е виђају.{S} Под једним кровом па се не виде једаред у недељи!{S} Све избегава да се састану.{S |
ну, Видосава, неста.{S} И тај га дан не виде.</p> <p>Сутрадан Тодосије накастио да га нађе, как |
оседали у гомилице по два трп, једва се виде у диму од дувана.{S} Тодосије затурио неку шалу и |
ни имају свега задовољно.{S} Пред собом виде своје старије: сви здрави и живи, сви су ту око њи |
га не слуша...{S} Никад га нисам оваког видела: како је страшан, како гледа необично...“ Увек, |
ву, стали су и забезекнули су се кад су видели да је Тодосије, на најбољем парчету земље, засеј |
ака несугласице међу њима, или да би се видело да он рукује имаовином без споразума с Витором.< |
акво семе као сочиво.{S} Кад је изникло видело се одмах да тај усев није ни за стоку ни за људе |
се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Тодосије збира богате прихода од тога рада и д |
неко могао завући у душу чича-Виторову, видео би да чича носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни о |
торова је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и |
е паре не треба да стоје беспослене.{S} Видео је од Пере чика-Рајина, да и он има своју овцу у |
Познаје му се на оку!</p> <p>— Јеси га видео како иде?</p> <p>— Јеси чуо како говори?{S} Хе... |
тако било, и што причаш што ниси очима видео и на шта се можеш заклети" ...{S} Божја воља, кум |
Служећи по туђим кућама много је штошта видео и научио што нису знали његови у кући, па ни друг |
лед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, напричали сте ми све! — р |
велику шталу за крупну стоку.{S} То је видео у Сима из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а зид |
рода.{S} Куражило га је само то што је видео да су многи разборитији сељаци дошли до уверења д |
иповеда све редом; где је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто је шта на пијацу |
путу него у вајату.{S} Да га нисам више видео онде! ..</p> <p>„Или се окрене мени:</p> <p>— Вид |
о у штали о диреку.{S} Да је нисам више видео онде!</p> <p>На аљкавост и мурдарлук мрзи, да очи |
ио неколико корачаји, смотрио је баба и видео чудо што није досад било: чича Витор заорава дете |
кога је служио у пуној момачкој снази и видео како он ради и имање крепи и унапређује.{S} Чинил |
шен.{S} Њему би причао све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи ш |
лио тати да ради како је започео, па би видео докле би досад дотерао?{S} Зар му није понос кад |
од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онда г |
е може да нађе ни једне речи у којој би видео искреност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и позд |
ео прићи човеку кога пре није ни чуо ни видео.</p> <p>За тим ће:</p> <p>— Палиш ли дуван?</p> < |
— Кад је он дошао?</p> <p>— Ја га нисам видео!</p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео да ради!</p |
на шта ће се угледати свет.{S} Он је то видео у свог некадањега газде Сима Моравца и његов начи |
има на чему развити рад, како је он то видео у толико имућнијих људи.{S} И тада му блесне пред |
та ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети, све бега од људи по окрајцима и најволи да је с |
е не веже кесу.{S} У радан дан не да се видети у механи, а кад је празник он иде у њу спокојно, |
море?</p> <p>— Ето.</p> <p>— Не даш се видети.</p> <p>— Није... него... — хоће да се изговори |
видиш сијасета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S} Тодосијева јунад провалила ограду, ушла у де |
е знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећете људи, то је човек, онај исти Видосав!</p> <p>— |
, нека је сретно!{S} Нека је сретно!{S} Видећеш да ће пристати и тата и бабо.</p> <p>— Добро, м |
и па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посејати“.{S} Ту се прегонише, прегони |
е, а она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобровољио па прича и заговара је.{S} Али, |
обилази и прикрада се да <pb n="165" /> види тај рад, да и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату |
...</p> <p>Она ломи прсте и чепкори.{S} Види да је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако му је време да |
г пазарног дана у вароши, на пијаци.{S} Види младића у лепом оделу од <pb n="159" /> плавкастог |
те се здравише и направише му место.{S} Види се у чему је ствар: ово мало друштво хоће да се ма |
ти, и таке науке што користе сељаку.{S} Види се да је тата имао право што је радио.{S} Тата је |
бак иза копорана, окрену га и обрну.{S} Види само нешто шарено и онај печат као потковица: — Бо |
одатле.</p> <p>Затим оде у команду, да види је ли штогод нарезато на њихову кућу, за војску, и |
ај рад пође од руке и нико не дочека да види сејира од њега.{S} Видосав га је поучио како ће чу |
о му све имање.{S} Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, како би јој мило било!< |
е од осова, подвлачи се испод амбара да види да нису миши гдегод прогризли, па затискује, да не |
Видосаве!</p> <p>Он се одазва и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p> <p>И и |
старих људи, — поче један и обрну се да види где <pb n="89" /> је Видосав, па кад га угледа чак |
е рад и понашање.{S} Чича Витор хоће да види за живота, својим очима, како ће се руковати његов |
а од беде, или да му извуче коју реч да види како је још беднији но што је слушао.{S} Па има их |
вао на славу и желео је да их тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се бабо неће љутити, п |
брдицом.{S} То нико не види као што она види.</p> <p>Опија се сваки дан, и од мало се опије.{S} |
чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради, он приђе па ради као од беде, па |
ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да <pb n="128" /> му се подсмевају, он клоне и нем |
га је научио како ће то учинити.{S} Сад види да Видосав, збиљски, има право и да је корист од т |
ек један пређе преко врљика да још боље види.{S} Пипне руком, загледа, растреса, узме травку па |
аљкавост и мурдарлук мрзи, да очима не види.{S} Хоће да је свако чељаде хитро и окретно, чисто |
ако, варакајући се иза дрвећа, да је не види.</p> <p>— Шта се ти прикрадаш као лопов? — угледа |
="65" /> похвали како ће радити, док не види како ће му испасти за руком.{S} Наумио је да прија |
о је он пошао низбрдицом.{S} То нико не види као што она види.</p> <p>Опија се сваки дан, и од |
авца и радио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно.</p> <p>Он приђе ратарцу.{S |
и те частили и гостили!{S} Па шта им се види од тога?{S} Чиновник данас јес сутра није, и што д |
рчи, ради, не осећа умор, на лицу му се види задовољство.</p> <p>Кад има радника он с њима непр |
погрешио.{S} Сад зна да неће оћутати и види да се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже, ка |
е добро смрче, избегавајући да се с ким види и састане.</p> <p>Међу тим сутрадан му освану још |
А, пусник, јак и издржљив!{S} Да камен види из земље колико нокат, он би га, земанле, подухват |
и гледа преда се.</p> <p>— Сад све село види да је Видосав паметно радио и сви веле: он је паме |
Видосав, па отрчи у оџаклију да се тамо види и да коју послужи.</p> <p>Тамо су већ проредили бу |
може да затвори очи и затисне уши, већ види шта се ради и чује шта говори народ, па сам размиш |
изивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку увек.</p> |
, подиже други у селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што с |
што су препочели из друге руке, него да видим баш од онога који је први подигао...{S} Те тако н |
p> <p>— Ви ћете чувати воденицу, док ја видим посао на њиви, — вели бабо.</p> <p>— Хоћемо!</p> |
p> <p>— Нисам, вала, ни ја!</p> <p>— Не видим те ни да си дошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу |
Јесам ли ја ћорав код очију!{S} Зар не видим шта ти радиш?</p> <p>— Шта то радим што не ваља?< |
досијево имање.{S} Хоћу да обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког новог семења.</ |
<p>— Ја велим: баш хоћу да пређем да се видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси вешт.</p> <p>— Пр |
им без ваше дозволе.{S} У здрављу да се видимо.{S} Твој син Ђурица.“</p> <p>— И вели мени Ђуриц |
еску књижицу кметовима:</p> <p>— Молим, видите ту, да не дугује штогод од данка.</p> <p>Они заг |
они не помињу њега него виче чауш: „Да видите нашег комшију чича-Витора Микачића, дошао своме |
х и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити — теши се она.</p> <p>Сојка непрестано |
заборавиш на себе?..{S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да |
у и вели: „Зашто ову њиву не заливадиш, видиш како се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што с |
...</p> <p>— Бога ми, баш ћемо њега!{S} Видиш ти!..{S} Кажем ја!..{S} Што плачеш?{S} Право вели |
.</p> <p>— Добро ми дошао, Тодосије!{S} Видиш ти њега, па се и не јавља! — прилази му домаћин.< |
, Руменија!{S} Бога ми, право велиш!{S} Видиш ти!{S} Кажем ја!{S} Право велиш! — узврпољи се он |
аповеда.{S} Сад си у нашим шакама...{S} Видиш ти њега!{S} Срам те било! — резили га Тодосије.</ |
оји дан све отреситији, кочопернији.{S} Видиш просто како се отима да у свему измакне и од свој |
зва унутра и пружи му столицу.</p> <p>— Видиш ли, Тодосије! — рече и показа руком на детелиште. |
нтије?</p> <p>Он махну главом:</p> <p>— Видиш и сам, да ти ништа не причам.</p> <p>Чича Витор п |
вимо то, хајдемо-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни поменути: |
> <p>Тодосије изађе.</p> <p>— Овамо, да видиш наше друштво.{S} Још нам само ти фалиш! — дочека |
и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S} Тодос |
</p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти да видиш шта се ради?{S} Није њему место на путу него у ва |
очи, ако сам на рђавом путу.{S} Ти боље видиш него ја.{S} Можда сам ја некаква шепртља која се |
ем?</p> <p>Витор ућута.</p> <p>— Зар не видиш да он твоју реч слуша, а Тодосијеву свиђа.{S} И ч |
ама?</p> <p>-- Јеси, ћери.</p> <p>— Ето видиш, тата!{S} Кажем ја теби!</p> <p>— Е, сад верујем! |
змет чиниш тој травки.</p> <p>— Као што видиш, чиним.</p> <p>— Ја, тако она хоће.</p> <p>— Хоће |
ће.</p> <p>Кад где изађу заједно, одмах видиш ко је старији и како је међу њима.{S} Он увек про |
ало даље је штала, озидана, пространа и видна, подељена за говеда и кљусад, а уз њу телечар за |
ину врата од вајата.{S} Ноћ топла... ни видна ни тамна... мало се шта распознаје до бели зидови |
а, из ког се улази у три собе, велике и видне, патосане треницама Једна соба намештена за госте |
хову децу.{S} Доцније, једног празника, Видосав је отишао њиховој кући где је то исто чуо и из |
све не порадише!</p> <p>Све њих двоје, Видосав и Ружица.{S} А понешто им помогне стара служавк |
ивени и очешљани.{S} Кад се причестише, Видосав их одведе у механу те се огрејаше, па им принес |
сипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћин, Видосав, гологлав обилази и нутка да се једе и пије, па |
празан.</p> <p>Слога, да Бог поможе!{S} Видосав се старао да не даде никаква знака несугласице |
се и окрепи дом Витора Микачића....{S} Видосав поче удешавати кућу и двориште.{S} Једног дана |
, и, час по час, ујкала на јастреба.{S} Видосав је био на <pb n="124" /> њиви са слугом, денули |
ко не дочека да види сејира од њега.{S} Видосав га је поучио како ће чувати детелиште и како ће |
ладна ракија, па после врућа ракија.{S} Видосав се запрегао са чистом куповном марамом, па кува |
промоли чупаву главу на кутња врата.{S} Видосав се смеје, а она довикује:</p> <p>— Тата каже да |
оци иду на крај њиве па праве ужета.{S} Видосав дочекује све редом, здрави се и виче: „Добро до |
идосав и маше руком, Тодосије приђе.{S} Видосав притрча те га загрли.</p> <p>— Ово је мој најбо |
вођицама и широки појас алове боје.{S} Видосав му покиселио опанке, измазао кајише и на њих уд |
а један жбун и одатле га посматраше.{S} Видосав скинуо пола розге на ледину, па причучнуо и мла |
ане младости и нераздвојени другови.{S} Видосав се с обојицом упознао у једној прилици кад су с |
Тодосије.</p> <p>Устадоше и остали.{S} Видосав мало застаде па као да се нешто присети:</p> <p |
има Чича-Вићентијем Радоњом Жикићем.{S} Видосав гологлав ознојио се по челу и присукује брке, а |
њу „Јошевини“ ишло је све по старом.{S} Видосав није ни покушавао да ту заводи нове обичаје.{S} |
сред куће и бацали се на њега овсом.{S} Видосав је пекао печеницу, уносио сламу за простирку по |
/p> <p>Тако нешто било је и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са кукурузом „американом“.{ |
а Тодосијем.{S} То је било случајно.{S} Видосав је био у њиви, нешто успремао, кад човек пређе |
њиве Видосав и његов побратим Мијат.{S} Видосав пригрнуо гуњче, ухватио мале рогуље за парожак |
очило, а хладови шарали по дворишту.{S} Видосав намирио посао и обукао се, сео под <pb n="176" |
књигама и вели:</p> <pb n="147" /> <p>— Видосав Микачић не дугује ништа ни за себе ни за имање. |
се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, бре, смејете, ја могу да посејем |
одосије се бори с јунетом и смеје се, а Видосав га трља, час му извлачи језик и голица га по ње |
и, издато подушје Виторовој Руменији, а Видосав Ђурковић уселио се у Микачића кућу.</p> <p>Сад |
погледаш, чича Витор седи за совром, а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију |
сити јело.{S} Домаћин стоји при врху, а Видосав служи пиће, помаже мењати судове трчкара из кућ |
м Чолопек, па учини што си наумио“. — А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну |
покуповао.</p> <p>Господин иде напред а Видосав за њим.{S} Кад дођоше у среску канцеларију, он |
.{S} Још нам само ти фалиш! — дочека га Видосав пред кућом и ухвати га за мишку.</p> <p>Тодосиј |
> <p>— Седи, бабо, што ти је, — моли га Видосав.</p> <p>Он полако приђе и седе до Тодосија.</p> |
учио како ће то учинити.{S} Сад види да Видосав, збиљски, има право и да је корист од таког род |
н ће се чинити невешт свему и пазити да Видосав не примети да му контролише рад и понашање.{S} |
узео штап у руку.</p> <p>Кад га угледа Видосав, он дрекну:</p> <p>— Тодосије!{S} Овамо!{S} Ова |
у и нису скупи, — вели Витор.{S} И онда Видосав приповеда све редом; где је био, с ким се видео |
их је полазио Тодосијев син, а Тодосија Видосав.{S} Совра није дизата три дана...</p> <p>О св. |
ту као лептирак.</p> <p>Једног празника Видосав намирио посао и обукао се, сео под јабуку шећер |
unit="subSection" /> <p>Још првих дана Видосав се упознао са Тодосијем.{S} То је било случајно |
доста?</p> <p>— Имамо сена, — одговара Видосав.</p> <p>— Би ли продали које сијено?</p> <p>— Н |
брину и за подмладак.{S} Колико би пута Видосав застао у раду, замислио се и уздахнуо: што му н |
е Витора Микачића шта ради рас-пи-ку-ћа Видосав?</p> <p>Затим дрекну:</p> <p>— Ја сам распикућа |
... што си се за ме заузимао, — промуца Видосав.</p> <p>— Нема ту хвала.{S} Ћути и гледај посла |
ли не прође много, а помолише се с њиве Видосав и његов побратим Мијат.{S} Видосав пригрнуо гуњ |
жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Видосав:</p> <p>— Добро дошао! — И са свима се здрави, |
обдарише сви па поседаше.{S} У том дође Видосав те се и он прекрсти, узе парче колача као нафор |
и обрну се да види где <pb n="89" /> је Видосав, па кад га угледа чак доле, продужи: — Нек ово |
стоји, никоме не смета.“ Сад, кад га је Видосав питао, он ућута па рече: „Како хоћеш.... избаци |
То је било пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, |
оба истргнути имање из шака.{S} И да је Видосав дужан држати славу моју и служити моме Светоме |
да се.</p> <p>— Сад све село види да је Видосав паметно радио и сви веле: он је паметан човек.. |
/head> <p>За годину дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микачића, нико није могао приметити |
</head> <p>За три године од дана кад је Видосав примио Микачића имање, много се штошта изменило |
ти Бог! — разгали се Витор. — А где је Видосав?</p> <p>— На њиви, с радинима.{S} Сад ћу им одн |
биљи и мало зацрвене.</p> <p>— А где је Видосав? — упита и накриви главу.</p> <p>— Ено га на њи |
ади... и онда сам себе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га боље познавати него ја...“ </p> <p> |
ри моја ујаковића у Качеру.. најбољи је Видосав... да усинимо њега..</p> <p>Ове му речи и данас |
8"> <head>VIII</head> <p>За чудо што је Видосав много разбирао о томе шта ће о њему рећи свет!{ |
да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљује као Циганку и најури из куће..</p |
дому, није како треба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ово је његово дете, ово је његова радост.{S |
оред пута који води кроз село.{S} Њу је Видосав припремао још с јесени те је била земља јака, м |
полаже својим имањем како уме, — додаје Видосав.</p> <p>— И после, ја мислим шта ли он хоће с т |
да сили, па шта имао да имао, — додаје Видосав.</p> <p>— Што да сили!{S} Оно јес’ газда, али н |
људе, и нико није знао шта је, док није Видосав објаснио: да на тим лејама подиже младице за жи |
шу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не сме ништа пропастити већ прикодити, а ако би |
ава и почитује ме као старијег, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми уд |
p> <pb n="38" /> <p>— Ти? — подсмева се Видосав.</p> <p>— Ја, тата, оч’ју ми!</p> <p>— Ћути!</p |
Хвала Богу и моме родитељу! — одзива се Видосав.</p> <p>— Ако он дође па викне: незваном госту |
<p>— Други пут, на празнику! — отима се Видосав.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и т |
.</p> <p>— Остави, молим те, — брани се Видосав. — Знаш ли да ми се не мили живети...{S} Дошло |
!</p> <p>— Е, сад верујем! — смејури се Видосав и удара полако њеном ручицом по свом длану.</p> |
се.</p> <p>— Шта је то? — запрепасти се Видосав.</p> <p>— Ето шта је!{S} Лопови једни, моја јун |
вљанику...{S} Је л’-де? — разраколио се Видосав и погледа у све редом: — А ако да Бог те дочека |
Дмитрић.</p> <p>И не би му право што се Видосав тако <pb n="28" /> брзо упознао с њиме и што су |
мирна?</p> <p>— Јесте, Бога ми! — рече Видосав пуним устима и таквим нагласком као на заклетви |
Били <pb n="59" /> доћи раније! — виче Видосав и одмах их намешта.{S} У врх совре седе Филип, |
ви мене... ја... јеси ли чуо ти! — виче Видосав.</p> <p>— Не чујем ништа, него да си ту ћутао и |
ем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и маше руком, Тодосије приђе.{S} Видосав притрч |
место.{S} У сарачани беше крв и лом, и Видосав се дуго размишљао док се решио да то рашчисти.{ |
о се да је посеје он, на своме имању, и Видосав га је научио како ће то учинити.{S} Сад види да |
и се заорила песма и нашао гајдаш.{S} И Видосав се увеселио, зноји се по челу, слободније се кр |
еба: непрестано су им били пред очима и Видосав и његова Ружица и оно дечице...</p> <milestone |
лазе, жагоре, дозивају се, а Тодосије и Видосав изосташе те иду полако и разговарају.</p> <p>— |
који су то изумели.</p> <p>И он, као и Видосав, набави бољи сој говеди, краву колубарку, и ста |
азговарају, смеју се.{S} Понеку попио и Видосав и мало му се одрешио језик, те слободније говор |
оворе и разговарају као људи.{S} А ту и Видосав и Тодосије, сели један до другога, као и увек, |
е по једну: прва за помози Боже! — нуди Видосав, па отрчи у оџаклију да се тамо види и да коју |
у.{S} Тодосије виче да се иде кући, али Видосав не да ни поменути, него опет доли чаше и завише |
поче Филип врскати језиком.</p> <p>Али Видосав не да о томе прозборити:</p> <p>— За то те не п |
> <p>- Боље тебе нашао, коншија, — вели Видосав и у себи се чуди како је слободан овај Тодосије |
м друштвом бар три пут у години? — вели Видосав и мрда вилицама.</p> <p>Кад уђоше у собу, она т |
е трже и исправи.{S} На врата се помоли Видосав... страшан и необичан: мутне очи, подбуо, неоче |
ступио у ово село и у ову кућу! — мисли Видосав, па клону.</p> <p>Обузе га нека ватра и дремеж, |
p>— Да то није неко радио не би знао ни Видосав...{S} Само не знам то, што се тиче... стоке.</p |
И видећете људи, то је човек, онај исти Видосав!</p> <p>— То и ја велим! — рече један до њега.< |
унапред.{S} Оно што није могао постићи Видосав на своме имању, желео је да постигне он, уз њег |
напред!{S} Морам, морам!“</p> <p>Скочи Видосав, стресе се и растрља очи...</p> </div> <div typ |
/> <p>— Не можемо тако!{S} Аја!{S} Овај Видосав хтео би да све изопија, па да прави сејир од на |
едузе управу кућом и имањем, као да тај Видосав и не постоји под његовим кровом.{S} Код водениц |
ли и пита сам себе: „Шта ми је крив тај Видосав?{S} Поштује ме као родитеља, чини ми почаст на |
ико увредио Видосав?{S} Што то чини тај Видосав: шта му је те га не слуша...{S} Никад га нисам |
као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав само обели чађаве дуварове, омалтериса рупчаге |
</p> <p>— Који то?</p> <p>— Мој посинак Видосав. -</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Ти знаш ка |
, ураскорак, после све брже и брже, док Видосав опази да почеше гасови одисати на уста.</p> <p> |
досава!</p> <p>— Јес’, камо га пријатељ Видосав?</p> <p>— Сад ће он, — одговори Ружица.</p> <p> |
узми и ради како хоћеш! — одмахну руком Видосав, као да га одбаци од себе.</p> <p>Чича му се за |
од руке.{S} Оне младице које је подигао Видосав на <pb n="137" /> својим лејама, пресади Тодоси |
ивљи те истера питомога, то јест, дошао Видосав те истера тебе, Виторе...{S} Па веле: како он м |
га угледа чак доле, продужи: — Нек ово Видосав скући сам без старог масла, па ејвала му!{S} Ла |
ли бабо?{S} Шта га је то толико увредио Видосав?{S} Што то чини тај Видосав: шта му је те га не |
ољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зна нешто више од њега? „Наша плавуља, колубарк |
датле ће, из прикрајка, посматрати како Видосав ради.{S} Неће му ништа сметати, неће се утрчава |
на тројица...{S} Па повешће се реч како Видосав хоће да сеје гору...{S} Људи се, безбели, <pb n |
пуше и разговарају.</p> <p>Сву тројицу Видосав је позвао на славу и желео је да их тога дана в |
ва их и размотава.</p> <pb n="91" /> <p>Видосав приђе згладићу и шану:</p> <p>— Остави то сад.< |
а три зуба напред.</p> <pb n="96" /> <p>Видосав му назва Бога и приђе руци.{S} Он скочи и укоси |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Видосав је цео дан пробавио на једној њиви подаље од ку |
d="SRP19030_C18"> <head>XVIII</head> <p>Видосав се врати у вајат, поводећи се као пијан, седе н |
/p> <p>— Попрешће те моје добро!</p> <p>Видосав се мало прибра и погледа му у очи:</p> <p>— Мол |
м хвала!{S} Да Бог да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе да испраћа госте.{S} Поздрави се с неколи |
а се толико заборавиш и изгубиш!</p> <p>Видосав успљешта сухим устима:</p> <p>— Богме... његово |
евају, брекћу, пуше и причају. -</p> <p>Видосав однесе буклију и својим гостима те је и они обр |
те ни јутрос не знамо гди смо!-</p> <p>Видосав се трже и угледа га где притврђује ограду.</p> |
{S} То сам и заслужио од тебе!..</p> <p>Видосав се зацрвене и протепа:</p> <p>— Бога ти, бабо, |
ти...{S} Извол’те, служ’те се!..</p> <p>Видосав кола око совре као дете и гледа у Витора.{S} Те |
ге такве ствари за послужење....</p> <p>Видосав би и стару кућу преобразио: скинуо би високи кр |
прдају са њим као са будалом....</p> <p>Видосав ћути, ломи прсте и ону травку У руци.</p> <p>— |
.. </p> <p>Настаде радно доба...</p> <p>Видосав Микачић има сад да покаже шта зна и какав је на |
узјати хата од педесет дуката...</p> <p>Видосав ћути, а он продужује:</p> <p>— Ти мислиш да си |
да ме љутиш сад пред причест...</p> <p>Видосав отрча те му изведе коња, седланика, огледа кола |
оставимо некоме од нашега рода.</p> <p>Видосав црвени и врпољи се:</p> <p>— Хвала вам, тетка, |
признао да се огрешио о посинка.</p> <p>Видосав је већ почео губити вољу на пољу око увођења но |
рсте као у цркви или код записа.</p> <p>Видосав устрепта очима:</p> <p>— Шта још веле, сине?</p |
што шта измени у кући Микачића.</p> <p>Видосав оде у страну сасвим.{S} Напустио кући и рад на |
е одем тамо,“ — прича му Ружица.</p> <p>Видосав узмрда брковима, пружи јој цедуљче и рече:</p> |
ш! ... — рече на послетку и оде.</p> <p>Видосав прође полако, ногу пред ногу и седе више куће п |
па се прејала! — виче Тодосије.</p> <p>Видосав да се згране.</p> <p>— Море шта ти је, шта прав |
и хајде право“, — вели Тодосије.</p> <p>Видосав је упамтио ове речи... и настао је да га послуш |
— вели а дркће му и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже те откиде једну травку и стаде се забав |
еш?</p> <p>— Разумем, господине.</p> <p>Видосав предузе посао, а капетан оде на свој посао.{S} |
у кући Микачића остале су исте.</p> <p>Видосав је и даље боравио у чаршији и живео на начин ко |
ору заиграше бркови и трепавице.</p> <p>Видосав се полако измаче на врата.{S} Тодосије му додад |
а ту затече, да нема куд врдати.</p> <p>Видосав лежаше на кревету, налеђушке, са потуреним рука |
ваше шта ће њих двојица учинити.</p> <p>Видосав то посматраше из вајата и сад му би теже изаћи |
на, и да га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе цедуљче, отвори га и гледа га укоченим погл |
чашћавају и хвале обојицу у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за бабов суд о људима и његово м |
е куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни поменути:</p> <p>— Како би то било на |
! — вели Тодосије и мрда главом.</p> <p>Видосав се смејури:</p> <p>— Чес и поштовање...{S} Па д |
унђао, — па је остало по старом.</p> <p>Видосав се решио да чича-Витора сматра као госта у кући |
ађује оно имања и управља кућом.</p> <p>Видосав је одрастао по служби, навикао је на сиротињу и |
коме отац предаје старешинство.</p> <p>Видосав Ђурковић родом је из Качера, из једног села у п |
прође као да ништа није ни било.</p> <p>Видосав маше главом:</p> <p>— Можда неће викати, али ко |
а.{S} Деде да по једну запушимо.</p> <p>Видосав се снебива:</p> <p>— Тако то жив човек научи св |
/p> <p>— Тако је! — додаје Мићо.</p> <p>Видосав продужи:</p> <p>— Ја вас рачунам у пријатеље и |
бару и метну мало босиљка у џеп.</p> <p>Видосав му приђе, скиде гајтан с врата и пружи:</p> <p> |
у обор, а мрцину бацише у шевар.</p> <p>Видосав се само вајка:</p> <p>— Бруке моје!{S} Док чује |
Одоше и тамо продужише разговор.</p> <p>Видосав је то испричао Витору чим је дошао кући.</p> <p |
с њиховом кућом не шегачи свет.</p> <p>Видосав није имао куражи да се упусти у доказивање и об |
у, — додаде му чашу чича Маслаћ.</p> <p>Видосав се снебива...{S} Затим узе чашу, и рука му задр |
гранут и тресну штапом о ледину.</p> <p>Видосав узвера:</p> <p>— Ама шта ти је, бабо?</p> <p>— |
се устежеш: кажи, одобраваш ли?</p> <p>Видосав подиже главу, погледа у Сојку и рече дрктавим г |
право!{S} Разумеш ли ме једном?</p> <p>Видосав маше главом и чим заусти да одговори, а Тодосиј |
ш ли се ти да ове људе почастиш?</p> <p>Видосав слеже раменима:</p> <p>— Што је дао Бог, бабо.. |
дочека Тодосије...{S} И вели мој Миле: „Видосав каже: „Сутра да изведемо кметове те да измеримо |
зговарамо.</p> <p>Али док се он окрену, Видосава, неста.{S} И тај га дан не виде.</p> <p>Сутрад |
би сузбио повику против <pb n="136" /> Видосава, решио се да је посеје он, на своме имању, и В |
<p>— Витор?</p> <p>— Ја, на онога...{S} Видосава.</p> <p>— Познаје му се на оку!</p> <p>— Јеси |
Шта велиш, човече?</p> <p>— Јес’, онога Видосава!</p> <p>— Микачин!</p> <p>— Виторов унук.</p> |
седе под трем свога вајата, кад угледа Видосава.{S} Усплахирио се, звера и прекида се иза куће |
вару.{S} Трже се и обазре се — и угледа Видосава!{S} Накупио сувога грања по шевару, увезао пој |
што сам чуо за онога твога.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја, за њега и Тодосија.</p> <p>— Ене |
ије?</p> <p>— За оног твог.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја! — рече и застаде.</p> <p>Витор с |
d>XVI</head> <p>Тежак је дан освитао за Видосава...{S} Онако уморан и изломљен од неспавања, пр |
пази се нов ред, који уводи умешна рука Видосава Микачића...</p> </div> <div type="chapter" xml |
вром.</p> <p>Витор опет мрдну главом на Видосава што је значило: није овде место да се о томе г |
осије!{S} Ене! — повика и пружи прст на Видосава.</p> <p>Он им не умеле ништа више казати, али |
почеше његови пријатељи пружати прст на Видосава и потаркивати свађу.{S} На пример чича Вићенти |
јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разгласити по селу.</p |
ин сам наточи стакло ракије и тури пред Видосава.</p> <p>— Остави, молим те, — брани се Видосав |
ике користи од рада који је препочео од Видосава Микачића, кад је на своме имању посејао детели |
ди.{S} А ми знамо да је он то научио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћути и гледа преда се.</p> <p>— |
ну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де Видосава!</p> <p>— Јес’, камо га пријатељ Видосав?</p> |
о.{S} Па има их који њему у пркос хвале Видосава и веле: да не би њега не би село сазнало за мн |
а сам усинио и пустио у кућу и на имање Видосава Ђурковића из Качера са његовом женом Ружицом и |
разбира о односима између чича-Витора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и свога тату, али не м |
и размишља. — Ко је крив?{S} Бабо криви Видосава...{S} Шта има при њему да не ваља?{S} Ко ће га |
е.{S} Али, ипак, стрепи кад ће поменути Видосава и шта ли ће рећи о њему... сиромах он, да је з |
е у души што је с неповерењем продусрео Видосава.{S} Требао је да му остави одрешене руке нек р |
јада сад!...{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосава и огласио га за распикућу...{S} То је несрећа. |
ани не освете.</p> <p>Сад кад је усинио Видосава, одлакнуло му је на души.{S} Ако се мучио и ра |
<p>Кад се сврши рад, сељаци сколише око Видосава.</p> <p>— Да частиш!</p> <p>— Бравос!</p> <p>— |
се он.</p> <p>— Да сам тобом да узмемо Видосава.{S} Од њих тројице најбољи је он.{S} Па његова |
хани погледаше: неко у Тодосија, неко у Видосава.{S} Чича Витор обори поглед у сто и поче нешто |
ек није беспослан никад.</p> <p>А већ у Видосава не може се поуздати ни у чему, као да га и нем |
сви хвале Витора и Ђурицу, а сажаљавају Видосава.{S} Један рече:</p> <p>— Да га зовнемо овде... |
„Баш вам хвала што сте дошли,“ опомену Видосава да пази да се гости почасте и удаљи се.{S} А о |
рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>Видосава обли румен и стаде чепати у месту.{S} Не умеде |
доше! — рече она и показа руком.</p> <p>Видосава обузе зла слутња: отишао је на детелиште...{S} |
олако, не гледајући у њу.</p> <p>— Шта, Видосаве?</p> <p>-— Како, шта?{S} Ја и бабо сломисмо ко |
одитеље...{S} И ти си од сад наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се за очи.</p> <p>Он притрча |
стране...</p> <p>— Како?{S} Причај ми, Видосаве!</p> <p>Поћута, поћута, па поче:</p> <p>— Каже |
н ни у механу. '</p> <p>— Здраво свани, Видосаве!</p> <p>Он стаде и мало се трже:</p> <p>— Здра |
а кчиљи у страну, у брвна.</p> <p>— Еј, Видосаве!</p> <p>Он се трже, као иза сна:</p> <pb n="15 |
ри од памтивека...“</p> <p>— И вели он, Видосаве: није ово кућа Коружића, да толико расипа и да |
детелишта:</p> <p>— О, Видосаве!{S} О, Видосаве!</p> <p>Он се одазва и пође да види шта је.</p |
дозивати отуд од детелишта:</p> <p>— О, Видосаве!{S} О, Видосаве!</p> <p>Он се одазва и пође да |
рићем...</p> <p>— Па ти то ниси урадио, Видосаве?</p> <p>— Дабогме да нисам.</p> <p>— Па што го |
је од света он, а не ти.{S} Је ли тако, Видосаве?</p> <p>Он уздркта, отвори очи и погледа јасно |
и потврдили, и ја му казао: „Ти, синко, Видосаве, да почитујеш мене као родитеља и свог старије |
услони на мотку.</p> <p>— Здраво мирно, Видосаве!</p> <p>— Здраво, како ти?</p> <p>— Шта то рад |
руку.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Што, Видосаве?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Ето, оставићу.</p> <p |
аме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти касти...“ — вели Мића.{S} Од |
како смо овде...</p> <p>— Шта говориш, Видосаве?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— И казао суду |
ао си ти... наша је жеља, <pb n="15" /> Видосаве.{S} Док смо ми живи, поучићемо те као своје де |
... и добро сте ми дошли!{S} Седите!{S} Видосаве, дијете, стараш ли се ти да ове људе почастиш? |
туђу не слушаш.{S} Навикни се на то!{S} Видосаве, брате, да сам ја твојих година и да ме је ко |
— Ти си се, како ’но ти беше име....{S} Видосаве... у сретан час родио.{S} Нема оваког радина о |
емири и устаде.</p> <pb n="125" /> <p>— Видосаве.{S} Бог с тобом!</p> <p>Он брзо протрља очи.</ |
е, па се уздржа.</p> <p>— Иди!</p> <p>— Видосаве, ти ћеш пропасти тако... — рече она и оде пола |
љен она приђе да га разговори.</p> <p>— Видосаве, тебе боли глава.</p> <p>— Не боли ме ништа.</ |
..</p> <p>„Или се окрене мени:</p> <p>— Видосаве!</p> <p>— Извол’те, газда!</p> <p>— Шта ће ти |
се чује.</p> <p>— Брука и срамота, мој Видосаве! ..</p> <p>Он не умеде ништа одговорити.....{S |
другог.</p> <p>— Није мала ствар, брат-Видосаве!</p> <p>— Ти треба да се поносиш тиме!</p> <p> |
оодавно, на десетак година пред долазак Видосављев, кад су обојица били млађи, једног пролећа з |
све у кући повратило као и пре доласка Видосављева.{S} Са суседима се измирио, све се стишало: |
на, пример Јошевина чича-Виторова, него Видосављева.</p> <pb n="75" /> <p>— А што веле тако, Ви |
арцу још више милило да ту станује, јер Видосављева деца:{S} Ђурица и Јовица нису одмицала од њ |
дан другоме и преко обичаја.</p> <p>Ови Видосављеви гости нису у званици, <pb n="58" /> али су |
увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављеви побратими, она тројица...{S} Па повешће се |
овај положај у који је стављен доласком Видосављевим.{S} Он му је сад изгледао као гост који се |
да ја сад не идем на састанке.{S} То је Видосављево.</p> <p>— А знаш ли да је он био тамо?</p> |
иште.{S} Онда, кад је чича Витор заорао Видосављеву детелину, Тодосије, да би сузбио повику про |
е глас по селу шта је било на детелишту Видосављеву и тај случај почеше претресати на све стран |
али они га сами разумедоше и отрчаше за Видосавом.</p> <p>— Стој!</p> <p>— Нећеш више тако, бел |
або како је њој; њу тешка брига мори за Видосавом.{S} Што је било сукоба у кући, што су пуцали |
његову припомоћ.</p> <p>Али ево јада са Видосавом!..{S} Тај се човек губи, из дана у дан тоне! |
ме, што су се сва тројица побратимили с Видосавом.{S} И тада су се љубили и цмакали до миле вољ |
ореза од свег имања?</p> <p>— Јесте, на Видосаву.</p> <p>— Молим, да се све то пренесе на мене. |
учак и није ништа приметила необично на Видосаву.</p> <p>Али не прође много, а помолише се с њи |
030_C13"> <head>XIII</head> <p>Тог лета Видосаву не пође рад од руке.{S} Као у инат, деси се не |
а будући живот.{S} Старешинство предаје Видосаву да он ради како га Бог учи, а он ће се настани |
пријатељем и његовим суседом, па шануше Видосаву те и он то учини.{S} Младожења пољуби у руку о |
и извади ону хартију иза греде па пружи Видосаву:</p> <p>— Ево ти ово, синко.{S} Мени не треба. |
нило.</p> <p>Сељаци, који су се смејали Видосаву, стали су и забезекнули су се кад су видели да |
</p> <p>Филип и Мијат почеше разговор о Видосаву и стадоше га хвалити:</p> <p>— Само да будеш п |
ми прсте и чепкори.{S} Види да је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако му је време данас...{S} А ја ве |
ерзију те је скројио ново новцато одело Видосаву.{S} Овај је са својом качарском ношњом: <pb n= |
ивали се и смејали.{S} Да је откуд било Видосаву да се привуче и ослушне:</p> <p>— Кажем ја теб |
t="subSection" /> <p>Како је тешко било Видосаву кад је дознао шта је било на Варагића комишању |
раздио преко целог детелишта....</p> <p>Видосаву облеће она раван око главе, поведе се и ухвати |
те...{S} Зар тако на моме добру?</p> <p>Видосаву се ухвати нешто у гуши као оскоруша:</p> <pb n |
здоговара.{S} Јадно ти то, него се и не виђају.{S} Под једним кровом па се не виде једаред у не |
во велиш: чини ми се... нисмо се до сад виђали.</p> <p>— Нисмо никада...{S} Тако, ја ти се лако |
p> <p>Један од Коружића, што му се мало виђаше глава из комуше, проговори тихо:</p> <p>— Не зна |
очеше се јављати просиоци, све богати и виђени људи.</p> <pb n="175" /> <p>Оне јесени кад је Ђу |
нерастове и назимад.{S} Покрај вотњака вијуга поток на коме се стока поји и свиње блате...{S} |
бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао: „Честит свети“, а сва чељад дочекали су га насре |
ло: бабо одранио јутрос у суд... и тамо викао и дерњао се како сам пропасник и распикућа... как |
идосав маше главом:</p> <p>— Можда неће викати, али која вајда кад знам шта он мисли о мени.{S} |
е вратима и као да не кога угледа, поче викати и набројати:</p> <p>— Нећеш, Тодосије, куда си н |
ећином код побратима.{S} Они га стадоше викати и саветовати, те напусти и њих, па се поче забав |
ек виче, а ти ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам Витора: он ћути, дима, шикће, па по |
ива се Видосав.</p> <p>— Ако он дође па викне: незваном госту место за вратима, — шали се Мићо. |
а: он ћути, дима, шикће, па по неки пут викне, и све то прође као да ништа није ни било.</p> <p |
одговори.</p> <p>— Зар те није стид! — викну он као згранут и тресну штапом о ледину.</p> <p>В |
е, до саме трпезе.</p> <p>— Тодосије! — викну један оздо.</p> <p>Тодосије издиже главу и одазва |
Добро вече!</p> <p>— Бог ти помогао! — викну по десетину грла.</p> <p>— Добро вам седећи!</p> |
мамо доста, али даће он ниже.</p> <p>Па викну сељаку:</p> <p>— Хоћеш дати за четири динара?</p> |
е ли чик?</p> <p>' — Чик!</p> <p>Ђурица викну сељака:</p> <p>— Еј, рођаче, би ли продао ту крма |
замедљеног вина, у коме плива јабука, и викну:</p> <p>— Ко здрав с дружином!</p> <p>— Сви ми с |
па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало дете |
ба Вујана, преплашена, повири из куће и викну слабачким и крештећим гласом: „Шта ти је, дете?“ |
се насмеја Витор, ухвати за рукунице и викну: — Ојс, воко, ојс!</p> <p>Тодосије проговори још |
жић.</p> <pb n="47" /> <p>У том домаћин викну:</p> <p>— Што се ућутасте, децо?{S} Јесте ли посп |
тан и радник.{S} Ономад је осекао троје виле у шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици |
аца са сирћетом шљивовиком, а на тавану виле, лопате и грабуље.{S} На другом крају вотњака свињ |
три пут у години? — вели Видосав и мрда вилицама.</p> <p>Кад уђоше у собу, она тројица скочише |
по један стрпа у уста и мрда мишићима и вилицама.</p> <p>— Хвала, домаћине!{S} Да Бог да овако |
{S} Сад ћемо овако!</p> <p>Рашчеврљи му вилице, метну међу њих облицу, отпаса се и привеза дрво |
наш, говоре ми људи непрестано за онога Вилотија.{S} Јуче ме засрете чича Вићентије, па вели: „ |
мулевине, но пљуни у дланове! — дирају Вилотија.</p> <p>Он, момак, скроман па ћути и осмејкује |
— Еве га посинак!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Вилотије!</p> <p>— Несуђени посинак Виторов!</p> <p>Опе |
ава, како су јој широки бокови и велико виме!{S} Она даје по десет ока млека ни дан, најмање... |
икакав и неугледан: мургасте и кудраве, вимена мала и чипава, рошчићи као паприке.{S} Каква има |
бурад, чиста, без буђа и паучине, пуна вина и ракије; амбар с пуним пресецима жита, кошеви пун |
лији.{S} Чича изнесе буклију замедљеног вина, у коме плива јабука, и викну:</p> <p>— Ко здрав с |
ну те се огрејаше, па им принесе у чаши вина те сви сркнуше по мало, јер се тако ваља после при |
узе парче колача као нафору, сркну мало вина из буклије, па га опет настаде.</p> <p>Он је, у ст |
који пут!</p> <p>Она понови јела, досу вина и стаде нуткати једног по једног, да једу у пију, |
риставе џезву уз ватру и перу стакло за вино или ракију.</p> <p>Нема човека у селу с киме се не |
ручали сви и служи се кафа и прислужује вино.{S} Разговор све живљи и живљи, људи поседали у го |
от...</p> <p>Наоколо око совре служи се вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају, јело и |
асадиће је на земљишту где је био стари виноград...{S} А ону голет у брду оградиће и засејати ж |
гли свакојаке стоке, засадили вотњаке и винограде.</p> <p>Људи рекоше: „Благо њима!..“</p> <p>А |
имање: њиве, ливаде, пашњаци, забрани, виногради...</p> <p>Том кућом управља и тим имањем руку |
етелиште и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго се надуло као мешина и узнемирило се.</p> |
додаде потпрашену кубуру, те је опали у вис и огласи селу: прво весеље у Микачића кући.</p> <p> |
а, цвећем и боровином.{S} У једном углу виси сребрно кандиоце пред иконом Светог Ђорђа, а на пр |
и гледа тамо негде далеко, у модрикасте висове рудничких планина...</p> <p>Напослетку се јави и |
Моравац, човек у четрдесетим годинама, висок, сувињав, смеђ.{S} Носи се лепо и пристојно: чакш |
ромашак у половном оделу; па младожења, висок, танак младић, леп и личит, у новим уским чакшира |
и разборит, притом зрео и личит човек: висок и крупан, са дугим и плавим <pb n="16" /> брцима. |
S} А понешто им помогне стара служавка, висока, пргава и сипљива жена од шездесет и неколике го |
в би и стару кућу преобразио: скинуо би високи кров и покрио ћерамидом као што ради данашњи све |
Он се опет узврпољи, затим подиже обрве високо и погледа преко ње:</p> <p>— Е, ћери, човек пред |
ла би руке око појаса, подигла би обрве високо и.... шта би друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како з |
е главње и сухим грањем.{S} Пламен лиже високо и обасјава комишаоце с једне стране гомиле, а др |
ватру, <pb n="45" /> те се изви пламен високо и обасја и онај крај где сеђаше Тодосије са још |
ци се на једног у мраку, и погоди поврх високог феса.</p> <p>Онај се трже:</p> <p>— Море ако те |
је још младолик и држећи.{S} На његову високом челу и округластом лицу, на пуним смеђим бркови |
а свакојака за сву чељад.{S} Ту разбој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у |
се утајало, само пршти вода о воденички витао...{S} Он уђе у трлу, повири у собу, па изађе; зат |
и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под воденицом.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако |
војих педесет и неколико година да онај витла његовом имовином.{S} А ја велим: „Немојте тако, љ |
млеко у карлице, да јој сучеш цевке на витлићу, и то.</p> <p>Али она салетела да јој каже и он |
о, носи воду, уноси дрва, суче конце на витлићу, пригони стоку за мужу, лучи телад и јагњад.{S} |
и сниска, покривена папраћу, са једним витлом у коме није ни једно перо измењено, и са старим |
и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио главу него је коме уступио.{S} А т |
> <p>— Што бих крио.{S} Крив је, брате, Витор!</p> <p>Ђурица скочи.</p> <p>— Седи да разговарам |
..</p> <p>Тог лета, по Великој Госпођи, Витор даде Ђурицу у школу.{S} Једног дана каза му те ис |
ћине.</p> <pb n="33" /> <p>Истину рећи, Витор није нимало улепшао Јошевину, нити она друкчије и |
деца полежу, а Ружица успрема по кући, Витор пригрне гуњче и с посинком изађе више оџаклије по |
али...{S} Зар тебе може онакав простак, Витор, избити из такта да толико заборавиш на себе?..{S |
И кажем суду и саслушам се: овај човек, Витор Микачић из села Врљуга, хоће да изда тапију Јанку |
, не превари! — подвикује <pb n="19" /> Витор, те би неко из куће рекао да се инате горе под ја |
ло, жену врати кући па поче ужинати.{S} Витор шурка у својој њиви, сагао главу па ћути.</p> <p> |
а он за њим носи торбу са прилогом.{S} Витор седи с људима у горњем крају, а он при дну, или с |
, било је као што је Тодосије казао.{S} Витор је ћутао неколико дана, па се опет одобровољио.{S |
зверајући и на прстима уђе у колибу.{S} Витор спири мало ватрице на огњишту, па поседаше на сто |
ровом совром још седе и разговарају.{S} Витор се зацрвенио, мрда обрвама и живо се разговара са |
ани, сем Сојке која остаде у вајату.{S} Витор се пољуби са старим пријатељем и његовим суседом, |
може друкчије ни бити.{S} На пример:{S} Витор Микачић навикао је да продаје пшеницу уз Часне По |
с’ се и намерио на кога треба.</p> <p>— Витор?</p> <p>— Ја, на онога...{S} Видосава.</p> <p>— П |
нда настаје врева.{S} Тодосије једну, а Витор десет и глас му пишти до по села...</p> <p>— Убио |
<pb n="145" /> да то није истина.{S} А Витор је изјавио пред судом да је то све истина: и да с |
ог, домаћине!{S} Честит свети!</p> <p>А Витор одговара:</p> <p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И онд |
њиву и шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, иде полако с друге стране ограде, својом њивом, |
На пример чича Вићентије...</p> <p>Њега Витор убраја у најбоље пријатеље своје; он му је друг и |
одавца да то баш њему прода.{S} Од тада Витор Микачић не може прозборити неколико речи а да не |
се подизаше и дечаци.{S} Кад их угледа Витор затрепташе му трепавице и засузише очи.</p> <p>Де |
прочитам шта све овде пише... „Које ја Витор Микачић из села Врљуга признајем пред влашћу и за |
ао ти и мој посинак! — јетко се насмеја Витор, ухвати за рукунице и викну: — Ојс, воко, ојс!</p |
Бог!</p> <p>— Бог вам помогао! — дочека Витор.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрим, |
.{S} А све то искупио је, којекад, чича Витор Микачић.{S} На пример, иде он путем и на путу угл |
>Било је и даље чарке, мале свађе, чича Витор се мрштио, гунђао, — па је остало по старом.</p> |
а прилику — ћурана.{S} И погледаш, чича Витор седи за совром, а Видосав стоји за чаушем и држи |
и видео чудо што није досад било: чича Витор заорава детелину!..{S} Мали Јовица води волове за |
о...{S} Опет бриге и неприлике!{S} Чича Витор није целе ноћи с њим речи прозборио, па није каза |
:</p> <p>— Чекај да ти кажем...{S} Чича Витор није ни мислио да му да какво старешинство.{S} Зн |
знам него ти!“ — вели му он...{S} Чича Витор које ће јаде, па да не пуца брука, пусти му све.{ |
ко у Тодосија, неко у Видосава.{S} Чича Витор обори поглед у сто и поче нешто трљкати прстом по |
авао да ту заводи нове обичаје.{S} Чича Витор је наставао код воденице, притврђивао брану на ја |
а му контролише рад и понашање.{S} Чича Витор хоће да види за живота, својим очима, како ће се |
Служи, двори и гледа преда се.{S} Чича Витор час обилази око њих и нуди их да пију, а час седа |
во, те је поставише у оџаклији.{S} Чича Витор распореди где ће ко сести: у врху старији људи, п |
те су помагали колико су могли.{S} Чича Витор је наточио чутуру ракије и носио на њиву те нудио |
радан су долазили многи и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се |
пратише све како је уобичајено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу |
...</p> <p>Наста читав урнебес.{S} Чича Витор се накашља суво и необично и рече:</p> <p>— Хајд, |
Јошевине...</p> <p>Поче кикот.{S} Чича Витор успија уснама, они до њега гуркају се и погледају |
, на колач.</p> <p>Наста тајац.{S} Чича Витор стајаше иза њих и нуткаше их да ручају.{S} Гости |
осао, па тек да узме рад у руке, а чича Витор ступи у двориште.{S} Носи велику шарену торбу пун |
за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више совре, нуди и наздравља и одг |
хватише коње и одведоше у шталу, а чича Витор одведе госте у оџаклију, где су намештене клупе з |
</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича Витор се смејури и само чујеш: хм... хе.... хи..</p> <p |
ту најпре страда комшија.</p> <p>А чича Витор највише се боји онога што се увек смеши и што је |
аправио детелиште.{S} Онда, кад је чича Витор заорао Видосављеву детелину, Тодосије, да би сузб |
тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Витор предузео старешинство, тај човек не може да дође |
урне у страну.</p> <p>Једне недеље чича Витор накастио да се састане с њим, да се лепо разговор |
"> <head>XXII</head> <p>Пред подне чича Витор сиђе низ судске степенице и упути се право својој |
е тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чича Витор измирио са новим положајем и стањем у својој кући |
она је са зебњом очекивала кад ће чича Витор изаћи кући.{S} Предвиђала је и замишљала све што |
на овог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор кад се мало више расприча и пљеснуо би га по раме |
ог, паметнија је од њега!“ — мисли чича Витор и ваздан би хвалио Ружицу.</p> <p>У том донесе он |
и, прва радости моја!</p> <p>У том чича Витор бану испод оџаклије и они скочише на ноге.</p> </ |
о јој нешта приповеда.</p> <p>Само чича Витор се узодао и узнемирио.{S} Данас је весеље у његов |
тара човека!{S} Тамо, амо, па опет чича Витор на среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како је то било |
ме не знам шта коштало! — вели му чича Витор.</p> <p>— Како ти кажеш, бабо, — одговара дете.</ |
и за шију...</p> <pb n="50" /> <p>Чича Витор уобичајио је да увек на Ваведеније иде цркви, на |
P19030_C27"> <head>XXVII</head> <p>Чича Витор настани се код куће, преведе децу, пренесе своје |
љно.</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Чича Витор устаде:</p> <p>— Право велиш, Тодосије.</p> <p>Ус |
врнча што ниси ни помислио!</p> <p>Чича Витор наше главом, а хтео би рећи „Ниси ни ти много уте |
Причај-де како је то било!</p> <p>Чича Витор избегава да прича.</p> <p>— Како је било!{S} Шта |
омуца:</p> <p>— Зар ја? ...</p> <p>Чича Витор одмаче на коњу напред, а за њим Ружица и деца.{S} |
девојка и узме обележје...</p> <p>Чича Витор погледа по гостима и укућанима, рече:</p> <p>— Ка |
кад смо оваке...незвани...</p> <p>Чича Витор не даде му ни да доврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} |
ар, и тресе твојом кесом...</p> <p>Чича Витор обори поглед земљи и појми да рече: „А зар није т |
каву и пуши специјалитет...</p> <p>Чича Витор једва се прогура мимо њих и приђе пред улаз у зас |
е прихода него од „осмака“.</p> <p>Чича Витор је овај Тодосијев рад разумео као инат и још се в |
убун, па крочи преко прага.</p> <p>Чича Витор, као да је нишанио у врата кад ће се помолити, см |
ње и служи пиће из бардака.</p> <p>Чича Витор и његови за совром пију, разговарају, смеју се.{S |
вога човека код пријавника.</p> <p>Чича Витор узе своју хартију, тури у џеп, и полако, погурени |
а беше улепљена и замршена.</p> <p>Чича Витор се уклонио у оџаклију, а Тодосије га одведе у вот |
ири на врата и опет узвера.</p> <p>Чича Витор га гледа, и мисли: „Што ме мучиш, што не казујеш |
е измаче и пропусти старца.</p> <p>Чича Витор уђе у заседање погрбљених леђа, и кад угледа суд |
уо човек, пуне, седе браде.</p> <p>Чича Витор се поизмаче:</p> <p>— Оканите се, људи... не треб |
дује како му рад напредује.</p> <p>Чича Витор имао је и даље сталне помагаче и забаву у својој |
и спрема се као о светоме.</p> <p>Чича Витор дознао је за ову мобу, пошто је сазвата, и није м |
ли им препоручују адвокате.</p> <p>Чича Витор уморио се и задијао се, па стао у крај и наслонио |
слове на добро његове куће.</p> <p>Чича Витор је извео читав план за будући живот.{S} Старешинс |
ену, не може да се поврати.</p> <p>Чича Витор узвера, скочи и подвикну:</p> <p>— Ружице, шта ти |
на и сав му кукуруз слисти.</p> <p>Чича Витор се опет љутио.{S} Сад није могао отриети а да му |
аки је овај млади нараштај.</p> <p>Чича Витор га прекиде:</p> <p>— Не заборави на чему си, па м |
тво?</p> <p>— Да те познам.</p> <p>Чича Витор мрдну раменима:</p> <p>— С ким имаш да ме упознај |
сам, да ти ништа не причам.</p> <p>Чича Витор прави се невешт и уздржава се да и пред најбољим |
} То би био узалудан посао.</p> <p>Чича Витор је радио свој посао.{S} Остарио је добро и мало с |
боји се да не угледа бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне |
шли! —промуца и попи у кап.</p> <p>Чича Витор му онда исприча, ту пред њима, зашто су ови људи |
ур и гледа на другу страну.</p> <p>Чича Витор подвикну:</p> <p>— Ја имам посла... овај...{S} Ја |
о и пошто је шта на пијацу.</p> <p>Чича Витор гледа преда се, кљуца штапом у земљу и пажљиво сл |
овори тихо:</p> <p>— Не знате ви шта је Витор казао за наше село...{S} У нашем селу нема, вели, |
селио се у Микачића кућу.</p> <p>Сад је Витор дошао из окружног суда с табаком у руци, у коме ј |
виче:</p> <p>— Здраво мирно.{S} Где је Витор?</p> <p>— Здраво, како ти?{S} Није ту.</p> <p>— С |
са живом водом и воденицом.{S} То имање Витор је купио у тридесетој години од једног пропасника |
ништа није ни било: нити му шта помиње Витор ни он Витору, већ сваки гледа свој посао.{S} Само |
арошке цркве искуца осам часова, кад се Витор Микачић испе уз степенице зграде окружног суда.{S |
олага и сено што беше у Јошевини, те се Витор пресели кући.</p> <p>Празнике пропратише све како |
>— Снајка, помог’о ти Бог! — разгали се Витор. — А где је Видосав?</p> <p>— На њиви, с радинима |
..</p> <p>— Не бригај, Антоније, — рече Витор и упиљи очи у њега.</p> <p>— Знаш, прича мени мој |
е... слободно као у својој кући, — рече Витор и оде својим гостима.</p> <p>У оџаклији ручали св |
ујем ником ништа, сем Богу душу, — рече Витор и ту бригу скиде с душе.</p> <milestone unit="sub |
оља...{S} Изгубљен човек!...</p> <p>— И Витор је красан човек!...</p> <p>— Нема онаког домаћина |
обрађивању и њиме се поноси.{S} Тако и Витор Микачић има своју „Јошевину" коју воли толико кол |
/p> <p>Тодосије проговори још неку, али Витор не окрену главе.</p> <p>На послетку му добаци:</p |
н на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде прићи:</p> <p>— Море, окани се, дете.{S} |
</p> <p>— Добри су и нису скупи, — вели Витор.{S} И онда Видосав приповеда све редом; где је би |
аљуља главом.</p> <p>— Пијан! — помисли Витор и замисли се: где се то опио.</p> <p>— Шта се... |
е и живље долива чаше.</p> <p>Док ће ти Витор:</p> <p>— Ружице!{S} Деде, па ти изађи с децом ма |
шта је у стању да учини нероткиња, нити Витор Микачић шта је чинила његова Руменија да јој Бог |
да тапију Јанку Марковићу.{S} То је тај Витор Микачић, ја га лично познајем од пре тридесет год |
неће га ни глава заболети, — говори јој Витор, погао се, гледа у патос и чука штапом.</p> <p>На |
ћеш море куд си наумио.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је трам |
ваху шта ће рећи.</p> <p>— Ово је текао Витор Микачић, а није село!{S} Не’ш, синко, куд си наум |
:</p> <p>— Еј, људи, друкчије је мислио Витор.{S} Он је хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће |
{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Витор предузе старешинство он све горе.{S} Ако што и ра |
..</p> <p>— Није ово Тодосије текао, но Витор с ових десет ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да ни |
ако!{S} Кажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, нек т |
..{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, глас |
иш да сведеш ту ограду? — искриви главу Витор.</p> <p>Тодосије се смијури:</p> <p>— Куда ћу је |
те.{S} Поздрави се с неколицином, па му Витор примети да се врати у собу.</p> <p>Запалише свеће |
— Хоћемо да чујемо твоју реч! — вели му Витор.</p> <p>— Да ти одобриш! — дода Маслаћ.</p> <p>Ђу |
загрцну.</p> <p>— Опет она! — подвикну Витор. — Ама рекох ли ти да се оканеш тих беспослица!</ |
ом...</p> <p>Тако једног зимњег вечера (Витор Микачић упамтио је то вече) седели су у старој ку |
ml:id="SRP19030_C2"> <head>II</head> <p>Витор Микачић, човек од педесет и неколико година, изгл |
ml:id="SRP19030_C4"> <head>IV</head> <p>Витор Микачић опазио је да му је посинак достојан да га |
а за кога печали и овај мученик!</p> <p>Витор то чује па само шапуће и моли Бога да му се душма |
.{S} Хајде да по једну попијемо!</p> <p>Витор расте и шапће му на ухо: „Хвала ти, газда-Радојиц |
— Шта ћеш?</p> <p>— Понеси кесу!</p> <p>Витор махну руком:</p> <p>— Нека кеса на свом месту.</p |
рча да пољуби у руку свога баба.</p> <p>Витор мрдну главом:</p> <p>— Остави то сад!</p> <p>— Ни |
— вели Јовица и облеће око баба.</p> <p>Витор стао, па се загледао у рагастов од врата и само к |
олим те нек то остане међу нама.</p> <p>Витор занеме.{S} Нешто га притиште озго на теме, па убе |
шка се бабо лукаво и шара очима.</p> <p>Витор Микачић није ни волео ни мрзио комшију Тодосија.{ |
у:{S} Не да то Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И не дам Анто |
?</p> <p>— Ја! — рече и застаде.</p> <p>Витор се забечи да чује.{S} Он ушара очима.</p> <p>— Ва |
и с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор се размахнуо, изашао пред кућу па хода и виче и н |
ко на Виторову стану у Јошевини.</p> <p>Витор се узбеши: шта ће то бити, каква је то нужда из б |
ти заораваш! — И окрете се кући.</p> <p>Витор оста гунђорећи и псовајући..</p> <p>Тек што се То |
платио?</p> <p>И гледа му у очи.</p> <p>Витор их загледа и претура по руци:</p> <p>— Нису скупи |
ину да је трампљаваш за Чолопек.</p> <p>Витор само гледа и трепће.</p> <p>— Нек стече он, па не |
ара очима у све редом за совром.</p> <p>Витор опет мрдну главом на Видосава што је значило: ниј |
ш стоку до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p>Витор је становао ту више но код куће.{S} Као инокосник |
оскудевао и живео на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што више, а Тодосије <pb n="21" / |
осије па заћута и продужи посао.</p> <p>Витор пишти још за дуго и само се чује: клис, јасен, кл |
суче брке и ослушкује меденицу.</p> <p>Витор искриви главу, почеша се иза уха и рече му полако |
ме запиткујеш где је моје имање?</p> <p>Витор искриви главу још више:</p> <p>— Је си чуо, управ |
/p> <p>— Којим добром ти, стари?</p> <p>Витор убриса зној с чела, па одговори:</p> <p>— Имам по |
нолико пријатељство с Тодосијем?</p> <p>Витор ућута.</p> <p>— Зар не видиш да он твоју реч слуш |
служити моме Светоме Јовану...“</p> <p>Витор изговори ово на душак и одахну.{S} Затим обриса з |
кућу.{S} То је био подједнак удар и за Витора и за његова посинка...</p> </div> <div type="cha |
ина оваког чуваоца, пријатељу, — пљеска Витора по рамену: — и на готово долазиш, брате...{S} Са |
ло у чему да се подударају са погледима Витора Микачића.{S} На пример: обојица су поштени људи, |
тачкама и погледајући испод наочара на Витора.</p> <p>— Је ли све тако? — упита председник.</p |
ао.</p> <p>Антоније врти главом, а чича Витора подузима зла слутња: то није добро.</p> <p>— Нис |
на међу осталим сељацима.{S} То је чича Витора боло у очи натерао га је да се понови.{S} И Ружи |
> <p>Дође и он и стаде више совре поред Витора.</p> <p>— Где си ти, пријатељу?{S} Ми пописмо по |
ате!..{S} Утркују се сељаци и сви хвале Витора и Ђурицу, а сажаљавају Видосава.{S} Један рече:< |
о да му да какво старешинство.{S} Знате Витора боље него и ја.</p> <p>— Џимрија!</p> <pb n="43" |
p> <p>— Море, глајте посла, шта слушате Витора!</p> <p>Домаћин иде с чутуром од једног до друго |
5"> <head>V</head> <p>Кад пођеш од куће Витора Микачића преко новог вотњака, угледаћеш једну ле |
.</p> <p>— Шта се... на прилику... тиче Витора Микачића шта ради рас-пи-ку-ћа Видосав?</p> <p>З |
чепрљају и шалакају се.{S} Кад угледаше Витора обрадоваше се и скочише:</p> <p>— Бабо, није ник |
ају, да му пружи утешну реч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на само разговор |
ану.</p> <p>Дубок уздах оте се из груди Витора Микачића и даде му се на мисао, те оде далеко, д |
оџаклији.</p> <p>Мало прође, па ето ти Витора.{S} Он на врата а они на ноге.</p> <p>— Добро ми |
двикује:</p> <p>— Ко би могао приморати Витора да му да и старешинство, да он није сам пристао |
{S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам Витора: он ћути, дима, шикће, па по неки пут викне, и с |
d>VI</head> <p>Подмлади се и окрепи дом Витора Микачића....{S} Видосав поче удешавати кућу и дв |
Section" /> <p>Тодосије Дмитрић смотрио Витора чим је ушао у детелиште, али му није хтео прићи |
p> <p>Чича Вићентије одавно околиши око Витора да му каже шта мисли о његову посинку.{S} Једном |
стао и уступио му...{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећете људи, то је чо |
досав кола око совре као дете и гледа у Витора.{S} Те га речи окуражише:</p> <p>— Што ’но веле, |
— смеши се старац Вићентије и погледа у Витора.</p> <p>— Пијте још неку... нећу вас ја ту...</p |
кокошињи обер...</p> <p>Сви погледаше у Витора.{S} Он оставио кашику па суче бркове: умотава их |
не, која нема нигде никога и ту служи у Витора од пре десетак година.{S} Служила <pb n="31" /> |
ри се смех низ сву совру и упреше очи у Витора.</p> <p>Старац се врпољи...{S} Тодосије гунђори: |
него остали сељаци.{S} Он је затекао у Витора четири краве музаре, мале буџуље, да сваку упрти |
старом.</p> <p>Видосав се решио да чича-Витора сматра као госта у кући, да престане запиткивати |
егове Јошевине.{S} Каква радост за чича-Витора!{S} Ђурица је у десетој години, џигљаст и мало б |
се загледа у њега и осу повику на чича-Витора.</p> <p>— Стар човек.{S} Није он то радио из зле |
једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Витора да седне у горњи крај до Тодосије.{S} Он неће, в |
ти да он разбира о односима између чича-Витора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и свога тату, |
иче чауш: „Да видите нашег комшију чича-Витора Микачића, дошао своме комшији на радост и весеље |
па поче поиздалека:</p> <p>— Баш вала, Виторе, ја не знам шта ти мислиш....</p> <p>— Шта, Виће |
д га ко сретне и поздрави: „Помози Бог, Виторе!“ — чини му се да тај није тако говорно, да је и |
то јест, дошао Видосав те истера тебе, Виторе...{S} Па веле: како он може дозволити у својих п |
ће он тражити бољег саветника од тебе, Виторе?</p> <p>— Па и јес’ тако, али он и не тражи боље |
умара по окрајцима.</p> <p>— Шта ти је, Виторе?...{S} Ти данас нешто, као мимо остале дане — ве |
тор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, нек то остане међу нама... стар сам човек: не м |
</p> <p>— Боже дај здравље теби и мени, Виторе, до суђена сата.{S} Па шта ћемо!..</p> <p>— Знаш |
ватио да их позавађа:</p> <p>— Бога ти, Виторе, је ли ти тешко?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Кад чу |
/p> <p>— Ја сам нешто смислила и велим, Виторе...</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Рекох да сам тобом, |
одиста, Антоније?</p> <p>— Бог с тобом, Виторе, кад сам те досад преварио! .{S} Да сам могао но |
чича Антоније.</p> <p>— Здраво сван’о, Виторе.</p> <p>— Здраво, шта ми ти радиш, Антоније?{S} |
зауставља Антонија.</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да се управ |
љу се чују гласови:</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Хвала на части!</p> <p>— На чем хвала!{S} Да |
p>Она слеже раменима:</p> <p>— Ти знаш, Виторе.</p> <p>— Шта знам, оди му буди паметан кад је о |
друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{S} Како ти наредиш онако је најбоље!</p> <p>И п |
ице око прочевља.</p> <p>— Право велиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба з |
ра:</p> <p>— Ојс, у бразду! ..</p> <p>— Виторе, море!</p> <p>Он се одазва:</p> <p>— Шта ти је?< |
јој њиви, сагао главу па ћути.</p> <p>— Виторе! — виче Тодосије полако.</p> <p>Онај ћути и не о |
ћути и не обазире се.</p> <p>— Море, еј Виторе!</p> <p>— Шта ти је? — проговара он и не диже гл |
а сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича-Виторе, ово ти је изашло последње вријеме, са овим млад |
га Видосава!</p> <p>— Микачин!</p> <p>— Виторов унук.</p> <p>За час разјаснише све и опричаше ш |
оче опет:</p> <p>— И да вам кажем, вели Виторов посинак Витору: „Не умете ви да живите овде у В |
у очи, беше за чудо шта то ради посинак Виторов.{S} Али он је знао шта је радио: тако је радио |
p>— Вилотије!</p> <p>— Несуђени посинак Виторов!</p> <p>Опет кикот.{S} Девојке се ослободе па н |
, одлазак у непознато село и људе.{S} А Виторова је жеља да му одмах преда старешинство!{S} Как |
о је дом Тодосија Дмитрића првог суседа Виторова, човека средовечна, црвенкасте косе и бркова, |
шта су чули шта може бити са лудоријама Виторова посинка...</p> <milestone unit="subSection" /> |
p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и зл |
раном дворишту, у непосредном суседству Виторова имања.{S} Кућа до пола озидана од опеке, од по |
е зове: ово је на, пример Јошевина чича-Виторова, него Видосављева.</p> <pb n="75" /> <p>— А шт |
вари; на другој страни чивилук и о њему Виторове хаљине што их носи празником: чакшире, копоран |
ао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење потврдити код окружно |
и чуо... реткост... то јес’ овако имање Виторово... — поче Филип врскати језиком.</p> <p>Али Ви |
— додају други.</p> <p>— Ето, и за тога Виторовог посинка!{S} Шта ти не чусмо и за њега!{S} И с |
што је, по Божјој судби, издато подушје Виторовој Руменији, а Видосав Ђурковић уселио се у Мика |
припремати за повратак.</p> <p>За чича-Виторовом совром још седе и разговарају.{S} Витор се за |
дно јутро, из ране зоре, закуца неко на Виторову стану у Јошевини.</p> <p>Витор се узбеши: шта |
сати неко дрво на међи, да не захлађује Виторову њиву и не смета усевима...</p> <milestone unit |
атна; на трећи владаочеву слику и до ње Виторову споменицу из рата.{S} Даље, у један угао креве |
да је се неко могао завући у душу чича-Виторову, видео би да чича носи сињи терет на њој.{S} Н |
</p> <p>— Добрим, ако Бог да!</p> <p>За Витором стадоше сви кућани, сем Сојке која остаде у вај |
Вићентије је био ћуталица; само је пред Витором био одрешен.{S} Њему би причао све што је чуо и |
не постојати.</p> <p>И са првим суседом Витором Микачићем он није нигда стао пред суд нити је п |
да он рукује имаовином без споразума с Витором.</p> <p>Већ се приближује зима.{S} Дођоше овчар |
ше сви те чича Вићентије изломи колач с Витором, узе буклију па одмолитва и наздрави Тодосију, |
p> <p>Ђурица и Јовица непрестано с чича-Витором.{S} Старац је сву наду положио у њих.{S} Они ра |
{S} Сојка зајеца и ухвати се за очи.{S} Витору заиграше бркови и трепавице.</p> <p>Видосав се п |
и оћута.</p> <p>После оваких разговора Витору је све теже било.{S} Чинило му се да све село са |
као што ради данашњи свет.{S} Али чича Витору не може нико доказати да сме такнути у кров и те |
ди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу изабра |
>— И да вам кажем, вели Виторов посинак Витору: „Не умете ви да живите овде у Врљугама, као што |
ни било: нити му шта помиње Витор ни он Витору, већ сваки гледа свој посао.{S} Само му је било |
> <p>— Море, шта преклапаш ту сву ноћ о Витору и његовом посинку!{S} Нисмо дошли овде да оговар |
разговор.</p> <p>Видосав је то испричао Витору чим је дошао кући.</p> <p>— Тодосијева посла! — |
од њене постеље, те је оставила аманет Витору да је не тера већ нек умре у њиховој кући.{S} Од |
д оке.</p> <p>Убрзо су свикли да помажу Витору и у другим лакшим пословима: да терају кљусад у |
чића, нико није могао приметити на чича-Витору да се покајао што је урадио.{S} Могли су га дира |
unit="subSection" /> <p>Омиље рад чича-Витору као да је јако настао на свет да подиже кућу.{S} |
ве им се чињаше да тиме прави инат чича-Витору: да уводи оно на шта он виче и због чега је омрз |
очи погледа.</p> <pb n="67" /> <p>Чича-Витору је објаснио све што је порадио.{S} Клео му се св |
ош педесет дуката прида...“</p> <p>Чича-Витору заиграше уснице:</p> <p>— Па шта би, Антоније? — |
кроз таласасто класје на њиви...</p> <p>Витору Микачићу необично да доколичи на овакоме дану.{S |
а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор кад се мало више распр |
ела...</p> <p>— Убио те Бог, питај чича-Вићентија где је био дебели јасен и да је овај клис мој |
зову и на радост и на жалост, сем чича-Вићентија који је из другог краја села, али као добри п |
не знам шта ти мислиш....</p> <p>— Шта, Вићентије?</p> <p>— За оног твог.</p> <p>— За Видосава? |
} И још веле....</p> <p>— А ко то вели, Вићентије?</p> <p>— Свет...{S} Ја, није да кажем нешто. |
најбољем пријатељу.</p> <p>— Хвала ти, Вићентије!</p> <p>— И још веле: нико у селу не зове: ов |
ни он не ради како треба</p> <p>— Како, Вићентије?</p> <p>Он махну главом:</p> <p>— Видиш и сам |
/p> <pb n="75" /> <p>— А што веле тако, Вићентије?</p> <p>— Зато што си се ти повукао па ћутиш, |
ракнуше људи.</p> <p>Усташе сви те чича Вићентије изломи колач с Витором, узе буклију па одмоли |
онога Вилотија.{S} Јуче ме засрете чича Вићентије, па вели: „Не би погрешио да га усиниш.“</p> |
пљеснуо би га по рамену.{S} Нашто чича Вићентије ужагри очима и узвера да ли то ко чује и ухва |
и потаркивати свађу.{S} На пример чича Вићентије...</p> <p>Њега Витор убраја у најбоље пријате |
еле, бабо: добротвора мога.</p> <p>Чича Вићентије зева и искреће главу у страну: </p> <p>— Тако |
ло за кога имају добру реч.</p> <p>Чича Вићентије одавно околиши око Витора да му каже шта мисл |
?</p> <pb n="74" /> <p>— За њега, је ли Вићентије?</p> <p>— И за тебе и за њега.</p> <p>— Шта ћ |
чиним?</p> <p>— Е, хе... — маше главом Вићентије.</p> <p>Прође по неколико дана па опет заинта |
овче, пили смо доста, — смеши се старац Вићентије и погледа у Витора.</p> <p>— Пијте још неку.. |
тогод доказује.</p> <p>— Извол’те, чича-Вићентије!{S} Ама поштујем те, море, као мога оца! ..</ |
и не живи како су стари живели.</p> <p>Вићентије је био ћуталица; само је пред Витором био одр |
се разговара са својим пријатељима Чича-Вићентијем Радоњом Жикићем.{S} Видосав гологлав ознојио |
д човек пређе из друге њиве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао, нови коншија! — и залеће |
њега.</p> <p>— Добро јутро, комшија! — виче он одовуд, од своје врзине.</p> <p>— Бог ти помога |
а краду твоју детелину па се прејала! — виче Тодосије.</p> <p>Видосав да се згране.</p> <p>— Мо |
..{S} Били <pb n="59" /> доћи раније! — виче Видосав и одмах их намешта.{S} У врх совре седе Фи |
м послом.</p> <p>— Оставите то, море! — виче домаћин.</p> <p>— Што је било, било! — додају друг |
сагао главу па ћути.</p> <p>— Виторе! — виче Тодосије полако.</p> <p>Онај ћути и не обазире се. |
вите ви мене... ја... јеси ли чуо ти! — виче Видосав.</p> <p>— Не чујем ништа, него да си ту ћу |
и кажем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и маше руком, Тодосије приђе.{S} Видосав п |
а уста.</p> <p>— Уа!{S} Сад је добро! — виче он и трчи онако распојас за јунетом, по детелишту. |
} Спаси Бог!{S} Дијете, мало луча! .. — виче Тодосије.</p> <p>У доњем крају совре ври...{S} Час |
дужи пут.</p> <p>— Пристаде ли, море? — виче Ђурица.</p> <pb n="70" /> <p>— Пристадох ако ти од |
наместише чираке на совру.{S} Тодосије виче да се иде кући, али Видосав не да ни поменути, нег |
оља, да га слушам као роб, само нек: не виче и нек не ћути...“</p> <p>У том и свану дан.{S} Неб |
чио у школи, па се занео и заборавио те виче да се чује чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња да |
е размахнуо, изашао пред кућу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија.</p> <p>— |
си навро!</p> <p>Један трчи више јаза и виче:</p> <p>— О, бабо!{S} Хајде ’вамо сад!</p> <p>Па а |
ћин иде с чутуром од једног до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја те заборавих туде!</p> <p>— Не |
Видосав дочекује све редом, здрави се и виче: „Добро дошли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ И |
/p> <p>Човек спушта врећу, брише зној и виче:</p> <p>— Здраво мирно.{S} Где је Витор?</p> <p>— |
изаћи на очи?</p> <p>— Лако.{S} Он нек виче, а ти ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам |
нат чича-Витору: да уводи оно на шта он виче и због чега је омрзао посинка.</p> <p>Па почеше об |
и у дворишту.{S} Како се који помоли он виче:</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} Честит свети!</ |
казују прилоге, они не помињу њега него виче чауш: „Да видите нашег комшију чича-Витора Микачић |
Јовица се загушио од смеја и непрестано виче:</p> <p>— Како смеш тако?</p> <p>А Ђурица се уозби |
ио, узео штаку па кљуца у земљу и нешто виче...</p> <p>Ружица се трже натраг:</p> <p>— Прођите |
ан старчић од ватре.</p> <p>— Хоћемо! — вичу сви.</p> <p>Онај Ружић поче опет:</p> <p>— И да ва |
у да колиће воденички камен, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под воденицо |
, погнуо се и тек да спусти врећу а они вичу:</p> <pb n="35" /> <p>— Није ту бабо!</p> <p>— Сто |
е и изађе.</p> <p>Он се раздерња и оста вичући.{S} Трабуња нешто без икакве везе, само чујеш: р |
Шта још веле, сине?</p> <p>— И веле... више ништа.{S} Бабо суче бркове, а чича Јестратије смеј |
бабо сломисмо колач...{S} Што би, би... више га нико не састави!...</p> <p>— Шта је то било?</p |
и како му не може нико на пут стати.{S} Више пута, радних дана, заводио је друштво у неко доба |
пи молити, као и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А он проговори: „Ћути, не плачи |
е неку чашу пића и кад је расположен да више разговара и штогод доказује.</p> <p>— Извол’те, чи |
ла!</p> <p>— Ти си то приграбио, али ја више не дам!</p> <p>— За то те не питам!</p> <p>— Чик з |
трпао зелену детелину, те је тако била више изложена сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад |
ет и ухвати се рукама за главу.{S} Нема више двоумљења: сад је чуо из бабових уста шта мисли о |
</p> <p>Па спусти глас:</p> <p>— Он зна више него бабо.</p> <p>— Ћути, шта говориш то! — ћутка |
ва као што треба и од њега има два пута више прихода него од „осмака“.</p> <p>Чича Витор је ова |
та, и онда је право да плаћају два пута више порезе...</p> <p>— И онда ударе порез! ..</p> <p>С |
а Видосава.</p> <p>Он им не умеле ништа више казати, али они га сами разумедоше и отрчаше за Ви |
е ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више совре, нуди и наздравља и одговара на здравице.</p |
госте и смеју се њиховим шалама.{S} Сад више воле овде код ове четворице него код оноликих гост |
ад журно одмиче, гомила све мања, а све више комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса.{S} К |
.“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица све више о томе размишља и разбира...</p> </div> <div type= |
сама детелина, густа и сочна, да се све више шири и бокори.</p> <p>Даље је порадио ово: у врту, |
И много пуши дувана, како који дан све више...</p> <p>„То му је сва мана, али то нико не зна, |
говори Ружица.</p> <p>Дође и он и стаде више совре поред Витора.</p> <p>— Где си ти, пријатељу? |
а је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што |
сав прође полако, ногу пред ногу и седе више куће под јабуку, услони се на рогуље и укочи погле |
Витор пригрне гуњче и с посинком изађе више оџаклије под јабуку шећерлију и поседају па столич |
од њега? „Наша плавуља, колубарка, даје више млека но све три мргуље које смо затекли.{S} Зар т |
<p>Сваки домаћин има понеко имање које више цени од осталог, поклања му више пажње у обрађивањ |
м шта би ти рекла, Руменија, не може се више овако! — започе он.</p> <p>Она забоде вретено за - |
арао, тумарао; док сам ја жив, нећеш се више маћи од нас</p> <p>И доведоше га кући.</p> <p>— Уф |
Тодосијев рад разумео као инат и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Тодосије з |
ави мало веће залуфе и мало више косице више чела, па то зачешља и углади, а у џепу му увек мар |
а само радим и диринџим, већ посинак, и више знам него ти!“ — вели му он...{S} Чича Витор које |
о дечурлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p>Она се загвирила у чарапни почетак шт |
ли сами код воденице и седели на рудини више јаза, па поче поиздалека:</p> <p>— Баш вала, Витор |
времена кад ће те ти исти људи хвалити више но твоји свагдашњи пријатељи.</p> <p>— Е, хвала ти |
48" /> <p>И Тодосије не хте проговорити више речи о томе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
амо.{S} Куд си навро!</p> <p>Један трчи више јаза и виче:</p> <p>— О, бабо!{S} Хајде ’вамо сад! |
није заиште чашу ракије.</p> <p>— Немој више, молим те.</p> <p>— Шта сам попио?{S} Свега три од |
о, управи-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од тог це |
о на путу него у вајату.{S} Да га нисам више видео онде! ..</p> <p>„Или се окрене мени:</p> <p> |
у него у штали о диреку.{S} Да је нисам више видео онде!</p> <p>На аљкавост и мурдарлук мрзи, д |
чиста и мирна, ти њој одговараш и ником више...{S} Напред!</p> <p>— Али шта ћу с њим?</p> <p>— |
о и то“...{S} Па још наплетемо двојином више, и чудимо се што нам нико ништа не верује.{S} То с |
кан“, него „осмак", јер он доноси много више прихода, већи су му клипови и крупнији струк.{S} О |
на овој јевтиној справи окрунити много више, оставити сваку кочањку и не просути ни једног зрн |
сејао:на једној њиви, доношаше му много више приноса него,,осмак“.{S} Поче га сејати стално и у |
ам ја учио у школи, али знаду све друго више него ја.{S} Они су и старији и паметнији, па морај |
е више комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса.{S} Како ко комиша, он баца клип преко себе |
ек, воли друштво, слаб на пићу, па мало више говори и у говору се пребаци, и шта је то тако стр |
ствар: ово мало друштво хоће да се мало више раскомоти у Микачића кући.</p> <pb n="62" /> <p>— |
тија“.. рекао би чича Витор кад се мало више расприча и пљеснуо би га по рамену.{S} Нашто чича |
се шиша, остави мало веће залуфе и мало више косице више чела, па то зачешља и углади, а у џепу |
олели него код куће, ту је за њих имало више забаве но игда на другом месту.</p> <p>— Ви ћете ч |
Али он зна и то да комшија жели да што више приграби имања и заокругли, да га групише и подвед |
рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што више, а Тодосије <pb n="21" /> је задовољан с оним што |
о бољу пасмину стоке, да имаш од ње што више користи, како ћеш гајити и подизати најбољу лозу, |
а штогод привреди и прикупи како ће што више оставити својим млађим.{S} Ко ништа не принови, пр |
чи како ћеш са парчета земље добити што више приноса, како ћеш подићи што бољу пасмину стоке, д |
што би бабо мрзио ако Видосав зна нешто више од њега? „Наша плавуља, колубарка, даје више млека |
Они су и старији и паметнији, па морају више и знати.</p> <p>Застаде и замисли се.</p> <p>— Е, |
..</p> <p>О св. Јовану имали су гостију више но дотадањих година.{S} У вече је било само неколи |
да би га могао омрзнути.{S} Попије коју више у месец дана и овесели се, а сутрадан је као девој |
и поштовање...{S} Па да и пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени |
е које више цени од осталог, поклања му више пажње у обрађивању и њиме се поноси.{S} Тако и Вит |
и у јесен.</p> <p>Витор је становао ту више но код куће.{S} Као инокосник он је држао и слугу |
домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више него родитеља...{S} Хајде да по једну попијемо!</p |
ки пут погледа у њега.</p> <p>— Шта ћеш више: уме да прочита сваки позив од власти, сваку тапиј |
идосавом.</p> <p>— Стој!</p> <p>— Нећеш више тако, бели!</p> <p>— Зар и у данашњи дан... на наш |
p>— Јесте, Тодосије!</p> <p>— Шта хоћеш више?{S} Теби је савест чиста и мирна, ти њој одговараш |
ужа, црвена од врућине, зацрвене се још више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на В |
е имање?</p> <p>Витор искриви главу још више:</p> <p>— Је си чуо, управи-де ти ту ограду.{S} Ја |
с Тодосијевог имања?</p> <p>Али му још више пуче пред очима кад се упозна с једним ратарцем из |
, они су осетили и дужност да легну још више на рад, да се побрину и за подмладак.{S} Колико би |
</p> <pb n="34" /> <p>Сад се старцу још више милило да ту станује, јер Видосављева деца:{S} Ђур |
Сви смо!</p> <p>— Па и ако нема свију, вишина је дошла! — веле скупштинари и обзиру се по оста |
су свршили основну школу, да су доброг владања и из домаћинске куће.</p> <p>— Знамо, господине |
к и дугачак од дебелог платна; на трећи владаочеву слику и до ње Виторову споменицу из рата.{S} |
одина учитеља и све старије, и добро се владаш, да нас не осрамотиш!</p> <p>— Хоћу, бабо, науке |
<p>— Кад чује влас’...</p> <p>— И каже влас’: у селу Врљугама по четири пута косе за једно лет |
..{S} Његово имање... и све...{S} Он је влас’ан да уради шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме |
о рашчује по свету...</p> <p>— Кад чује влас’...</p> <p>— И каже влас’: у селу Врљугама по чети |
Чес’ и поштовање свакоме; ако ми треба власт, ја јој одем светла образа и велим: „Господин’ ка |
а ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе твојом кесом...</p> <p>Чича |
да облећем око њега и да се припијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ и поштовање свакоме; ако ми |
ослободила и заузела чисто старешинску власт.{S} Кад попије трећу, она џака и глас јој крешти: |
ћеш више: уме да прочита сваки позив од власти, сваку тапију, и, да ти кажем, уговор, и да приб |
„Господин’ капетане, ја имам посла код власти, то и то“, — свршим посла <pb n="18" /> и идем к |
ја.{S} Тако смо рекли и уговорили и код власти потврдили, и ја му казао: „Ти, синко, Видосаве, |
сиротиња.{S} Ама што онолико облећу око власти?{S} Није било капетана кога нису призвали кући т |
р Микачић из села Врљуга признајем пред влашћу и законом и тврдим овај уговор да сам усинио и п |
гледа у очи:</p> <p>— То ће бити као на Воведеније?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то било н |
p>— Ене га опет!{S} А шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но веле, не могу увесели |
и одевен, можеш бити чист и умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј и опери.{S} Па какве су ти т |
раде и причувао шуму да се не сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа и подмлађ |
ње.{S} Зна се све шта је редно: шећер и вода, кафа и хладна ракија, па после врућа ракија.{S} В |
стиле крила, све се утајало, само пршти вода о воденички витао...{S} Он уђе у трлу, повири у со |
ла је, опајала, наложила ватру и донела воде, спремила крчаг с убрусом да полије бабу.</p> <p>Ч |
певају иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред воде јаран чува овце,</l> <l>Жедан воде, жељан девојака |
ни вечерао.{S} Она му је доносила свеже воде те се умивао, затим је лезао, устајао, пушио... те |
ладим.</p> <p>Она отрча да донесе свеже воде.{S} Он прохода по соби, по ходнику, завири свуда у |
нама и новом убрадачу, са крчагом свеже воде и убрусом.</p> <p>— Снајка, помог’о ти Бог! — разг |
Тодосије.</p> <p>И за час набави млаке воде, сапун, маказе и бријач, одфикари му браду, па га |
е сви тако, па га и не заустављају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружица вен |
ом донесе она на служавнику чашу хладне воде, шећера, стакленце ракије с чашицом, па метну на с |
ава које кога: цепа дрва, носи ђугумаре воде, чисти авлије и штале, вуче терет од сваке руке.{S |
т.</p> <pb n="126" /> <p>— Ружо, дај ми воде!</p> <p>Она отрча на извор.{S} Он се подиже полако |
оред воде јаран чува овце,</l> <l>Жедан воде, жељан девојака.</l> <l>Не кари се, моје мило драг |
Не кари се, моје мило драго,</l> <l>Ево воде, ево девојака!...“</l> </quote> <pb n="42" /> <p>М |
е је с тога шума гушћа и подмлађена.{S} Воденица остаде онако као што је и била: мала, од брван |
Пред Божић насташе јаки мразеви и стаде воденица, а дотле се исполага и сено што беше у Јошевин |
адничаре, кад му затребају.{S} Док ради воденица преко лета и не заустави је суша и зими док не |
се поримио.{S} И ове године дође он од воденице у очи тога дана те се изми и обрија.{S} Сутрад |
он ће се настанити на имању у пољу, код воденице, која је подаље од куће.{S} Ту ће чувати имање |
и не постоји под његовим кровом.{S} Код воденице намести слугу, да ради, а он ће га обилазити с |
се даде прилика, кад су остали сами код воденице и седели на рудини више јаза, па поче поиздале |
рнчава опанке.{S} Навикоше се и они код воденице и тамо су волели него код куће, ту је за њих и |
обичаје.{S} Чича Витор је наставао код воденице, притврђивао брану на јазу, узимао ујам и нешт |
та, сине?</p> <p>— Седи ’номад бабо код воденице па вели чича-Јестратију: „Овај мој окренуо сас |
де право њему, па био код куће, био код воденице, вади из торбе шта је купио и показује му:</p> |
чицу.</p> <p>Једног дана седели су ниже воденице, кад један сиромашак тера прасе пред собом: ве |
>— Газда је Бог.{S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га пи |
зорници сели у хлад па не скидају очи с воденице, као да ће утећи.</p> <p>Иде човек, упртио вре |
Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како хоћеш...</p> <p>Она |
о жито!{S} Да заспем жито!</p> <p>И оде воденици.</p> <p>Они остадоше грицкајући лепиње и чувај |
и што ради један то и други: или су по воденици, око јаза, у врту, око стоке, што им бабо запо |
је — поче младић, — удовица Јана била у воденици, па боса, па се уросила, ..</p> <p>Поче пуктањ |
шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици.{S} Ето тако, сам самцит отишао и оценио шта т |
еници.</p> <p>— Нисам ја ништа причао у воденици, — накељи се Тодосије.</p> <p>Поче гуркање, по |
> <p>— Знаш оно, што си ономад причао у воденици.</p> <p>— Нисам ја ништа причао у воденици, — |
радости кад приставе лончић уз ватру у воденици или трли, па они спремају ручак: бабо умеси ко |
дође да заспе жито или укочи витао под воденицом.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако је врећа о |
е њиве и једна ливада, са живом водом и воденицом.{S} То имање Витор је купио у тридесетој годи |
а другом месту.</p> <p>— Ви ћете чувати воденицу, док ја видим посао на њиви, — вели бабо.</p> |
у, повири у собу, па изађе; затим уђе у воденицу, повири у мучањ, па је затвори и оде деци у ли |
> <p>— Сад ће доћи.</p> <p>Човек хоће у воденицу, а они скачу:</p> <p>— Немој да идеш тамо.{S} |
а као да нешто гута...{S} У том зајаука воденички камен и он скочи:</p> <p>— Измлевено жито!{S} |
е да је жито измлевено и чују да колиће воденички камен, они трче и вичу да дође да заспе жито |
рила, све се утајало, само пршти вода о воденички витао...{S} Он уђе у трлу, повири у собу, па |
то ти жалиш моју јунад и моју стоку?{S} Води бригу о својој стоци, а немој о мојој.</p> <p>— Те |
p>Председник удари у меденицу:</p> <p>— Води овога човека код пријавника.</p> <p>Чича Витор узе |
итор заорава детелину!..{S} Мали Јовица води волове за парожје и стука их палицом да не пасу тр |
ли дође Маркезан те наследи имање и сад води за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали |
да тумараш по њој кад хоћеш.{S} Овде се води ред! — говори пандур и гледа на другу страну.</p> |
ијевим имањем и била је поред пута који води кроз село.{S} Њу је Видосав припремао још с јесени |
денице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га питају: колико би остало прељетака, може ли |
</p> <p>— Свој леб једемо, а туђу бригу водимо, — дода трећи.</p> <pb n="46" /> <p>— Чим шта чу |
че његова дома и имања.{S} Он је о томе водио рачуна и раније и ништа није могло измаћи испред |
сувише осетљив и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна о свему што говори свет, онда нећеш нигда |
све истина: и да си пропасник, и да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састанку тражи |
> <p>— Може бити, бабо.</p> <p>— Све се водиш из Тодосијеве главе!{S} Срамота, море!{S} Еј, сра |
бабо?</p> <p>— Аша зато, брате, што се водиш из туђе главе!</p> <p>— Из чије то главе?</p> <p> |
левом по коси и брковима, расхладили се водом па седе мирно и разговарају тихо и одмерено: како |
брега две њиве и једна ливада, са живом водом и воденицом.{S} То имање Витор је купио у тридесе |
рад, сем да тарне у угарке, да готовом водом проплаче који суд и маже метлом преко куће И тако |
е служавник и послужи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S} Служи, двори и г |
они Турке на буљуке </l> <l>И нагони на воду Ситницу?“</l> <l>— Оно јесте Бошко Југовићу.“</l> |
што сунце изјутра.{S} Ружица му принесе воду да умије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовиц |
ни још од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду и стакленце с ракијом, он одгурну руком:</p> <p>— |
ради, она јој помаже: сеје брашно, носи воду, уноси дрва, суче конце на витлићу, пригони стоку |
А није ми до тога.</p> <p>Умочи шећер у воду па поче сркутати и припијати.</p> <p>— Ђурица већ |
Ружица му спремила нове чарапе с двојим вођицама и широки појас алове боје.{S} Видосав му покис |
S} Или те нападну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или друга каква несрећа, |
{S} Други неће тако, него, да је кабил, возао би и среског ћату на својим колима ваздан и опет |
чутуру ракије и носио на њиву те нудио возиоце, свезао неколико снопа, па се налазио код куће. |
не треба.</p> <p>Он стоји пред њим као војник.</p> <p>— Шта ће ми, бабо?{S} То мени не треба.< |
штени су кревети, <pb n="163" /> као за војнике.{S} Сваки има, свој кревет, свој простирач и по |
искрпљеним чакширама, старом копорану и војничким цокулама.{S} Запустио браду и пустио дугу кос |
На вратима стоји крупан пандур у плавим војничким панталонама и копорану, са припасаним силавим |
е ли штогод нарезато на њихову кућу, за војску, и увери се да је записано да даду товарног коња |
Мићом се упознао кад су били на вежби у војсци. „Не знам што то човек човека заволе кад су испи |
човек човека заволе кад су исписници у војсци, или кад се овако нађу раме уз раме, као ово ја |
тор, ухвати за рукунице и викну: — Ојс, воко, ојс!</p> <p>Тодосије проговори још неку, али Вито |
га гвоздени плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш ојађени сељак упрегне у свој плуг шест воло |
и смеју се њиховим шалама.{S} Сад више воле овде код ове четворице него код оноликих гостију у |
е и бадаваџије.{S} Обојица су радници и воле раднике, само с том разликом што Тодосије држи да |
усуче ево већ педесет и осам година.{S} Волели су се као браћа и онако како се могу волети људи |
м.{S} Чељад су била у послу, а и они су волели да су сами, зато домаћин сам наточи стакло ракиј |
авикоше се и они код воденице и тамо су волели него код куће, ту је за њих имало више забаве но |
на њега.</p> <p>— Немој да се љутиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књиге.{S} Чујем како ти, |
њима је нашао искрене људе, с којима је волео састати се, разговарати и почастити.</p> <p>С Мић |
је наместио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слободнији.</p> |
ара очима.</p> <p>Витор Микачић није ни волео ни мрзио комшију Тодосија.{S} Он зна за ону стару |
е принови, провео је век узалуд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радник те му нема парника, |
ли су се као браћа и онако како се могу волети људи који се нису нигда сукобили а имају исте ус |
за оно на Светог Јована.{S} Млад човек, воли друштво, слаб на пићу, па мало више говори и у гов |
ли су га да буде министар, али он неће; воли да служи своме народу него да седне на народну грб |
затекли.{S} Зар то није боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису надали дреку на њега, он б |
ма између чича-Витора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и свога тату, али не може да затвори о |
Витор Микачић има своју „Јошевину" коју воли толико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло |
ч за ово честито чељаде.{S} Њихову децу воли као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb n="72 |
же к’о маче над вареником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју Јошевину..{S} А она омахну сукњом и р |
} А овако, трапам ли трапам...{S} И што волим друштво!{S} Ево овако искрено друштво! ..</p> <p> |
</p> <p>— Таки смо ми, сељаци, увек.{S} Волимо да проносимо рђаву реч но добру.{S} То нам је у |
ојађени сељак упрегне у свој плуг шест волова, па да их побије терајући, не могу му поорати ка |
бру пасмину стоке и умеју да је негују: волове ухране па продаду на тргу за сто дуката, а свако |
правити спрдњу од себе!{S} Он заустави волове, хукну у дланове и погледа га:</p> <pb n="82" /> |
заорава детелину!..{S} Мали Јовица води волове за парожје и стука их палицом да не пасу траву, |
још?</p> <p>— Ништа не вели.{S} Ухвати волове у јарам, заврзоше плуг и одоше! — рече она и пок |
дошао кући с Јовицом у расвит, ухватио волове у плуг и отишао преко вотњака...</p> <p>— Шта ве |
<p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— Шта ће му волови и плуг?</p> <p>— Не знам... да нешто оре.</p> <p |
дворишту.{S} Пред шталом наслон за кола волујска и коњска и прибор што иде уз њих...{S} Дворишт |
и на шта се можеш заклети" ...{S} Божја воља, кум ми не треба поодавно, али ја га призивам и ст |
ољан човек. али... ето тако...{S} Божја воља...{S} Изгубљен човек!...</p> <p>— И Витор је краса |
смо за његову кућу.</p> <p>— И овај је вољан човек. али... ето тако...{S} Божја воља...{S} Изг |
ини, мало крутуљастији и лењи, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из |
8" /> му се подсмевају, он клоне и нема воље да ради... и онда сам себе једе.{S} Таки је Видоса |
ако си почео, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још првих дана кад су |
} И тада су се љубили и цмакали до миле воље.</p> <p>У то побратимство увлачили су и Тодосија, |
а изберите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче об |
и продужи рад.{S} Измахује живо ради с вољом, као да га нешто окрепи...</p> <milestone unit="s |
љно уверио да му је чича оставио све на вољу, те се могао слободно кретати и ухватити лето за к |
поучити, али ће, ипак, оставити њему на вољу да ради како он хоће.{S} Он ће се чинити невешт св |
нка.</p> <p>Видосав је већ почео губити вољу на пољу око увођења новог начина рода.{S} Куражило |
рана.{S} А оно није:{S} Тодосију пало у вољу да с тим човеком седне и коју попије, и то је све. |
тање, насуте шљунком.</p> <p>Испод куће вотњак, да не можеш с краја на крај дозвати.{S} Сав огр |
хектара земље папратњаче, нешто шуме и вотњак.{S} Бранили су се радом и слогом у задрузи.{S} И |
требио ливаде, очувао забране и поновио вотњак.</p> <p>Погледи Тодосија Дмитрића на живот мало |
онио у оџаклију, а Тодосије га одведе у вотњак.{S} Намести му столицу.</p> <p>— Седи!{S} А ви о |
S} Скочи брже и оде преко <pb n="81" /> вотњака.{S} И док је скочио неколико корачаји, смотрио |
ђеш од куће Витора Микачића преко новог вотњака, угледаћеш једну лепу кућу са неколико зграда у |
аџарка, белошљива и трношљива.{S} Усред вотњака качњак од десет држалица: у њему каце од педесе |
"107" /> нерастове и назимад.{S} Покрај вотњака вијуга поток на коме се стока поји и свиње блат |
сијевој.</p> <p>Тек што је прешао преко вотњака, а чу се Тодосије:</p> <p>— Зар ’нако ти с нама |
т, ухватио волове у плуг и отишао преко вотњака...</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Бога ми, јес’!< |
е, лопате и грабуље.{S} На другом крају вотњака свињац за крмаче са прасади и кочине за <pb n=" |
мање, подигли свакојаке стоке, засадили вотњаке и винограде.</p> <p>Људи рекоше: „Благо њима!.. |
лате...{S} Нигде корова ни травуљине по вотњаку, нигде маховине нити сухе гранчице на дрвету: с |
урлија..{S} Једног лепог дана седи он у вотњаку, турио књигу преда се па чита.{S} Седи, седи, п |
еви уорили земљу те се просипа, како је воћка напупила не може красније бити и да ће година бит |
ти и расплођавати сваковрсне благородне воћке, подизати шуму и корисно је употребљавати, и таке |
е жене из суседства раде и помажу.{S} У воћнаку Тодосије се запрегао, па с Ђурицом и Грујицом р |
и топло, да се склони у <pb n="155" /> воћњаку у какав хлад, испрући се на земљу и ту чита и р |
ко ће га слушати и издирати као изорски вочић.{S} Али овај вели: јок!</p> <p>— Хоће овај да зап |
с мој!..</p> <pb n="24" /> <p>— Убио те враг, не питам никога за моје имање!</p> <p>— Ти си џан |
и црвеним подвезама, изгледао као бела врана међу осталим сељацима.{S} То је чича Витора боло |
>Па оде у подрум, по десети пут, извади врањ, спушта шипку, мери докле је ухватила ракија, чука |
ду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ово село и у ову кућу! — |
свилени гајтан са себе те му намаче на врат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како те Бог учи! — ре |
лгође.</p> <p>Он се врпољи, чеше се иза врата, прелистава књижицу, док се накани да помене:</p> |
ори.</p> <p>У том се помоли на механска врата Тодосије Дмитрић.{S} Он је био у својој соври са |
ларетама, у које се улази пешке на мала врата, а иначе на велику двокрилну капију.{S} По двориш |
> <p>Наједаред се трже и исправи.{S} На врата се помоли Видосав... страшан и необичан: мутне оч |
р.{S} Он се подиже полако, извири се на врата, устумара се по вајату, док из једног угла, из сл |
ице.</p> <p>Видосав се полако измаче на врата.{S} Тодосије му додаде потпрашену кубуру, те је о |
узе га нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави кајише око ногу и о |
бојиш?</p> <p>Он опет устаде, повири на врата и поврати се на своје место:</p> <p>— Бојим се да |
ог добро! — рече Антоније, па повири на врата и опет узвера.</p> <p>Чича Витор га гледа, и мисл |
{S} И ти!{S} И ти!</p> <p>Па провири на врата:</p> <p>— Ружице!{S} Обиђи-де и нас који пут!</p> |
>Мало прође, па ето ти Витора.{S} Он на врата а они на ноге.</p> <p>— Добро ми дошли!</p> <p>— |
ио кад би ми неко у ово доба зачукао на врата.</p> <p>— Јесте ли здраво, Антоније?</p> <p>— Здр |
кућом подрум и на њему велика двокрилна врата.{S} Зграде све од брвана, лепо срезане као кутији |
<p>Ружица промоли чупаву главу на кутња врата.{S} Видосав се смеје, а она довикује:</p> <p>— Та |
ав, и кад стиже кући спусти токачу пред врата, уђе у оџаклију, обриса зној с лица, завали се у |
итор стао, па се загледао у рагастов од врата и само клима главом.</p> <p>— Што ти је, бабо? — |
вукао руке у рукмаче па блене у таван и врата, како творижу чиновници, практиканти и пандури.{S |
но звера, и чим ко <pb n="64" /> отвори врата, склопи шаку око цигаре боји се да не угледа бабо |
</p> <p>Сојка, која се беше привукла до врата у ходнику, раздерња се иза гласа.{S} Баба Вујана, |
јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до врата, скинуо капу, па једном руком ослонио се на штап, |
кла?{S} Она би села на ону трупиницу до врата, скрстила би руке око појаса, подигла би обрве ви |
ми разговоримо као људи! — вели чича с врата.</p> <p>Он ћути.{S} Спустио капке до пола очију п |
/p> <p>Видосав му приђе, скиде гајтан с врата и пружи:</p> <p>— Сад, бабо, извол’те!</p> <p>— Ш |
</p> <p>Чича Витор, као да је нишанио у врата кад ће се помолити, смотри га, па сав узавре, тре |
Она скочи, обуче јелек и полако ошкрину врата од вајата.{S} Ноћ топла... ни видна ни тамна... м |
ве, само остави стакленце с ракијом, па врати и стаде на своје место.</p> <p>Он се опет узврпољ |
е може даље маћи...</p> <p>Мало доцније врати се, полако, кући, уђе у вајат, зари се у постељу |
псовајући..</p> <p>Тек што се Тодосије врати кући а седе под трем свога вајата, кад угледа Вид |
неколицином, па му Витор примети да се врати у собу.</p> <p>Запалише свеће лојанице и наместиш |
_C18"> <head>XVIII</head> <p>Видосав се врати у вајат, поводећи се као пијан, седе на свој крев |
прекину.</p> <p>Тако у свему.{S} Кад се врати из чаршије он иде право њему, па био код куће, би |
ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове несреће неће се одвићи и теш |
приђе им у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџаклију...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
а, проговори неку реч, понуди ракијом и врати се кући.</p> <p>Доцније мало, они у кући чуше да |
да се инати и грди с њим, да му увреду врати равном мером.{S} А зна да није заслужио у толикој |
со, чутурицу и друго што се нашло, жену врати кући па поче ужинати.{S} Витор шурка у својој њив |
и:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја вратим.{S} Одох часком у чаршију.{S} Пазите да не буде |
дође па викне: незваном госту место за вратима, — шали се Мићо.</p> <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{ |
њих и приђе пред улаз у заседање.{S} На вратима стоји крупан пандур у плавим војничким панталон |
никако!</p> <p>У том се зачу ларма пред вратима и запишта један старачки глас:</p> <p>— Молим ј |
ој поњави земље!</p> <p>Затим се окрете вратима и као да не кога угледа, поче викати и набројат |
с-ник!..</p> <p>Чича уступи једну стопу вратима.</p> <p>— Упропастио сам твоје имање...{S} Прод |
аби из чаршије, а рекосмо да се заједно вратимо? — рече Тодосије.</p> <p>Он се трже,, исправи с |
Оне јесени кад је Ђурица свршио школу и вратио се кући, решише се да је удаду.</p> <p>Једног пр |
ни да си дошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу му ја то очас, — вели он и погледа унаоколо: ко |
Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избегавао је да се с киме састане...{S} |
е и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и погур |
Он је увек први на послу, а последњи се враћа.{S} Свуда су га хвалили.{S} Кад је запросио, сви |
пред собом: везао га конопцем за ногу и враћа га из чаршије.</p> <p>Они угледаше и сашапташе се |
м да оду кући, оду заједно и заједно се враћају.{S} Све као браћа и ваљана деца.</p> <p>Само им |
ати на све стране.{S} Радознали сељаци, враћајући се с рада, пред ноћ, свраћали су поред детели |
с тим путем, па како Бог да.{S} Нећу се враћати док штогод не научим.{S} Од вас ништа не тражим |
у је лепо ограђено или у проштац или са врбом и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ухрањено, |
м, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати.</p> <p>Видосав лежаше на кревету, налеђушке, са |
Ако се где сретну, он се нађе у послу и врдне у страну.{S} Кад су заједно за совром, он ћути, и |
сије накастио да га нађе, како тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га потреви сама.{S} Пред по |
ми стани на пут!</p> <p>И онда настаје врева.{S} Тодосије једну, а Витор десет и глас му пишти |
нам како ти је; ти ниси огуглао светску вреву, ниси се још навикао да своју свиђаш, а туђу не с |
ри у кујну и доби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још нешто послушаш? '</p> <p>— Хоћу, госп |
уба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта провуче ону |
преноћи тамо, по неку код куће.{S} Нису вредили ни савети, ни карања, ни молбе, ни свађа.{S} Мо |
развијају се, одмичу.{S} Уче се раду, а вредни су и послушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и ос |
} Ова кућа стоји баш на овој жени...{S} Вредно чељаде... и да ње нема у кући, шта би било од ње |
p> <p>— Чувај ми пријатеље, немој да их вређаш.{S} А за друго, здравље Боже, здоговорићемо се.. |
радиш?</p> <p>— Притврђујем ограду.{S} Време му је, — одговара Тодосије и чука у један колац.< |
и истура сламу.{S} Затим, с времена на време, приноси чутуру, наздравља и радници се поткрепљу |
— И ова се болест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд да се то мени |
и на свом месту и све се мора вршити на време у његовој кући.</p> <p>— Инђија!</p> <p>— Чујем, |
ркне на послу и да му је све урађено на време.{S} Он би се жив изео кад не би кукурузе опрашио |
а и радници се поткрепљују.{S} Кад буде време ручку, деца донесу јело, он <pb n="149" /> постав |
егов рад...{S} Шта има боље но кад дође време да те хвали онај који те је до јуче нападао...“ - |
а.</p> <p>Посвршава те послове, а стиже време за сејање кукуруза.{S} И ту имаде да унесе нешто |
ђим брковима и реткој коси, оставило је време незнатне белеге старости, али поуздан поглед и ст |
а овај непознати свет.</p> <p>„Дошло је време да се кида...{S} Кипело, кипело и прекипело...{S} |
је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако му је време данас...{S} А ја велим: не може заповедати реп гл |
била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање, он је поора и посеја овас, али поретко |
ћу овде међу овим безјацима, па ће доћи време те ће се горко кајати, што су овако о мени мислил |
ућа... како нисам ништа приходио за ово време од како смо овде...</p> <p>— Шта говориш, Видосав |
га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио да је тата радио паметно, па обилази |
е о свему.{S} Често у вече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица успрема по кући, Витор пр |
и разговара...{S} Причају како је лепо време, како је била топла Међудневница те су кукурузи у |
сад, стидиће се доцније.{S} Причекај то време!{S} Буди јунак!</p> <p>— Ама не знаш ти њега...</ |
овде без нужде и невоље! ..</p> <p>У то време у заседању су расматрали акта и припремали их за |
окошеном детелином.{S} Он ју је косио у време, држао је у откосима дуже но обично ливадско сено |
а користи за сељаке.</p> <p>У току тога времена добио је велики број пријатеља у селу, који су |
ио.{S} Ако си човек на свом месту, биће времена кад ће те ти исти људи хвалити више но твоји св |
у, претреса и истура сламу.{S} Затим, с времена на време, приноси чутуру, наздравља и радници с |
се угледати још десеторица у најкраћем времену...{S} Зар није боље што сан радио то, него да с |
е овако! — започе он.</p> <p>Она забоде вретено за -крило сукненог прслука, подбочи се једном р |
угога.</p> <p>Заћуташе опет.{S} Она узе вретено и поче га окретати некако необично и у страну, |
дела преслицу за појас и звркала својим вретенцетом.... „Боме како ти наредиш онако је најбоље. |
дела преслицу за појас и зврколи својим вретенцетом.{S} Он, да није докон, скинуо неколике веша |
м.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако је врећа од десетак ока, они зачас закуче кантарским кукам |
х њиве сабрана рпа кукуруза, за стотину врећа, и скупили се комишаоци.{S} Ноћ топла и мрачна... |
<p>— Стој, куд ћеш?</p> <p>Човек спушта врећу, брише зној и виче:</p> <p>— Здраво мирно.{S} Где |
жита на раме, погнуо се и тек да спусти врећу а они вичу:</p> <pb n="35" /> <p>— Није ту бабо!< |
о да ће утећи.</p> <p>Иде човек, упртио врећу жита на раме, погнуо се и тек да спусти врећу а о |
а принесу обрамицу и њих двојица одигну врећу од земље те он измери.{S} Ђурица је знао како се |
ро, комшија! — виче он одовуд, од своје врзине.</p> <p>— Бог ти помогао! — одговара он полако.< |
<pb n="25" /> се Тодосије реши те пређе врзину и принесе му чутурицу и поче молитвати:</p> <p>— |
че Тодосије.</p> <p>У доњем крају совре ври...{S} Час се закикоћу, час прићуте, па се удвојеном |
чича-Виторе, ово ти је изашло последње вријеме, са овим младим нараштајем.{S} Да ти наврнча шт |
му је.</p> <p>Па тек један пређе преко врљика да још боље види.{S} Пипне руком, загледа, растр |
а стану код детелишта, наднесу се преко врљика и посматрају.</p> <p>— Здраво мирно, Тодосије!</ |
дити по међи и подићи трајну ограду без врљике и коца.</p> <p>Посвршава те послове, а стиже вре |
Успремише и двориште.{S} Некакво коље и врљике, разбацане на неколико страна, скупише на гомилу |
коле.{S} Зове се Ђурица Микачић из села Врљуга...“</p> <pb n="172" /> <p>Још капетан и не доврш |
м се: овај човек, Витор Микачић из села Врљуга, хоће да изда тапију Јанку Марковићу.{S} То је т |
пише... „Које ја Витор Микачић из села Врљуга признајем пред влашћу и законом и тврдим овај уг |
паметан да зна како је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе које се сеје у моравским њив |
к Витору: „Не умете ви да живите овде у Врљугама, као што живи други народ у Шумадији.{S} Да ва |
влас’...</p> <p>— И каже влас’: у селу Врљугама по четири пута косе за једно лето, а у другим |
И комесија разреже порез и каже: у селу Врљугама косе једну ливаду четири пута, и онда је право |
дан усев који до тада није сејат у селу Врљугама.{S} Та њива граничи се Тодосијевим имањем и би |
порезу за прошло полгође.</p> <p>Он се врпољи, чеше се иза врата, прелистава књижицу, док се н |
и упреше очи у Витора.</p> <p>Старац се врпољи...{S} Тодосије гунђори: „Лаже, нисам ја то прича |
од нашега рода.</p> <p>Видосав црвени и врпољи се:</p> <p>— Хвала вам, тетка, али јесам ли ја д |
с’ овако имање Виторово... — поче Филип врскати језиком.</p> <p>Али Видосав не да о томе прозбо |
а сејати стално и у осталим њивама и на врсте, и обрађивати онако како раде људи који су то изу |
ен у проштац.{S} По њему шљива од сваке врсте: ранка, маџарка, белошљива и трношљива.{S} Усред |
бави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семеном засеја једну од најплод |
му се нађе, да не досађује посинку.{S} Врт је најпријатнија забава староме човеку да ту плеви, |
имање.{S} Хоћу да обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког новог семења.</p> <p>— |
е његова назове...{S} Ено какав је онај врт поред пута, као цветњак, шпартан на леје, обележен |
сељаци и застајали поред његових њива и врта, разговарали се и распитивали о свему томе.{S} Он |
Јуче нисам нигде ишао.</p> <p>Антоније врти главом, а чича Витора подузима зла слутња: то није |
з среза.</p> <p>Ђурица гледа преда се и врти главом:</p> <p>— Нисам ни богат ни сиромах; не уме |
други: или су по воденици, око јаза, у врту, око стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад им падне |
и бокори.</p> <p>Даље је порадио ово: у врту, поред поврћа, направио је и две велике леје и пос |
тичњаке, потврди ограде, направи леје у врту, предузе сејање усева.{S} У груписаном имању око к |
е буде штете.{S} А највише се занимао у врту који је ове <pb n="68" /> године заградио за читав |
и вода, кафа и хладна ракија, па после врућа ракија.{S} Видосав се запрегао са чистом куповном |
у руком иза уха.</p> <p>— Одмиче дан... врућина.</p> <p>— Да се умијеш, бабо?</p> <p>— Добро би |
не се опет згледаше.{S} Ружа, црвена од врућине, зацрвене се још више од стида, јер јој је сад |
и сатрла ране кукурузе.</p> <p>Донеше и врућу ракију, попише по три, па поставише ручак, принеш |
уз дебло, прекрстио ногу преко ноге, а врх штапа услонио уз горњу усну, па гледа преда се.{S} |
к једном члану.</p> <p>Први члан услони врх оловке у чела и замишљено гледа у председника.</p> |
гавица испала му из чарапе и ландара по врх опанка...{S} Крочи преко собе, не гледа ни у кога, |
и неколико јабука, те турише на сто, у врх совре.{S} Стари пријатељ извади из џепа шарену кути |
— виче Видосав и одмах их намешта.{S} У врх совре седе Филип, настарији по годинама, побратим М |
шање једне вечери уз Међудневницу.{S} У врх њиве сабрана рпа кукуруза, за стотину врећа, и скуп |
еше доносити јело.{S} Домаћин стоји при врху, а Видосав служи пиће, помаже мењати судове трчкар |
Чича Витор распореди где ће ко сести: у врху старији људи, па млађи, па жене, и совра се отеже |
м, застртим зеленом чохом, седели су: у врху председник суда, стар човек, збрчкана лица и ћелав |
о, кришом баци поглед на девојку, па се врчи и спусти поглед на сто.{S} Сојка држи стакло у руц |
адић, баца снопље колико треба за један вршај, па сиђе те налаже, дреши ужета, тера коње у врша |
им лакшим пословима: да терају кљусад у вршају, беру дулеке, трпају пасуљ на розге.{S} Кад он, |
иђе те налаже, дреши ужета, тера коње у вршају, претреса и истура сламу.{S} Затим, с времена на |
па ма не знао за одмор.</p> <p>Настаде вршидба.{S} Он се пење на стог као младић, баца снопље |
р мора бити на свом месту и све се мора вршити на време у његовој кући.</p> <p>— Инђија!</p> <p |
ај момчић одвојио је, збиљски, од свију вршњака у његову селу.{S} Како који дан све отреситији, |
ма је свршио основну школу, и од својих вршњака по годинама.{S} Све на њему чисто и у реду, без |
дотеривати у ред.</p> <p>— Тек... баба Вујана, да смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о да усп |
ходнику, раздерња се иза гласа.{S} Баба Вујана, преплашена, повири из куће и викну слабачким и |
ду и забављале се својим радом.{S} Баба Вујана је чувала мале пилиће у башти, премештала се из |
и вајат, разгледа шта је успремила баба Вујана по кући, упути Сојку на њен посао, па тек да узм |
по кући као свинче...{S} А пијана баба Вујана лелече иза гласа...</p> <p>Али га прекиде некака |
руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Вујана прича што смешно, она се цапари као свако деришт |
лонци, кашље и кија ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А напољу се чују гласови:</p |
једно, за једном софром, и слуга и баба Вујана, па сви спавали <pb n="56" /> на једној постељи, |
и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</p> <pb n="39" /> <p>— Јесте, ћери, прва |
послује у свему и замењује мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђурица |
љиком: леп, личит, чист.{S} Нешто га је вукло њему чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај учи р |
есе из торбе чутуру и колач, извезен са вуницом, и неколико јабука, те турише на сто, у врх сов |
си ђугумаре воде, чисти авлије и штале, вуче терет од сваке руке.{S} Што заради поједе и попије |
, хвата је за колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина девојка... ће |
који се на мене угледао и колики приход вуче с те стране.{S} На њега ће се угледати још десетор |
ше ово: „Поштовани родитељу!{S} Срце ме вуче да учим ратарску школу.{S} Ја одох данас тим путем |
акастио да га нађе, како тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га потреви сама.{S} Пред подне пр |
tion" /> <p>Двадесет дана доцније позва га један господин да му нешто понесе с пијаце.{S} То бе |
жица оде у кућу да спреми шта треба, да га послужи, а он се услони на столицу и своју штаку, па |
а је искренуо језик да му се наруга, да га поздравља од беде, или да му извуче коју реч да види |
, и то старешинство, и та главобоља, да га слушам као роб, само нек: не виче и нек не ћути...“< |
ко тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га потреви сама.{S} Пред подне примети га на ливади, по |
ог.{S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га питају: колико |
што више приграби имања и заокругли, да га групише и подведе под један плот, и ту најпре страда |
прљавштину!{S} Дај све чисто и ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније иза |
рече:</p> <p>— Да га зовнемо овде... да га питамо. </p> <p>Капетан махну руком:</p> <p>— Остави |
њему место на путу него у вајату.{S} Да га нисам више видео онде! ..</p> <p>„Или се окрене мени |
ју Видосава.{S} Један рече:</p> <p>— Да га зовнемо овде... да га питамо. </p> <p>Капетан махну |
кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао |
би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, не пр |
с молим да покушате преко изасланика да га приме.{S} Има све услове какви се траже и одличну св |
м имању.{S} Сад би лепа прилика била да га срез узме за питомца и ја вас молим да покушате прек |
газда Симо подиже забран из жира, па да га виде кад мало одрасте, па да скину капу и прекрсте с |
елим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село потражи.</p> <p>Она се смејури, гледа преда |
знао да је бабо овако расположен, па да га дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у св |
па јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљује као Циганку и најури из куће..</p> <p>У том |
у, да је брижан и замишљен она приђе да га разговори.</p> <p>— Видосаве, тебе боли глава.</p> < |
реч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на само разговоре.{S} Тих дана нађе га, |
в је упамтио ове речи... и настао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и |
ровео је век узалуд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радник те му нема парника, и онда би р |
изаћи но стати пред куршум.{S} Није да га се боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зубим |
штар нож.{S} Што му није ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му |
...</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле да га је тај исти бабо упропастио.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— |
идосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати.</p> <p>Видосав лежаше |
не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} И |
теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе цедуљче, отв |
па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више него родитеља...{S} Хајде да по једну |
у да овако раде данас паметни људи и да га овај рад неће нигда постидети.{S} Он се само смешкао |
.</p> <p>Она се зацерека, па се сети да га то мрзи, те оћута и полако му приђе.</p> <p>— Што те |
жио у толикој мери да може дозволити да га с правом грди и напада...</p> <p>На послетку обузе г |
опазио је да му је посинак достојан да га очински пригрли.{S} Он је био скроман и разборит, пр |
о.{S} Сад већ нико није ни покушавао да га одврати.{S} То би био узалудан посао.</p> <p>Чича Ви |
омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата пропасти и да је тата распикућа, па му преотео |
хоћеш! — одмахну руком Видосав, као да га одбаци од себе.</p> <p>Чича му се загледа у очи:</p> |
.{S} Измахује живо ради с вољом, као да га нешто окрепи...</p> <milestone unit="subSection" /> |
а не може се поуздати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Витор |
дан, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} Ту осетљивост н |
стављају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружица вене, бледи, суши се, стари.{ |
ило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата пропасти и да је тата рас |
да неће оћутати и види да се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже, како да му одговори?{S} |
е.</p> <p>Сутрадан Тодосије накастио да га нађе, како тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га п |
Вићентије, па вели: „Не би погрешио да га усиниш.“</p> <p>Она слеже раменима:</p> <p>— Ти знаш |
с табаком у руци, у коме је стајало да га је усинио и преписао му све имање.{S} Да је она жива |
Грујицом реде брава и спремају ватру да га пеку на равни.{S} Ружица у вајату спрема Сојку: чешљ |
p> <p>Чича се замисли.</p> <p>— Нећу да га гоним, само му не дам овласти.{S} Ако је крив он, ни |
та, чита, задубе се далеко, не можеш да га дозовеш.{S} Или прочита нешто па се замисли и укочи |
мој тата радио како не треба, — правда га Ђурица. </p> <p>— Стари људи праве највеће сметње на |
само мисли о себи и своме послу и нигда га не смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људима и разговара |
>Видосав узе цедуљче, отвори га и гледа га укоченим погледом.{S} У њему стајаше ово: „Поштовани |
Здраво, како ти? — рече полако и гледа га у прси. </p> <p>— Где си ти, море?</p> <p>— Ево ме.< |
стави волове, хукну у дланове и погледа га:</p> <pb n="82" /> <p>— Молим те, Тодосије, гледај с |
> <p>Тодосије му одгурну руку и погледа га озбиљно.</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Чича Витор ус |
развуче усну на десну страну и погледа га са спуштеним капцима до пола очију.{S} Затим баци по |
и смо!-</p> <p>Видосав се трже и угледа га где притврђује ограду.</p> <p>— Дела мало и ти прови |
горњу усну, па гледа преда се.{S} Канда га и роса попала и овлажила му коштуњаве руке и сухе об |
рковићу.{S} То је тај Витор Микачић, ја га лично познајем од пре тридесет година.{S} И ти ћеш м |
ему?</p> <p>— Намрштио се и ћути.{S} Ја га понудих да седне, да му скувам каву...</p> <p>— А он |
а их макар и као приватан ученик.{S} Ја га нисам могао одбити, већ сам му дозволио да привремен |
?</p> <p>— Кад је он дошао?</p> <p>— Ја га нисам видео!</p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео да |
ливадиш, видиш како се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега тиче моја њива и моја ли |
воља, кум ми не треба поодавно, али ја га призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S} |
тво.{S} Још нам само ти фалиш! — дочека га Видосав пред кућом и ухвати га за мишку.</p> <p>Тодо |
сто.{S} Сојка држи стакло у руци, трљка га погнуте главе и ослушкује шта ће сад бити.{S} Ружица |
<p>За час га приведе пред механу, трљка га, намешта му узду, колан, шиљте и непрестано гунђори |
</p> <p>— Ћути, шта говориш то! — ћутка га она.</p> <p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш ти шта он зн |
једног празника њиховој кући, издвојила га у вајат, села на сандук и својим дрктавим гласом при |
мало, мало, а њега нестане...{S} И нема га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта |
час, шушне лишће на поветарцу... „Нема га... не чује се...{S} Он је ту, негде...“ извири се он |
</p> <pb n="17" /> <p>Он узме штапић на га промеће из руке у руку и разговара:</p> <p>— На прил |
к.</p> <pb n="133" /> <p>Он пије, а она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобровољио п |
ђе у оџаклију, у своју собу.</p> <p>Она га смотри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} |
ачи, ето остаћу...“ и буде дан, два, па га нестане.{S} Не заустави га нико...</p> <p>Навикоше с |
/> му се старешство избило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата п |
нафору, сркну мало вина из буклије, па га опет настаде.</p> <p>Он је, у старој кући имао своје |
уче, да му те једе и две три попије, па га окупи молити, као и увек: да дође себи, да више не и |
се прасе, он га плати својим новцем, па га пусти у свиње.</p> <p>— У нашој кући не сме нико има |
ан са некаквим ситним жутим семеном, па га задрља са лаком трновом браном.</p> <p>Онима, којима |
, па џаба ти то старјешство.{S} Ево, па га узми и ради како хоћеш! — одмахну руком Видосав, као |
га нико...</p> <p>Навикоше сви тако, па га и не заустављају и не воде рачуна о њему као да га и |
а далеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу и писаљк |
маказе и бријач, одфикари му браду, па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ружицу, те г |
разили се као со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две трп капке и онда му да за |
рпао га у чакшире, а човек то смотри па га ухвати за мишку.{S} Те ту повуци и потегни, док се н |
на.{S} Сваког лета добави он терзију па га намести у собу да ту ради по месец дана.{S} Ту се ра |
уће, он га засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, намести у хлад или под трем у вајату, |
ре...{S} Погледај ми у очи! — продрмуса га за раме.</p> <p>Он развуче усну на десну страну и по |
</p> <p>— Ти учиш школу, је ли? — упита га Ђурица.</p> <p>Он га промери погледом.</p> <p>— Учим |
убима понео, али онако, некако, срамота га од њега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грозни |
њему.{S} Он повуче дим дубоко и прогута га.{S} Доцне узмрда јабучицом и поврати га.</p> <p>— Шт |
груди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је то толико увредио Видосав?{S} Што то чини тај Вид |
о ова два гвозденим плугом...{S} Па шта га је ових машина! ..{S} Боже, како се њима ради!..{S} |
обом: везао га конопцем за ногу и враћа га из чаршије.</p> <p>Они угледаше и сашапташе се:</p> |
руком по глави и измакне се.{S} Ружица га натера те се пресвуче, да му те једе и две три попиј |
га трља, час му извлачи језик и голица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} Ово је б |
чека да види сејира од њега.{S} Видосав га је поучио како ће чувати детелиште и како ће поступа |
се бори с јунетом и смеје се, а Видосав га трља, час му извлачи језик и голица га по њему:</p> |
је посеје он, на своме имању, и Видосав га је научио како ће то учинити.{S} Сад види да Видосав |
„Нека стоји, никоме не смета.“ Сад, кад га је Видосав питао, он ућута па рече: „Како хоћеш.... |
{S} Кад је забринут и нерасположен, кад га обузме сета при помисли <pb n="154" /> шта ће бити д |
корну реч, њега нешто ледне у срце; кад га озбиљно погледа, прођу га мравци и размишља да није |
шта упита, он с муком одговара.{S} Кад га зовну да шта послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му |
е с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га гледаш како с понекима седи и части се, ти би рекао: |
би видео искреност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и поздрави: „Помози Бог, Виторе!“ — чини м |
, нити му наметати своје савете.{S} Кад га за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, остави |
ди где <pb n="89" /> је Видосав, па кад га угледа чак доле, продужи: — Нек ово Видосав скући са |
{S} Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да <pb n |
<pb n="150" /> <p>— А!</p> <p>Затим кад га угледа, клипи с кревета, заљуља се и паде опет на кр |
изнаје ништа.</p> <pb n="152" /> <p>Кад га потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен она п |
на раме и узео штап у руку.</p> <p>Кад га угледа Видосав, он дрекну:</p> <p>— Тодосије!{S} Ова |
в: шта му је те га не слуша...{S} Никад га нисам оваког видела: како је страшан, како гледа нео |
плати улар скупље но икаку узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи се д |
, да седимо!</p> <p>Он се снебива, стид га да разговара са старим човеком, који није његово дру |
н је као девојка: гледа преда се и стид га је што је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{ |
ећи!</p> <p>— Добро дошао!</p> <p>— Еве га посинак!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Вилотије!</p> <p>— Не |
о ономе, па је ухвати за колир и стаде га загледати:</p> <p>— Ене, ене!{S} Шта је ово?</p> <p> |
призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку увек.< |
ости и незнања из своје околине, одведе га у механу у коју је одсео, и ту, на тенани, оприча ка |
ице и таблицу, метну под мишку и одведе га учитељу.{S} Школа је близу и моћи ће лако ићи у њу:< |
се на само разговоре.{S} Тих дана нађе га, пазарног дана, у вароши: затурио торбичицу <pb n="1 |
ди и напада...</p> <p>На послетку обузе га нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта би |
— мисли Видосав, па клону.</p> <p>Обузе га нека ватра и дремеж, па се завали на кревет и зажмур |
ајцима и најволи да је сам.{S} Тодосије га је нарочито тражио да се разговарају, да му пружи ут |
Витор се уклонио у оџаклију, а Тодосије га одведе у вотњак.{S} Намести му столицу.</p> <p>— Сед |
епочињу онај рад од Тодосија а Тодосије га је научио од тате.{S} Зашто бабо није дозволио тати |
ва се сети да се упита.</p> <p>Тодосије га ухвати за руку и повуче да иду У кућу.</p> <p>— Немо |
а не може да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну за раме.</p> <p>— Седи!</p> <p>— Ето, сешћу, — |
е иза куће и хоће њему.</p> <p>Тодосије га узва унутра и пружи му столицу.</p> <p>— Видиш ли, Т |
срећу од тебе.{S} Не дај се! — саветује га Тодосије.</p> <p>Он само мрда раменима и промеће ону |
Ружица, радна жена и образита, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за о |
S} Он се привуче за један жбун и одатле га посматраше.{S} Видосав скинуо пола розге на ледину, |
>— С неким се инати!</p> <p>— Није, ене га сам.{S} Па како се натмурио, узео штаку па кљуца у з |
ће бити као на Воведеније?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ј |
им га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухв |
совре као дете и гледа у Витора.{S} Те га речи окуражише:</p> <p>— Што ’но веле, бабо, знаш ка |
, Тодосије приђе.{S} Видосав притрча те га загрли.</p> <p>— Ово је мој најбољи пријатељ у селу, |
/> за све па, ако има посла, он иде те га ради, ако нема, он се забавља с децом; — а јутрос др |
} Што то чини тај Видосав: шта му је те га не слуша...{S} Никад га нисам оваког видела: како је |
да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га питају: колико би остало прељетака, може ли се које |
рупнији струк.{S} Он га набави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семен |
и, да у њој носи свој буквар из кога ће га брат поучавати.</p> <p>Кад оду кући они се хвале и о |
апред замишља све непријатности које ће га постићи: зна да тај глас бруји по селу, да се душман |
p> <p>Кад овас одрасте до колена, он ће га, онако зелена, покосити и исполагати стоци.{S} На њи |
е савете.{S} Кад га за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, оставити њему на вољу да ради |
оденице намести слугу, да ради, а он ће га обилазити сваки други дан.</p> <p>Као човек који дођ |
хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће га слушати и издирати као изорски вочић.{S} Али овај ве |
себе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га боље познавати него ја...“ </p> <p>„...{S} Али и код |
} Шта има при њему да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он је добар радник, није |
ије за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се отрести...{S} Одоше и тамо продужише разговор.</p |
кући и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни глава заболети, — говори јој Витор, погао се, гле |
емају ручак: бабо умеси колач и запреће га на прочевљу, а они секу буранију и сецкају купусово |
е.{S} Казаће му какву лепу реч, умириће га и задовољити, нек се све изглади што је међу њима.</ |
ди га једног дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном хладу до Тодосијева детелишта.</p> |
ного више приноса него,,осмак“.{S} Поче га сејати стално и у осталим њивама и на врсте, и обрађ |
стране за рогове, па пусти јуне и поче га јурити:</p> <p>— Уа!{S} Уа!</p> <p>Оно најпре пође п |
аћуташе опет.{S} Она узе вретено и поче га окретати некако необично и у страну, а он притиште к |
ћ моје покојне Руменије.“</p> <p>И поче га упознавати али постепено и у приликама са угледнијим |
ни уз брвна.{S} Чича стаде и посматраше га.</p> <p>— Шта радим?{S} А шта се кога... на прилику. |
требише камење игде који би, и набацаше га у један крај, ископаше рупчагу за буњак чак ниже кућ |
сломисмо колач...{S} Што би, би... више га нико не састави!...</p> <p>— Шта је то било?</p> <p> |
во!..</p> <p>Они се уклонише, а сколише га пискарачи:</p> <p>— Хоћемо ли што да пишемо? — приђе |
ат почеше разговор о Видосаву и стадоше га хвалити:</p> <p>— Само да будеш паметан... ти си се, |
ш се више маћи од нас</p> <p>И доведоше га кући.</p> <p>— Уф, каки си! — рече Тодосије.</p> <p> |
пребаци, и шта је то тако страшно да би га могао омрзнути.{S} Попије коју више у месец дана и о |
а, она би говорила сваки дан, молила би га, преклињала, тешила, да се прибере и поврати.{S} Али |
камен види из земље колико нокат, он би га, земанле, подухватио и ишчупао.{S} Он само мисли о с |
му подолази као озбиљном човеку, он би га провео свуда по селу, по чаршији и саборима и хвалио |
кад се мало више расприча и пљеснуо би га по рамену.{S} Нашто чича Вићентије ужагри очима и уз |
ћату на својим колима ваздан и опет би га чашћавао код сваке механе...</p> <p>— Истина је, баб |
<p>— Не брини, бабо!</p> <p>— И пољуби га у руку и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Бога ми!</ |
е рећи ни речи, већ само приђе и пољуби га у руку.</p> <p>Ружица оборила очи земљи и забавља се |
га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И направи |
ко налазите да треба њега да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да |
ћо.</p> <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{S} Ви га још не познајете! <pb n="60" /> Толико година живите |
дан, два, па га нестане.{S} Не заустави га нико...</p> <p>Навикоше сви тако, па га и не заустав |
>— Шта ти ту радиш, младићу? — изненади га једног дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једн |
</p> <p>— Шта ћеш му сад?</p> <p>— Држи га!</p> <p>— Шта им би од те траве?</p> <p>— Ћути!{S} Д |
о, некако, срамота га од њега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он реч |
се тако покрпаше.{S} Он оћуткује, мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p> |
поверењем, као да говори с човеком који га куша шта ће рећи.</p> <p>— Море, шта се ту затежеш и |
ас, — вели он и погледа унаоколо: ко ли га удари.</p> <p>Тако другог, трећег...{S} У том бане п |
а Вујана лелече иза гласа...</p> <p>Али га прекиде некакав крупан глас из помрчине:</p> <p>— Мо |
без речи.</p> <p>У почетку запиткивали га шта ће по вароши, што не иде кући на своје имање и м |
удариш..“</p> <p>— А он?</p> <p>— Узели га душмани на руку, господине, једва чекају да зажмурим |
су му покрепала говеда од те траве, или га постигла друга каква незгода, што постиже људе који |
идиш ти њега!{S} Срам те било! — резили га Тодосије.</p> <p>И за час набави млаке воде, сапун, |
</p> <p>— Седи, бабо, што ти је, — моли га Видосав.</p> <p>Он полако приђе и седе до Тодосија.< |
море!{S} Нећу ја милости од тебе, да ми га ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети! — тр |
по селу, већином код побратима.{S} Они га стадоше викати и саветовати, те напусти и њих, па се |
свима се здрави, с некима рукује, а они га отпоздрављају:</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>И сед |
им не умеле ништа више казати, али они га сами разумедоше и отрчаше за Видосавом.</p> <p>— Сто |
а се све то пренесе на мене.</p> <p>Они га запиткују шта то би, што се тако покрпаше.{S} Он оћу |
рче љуте ракије.{S} Натеже добро, сакри га на исто место и спусти се на кревет!</p> </div> <div |
ути.</p> <p>Видосав узе цедуљче, отвори га и гледа га укоченим погледом.{S} У њему стајаше ово: |
анио у врата кад ће се помолити, смотри га, па сав узавре, тресну тојагом о земљу и подвикну и |
p>— Јесам, младости ми!</p> <p>— Где си га израдила?</p> <p>— Код оваца.</p> <p>— Ене сад!</p> |
p>— Познаје му се на оку!</p> <p>— Јеси га видео како иде?</p> <p>— Јеси чуо како говори?{S} Хе |
је њиву и шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, иде полако с друге стране ограде, својом њиво |
а ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети! — тресну батином о ледину и скочи. ,</p> <p>У |
како рукују остали сељаци и обрађивати га како им је радио деда и чукундеда; треба показати не |
о госта у кући, да престане запиткивати га за сваку ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И п |
p>— Спавала сам доста, — рече и дохвати га за раме: — Устани!{S} Бог с тобом, попала те роса!</ |
, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се о |
— дочека га Видосав пред кућом и ухвати га за мишку.</p> <p>Тодосије му се загледа у очи:</p> < |
га.{S} Доцне узмрда јабучицом и поврати га.</p> <p>— Шта радиш ти, море?</p> <p>— Ето.</p> <p>— |
ити из такта паметног човека и натерати га да се заборави и оде у другу крајност.{S} Пусти их н |
га потреви сама.{S} Пред подне примети га на ливади, под кућом.{S} Изнео розгу пасуља па млати |
о је човек и било ми је слатко пољубити га у руку као покојног родитеља...{S} И, нек остане међ |
се стишало: нити га ко задиркује, нити га ко изазива.{S} Он само ради и приходи.{S} Од тада је |
седима се измирио, све се стишало: нити га ко задиркује, нити га ко изазива.{S} Он само ради и |
ради, ради оно што му се свиди.{S} Нити га шта пита, нити се с њим здоговара.{S} Јадно ти то, н |
о дана, па се опет одобровољио.{S} Нити га је псовао, нити му је шта приговарао.{S} На детелишт |
има седи и части се, ти би рекао: части га да му измами неко парче земље, да купи појевтино, ил |
ш без позива у заседање.</p> <p>— Пусти га!</p> <pb n="119" /> <p>Пандур се измаче и пропусти с |
чеп и помисли: „Требаће и он“; и спусти га у чакшире.{S} Колико се пута решавао да све то пребе |
: „Лаже, нисам ја то причао.“ А младићи га пострекавају:</p> <p>— Деде, деде, шта би?</p> <p>— |
о благудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</ |
се он окрену, Видосава, неста.{S} И тај га дан не виде.</p> <p>Сутрадан Тодосије накастио да га |
извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано, кад сам чувала овце на Башчинама?</p> |
Њему је пречи Тодосије него ја који сам га из ништа довео на домаћинско имање.{S} Тако је то: к |
шта ћеш сад?</p> <p>— Ти знаш како сам га узео, господине...{S} А он окренуо други лист и...</ |
ти да једног дана узмем мотку и најурим га са мога имања“...</p> <p>Али ту се тргне и падне му |
одфикари му браду, па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и |
о глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и погурну у вајат.</p> <p>— Ружице!{S |
ит, чист.{S} Нешто га је вукло њему чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај учи ратарску школу а |
ој кући.</p> <p>Кад се донесе прасе, он га плати својим новцем, па га пусти у свиње.</p> <p>— У |
д ко од тих прође поред његове куће, он га засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, намест |
ише додира.{S} Кад су били у вароши, он га је упознао са газда-Радојицом, старим трговцем што к |
и су му клипови и крупнији струк.{S} Он га набави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на |
на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га испрати погледом и не рече ни речи...</p> </div> <di |
'</p> <p>— Хоћу, господине. '</p> <p>Он га одведе у шупу.</p> <p>— Да опереш ова кола.{S} Разум |
лу, је ли? — упита га Ђурица.</p> <p>Он га промери погледом.</p> <p>— Учим ратарску школу.</p> |
огуни се па ћути, па псовао га, миловао га, тукао га.{S} После навикоше тако, и нико га о томе |
овара.{S} Ујогуни се па ћути, па псовао га, миловао га, тукао га.{S} После навикоше тако, и ник |
сиромашак тера прасе пред собом: везао га конопцем за ногу и враћа га из чаршије.</p> <p>Они у |
а ћути, па псовао га, миловао га, тукао га.{S} После навикоше тако, и нико га о томе и не пита. |
с једним ратарцем из Груже.{S} Упознао га је једног пазарног дана у вароши, на пијаци.{S} Види |
Св. Томи украо улар на вашару и стрпао га у чакшире, а човек то смотри па га ухвати за мишку.{ |
S} То је чича Витора боло у очи натерао га је да се понови.{S} И Ружица је набавила по неку хаљ |
м, зликовачки укратио ту радост: отерао га у свет да се потуца од немила до недрага, а он присв |
да набаци по сто ока сланине...{S} Ево га гвоздени плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш ојађ |
, имам и пара задовољно“...</p> <p>Умео га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Свет |
нарави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И сретна и задовољн |
и образита, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово честито чељаде.{S |
бо ишао у суд, тужио Видосава и огласио га за распикућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће да их исте |
је ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао: „Честит свети“, а сва чељад дочекали |
ве хладнији и неприступачнији...{S} Ако га шта упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи |
на предмет, с човека на човека.{S} Ако га ко шта упита, он с муком одговара.{S} Кад га зовну д |
.{S} Спава на механским клупама.{S} Ако га истерају из једне механе, иде у другу.</p> <p>Знали |
, браћо, учинићете велику задужбину ако га изберете.{S} Не умем вам казати какво је то дете!{S} |
инство предаје Видосаву да он ради како га Бог учи, а он ће се настанити на имању у пољу, код в |
Радојица, на таким речима.“</p> <p>Тако га упозна и са механџијом код кога свраћа и веже кљусе, |
укао га.{S} После навикоше тако, и нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га з |
увођења новог начина рода.{S} Куражило га је само то што је видео да су многи разборитији сеља |
— Зови-де Видосава!</p> <p>— Јес’, камо га пријатељ Видосав?</p> <p>— Сад ће он, — одговори Руж |
њим!{S} Он канда није ни спавао.{S} Ено га на горњој страни дворишта, под јабуком шећерлијом, с |
? — упита и накриви главу.</p> <p>— Ено га на њиви.</p> <p>— Ја, на њиви...{S} Ради...{S} Измес |
— Где је тај дебели јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био је земанле ено онде у десно!</p |
усретали и узимали у заштиту.</p> <p>То га окуражи те, четврте године у лето, сазва једну велик |
дине ће имати веће детелиште, но то што га ти заораваш! — И окрете се кући.</p> <p>Витор оста г |
исмевао његов рад и светио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уве |
еђу нама.</p> <p>Витор занеме.{S} Нешто га притиште озго на теме, па убезвија и не умеде да про |
м пантљиком: леп, личит, чист.{S} Нешто га је вукло њему чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај |
ивао брану на јазу, узимао ујам и нешто га трошио, а нешто слао кући и чувао имање да не буде ш |
врата и опет узвера.</p> <p>Чича Витор га гледа, и мисли: „Што ме мучиш, што не казујеш шта је |
овај млади нараштај.</p> <p>Чича Витор га прекиде:</p> <p>— Не заборави на чему си, па ми реци |
и одјури да доведе коња.</p> <p>За час га приведе пред механу, трљка га, намешта му узду, кола |
а свет... наше душмане...“</p> <p>Синоћ га је болела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у |
а седне на народну грбачу...{S} И знаду га и цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде тамо, п |
е у срце; кад га озбиљно погледа, прођу га мравци и размишља да није штогод погрешио.{S} Сад зн |
никовићима, слуша Тодосија, не признају га поштени људи већ се спрдају са њим као са будалом... |
анату, по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су му сељац |
>Извади онај табак иза копорана, окрену га и обрну.{S} Види само нешто шарено и онај печат као |
ећ се угледају на Симин рад и препочињу га као девојче, шару са приглавка.{S} Сви ти људи имају |
послу, а последњи се враћа.{S} Свуда су га хвалили.{S} Кад је запросио, сви су је подговарали д |
е велики број пријатеља у селу, који су га искрено предусретали и узимали у заштиту.</p> <p>То |
им ободом, на ногама траље.{S} Звали су га Микача.</p> <p>Мало с ким да проговори реч.{S} Нити |
у тој радости родитељској.{S} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> |
„Честит свети“, а сва чељад дочекали су га насред куће и бацали се на њега овсом.{S} Видосав је |
не механе, иде у другу.</p> <p>Знали су га у вароши и могао се лако познати: напустио косу и бр |
и јавно и оговарати за леђима, могли су га изазивати од сваке руке, али нико није могао од њега |
а се покајао што је урадио.{S} Могли су га дирати јавно и оговарати за леђима, могли су га изаз |
аконе и зна све параграфе.{S} Нудили су га да буде министар, али он неће; воли да служи своме н |
арања, ни молбе, ни свађа.{S} Молили су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће |
и невољу.{S} Док је био мали, тукли су га газде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, сп |
путем и на путу угледа брњицу.{S} Одмах га нешто копка да је узме и тури у џеп. „Требаће ово ка |
" /> Толико година живите у селу, а још га не познајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од Бога ти здрав |
:</p> <p>— Видосаве!</p> <p>— Извол’те, газда!</p> <p>— Шта ће ти она чешагија на прагу?</p> <p |
тор расте и шапће му на ухо: „Хвала ти, газда-Радојица, на таким речима.“</p> <p>Тако га упозна |
и, бре, таки?</p> <p>— Па... радио сам, газда.</p> <p>— Ако си радио, ти се очисти.{S} Ама јеси |
Што си се осмољио тако?</p> <p>— Како, газда?</p> <p>— Тресни рђу са себе, па буди мало ведриј |
да си ти газда од овога дома?</p> <p>— Газда је Бог.{S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га уп |
осав.</p> <p>— Што да сили!{S} Оно јес’ газда, али нисам ни ја поникао као ова травка на ледини |
..{S} Остав’те ви мене...{S} Носим дрва газда-Милики... даће ми човек грош...</p> <p>А Ђурица м |
д су били у вароши, он га је упознао са газда-Радојицом, старим трговцем што код њега пазарује |
усак псовки и погрда, и прав и крив, од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је |
p>Том кућом управља и тим имањем рукује газда Симо Моравац, човек у четрдесетим годинама, висок |
т.{S} Он цепаше дрва у механској авлији газда-Јованике.{S} Кад је угледа, он, као и обично, нит |
Свет пролази, застане, диви се и хвали газда-Сима Моравца.{S} Нема нико да се подгуркује и под |
ја, па му одврати:</p> <p>— Добро, мали газда, вала баш да пазаримо.</p> <p>— Шта је цениш?</p> |
ће рећи бабо.</p> <p>— Рекоше да си ти газда од овога дома?</p> <p>— Газда је Бог.{S} Хајдемо |
а ми је одвести ове лудаке да виде како газда Симо подиже забран из жира, па да га виде кад мал |
е био мали, тукли су га газде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, спавао на дугим зимск |
вки и погрда, и прав и крив, од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао у |
гово чељаде лепо одевено као из највеће газдашке куће.</p> <p>Кад треба, Тодосије не веже кесу. |
невољу.{S} Док је био мали, тукли су га газде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, спава |
ет.{S} Он је то видео у свог некадањега газде Сима Моравца и његов начин рада није смећао с ума |
нко, што гледаш ове Коружиће!{S} Они су газде од старина: имају по триста брава ситне стоке, по |
у кући, сад би се заорила песма и нашао гајдаш.{S} И Видосав се увеселио, зноји се по челу, сло |
а имаш од ње што више користи, како ћеш гајити и подизати најбољу лозу, калемити и расплођавати |
а у џеп.</p> <p>Видосав му приђе, скиде гајтан с врата и пружи:</p> <p>— Сад, бабо, извол’те!</ |
ош да попијем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не д |
— рече, па извуче кесу и скиде свилени гајтан са себе те му намаче на врат:</p> <p>— Ево ти ке |
али са сукненим прслучићем, са три ката гајтана.</p> <p>Сојка је најстарије дете, читава шипари |
} Ту се развије труба сукна, прибави се гајтана, чојице, копчи и другог арча, па терзија реже, |
рже и брже, док Видосав опази да почеше гасови одисати на уста.</p> <p>— Уа!{S} Сад је добро! — |
аста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и облеће око баба.</p> < |
кажем, бабо, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него она која није ни ћубаста ни гаћаста, а Ђу |
ћаста, него она која није ни ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља гаћаста кокошка, — вели |
на соба намештена за госте, са два пуна гвоздена кревета, са застртим столом, клупама и столица |
набаци по сто ока сланине...{S} Ево га гвоздени плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш ојађени |
е: говеда, свиња и коња.{S} Набавио сам гвоздени плуг, ветрењачу и круњач, све као у Сима из Мо |
ерајући, не могу му поорати као ова два гвозденим плугом...{S} Па шта га је ових машина! ..{S} |
да све село само о њему говори, да се, где двојицу сретне, подмигују и њега исмевају.{S} Осећа |
на два спрата.{S} У њој имају учионице, где се учи, дугачке собе са, клупама, у којима седе они |
понаша се уљудно, пази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговорити.{S} Већ нема |
се то учи у школама, тамо у ратарници, где учи онај Гружанин...“ — мисли Ђурица, па се пренесе |
шапћу и на махове се засмеју.{S} Момци, где који, по два три у гомили, са пригрнутим копоранима |
сланине И пршуте.{S} До мутвака млекар, где планинка збира и сређује бели смок.{S} Куд се окрен |
му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је толико очију упрло у њега, непознатог човека!{S} |
, а чича Витор одведе госте у оџаклију, где су намештене клупе застрте ћилимовима и шареницама |
>— Пијан! — помисли Витор и замисли се: где се то опио.</p> <p>— Шта се... на прилику... тиче В |
Људи се, безбели, <pb n="112" /> смеју: где је то досад било да се сеје гора? кад су то Божја п |
{S} И онда Видосав приповеда све редом; где је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и п |
ставити с овим својим будалаштинама!{S} Где је то још било да се сеје жир?{S} Само луд човек мо |
у се забављати са мојим малишанима..{S} Где су ми они све јутро? — скочи старац за радошћу дома |
торе по служби и зна како шта треба.{S} Где би разбијено које окно на прозору и залепљено харти |
е по ходнику премаза црвеном земљом.{S} Где би пукотина или обијен малтер, он замаза и окречи.{ |
зној и виче:</p> <p>— Здраво мирно.{S} Где је Витор?</p> <p>— Здраво, како ти?{S} Није ту.</p> |
ао:</p> <p>— Где ти је голи Перовац?{S} Где су ти побратими и она голадија синоћна, што ми поје |
</p> <p>— Знаш како је, — поче други, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу д |
ече полако и гледа га у прси. </p> <p>— Где си ти, море?</p> <p>— Ево ме.</p> <p>— Хајдемо у ме |
!</p> <p>— Јесам, младости ми!</p> <p>— Где си га израдила?</p> <p>— Код оваца.</p> <p>— Ене са |
аспикућа, Јошевина, Чолопек...</p> <p>— Где ли је се напио оволико? — срете чича Ружицу.</p> <p |
стаде више совре поред Витора.</p> <p>— Где си ти, пријатељу?{S} Ми пописмо по неку...{S} Деде, |
у мој шевар, то је моје имање.</p> <p>— Где је тај дебели јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То је |
у свако дрво, — додаје други.</p> <p>— Где је хасне ту је и штете, — вели трећи.</p> <p>Па пол |
меши се задовољно и подвикује:</p> <p>— Где си, стари пријатељу?{S} Нема посла без стара човека |
ну штапом о прочевље, па поче:</p> <p>— Где си био јуче?</p> <p>— Ја овде код колибе.</p> <p>— |
асом који је крештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је голи Перовац?{S} Где су ти побратими и она го |
љу, па наједаред подиже главу:</p> <p>— Где ти је Тодосије?..</p> <p>— А што помињеш Тодосија?. |
деца изнела.</p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти да видиш шта се ради?{S} Није њему место на п |
помог’о ти Бог! — разгали се Витор. — А где је Видосав?</p> <p>— На њиви, с радинима.{S} Сад ћу |
ти ужину, — одговори Ружица.</p> <p>— А где су моји малишани?</p> <p>— Сојка је у вајату, а она |
се уозбиљи и мало зацрвене.</p> <p>— А где је Видосав? — упита и накриви главу.</p> <p>— Ено г |
p> <p>— Учим ратарску школу.</p> <p>— А где му је та школа?</p> <p>— У Краљеву! — показа ратара |
<p>Затим замуцну и протепа:</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће!</p> <p>— Није данас |
да затупи ни његова дугогодишња служба где је имао да издржи пљусак псовки и погрда, и прав и |
мо!-</p> <p>Видосав се трже и угледа га где притврђује ограду.</p> <p>— Дела мало и ти провичи. |
га једног дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном хладу до Тодосијева детелишта.</p> <p |
<p>— Убио те Бог, питај чича-Вићентија где је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <p |
по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су му сељаци завид |
Хоћу, бабо!</p> <p>— И направи му места где год те нађе.</p> <p>— Не брини, бабо!</p> <p>— И по |
акви су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу заједно, одмах видиш ко је старији и како је |
радили на имању, шта раде деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она |
узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи се дозивају: „Пошто су улари на |
агледа их, разгледа обручеве.{S} Ако је где овлажило између дуга, он замазује лојем, скида и от |
> <p>— Нека те грди!</p> <p>— Исмева ме где стане.</p> <p>— Нека те исмева!</p> <p>— Шта ће рећ |
домаћинској кући, и биће сретна с њиме где буде.</p> <p>Овде, истина, има друкчији понашај.{S} |
о знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у послу и врдне у страну.{S} Кад |
} Све избегава да се састану.{S} Ако се где сусретну, он обори поглед земљи и шмурне у страну.< |
а га призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку ув |
на раду.{S} Њему је остављено да одреди где ће се шта сејати и како ће се радити.{S} Досад се д |
ише у оџаклији.{S} Чича Витор распореди где ће ко сести: у врху старији људи, па млађи, па жене |
х људи, — поче један и обрну се да види где <pb n="89" /> је Видосав, па кад га угледа чак доле |
пред туђим женама.{S} Оне ће то причати где стану, то ће од уста до уста проћи све село и напле |
разника, Видосав је отишао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновље |
изви пламен високо и обасја и онај крај где сеђаше Тодосије са још двојицом.{S} Они су дошли на |
ог с нама шта је том човеку!{S} Не знам где ће се зауставити с овим својим будалаштинама!{S} Гд |
у, а он при дну, или стоји с момчадијом где у крају.{S} Кад приказују прилоге, они не помињу ње |
оли да је сам, или да се затвори у собу где нема нико, или кад је напољу сухо и топло, да се ск |
уба нашкодити и засадиће је на земљишту где је био стари виноград...{S} А ону голет у брду огра |
— Шта ти је пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање?</p> <p>Витор искриви главу још више: |
о, хајдемо-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни поменути:</p> < |
м причати: иде онај чика па вели Јани: „Где си, милодуне мој!{S} Што не сврнеш мало до ноје трл |
збираш да би се сутра могао подсме’нути гдегод за совром или на каквом састанку.</p> <p>— Јок, |
чи се испод амбара да види да нису миши гдегод прогризли, па затискује, да не буде штете.</p> < |
с?{S} Изопија нас те ни јутрос не знамо гди смо!-</p> <p>Видосав се трже и угледа га где притвр |
е душмане...“</p> <p>Синоћ га је болела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у чаршији, он |
.{S} Али то је зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и стара за све од најм |
цом руком,</l> <l>Пак двадесет одсијече глава?“</l> <l>— Оно јесте Бановић Страхиња!</l> <l>„Ко |
едан од Коружића, што му се мало виђаше глава из комуше, проговори тихо:</p> <p>— Не знате ви ш |
разговори.</p> <p>— Видосаве, тебе боли глава.</p> <p>— Не боли ме ништа.</p> <p>— Па што ћутиш |
Брука, моја Ружо!...{S} Уф, ала ме боли глава...</p> <p>Баци рогуље и ухвати се за чело...{S} З |
и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни глава заболети, — говори јој Витор, погао се, гледа у п |
лим: не може заповедати реп глави, него глава репу...{S} Не могу ја у мојих педесет и неколико |
бо.</p> <p>— Све се водиш из Тодосијеве главе!{S} Срамота, море!{S} Еј, срамота! ..</p> <p>Он м |
— Аша зато, брате, што се водиш из туђе главе!</p> <p>— Из чије то главе?</p> <p>— Ти знаш из ч |
да си пропасник, и да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састанку тражили његову Јоше |
<p>Ђурица склони књигу у џеп и, погнуте главе, одговори:</p> <p>— Што, богме... није то ништа.{ |
се поштапљује и корача полако, погнуте главе.{S} Мијат му нешто прича и доказује.{S} Кад би да |
по соби.</p> <p>Она уђе полако, погнуте главе, и приђе му руци.</p> <pb n="131" /> <p>— Жива би |
ка држи стакло у руци, трљка га погнуте главе и ослушкује шта ће сад бити.{S} Ружица стоји пода |
шта баба напред и иде скромно и погнуте главе.{S} Ишли су на неколике свадбе у селу и чича иде |
и младића прокртољише, а девојке сагоше главе још дубље, до саме трпезе.</p> <p>— Тодосије! — в |
ао са питомцима.</p> <p>Сељаци подигоше главе.</p> <p>— Тражи се да срез избере два питомца кој |
браду, па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као м |
..</p> <p>Видосаву облеће она раван око главе, поведе се и ухвати за дебло једне шљиве...{S} Не |
одиш из туђе главе!</p> <p>— Из чије то главе?</p> <p>— Ти знаш из чије.</p> <p>— Ја не знам.{S |
се цео свет подсмева... и да пропаде с главе.</p> <p>— Тако је, брате...{S} И шта да му кажем |
проговори још неку, али Витор не окрену главе.</p> <p>На послетку му добаци:</p> <p>— Ако буде |
пустио косу и браду, занеопранио се, на глави му шеширина са искецаном пантљиком и изгужваним о |
успијати уснама и намештати кадивицу на глави.</p> <p>Заори се смех низ сву совру и упреше очи |
до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку |
леда, гледа, а за тим пошашољи руком по глави и измакне се.{S} Ружица га натера те се пресвуче, |
.{S} А ја велим: не може заповедати реп глави, него глава репу...{S} Не могу ја у мојих педесет |
велим: тешко ономе ко нема што треба у глави па да туђу слуша, а своју свиђа.{S} Ако нисам пам |
аслона за стоку да не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошевина његова и да се зна да је њего |
а у среди наложена велика ватра са две главње и сухим грањем.{S} Пламен лиже високо и обасјава |
ује.{S} Измејаху секиром и лупа у једну главњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру у цепку, па тр |
о му, ако хоће, и то старешинство, и та главобоља, да га слушам као роб, само нек: не виче и не |
ви сејир од нас! — вели Тодосије и мрда главом.</p> <p>Видосав се смејури:</p> <p>— Чес и пошто |
радим ја у моме вајату? — рече и заљуља главом.</p> <p>— Пијан! — помисли Витор и замисли се: г |
гледао у рагастов од врата и само клима главом.</p> <p>— Што ти је, бабо? — запиткује Ђурица</p |
оћеш...</p> <p>Па мало застаде и заврте главом:</p> <p>— То јест... треба рећи истину, сутра ти |
би се нешто привиђа.</p> <p>Чича узврте главом:</p> <p>— Хе, хе, привиђа.{S} Јест, сад ми се и |
ја коме чиним?</p> <p>— Е, хе... — маше главом Вићентије.</p> <p>Прође по неколико дана па опет |
рат-Радојица!</p> <p>Чича Радојица маше главом:</p> <p>— До тебе кривице?{S} Јок, Бога ми, ко и |
ништа није ни било.</p> <p>Видосав маше главом:</p> <p>— Можда неће викати, али која вајда кад |
зумеш ли ме једном?</p> <p>Видосав маше главом и чим заусти да одговори, а Тодосије продужи:</p |
осија! — повикаше многи.</p> <p>Он маше главом:</p> <p>— Лако је за мене...{S} Лако ћемо...</p> |
иси ни помислио!</p> <p>Чича Витор наше главом, а хтео би рећи „Ниси ни ти много утекао од таки |
нисам нигде ишао.</p> <p>Антоније врти главом, а чича Витора подузима зла слутња: то није добр |
за.</p> <p>Ђурица гледа преда се и врти главом:</p> <p>— Нисам ни богат ни сиромах; не умем ти |
оми своју кћер.{S} Чини му се да је, он главом, зликовачки укратио ту радост: отерао га у свет |
клони се.{S} Он је само погледа и мрдну главом.</p> <p>Она стаде као пред иконом:</p> <p>— Да с |
и у руку свога баба.</p> <p>Витор мрдну главом:</p> <p>— Остави то сад!</p> <p>— Није то остави |
едом за совром.</p> <p>Витор опет мрдну главом на Видосава што је значило: није овде место да с |
е за Чо-чо-ло-пек...</p> <p>Чича климну главом:</p> <p>— Лези, лези, не причај ништа! — рече и |
> <p>— Како, Вићентије?</p> <p>Он махну главом:</p> <p>— Видиш и сам, да ти ништа не причам.</p |
би и себе утешио.</p> <p>Она само махну главом у страну и заћута.{S} Доцније мало поведе исти р |
де на свој кревет и ухвати се рукама за главу.{S} Нема више двоумљења: сад је чуо из бабових ус |
опет седе на исто место: метну капу на главу и ослони се на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да |
ету, налеђушке, са потуреним рукама под главу, раскорачених ногу и разбарушен.</p> <p>— Еј, јес |
p>— Шта ти је? — проговара он и не диже главу.</p> <p>— Оди да ужинамо, море!</p> <p>Он опет ћу |
Помози вам Бог!</p> <p>Председник диже главу и забечи се:</p> <p>— Бог ти помогао...</p> <p>Па |
икну један оздо.</p> <p>Тодосије издиже главу и одазва се:</p> <p>— Чујем, мали.</p> <p>— Прича |
жи, одобраваш ли?</p> <p>Видосав подиже главу, погледа у Сојку и рече дрктавим гласом:</p> <p>— |
цну штапом у земљу, па наједаред подиже главу:</p> <p>— Где ти је Тодосије?..</p> <p>— А што по |
иш ти? — прозбори она.</p> <p>Он подиже главу.{S} Зашишта му у гуши и хтеде да искашље нешто шт |
сукненим јелецима, седе правилно, сагле главу и хитро одвајају комушу, шапћу и на махове се зас |
а.</p> <p>Чича Вићентије зева и искреће главу у страну: </p> <p>— Тако и јесте и немаш никог пр |
p>— А где је Видосав? — упита и накриви главу.</p> <p>— Ено га на њиви.</p> <p>— Ја, на њиви... |
још доказивати, па застаде.{S} Искриви главу и мрдаше њом, што ће рећи:{S} Тешко теби, ојађени |
а мислиш да сведеш ту ограду? — искриви главу Витор.</p> <p>Тодосије се смијури:</p> <p>— Куда |
слушкује меденицу.</p> <p>Витор искриви главу, почеша се иза уха и рече му полако:</p> <p>— Је |
где је моје имање?</p> <p>Витор искриви главу још више:</p> <p>— Је си чуо, управи-де ти ту огр |
Он остави посао, тарну угарке и наслони главу на руку.</p> <p>— И, право да ти кажем, Руменија. |
ти.{S} Витор шурка у својој њиви, сагао главу па ћути.</p> <p>— Виторе! — виче Тодосије полако. |
<p>— Срећан рад!</p> <p>Он ћути, сагао главу па гледа у бразду.</p> <p>— Зар ја штетовао, а ти |
дошло до отимања, Витор би пре узгубио главу него је коме уступио.{S} А то није Бог зна какво |
урица оде својој.{S} Иде полако, погнуо главу и размишља: „Овај Дамљан Ружић највише је букао п |
сто се обрадова што јој та мисао паде у главу.</p> <p>— Право велиш, Руменија!{S} Бога ми, прав |
} О, нано!</p> <p>Ружица промоли чупаву главу на кутња врата.{S} Видосав се смеје, а она довику |
моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, нек то остане међу нам |
па не би могао утицати на твоју букову главу.{S} Ти радиш онако како си научио од свога бабајк |
лука, подбочи се једном руком и накрену главу на страну, па, као и досад кад јој то помене, ост |
мах прекрстиш ногу преко ноге, подигнеш главу и испречиш цигару пред њим...{S} Но, оставимо то, |
а ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме комад хлеба у руку и још штогод што му се |
разговара и ћерета, хвата је за колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра т |
ном ручицом по свом длану.</p> <p>Па је глади низ косу:</p> <p>— Шали се тата!{S} Ти си добро д |
ми и он човек и домаћин!</p> <p>— Море, глајте посла, шта слушате Витора!</p> <p>Домаћин иде с |
Од Бога ти здравље!</p> <p>— Море људи, глајте посла...{S} Спаси Бог!{S} Дијете, мало луча! .. |
на доколици.{S} По неки пут чита их на глас, негда се налакти над књигом па чита, чита, задубе |
{S} И, нек остане међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св. Томи украо улар на в |
ке моје!{S} Док чује бабо!{S} Док зукне глас по селу!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
C14"> <head>XIV</head> <p>До подне пуче глас по селу шта је било на детелишту Видосављеву и тај |
власт.{S} Кад попије трећу, она џака и глас јој крешти: час плаче и куне, час се смеје и благо |
/p> <p>— Он је отишао од куће, — рече и глас јој задркта.</p> <p>Он извади изгужван паклић дува |
ева.{S} Тодосије једну, а Витор десет и глас му пишти до по села...</p> <p>— Убио те Бог, питај |
како те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>Видосава обли румен и стаде чепати |
и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже те откиде једну тра |
а пред вратима и запишта један старачки глас:</p> <p>— Молим ја тебе, пусти ти мене код господи |
шта што нико не зна. </p> <p>Па спусти глас:</p> <p>— Он зна више него бабо.</p> <p>— Ћути, шт |
овоме, те о ономе, па од једном спусти глас као да шапће на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, греша |
јатности које ће га постићи: зна да тај глас бруји по селу, да се душмани радују и свете, да ће |
..</p> <p>Али га прекиде некакав крупан глас из помрчине:</p> <p>— Море, шта преклапаш ту сву н |
нда ударе порез! ..</p> <p>Сељаци сви у глас:</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>— То ће ти и бити! |
е жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не дам, да ћу пог |
кла до врата у ходнику, раздерња се иза гласа.{S} Баба Вујана, преплашена, повири из куће и вик |
, по чаршији и саборима и хвалио се иза гласа: „Ово је ној посинак, братић моје покојне Румениј |
е...{S} А пијана баба Вујана лелече иза гласа...</p> <p>Али га прекиде некакав крупан глас из п |
вуше, а затим по две и две запевају иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред воде јаран чува овце,</l> |
> </quote> <p>Декламује са произношењем гласа како је учио у школи, па се занео и заборавио те |
ене, опет, селе једна уз другу и штошта гласно приповедају, жале се и чуде којечему што нису зн |
је.</p> <p>Први члан прочита цео уговор гласно, одмарајући се на тачкама и погледајући испод на |
о није!..</p> <p>И мало прође па почеше гласови...</p> <p>У Младена Варагића било комишање једн |
то је било сукоба у кући, што су пуцали гласови по селу, те је свака рђа испирала уста са њима, |
како ће то извести, кад почеше допирати гласови да се та намера претреса и исмева.</p> <p>— Тат |
на и смеју се деца.{S} А напољу се чују гласови:</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Хвала на части! |
и ја крив ништа...</p> <p>Он се развика гласом који је крештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је гол |
и остајете моји... — рече чича дрктавим гласом и помилова их по обрашчићима.</p> <p>— Они се за |
главу, погледа у Сојку и рече дрктавим гласом:</p> <p>— Нек ти је сретно, дете...{S} И нека ти |
вајат, села на сандук и својим дрктавим гласом прича му и објашњава:</p> <p>— Моја је жеља да т |
и из куће и викну слабачким и крештећим гласом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не мо |
гранчице на дрвету: свака шљива масна и глатка као обријана.</p> <p>Пут од куће у село просечен |
оке што има све му је ухрањено, чисто и глатко и држи онолико колико му треба да не досађује ни |
еда децу, њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а за тим пошашољи руком по глави и измакне се.{S |
рећа за твоју кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не рече ни речи.</p> <p>Напослетку грунуше му |
</p> <p>Он је гледа закрвављеним очима, гледа задуго, па напослетку промуца:</p> <p>— Па што ме |
ад не ради, седи за столом, налакти се, гледа у полић или у сто, или шара погледом с предмета н |
заболети, — говори јој Витор, погао се, гледа у патос и чука штапом.</p> <p>Наједаред се трже и |
ве село потражи.</p> <p>Она се смејури, гледа преда се, и тек по неки пут погледа у њега.</p> < |
у школу.</p> <pb n="160" /> <p>Он ћути, гледа у њега, па ће, на послетку, рећи:</p> <p>— Боже, |
л’ тако?</p> <p>Он се забечио у цигару, гледа, и ћути.</p> <p>— Што ћутиш?</p> <p>— Ето не ћути |
овесели се, а сутрадан је као девојка: гледа преда се и стид га је што је урадио.{S} У кога им |
ата и опет узвера.</p> <p>Чича Витор га гледа, и мисли: „Што ме мучиш, што не казујеш шта је“ — |
, а врх штапа услонио уз горњу усну, па гледа преда се.{S} Канда га и роса попала и овлажила му |
ћан рад!</p> <p>Он ћути, сагао главу па гледа у бразду.</p> <p>— Зар ја штетовао, а ти се љутиш |
мају по двојица из среза.</p> <p>Ђурица гледа преда се и врти главом:</p> <p>— Нисам ни богат н |
може говорити шта хоће...</p> <p>Он је гледа закрвављеним очима, гледа задуго, па напослетку п |
ања...{S} Ја му сметам... не може да ме гледа...</p> <p>Опет поћута, па продужи:</p> <p>— И суд |
о врх опанка...{S} Крочи преко собе, не гледа ни у кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти ке |
а шта упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у посл |
/p> <p>Видосав узе цедуљче, отвори га и гледа га укоченим погледом.{S} У њему стајаше ово: „Пош |
/p> <p>Она се снебива, слеже раменима и гледа <pb n="52" /> преда се.{S} Још носи затворену шам |
спрам кревета, спусти руке на колена и гледа у њега снуждено, као у болесника.</p> <p>— Ја не |
он заби секиру у цепку, па трља руке и гледа у њу.</p> <p>— Шта радиш? — приђе му руци.</p> <p |
ијати цигар.{S} Савија, дркте му руке и гледа у њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза да му спрем |
о, па се извали на ледину, налакти се и гледа тамо негде далеко, у модрикасте висове рудничких |
под њу, мало се погучио, налактио се и гледа у помрчину у тамну ноћ, у нема дебла што су се по |
p> <p>Видосав кола око совре као дете и гледа у Витора.{S} Те га речи окуражише:</p> <p>— Што ’ |
ек и чим је беспослен, он је раскрили и гледа у њу... „Како су дивне слике!{S} Каква је ова кра |
кафу и хладну ракију.{S} Служи, двори и гледа преда се.{S} Чича Витор час обилази око њих и нуд |
аучио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћути и гледа преда се.</p> <p>— Сад све село види да је Видоса |
> <p>— Здраво, како ти? — рече полако и гледа га у прси. </p> <p>— Где си ти, море?</p> <p>— Ев |
{S} Овде се води ред! — говори пандур и гледа на другу страну.</p> <p>Чича Витор подвикну:</p> |
pb n="143" /> <p>Он ћути, лиже цигару и гледа у њу.{S} Махне дим, погледа у Тодосија, па одмах |
ао: да ли сам их скупо платио?</p> <p>И гледа му у очи.</p> <p>Витор их загледа и претура по ру |
та помиње Витор ни он Витору, већ сваки гледа свој посао.{S} Само му је било тешко да му поглед |
n="122" />, она ти ниче...{S} И сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и остао човек, |
вром, он ћути, или ако што проговори он гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлији, |
ам оваког видела: како је страшан, како гледа необично...“ Увек, кад је код куће, он је весео, |
устане, па се поврати на столицу и само гледа у Антонија и трепће.</p> <pb n="113" /> <p>— А ја |
рампљаваш за Чолопек.</p> <p>Витор само гледа и трепће.</p> <p>— Нек стече он, па нек уситњава, |
е шта ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа и чека шта ће рећи.{S} Док ће један подвикнути:</ |
, а не може лако да савије и непрестано гледа у цигару.</p> <p>Тодосије запали и принесе палидр |
ан услони врх оловке у чела и замишљено гледа у председника.</p> <p>— Другим речима, господине |
што је шта на пијацу.</p> <p>Чича Витор гледа преда се, кљуца штапом у земљу и пажљиво слуша св |
што јој је у рукама, на иглама, па час гледа у рад, час се осмејкује на њега.</p> <p>— Немој д |
Кад угледа децу, њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а за тим пошашољи руком по глави и измакн |
н вели овога, други оног.{S} Капетан их гледа и ослушкује.</p> <p>У том се подиже Дамљан Ружић, |
То је срећа за твоју кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не рече ни речи.</p> <p>Напослетку грун |
<pb n="82" /> <p>— Молим те, Тодосије, гледај своја посла.</p> <p>— Бог с тобом, шта то радиш |
јој цедуљче и рече:</p> <p>— Иди кући, гледај посла!</p> <p>Па тури цигару у уста, хукну у дла |
S} Свет ће говорити, па ће престати.{S} Гледај посла, море!..</p> <p>— А како ћу с њим?</p> <p> |
олим те, бабо, као родитеља...</p> <p>— Гледај посла, синко.{S} Ти мислиш да сам ја озуђурио то |
г засмрди!</p> <p>Или ће рећи:</p> <p>— Гледај, какав је као да се са свињама блатио!{S} Што си |
осав.</p> <p>— Нема ту хвала.{S} Ћути и гледај посла.</p> <pb n="48" /> <p>И Тодосије не хте пр |
<p>Он мало оћута, па рече:</p> <p>— Ти гледај своја посла.{S} То је моја брига.</p> <p>— Кад с |
ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја посла... и немој да сузиш као дете... већ |
пуца брука, пусти му све.{S} И сад само гледај шта Качерац зна.</p> <p>— Тако му и треба!</p> < |
сла... и немој да сузиш као дете... већ гледај своју децу... нашу децу...{S} А од данас ја запо |
<p>— Седи!{S} А ви остали, хајте тамо, гледајте свог посла!</p> <p>— Шта ћеш то?{S} Оставите в |
каква незгода, што постиже људе који не гледају посла што им је Бог одредио.{S} Али Тодосију та |
и?</p> <p>— Хоћемо, бабо! — веле деца и гледају преда се. </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
о.{S} Ако двојица на путу разговарају и гледају у њега, он мисли: „Шта ли то разговарају о мени |
се да се тај сој размножи.</p> <p>Људи гледају шта чини Тодосије па чисто им неверица да он то |
у те је он утанча и онда он плете а они гледају.{S} Недељом, кад оду кући да се пресвуку, они н |
за њих и нуткаше их да ручају.{S} Гости гледају једно у друго.{S} Младожења се постидео, кришом |
трљну руком низ рукав.</p> <p>Па затим, гледајући преда се, усуди се да упита:</p> <p>— Како су |
ад је све свршено! — рече он полако, не гледајући у њу.</p> <p>— Шта, Видосаве?</p> <p>-— Како, |
жицу.{S} Као женска страна она је досад гледала само свога посла и није разбирала шта је међу љ |
а милина, узврпољи се па седе.</p> <p>— Гледам ону ограду од живог трна.{S} Бог и душа, оно је |
адиш, видиш како се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега тиче моја њива и моја ливад |
ај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што су препочели из друге руке, него да |
људи дошли, како су долазили раније на гледање, како су ово богати и угледни људи и како им је |
мео шта ти хоћеш и чему тежиш, па те је гледао с неповерењем.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он се забеч |
ш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао друкчије него остали сељаци.{S} Он је затекао у |
ме је досад омрзао, да ме не може очима гледати.</p> <p>Тодосије махну руком:</p> <p>— Море, ни |
као да је његов пасторак?{S} Како може гледати да он јаше његовог седланика и зајми његову сто |
ти ћеш руковати имањем као својим, нас гледати и почитовати као своје родитеље...{S} И ти си о |
њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га гледаш како с понекима седи и части се, ти би рекао: ча |
говара:</p> <p>— На прилику, синко, што гледаш ове Коружиће!{S} Они су газде од старина: имају |
зрасла велика, престигла мајку, крупна, гледна, пуних и ведрих образа.{S} Чим је подевојчила и |
ипљив старчић и закашља се.</p> <p>— Не глобите човека!{S} Ја ћу те, пријатељу, познати за пола |
— Ја ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво б |
ољопривредном напретку, набраја примере глупости и незнања из своје околине, одведе га у механу |
стио.{S} Школа далеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таб |
мље, ја сам набавно бољу пасмину стоке: говеда, свиња и коња.{S} Набавио сам гвоздени плуг, вет |
озидана, пространа и видна, подељена за говеда и кљусад, а уз њу телечар за телад.{S} Пролази с |
се једног дана чути да су му покрепала говеда од те траве, или га постигла друга каква незгода |
<p>И он, као и Видосав, набави бољи сој говеди, краву колубарку, и стараше се да се тај сој раз |
о триста брава ситне стоке, по шесеторо говеди..{S} Али ја велим: хе, што се размећете!{S} То ј |
ни за половину прихода, као од ваљаног говечета.</p> <p>Зато он уграби прву прилику и продаде |
селу. </p> <p>— Који народ?{S} Народ! „Говор’те уста, да нисте пуста!“</p> <p>Он ућута.{S} Тод |
сата.{S} Па шта ћемо!..</p> <p>— Знаш, говоре ми људи непрестано за онога Вилотија.{S} Јуче ме |
и грчевито стезаше своје шаке.</p> <p>— Говоре по селу!{S} И ти слушаш шта ко говори!{S} Кога с |
</p> <p>Она уздахну и промуца:</p> <p>— Говоре у селу... да ћеш... да нас истераш... бабо! .. — |
, а Тодосијеву свиђа.{S} И чујеш ли шта говоре људи?</p> <pb n="74" /> <p>— За њега, је ли Виће |
и оде у другу крајност.{S} Пусти их нек говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како си научио.{S |
оста људи и поседали на састанку и тако говоре и разговарају као људи.{S} А ту и Видосав и Тодо |
рај ватре.</p> <p>— Шта ће му удити што говоре?</p> <p>— Човек к’о остали људи!</p> <p>Тодосије |
о њој кад хоћеш.{S} Овде се води ред! — говори пандур и гледа на другу страну.</p> <p>Чича Вито |
нек седи, неће га ни глава заболети, — говори јој Витор, погао се, гледа у патос и чука штапом |
</p> <p>— Па што говори криво?</p> <p>— Говори зато што му се тако може... и што тако хоће... д |
ко покрпаше.{S} Он оћуткује, мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p>— Хоће |
чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говори и онај што је негда био негде накакав „златоуст“ |
оговори с муком и с неповерењем, као да говори с човеком који га куша шта ће рећи.</p> <p>— Мор |
је, што је дошао, с ким се састаје, шта говори?{S} Што те се тиче то?{S} Нек иде сваки својим п |
не уши, већ види шта се ради и чује шта говори народ, па сам размишља о свему.{S} Њега боли срц |
мало му се одрешио језик, те слободније говори, меша се у разговоре и живље долива чаше.</p> <p |
е значило: није овде место да се о томе говори.</p> <p>У том се помоли на механска врата Тодоси |
, шта раде деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S} Он с |
оли друштво, слаб на пићу, па мало више говори и у говору се пребаци, и шта је то тако страшно |
/p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће!</p> <p>Он мало поћута па продужи:</p> |
/p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће.</p> <p>— Треба живети у народу.</p> <p |
.</p> <p>— То је бабо!</p> <p>— С неким говори!</p> <p>— С неким се инати!</p> <p>— Није, ене г |
— Говоре по селу!{S} И ти слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до т |
видео како иде?</p> <p>— Јеси чуо како говори?{S} Хе... одмах се познаје човек...</p> <p>Један |
<p>— Дабогме да нисам.</p> <p>— Па што говори криво?</p> <p>— Говори зато што му се тако може. |
и ја.</p> <p>— Зар не смем рећи оно што говори свет?</p> <p>— Који свет?</p> <p>— Народ по селу |
S} Ако ћеш ти водити рачуна о свему што говори свет, онда нећеш нигда моћи своја посла свиђати. |
S} Чинило му се да све село само о њему говори, да се, где двојицу сретне, подмигују и њега исм |
а ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила сваки дан, молила би га, преклињала, тешила, д |
емо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о томе говорили, деца су се, да речемо, заречила и замиловала. |
ићи!{S} Нису велики домаћини, а нећу да говорим криво, нису ни сиротиња.{S} Ама што онолико обл |
.</p> <pb n="180" /> <p>— Е, пријатељу, говорисмо о свему, сад да речемо о послу ради кога смо |
јте тако, људи, није то тако као што ви говорите..{S} И веле: „Како он може дозволити да се ник |
Ти ниси то што ти велиш...{S} Свет може говорити шта хоће...</p> <p>Он је гледа закрвављеним оч |
да моћи своја посла свиђати.{S} Свет ће говорити, па ће престати.{S} Гледај посла, море!..</p> |
у одговорим.</p> <p>— Немој му ништа ни говорити ни дуљијати.{S} Реци му једном за свагда: „Ова |
ој ни ти.{S} Реци: „Немојте, људи, тако говорити, ко зна, је ли то тако било, и што причаш што |
зна више него бабо.</p> <p>— Ћути, шта говориш то! — ћутка га она.</p> <p>— Бога ми, јес’!{S} |
време од како смо овде...</p> <p>— Шта говориш, Видосаве?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— И к |
Тодосије?</p> <p>— Зато, брате, што не говориш истину.</p> <p>— Ко то каже?</p> <p>— Кажем ти |
те... што мене питате?</p> <p>— Како то говориш тако?{S} Тебе, ја кога ћемо, — рече стари прија |
Виторе!“ — чини му се да тај није тако говорно, да је искренуо језик да му се наруга, да га по |
, слаб на пићу, па мало више говори и у говору се пребаци, и шта је то тако страшно да би га мо |
"> <p>Прештампано из „Бранкова кола“ за год. 1903.</p> </div> </front> <body> <pb n="3" /> <div |
ма и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку прекорну реч, њега нешто ледне у срце; |
а зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{S} Већ велика де |
з слободе и заштите своје...</p> <p>Кад год се састану, она му прича како <pb n="167" /> су код |
, бабо!</p> <p>— И направи му места где год те нађе.</p> <p>— Не брини, бабо!</p> <p>— И пољуби |
ли...</p> <p>Ово пусто „али“! ..{S} Што год почне, стане и замисли се: шта ће рећи бабо?..{S} И |
д што женско чељаде ради рукама.{S} Што год ради, све чисто, лепо и у реду.{S} И у кући послује |
, може ли се које продати.{S} С њиме^се годе и цену прекину.</p> <p>Тако у свему.{S} Кад се вра |
затурали свакојаке шале.{S} Њему је то годило и у њима је нашао искрене људе, с којима је воле |
книма, а на великом димњаку пише: „1884 година“.{S} Предсобље патосано опекама, из ког се улази |
напупила не може красније бити и да ће година бити родна...{S} На крају крајева сав сукоб изра |
растанком.</p> <p>Поодавно, на десетак година пред долазак Видосављев, кад су обојица били мла |
кога и ту служи у Витора од пре десетак година.{S} Служила <pb n="31" /> је и дворила покојну Р |
не може да усуче ево већ педесет и осам година.{S} Волели су се као браћа и онако како се могу |
ор Микачић, човек од педесет и неколико година, изгледао је још младолик и држећи.{S} На његову |
е дозволити у својих педесет и неколико година да онај витла његовом имовином.{S} А ја велим: „ |
} Не могу ја у мојих педесет и неколико година дозволити да будем пасторче на моме имању... а н |
ће се подсмевати и то причати неколико година...</p> <pb n="80" /> <p>Али најтеже му је због б |
још не познајете! <pb n="60" /> Толико година живите у селу, а још га не познајете!{S} Здрав с |
но звоне те речи које је чуо пре толико година! ..{S} Данас је прва радост његова, а њега нема |
здра се:</p> <p>— Кад сам могао педесет година без тебе; могу и сад...{S} Могу, ја како! ..</p> |
трговцем што код њега пазарује тридесет година и од њега набавља за кућу све што се у дућанима |
ћ, ја га лично познајем од пре тридесет година.{S} И ти ћеш ми за то дати један динар.</p> <p>— |
арије дете, читава шипарица од дванаест година.{S} Иста мајка: црномањаста, дугих пуних обрашчи |
у његовим рукама сада, после дваестину година, сем то толико што је притврдио ограде и причува |
о!{S} Видосаве, брате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поноси |
вану имали су гостију више но дотадањих година.{S} У вече је било само неколицина из комшилука, |
ица и ћелав; с десне стране човек истих година, крезав и ћелав, а с леве стране човек средовеча |
, одавали су човека кога је тежачки рад годинама и ломио и крепио.</p> <p>Од како зна за се нав |
носи је у сарачану.{S} И тако то стоји годинама и све брњице здраве и читаве.{S} Или нађе кака |
би сад, кад то није чинио пре, у млађим годинама?{S} Сад се заузме с друштвом, са својим! побра |
газда Симо Моравац, човек у четрдесетим годинама, висок, сувињав, смеђ.{S} Носи се лепо и прист |
о основну школу, и од својих вршњака по годинама.{S} Све на њему чисто и у реду, без аљкавости |
S} У врх совре седе Филип, настарији по годинама, побратим Мијат с десне стране, а Мићо с леве. |
анимао у врту који је ове <pb n="68" /> године заградио за читаву ралицу земље и засејао свакој |
лишта сеје кукуруз „американ“ и већ две године како тај кукуруз сазрева као што треба и од њега |
рчету земље, засејао детелину и већ две године скида с њега принос по четири и пет пута преко л |
егрешио, као да би се поримио.{S} И ове године дође он од воденице у очи тога дана те се изми и |
узрели као кост, како је, не знам које године, пала слана пре Мале Госпође и сатрла ране кукур |
и имао богат принос, а сад, ето, сваке године коси је по пет пута.</p> <p>Сељаци су, изнајпре, |
у задружним овцама те му се јагњи сваке године, па <pb n="69" /> треба и они да имају или овцу |
ного би штошта ново увео, и за неколике године показао би свима да је боље оно што он ради, нег |
брадовао дечицом: у размаку од неколике године добили су ћерку и два сина.{S} Поред те радости, |
му нисам уназадио имање за ове неколике године одкако њиме управљам?{S} Ако нисам прикупио које |
мања?{S} Продаде ли што за ове неколике године од некретности?</p> <p>— Нисам ништа упропастио. |
а и сипљива жена од шездесет и неколике године, која нема нигде никога и ту служи у Витора од п |
аке.{S} Као за <pb n="84" /> пакост, те године удари слана око Крстова дана и сав му кукуруз сл |
штиту.</p> <p>То га окуражи те, четврте године у лето, сазва једну велику мобу за жетву, и на и |
RP19030_C15"> <head>XV</head> <p>За три године од дана кад је Видосав примио Микачића имање, мн |
P19030_C30"> <head>XXX</head> <p>За три године Ђуричиног школовања у ратарници, прилике у кући |
о бирали!</p> <p>— Нисмо бирали има три године!</p> <p>— Хоћемо да бирамо, ја како!</p> <p>— Да |
ваља ли ово што се ради за ове две три године у нашој кући?</p> <p>Она уздахну и промуца:</p> |
аци:</p> <p>— Ако буде жив Тодосије, до године ће имати веће детелиште, но то што га ти заорава |
д таког рода несумњива.{S} Већ у другој години он је његову ливаду косио четири пута и имао бог |
па се чешће забавља тиме Јовица у осмој години, мало крутуљастији и лењи, али и он вољан и посл |
за чича-Витора!{S} Ђурица је у десетој години, џигљаст и мало бледушкав, али здрав и окретан.{ |
S} То имање Витор је купио у тридесетој години од једног пропасника који је напустио кућу и сел |
веселити с мојим друштвом бар три пут у години? — вели Видосав и мрда вилицама.</p> <p>Кад уђош |
="SRP19030_C12"> <head>XII</head> <p>За годину дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микачића |
живу ограду, које ће, кад одрасту, кроз годину две, пресадити по међи и подићи трајну ограду бе |
ика да су имали колико им треба за целу годину и опет да нешто продаду, да поднесу све трошкове |
иде цркви, на причест.{S} Кад би једну годину прегрешио, као да би се поримио.{S} И ове године |
id="SRP19030_C29"> <head>XXIX</head> <p>Годину дана доцније много се што шта измени у кући Мика |
l:id="SRP19030_C20"> <head>XX</head> <p>Годину дана доцније једно јутро, из ране зоре, закуца н |
и Перовац?{S} Где су ти побратими и она голадија синоћна, што ми поједе два најбоља брава и шћа |
току која није за тај крај, дружи се са голадијом и несретниковићима, слуша Тодосија, не призна |
преко среде да ме држиш, и натуткаш ону голадију да ме изудара као брава.</p> <p>— Шта сам ти ј |
у где је био стари виноград...{S} А ону голет у брду оградиће и засејати жиром, да се подигне г |
смеју што сам казао да ћу посејати ону голет на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућур |
је крештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је голи Перовац?{S} Где су ти побратими и она голадија син |
Видосав га трља, час му извлачи језик и голица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} О |
мојим кровом. — И у себи му опсова оца голог.</p> <pb n="92" /> <p>У том зајеча свирала и за т |
ело и додају хлеб.{S} Домаћин, Видосав, гологлав обилази и нутка да се једе и пије, па, мало, м |
-Вићентијем Радоњом Жикићем.{S} Видосав гологлав ознојио се по челу и присукује брке, а за час |
ду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више совре, нуди и наздравља и одговара на здр |
е их којекоме.</p> <p>Рад журно одмиче, гомила све мања, а све више комуше, да већ зарастоше у |
око и обасјава комишаоце с једне стране гомиле, а други у мраку.{S} На једном крају девојке у т |
ци.{S} Ноћ топла и мрачна...{S} Наоколо гомиле кукуруза поседало и мушко <pb n="40" /> и женско |
смеју.{S} Момци, где који, по два три у гомили, са пригрнутим копоранима, неко се извалио и опр |
пред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи у гомилицама сустижу, пролазе, жагоре, дозивају се, а Тод |
оји имају посла код суда издвојили се у гомилице, стоје и разговарају тихо: неко забринута лица |
овор све живљи и живљи, људи поседали у гомилице по два трп, једва се виде у диму од дувана.{S} |
азбацане на неколико страна, скупише на гомилу и сместише под наслон до дрвљаника, истребише ка |
<p>Чича се замисли.</p> <p>— Нећу да га гоним, само му не дам овласти.{S} Ако је крив он, нису |
смеју: где је то досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, б |
градиће и засејати жиром, да се подигне гора.{S} Каже Симо из Мораве: сељак без стоке и горе мр |
како Витор предузе старешинство он све горе.{S} Ако што и ради, ради оно што му се свиди.{S} Н |
р, те би неко из куће рекао да се инате горе под јабуком шећерлијом.</p> <p>Једно вече прича та |
па оде у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у посл |
Каже Симо из Мораве: сељак без стоке и горе мртав је.{S} Шума чува здравље људима и штити родн |
носеће.{S} Све једнако: нико боље, нико горе.{S} Заједно се хране; заједно се купају, шетају и |
естили собе, опрали стаклиће.{S} У кући гори велика ватра и уз њу пристављени лонци.{S} Две жен |
зврнуо се лист на грани, ућутала тица у гори...{S} Само се јавка жетелица кроз таласасто класје |
већа.{S} Тишина... само се чује птица у гори, и, час по час, шушне лишће на поветарцу... „Нема |
и не могу дозволити да ми се подсмевају гори од мене...{S} Ја не дам то док имам снаге у мени!{ |
е ме та добрина мимоишла.</p> <p>— И ја горим паре пред очима.{S} Деде да по једну запушимо.</p |
им безјацима, па ће доћи време те ће се горко кајати, што су овако о мени мислили...{S} Морам и |
а трпеза с краја на крај дворишта.{S} У горњем крају старији људи; прогорели од сунца, знојави |
у са прилогом.{S} Витор седи с људима у горњем крају, а он при дну, или стоји с момчадијом где |
еше све живо у колу, сем оних стараца у горњем крају...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
ш овде до нас! — рече један.</p> <p>— У горњи крај! — рече Мићо.</p> <p>— Ту до Тодосија! — пов |
мало, мало, нуди чича-Витора да седне у горњи крај до Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и т |
} Он канда није ни спавао.{S} Ено га на горњој страни дворишта, под јабуком шећерлијом, сео па |
ује и ухвати се за оно мало длачица над горњом усницом што не може да усуче ево већ педесет и о |
ногу преко ноге, а врх штапа услонио уз горњу усну, па гледа преда се.{S} Канда га и роса попал |
овешће се реч како Видосав хоће да сеје гору...{S} Људи се, безбели, <pb n="112" /> смеју: где |
та се, бре, смејете, ја могу да посејем гору по оном Чолопеку Тодосијевом.“ — А Коста Марић вел |
уђе.</p> <p>— Шта је то тамо?</p> <p>— Господин’ председниче, један старац навро хоће да уђе у |
гледе у капетана.</p> <p>— Ево шта пише господин управник:</p> <p>„Поштовани господине капетане |
<p>Двадесет дана доцније позва га један господин да му нешто понесе с пијаце.{S} То беше капета |
де неке ствари што је покуповао.</p> <p>Господин иде напред а Видосав за њим.{S} Кад дођоше у с |
ст, ја јој одем светла образа и велим: „Господин’ капетане, ја имам посла код власти, то и то“, |
> <p>— Молим ја тебе, пусти ти мене код господина председника!</p> <p>Председник лупи у медениц |
</p> <p>— И да учиш добро, да почитујеш господина учитеља и све старије, и добро се владаш, да |
<p>— Ти си одавде?</p> <p>— Па... јес’, господине.</p> <p>— Ти послушаваш кад ти ко што заповед |
на пут потврђењу тапија?</p> <p>— Јес’, господине.</p> <p>— И да поништиш уговор о усиновљењу?< |
у председника.</p> <p>— Другим речима, господине Атанасије, то је „комис-прот“.{S} Моја Полекс |
? — упита председник.</p> <p>— Тако је, господине.{S} Све је тако од почетка до краја.{S} Тако |
стоји с њом у вези.</p> <p>— Извол’те, господине! — рекоше сељаци.</p> <pb n="171" /> <p>—“ Да |
>— Уговор о усиновљењу.</p> <p>— Читај, господине Јанићије.</p> <p>Први члан прочита цео уговор |
и ко што заповеди?</p> <p>— Послушавам, господине,</p> <p>— Понеси ово! — рече му и даде неке с |
ломаза...{S} Разумеш?</p> <p>— Разумем, господине.</p> <p>Видосав предузе посао, а капетан оде |
, а Дамљан Ружић скочи:</p> <p>— Молим, господине капетане, то сам имао да кажем: да предложим |
расматрање наких акта,</p> <p>— Управо, господине Јанићије, та „лења торта“ то ти је једно чудн |
сад?</p> <p>— Ти знаш како сам га узео, господине...{S} А он окренуо други лист и...</p> <p>Пре |
питомци.</p> <pb n="170" /> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— И пре смо бирали!</p> <p>— Нисмо би |
а и из домаћинске куће.</p> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— Има таких младића!</p> <p>— Треба б |
да бирамо, ја како!</p> <p>— Да бирамо, господине! — рекоше сви.</p> <p>Капетан продужи:</p> <p |
он?</p> <p>— Узели га душмани на руку, господине, једва чекају да зажмурим, да ми дигну имање. |
ме још нешто послушаш? '</p> <p>— Хоћу, господине. '</p> <p>Он га одведе у шупу.</p> <p>— Да оп |
.</p> <p>— Ето да ти причам...{S} Знаш, господине, рецимо... кад сам ја... овај... и моја покој |
акође, беше члан те скупштини.</p> <p>— Господине капетане, и ви браћо, и ја би’ једну рекао!</ |
ше господин управник:</p> <p>„Поштовани господине капетане,</p> <p>И ако се лично не познајемо, |
? -</p> <p>— Изузели се рђави људи, мој господине, да ми растуре кућу.</p> <p>— Како то?</p> <p |
>— Које добро?</p> <p>— Даће Бог добро, господоне...{S} Тера ме нека добрина по суду, да и вама |
ме.{S} За мене је добра.{S} Она није за господу него за сељаке.{S} Ко хоће да господује он учи |
зготовити леп ручак који би смео и пред господу изнети, умео се наћи у свакој прилици, учтиво с |
а господу него за сељаке.{S} Ко хоће да господује он учи друге школе, а ко хоће да ради тежачке |
е знам које године, пала слана пре Мале Госпође и сатрла ране кукурузе.</p> <p>Донеше и врућу р |
оџаклији...</p> <p>Тог лета, по Великој Госпођи, Витор даде Ђурицу у школу.{S} Једног дана каза |
осављевим.{S} Он му је сад изгледао као гост који се уселио у кућу и већ постао досадан.{S} Осе |
осав се решио да чича-Витора сматра као госта у кући, да престане запиткивати га за сваку ситни |
осане треницама Једна соба намештена за госте, са два пуна гвоздена кревета, са застртим столом |
дрављу!</p> <p>Видосав изађе да испраћа госте.{S} Поздрави се с неколицином, па му Витор примет |
џаклији.{S} Жена и деца прилазе те љубе госте у руку, па настаје послужење.{S} Зна се све шта ј |
оше деца, приђоше фуруни па блену у ове госте и смеју се њиховим шалама.{S} Сад више воле овде |
и одведоше у шталу, а чича Витор одведе госте у оџаклију, где су намештене клупе застрте ћилимо |
</p> <p>Он је, у старој кући имао своје госте:{S} Филипа Перића, Мијата Симића и Мића Савића, с |
ле, бабо, знаш како је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја самих, што ’но веле, п |
>— Бог с вама, к’о да успремате за неке госте или некакав свечаник!</p> <p>Они се смеју.{S} А о |
е је и они обредише.</p> <p>Час по час, гости су били све веселији.{S} Да није било скоро смрти |
јаше иза њих и нуткаше их да ручају.{S} Гости гледају једно у друго.{S} Младожења се постидео, |
дошли,“ опомену Видосава да пази да се гости почасте и удаљи се.{S} А они осташе на истом мест |
има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре не треба да |
и преко обичаја.</p> <p>Ови Видосављеви гости нису у званици, <pb n="58" /> али су му дошли на |
а, сељаке из истог села.</p> <p>Сви ови гости, за великом совром, то су званице, они се зову и |
ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали гости били су поседали у велику совру, те их је намести |
ри дана...</p> <p>О св. Јовану имали су гостију више но дотадањих година.{S} У вече је било сам |
вде код ове четворице него код оноликих гостију у оџаклији.</p> <p>Мало прође, па ето ти Витора |
на кога нису призвали кући те частили и гостили!{S} Па шта им се види од тога?{S} Чиновник дана |
— дочека Витор.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрим, ако Бог да!</p> <p>За Витором |
својој кући, — рече Витор и оде својим гостима.</p> <p>У оџаклији ручали сви и служи се кафа и |
</p> <p>Видосав однесе буклију и својим гостима те је и они обредише.</p> <p>Час по час, гости |
да се.</p> <p>— Јеси ли се надао оваким гостима? — поче Филип.</p> <p>— Добрим, увек... и добро |
бележје...</p> <p>Чича Витор погледа по гостима и укућанима, рече:</p> <p>— Кад су се деца зами |
/p> <p>— Ако он дође па викне: незваном госту место за вратима, — шали се Мићо.</p> <p>— Ко?{S} |
одосије.</p> <p>— Није готово, него без готова, — дода други.</p> <p>— Свој леб једемо, а туђу |
</p> <p>За тај дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Р |
гој спавају слуге и надничари.{S} Ту се готови јело, суши пастрма, вешају сланине И пршуте.{S} |
у.{S} То нам је у крви! </p> <p>— Вала, готово, право велиш, Тодосије.</p> <p>— Није готово, не |
тељу, — пљеска Витора по рамену: — и на готово долазиш, брате...{S} Само да сачуваш што је он с |
а нек уситњава, а овако лако је доћи на готово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор до |
о, право велиш, Тодосије.</p> <p>— Није готово, него без готова, — дода други.</p> <p>— Свој ле |
за какав рад, сем да тарне у угарке, да готовом водом проплаче који суд и маже метлом преко кућ |
асла, па ејвала му!{S} Лако је сести за готову совру као ово ми овде, код овог нашег домаћина — |
није ништа друго, — смејури се старац и граби да час пре избегне одатле.</p> <p>Затим оде у ком |
шљивовиком, а на тавану виле, лопате и грабуље.{S} На другом крају вотњака свињац за крмаче са |
пасуљ на розге.{S} Кад он, на доколици, гради котарице, они му секу лесковину и дељу је донекле |
је све расло и бујало но окрајцима иза грађевина....{S} И шта ти све не порадише!</p> <p>Све њ |
што се мучи инокосник.{S} Поградили су грађевине, приновили и окрепили омање, подигли свакојак |
и руку..</p> <p>— Узми, за тебе је то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде свилени гајтан |
дружином!</p> <p>— Сви ми с дружином! — гракнуше људи.</p> <p>Усташе сви те чича Вићентије изло |
ј трави и приђе му.{S} Јабука отпустила гране, он се извалио под њу, мало се погучио, налактио |
</p> <quote> <l>„О јаблане, не развијај гране,</l> <l>Ој јаране, не разбирај за ме,</l> <l>Сино |
Упекао јулијски дан: изврнуо се лист на грани, ућутала тица у гори...{S} Само се јавка жетелица |
није сејат у селу Врљугама.{S} Та њива граничи се Тодосијевим имањем и била је поред пута који |
не по вотњаку, нигде маховине нити сухе гранчице на дрвету: свака шљива масна и глатка као обри |
— и угледа Видосава!{S} Накупио сувога грања по шевару, увезао појасом читаво бреме, затурио н |
човек и сео да ради!</p> <p>Деца бацише грања и комуше на ватру, <pb n="45" /> те се изви пламе |
о.{S} Месец тек прогрејао и кроз широко грање просипа бледе млазеве.{S} Постављена дугачка трпе |
жена велика ватра са две главње и сухим грањем.{S} Пламен лиже високо и обасјава комишаоце с је |
и своме народу него да седне на народну грбачу...{S} И знаду га и цене сви у апелацији и касаци |
— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, да измишљају најгадније лажи о мени?< |
</p> <p>— Нека ти смета!</p> <p>— Он ме грди.</p> <p>— Нека те грди!</p> <p>— Исмева ме где ста |
!</p> <p>— Он ме грди.</p> <p>— Нека те грди!</p> <p>— Исмева ме где стане.</p> <p>— Нека те ис |
а да се избрецне на њега, да се инати и грди с њим, да му увреду врати равном мером.{S} А зна д |
ј мери да може дозволити да га с правом грди и напада...</p> <p>На послетку обузе га нека ватра |
оје у оџаклији и извади ону хартију иза греде па пружи Видосаву:</p> <p>— Ево ти ово, синко.{S} |
аго бабу! — рече и онај табак задену за греду.</p> <pb n="9" /> <p>Сутрадан је освитао празник. |
ади, ако неће нека иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су моја деца, моји |
ље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је сто грехота! ..{S} Не’ш, синко! ..“ — броји старац у себи и |
а шапће на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам у Бога... није човек од реда.{S} Младо и зел |
то чује о себи неповољно, њега то једи, гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли о томе |
<p>И оде воденици.</p> <p>Они остадоше грицкајући лепиње и чувајући стоку...</p> </div> <div t |
p>— Бог ти помогао! — викну по десетину грла.</p> <p>— Добро вам седећи!</p> <p>— Добро дошао!< |
јем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде прићи: |
ове травке берем дукате, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негујеш.</p> <p>— Није, вала, нег |
ани.{S} Сигурно ће му сазидати цркву на гробу, — теши он њу, еда би и себе утешио.</p> <p>Она с |
ље, метне се по киле шећера, фртаљ киле грожђа, по фртаља смокава... — прича председник једном |
„комис-прот“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе, а никако смокве и шљиве.{S} Разумете, никако!</ |
а, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку прекорну реч, њега не |
/p> <p>— Тек, велим...</p> <p>— Не бије гром у свако дрво, — додаје други.</p> <p>— Где је хасн |
ларију, он смести ствари у кујну и доби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још нешто послушаш? |
м пару да метнем на крст у цркву и који грош да попијем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан на грм |
ужан на два три места у чаршији по неки грош и динар.{S} Да то одужиш, синко!</p> <p>— Хоћу, ба |
осим дрва газда-Милики... даће ми човек грош...</p> <p>А Ђурица му вели:</p> <pb n="177" /> <p> |
а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три гроша.</p> <p>— Добри су и нису скупи, — вели Витор.{S} |
ринчића.{S} На једном месту цени по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три гроша.</ |
даше и сашапташе:</p> <p>— Колико је то гроша? — пита Јовица Ђурицу.</p> <p>Овај му каза.</p> < |
вај му каза.</p> <p>— Ја имам четрнаест гроша.{S} А ти?</p> <p>— Ја шеснаест.{S} Имамо доста, а |
тешко, као да јој се навалила стена на груди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је то толико |
ме Јовану.</p> <p>Дубок уздах оте се из груди Витора Микачића и даде му се на мисао, те оде дал |
чошном јелечету, са свиленом марамом на грудима, лепо и скромно очешљана у плетенице, са једним |
то их носи празником: чакшире, копоран, грудњак и зубун.{S} На неколико ексера по дувару закачи |
школама, тамо у ратарници, где учи онај Гружанин...“ — мисли Ђурица, па се пренесе мислима у ту |
чима кад се упозна с једним ратарцем из Груже.{S} Упознао га је једног пазарног дана у вароши, |
чинила се да нешто послује.{S} Ђурица и Грујица час улазе, час излазе и повирују.</p> <pb n="18 |
ку Тодосије се запрегао, па с Ђурицом и Грујицом реде брава и спремају ватру да га пеку на равн |
а, и не рече ни речи.</p> <p>Напослетку грунуше му сузе низ образе и замаче на капију...</p> </ |
му сељаци завидели што је дошао до тако груписаног имања појевтино, па се поносно тиме и хвалио |
леје у врту, предузе сејање усева.{S} У груписаном имању око куће имао је довољно земље за свак |
} А оно што има уредио је како је умео: груписао њиве за себе, истребио ливаде, очувао забране |
више приграби имања и заокругли, да га групише и подведе под један плот, и ту најпре страда ко |
као дериште! ..</p> <p>Она убриса очи и грчевито стезаше своје шаке.</p> <p>— Говоре по селу!{S |
а сламњачом, ћилимом, јастуцима и новим губером, до њега сандуке фарбане, дућанске, пуне ствари |
во јада са Видосавом!..{S} Тај се човек губи, из дана у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је ч |
о посинка.</p> <p>Видосав је већ почео губити вољу на пољу око увођења новог начина рода.{S} К |
Тако!{S} Држи ти за рогове! — Па усука гужву од сена и стаде трљати по левој страни трбуха.</p |
прти снег поновац и направише се читава гумна по пијаци.{S} Младеж пркоси и снегу и зими и оста |
арке, мале свађе, чича Витор се мрштио, гунђао, — па је остало по старом.</p> <p>Видосав се реш |
казао још првих дана кад су почели тек гунђати по селу: затисни уши, отвори очи и хајде право! |
! — И окрете се кући.</p> <p>Витор оста гунђорећи и псовајући..</p> <p>Тек што се Тодосије врат |
</p> <p>Старац се врпољи...{S} Тодосије гунђори: „Лаже, нисам ја то причао.“ А младићи га постр |
ешта му узду, колан, шиљте и непрестано гунђори и броји:</p> <p>— Тако но како... чес и поштова |
ије мало, они у кући чуше да чича нешто гунђори у авлији.{S} Мало потраја, па се чује све јаче |
утиш, нисмо очи вадили!</p> <p>Он нешто гунђори.</p> <p>— Чу ли што ти рекох, море!</p> <p>— Не |
ш? — довикује Тодосије.</p> <p>Он нешто гунђори.{S} За тим се продера:</p> <p>— Ојс, у бразду! |
огледа низа се, уђе у собу те обуче нов гуњ и натакну алов фес, извади некакву хартију из санду |
чакшире од плавкаста сукна, памуклију и гуњ.{S} Ружица му спремила нове чарапе с двојим вођицам |
.{S} Зрели људи прекрстили ноге, обукли гуњеве па полако раде и тихо разговарају.{S} Жене, опет |
росед, у широким чакширама и пространом гуњу; за њим неки њихов пријатељ из суседства, некакав |
опери.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и чакширама?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу и к |
а Ружица успрема по кући, Витор пригрне гуњче и с посинком изађе више оџаклије под јабуку шећер |
гов побратим Мијат.{S} Видосав пригрнуо гуњче, ухватио мале рогуље за парожак па се поштапљује |
} Чича Витор успија уснама, они до њега гуркају се и погледају испод обрва.</p> <p>— Кад отуд и |
ници, — накељи се Тодосије.</p> <p>Поче гуркање, подмигивање, док онај одозго продужи:</p> <p>— |
ић...</p> <p>— То је оно што се пева уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича |
ци.{S} На њиви ће остати сама детелина, густа и сочна, да се све више шири и бокори.</p> <p>Даљ |
а, ону сивкасту паучину с ливада, проби густа зелена трава и зазеленеше се поља, размилеше се о |
се секретар, млад човек, завукао руку у густу косу, одупро се на лакат и задубао се у расматрањ |
о рећи, па успљешта устима као да нешто гута...{S} У том зајаука воденички камен и он скочи:</p |
ије могло бити... сем да се у’ватимо за гуше! ..</p> <p>— Нешто сте се поџавељали?</p> <p>— Јес |
оније? — рече и нешто му суво застаде у гуши, те се мораде искашљати.</p> <p>— Шта би?{S} Скочи |
обру?</p> <p>Видосаву се ухвати нешто у гуши као оскоруша:</p> <pb n="97" /> <p>— Полако, бабо. |
узмрда сухим устима, закркља му нешто у гуши и заћути.{S} Мало доцније заиште чашу ракије.</p> |
/p> <p>Он подиже главу.{S} Зашишта му у гуши и хтеде да искашље нешто што му се припило као оск |
вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа и подмлађена.{S} Воденица остаде онако као што је |
Што му није ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да |
>Ружица оде у кућу да спреми шта треба, да га послужи, а он се услони на столицу и своју штаку, |
жност разборита човека да се усавршава, да иде за напретком, да се отреса од заблуда, и својски |
шевина његова и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју је давала од вајкада, да |
н нема тог срца да се избрецне на њега, да се инати и грди с њим, да му увреду врати равном мер |
одрум им није био празан.</p> <p>Слога, да Бог поможе!{S} Видосав се старао да не даде никаква |
е за оправку мостова.{S} Али, пре тога, да свршимо посао са питомцима.</p> <p>Сељаци подигоше г |
, да је искренуо језик да му се наруга, да га поздравља од беде, или да му извуче коју реч да в |
а ону корист коју је давала од вајкада, да ради као што су му стари радили, и то је све.{S} На |
д:</p> <p>— Не знам, бабо.</p> <p>— Ја, да речем да жалим, не жалим; нек пије колико може.{S} Н |
оме човеку да ту плеви, залива, чепрка, да се сваки дан радује како му рад напредује.</p> <p>Чи |
ђа.{S} Молили су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што радити, нека ради, |
дан, молила би га, преклињала, тешила, да се прибере и поврати.{S} Али он неће да чује ни за к |
ао што није, па да он дочека пријатеља, да он удоми своју кћер.{S} Чини му се да је, он главом, |
оће, и то старешинство, и та главобоља, да га слушам као роб, само нек: не виче и нек не ћути.. |
} Ти идеш на руку твојим непријатељима, да виде несрећу од тебе.{S} Не дај се! — саветује га То |
ати у ред.</p> <p>— Тек... баба Вујана, да смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате з |
својски се трудио да још штогод дозна, да још који корак измакне унапред.{S} Оно што није мога |
слене.{S} Видео је од Пере чика-Рајина, да и он има своју овцу у задружним овцама те му се јагњ |
жује зима.{S} Дођоше овчари са планина, да закупе сена за стоку:</p> <p>— Домаћине, чули смо да |
ека ни дан, најмање...{S}Како је лична, да се поносиш њом...{S} Ова клемпава свиња праси по дес |
ће остати сама детелина, густа и сочна, да се све више шири и бокори.</p> <p>Даље је порадио ов |
о семе посејем свуда око мог имања, па, да Бог помаже!{S} Онда би други чувао моје имање.</p> < |
како тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га потреви сама.{S} Пред подне примети га на ливади, |
— Који народ?{S} Народ! „Говор’те уста, да нисте пуста!“</p> <p>Он ућута.{S} Тодосије продужи:< |
ивуче полако, варакајући се иза дрвећа, да је не види.</p> <p>— Шта се ти прикрадаш као лопов? |
и он, Видосаве: није ово кућа Коружића, да толико расипа и да се размеће...{S} А жене слушају и |
ове речи... и настао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, |
то радили!{S} Омразили се као со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две трп капке |
вина и стаде нуткати једног по једног, да једу у пију, да се не снебивају.{S} Па се опет измач |
или и дужност да легну још више на рад, да се побрину и за подмладак.{S} Колико би пута Видосав |
рада се да <pb n="165" /> види тај рад, да и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и његов рад.. |
мали.</p> <p>— Причај-де, море, штогод, да не задремамо.{S} Моба је.</p> <pb n="90" /> <p>Тодос |
ујеш, море!{S} Нећу ја милости од тебе, да ми га ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети |
и, и ја му казао: „Ти, синко, Видосаве, да почитујеш мене као родитеља и свог старијег и да при |
або!</p> <pb n="132" /> <p>— Хајде, де, да прообичајимо...{S} А није ми до тога.</p> <p>Умочи ш |
ушен.</p> <p>— Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се једном и ми разговоримо као људи! — вели чича с в |
а откидати по неку пару да му се нађе, да не досађује посинку.{S} Врт је најпријатнија забава |
није да кажем нешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ватру међу вас...{S} Него велим: хоћу све да и |
, те оде далеко, далеко...</p> <p>Боже, да речемо да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она б |
чију да готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У кући наложена велика |
и веђе на чело, — И мора човек да пије, да тера сичију са срца...{S} И мора да се опија, и Бог |
заорао Видосављеву детелину, Тодосије, да би сузбио повику против <pb n="136" /> Видосава, реш |
ска посла, брате! — подвикује Тодосије, да сви чују.</p> <p>Људи оћуткују и згледају се кроз по |
су миши гдегод прогризли, па затискује, да не буде штете.</p> <p>Обиђе шталу, торове, стоку, па |
ежи бољитку, да има бољу пасмину стоке, да сеје детелину, подиже живу ограду и уводи нове обича |
како ћеш подићи што бољу пасмину стоке, да имаш од ње што више користи, како ћеш гајити и подиз |
ни за какав рад, сем да тарне у угарке, да готовом водом проплаче који суд и маже метлом преко |
Здраво сам.</p> <p>— Ја дођох, кастиле, да ти кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</p> <p>Он избечи |
части га да му измами неко парче земље, да купи појевтино, или да осече неко дрво из његова заб |
итора четири краве музаре, мале буџуље, да сваку упртиш на леђа као козу.{S} Сој никакав и неуг |
чар за телад.{S} Пролази сви са стране, да стока нема посла по дворишту.{S} Пред шталом наслон |
о се и ћути.{S} Ја га понудих да седне, да му скувам каву...</p> <p>— А он?</p> <p>— Он вели: „ |
— Изузели се рђави људи, мој господине, да ми растуре кућу.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Тако.{S} |
младиће чији родитељи имају лепо имање, да би могли по свршетку школе применити своје знање на |
суљ?</p> <p>— Ја. </p> <p>— Седи, море, да седимо.</p> <p>Он се забечио у комушу, занео се као |
Ми смо већ о томе говорили, деца су се, да речемо, заречила и замиловала...{S} Сад да испунимо |
, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је остав |
а за кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, да само радим и диринџим, већ посинак, и више знам него |
} Навикни се на то!{S} Видосаве, брате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, |
по селу, да се душмани радују и свете, да ће се подсмевати и то причати неколико година...</p> |
кисао, треба ли да набави које сириште, да нема каквих чини на стоци и белом мрсу, да није ко ш |
ставимо то, хајдемо-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни помену |
музе краве, кад салева млеко у карлице, да јој сучеш цевке на витлићу, и то.</p> <p>Али она сал |
е Бог.{S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га питају: коли |
у и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати.</p> <p>Видосав лежаше на кревету, н |
се.{S} Ружица га натера те се пресвуче, да му те једе и две три попије, па га окупи молити, као |
че, гомила све мања, а све више комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса.{S} Како ко комиша |
окрио је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да се привремено склони с њиве док се не отера кући, и |
оћуткује, мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи да се мало |
сваки позив од власти, сваку тапију, и, да ти кажем, уговор, и да прибележи шта хоћеш и кредом |
Знам, бабо.</p> <p>— Изучио много... и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у о |
окупи молити, као и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А он проговори: „Ћути, не пл |
м њивама и како треба да пази шта ради, да се с њиховом кућом не шегачи свет.</p> <p>Видосав ни |
p>— Жив био и велики пораст’о!{S} Седи, да седимо!</p> <p>Он се снебива, стид га да разговара с |
о испира уста са мном.{S} Да сам млађи, да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S |
ће Тодосије кресати неко дрво на међи, да не захлађује Виторову њиву и не смета усевима...</p> |
е!</p> <p>На аљкавост и мурдарлук мрзи, да очима не види.{S} Хоће да је свако чељаде хитро и ок |
, коме ћеш се другом надати но комшији, да ти помогне?{S} Или те нападну зли људи, или, не дај |
А и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слободнији.</p> <p>— Нећу вам ја ту... што ’ |
да што више приграби имања и заокругли, да га групише и подведе под један плот, и ту најпре стр |
еш да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се осв |
о му се да све село само о њему говори, да се, где двојицу сретне, подмигују и њега исмевају.{S |
Данас је причес... још по неку па кући, да положимо стоци и пресечемо које дрво на дрвљанику... |
оше се.{S} Дамљан оде Тодосијевој кући, да разгледа шта је порадио, а Ђурица оде својој.{S} Иде |
новим положајем и стањем у својој кући, да не почеше његови пријатељи пружати прст на Видосава |
да чича-Витора сматра као госта у кући, да престане запиткивати га за сваку ситницу, већ да рад |
е носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи свој буквар из кога ће га брат поучавати. |
ао се да му се не јавља у овој прилици, да не би било свађе, али не мога отрпети, док не оде до |
сао да, ето тако, плетеш тај приглавак, да помажеш мајци кад музе краве, кад салева млеко у кар |
суте шљунком.</p> <p>Испод куће вотњак, да не можеш с краја на крај дозвати.{S} Сав ограђен у п |
хтели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан уверавам и убеђујем<pb n="140" />, а ви д |
</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не дам, да ћу погинути на овој поњави земље!</p> <p>Затим се ок |
>Он махну главом:</p> <p>— Видиш и сам, да ти ништа не причам.</p> <p>Чича Витор прави се невеш |
ије тек онако, него, право да ти кажем, да разгледам Тодосијев рад.</p> <p>Ђурицу обузе нека ми |
p>— Јесте, на Видосаву.</p> <p>— Молим, да се све то пренесе на мене.</p> <p>Они га запиткују ш |
ича Витор накастио да се састане с њим, да се лепо разговоре.{S} Казаће му какву лепу реч, умир |
ецне на њега, да се инати и грди с њим, да му увреду врати равном мером.{S} А зна да није заслу |
у, господине, једва чекају да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је |
а да се усавршава, да иде за напретком, да се отреса од заблуда, и својски се трудио да још што |
голет у брду оградиће и засејати жиром, да се подигне гора.{S} Каже Симо из Мораве: сељак без с |
ању је да о томе размишља по читав дан, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна какав |
ну и доби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још нешто послушаш? '</p> <p>— Хоћу, господине. ' |
} Осећао је да је запостављен, понижен, да је, здрав и прав, добио тутора који ће руковати њего |
ас и зврколи својим вретенцетом.{S} Он, да није докон, скинуо неколике вешалице кукуруза па се |
и шта ли ће рећи о њему... сиромах он, да је знао да је бабо овако расположен, па да га дочека |
мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да ме не може очима гледати.</p> <p>Тодосије махну руко |
једну ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него она која није н |
ву прљавштину!{S} Дај све чисто и ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније |
иморати Витора да му да и старешинство, да он није сам пристао и уступио му...{S} Зар ми не зна |
није ни било.{S} Други неће тако, него, да је кабил, возао би и среског ћату на својим колима в |
p>Он приђе ратарцу.{S} Хоће, како тако, да се упусти у разговор и упозна с њиме.</p> <p>— Ти уч |
нахватала скорупа, како се сири млеко, да није мрс прокисао, треба ли да набави које сириште, |
ти на моме имању! — дрекну чича толико, да залајаше пашчад и закаукаше ћурани по дворишту.</p> |
>Па поче распитивати полако, изнаоколо, да ли коме шта дугују.{S} Виде да у селу не дугују нико |
а нико, или кад је напољу сухо и топло, да се склони у <pb n="155" /> воћњаку у какав хлад, исп |
</p> <p>Тодосије изађе.</p> <p>— Овамо, да видиш наше друштво.{S} Још нам само ти фалиш! — доче |
ко суђено и то мора бити, онда, велимо, да ово што смо са сила труда и зноја стекли, оставимо н |
то што пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе |
откосима дуже но обично ливадско сено, да се добро осуши.{S} Знао је да је не треба много прев |
— чини му се да тај није тако говорно, да је искренуо језик да му се наруга, да га поздравља о |
има да је урађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у |
тупам све моје имање кретно и некретно, да на њему ради и мене издржава и почитује ме као стари |
— Хоћу, бабо!</p> <p>— И да учиш добро, да почитујеш господина учитеља и све старије, и добро с |
те.</p> <p>— Ја кажем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па да се зна да си свршио осн |
току да не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње |
ико колико је човеку потребно за живот, да не би оскудевао и живео на туђ рачун.</p> <p>Витор ј |
као да се нешто присети:</p> <p>— Јест, да идемо кући! — и одјури да доведе коња.</p> <p>За час |
кровом.{S} Код воденице намести слугу, да ради, а он ће га обилазити сваки други дан.</p> <p>К |
за целу годину и опет да нешто продаду, да поднесу све трошкове.{S} Имали су хране и за стоку а |
арао.{S} На детелишту су посејали елду, да не остане беспослено земљиште, и то је питање скинут |
гне одатле.</p> <p>Затим оде у команду, да види је ли штогод нарезато на њихову кућу, за војску |
оне...{S} Тера ме нека добрина по суду, да и вама досађујем.</p> <p>— Шта је, брате? -</p> <p>— |
као човек, са женом и децом за трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је |
а је нарочито тражио да се разговарају, да му пружи утешну реч и да изгрди Витора, али не може |
Али је ли право да ме грде и оговарају, да измишљају најгадније лажи о мени?</p> <p>Тодосије по |
ткати једног по једног, да једу у пију, да се не снебивају.{S} Па се опет измаче и оде у оџакли |
ника, огледа колан и ухвати за зенгују, да <pb n="51" /> узјаше.{S} И чича напред на коњу а он |
вљу, Виторе!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да се управља... — одмаче Антоније.</p> <p>Он |
е овог труда!</p> <p>— Зар, на прилику, да будем ја паметнији од мога оца!{S} Да је ово добро, |
ам ја ту... што ’но веле... на прилику, да вам служим све редно, него...{S} Ружице, постави-де |
и и дошао...{S} Нисам ја подизао стоку, да је ждере свет...</p> <pb n="87" /> <p>Па поћута и ра |
S} Шта им је криво што он тежи бољитку, да има бољу пасмину стоке, да сеје детелину, подиже жив |
постићи: зна да тај глас бруји по селу, да се душмани радују и свете, да ће се подсмевати и то |
младићи који су свршили основну школу, да су доброг владања и из домаћинске куће.</p> <p>— Зна |
ато, данас сам сазвао среску скупштину, да посвршавамо неки хитнија посла.{S} Мислим да можемо |
е обичаје у мојој кући и на моме имању, да ми црвени образ под старост...</p> <p>И ту поче ређа |
нема каквих чини на стоци и белом мрсу, да није ко што уврачао.</p> <p>И тако све редом, од нај |
у кметовима:</p> <p>— Молим, видите ту, да не дугује штогод од данка.</p> <p>Они загледају у књ |
52" /> <p>Кад га потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен она приђе да га разговори.</p> |
} Шта им ја сметам, шта сам им на путу, да ми <pb n="105" /> се подсмевају за леђима?{S} Зар он |
није ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га ис |
ади тако како не би изостао иза других, да за свог века очува што је наследно и да штогод привр |
олан, нећеш још једанпут да то попеваш, да чујем шта ’но велиш?</p> <p>— Шта ти мораш знати шта |
итеља и све старије, и добро се владаш, да нас не осрамотиш!</p> <p>— Хоћу, бабо, науке ми!</p> |
то, богме... није то ништа.{S} Не идеш, да му штогод напакостиш, него, тек ’нако...</p> <p>— Ни |
етка, ја, то нисам заслужно...{S} Ја... да ти кажем... не знам хоћу ли, тетка... — узмуца он, к |
есам ли ја дорастао... рецимо, тетка... да толиким имањем...{S} И јесам ли ја то заслужио...</p |
ковића у Качеру.. најбољи је Видосав... да усинимо њега..</p> <p>Ове му речи и данас звоне у уш |
ан рече:</p> <p>— Да га зовнемо овде... да га питамо. </p> <p>Капетан махну руком:</p> <p>— Ост |
о му се тако може... и што тако хоће... да ме лакше истисне с имања...{S} Ја му сметам... не мо |
е му волови и плуг?</p> <p>— Не знам... да нешто оре.</p> <p>— Шта ће орати усред лета!</p> <p> |
нак!{S} Немој ти... по твоме обичају... да се секираш и мислиш! ... — рече на послетку и оде.</ |
ну и промуца:</p> <p>— Говоре у селу... да ћеш... да нас истераш... бабо! .. — И бризну у плач. |
ца:</p> <p>— Говоре у селу... да ћеш... да нас истераш... бабо! .. — И бризну у плач.</p> <p>Со |
ажу Витору и у другим лакшим пословима: да терају кљусад у вршају, беру дулеке, трпају пасуљ на |
карлице млека на другој.{S} А чистоћа: да лазнеш мед с патоса!..{S} Наоколо и остале зграде и |
он присвојио оно што му је најсветије: да располаже са својом децом...{S} Хода, мисли, хуче, с |
оји њему у пркос хвале Видосава и веле: да не би њега не би село сазнало за многу новину што ра |
а до уста проћи све село и наплести се: да је крв и нож у Микачића кући! .. „Шта му је криво?{S |
није могао отриети а да му не изговори: да треба да је толико паметан да зна како је друкчија з |
шта.</p> <p>— Хвала Богу, те могу рећи: да не дугујем ником ништа, сем Богу душу, — рече Витор |
попије, па га окупи молити, као и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А он проговори |
гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако двојица на пу |
сподине капетане, то сам имао да кажем: да предложим да се тај Ђурица избере за питомца.</p> <p |
пара кило.{S} Не знам шта би ти рекао: да ли сам их скупо платио?</p> <p>И гледа му у очи.</p> |
знао шта је, док није Видосав објаснио: да на тим лејама подиже младице за живу ограду, које ће |
чињаше да тиме прави инат чича-Витору: да уводи оно на шта он виче и због чега је омрзао посин |
.</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да се управља... — одмаче Ант |
а су му сад још милији и <pb n="123" /> да би их турио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне д |
би му било најпотребније <pb n="14" /> да има на чему развити рад, како је он то видео у толик |
ије.{S} Сад зна све село <pb n="145" /> да то није истина.{S} А Витор је изјавио пред судом да |
кола.{S} Разумеш?{S} Па <pb n="169" /> да скинеш точкове и подмажеш осовине...{S} Ено бунара о |
ала на части!</p> <p>— На чем хвала!{S} Да Бог да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе да испраћа го |
у!</p> <pb n="27" /> <p>— Час посла!{S} Да по једну попијемо!</p> <p>— Молим те!</p> <p>— Молим |
, да будем ја паметнији од мога оца!{S} Да је ово добро, сејали би наши стари.</p> <p>— Није ов |
окопа.{S} А, пусник, јак и издржљив!{S} Да камен види из земље колико нокат, он би га, земанле, |
вилицама.</p> <p>— Хвала, домаћине!{S} Да Бог да овако и код наше куће! — вели Филип.</p> <p>— |
ја поникао као ова травка на ледини!{S} Да је сваки од њих прикупио по онолико земље колико сам |
е.</p> <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила сваки дан, молила би га, п |
и он скочи:</p> <p>— Измлевено жито!{S} Да заспем жито!</p> <p>И оде воденици.</p> <p>Они остад |
а и да су двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе посејем свуда око мог имања, па, да |
Виторе, кад сам те досад преварио! .{S} Да сам могао ноћас бих дошао да ти јавим.{S} Рекох: пор |
евет и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А |
Шта нека?{S} Знам ја, рецимо, све...{S} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> |
како ти наредиш онако је најбоље...{S} Да сам тобом ја не би’ узела никога из села...{S} Ако т |
кљусе стиже им на меру за коњицу...{S} Да ми је одвести ове лудаке да виде како газда Симо под |
е не зна ни за девету част као тата.{S} Да чујеш шта веле наши сељаци, па и сами Коружићи!</p> |
а је усинио и преписао му све имање.{S} Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, ка |
као што живи други народ у Шумадији.{S} Да вам ја покажем како се живи!“ Па, мајчин сине, поче |
по час, гости су били све веселији.{S} Да није било скоро смрти у кући, сад би се заорила песм |
угледати, подгуркивали се и смејали.{S} Да је откуд било Видосаву да се привуче и ослушне:</p> |
м те, бато, немој то никоме причати.{S} Да чује бабо, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.< |
код своје куће.{S} Овде ваља радити.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако ј |
вријеме, са овим младим нараштајем.{S} Да ти наврнча што ниси ни помислио!</p> <p>Чича Витор н |
исам рад да ико испира уста са мном.{S} Да сам млађи, да се могу рвати и бочити с њима, ја не б |
еста у чаршији по неки грош и динар.{S} Да то одужиш, синко!</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И да |
е његово дете, ово је његова радост.{S} Да је среће, као што није, па да он дочека пријатеља, д |
есто на прагу него у штали о диреку.{S} Да је нисам више видео онде!</p> <p>На аљкавост и мурда |
је њему место на путу него у вајату.{S} Да га нисам више видео онде! ..</p> <p>„Или се окрене м |
је боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису надали дреку на њега, он би продужио како је по |
и, па ми реци: имам ли ти што дужан?{S} Да се није задужио код тебе?</p> <p>Он одговори да не д |
љут.</p> <p>— Шта му је тата учинио?{S} Да чујеш ти шта веле наши сељаци...</p> <p>— Шта веле?< |
<p>Чича заћута.</p> <pb n="121" /> <p>— Да истераш из куће посинка, као пропасника? — објасни п |
присети и рече:</p> <pb n="114" /> <p>— Да Бог да у здрављу...{S} Хвала ти, Антоније!</p> <p>Са |
То је реткост!</p> <pb n="174" /> <p>— Да је други на твоме месту, он би играо од радости!</p> |
— Ја, код суда.</p> <pb n="116" /> <p>— Да ти не би требало познанство?</p> <p>— Какво познанст |
а заповеда!</p> <p>— Но како! </p> <p>— Да узме дизгине у шаке!</p> <p>— Да запали чибук!</p> < |
шапташе се:</p> <p>— Крмачица!</p> <p>— Да купимо!</p> <p>— Не смемо!</p> <p>— Што да не смемо? |
забрасмо твог сина за питомца!</p> <p>— Да учи ратарницу!</p> <p>Он заврнуо рукаве иа пере точк |
> <p>— Да узме дизгине у шаке!</p> <p>— Да запали чибук!</p> <p>Ружић продужује:</p> <p>— Чекај |
ми!</p> <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се разиђу и причају |
тебе!{S} То ми не смеш одрећи!</p> <p>— Да чује бабо!</p> <p>— Нека чује!{S} Ми смо добри прија |
p>— Хоћемо да бирамо, ја како!</p> <p>— Да бирамо, господине! — рекоше сви.</p> <p>Капетан прод |
баш код оваца!</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Да питамо нану.{S} О, нано!</p> <p>Ружица промоли чупав |
атељи и ја дођох овде, суду...</p> <p>— Да станеш на пут потврђењу тапија?</p> <p>— Јес’, госпо |
, сељаци сколише око Видосава.</p> <p>— Да частиш!</p> <p>— Бравос!</p> <p>— Изабрасмо твог син |
акле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Да те познам код суда.{S} На прилику ти тврдиш тапију и |
> <p>— Здрави смо, Богу хвала.</p> <p>— Да ниси пошао у чаршију?</p> <p>— Јок, вала, но баш до |
p> <p>— Одмиче дан... врућина.</p> <p>— Да се умијеш, бабо?</p> <p>— Добро би било да се мало р |
наш: право, неправо, то му је.</p> <p>— Да то није неко радио не би знао ни Видосав...{S} Само |
га.</p> <p>— Познаје се човек.</p> <p>— Да Бог да! — рече Ружић.</p> <pb n="47" /> <p>У том дом |
Право велиш! — узврпољи се он.</p> <p>— Да сам тобом да узмемо Видосава.{S} Од њих тројице најб |
мо твоју реч! — вели му Витор.</p> <p>— Да ти одобриш! — дода Маслаћ.</p> <p>Ђурица му приђе и |
аци поглед мимо њега у страну.</p> <p>— Да разговарамо озбиљно, као паметни људи, онако као што |
'</p> <p>Он га одведе у шупу.</p> <p>— Да опереш ова кола.{S} Разумеш?{S} Па <pb n="169" /> да |
авају Видосава.{S} Један рече:</p> <p>— Да га зовнемо овде... да га питамо. </p> <p>Капетан мах |
<p>Она стаде као пред иконом:</p> <p>— Да се умијеш, бабо.</p> <p>Он је погледа, али некако не |
во?</p> <p>— Какво познанство?</p> <p>— Да те познам.</p> <p>Чича Витор мрдну раменима:</p> <p> |
рекоше сељаци.</p> <pb n="171" /> <p>—“ Да вам прочитам једно писмо које сам, поводом овога изб |
мао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дош |
Ти си ово и скућио, брате...</p> <p>— А да ко је други но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој при |
опет љутио.{S} Сад није могао отриети а да му не изговори: да треба да је толико паметан да зна |
ачић не може прозборити неколико речи а да не помене Јошевину и чињаше му се да се тек од тога |
е, од богате фамилије Маслаћа.{S} Треба да се радује, весели и поноси што даје дете у таку кућу |
!.{S} Опрости, домаћине!</p> <p>— Треба да нам даш сикире да нацепамо дрва... кад смо оваке...н |
о отриети а да му не изговори: да треба да је толико паметан да зна како је друкчија земља у Вр |
кад је те неистине изнео он, онда треба да је стид њега, а не тебе; онда треба да се крије од с |
да је стид њега, а не тебе; онда треба да се крије од света он, а не ти.{S} Је ли тако, Видоса |
чију, па ипак чињаше му се да сад треба да то све обиђе, разгледа и дохвати својом руком.</p> < |
>Ђурици паде на ум да оне паре не треба да стоје беспослене.{S} Видео је од Пере чика-Рајина, д |
<p>— Право велиш, бабо, човек не треба да сили, па шта имао да имао, — додаје Видосав.</p> <p> |
, велим у себи и мислим: човек не треба да сили.{S} Бог је стари сајибија: у њега је све богаст |
напреднијег рада.{S} Његово имање треба да буде угледно добро за околину, — објашњава им капета |
ствар, брат-Видосаве!</p> <p>— Ти треба да се поносиш тиме!</p> <p>— То је реткост!</p> <pb n=" |
<p>Он држи да сваки сељак домаћин треба да ради тако како не би изостао иза других, да за свог |
се сеје у моравским њивама и како треба да пази шта ради, да се с њиховом кућом не шегачи свет. |
и глатко и држи онолико колико му треба да не досађује ни њему ни другоме....</p> <p>Тодосије ј |
виде једаред у недељи!{S} Све избегава да се састану.{S} Ако се где сусретну, он обори поглед |
је то било!</p> <p>Чича Витор избегава да прича.</p> <p>— Како је било!{S} Шта му знаш како је |
хвала што сте дошли,“ опомену Видосава да пази да се гости почасте и удаљи се.{S} А они осташе |
за једно лето, а у другим селима једва да увате отаву.</p> <p>— Бога ми јес’!</p> <p>— Па кажу |
а седимо!</p> <p>Он се снебива, стид га да разговара са старим човеком, који није његово друштв |
тако покрпаше.{S} Он оћуткује, мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p>— Х |
из такта паметног човека и натерати га да се заборави и оде у другу крајност.{S} Пусти их нек |
седи и части се, ти би рекао: части га да му измами неко парче земље, да купи појевтино, или д |
не и зна све параграфе.{S} Нудили су га да буде министар, али он неће; воли да служи своме наро |
ња, ни молбе, ни свађа.{S} Молили су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће шт |
и чиј је.{S} Ако налазите да треба њега да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до |
итор то чује па само шапуће и моли Бога да му се душмани не освете.</p> <p>Сад кад је усинио Ви |
е узео старешинство?{S} И зар због тога да се толико заборавиш и изгубиш!</p> <p>Видосав успљеш |
ти у ратарској школи.{S} Далеко од тога да утичем на одлу среске скупштине и да истичем какве с |
ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; тераће се онај ко не ради како треба.. |
а у њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза да му спремим стајаће руво, па се обуче и даде ми ову ц |
тео би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, не |
р Микачић шта је чинила његова Руменија да јој Бог да једно детенце ма било као песница...{S} И |
е убеђен да је дужност разборита човека да се усавршава, да иде за напретком, да се отреса од з |
у тај рад пође од руке и нико не дочека да види сејира од њега.{S} Видосав га је поучио како ће |
ни оскудна те је берба ипак била толика да су имали колико им треба за целу годину и опет да не |
</p> <p>Па тек један пређе преко врљика да још боље види.{S} Пипне руком, загледа, растреса, уз |
вас молим да покушате преко изасланика да га приме.{S} Има све услове какви се траже и одличну |
угледа брњицу.{S} Одмах га нешто копка да је узме и тури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се и |
аћин, Видосав, гологлав обилази и нутка да се једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Витора да |
притиснуо.{S} Ту осетљивост није могла да затупи ни његова дугогодишња служба где је имао да и |
није по црквама и манастирима и доспела да се провуче испод ћивота Светога Краља у Студеници — |
витлићу, и то.</p> <p>Али она салетела да јој каже и он јој мораде испричати како су негда бил |
једни, моја јунад, <pb n="77" /> хтела да краду твоју детелину па се прејала! — виче Тодосије. |
ском имању.{S} Сад би лепа прилика била да га срез узме за питомца и ја вас молим да покушате п |
њу на једну прилику која ме је побудила да вам ово напишем.{S} Пре двадесет дана дошао је у наш |
било тога тренутка!{S} Она није научила да јој рекне и једну прекорну реч...{S} Шта ли је то би |
имању, шта раде деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S |
ђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте дошли,“ опомену Видоса |
нато село и људе.{S} А Виторова је жеља да му одмах преда старешинство!{S} Како је тешко наћи с |
а му и објашњава:</p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по на |
љно погледа, прођу га мравци и размишља да није штогод погрешио.{S} Сад зна да неће оћутати и в |
зва и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S} То |
анас је прва радост његова, а њега нема да ужива у тој радости родитељској.{S} Звали су га и он |
ешто, али бојим се...</p> <p>— Чега има да се бојиш?</p> <p>Он опет устаде, повири на врата и п |
задовољан с оним што има, и оно што има да је урађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{ |
, и за неколике године показао би свима да је боље оно што он ради, него оно што су они радили. |
опернији.{S} Видиш просто како се отима да у свему измакне и од својих другова, с којима је свр |
м ’нако посла.</p> <p>— Није ово механа да тумараш по њој кад хоћеш.{S} Овде се води ред! — гов |
е непријатности које ће га постићи: зна да тај глас бруји по селу, да се душмани радују и свете |
ма радника он с њима непрестано.{S} Зна да, кад домаћин не ради с њима, они се извлаче и ошљаре |
му увреду врати равном мером.{S} А зна да није заслужио у толикој мери да може дозволити да га |
шља да није штогод погрешио.{S} Сад зна да неће оћутати и види да се спремио да га нападне.{S} |
да доучиш још два разреда па да се зна да си свршио основну школу.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p |
о то, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју је давала о |
ће руковати његовим имањем.{S} Сам зна да то није тако, али све му се чини да је баш тако.{S} |
тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се бабо неће љутити, па да је сазвао још десеторицу, |
лити у својих педесет и неколико година да онај витла његовом имовином.{S} А ја велим: „Немојте |
е биле подалеко, није им сметала даљина да се састану бар сваког свеца код куће или пазарног да |
им те!..</p> <p>— Кажи ми: је ли истина да си ти под мојим туторством?</p> <p>— Није истина.</p |
ништа упропастио.</p> <p>— Је ли истина да смо трампили Јошевину за Челопек?</p> <p>— Није ни т |
идове од опеке.{S} Биће топла и подесна да се не мора стока мрзнути.{S} Испод штале ископаће ве |
је чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња да чује шта то бата вели кад нешто попева и маше рукама |
оги разборитији сељаци дошли до уверења да он није лудак или шепртља, већ озбиљан човек који зн |
љак упрегне у свој плуг шест волова, па да их побије терајући, не могу му поорати као ова два г |
покажу корисни плодови његова рада, па да ту причека свакога и слободно му у очи погледа.</p> |
Овај Видосав хтео би да све изопија, па да прави сејир од нас! — вели Тодосије и мрда главом.</ |
, па да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта коштало! — вели му чича Витор.</p> |
ко газда Симо подиже забран из жира, па да га виде кад мало одрасте, па да скину капу и прекрст |
а велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село потражи.</p> <p>Она се смејури, гледа пр |
реда и, на прилику, стао на по пута, па да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта |
му он...{S} Чича Витор које ће јаде, па да не пуца брука, пусти му све.{S} И сад само гледај шт |
а ради нека ради, ако неће нека иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су мо |
адост.{S} Да је среће, као што није, па да он дочека пријатеља, да он удоми своју кћер.{S} Чини |
ира, па да га виде кад мало одрасте, па да скину капу и прекрсте се као код светиње...{S} А мен |
и.{S} Он зна да се бабо неће љутити, па да је сазвао још десеторицу, зато му није ни казивао да |
је знао да је бабо овако расположен, па да га дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у |
S} Само да сачуваш што је он стекао, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више н |
ао би и ти ступити у ратарску школу, па да учиш ово што ја учим.</p> <p>Ђурица ужагри очима.</p |
а да га дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у својој кући, па ништа.{S} Само нек ле |
јури:</p> <p>— Чес и поштовање...{S} Па да и пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем |
кућу растурити од хуке и беса?..{S} Па да су могли, испљували би ме онде и бацали ме као обоја |
исао му све имање.{S} Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, како би јој мило бил |
изучио то, да доучиш још два разреда па да се зна да си свршио основну школу.</p> <p>— Хоћу, ба |
>— Хоћемо.</p> <p>— Дела сврши посла па да идемо заједно.{S} Имамо нешто да разговарамо.</p> <p |
току што морам да је стимам као кума па да вајдим од ње...{S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он ће |
0" />, а ви да турите руке у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које |
вде ваља радити.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако је, брате!</p> <p>— А |
ешко ономе ко нема што треба у глави па да туђу слуша, а своју свиђа.{S} Ако нисам паметан у мо |
ти шта упропастио, нек прецене људи па да ти накнадим.{S} Ћути и не сметај ми.. " .</p> <p>— Ј |
ели: „Не можеш је вала онде посејати па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је пос |
саће од осова, подвлачи се испод амбара да види да нису миши гдегод прогризли, па затискује, да |
то чича Вићентије ужагри очима и узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица над го |
је, да тера сичију са срца...{S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и на |
:</p> <p>— Ко би могао приморати Витора да му да и старешинство, да он није сам пристао и уступ |
ича Вићентије одавно околиши око Витора да му каже шта мисли о његову посинку.{S} Једном му се |
пије, па, мало, мало, нуди чича-Витора да седне у горњи крај до Тодосије.{S} Он неће, већ се и |
И вели мој Миле: „Видосав каже: „Сутра да изведемо кметове те да измеримо земљу и у’ватимо...“ |
ца и рече полако:</p> <p>— Звао те тата да часком сиђеш у кућу.</p> <p>Тодосије изађе.</p> <p>— |
игда стао пред суд нити је позвао кмета да им извиди какву потрицу, или штогод пресуди.{S} А до |
онакав простак, Витор, избити из такта да толико заборавиш на себе?..{S} Болан, брајке, видиш |
иди да се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже, како да му одговори?{S} Он нема тог срца да |
p>Тодосије развуче усне.</p> <p>— А шта да ти причам?{S} Ви сте млађи па причајте.{S} Ми смо се |
х то...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за питомца. |
</p> <p>Он мрдну обрвама.{S} Не зна шта да му одговори.</p> <p>— Зар те није стид! — викну он к |
ве.</p> <p>— Тако је, брате...{S} И шта да му кажем <pb n="103" /> на то?{S} Ја не умем ништа д |
него... велим...</p> <p>— Немаш ти шта да кријеш од мене.{S} Ти имаш да се преда мном исповеди |
посао био распоређен, он није имао шта да ради.{S} Поседи мало код куће, прошета по дворишту, |
p>— Молим те, брате.</p> <p>— Немаш шта да ме молиш!{S} Ти мораш остати доследан!</p> <p>— Како |
b n="103" /> на то?{S} Ја не умем ништа да му одговорим.</p> <p>— Немој му ништа ни говорити ни |
још у почетку да ћеш имати много штошта да савлађујеш.</p> <p>— Молим те, брате.</p> <p>— Немаш |
се засмеја и полако се издвоји с пијаца да разговара с овим непознатим младићем.</p> <p>— Одакл |
ештином: како је умео склонити продавца да то баш њему прода.{S} Од тада Витор Микачић не може |
шта чини Тодосије па чисто им неверица да он то ради с уверењем да је то боље.{S} Све им се чи |
ако да му одговори?{S} Он нема тог срца да се избрецне на њега, да се инати и грди с њим, да му |
ти је, шта правиш комендије! — Притрча да ухвати оно живо јуне.</p> <p>— Шта ћеш му сад?</p> < |
да се мало расхладим.</p> <p>Она отрча да донесе свеже воде.{S} Он прохода по соби, по ходнику |
полако се измаче из собе, а затим отрча да донесе каву.</p> <p>Принесе му је у његовој шољи, ве |
ана, славу мога родитеља... — Па потрча да пољуби у руку свога баба.</p> <p>Витор мрдну главом: |
изујеш око моје куће, нашао си будалаша да преко њега уситниш моје имање! ..</p> <p>Чича Антони |
шчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљује као Циганку и најури из куће..</p> <p>У т |
рејала! — виче Тодосије.</p> <p>Видосав да се згране.</p> <p>— Море шта ти је, шта правиш комен |
ли!{S} Омразили се као со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две трп капке и онда |
части!</p> <p>— На чем хвала!{S} Да Бог да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе да испраћа госте.{S} |
ма.</p> <p>— Хвала, домаћине!{S} Да Бог да овако и код наше куће! — вели Филип.</p> <p>— Хвала |
и рече:</p> <pb n="114" /> <p>— Да Бог да у здрављу...{S} Хвала ти, Антоније!</p> <p>Сад осећа |
<p>— Познаје се човек.</p> <p>— Да Бог да! — рече Ружић.</p> <pb n="47" /> <p>У том домаћин ви |
ислио се и уздахнуо: што му не даде Бог да наследи бар толико очевине колико би му било најпотр |
та је чинила његова Руменија да јој Бог да једно детенце ма било као песница...{S} И док је так |
асипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А |
ради гостима?</p> <p>— Добрим, ако Бог да!</p> <p>За Витором стадоше сви кућани, сем Сојке кој |
ао да се пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о томе говорили, деца су се, да реч |
ру <pb n="61" /> у руке..?{S} И ако Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, служ’те се!..</p> <p>Вид |
S} Ја одох данас тим путем, па како Бог да.{S} Нећу се враћати док штогод не научим.{S} Од вас |
знаника; хитао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и пита |
је био скромнији, повученији, ретко кад да је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича и к |
е пред очима, па једе сам.{S} Ретко кад да седе као човек, са женом и децом за трпезу, да обеду |
и и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица на |
тви. </p> <pb n="102" /> <p>— Ти си рад да постигнеш све што је добро?</p> <p>— Јесте, Тодосије |
е дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја посла... и нем |
еђу нама.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да ико испира уста са мном.{S} Да сам млађи, да се могу |
>— Е, пријатељу, говорисмо о свему, сад да речемо о послу ради кога смо дошли, — поче стари Мас |
речемо, заречила и замиловала...{S} Сад да испунимо оно што Бог милује.{S} Ако сте при речи, не |
доба...</p> <p>Видосав Микачић има сад да покаже шта зна и какав је на раду.{S} Њему је остављ |
ко мисли о јутрошњем догађају.{S} Откуд да се та несрећа деси!{S} Све као инат!{S} Већ у напред |
еме, и ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд да се то мени деси!{S} Дај ону облицу дрвета!{S} Тако!{ |
и сејати кукуруз и нећеш имати потребе да их пођубриш или угариш.{S} Ливаду у подјазници можеш |
тру међу вас...{S} Него велим: хоћу све да испричам моме најбољем пријатељу.</p> <p>— Хвала ти, |
а нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано, кад сам чувала овце на Башчина |
време за сејање кукуруза.{S} И ту имаде да унесе нешто ново у село: нашао је да је практичније |
вати и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор се размахнуо, изашао пред кућу па |
и његовом посинку!{S} Нисмо дошли овде да оговарамо људе, већ да нешто привредимо нашем домаћи |
та ће рећи бабо?..{S} Испричао је негде да ће на јесен направити једну велику шталу за крупну с |
а се с прстима на руци.{S} Не сме нигде да погледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек имам. |
p>— И ја горим паре пред очима.{S} Деде да по једну запушимо.</p> <p>Видосав се снебива:</p> <p |
Тодосије извади дувањару.</p> <p>— Деде да по једну запалимо!</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Узе дувањар |
те озго на теме, па убезвија и не умеде да проговори.{S} Клонуше му и ноге и руке, појми да неш |
ко, синоћ још да ме ухватиш преко среде да ме држиш, и натуткаш ону голадију да ме изудара као |
пта очима, принесе цигару устима, хтеде да повуче, а она се угасила.</p> <p>— Ти ниси ништа кри |
у угледа оно чутурче пред њим.{S} Хтеде да му рече, па се уздржа.</p> <p>— Иди!</p> <p>— Видоса |
иже главу.{S} Зашишта му у гуши и хтеде да искашље нешто што му се припило као оскоруша, па се |
наоколо, да ли коме шта дугују.{S} Виде да у селу не дугују никоме ништа.{S} Распита и у вароши |
..</p> <p>— Море, баталите то!{S} Хајде да пијемо ракије! — вели Тодосије и свраћа их у пивницу |
поштујеш више него родитеља...{S} Хајде да по једну попијемо!</p> <p>Витор расте и шапће му на |
низа се, махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до врата, |
Бог да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе да испраћа госте.{S} Поздрави се с неколицином, па му В |
то каже, бабо?</p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш нове обичаје у мојој кући и на моме имању, да |
јату, да је брижан и замишљен она приђе да га разговори.</p> <p>— Видосаве, тебе боли глава.</p |
оденички камен, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под воденицом.</p> <p>Кад |
ешто рече, па му уздркташе уснице, пође да устане, па се поврати на столицу и само гледа у Анто |
О, Видосаве!</p> <p>Он се одазва и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p> <p> |
еје, а она довикује:</p> <p>— Тата каже да ја нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га и |
их десет ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да ниси ти текао?</p> <p>— Лако је открчити моје имање |
зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца |
шум.{S} Није да га се боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зубима понео, али онако, нека |
о, празно...{S} С ким прозбори, не може да нађе ни једне речи у којој би видео искреност и пошт |
, дете?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати.</p> <p>Чича Витор узвера, скочи и подвик |
е с имања...{S} Ја му сметам... не може да ме гледа...</p> <p>Опет поћута, па продужи:</p> <p>— |
бечио у комушу, занео се као да не може да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну за раме.</p> <p> |
дан, и од мало се опије.{S} Она не може да му забрани да понеку попије.{S} Ако би му и забранил |
мотику, будак... — прича чича и не може да се нахвали своје дечице.</p> <p>Наједаред застаде, п |
шну реч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на само разговоре.{S} Тих дана нађе |
и и свог баба и свога тату, али не може да затвори очи и затисне уши, већ види шта се ради и чу |
редузео старешинство, тај човек не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да |
деветоро к’о прасци и ни једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће му сазидати цркву на гробу, — |
длачица над горњом усницом што не може да усуче ево већ педесет и осам година.{S} Волели су се |
аесторо прасади...{S} Кад се урани може да набаци по сто ока сланине...{S} Ево га гвоздени плуг |
ам каква опасност.</p> <p>Или кад опазе да је жито измлевено и чују да колиће воденички камен, |
је чича Витора боло у очи натерао га је да се понови.{S} И Ружица је набавила по неку хаљинку, |
и пара задовољно“...</p> <p>Умео га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јов |
зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и стара за све од најмањег до највеће |
двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе посејем свуда око мог имања, па, да Бог пома |
ми се не мили живети...{S} Дошло ми је да кидишем на себе!</p> <pb n="101" /> <p>— Опет он! — |
S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче објашњавати.</ |
ерењем продусрео Видосава.{S} Требао је да му остави одрешене руке нек ради како <pb n="85" /> |
Сад, кад се вратно из суда избегавао је да се с киме састане...{S} Шта би имао да прича?{S} Њих |
мео поверити своје имање.{S} И рекао је да нема радника човека у нашем селу.</p> <p>— Чудно ми |
ио.</p> <p>Од како зна за се навикао је да осване и омркне на послу и да му је све урађено на в |
На пример:{S} Витор Микачић навикао је да продаје пшеницу уз Часне Посте.{S} Он држи да је дом |
ско сено, да се добро осуши.{S} Знао је да је не треба много превртати, јер се превртањем обија |
осав је упамтио ове речи... и настао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</p> <p>Било ј |
кућу и већ постао досадан.{S} Осећао је да је запостављен, понижен, да је, здрав и прав, добио |
де да унесе нешто ново у село: нашао је да је практичније сејати бели кукуруз „американ“, него |
остићи Видосав на своме имању, желео је да постигне он, уз његову припомоћ.</p> <p>Али ево јада |
у Видосав је позвао на славу и желео је да их тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се баб |
тио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слободнији.</p> <p>— Нећ |
, провео је век узалуд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радник те му нема парника, и онда б |
p> <p>То је било пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту за |
ad>IV</head> <p>Витор Микачић опазио је да му је посинак достојан да га очински пригрли.{S} Он |
pb n="50" /> <p>Чича Витор уобичајио је да увек на Ваведеније иде цркви, на причест.{S} Кад би |
ко ће му испасти за руком.{S} Наумио је да пријатно изненади и своје укућане и пријатеље и све |
не, он ме нешто исмејава"; и у стању је да о томе размишља по читав дан, да ћути замишљен и заб |
носи чутуру од једног до другог и даје да се пије.{S} Негде нутка, неком наздравља, и, мало, м |
Вићентије?</p> <p>— Свет...{S} Ја, није да кажем нешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ватру међу |
еже изаћи но стати пред куршум.{S} Није да га се боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зу |
а оштар нож.{S} Што му није ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да |
оњицу...{S} Да ми је одвести ове лудаке да виде како газда Симо подиже забран из жира, па да га |
аци...</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле да га је тај исти бабо упропастио.</p> <p>— Ћути!</p> < |
много... и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим: не би |
му се подсмевају, он клоне и нема воље да ради... и онда сам себе једе.{S} Таки је Видосав... |
то ја пушим а он не пуши.{S} Срамота ме да палим пред њим, као његов млађи, коме ја имам да бла |
p>— Није ни то истина.</p> <p>— Дабогме да није.{S} Сад зна све село <pb n="145" /> да то није |
ниси урадио, Видосаве?</p> <p>— Дабогме да нисам.</p> <p>— Па што говори криво?</p> <p>— Говори |
ад...{S} Шта има боље но кад дође време да те хвали онај који те је до јуче нападао...“ -</p> < |
непознати свет.</p> <p>„Дошло је време да се кида...{S} Кипело, кипело и прекипело...{S} Трпио |
расположена.{S} Већ велика девојка, уме да ради сваки рад што женско чељаде ради рукама.{S} Што |
леда у њега.</p> <p>— Шта ћеш више: уме да прочита сваки позив од власти, сваку тапију, и, да т |
е тако несносно и тешко...{S} Он не уме да објасни ни откуд је то што му се чини да је запостав |
чашу ракије па продужи:</p> <p>— И уме да израчуна шта хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рачун, на |
и!..{S} Што ти је паметан свет, што уме да се свему довије!{S} Ово је круњач, справа јевтина, м |
велим: нећеш море куд си наумио.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину |
, ја како!{S} Кажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, |
отово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза |
</p> <p>— Тако је, брате!</p> <p>— А не да се скупљамо да доколичимо и оговарамо људе.</p> <p>Н |
ије виче да се иде кући, али Видосав не да ни поменути, него опет доли чаше и завише цигаре.{S} |
врскати језиком.</p> <p>Али Видосав не да о томе прозборити:</p> <p>— За то те не питам... и н |
видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни поменути:</p> <p>— Како би то било на радноме дан |
коше: „Благо њима!..“</p> <p>Али Бог не да сва блага: нису имали никога од срца.</p> <p>Човек н |
и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети, све бега од људи по окрајцима и нај |
одосије не веже кесу.{S} У радан дан не да се видети у механи, а кад је празник он иде у њу спо |
трошио, а нешто слао кући и чувао имање да не буде штете.{S} А највише се занимао у врту који ј |
аћине!</p> <p>— Треба да нам даш сикире да нацепамо дрва... кад смо оваке...незвани...</p> <p>Ч |
ича Витор прави се невешт и уздржава се да и пред најбољим пријатељем искаже ма шта неповољно о |
радио паметно, па обилази и прикрада се да <pb n="165" /> види тај рад, да и он тако ради.{S} С |
стоји подаље, код долапа, и учинила се да нешто послује.{S} Ђурица и Грујица час улазе, час из |
ио он као обично, у расвит, и спрема се да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозивати отуд од |
није много нерасположен, не познаје се да је усплахирен.{S} Узврпољи се, погледа низа се, махн |
ј говеди, краву колубарку, и стараше се да се тај сој размножи.</p> <p>Људи гледају шта чини То |
ли овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се да купе крмачицу.</p> <p>Једног дана седели су ниже вод |
вршио школу и вратио се кући, решише се да је удаду.</p> <p>Једног празника беху се ужурбали у |
ке науке што користе сељаку.{S} Види се да је тата имао право што је радио.{S} Тата је то научи |
>Па затим, гледајући преда се, усуди се да упита:</p> <p>— Како су деца?</p> <p>— Здрави су.{S} |
ељаци подигоше главе.</p> <p>— Тражи се да срез избере два питомца који ће учити ратарску школу |
и врата, склопи шаку око цигаре боји се да не угледа бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још једном, дв |
о на њихову кућу, за војску, и увери се да је записано да даду товарног коња са прибором.</p> < |
што је под његовом руком!{S} Чини ти се да свака ствар друкчије изгледа чим се његова назове... |
.. стоке.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Бој се да не вали... као оно, не било овде речено...</p> <p>— |
ђе...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се да није много нерасположен, не познаје се да је усплахи |
ти се на своје место:</p> <p>— Бојим се да се не наљутиш.</p> <p>— Нисам ја дете, Антоније.{S} |
прићи до неко доба дана.{S} Решавао се да му се не јавља у овој прилици, да не би било свађе, |
ротив <pb n="136" /> Видосава, решио се да је посеје он, на своме имању, и Видосав га је научио |
тешко што се растадоше.{S} Чињаше му се да би Тодосије имао да му објасни шта је урадио што ниј |
а да не помене Јошевину и чињаше му се да се тек од тога може с пуно права убрајати у домаћине |
ред његових очију, па ипак чињаше му се да сад треба да то све обиђе, разгледа и дохвати својом |
, да он удоми своју кћер.{S} Чини му се да је, он главом, зликовачки укратио ту радост: отерао |
ави: „Помози Бог, Виторе!“ — чини му се да тај није тако говорно, да је искренуо језик да му се |
јаза, а они до њега.</p> <p>Учини му се да су му сад још милији и <pb n="123" /> да би их турио |
ање крепи и унапређује.{S} Чинило му се да би он на онаком имању умео радити онако исто као Сим |
а зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су му сељаци завидели што је дошао до тако груписано |
итору је све теже било.{S} Чинило му се да све село само о њему говори, да се, где двојицу срет |
ез старих људи, — поче један и обрну се да види где <pb n="89" /> је Видосав, па кад га угледа |
се појинатише, ја побегох и зарекох се да моја нога не стане на састанак...{S} И тако вели Мил |
сав каже: „Сутра да изведемо кметове те да измеримо земљу и у’ватимо...“</p> <p>— Велиш ли одис |
ру се по осталим људима.</p> <p>— Имате да одобрите неке мање суме за оправку мостова.{S} Али, |
ахну руком:</p> <p>— Море, ниси ти дете да те тешим.{S} Сад опет бринеш: шта мисли о теби!{S} Н |
неприлику и трчи му у наручја као дете да му се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде журним кор |
тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треба њега да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате к |
им.{S} Одох часком у чаршију.{S} Пазите да не буде штете! — рече и оде.</p> <p>— Хоћемо, бабо!< |
/p> <p>— Молим вас, браћо.{S} Дозволите да вам уз овај службени посао скренем пажњу и на једну |
чи узиграше и он се узнемири, као да ће да се инати.</p> <p>— Ја сам научио да се прикоди на мо |
а узме педесет дуката прида, и данас ће да у’вате земљу...{S} И све крију што раде, али мени то |
чима, подбуо.{S} Торбица празна, а неће да уђе ни у дућан ни у механу. '</p> <p>— Здраво свани, |
: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће да приђе...{S} А он се пренемаже к’о маче над вареником |
ло па неће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се не |
без срестава за школовање, па ипак неће да одмакне од школе; хоће да послужује и да се мучи, са |
да се прибере и поврати.{S} Али он неће да чује ни за какав разговор, или ако је саслуша, не пр |
век, Витор Микачић из села Врљуга, хоће да изда тапију Јанку Марковићу.{S} То је тај Витор Мика |
е имање, мој живот...{S} Јошевину, хоће да трампи са Тодосијем за Чолопек и да узме педесет дук |
па ипак неће да одмакне од школе; хоће да послужује и да се мучи, само да походи предавања и с |
распикућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!. |
рдарлук мрзи, да очима не види.{S} Хоће да је свако чељаде хитро и окретно, чисто и уљудно.{S} |
видети.</p> <p>— Није... него... — хоће да се изговори али не зна шта ће.</p> <p>— Па си много |
е Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати.</p> <p>Видосав леж |
{S} Па повешће се реч како Видосав хоће да сеје гору...{S} Људи се, безбели, <pb n="112" /> сме |
о ће се руковати његовим имањем, и хоће да његов посинак не буде слуга у његовој кући, него син |
ца и није крива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као |
и се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор.</p> <p>Н |
у чему је ствар: ово мало друштво хоће да се мало више раскомоти у Микачића кући.</p> <pb n="6 |
е за господу него за сељаке.{S} Ко хоће да господује он учи друге школе, а ко хоће да ради тежа |
господује он учи друге школе, а ко хоће да ради тежачке радове и да научи како их ваља радити, |
му се избије старјешство... и ако хоће да ради нека ради, ако неће нека иде, па да ми је сто г |
н’ председниче, један старац навро хоће да уђе у заседање.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без |
лише рад и понашање.{S} Чича Витор хоће да види за живота, својим очима, како ће се руковати ње |
окренуо сасвим наопако...{S} Сад ’хоће да сеје жир на оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта |
е и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S |
е се хаљине, ишчукаше и изнеше на сунце да се проветре, па се наместише на своје место.{S} У са |
стише чираке на совру.{S} Тодосије виче да се иде кући, али Видосав не да ни поменути, него опе |
школи, па се занео и заборавио те виче да се чује чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња да чује |
ем како се живи!“ Па, мајчин сине, поче да претура по кући као свинче...{S} А пијана баба Вујан |
о: „Поштовани родитељу!{S} Срце ме вуче да учим ратарску школу.{S} Ја одох данас тим путем, па |
<p>Тодосије га ухвати за руку и повуче да иду У кућу.</p> <p>— Немој ме, молим те.</p> <p>— Мо |
ењем да је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме прави инат чича-Витору: да уводи оно на шта он |
Хвала ти, Антоније!</p> <p>Сад осећаше да је добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на |
рави-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од тог цера па |
знам шта ће рећи бабо.</p> <p>— Рекоше да си ти газда од овога дома?</p> <p>— Газда је Бог.{S} |
и.</p> <p>Доцније мало, они у кући чуше да чича нешто гунђори у авлији.{S} Мало потраја, па се |
о се с киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избегне, па ма било и на своју штету.{S} Још се н |
ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за питомца.{S} Обично се узимају по двојица |
ску услугу.{S} Ових дана имаће ваш срез да бира два питомца, који ће се школовати у ратарској ш |
ше теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе цедуљче, |
издржава и почитује ме као старијег, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и белег |
опасник, и да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састанку тражили његову Јошевину за м |
16" /> брцима.{S} Он се поносио њиме, и да му подолази као озбиљном човеку, он би га провео сву |
даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да то што пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да |
већ озбиљан човек који зна шта ради, и да од тог рада има користи за сељаке.</p> <p>У току тог |
је то све истина: и да си пропасник, и да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састанку |
сваку тапију, и, да ти кажем, уговор, и да прибележи шта хоћеш и кредом и писаљком.</p> <p>Поћу |
н мисли да му се цео свет подсмева... и да пропаде с главе.</p> <p>— Тако је, брате...{S} И шта |
ш на овој жени...{S} Вредно чељаде... и да ње нема у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, |
јавио пред судом да је то све истина: и да си пропасник, и да се водиш из моје главе, и да смо |
о, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више него родитеља...{S} Хајде да по јед |
етно доба истргнути имање из шака.{S} И да је Видосав дужан држати славу моју и служити моме Св |
школу.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И да учиш добро, да почитујеш господина учитеља и све ста |
{S} Не сме нигде да погледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три мес |
а?</p> <p>— Јес’, господине.</p> <p>— И да поништиш уговор о усиновљењу?</p> <p>Чича заћута.</p |
/p> <p>Онај Ружић поче опет:</p> <p>— И да вам кажем, вели Виторов посинак Витору: „Не умете ви |
ћ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави држаљицу на секиру, мотику, будак... — прича |
у је главно то, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју ј |
сутра није, и што да облећем око њега и да се припијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ и поштовањ |
ије збира богате прихода од тога рада и да је то научно од његова посинка, покајао се у души шт |
него да вежем пару у хиљаду завезака и да јој будем роб до века, — вели Тодосије.</p> <p>— Зна |
ре!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да се управља... — одмаче Антоније.</p> <p>Он се доцкан |
осаве, брате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поносио као јун |
<p>— Чудна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе |
смејете?{S} Није тај чича овде.{S} Па и да јес’, моба је моба,</p> <p>— намигну он на оног до с |
е ово кућа Коружића, да толико расипа и да се размеће...{S} А жене слушају и загушиле се од сме |
де је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење потврдити код окружног суда. </p> <p>З |
ао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му |
јеш мене као родитеља и свог старијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме пристој |
радити онако исто као Симо из Мораве и да је самоучки научио све што је тај школовани тежак зн |
оле, а ко хоће да ради тежачке радове и да научи како их ваља радити, он учи ову школу.</p> <pb |
а одмакне од школе; хоће да послужује и да се мучи, само да походи предавања и слуша их макар и |
, а што је навикао држи да је најбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На пример:{S} Витор Мик |
га да утичем на одлу среске скупштине и да истичем какве своје интересе, узимам слободу скренут |
слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешто у реду.{S} Свака ствар мор |
а мислите и немојте ту да ми лисичите и да ми се претварате.</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— |
...{S} Не даде ми да уредим детелиште и да сејем кукуруз „американ“ на њивама...{S} А ено шта р |
према деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешто у реду.{S} Св |
ограде и причувао шуму да се не сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа и подм |
, па отрчи у оџаклију да се тамо види и да коју послужи.</p> <p>Тамо су већ проредили буклију, |
вету да овако раде данас паметни људи и да га овај рад неће нигда постидети.{S} Он се само смеш |
е да је добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му није ту Тодосије |
воћка напупила не може красније бити и да ће година бити родна...{S} На крају крајева сав суко |
а оговара и казао да га тата пропасти и да је тата распикућа, па му преотео старешство и тати з |
> <p>— Хоће млађи да се мало уратлучи и да пренесе терет на мене, стара човека.{S} Ето то је, н |
оће да трампи са Тодосијем за Чолопек и да узме педесет дуката прида, и данас ће да у’вате земљ |
му се чини да је запостављен, понижен и да је добио тутора у кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко |
ича-Вићентија где је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <pb n="24" /> <p>— Убио те в |
— Не чујем ништа, него да си ту ћутао и да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад си у нашим шакама. |
д види да Видосав, збиљски, има право и да је корист од таког рода несумњива.{S} Већ у другој г |
да за свог века очува што је наследно и да штогод привреди и прикупи како ће што више оставити |
авикао је да осване и омркне на послу и да му је све урађено на време.{S} Он би се жив изео кад |
Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката прида...“</p> <p>Чича-Вито |
е.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати. |
е разговарају, да му пружи утешну реч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на сам |
а лето!</p> <pb n="79" /> <p>— Па баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по |
и очи па хајде право...“ Како да идеш и да се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам, |
ат му нешто прича и доказује.{S} Кад би да ступе у двориште, застадоше мало, протурише још неку |
је које коме по неку реч.</p> <p>Кад би да се износи буклија и ломи колач, њега не би у оџаклиј |
о завући у душу чича-Виторову, видео би да чича носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни он зашто, |
и да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног |
о тако!{S} Аја!{S} Овај Видосав хтео би да све изопија, па да прави сејир од нас! — вели Тодоси |
ишта друго, — смејури се старац и граби да час пре избегне одатле.</p> <p>Затим оде у команду, |
p>За дуго није могао да верује сам себи да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у к |
то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говори и онај што је негда био негде накакав „златоу |
уверавам и убеђујем<pb n="140" />, а ви да турите руке у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} А |
ли Виторов посинак Витору: „Не умете ви да живите овде у Врљугама, као што живи други народ у Ш |
то извести, кад почеше допирати гласови да се та намера претреса и исмева.</p> <p>— Тата, тата, |
>— Тако, дечице, пожурите, ако сте ради да раније ухватите коло! — вели један старчић од ватре. |
вредни су и послушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и остати.{S} Кад је забринут и нерасположен, |
тор!</p> <p>Ђурица скочи.</p> <p>— Седи да разговарамо!</p> <p>— Опрости, имам посла!</p> <p>— |
она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобровољио па прича и заговара је.{S} Али, ипак, |
p> <p>Она ломи прсте и чепкори.{S} Види да је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако му је време данас.. |
осова, подвлачи се испод амбара да види да нису миши гдегод прогризли, па затискује, да не буде |
ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради, он приђе па ради као од беде, па мало |
опреко погледа он се узбеши, а кад види да <pb n="128" /> му се подсмевају, он клоне и нема вољ |
научио како ће то учинити.{S} Сад види да Видосав, збиљски, има право и да је корист од таког |
и радио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно.</p> <p>Он приђе ратарцу.{S} Хоћ |
ешио.{S} Сад зна да неће оћутати и види да се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже, како да |
да преда се.</p> <p>— Сад све село види да је Видосав паметно радио и сви веле: он је паметан ч |
ије није било, чије бити неће...{S} Оди да ужинамо, море!</p> <p>И тако, полако, све тише и тиш |
говара он и не диже главу.</p> <p>— Оди да ужинамо, море!</p> <p>Он опет ћути.</p> <p>— Што ћут |
твоји и моји, синко.{S} Само се потруди да се не осрамотимо...{S} Изволте... слободно као у сво |
и то избегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи да се мало уратлучи и да пренесе терет на мене, стара ч |
S} А, правије рећи, није имао ни куражи да се унапред <pb n="65" /> похвали како ће радити, док |
и свет.</p> <p>Видосав није имао куражи да се упусти у доказивање и објашњавање.{S} Слегао је р |
е је на смећи кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи... паметан отац вели да је син бољи од њега. |
, само с том разликом што Тодосије држи да и у раду треба имати мере, треба радити онолико коли |
даје пшеницу уз Часне Посте.{S} Он држи да је домаћини продају <pb n="11" /> само у то доба, а |
одаје стару а пече нову.</p> <p>Он држи да сваки сељак домаћин треба да ради тако како не би из |
>Тако је навикао, а што је навикао држи да је најбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На прим |
то сте дошли,“ опомену Видосава да пази да се гости почасте и удаљи се.{S} А они осташе на исто |
ми јој полаже док ту траје хране и пази да не буде штете.</p> <pb n="34" /> <p>Сад се старцу јо |
осле све брже и брже, док Видосав опази да почеше гасови одисати на уста.</p> <p>— Уа!{S} Сад ј |
му приђе.</p> <p>— Што те, болан, мрзи да са мном разговараш?</p> <pb n="156" /> <p>— Ко ти то |
и млеко, да није мрс прокисао, треба ли да набави које сириште, да нема каквих чини на стоци и |
молим те, — брани се Видосав. — Знаш ли да ми се не мили живети...{S} Дошло ми је да кидишем на |
} То је Видосављево.</p> <p>— А знаш ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест |
ш на себе?..{S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест |
љан и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао завући у душу чича-Виторову, видео |
Кад је запросио, сви су је подговарали да иде за њега: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не бр |
ак тежи да је бољи... паметан отац вели да је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видо |
ли су и забезекнули су се кад су видели да је Тодосије, на најбољем парчету земље, засејао дете |
ију?{S} Али он зна и то да комшија жели да што више приграби имања и заокругли, да га групише и |
ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се освети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш на руку |
ељад су била у послу, а и они су волели да су сами, зато домаћин сам наточи стакло ракије и тур |
одосије продужује:</p> <p>— Ви би хтели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан уверавам |
икаква знака несугласице међу њима, или да би се видело да он рукује имаовином без споразума с |
се наруга, да га поздравља од беде, или да му извуче коју реч да види како је још беднији но шт |
у шта напакостио да ме тако омрзне, или да му нисам уназадио имање за ове неколике године одкак |
p>Кад чита књиге најволи да је сам, или да се затвори у собу где нема нико, или кад је напољу с |
еко парче земље, да купи појевтино, или да осече неко дрво из његова забрана.{S} А оно није:{S} |
за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљује као Циганку и најури из |
та литра од оке.</p> <p>Убрзо су свикли да помажу Витору и у другим лакшим пословима: да терају |
га да буде министар, али он неће; воли да служи своме народу него да седне на народну грбачу.. |
уздахне.</p> <p>Кад чита књиге најволи да је сам, или да се затвори у собу где нема нико, или |
све бега од људи по окрајцима и најволи да је сам.{S} Тодосије га је нарочито тражио да се разг |
а то једи, гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако дв |
е замишљен, избегава разговор и најволи да је сам.{S} Још мало па неће бити ни за какав рад, и |
о рекао за тебе и његову кућу, он мисли да му се цео свет подсмева... и да пропаде с главе.</p> |
чели то исто набављати...{S} Не даде ми да уредим детелиште и да сејем кукуруз „американ“ на њи |
шта ја читам из књиге?</p> <p>— Мило ми да знам.</p> <p>— То није твој посао.{S} Твој је посао |
ори.{S} Клонуше му и ноге и руке, појми да нешто рече, па му уздркташе уснице, пође да устане, |
у?</p> <pb n="111" /> <p>Антоније појми да каже, па застаде:</p> <p>— Било је нешто, али бојим |
p>Чича Витор обори поглед земљи и појми да рече: „А зар није тако?{S} Право веле људи“, — па мр |
м, вала, ни ја!</p> <p>— Не видим те ни да си дошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу му ја то оч |
вани...</p> <p>Чича Витор не даде му ни да доврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта, не звани!{S} А |
рата, прелистава књижицу, док се накани да помене:</p> <p>— И велите на њему је пореза од свег |
се опије.{S} Она не може да му забрани да понеку попије.{S} Ако би му и забранила, он би нашао |
избаци али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кући...</p> <p>Успремише и двориште. |
зна да то није тако, али све му се чини да је баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и пита сам |
а објасни ни откуд је то што му се чини да је запостављен, понижен и да је добио тутора у кућу, |
ке године, па <pb n="69" /> треба и они да имају или овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се да ку |
} А зна да није заслужио у толикој мери да може дозволити да га с правом грди и напада...</p> < |
је задужио код тебе?</p> <p>Он одговори да не дугује ништа.</p> <p>— Хвала Богу, те могу рећи: |
p> <p>— Јест, да идемо кући! — и одјури да доведе коња.</p> <p>За час га приведе пред механу, т |
е!{S} Видосаве, дијете, стараш ли се ти да ове људе почастиш?</p> <p>Видосав слеже раменима:</p |
на! — подвикну Витор. — Ама рекох ли ти да се оканеш тих беспослица!</p> <p>— Бар нек се не сла |
ла.</p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти да видиш шта се ради?{S} Није њему место на путу него у |
изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на само разговоре.{S} Тих дана нађе га, пазарног |
је његов пасторак?{S} Како може гледати да он јаше његовог седланика и зајми његову стоку па на |
} Али чича Витору не може нико доказати да сме такнути у кров и темељ те старе куће у којој се |
ови смо...{S} Ја то нећу нигде признати да је таки кум Иво а немој ни ти.{S} Реци: „Немојте, љу |
Ђурици се ни по чему није могло познати да он разбира о односима између чича-Витора и Видосава. |
шепртља и лудак!..{S} Он ће ме натерати да једног дана узмем мотку и најурим га са мога имања“. |
тате.{S} Зашто бабо није дозволио тати да ради како је започео, па би видео докле би досад дот |
траву пред собом.</p> <p>Ружица примети да је брижан, пребледео, нема капи крви у лицу, па с др |
шт свему и пазити да Видосав не примети да му контролише рад и понашање.{S} Чича Витор хоће да |
и се с неколицином, па му Витор примети да се врати у собу.</p> <p>Запалише свеће лојанице и на |
> <p>Поћута мало, па се на једаред сети да потражи Тодосија.{S} Чудновато, он му увек падне <pb |
драво свануо, Тодосије! — једва се сети да се упита.</p> <p>Тодосије га ухвати за руку и повуче |
он.</p> <p>Она се зацерека, па се сети да га то мрзи, те оћута и полако му приђе.</p> <p>— Што |
} Он ће се чинити невешт свему и пазити да Видосав не примети да му контролише рад и понашање.{ |
јих педесет и неколико година дозволити да будем пасторче на моме имању... а неко да се башкари |
служио у толикој мери да може дозволити да га с правом грди и напада...</p> <p>На послетку обуз |
те..{S} И веле: „Како он може дозволити да се никако не пита у својој кући, као да је његов пас |
икоди на моме имању и не могу дозволити да ми се подсмевају гори од мене...{S} Ја не дам то док |
. некако ми се, и иначе, тешко наканити да то учиним.</p> <p>— Што ли то?</p> <p>— Не знаш како |
ца му принесе воду да умије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовицом у расвит, ухватио волов |
/p> <p>Видосав маше главом и чим заусти да одговори, а Тодосије продужи:</p> <p>— Теби је тешко |
екао!</p> <p>Али у том и капетан заусти да нешто каже, те махну руком да седе, па се маши у џеп |
јева посла: како ће се једног дана чути да су му покрепала говеда од те траве, или га постигла |
Доћи ће и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да ће их преселити сасвим, па оћута и прљну руком иза у |
што Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је превасходио...{S} У њему назире пуну срећу за њих |
оде пошто се добро смрче, избегавајући да се с ким види и састане.</p> <p>Међу тим сутрадан му |
а они гледају.{S} Недељом, кад оду кући да се пресвуку, они носе мајци нову котарицу и <pb n="3 |
утаве, и једну <pb n="37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој но |
лим шта ли он хоће с тим што ме навлачи да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош |
руштву.</p> <p>Он сави гајтан на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде прићи:</p> <p |
рече и застаде.</p> <p>Витор се забечи да чује.{S} Он ушара очима.</p> <p>— Ваљда си нешто чуо |
им шта чујемо за кога од нас, ми потрчи да продобујемо по селу.{S} Одмах сусрећемо људе: „Јеси |
Али овај вели: јок!</p> <p>— Хоће овај да заповеда!</p> <p>— Но како! </p> <p>— Да узме дизгин |
дан, подиже други у селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других шт |
и мало ведрији и кочопернији!{S} Не дај да ти траг засмрди!</p> <p>Или ће рећи:</p> <p>— Гледај |
</p> <p>Ружић продужује:</p> <p>— Чекај да ти кажем...{S} Чича Витор није ни мислио да му да ка |
и, него причај шта имаш код суда, немој да дуљијаш...</p> <p>— Ето да ти причам...{S} Знаш, гос |
або!</p> <p>— Чувај ми пријатеље, немој да их вређаш.{S} А за друго, здравље Боже, здоговорићем |
/p> <p>— Море, окани се, дете.{S} Немој да ме љутиш сад пред причест...</p> <p>Видосав отрча те |
ас се осмејкује на њега.</p> <p>— Немој да се љутиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књиге.{S |
у воденицу, а они скачу:</p> <p>— Немој да идеш тамо.{S} Куд си навро!</p> <p>Један трчи више ј |
а идем у Краљево да учим школу, и немој да казујеш бабу док ја не одем тамо,“ — прича му Ружица |
.{S} А ти гледај своја посла... и немој да сузиш као дете... већ гледај своју децу... нашу децу |
е и покупи веђе на чело, — И мора човек да пије, да тера сичију са срца...{S} И мора да се опиј |
кући, упути Сојку на њен посао, па тек да узме рад у руке, а чича Витор ступи у двориште.{S} Н |
тио врећу жита на раме, погнуо се и тек да спусти врећу а они вичу:</p> <pb n="35" /> <p>— Није |
није тако говорно, да је искренуо језик да му се наруга, да га поздравља од беде, или да му изв |
душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта провуче онуда.</p> <pb n="164" /> <p>— Јес’, |
пред њим, као његов млађи, коме ја имам да благодарим док сам жив.{S} И нећу пред њим нигда зап |
пређем да се видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси вешт.</p> <p>— Право велиш: чини ми се... ни |
{S} Ово је болест: надун.</p> <p>— Знам да је тако, чим се надуло.</p> <p>— И ова се болест леч |
и мени Ђурица: „Опрости мајка, ја морам да идем у Краљево да учим школу, и немој да казујеш баб |
е за нашу земљу, купује стоку што морам да је стимам као кума па да вајдим од ње...{S} Он је ше |
.</p> <p>— Ја велим: баш хоћу да пређем да се видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси вешт.</p> < |
на Тодосијево имање.{S} Хоћу да обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког новог сем |
у да обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког новог семења.</p> <p>— Јес’, сејао је |
а.</p> <p>— Немој да се љутиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књиге.{S} Чујем како ти, мало |
то им неверица да он то ради с уверењем да је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме прави инат ч |
прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удар |
ћи.{S} Одавно није ни за какав рад, сем да тарне у угарке, да готовом водом проплаче који суд и |
> <p>— Збиљскије није могло бити... сем да се у’ватимо за гуше! ..</p> <p>— Нешто сте се поџаве |
>— Не знам, бабо.</p> <p>— Ја, да речем да жалим, не жалим; нек пије колико може.{S} Него велим |
ена конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да ко |
век и остао човек, казао сам: не тражим да се уништи уговор, него да му се избије старјешство.. |
ане, то сам имао да кажем: да предложим да се тај Ђурица избере за питомца.</p> <p>Затим се окр |
} Звали су га Микача.</p> <p>Мало с ким да проговори реч.{S} Нити кога <pb n="166" /> поздравља |
!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да је још онолико! — рече Тодосије па заћута и продужи |
ем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе цедуљче, отвори га и |
га срез узме за питомца и ја вас молим да покушате преко изасланика да га приме.{S} Има све ус |
свршавамо неки хитнија посла.{S} Мислим да можемо отпочети рад, јер сте сви дошли.</p> <p>— Дош |
— узврпољи се он.</p> <p>— Да сам тобом да узмемо Видосава.{S} Од њих тројице најбољи је он.{S} |
стина.{S} А Витор је изјавио пред судом да је то све истина: и да си пропасник, и да се водиш и |
ан заусти да нешто каже, те махну руком да седе, па се маши у џеп и извади једно писмо.</p> <p> |
и донела воде, спремила крчаг с убрусом да полије бабу.</p> <p>Чудо с њим!{S} Он канда није ни |
ди волове за парожје и стука их палицом да не пасу траву, а чича се погао па плужи...{S} Забраз |
тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре не треба да стоје беспослене.{S} Видео је о |
им бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум да оду кући, оду заједно и заједно се враћају.{S} Све к |
а у њега:</p> <p>— Шта ти је пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање?</p> <p>Витор искрив |
кућу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија.</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Р |
гово имање... и све...{S} Он је влас’ан да уради шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме брука!. |
чић опазио је да му је посинак достојан да га очински пригрли.{S} Он је био скроман и разборит, |
изговори: да треба да је толико паметан да зна како је друкчија земља у Врљугама и није за њу с |
стини, омилео овај рад.{S} Он је убеђен да је дужност разборита човека да се усавршава, да иде |
пије неку чашу пића и кад је расположен да више разговара и штогод доказује.</p> <p>— Извол’те, |
као потковица: — Боже, што нисам писмен да прочитам шта све овде пише... „Које ја Витор Микачић |
Њега боли срце за татом, јер је уверен да је радио како ваља.{S} То му признају први људи у се |
{S} Реци ти мени ово: јеси ли ти уверен да радиш добро?</p> <p>— Молим те: је ли ти савест чист |
ет дана доцније позва га један господин да му нешто понесе с пијаце.{S} То беше капетан тога ср |
а смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате за неке госте или некакав свечаник!</p> <p |
..{S} Дођу ми неке чудновате мисли, к’о да...{S} А, право да ти кажем, смрти се не плашим.</p> |
о...{S} Трпио сам као човек и избегавао да не дође довде, али се не може даље...{S} Нек иде! .. |
га у чакшире.{S} Колико се пута решавао да све то пребере и рашчисти, па на по пута стане и раз |
по старом.{S} Видосав није ни покушавао да ту заводи нове обичаје.{S} Чича Витор је наставао ко |
адуо.{S} Сад већ нико није ни покушавао да га одврати.{S} То би био узалудан посао.</p> <p>Чича |
још десеторицу, зато му није ни казивао да ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали гости били с |
војој скромности, он се једва показивао да зна и две у накрст.{S} При том је био стидан и образ |
ружног суда. </p> <p>За дуго није могао да верује сам себи да је све то јава и збиља што се са |
у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село потражи.</p> <p>Она се |
је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата пропасти и да је тата распикућа, па му преот |
иње...{S} А мени се смеју што сам казао да ћу посејати ону голет на чукари — и крсти се и чуди |
, стари.{S} Увек замишљена и тужна, као да болест болује, без старешине свога, без слободе и за |
ако хоћеш! — одмахну руком Видосав, као да га одбаци од себе.</p> <p>Чича му се загледа у очи:< |
хлад па не скидају очи с воденице, као да ће утећи.</p> <p>Иде човек, упртио врећу жита на рам |
етелишта, застајкивали и загледали, као да имају нешто угледати, подгуркивали се и смејали.{S} |
раз, очи узиграше и он се узнемири, као да ће да се инати.</p> <p>— Ја сам научио да се прикоди |
да се никако не пита у својој кући, као да је његов пасторак?{S} Како може гледати да он јаше њ |
по неколико дана па опет заинтачи, као да је се подухватио да их позавађа:</p> <p>— Бога ти, В |
е ово! — показа руком на служавник, као да му нешто смета.</p> <p>Она успреми све, само остави |
ју и предузе управу кућом и имањем, као да тај Видосав и не постоји под његовим кровом.{S} Код |
проговори с муком и с неповерењем, као да говори с човеком који га куша шта ће рећи.</p> <p>— |
рад.{S} Измахује живо ради с вољом, као да га нешто окрепи...</p> <milestone unit="subSection" |
.{S} Кад би једну годину прегрешио, као да би се поримио.{S} И ове године дође он од воденице у |
и се на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да јој се навалила стена на груди. „Боже, шта ли мисли |
еда, али некако необично и страшно, као да се бори с душом.{S} Поћута па се трже:</p> <p>— Поли |
очи преко прага.</p> <p>Чича Витор, као да је нишанио у врата кад ће се помолити, смотри га, па |
и полагано мрда мишићима на образу, као да нешто жваће.{S} То бива увек кад попије неку чашу пи |
>Сутрадан прављаше се невешт свему, као да ништа није ни било: нити му шта помиње Витор ни он В |
сава не може се поуздати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Ви |
та:</p> <p>— О, бабо!{S} О, бабо! — као да је наступила не знам каква опасност.</p> <p>Или кад |
о у шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели у брлогу, овде у овој кући...</p> <p>П |
>Ружица постарила много.{S} Изгледа као да ја болест боловала, претрнула на све муке и савила р |
еж: момци и девојке, свака се сагла као да крије залогај, а подмигују се и кикоћу.{S} Момци доб |
теде нешто рећи, па успљешта устима као да нешто гута...{S} У том зајаука воденички камен и он |
остали.{S} Видосав мало застаде па као да се нешто присети:</p> <p>— Јест, да идемо кући! — и |
а по неки пут викне, и све то прође као да ништа није ни било.</p> <p>Видосав маше главом:</p> |
ће рећи:</p> <p>— Гледај, какав је као да се са свињама блатио!{S} Што си, бре, таки?</p> <p>— |
ака новина у његовој кући, то му је као да веру мења.{S} Па још кад му се неко прислони уз уво |
<p>Он се забечио у комушу, занео се као да не може да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну за ра |
} Мало потраја, па се чује све јаче као да се с неким инати:</p> <p>— Није ово кућа Коружића!.. |
е!</p> <p>Затим се окрете вратима и као да не кога угледа, поче викати и набројати:</p> <p>— Не |
честито чељаде.{S} Њихову децу воли као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb n="72" /> те м |
растао и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав само обели |
е о ономе, па од једном спусти глас као да шапће на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам у Б |
ав дан, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} Ту осетљивос |
заустављају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружица вене, бледи, суши се, стар |
ection" /> <p>Омиље рад чича-Витору као да је јако настао на свет да подиже кућу.{S} Трчи, ради |
он се смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, |
, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо ве |
"19" /> Витор, те би неко из куће рекао да се инате горе под јабуком шећерлијом.</p> <p>Једно в |
глао светску вреву, ниси се још навикао да своју свиђаш, а туђу не слушаш.{S} Навикни се на то! |
бо, човек не треба да сили, па шта имао да имао, — додаје Видосав.</p> <p>— Што да сили!{S} Оно |
и његова дугогодишња служба где је имао да издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив, од газ |
ше.{S} Чињаше му се да би Тодосије имао да му објасни шта је урадио што није ваљало и како је т |
да се с киме састане...{S} Шта би имао да прича?{S} Њихну бруку...</p> <p>Иде путем журно, а у |
Молим, господине капетане, то сам имао да кажем: да предложим да се тај Ђурица избере за питом |
е рећи о њему... сиромах он, да је знао да је бабо овако расположен, па да га дочека овде, на ш |
оме исказивао, нити би пред ким признао да се огрешио о посинка.</p> <p>Видосав је већ почео гу |
га, да Бог поможе!{S} Видосав се старао да не даде никаква знака несугласице међу њима, или да |
улепшавали кућу, дотле се чича постарао да понови њих: призвао је терзију те је скројио ново но |
>— То није твој посао.{S} Твој је посао да, ето тако, плетеш тај приглавак, да помажеш мајци ка |
па није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио је још поодавно да је све хладниј |
арио! .{S} Да сам могао ноћас бих дошао да ти јавим.{S} Рекох: поранићу да му кажем, нек чини ш |
вога баба, а Ђурица рече:</p> <p>— Бабо да није лисица однела још једну ћубу? .</p> <p>— Ја каж |
чудновате мисли, к’о да...{S} А, право да ти кажем, смрти се не плашим.</p> <pb n="6" /> <p>— |
аслони главу на руку.</p> <p>— И, право да ти кажем, Руменија... некако ми се, и иначе, тешко н |
..</p> <p>— Није тек онако, него, право да ти кажем, да разгледам Тодосијев рад.</p> <p>Ђурицу |
сад, овако весео и загрејан...{S} Право да ти кажем: ја сам речит и куражан ево овако... овде.< |
дну ливаду четири пута, и онда је право да плаћају два пута више порезе...</p> <p>— И онда удар |
p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, да измишљају најгадније лажи о |
рости мајка, ја морам да идем у Краљево да учим школу, и немој да казујеш бабу док ја не одем т |
Видосав.</p> <p>— Не чујем ништа, него да си ту ћутао и да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад с |
их што су препочели из друге руке, него да видим баш од онога који је први подигао...{S} Те так |
S} Зар није боље што сан радио то, него да сам радио као што су радили наши стари од памтивека. |
ам: не тражим да се уништи уговор, него да му се избије старјешство... и ако хоће да ради нека |
, и пије и нек се проводи!{S} Није него да вежем пару у хиљаду завезака и да јој будем роб до в |
н неће; воли да служи своме народу него да седне на народну грбачу...{S} И знаду га и цене сви |
ше љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Тодосије збира богате прихода од тога рада и да је т |
{S} Куражило га је само то што је видео да су многи разборитији сељаци дошли до уверења да он н |
га бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онда грмачио |
о!</p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео да ради!</p> <p>Деца бацише грања и комуше на ватру, <p |
друкчије је мислио Витор.{S} Он је хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће га слушати и издират |
Он му је дао старешство и тата је почео да ради како треба, а бабо се покајао што <pb n="158" / |
избило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата пропасти и да је тата |
отреса од заблуда, и својски се трудио да још штогод дозна, да још који корак измакне унапред. |
сам.{S} Тодосије га је нарочито тражио да се разговарају, да му пружи утешну реч и да изгрди В |
вео на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што више, а Тодосије <pb n="21" /> је задовољан |
нисам могао одбити, већ сам му дозволио да привремено слуша предавања и ради на школском имању. |
и кажем...{S} Чича Витор није ни мислио да му да какво старешинство.{S} Знате Витора боље него |
нима и оћуткује.</p> <p>— Ја сам мислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вр |
ad> <p>Тодосије Дмитрић није сам мислио да ће имати оволике користи од рада који је препочео од |
на да неће оћутати и види да се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже, како да му одговори?{ |
ојој соври са својима, и сад се спремио да иде кући: набио повраз од торбе на раме и узео штап |
е.{S} А сад је дошло време те се уверио да је тата радио паметно, па обилази и прикрада се да < |
е се радити.{S} Досад се довољно уверио да му је чича оставио све на вољу, те се могао слободно |
троје виле у шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици.{S} Ето тако, сам самцит отишао и |
опет заинтачи, као да је се подухватио да их позавађа:</p> <p>— Бога ти, Виторе, је ли ти тешк |
и на Пандиралу, па Хорватовић призортио да освојимо позицију, те, мајчин сине, хоће бити, те не |
виде.</p> <p>Сутрадан Тодосије накастио да га нађе, како тако.{S} Вреба га од раног јутра, да г |
/p> <p>Једне недеље чича Витор накастио да се састане с њим, да се лепо разговоре.{S} Казаће му |
Нек размисли јесам ли му шта напакостио да ме тако омрзне, или да му нисам уназадио имање за ов |
ке берем дукате, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негујеш.</p> <p>— Није, вала, него знаш к |
ће да се инати.</p> <p>— Ја сам научио да се прикоди на моме имању и не могу дозволити да ми с |
тало по старом.</p> <p>Видосав се решио да чича-Витора сматра као госта у кући, да престане зап |
Видосав се дуго размишљао док се решио да то рашчисти.{S} Шта ти не беше у тој сарачани!{S} Ст |
ича Вићентије, па вели: „Не би погрешио да га усиниш.“</p> <p>Она слеже раменима:</p> <p>— Ти з |
мају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је остављају у кесу, па чувају и свак |
Видосав и погледа у све редом: — А ако да Бог те дочекамо Светога Јована, славу мога родитеља. |
да га нападне.{S} Шта да му каже, како да му одговори?{S} Он нема тог срца да се избрецне на њ |
уши, отвори очи па хајде право...“ Како да идеш и да се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ј |
ну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се да није много нерасположен, не по |
он се расипа.{S} Савија, а не може лако да савије и непрестано гледа у цигару.</p> <p>Тодосије |
будем пасторче на моме имању... а неко да се башкари на. њему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му лице д |
{S} Ти мислиш да сам ја озуђурио толико да немам пару да метнем на крст у цркву и који грош да |
хвали газда-Сима Моравца.{S} Нема нико да се подгуркује и подмигује <pb n="109" />, као ови на |
} Од ове несреће неће се одвићи и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он није онаки |
да свој посао.{S} Само му је било тешко да му погледа слободно у очи.</p> <p>У Микачића кући иш |
уда с табаком у руци, у коме је стајало да га је усинио и преписао му све имање.{S} Да је она ж |
о није ништа...{S} Истина, не би ваљало да баш одмах прекрстиш ногу преко ноге, подигнеш главу |
угласице међу њима, или да би се видело да он рукује имаовином без споразума с Витором.</p> <p> |
n="112" /> смеју: где је то досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: |
во друштво.</p> <p>— А, правије би било да ти мене питаш: шта ја тражим по туђем имању.{S} Је л |
се умијеш, бабо?</p> <p>— Добро би било да се мало расхладим.</p> <p>Она отрча да донесе свеже |
им будалаштинама!{S} Где је то још било да се сеје жир?{S} Само луд човек може се машати за бож |
34" /> <p>Сад се старцу још више милило да ту станује, јер Видосављева деца:{S} Ђурица и Јовица |
pb n="161" /> намере, него му се чинило да је мој тата радио како не треба, — правда га Ђурица. |
је, брате!</p> <p>— А не да се скупљамо да доколичимо и оговарамо људе.</p> <p>Наста тајац.{S} |
о.</p> <p>— Паметно ради.{S} А ми знамо да је он то научио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћути и гл |
е; хоће да послужује и да се мучи, само да походи предавања и слуша их макар и као приватан уче |
— и на готово долазиш, брате...{S} Само да сачуваш што је он стекао, па да будеш домаћин док си |
аву и стадоше га хвалити:</p> <p>— Само да будеш паметан... ти си се, јеси чуо, увалио у овако |
на били су млађи у кући и имали су само да слушају што старији заповедају.{S} Бог их је обрадов |
питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да служиш.</p> <p>Он се насмеја и удаљи.</p> <p>— Па по |
!</p> <p>— Ти си укољица!{S} Хоћеш само да се свађаш и отимаш!</p> <p>— Умукни!</p> <p>— Умукни |
саму зору...{S} То нико не зна, кријемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и код Тодосијеве куће. |
бирали има три године!</p> <p>— Хоћемо да бирамо, ја како!</p> <p>— Да бирамо, господине! — ре |
чепка и слеже раменима.</p> <p>— Хоћемо да чујемо твоју реч! — вели му Витор.</p> <p>— Да ти од |
и опет тумара по мраку.</p> <p>— Хоћемо да седнеш овде до нас! — рече један.</p> <p>— У горњи к |
алеко, далеко...</p> <p>Боже, да речемо да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на |
>— Таки смо ми, сељаци, увек.{S} Волимо да проносимо рђаву реч но добру.{S} То нам је у крви! < |
а за стоку:</p> <p>— Домаћине, чули смо да имаш сијена по доста?</p> <p>— Имамо сена, — одговар |
о ти јуче изграби из чаршије, а рекосмо да се заједно вратимо? — рече Тодосије.</p> <p>Он се тр |
ам је; децо, зар немате другог посла но да све испретурате по кући! — вели им она кад почеше чи |
у, за војску, и увери се да је записано да даду товарног коња са прибором.</p> <p>Па поче распи |
о да спава.{S} Приметио је још поодавно да је све хладнији и неприступачнији...{S} Ако га шта у |
какав је на раду.{S} Њему је остављено да одреди где ће се шта сејати и како ће се радити.{S} |
још више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разг |
њиви...</p> <p>Витору Микачићу необично да доколичи на овакоме дану.{S} Иде из чаршије запурен |
ру се пребаци, и шта је то тако страшно да би га могао омрзнути.{S} Попије коју више у месец да |
ништа не тражим, сем <pb n="168" /> то да ми опростите што ово чиним без ваше дозволе.{S} У зд |
ти до свога комшију?{S} Али он зна и то да комшија жели да што више приграби имања и заокругли, |
ао ништа сазнати.</p> <p>— Што ће ти то да знаш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам праву истин |
суда, немој да дуљијаш...</p> <p>— Ето да ти причам...{S} Знаш, господине, рецимо... кад сам ј |
идосава што је значило: није овде место да се о томе говори.</p> <p>У том се помоли на механска |
упропастио.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Што да ћутим кад тако и јесте.{S} Он му је дао старешство и |
купимо!</p> <p>— Не смемо!</p> <p>— Што да не смемо?{S} Је ли чик?</p> <p>' — Чик!</p> <p>Ђуриц |
да имао, — додаје Видосав.</p> <p>— Што да сили!{S} Оно јес’ газда, али нисам ни ја поникао као |
вља! — прилази му домаћин.</p> <p>— Што да ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао |
о као старкеља, па вели:</p> <p>— А што да не смем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то исприча |
S} Чиновник данас јес сутра није, и што да облећем око њега и да се припијам уз власт као крпељ |
е?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— И што да ме он учи и саветује?{S} Тако дође по неки на њиву и |
ше га пискарачи:</p> <p>— Хоћемо ли што да пишемо? — приђе један младић у опанцима.</p> <p>— Та |
сла па да идемо заједно.{S} Имамо нешто да разговарамо.</p> <p>Али док се он окрену, Видосава, |
њик.{S} Тако мисли и тако ради па макар да би је скупље продао у јесен, а јевтиније у пролеће.{ |
д влашћу и законом и тврдим овај уговор да сам усинио и пустио у кућу и на имање Видосава Ђурко |
ча-Витору као да је јако настао на свет да подиже кућу.{S} Трчи, ради, не осећа умор, на лицу м |
чки укратио ту радост: отерао га у свет да се потуца од немила до недрага, а он присвојио оно ш |
мотно косити два пута преко лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p |
и колико им треба за целу годину и опет да нешто продаду, да поднесу све трошкове.{S} Имали су |
убиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се освети, осветић |
ед те радости, они су осетили и дужност да легну још више на рад, да се побрину и за подмладак. |
е ваља рећи па порећи.{S} Али други пут да нисте ништа радили без татиног одобрења.{S} Он и куп |
шала.{S} Што, болан, нећеш још једанпут да то попеваш, да чујем шта ’но велиш?</p> <p>— Шта ти |
“. — А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката п |
Нисмо дошли овде да оговарамо људе, већ да нешто привредимо нашем домаћину...</p> <p>— Ко је то |
у ја на силу, кад не умем друкчије, већ да ме запали као свећу и намести како он хоће.{S} Ево м |
не запиткивати га за сваку ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али...</ |
добави он терзију па га намести у собу да ту ради по месец дана.{S} Ту се развије труба сукна, |
живот.{S} Старешинство предаје Видосаву да он ради како га Бог учи, а он ће се настанити на има |
и смејали.{S} Да је откуд било Видосаву да се привуче и ослушне:</p> <p>— Кажем ја теби, куд ће |
ав вели: „Шта се, бре, смејете, ја могу да посејем гору по оном Чолопеку Тодосијевом.“ — А Кост |
телиште.</p> <p>— Луд човек.{S} Не могу да се свађам с њим.{S} Почесмо по неку, па ућутах и поб |
у је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако ни овако...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, |
уша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он прима без речи.</p> <p>У почетку зап |
унце изјутра.{S} Ружица му принесе воду да умије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовицом у |
ењем и подсмевком, и тиме онемогућавају да свет прима што је добро.{S} Ако је он стар, није пам |
ушмани на руку, господине, једва чекају да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш, |
детелишта, добру пасмину стоке и умеју да је негују: волове ухране па продаду на тргу за сто д |
де да ме држиш, и натуткаш ону голадију да ме изудара као брава.</p> <p>— Шта сам ти ја крив, б |
же! — нуди Видосав, па отрчи у оџаклију да се тамо види и да коју послужи.</p> <p>Тамо су већ п |
радан све и он је одмах отишао Тодосију да од њега чује праву истину, до ситница.{S} Али од Тод |
ћи.</p> <p>За тај дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помаж |
та по клупама, поскидаше капе и очекују да отпочну рад.</p> <p>Мало за тим дође капетан.{S} Они |
и кад опазе да је жито измлевено и чују да колиће воденички камен, они трче и вичу да дође да з |
је најпријатнија забава староме човеку да ту плеви, залива, чепрка, да се сваки дан радује как |
не отера кући, и мало наслона за стоку да не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошевина његов |
у Тодосије. — Рекох ли ти још у почетку да ћеш имати много штошта да савлађујеш.</p> <p>— Молим |
во чиним без ваше дозволе.{S} У здрављу да се видимо.{S} Твој син Ђурица.“</p> <p>— И вели мени |
ан младић из вашег среза и изјавио жељу да се школује у ратарници.{S} Толико љубави према школи |
ти, али ће, ипак, оставити њему на вољу да ради како он хоће.{S} Он ће се чинити невешт свему и |
{S} А оно није:{S} Тодосију пало у вољу да с тим човеком седне и коју попије, и то је све.{S} Т |
<p>— Ко би могао приморати Витора да му да и старешинство, да он није сам пристао и уступио му. |
м...{S} Чича Витор није ни мислио да му да какво старешинство.{S} Знате Витора боље него и ја.< |
те и он прогуне две трп капке и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад мало доцније погледаш, он |
послетку обузе га нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави кајише |
ло њему чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај учи ратарску школу а та је школа најбоља за сеља |
о криви Видосава...{S} Шта има при њему да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он ј |
Тодосија Дмитрића на живот мало у чему да се подударају са погледима Витора Микачића.{S} На пр |
што је притврдио ограде и причувао шуму да се не сече и да вода не раздире брег, те је с тога ш |
а, он с муком одговара.{S} Кад га зовну да шта послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да ј |
док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је трампљаваш за Чолопек.</p> <p>Витор само гледа и |
ао.{S} Данас је сазвао среску скупштину да посвршава најнужније послове.{S} Пандури наместише у |
p>Човек не уме испричати шта је у стању да учини нероткиња, нити Витор Микачић шта је чинила ње |
зазеленело у пуној мери и беше у стању да покаже корист од тога посла.</p> <p>Једно јутро пора |
зједначили као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовно похађао ш |
да сам ја озуђурио толико да немам пару да метнем на крст у цркву и који грош да попијем у друш |
носити на пијац а откидати по неку пару да му се нађе, да не досађује посинку.{S} Врт је најпри |
е питам... и нисам те звао за ову совру да ме хвалиш...</p> <p>— Бравос, комшија!{S} Та ти ваља |
е постеље, те је оставила аманет Витору да је не тера већ нек умре у њиховој кући.{S} Одавно ни |
ико није могао приметити на чича-Витору да се покајао што је урадио.{S} Могли су га дирати јавн |
и Грујицом реде брава и спремају ватру да га пеку на равни.{S} Ружица у вајату спрема Сојку: ч |
<p>— Знам вас шта мислите и немојте ту да ми лисичите и да ми се претварате.</p> <p>— Како, То |
је порадио.{S} Клео му се свим на свету да овако раде данас паметни људи и да га овај рад неће |
даљи се.{S} А они осташе на истом месту да продуже како су започели.</p> <p>У неко доба ноћи, к |
— Умукни ти!{S} Не дам ја моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да је још онолико! — рече |
: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што су препочели из друге руке, него |
.</p> <p>Чича се замисли.</p> <p>— Нећу да га гоним, само му не дам овласти.{S} Ако је крив он, |
Ружићи!{S} Нису велики домаћини, а нећу да говорим криво, нису ни сиротиња.{S} Ама што онолико |
х дошао да ти јавим.{S} Рекох: поранићу да му кажем, нек чини што може.{S} Молим те нек то оста |
ако наиђох на Тодосијево имање.{S} Хоћу да обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког |
ог онамо!</p> <p>— Немој!</p> <p>— Хоћу да му смакнем нови фес!</p> <p>— Каки је клип?</p> <pb |
<p>— Ја вас рачунам у пријатеље и хоћу да ми будете пријатељи, а за мене се не брините.{S} И н |
то да знаш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам праву истину. "</p> <p>— Хоћеш да их тужиш суду |
ј Тодосије.</p> <p>— Ја велим: баш хоћу да пређем да се видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси в |
оврати у собу.</p> <p>Ружица оде у кућу да спреми шта треба, да га послужи, а он се услони на с |
Како се ко послужи он иде у стару кућу да доручкује.{S} Тамо у соби постављена је мала совра и |
вара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца брзо свикоше и престад |
уво, па се обуче и даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да то што пише теби, кажем бабу наусм |
ја не бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави држаљицу на секи |
колиће воденички камен, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под воденицом.</p |
чиво.{S} Кад је изникло видело се одмах да тај усев није ни за стоку ни за људе, и нико није зн |
Чича Витор стајаше иза њих и нуткаше их да ручају.{S} Гости гледају једно у друго.{S} Младожења |
ича Витор час обилази око њих и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара...{S} Причају ка |
>— Намрштио се и ћути.{S} Ја га понудих да седне, да му скувам каву...</p> <p>— А он?</p> <p>— |
торе...</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Рекох да сам тобом, ја не бих узела никога одавде.</p> <p>— Е |
ти и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примити обележје од овог младића.</p> <p>Он |
авља од беде, или да му извуче коју реч да види како је још беднији но што је слушао.{S} Па има |
и:</p> <p>— Добро, мали газда, вала баш да пазаримо.</p> <p>— Шта је цениш?</p> <p>— Није скупа |
S} На прилику ти тврдиш тапију или имаш да примиш новац од масалног и ја те приведем суду...{S} |
аш ти шта да кријеш од мене.{S} Ти имаш да се преда мном исповедиш, као пред рођеним братом.</p |
тор мрдну раменима:</p> <p>— С ким имаш да ме упознајеш?</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му ка |
и: нисам се макао од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем на састанке.{S} То је Видосављево.</p |
Како?</p> <p>— Ето тако.{S} Ти сам знаш да... није онако како треба.</p> <p>— Како, Ружице?</p> |
ћај паметне савете, а ради оно што знаш да је боље и корисније, без обзира шта ће ко мислити пр |
рам.</p> <p>— Шта разбираш?{S} Разбираш да би се сутра могао подсме’нути гдегод за совром или н |
чита, чита, задубе се далеко, не можеш да га дозовеш.{S} Или прочита нешто па се замисли и уко |
бе?..{S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест да одс |
} Он продужи све јаче:</p> <p>— Ако ћеш да радиш као што се ради, ти ради, ако нећеш иди одакле |
е сретно!{S} Нека је сретно!{S} Видећеш да ће пристати и тата и бабо.</p> <p>— Добро, мали, ја |
ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посејати“.{S} Ту се прегонише, прегонише, док |
да знам праву истину. "</p> <p>— Хоћеш да их тужиш суду?{S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, бо |
ш.{S} Ништа и не знаш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ништа као дете.</p> <p>— Може |
> <p>Витор ућута.</p> <p>— Зар не видиш да он твоју реч слуша, а Тодосијеву свиђа.{S} И чујеш л |
ука у један колац.</p> <p>— Куда мислиш да сведеш ту ограду? — искриви главу Витор.</p> <p>Тодо |
<p>— Гледај посла, синко.{S} Ти мислиш да сам ја озуђурио толико да немам пару да метнем на кр |
ути, а он продужује:</p> <p>— Ти мислиш да си паметнији од целог села?</p> <p>— Ко то каже, баб |
..</p> <p>— Требао си, синко, синоћ још да ме ухватиш преко среде да ме држиш, и натуткаш ону г |
и, једног радног дана, дође она у варош да му саопшти једну новост.{S} Он цепаше дрва у механск |
у да метнем на крст у цркву и који грош да попијем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан на грмачи д |
<p>— Зар радили и мучили се, па, овај...да други одавде из села... — И ту се загрцну.</p> <p>— |
<p>Он не умеде ништа одговорити.....{S}Да, брука и срамота, моја Ружо!.. — помисли у себи: — п |
е вели старац па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће да приђе...{S} А о |
ге, они не помињу њега него виче чауш: „Да видите нашег комшију чича-Витора Микачића, дошао сво |
нише, док ће Тодосије рећи ономе твоме „Да ти дам Чолопек, па учини што си наумио“. — А Видосав |
к?</p> <p>— Није ни то истина.</p> <p>— Дабогме да није.{S} Сад зна све село <pb n="145" /> да |
а ти то ниси урадио, Видосаве?</p> <p>— Дабогме да нисам.</p> <p>— Па што говори криво?</p> <p> |
егова, да с ње збира ону корист коју је давала од вајкада, да ради као што су му стари радили, |
чувају и сваки дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици пад |
иће као са покојним Шунијом.{S} Он није давао ни Богу тамјана, али дође Маркезан те наследи има |
мешао са обичним сеном и тако измешану давао те му се није никаква штета десила.</p> <p>И поса |
ИРСКА ШТАМПАРИЈА</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА ДАВИДОВИЋ - ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА.</p> <p>1903. - 79.</ |
>НОВА ШТАМПАРИЈА ДАВИДОВИЋ - ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА.</p> <p>1903. - 79.</p> </div> <pb n="2" /> |
досад кад јој то помене, остави посао, даде се на мисао и хукну:</p> <p>— Боже дај здравље теб |
елу и почели то исто набављати...{S} Не даде ми да уредим детелиште и да сејем кукуруз „америка |
Бог поможе!{S} Видосав се старао да не даде никаква знака несугласице међу њима, или да би се |
оваке...незвани...</p> <p>Чича Витор не даде му ни да доврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта, не |
чи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде прићи:</p> <p>— Море, окани се, дете.{S} Немој да |
раду, замислио се и уздахнуо: што му не даде Бог да наследи бар толико очевине колико би му бил |
мисли о његову посинку.{S} Једном му се даде прилика, кад су остали сами код воденице и седели |
уздах оте се из груди Витора Микачића и даде му се на мисао, те оде далеко, далеко...</p> <p>Бо |
му спремим стајаће руво, па се обуче и даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да то што пише т |
одине,</p> <p>— Понеси ово! — рече му и даде неке ствари што је покуповао.</p> <p>Господин иде |
<p>Тог лета, по Великој Госпођи, Витор даде Ђурицу у школу.{S} Једног дана каза му те искупи о |
дну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Други неће тако, него, да |
ла <pb n="18" /> и идем кући.{S} Ако му дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, |
за војску, и увери се да је записано да даду товарног коња са прибором.</p> <p>Па поче распитив |
секу лесковину и дељу је донекле, па је даду њему те је он утанча и онда он плете а они гледају |
послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он прима без речи.</p> <p>У почетк |
а кревет.</p> <pb n="126" /> <p>— Ружо, дај ми воде!</p> <p>Она отрча на извор.{S} Он се подиже |
е један, подиже други у селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у други |
ти.{S} Али откуд да се то мени деси!{S} Дај ону облицу дрвета!{S} Тако!{S} Сад ћемо овако!</p> |
та им би од те траве?</p> <p>— Ћути!{S} Дај мало сена!</p> <p>Тодосије отрча.</p> <p>— Тако!{S} |
p>— Ружице!{S} Збаци ову прљавштину!{S} Дај све чисто и ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би |
даде се на мисао и хукну:</p> <p>— Боже дај здравље теби и мени, Виторе, до суђена сата.{S} Па |
не?{S} Или те нападну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или друга каква несре |
пред куршум.{S} Није да га се боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зубима понео, али он |
буди мало ведрији и кочопернији!{S} Не дај да ти траг засмрди!</p> <p>Или ће рећи:</p> <p>— Гл |
...{S} Ја, није да кажем нешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ватру међу вас...{S} Него велим: хо |
атељима, да виде несрећу од тебе.{S} Не дај се! — саветује га Тодосије.</p> <p>Он само мрда рам |
е па иди одакле си и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, да |
причучнуо и млати.{S} Ни онај човек ни дај си Боже!{S} Руке као мртве, измахне једаред, лупи и |
више од њега? „Наша плавуља, колубарка, даје више млека но све три мргуље које смо затекли.{S} |
дитеља, чини ми почаст на сваком месту, даје ми старешинство у свакој прилици, пита ме за сваку |
јој широки бокови и велико виме!{S} Она даје по десет ока млека ни дан, најмање...{S}Како је ли |
урен, носи чутуру од једног до другог и даје да се пије.{S} Негде нутка, неком наздравља, и, ма |
Треба да се радује, весели и поноси што даје дете у таку кућу и пријатељи с таком фамилијом.{S} |
а и даде му се на мисао, те оде далеко, далеко...</p> <p>Боже, да речемо да је она жива, шта ли |
и ће се школовати у ратарској школи.{S} Далеко од тога да утичем на одлу среске скупштине и да |
основне школе па је напустио.{S} Школа далеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} С |
а ледину, налакти се и гледа тамо негде далеко, у модрикасте висове рудничких планина...</p> <p |
Микачића и даде му се на мисао, те оде далеко, далеко...</p> <p>Боже, да речемо да је она жива |
кти над књигом па чита, чита, задубе се далеко, не можеш да га дозовеш.{S} Или прочита нешто па |
ан.</p> <p>Као човек који дође са неког далеког пута на коме се дуго бавио, тако и он поче разг |
лство: разлупају се дванаест јаја...{S} Даље, метне се по киле шећера, фртаљ киле грожђа, по фр |
и до ње Виторову споменицу из рата.{S} Даље, у један угао кревет са сламњачом, ћилимом, јастуц |
одао у јесен, а јевтиније у пролеће.{S} Даље, домаћин не продаје нову ракију, већ је саспе у бу |
вати за дебло једне шљиве...{S} Не може даље маћи...</p> <p>Мало доцније врати се, полако, кући |
егавао да не дође довде, али се не може даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је сто грехота! ..{S |
ића остале су исте.</p> <p>Видосав је и даље боравио у чаршији и живео на начин који је уобичај |
напредује.</p> <p>Чича Витор имао је и даље сталне помагаче и забаву у својој дечици:{S} Ђуриц |
е ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, мале свађе, чича Витор се мрштио, гунђао, — |
у очи.</p> <p>У Микачића кући ишло је и даље све својим редом...</p> <p>Пред Божић насташе јаки |
а, шије, везе, а у ноћ спава...{S} Мало даље је штала, озидана, пространа и видна, подељена за |
ораси, крушке, јабуке, трешње.{S} Тамо даље настаје имање: њиве, ливаде, пашњаци, забрани, вин |
ко њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити — теши се она.</p> <p>Сојка непре |
а, да се све више шири и бокори.</p> <p>Даље је порадио ово: у врту, поред поврћа, направио је |
им куће биле подалеко, није им сметала даљина да се састану бар сваког свеца код куће или паза |
ласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не дам, да ћу погинути на овој поњави земље!</p> <p>Затим |
<p>— Умукни!</p> <p>— Умукни ти!{S} Не дам ја моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да ј |
се подсмевају гори од мене...{S} Ја не дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери? .</p |
и чуо, управи-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од то |
<p>— Ти си то приграбио, али ја више не дам!</p> <p>— За то те не питам!</p> <p>— Чик загради!< |
кочи и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не дам, да ћу погинути на овој поњави |
.</p> <p>— Нећу да га гоним, само му не дам овласти.{S} Ако је крив он, нису крива деца и није |
да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су моја деца, моји синови и наследници...“</p |
док ће Тодосије рећи ономе твоме „Да ти дам Чолопек, па учини што си наумио“. — А Видосав му ве |
ек...</p> <p>Један од Ружића момчадије, Дамљан, поче још јасније:</p> <p>— Еј, људи, друкчије ј |
вљу, младићу.</p> <p>И растадоше се.{S} Дамљан оде Тодосијевој кући, да разгледа шта је порадио |
оговарамо људе.</p> <p>Наста тајац.{S} Дамљан Ружић се накашља суво па ће рећи:</p> <p>— А што |
="172" /> <p>Још капетан и не доврши, а Дамљан Ружић скочи:</p> <p>— Молим, господине капетане, |
диш, младићу? — изненади га једног дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном хладу до Тод |
еда и ослушкује.</p> <p>У том се подиже Дамљан Ружић, који, такође, беше члан те скупштини.</p> |
туђем имању.{S} Је ли, младићу? — рече Дамљан.</p> <p>Ђурица склони књигу у џеп и, погнуте гла |
полако, погнуо главу и размишља: „Овај Дамљан Ружић највише је букао по селу противу тате, исм |
оље вам је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче објашњавати.</p> <p>— Шта велиш, човече?</p |
е иа пере точкове, чисти, брише.</p> <p>Дамљан Ружић му вели:</p> <p>— А сад се окани беспослиц |
добра је ограда! — проговори он.</p> <p>Дамљан продужи:</p> <p>— Чујем, подиже један, подиже др |
и пружи прст на шупу капетанову.</p> <p>Дамљан се обазре:</p> <p>— Јес’, ено оног онде.</p> <p> |
ћу...{S} Било је то једног празника.{S} Дан ведар, сунце одскочило, а хладови шарали по дворишт |
ећерлију па се с њом шали и забавља.{S} Дан ведар, сунце одскочило повисоко и хладови ишарали.{ |
он окрену, Видосава, неста.{S} И тај га дан не виде.</p> <p>Сутрадан Тодосије накастио да га на |
жава...{S} Ружица, по обичају, дочекала дан на ногама у кући: омела је, опајала, наложила ватру |
у стању је да о томе размишља по читав дан, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна к |
, <pb n="58" /> али су му дошли на благ дан као другови и пријатељи с којима се упознао одмах п |
„Ћути, не плачи, ето остаћу...“ и буде дан, два, па га нестане.{S} Не заустави га нико...</p> |
9030_C16"> <head>XVI</head> <p>Тежак је дан освитао за Видосава...{S} Онако уморан и изломљен о |
и прљну руком иза уха.</p> <p>— Одмиче дан... врућина.</p> <p>— Да се умијеш, бабо?</p> <p>— Д |
ради, а он ће га обилазити сваки други дан.</p> <p>Као човек који дође са неког далеког пута н |
ја...{S} И много пуши дувана, како који дан све више...</p> <p>„То му је сва мана, али то нико |
ију вршњака у његову селу.{S} Како који дан све отреситији, кочопернији.{S} Видиш просто како с |
о јуче нападао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица све више о томе размишља и разбира...</p> < |
!{S} Да је вајда, она би говорила сваки дан, молила би га, преклињала, тешила, да се прибере и |
а ту плеви, залива, чепрка, да се сваки дан радује како му рад напредује.</p> <p>Чича Витор има |
као што она види.</p> <p>Опија се сваки дан, и од мало се опије.{S} Она не може да му забрани д |
је остављају у кесу, па чувају и сваки дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и |
_C1"> <head>I</head> <p>Упекао јулијски дан: изврнуо се лист на грани, ућутала тица у гори...{S |
авице.</p> <pb n="57" /> <p>Кад превали дан поставише велику совру.{S} Напољу је било хладно и |
виме!{S} Она даје по десет ока млека ни дан, најмање...{S}Како је лична, да се поносиш њом...{S |
ес и тетка му премину баш пред одређени дан доласка у њихову кућу.{S} То је био подједнак удар |
<p>Међу тим сутрадан му освану још црњи дан.{S} Неиспаван, изломљен и бунован, он се, овог јутр |
ше тако, бели!</p> <p>— Зар и у данашњи дан... на наше весеље...</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p> |
p> <p>У тим мислима и узбуђењу пропрати дан, а кући оде пошто се добро смрче, избегавајући да с |
ара час на њиву час кући.</p> <p>За тај дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје |
n="53" /> <p>Знам ја... није данас тај дан...{S} Данас је причес... још по неку па кући, да по |
реба, Тодосије не веже кесу.{S} У радан дан не да се видети у механи, а кад је празник он иде у |
ало, а њега нестане...{S} И нема га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе. |
unit="subSection" /> <p>Видосав је цео дан пробавио на једној њиви подаље од куће.{S} Прилегао |
села.</p> <p>Беше неки празничић и леп дан, па се искупи много мобилаца: и жетелица и везилаца |
авом!..{S} Тај се човек губи, из дана у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Витор предуз |
и нек не ћути...“</p> <p>У том и свану дан.{S} Небо плаво и чисто, без облачка.{S} Отуд, са ис |
те, али му није хтео прићи до неко доба дана.{S} Решавао се да му се не јавља у овој прилици, д |
кост, те године удари слана око Крстова дана и сав му кукуруз слисти.</p> <p>Чича Витор се опет |
уби, из дана у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Витор предузео старешинство, тај чове |
боље!</p> <p>И пређе, у памети од онога дана кад <pb n="4" /> су се састали.{S} Онда је она у о |
е године дође он од воденице у очи тога дана те се изми и обрија.{S} Сутрадан рано спреми се ка |
е позвао на славу и желео је да их тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се бабо неће љути |
ку реч.</p> <p>Те јесени, једног радног дана, дође она у варош да му саопшти једну новост.{S} О |
че удешавати кућу и двориште.{S} Једног дана окречи оџаклију и набави плаве земље те је одоздо |
и, Витор даде Ђурицу у школу.{S} Једног дана каза му те искупи оне књижице и таблицу, метну под |
ту радиш, младићу? — изненади га једног дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном хладу д |
лудак!..{S} Он ће ме натерати да једног дана узмем мотку и најурим га са мога имања“...</p> <p> |
е, како је чуо од учитеља кад је једног дана <pb n="104" /> причао у механи, а сељаци се подгур |
тог Тодосијева посла: како ће се једног дана чути да су му покрепала говеда од те траве, или га |
рише се да купе крмачицу.</p> <p>Једног дана седели су ниже воденице, кад један сиромашак тера |
азговоре.{S} Тих дана нађе га, пазарног дана, у вароши: затурио торбичицу <pb n="141" /> на рам |
Груже.{S} Упознао га је једног пазарног дана у вароши, на пијаци.{S} Види младића у лепом оделу |
бар сваког свеца код куће или пазарног дана у чаршији.{S} Нису ништа крили један од другог и н |
е као свака дечурлија..{S} Једног лепог дана седи он у вотњаку, турио књигу преда се па чита.{S |
већ било: одлазио је рано од куће, тог дана није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати |
0_C23"> <head>XXIII</head> <p>Тог истог дана код њихове куће десило се ово:{S} Ружица је седела |
> <head>XII</head> <p>За годину дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микачића, нико није мог |
5"> <head>XV</head> <p>За три године од дана кад је Видосав примио Микачића имање, много се што |
а Видосавом!..{S} Тај се човек губи, из дана у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Витор |
осија Видосав.{S} Совра није дизата три дана...</p> <p>О св. Јовану имали су гостију више но до |
осије казао.{S} Витор је ћутао неколико дана, па се опет одобровољио.{S} Нити га је псовао, нит |
вом Вићентије.</p> <p>Прође по неколико дана па опет заинтачи, као да је се подухватио да их по |
ила да вам ово напишем.{S} Пре двадесет дана дошао је у нашу школу један младић из вашег среза |
estone unit="subSection" /> <p>Двадесет дана доцније позва га један господин да му нешто понесе |
030_C12"> <head>XII</head> <p>За годину дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микачића, нико |
19030_C29"> <head>XXIX</head> <p>Годину дана доцније много се што шта измени у кући Микачића.</ |
RP19030_C20"> <head>XX</head> <p>Годину дана доцније једно јутро, из ране зоре, закуца неко на |
ас за једну пријатељску услугу.{S} Ових дана имаће ваш срез да бира два питомца, који ће се шко |
мисли, хуче, сећа се успомена зи првих дана њихнога доласка у његову кућу...{S} Било је то јед |
.{S} Ти знаш шта сам ти казао још првих дана кад су почели тек гунђати по селу: затисни уши, от |
stone unit="subSection" /> <p>Још првих дана Видосав се упознао са Тодосијем.{S} То је било слу |
нико на пут стати.{S} Више пута, радних дана, заводио је друштво у неко доба ноћи кући, те су п |
ухвати да се на само разговоре.{S} Тих дана нађе га, пазарног дана, у вароши: затурио торбичиц |
а га намести у собу да ту ради по месец дана.{S} Ту се развије труба сукна, прибави се гајтана, |
о омрзнути.{S} Попије коју више у месец дана и овесели се, а сутрадан је као девојка: гледа пре |
синко!</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И данак од Ђурђевдана.{S} Скоро ће вакат и њему!</p> <p>— |
<p>— Браћо!{S} Као што вам је познато, данас сам сазвао среску скупштину, да посвршавамо неки |
чи које је чуо пре толико година! ..{S} Данас је прва радост његова, а њега нема да ужива у тој |
<p>Знам ја... није данас тај дан...{S} Данас је причес... још по неку па кући, да положимо сто |
посао, а капетан оде на свој посао.{S} Данас је сазвао среску скупштину да посвршава најнужниј |
мо чича Витор се узодао и узнемирио.{S} Данас је весеље у његовој кући, прошевина његове унуке |
едај своју децу... нашу децу...{S} А од данас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, нек с |
Клео му се свим на свету да овако раде данас паметни људи и да га овај рад неће нигда постидет |
..</p> <pb n="53" /> <p>Знам ја... није данас тај дан...{S} Данас је причес... још по неку па к |
тата?</p> <p>— Код куће!</p> <p>— Није данас долазио!</p> <p>Он хтеде нешто рећи, па успљешта |
ч о Видосаву.</p> <p>— Тако му је време данас...{S} А ја велим: не може заповедати реп глави, н |
лопек и да узме педесет дуката прида, и данас ће да у’вате земљу...{S} И све крију што раде, ал |
да усинимо њега..</p> <p>Ове му речи и данас звоне у ушима.{S} Весела Руменија!</p> </div> <di |
} Толико му је остало од оца и толико и данас има.{S} Целог века није прикупио ни парчета земље |
м ја прикупио, хеј, колико би они имали данас!{S} Нек се сутра изделе и нека сваки одвоји што ј |
а?</p> <p>— Здрави су.{S} Доћи ће и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да ће их преселити сасвим, па |
а.</p> <p>— Шта ти је, Виторе?...{S} Ти данас нешто, као мимо остале дане — вели Мијат.</p> <p> |
Па шта им се види од тога?{S} Чиновник данас јес сутра није, и што да облећем око њега и да се |
д су они настали на свет, а друкчије су данас, кад се подигао други нараштај и настале друге по |
вуче да учим ратарску школу.{S} Ја одох данас тим путем, па како Бог да.{S} Нећу се враћати док |
од другог и најволели су изјадати се на данашњи свет што не почитује старијег и не живи како су |
ки кров и покрио ћерамидом као што ради данашњи свет.{S} Али чича Витору не може нико доказати |
Нећеш више тако, бели!</p> <p>— Зар и у данашњи дан... на наше весеље...</p> <p>— Хајдемо кући! |
уткује.</p> <p>— Ја сам мислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} С |
?...{S} Ти данас нешто, као мимо остале дане — вели Мијат.</p> <p>— Ништа... чес’ и поштовање.. |
_C10"> <head>X</head> <p>Минуше трапави дани...{S} Пуче снег и лед, сијну пролеће и млака киша |
олим, видите ту, да не дугује штогод од данка.</p> <p>Они загледају у књижицу, а ћата претура п |
икачићу необично да доколичи на овакоме дану.{S} Иде из чаршије запурен сав, и кад стиже кући с |
ти:</p> <p>— Како би то било на радноме дану!</p> <pb n="27" /> <p>— Час посла!{S} Да по једну |
.{S} Ту разбој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ спава...{S} Мало да |
а, беле и рутаве, и једну <pb n="37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, |
Видосав слеже раменима:</p> <p>— Што је дао Бог, бабо...</p> <p>— Хвала!{S} Свега задовољно!.{S |
оћута, па продужи:</p> <p>— И суд му је дао старјешство.... и мене одгурнуо од имања као распик |
да ћутим кад тако и јесте.{S} Он му је дао старешство и тата је почео да ради како треба, а ба |
а... и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле. |
два пртена конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им к |
ата у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село потражи.</p> <p>Она |
има, а то је, од прилике, значило ово: „Дао сам ти имање у руке па ради како знаш; како урадиш |
и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав само обели чађаве |
младић!</p> <p>— Најбољи ђак!</p> <p>— Дарован сам од себе!</p> <p>— Чули смо за његову кућу.< |
ово богати и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примити обележје од овог младића.< |
све подиже.</p> <p>Напослетку му обећа дати неколико књижица, кад се првог празника састану у |
ца ужагри очима.</p> <p>— Е, ко ће мене дати на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и учи сам.{S |
и одмерено: како је клас једар, сноп ће дати три оке, а крстина педесет ока, зрно као дукат...< |
е тридесет година.{S} И ти ћеш ми за то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те познати за цванцик! |
</p> <p>Па викну сељаку:</p> <p>— Хоћеш дати за четири динара?</p> <p>Сељак продужи пут.</p> <p |
и мене...{S} Носим дрва газда-Милики... даће ми човек грош...</p> <p>А Ђурица му вели:</p> <pb |
/p> <p>— Па добро си ми дошао.</p> <p>— Даће Бог добро! — рече Антоније, па повири на врата и о |
поименце.</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Даће Бог добро, господоне...{S} Тера ме нека добрина по |
> <p>— Ја шеснаест.{S} Имамо доста, али даће он ниже.</p> <p>Па викну сељаку:</p> <p>— Хоћеш да |
истока, појмила јутарња румен и хладан дах пирка у лице, крепи и освежава...{S} Ружица, по оби |
диш ти, море?</p> <p>— Ето.</p> <p>— Не даш се видети.</p> <p>— Није... него... — хоће да се из |
ала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката прида...“</p> <p>Чича-Витору заи |
прости, домаћине!</p> <p>— Треба да нам даш сикире да нацепамо дрва... кад смо оваке...незвани. |
бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што с |
и, не плачи, ето остаћу...“ и буде дан, два, па га нестане.{S} Не заустави га нико...</p> <p>На |
’но имадосмо ракије у подруму?</p> <p>— Два пуна бурета меке и из трећег трошимо.{S} А љуте оно |
је терајући, не могу му поорати као ова два гвозденим плугом...{S} Па шта га је ових машина! .. |
руз сазрева као што треба и од њега има два пута више прихода него од „осмака“.</p> <p>Чича Вит |
н их милује, дели им кришку лубенице на два дела, крпи им хаљинице, наврнчава опанке.{S} Навико |
лика зграда, као онај конак у вароши на два спрата.{S} У њој имају учионице, где се учи, дугачк |
и кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три места у чаршији по неки грош и динар.{S} Да то |
гу.{S} Ових дана имаће ваш срез да бира два питомца, који ће се школовати у ратарској школи.{S} |
ицама Једна соба намештена за госте, са два пуна гвоздена кревета, са застртим столом, клупама |
Ево га гвоздени плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш ојађени сељак упрегне у свој плуг шест |
и и она голадија синоћна, што ми поједе два најбоља брава и шћаше кућу растурити од хуке и беса |
душкав, али здрав и окретан.{S} Учио је два разреда основне школе па је напустио.{S} Школа дале |
главе.</p> <p>— Тражи се да срез избере два питомца који ће учити ратарску школу.{S} Ви знате к |
Чик!</p> <p>Наста нема тишина, само се два три младића прокртољише, а девојке сагоше главе још |
оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што два и два на копље набија,</l> <l>Преко себе у Ситницу тура?“ |
ку од неколике године добили су ћерку и два сина.{S} Поред те радости, они су осетили и дужност |
отивној страни оружје.{S} У другој соби два широка кревета за спавање, са шареницама и подшивен |
и држи мотку над комушом, па опет лупи два три пута и стане: блене у ону комушу.{S} Опет тако, |
иваду у подјазници можеш комотно косити два пута преко лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђ |
есице од дебелог ланеног платна, усукао два пртена конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они |
е лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, на прилику, стао на по пута, па да те ту |
у њему каце од педесет и сто товара, по два казана, каца са сирћетом шљивовиком, а на тавану ви |
хове се засмеју.{S} Момци, где који, по два три у гомили, са пригрнутим копоранима, неко се изв |
љи и живљи, људи поседали у гомилице по два трп, једва се виде у диму од дувана.{S} Тодосије за |
„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што два и два на копље набија,</l> <l>Преко себе у Ситницу |
клип?</p> <pb n="41" /> <p>— Кочањка с два три зрна: бабица! — рече и полако и неприметно баци |
четири пута, и онда је право да плаћају два пута више порезе...</p> <p>— И онда ударе порез! .. |
а кажем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па да се зна да си свршио основну школу.</p |
је побудила да вам ово напишем.{S} Пре двадесет дана дошао је у нашу школу један младић из ваш |
ком сабљом и десницом руком,</l> <l>Пак двадесет одсијече глава?“</l> <l>— Оно јесте Бановић Ст |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Двадесет дана доцније позва га један господин да му неш |
је изгледа у његовим рукама сада, после дваестину година, сем то толико што је притврдио ограде |
је најстарије дете, читава шипарица од дванаест година.{S} Иста мајка: црномањаста, дугих пуни |
чудновато замјешателство: разлупају се дванаест јаја...{S} Даље, метне се по киле шећера, фрта |
Ова клемпава свиња праси по десеторо и дванаесторо прасади...{S} Кад се урани може да набаци п |
ика ватра и уз њу пристављени лонци.{S} Две жене из суседства раде и помажу.{S} У воћнаку Тодос |
са нешто шуме и пашњака, и испод брега две њиве и једна ливада, са живом водом и воденицом.{S} |
адо, а у среди наложена велика ватра са две главње и сухим грањем.{S} Пламен лиже високо и обас |
> <p>Мало доцније наручио је код сарача две чантре од телећака, беле и рутаве, и једну <pb n="3 |
Ружице: ваља ли ово што се ради за ове две три године у нашој кући?</p> <p>Она уздахну и прому |
мо сврати на пекарницу те с ћепенка узе две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у ч |
у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две лепиње:</p> <p>— Ево теби, Ђурица!{S} Ево теби, Јов |
Бог да! — па га натера те и он прогуне две трп капке и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад м |
омности, он се једва показивао да зна и две у накрст.{S} При том је био стидан и образит као де |
најпре полако певуше, а затим по две и две запевају иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред воде јара |
натера те се пресвуче, да му те једе и две три попије, па га окупи молити, као и увек: да дође |
во: у врту, поред поврћа, направио је и две велике леје и посејао некакво семе као сочиво.{S} К |
није у овом новом конаку са ходником и две простране собе и стакленим прозорима, него у оној с |
дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У ку |
их Поста.</p> <p>Нашли су се ето ту као две сироте и цео век радили и мучили се, као што се муч |
оде па најпре полако певуше, а затим по две и две запевају иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред вод |
посуђе...{S} Ниже велике куће мутвак с две собе: у једној се обедује, а У ДРУгој спавају слуге |
детелишта сеје кукуруз „американ“ и већ две године како тај кукуруз сазрева као што треба и од |
м парчету земље, засејао детелину и већ две године скида с њега принос по четири и пет пута пре |
раду, које ће, кад одрасту, кроз годину две, пресадити по међи и подићи трајну ограду без врљик |
уграби прву прилику и продаде на вашару две мургуље, те купи једну сивуљу од колубарског соја: |
то нужда из беле зоре, па се спреми, на двоје на троје, и отвори.{S} То беше његов пријатељ чич |
удна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе посеј |
шта ти све не порадише!</p> <p>Све њих двоје, Видосав и Ружица.{S} А понешто им помогне стара |
уњ.{S} Ружица му спремила нове чарапе с двојим вођицама и широки појас алове боје.{S} Видосав м |
нтоније!</p> <p>Сад осећаше да је добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на оштар нож.{S |
ече тај то и то“...{S} Па још наплетемо двојином више, и чудимо се што нам нико ништа не верује |
мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако двојица на путу разговарају и гледају у њега, он мисли: |
атори људи, па кад нужда пригна, они по двојица оду у надницу и за читаво лето не <pb n="13" /> |
зме за питомца.{S} Обично се узимају по двојица из среза.</p> <p>Ђурица гледа преда се и врти г |
у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих двојица учинити.</p> <p>Видосав то посматраше из вајата |
ама за петље, па принесу обрамицу и њих двојица одигну врећу од земље те он измери.{S} Ђурица ј |
и онај крај где сеђаше Тодосије са још двојицом.{S} Они су дошли најпосле и нису се ни јављали |
све село само о њему говори, да се, где двојицу сретне, подмигују и њега исмевају.{S} Осећао се |
шани?</p> <p>— Сојка је у вајату, а она двојичица на њиви.</p> <p>— Добро, благо бабу! — рече и |
е већ напасла и пландује у хладу, а њих двојичица седе поред јаза, са прутићима у рукама, нешто |
м.{S} Под кућом подрум и на њему велика двокрилна врата.{S} Зграде све од брвана, лепо срезане |
пешке на мала врата, а иначе на велику двокрилну капију.{S} По дворишту засађена дрвета, а изм |
шећер, кафу и хладну ракију.{S} Служи, двори и гледа преда се.{S} Чича Витор час обилази око њ |
/p> <pb n="133" /> <p>Он пије, а она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобровољио па п |
сви поспали по кући сем Ружице која је дворила и служила, завршена је ова пијанка тиме, што су |
к година.{S} Служила <pb n="31" /> је и дворила покојну Руменију, и пред смрт није одмицала од |
е ни спавао.{S} Ено га на горњој страни дворишта, под јабуком шећерлијом, сео па клупу, наслони |
стављена дугачка трпеза с краја на крај дворишта.{S} У горњем крају старији људи; прогорели од |
утијице и поређане у одстојању по крају дворишта.</p> <p>То је дом Тодосија Дмитрића првог сусе |
и коњска и прибор што иде уз њих...{S} Двориште пространо као трг, ограђено филаретама, у које |
тако кућа не кући...</p> <p>Успремише и двориште.{S} Некакво коље и врљике, разбацане на неколи |
ћа....{S} Видосав поче удешавати кућу и двориште.{S} Једног дана окречи оџаклију и набави плаве |
е ужурбали у Микачића кући.{S} Обрисали двориште, истресли хаљине, наместили собе, опрали стакл |
прича и доказује.{S} Кад би да ступе у двориште, застадоше мало, протурише још неку, па Мијат |
рбама и теркијама.</p> <p>Кад ступише у двориште, стари Маслаћ назва Бога:</p> <p>— Помози Бог! |
а узме рад у руке, а чича Витор ступи у двориште.{S} Носи велику шарену торбу пуну ствари, наби |
а неколико зграда у чистом и пространом дворишту, у непосредном суседству Виторова имања.{S} Ку |
иначе на велику двокрилну капију.{S} По дворишту засађена дрвета, а између куће и осталих зград |
и сви са стране, да стока нема посла по дворишту.{S} Пред шталом наслон за кола волујска и коњс |
ди.{S} Поседи мало код куће, прошета по дворишту, оде опет до везилаца, проговори неку реч, пон |
кикић и у њега цвет, па она скакуће по дворишту као лептирак.</p> <p>Једног празника Видосав н |
р, сунце одскочило, а хладови шарали по дворишту.{S} Видосав намирио посао и обукао се, сео под |
а залајаше пашчад и закаукаше ћурани по дворишту.</p> <p>— Полако, бабо...</p> <p>— Није ово То |
нужније послове.{S} Пандури наместише у дворишту клупе, сто и столице.{S} Кметови и одборници д |
Чича Витор дочекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он виче:</p> <p>— Помо |
n" /> <p>У вече слегао се читав сабор у дворишту куће Микачића.{S} Вече пријатно.{S} Месец тек |
ухвати се рукама за главу.{S} Нема више двоумљења: сад је чуо из бабових уста шта мисли о њему |
оног чика и ону удовицу...</p> <p>— Е, де, де... ала сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича-Вит |
г чика и ону удовицу...</p> <p>— Е, де, де... ала сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича-Виторе, |
е, бабо!</p> <pb n="132" /> <p>— Хајде, де, да прообичајимо...{S} А није ми до тога.</p> <p>Умо |
ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>Па махне руком и на |
есетој, ја ћу бити луд довека.{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— И што да ме он учи и |
а ја нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано, кад сам чувала овце на Башч |
чемо које дрво на дрвљанику...{S} Је л’-де? — разраколио се Видосав и погледа у све редом: — А |
те док вам се тако мили.</p> <p>— Је л’-де, баба?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича Витор |
ву још више:</p> <p>— Је си чуо, управи-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје им |
м све редно, него...{S} Ружице, постави-де ти совру овде...{S} Били <pb n="59" /> доћи раније! |
једну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де Видосава!</p> <p>— Јес’, камо га пријатељ Видосав?</ |
ири на врата:</p> <p>— Ружице!{S} Обиђи-де и нас који пут!</p> <p>Она понови јела, досу вина и |
ча Витор на среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како је то било!</p> <p>Чича Витор избегава да прича |
:</p> <p>— Чујем, мали.</p> <p>— Причај-де, море, штогод, да не задремамо.{S} Моба је.</p> <pb |
и смо се испричали.</p> <p>— Ама причај-де оно.</p> <p>— Које, поре?</p> <p>— Знаш оно, што си |
p>— Ја, на њиви...{S} Ради...{S} Измеси’де ово! — показа руком на служавник, као да му нешто см |
до бели зидови на кућама и мрачне сенке дебала од дрвећа.{S} Тишина... само се чује птица у гор |
, то је моје имање.</p> <p>— Где је тај дебели јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био је з |
те Бог, питај чича-Вићентија где је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <pb n="24" /> |
он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланеног платна, усукао два пртена конца и увошт |
ега пребацише убрус, широк и дугачак од дебелог платна; на трећи владаочеву слику и до ње Витор |
мање!{S} Тај ту клис, од тог цера па до дебелог јасена, што се наднео у мој шевар, то је моје и |
и гледа у помрчину у тамну ноћ, у нема дебла што су се поређала као стражари, унаоколо.</p> <p |
раван око главе, поведе се и ухвати за дебло једне шљиве...{S} Не може даље маћи...</p> <p>Мал |
а клупу, наслонио <pb n="94" /> леђа уз дебло, прекрстио ногу преко ноге, а врх штапа услонио у |
!</p> <p>— Докажи ти!{S} Ово је моје од девендела!</p> <p>— Ти си то приграбио, али ја више не |
и седам ока и три литре, по тридесет и девет и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само к |
немају деце, и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да исхрани.{S} С |
ого што шта, али у многоме не зна ни за девету част као тата.{S} Да чујеш шта веле наши сељаци, |
ран чува овце,</l> <l>Жедан воде, жељан девојака.</l> <l>Не кари се, моје мило драго,</l> <l>Ев |
, моје мило драго,</l> <l>Ево воде, ево девојака!...“</l> </quote> <pb n="42" /> <p>Момци подвр |
јка здрава и расположена.{S} Већ велика девојка, уме да ради сваки рад што женско чељаде ради р |
ила с драгим,</l> <l>Завади нас из села девојка!.“</l> </quote> <p>— Тако, дечице, пожурите, ак |
> <p>— Ти ниси така, ти си добра татина девојка! — милује је он по образу.</p> <p>— Ја слушам и |
че за кикић и вели: „ти си добра татина девојка... ћери, прва радости моја! ..“ Како му живо ле |
милује.{S} Ако сте при речи, нек приђе девојка и узме обележје...</p> <p>Чича Витор погледа по |
што јој је пред очима.</p> <p>Сојка је девојка на удају.{S} Израсла велика, престигла мајку, к |
ец дана и овесели се, а сутрадан је као девојка: гледа преда се и стид га је што је урадио.{S} |
{S} При том је био стидан и образит као девојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и друга нашао: с |
вима на капама, измешали се с момцима и девојкама, па ухватили коло.</p> <p>У сниској и тесној |
посинак Виторов!</p> <p>Опет кикот.{S} Девојке се ослободе па најпре полако певуше, а затим по |
само се два три младића прокртољише, а девојке сагоше главе још дубље, до саме трпезе.</p> <p> |
н <pb n="88" /> другоме по неку шалу, а девојке шану једна другој на ухо, па кикот...</p> <p>На |
рућио, неки почучнуо па ради и звера на девојке и другове, а сви џакају и дозивају се.{S} Зрели |
му пурењак!</p> <p>Тај уребес заглушише девојке:</p> <quote> <l>„О јаблане, не развијај гране,< |
..</p> <p>У доњем крају младеж: момци и девојке, свака се сагла као да крије залогај, а подмигу |
ле, а други у мраку.{S} На једном крају девојке у тесним сукненим јелецима, седе правилно, сагл |
жења се постидео, кришом баци поглед на девојку, па се врчи и спусти поглед на сто.{S} Сојка др |
лаћ, мало замуцну па продужи: — Ти имаш девојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао |
гледају на Симин рад и препочињу га као девојче, шару са приглавка.{S} Сви ти људи имају и добр |
сељаци и обрађивати га како им је радио деда и чукундеда; треба показати нешто савршеније и пра |
младићи га пострекавају:</p> <p>— Деде, деде, шта би?</p> <p>— А шта она вели?</p> <p>Младић се |
<p>Док ће ти Витор:</p> <p>— Ружице!{S} Деде, па ти изађи с децом мало у народ!</p> <p>Она се с |
сте дошли!{S} Немојте се снебивати!{S} Деде по једну: прва за помози Боже! — нуди Видосав, па |
пријатељу?{S} Ми пописмо по неку...{S} Деде, наздрави, пријатељу, — додаде му чашу чича Маслаћ |
/p> <p>— И ја горим паре пред очима.{S} Деде да по једну запушимо.</p> <p>Видосав се снебива:</ |
разбарушен.</p> <p>— Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се једном и ми разговоримо као људи! — вели чи |
> <p>Тодосије извади дувањару.</p> <p>— Деде да по једну запалимо!</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Узе ду |
ом од једног до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја те заборавих туде!</p> <p>— Не заборавио те Бо |
о.“ А младићи га пострекавају:</p> <p>— Деде, деде, шта би?</p> <p>— А шта она вели?</p> <p>Мла |
једаред клипи и поче, млатајући рукама, декламовати:</p> <quote> <l>„Који оно добар јунак бјеше |
јесте Бошко Југовићу.“</l> </quote> <p>Декламује са произношењем гласа како је учио у школи, п |
заједно кући?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Дела сврши посла па да идемо заједно.{S} Имамо нешто да |
леда га где притврђује ограду.</p> <p>— Дела мало и ти провичи....{S} Мало ми је било овамо.</p |
милује, дели им кришку лубенице на два дела, крпи им хаљинице, наврнчава опанке.{S} Навикоше с |
е међу њих и присуствује кад расматрају дела која он заступа...{S} Седи као са друговима: пије |
рче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели им кришку лубенице на два дела, крпи им хаљинице, |
гради котарице, они му секу лесковину и дељу је донекле, па је даду њему те је он утанча и онда |
е био на <pb n="124" /> њиви са слугом, денули су сламу.{S} Ружица им носила ручак и није ништа |
н гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће то причат |
патос. </p> <p>— Паметна жена, и... као дериште! ..</p> <p>Она убриса очи и грчевито стезаше св |
ича што смешно, она се цапари као свако дериште, а кад баба пијне и расплаче се, она се узнемир |
!{S} Ти ради како си почео, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још прв |
> <p>— Ружице, шта ти би!{S} Како је то дерњање?{S} Ниси ти дете!</p> <pb n="135" /> <p>Затим с |
одранио јутрос у суд... и тамо викао и дерњао се како сам пропасник и распикућа... како нисам |
и трношљива.{S} Усред вотњака качњак од десет држалица: у њему каце од педесет и сто товара, по |
и из џепа шарену кутију у којој стојаше десет нових дуката и спусти је на сто, на колач.</p> <p |
ки бокови и велико виме!{S} Она даје по десет ока млека ни дан, најмање...{S}Како је лична, да |
стаје врева.{S} Тодосије једну, а Витор десет и глас му пишти до по села...</p> <p>— Убио те Бо |
ије ово Тодосије текао, но Витор с ових десет ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да ниси ти текао?< |
и лепим растанком.</p> <p>Поодавно, на десетак година пред долазак Видосављев, кад су обојица |
>Кад бабо мери жито, па ако је врећа од десетак ока, они зачас закуче кантарским кукама за петљ |
нигде никога и ту служи у Витора од пре десетак година.{S} Служила <pb n="31" /> је и дворила п |
с’, толико. </p> <p>Па оде у подрум, по десети пут, извади врањ, спушта шипку, мери докле је ух |
че!</p> <p>— Бог ти помогао! — викну по десетину грла.</p> <p>— Добро вам седећи!</p> <p>— Добр |
а радост за чича-Витора!{S} Ђурица је у десетој години, џигљаст и мало бледушкав, али здрав и о |
е стране.{S} На њега ће се угледати још десеторица у најкраћем времену...{S} Зар није боље што |
е бабо неће љутити, па да је сазвао још десеторицу, зато му није ни казивао да ће му доћи.</p> |
ш њом...{S} Ова клемпава свиња праси по десеторо и дванаесторо прасади...{S} Кад се урани може |
аву не пође рад од руке.{S} Као у инат, деси се нешто на његову детелишту, са чега је имао нови |
њем догађају.{S} Откуд да се та несрећа деси!{S} Све као инат!{S} Већ у напред замишља све непр |
ово спасти.{S} Али откуд да се то мени деси!{S} Дај ону облицу дрвета!{S} Тако!{S} Сад ћемо ов |
ешану давао те му се није никаква штета десила.</p> <p>И посао са живом оградом пође му од руке |
војом чељади И пријатељима што су се ту десили, а механџија, чорљав и прљав сељак, запрегнут не |
олици па отпоче:</p> <p>— Није се ништа десило на састанку, него нешто сам чуо за онога твога.< |
head> <p>Тог истог дана код њихове куће десило се ово:{S} Ружица је седела са Сојком пред кућом |
а, стар човек, збрчкана лица и ћелав; с десне стране човек истих година, крезав и ћелав, а с ле |
настарији по годинама, побратим Мијат с десне стране, а Мићо с леве.</p> <p>Ружица их послужи к |
ом сабљом ману,</l> <l>Бритком сабљом и десницом руком,</l> <l>Пак двадесет одсијече глава?“</l |
е!{S} То јест био је земанле ено онде у десно!</p> <p>— Није истина, него је био онде у лево!</ |
ми!</p> <p>Па махне руком и нанишани на десну страну:</p> <p>— И ови, овденак, Ружићи!{S} Нису |
а га за раме.</p> <p>Он развуче усну на десну страну и погледа га са спуштеним капцима до пола |
и необично и рече:</p> <p>— Хајд, хајд, дете...{S} Моли Бога што си под мојим кровом. — И у себ |
абачким и крештећим гласом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати.</p |
p>— А он?</p> <p>— Он вели: „Остави ме, дете, сада“...</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа не |
не даде прићи:</p> <p>— Море, окани се, дете.{S} Немој да ме љутиш сад пред причест...</p> <p>В |
авим гласом:</p> <p>— Нек ти је сретно, дете...{S} И нека ти је проста моја нега родитељска...< |
ваља за њега... и за његову будућност, дете...</p> <p>Она занеме.</p> <pb n="151" /> <p>Не зна |
се да се не наљутиш.</p> <p>— Нисам ја дете, Антоније.{S} Ти ме бар познајеш.</p> <p>Он се про |
p> <p>— Како ти кажеш, бабо, — одговара дете.</p> <p>— Ја кажем кад си изучио то, да доучиш још |
да се радује, весели и поноси што даје дете у таку кућу и пријатељи с таком фамилијом.{S} Али |
ата гајтана.</p> <p>Сојка је најстарије дете, читава шипарица од дванаест година.{S} Иста мајка |
Док смо ми живи, поучићемо те као своје дете, упознаћемо те с нашим пријатељима и предаћемо ти |
воје родитеље...{S} И ти си од сад наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се за очи.</p> <p>Он пр |
ије махну руком:</p> <p>— Море, ниси ти дете да те тешим.{S} Сад опет бринеш: шта мисли о теби! |
и би!{S} Како је то дерњање?{S} Ниси ти дете!</p> <pb n="135" /> <p>Затим се поврати те седе и |
какву неприлику и трчи му у наручја као дете да му се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде журни |
авиш да нешто знаш, а не знаш ништа као дете.</p> <p>— Може бити, бабо.</p> <p>— Све се водиш и |
се!..</p> <p>Видосав кола око совре као дете и гледа у Витора.{S} Те га речи окуражише:</p> <p> |
дај своја посла... и немој да сузиш као дете... већ гледај своју децу... нашу децу...{S} А од д |
На уму му је Видосав.{S} Ово је његово дете, ово је његова радост.{S} Да је среће, као што ниј |
ат, зари се у постељу и јецаше као мало дете...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тодосије |
у, те га изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и погурну у вајат.</p> |
:</p> <p>— Шали се тата!{S} Ти си добро дете татино!</p> <p>— Тата, тата!{S} Мара не слуша свој |
рете.{S} Не умем вам казати какво је то дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што се тамо уче |
лагати стоци.{S} На њиви ће остати сама детелина, густа и сочна, да се све више шири и бокори.< |
ио:<pb n="99" /> како је липсало јуне у детелини, како је упропастио њиву кукуруза што је сејао |
елиште и како ће поступати са покошеном детелином.{S} Он ју је косио у време, држао је у откоси |
што није досад било: чича Витор заорава детелину!..{S} Мали Јовица води волове за парожје и сту |
А зар ово није мимо свет? — показује на детелину.</p> <p>— Није.{S} То сеје паметан свет.</p> < |
тку, да има бољу пасмину стоке, да сеје детелину, подиже живу ограду и уводи нове обичаје у теж |
Шта си ти оном Микачићу што је заоравао детелину?</p> <p>Он му исприча све.{S} Ратарац се загле |
ије, на најбољем парчету земље, засејао детелину и већ две године скида с њега принос по четири |
д кога је и то научио.{S} Он је посејао детелину, од њиве је направио детелиште, са кога ће има |
Микачића, кад је на своме имању посејао детелину и направио детелиште.{S} Онда, кад је чича Вит |
а, кад је чича Витор заорао Видосављеву детелину, Тодосије, да би сузбио повику против <pb n="1 |
над, <pb n="77" /> хтела да краду твоју детелину па се прејала! — виче Тодосије.</p> <p>Видосав |
гледала као розге и на њих трпао зелену детелину, те је тако била више изложена сунцу и ваздуху |
а где седи у једном хладу до Тодосијева детелишта.</p> <p>Ђурица скочи и приђе му руци</p> <p>— |
приглавка.{S} Сви ти људи имају и добра детелишта, добру пасмину стоке и умеју да је негују: во |
ао па плужи...{S} Забраздио преко целог детелишта....</p> <p>Видосаву облеће она раван око глав |
се с рада, пред ноћ, свраћали су поред детелишта, застајкивали и загледали, као да имају нешто |
а рад, а Тодосије поче дозивати отуд од детелишта:</p> <p>— О, Видосаве!{S} О, Видосаве!</p> <p |
ду, тако, њих по неколико, па стану код детелишта, наднесу се преко врљика и посматрају.</p> <p |
ри и пет пута преко лета.{S} А одмах до детелишта сеје кукуруз „американ“ и већ две године како |
Видосава обузе зла слутња: отишао је на детелиште...{S} Скочи брже и оде преко <pb n="81" /> во |
ли, Тодосије! — рече и показа руком на детелиште.</p> <p>— Луд човек.{S} Не могу да се свађам |
нових непријатности и то у доба кад се детелиште беше зазеленело у пуној мери и беше у стању д |
е жив Тодосије, до године ће имати веће детелиште, но то што га ти заораваш! — И окрете се кући |
{S} Видосав га је поучио како ће чувати детелиште и како ће поступати са покошеном детелином.{S |
то набављати...{S} Не даде ми да уредим детелиште и да сејем кукуруз „американ“ на њивама...{S} |
е посејао детелину, од њиве је направио детелиште, са кога ће имати такав принос <pb n="66" /> |
своме имању посејао детелину и направио детелиште.{S} Онда, кад је чича Витор заорао Видосављев |
досијева јунад провалила ограду, ушла у детелиште и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго с |
је Дмитрић смотрио Витора чим је ушао у детелиште, али му није хтео прићи до неко доба дана.{S} |
совао, нити му је шта приговарао.{S} На детелишту су посејали елду, да не остане беспослено зем |
подне пуче глас по селу шта је било на детелишту Видосављеву и тај случај почеше претресати на |
он и трчи онако распојас за јунетом, по детелишту.</p> <p>Тодосије се заценио од смеја.</p> <pb |
{S} Као у инат, деси се нешто на његову детелишту, са чега је имао нових непријатности и то у д |
ила његова Руменија да јој Бог да једно детенце ма било као песница...{S} И док је тако обишла |
м ће шта проговорити.{S} Већ нема ништа детиње на њему.{S} Кад се шиша, остави мало веће залуфе |
се...</p> <p>— Шта, чини ми се?{S} Шта детињиш!{S} Дођи себи ти, море...{S} Погледај ми у очи! |
јбоље пријатеље своје; он му је друг из детињства. „Дрво се ослања на дрво а човек на човека, а |
било.{S} Млади ратарац усадио је у душу детињу чежњу за науком и напретком и показао му пут за |
ог да...{S} Ми смо већ о томе говорили, деца су се, да речемо, заречила и замиловала...{S} Сад |
е поткрепљују.{S} Кад буде време ручку, деца донесу јело, он <pb n="149" /> постави, ручају сви |
ће онај чекрк на путу?</p> <p>— Тек... деца изнела.</p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти да вид |
Јовици, који нису одмицали од њега.{S} Деца су напредовала, расла и јачала, и скоро се изједна |
е се и чуде којечему што нису знале.{S} Деца траже пурењаке и бабице па их пеку уз ватру, једу, |
е милило да ту станује, јер Видосављева деца:{S} Ђурица и Јовица нису одмицала од њега и његове |
овласти.{S} Ако је крив он, нису крива деца и није крива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, нек и |
<p>— Тек... деца изнела.</p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти да видиш шта се ради?{S} Није њему |
>Чешће Ружица помисли: шта ли мисле ова деца за свога тату...{S} Размисли се — па јој засузе оч |
та, ..{S} А дечицу не дам... то су моја деца, моји синови и наследници...“</p> <p>Код трле не б |
о се враћају.{S} Све као браћа и ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало једно и то се није доп |
уће, шта су порадили на имању, шта раде деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} Он је и |
упамтити?</p> <p>— Хоћемо, бабо! — веле деца и гледају преда се. </p> </div> <div type="chapter |
ја ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А напољу се чују гласови:</p> <p>— У здрављу, |
а и укућанима, рече:</p> <p>— Кад су се деца замиловала, и кад је судбина, пријатељу, нека је с |
ени ракију, наслужује у шоље и чаше, те деца носе и послужују, трчи у подрум те сипа пиће у бар |
урлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p>Она се загвирила у чарапни почетак што јој |
Ружице!{S} Донеси печења!</p> <p>Уђоше деца, приђоше фуруни па блену у ове госте и смеју се њи |
љској.{S} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> <p>Он хукну, па се с |
штене собе у кући и оџаклији.{S} Жена и деца прилазе те љубе госте у руку, па настаје послужење |
дмаче на коњу напред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи у гомилицама сустижу, пролазе, жагоре, до |
у.{S} Често у вече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица успрема по кући, Витор пригрне гу |
мисли се — па јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они имају свега задовољно.{S} П |
вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у послу.</p> <p>— Извол’те!{S} Добро |
се, усуди се да упита:</p> <p>— Како су деца?</p> <p>— Здрави су.{S} Доћи ће и они данас.</p> < |
а!{S} Дошао човек и сео да ради!</p> <p>Деца бацише грања и комуше на ватру, <pb n="45" /> те с |
аше му трепавице и засузише очи.</p> <p>Деца се загледаше у свога баба, а Ђурица рече:</p> <p>— |
аучи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца брзо свикоше и престадоше помињати кућу и чељад из |
..{S} Размисли се — па јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они имају свега задово |
ној задрузи, сва три ожењени, пуна кућа деце, а имање слабо и неачко.{S} Једва ако имају шест х |
и између њих до кавге, због стоке, због деце, или какве друге спрдње са које се суседи најчешће |
кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце што се ту нађу, знаду шта треба: приставе џезву уз |
рнула на све муке и савила руке око оно деце што јој је пред очима.</p> <p>Сојка је девојка на |
е будали!{S} Цареви и краљеви па немају деце, и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и |
, према свакоме предусретљив па и према деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ра |
цу, повири у мучањ, па је затвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се већ напасла и пландује у хла |
је у џеп, узе кукасти штап и окрете се деци:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја вратим.{S} О |
> <p>— Чућеш и знаћеш...{S} Тешко нашој деци! — рече и загрцну.</p> <p>Она се узнемири и устаде |
омаћин викну:</p> <p>— Што се ућутасте, децо?{S} Јесте ли поспали?</p> <p>И настави се песма и |
смеје и благосиља:</p> <p>— Шта вам је; децо, зар немате другог посла но да све испретурате по |
Ретко кад да седе као човек, са женом и децом за трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће бити |
у је најсветије: да располаже са својом децом...{S} Хода, мисли, хуче, сећа се успомена зи први |
е те га ради, ако нема, он се забавља с децом; — а јутрос други човек, ћути, не распитује ни за |
е послу.{S} Кад нема радника, он ради с децом или сам, тек није беспослан никад.</p> <p>А већ у |
/p> <p>— Ружице!{S} Деде, па ти изађи с децом мало у народ!</p> <p>Она се снебива, слеже рамени |
и се с ким пита и здрави.{S} Кад угледа децу, њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а за тим пош |
Чича Витор настани се код куће, преведе децу, пренесе своје ствари и намести их у оџаклију и пр |
авила по неку хаљинку, па су поновили и децу.{S} Све доби нов изглед и пође новим током.</p> </ |
шије и шара и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је свако његово чељаде лепо одевено ка |
и ако што проговори он гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлији, пред туђим женама |
ву реч за ово честито чељаде.{S} Њихову децу воли као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb |
м и с његовом Ружицом и ижљубила њихову децу.{S} Доцније, једног празника, Видосав је отишао њи |
ј да сузиш као дете... већ гледај своју децу... нашу децу...{S} А од данас ја заповедам у овој |
не иде кући на своје имање и међу своју децу, а он на то и не одговара.{S} Ујогуни се па ћути, |
нек остану, и ја ћу њих чувати као моју децу.</p> <p>Председник удари у меденицу:</p> <p>— Води |
о дете... већ гледај своју децу... нашу децу...{S} А од данас ја заповедам у овој кући и ко хоћ |
ри из куће..</p> <p>У том се подизаше и дечаци.{S} Кад их угледа Витор затрепташе му трепавице |
засјајаше очицама.</p> <p>— Ви сте моја дечица... ви остајете моји... — рече чича дрктавим глас |
цркви.{S} Мало доције дође и Ружица, и дечица, сви лепо обучени, измивени и очешљани.{S} Кад с |
села девојка!.“</l> </quote> <p>— Тако, дечице, пожурите, ако сте ради да раније ухватите коло! |
рича чича и не може да се нахвали своје дечице.</p> <p>Наједаред застаде, погледа у њу, узмрда |
са његовом женом Ружицом и његово троје дечице, и њему уступам све моје имање кретно и некретно |
ица, слушала би као роб.{S} Имају троје дечице, као анђели.{S} Пуна кућа разговора.{S} Поред њи |
д очима и Видосав и његова Ружица и оно дечице...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тек шт |
даље сталне помагаче и забаву у својој дечици:{S} Ђурици и Јовици, који нису одмицали од њега. |
рији заповедају.{S} Бог их је обрадовао дечицом: у размаку од неколике године добили су ћерку и |
а иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су моја деца, моји синови и наследн |
Није зазнала ни чика, ни мајоку, ни ону дечицу што их некаква болешчина покоси једних Часних По |
еју кад он чита и церекају се као свака дечурлија..{S} Једног лепог дана седи он у вотњаку, тур |
не то, него ме мрзи што се церекате као дечурлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p |
н сваки усев.{S} Свет пролази, застане, диви се и хвали газда-Сима Моравца.{S} Нема нико да се |
</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле: дође дивљи те истера питомога, то јест, дошао Видосав те ист |
уће, покосише и почупаше боцу, татулу и дивљу паприку, што је све расло и бујало но окрајцима и |
он је раскрили и гледа у њу... „Како су дивне слике!{S} Каква је ова крава, како су јој широки |
ђе на својим леђима.</p> <p>Како је све дивно и уређено што је под његовом руком!{S} Чини ти се |
це све колико их је по реду, па се неки дигли и поседали по собама, затурили се на клупама и ст |
подине, једва чекају да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је суда |
/p> <p>— Шта ти је? — проговара он и не диже главу.</p> <p>— Оди да ужинамо, море!</p> <p>Он оп |
<p>— Помози вам Бог!</p> <p>Председник диже главу и забечи се:</p> <p>— Бог ти помогао...</p> |
син, а Тодосија Видосав.{S} Совра није дизата три дана...</p> <p>О св. Јовану имали су гостију |
да!</p> <p>— Но како! </p> <p>— Да узме дизгине у шаке!</p> <p>— Да запали чибук!</p> <p>Ружић |
о сте ми дошли!{S} Седите!{S} Видосаве, дијете, стараш ли се ти да ове људе почастиш?</p> <p>Ви |
} Поћута па се трже:</p> <p>— Полиј ми, дијете! — рече, па устаде, прислони тојагу, скиде капу |
кијом, он одгурну руком:</p> <p>— Носи, дијете.</p> <p>Она се узбезекну:</p> <p>— А што, бабо?{ |
људи, глајте посла...{S} Спаси Бог!{S} Дијете, мало луча! .. — виче Тодосије.</p> <p>У доњем к |
ути, лиже цигару и гледа у њу.{S} Махне дим, погледа у Тодосија, па одмах сакрије поглед.</p> < |
принесе палидрвце и њему.{S} Он повуче дим дубоко и прогута га.{S} Доцне узмрда јабучицом и по |
Устани!</p> <p>Он сену цигаром и избаци дим за димом, запљешта сухим уснама и прозбори:</p> <p> |
ни викати.{S} Ја знам Витора: он ћути, дима, шикће, па по неки пут викне, и све то прође као д |
упли, са стакленим окнима, а на великом димњаку пише: „1884 година“.{S} Предсобље патосано опек |
</p> <p>Он сену цигаром и избаци дим за димом, запљешта сухим уснама и прозбори:</p> <p>— Што н |
у гомилице по два трп, једва се виде у диму од дувана.{S} Тодосије затурио неку шалу и засмеја |
два три места у чаршији по неки грош и динар.{S} Да то одужиш, синко!</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> |
година.{S} И ти ћеш ми за то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те познати за цванцик! проговори |
S} Ја ћу те, пријатељу, познати за пола динара! — утисну се међу њих један подбуо човек, пуне, |
у сељаку:</p> <p>— Хоћеш дати за четири динара?</p> <p>Сељак продужи пут.</p> <p>— Пристаде ли, |
Шта је цениш?</p> <p>— Није скупа: пет динара.</p> <p>Они се згледаше и сашапташе:</p> <p>— Ко |
>— Нема мулевине, но пљуни у дланове! — дирају Вилотија.</p> <p>Он, момак, скроман па ћути и ос |
ти улар скупље но икаку узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи се дози |
е покајао што је урадио.{S} Могли су га дирати јавно и оговарати за леђима, могли су га изазива |
Није њој место на прагу него у штали о диреку.{S} Да је нисам више видео онде!</p> <p>На аљкав |
м ја твој слуга, брате, да само радим и диринџим, већ посинак, и више знам него ти!“ — вели му |
нче!</p> <p>— Нема мулевине, но пљуни у дланове! — дирају Вилотија.</p> <p>Он, момак, скроман п |
!</p> <p>Па тури цигару у уста, хукну у дланове и продужи рад.{S} Измахује живо ради с вољом, к |
од себе!{S} Он заустави волове, хукну у дланове и погледа га:</p> <pb n="82" /> <p>— Молим те, |
ав и удара полако њеном ручицом по свом длану.</p> <p>Па је глади низ косу:</p> <p>— Шали се та |
а ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица над горњом усницом што не може да усуче ево већ |
<p>Људи се окретоше:</p> <p>— Тодосије Дмитрић!</p> <p>— Откуд он?</p> <p>— Кад је он дошао?</ |
ом се помоли на механска врата Тодосије Дмитрић.{S} Он је био у својој соври са својима, и сад |
увек развучених уста, као овај Тодосије Дмитрић.</p> <p>И не би му право што се Видосав тако <p |
а у селу с киме се не би могао Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако се с киме сукоби, он одмах на |
estone unit="subSection" /> <p>Тодосије Дмитрић смотрио Витора чим је ушао у детелиште, али му |
9030_C26"> <head>XVI</head> <p>Тодосије Дмитрић није сам мислио да ће имати оволике користи од |
поновио вотњак.</p> <p>Погледи Тодосија Дмитрића на живот мало у чему да се подударају са погле |
ају дворишта.</p> <p>То је дом Тодосија Дмитрића првог суседа Виторова, човека средовечна, црве |
ампио Јошевину за Чолопек, са Тодосијем Дмитрићем...</p> <p>— Па ти то ниси урадио, Видосаве?</ |
кајиша позеленелих од буђа, кутија без дна, чутура са избијеним колом, ексера, фесова масних и |
седи с људима у горњем крају, а он при дну, или стоји с момчадијом где у крају.{S} Кад приказу |
и га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче |
добаци:</p> <p>— Ако буде жив Тодосије, до године ће имати веће детелиште, но то што га ти заор |
љише, а девојке сагоше главе још дубље, до саме трпезе.</p> <p>— Тодосије! — викну један оздо.< |
— Боже дај здравље теби и мени, Виторе, до суђена сата.{S} Па шта ћемо!..</p> <p>— Знаш, говоре |
ом, ћилимом, јастуцима и новим губером, до њега сандуке фарбане, дућанске, пуне ствари; на друг |
<p>— Газда је Бог.{S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га |
Тодосију да од њега чује праву истину, до ситница.{S} Али од Тодосија није могао ништа сазнати |
ши пастрма, вешају сланине И пршуте.{S} До мутвака млекар, где планинка збира и сређује бели см |
<p>Чича Радојица маше главом:</p> <p>— До тебе кривице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене. |
, као и увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављеви побратими, она тројица...{S} Па пове |
и око њих и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара...{S} Причају како је лепо време, ка |
ти слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; те |
е, господине.{S} Све је тако од почетка до краја.{S} Тако смо рекли и уговорили и код власти по |
отерао га у свет да се потуца од немила до недрага, а он присвојио оно што му је најсветије: да |
ач.</p> <p>Сојка, која се беше привукла до врата у ходнику, раздерња се иза гласа.{S} Баба Вуја |
де они, читави људи.{S} У другим собама до њих, намештени су кревети, <pb n="163" /> као за вој |
трану и погледа га са спуштеним капцима до пола очију.{S} Затим баци поглед мимо њега у страну. |
и ради како си почео, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још првих дан |
е имање!{S} Тај ту клис, од тог цера па до дебелог јасена, што се наднео у мој шевар, то је мој |
ће то причати где стану, то ће од уста до уста проћи све село и наплести се: да је крв и нож у |
едном суседству Виторова имања.{S} Кућа до пола озидана од опеке, од пола од брвана и покривена |
му браду, па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и врату ка |
ру у хиљаду завезака и да јој будем роб до века, — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и бабу неће бит |
о.</p> <p>И тако све редом, од најмањег до највећег.</p> <p>Па оде општини, однесе пореску књиж |
тако понаша и стара за све од најмањег до највећег.{S} Шта им је криво што он тежи бољитку, да |
</p> <p>Домаћин иде с чутуром од једног до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја те заборавих туде!< |
г раста, погурен, носи чутуру од једног до другог и даје да се пије.{S} Негде нутка, неком назд |
ба је моба,</p> <p>— намигну он на оног до себе, па продужи:</p> <p>— Узврпољио се вели старац |
љуца штапом у земљу и пажљиво слуша све до ситница.{S} Па после прича он како је некад било, ка |
о мраку.</p> <p>— Хоћемо да седнеш овде до нас! — рече један.</p> <p>— У горњи крај! — рече Мић |
на ме, кад ти приђем! — рече она и седе до њега.</p> <p>— Не мрзи мене то, него ме мрзи што се |
Видосав.</p> <p>Он полако приђе и седе до Тодосија.</p> <p>— Шта се снебиваш у својој кући!{S} |
јући клупче конаца, приђе полако и седе до њега.</p> <p>— Ето, сад је све свршено! — рече он по |
свађе, али не мога отрпети, док не оде до њега.</p> <p>— Добро јутро, комшија! — виче он одову |
Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; тераће се онај ко не ради како |
дође време да те хвали онај који те је до јуче нападао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица св |
кривице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он тера вета |
> <pb n="78" /> <p>— Ћути!{S} Зар ти је до смејања код оваке штете и бруке!</p> <p>— Чудна ми ч |
Али најтеже му је због баба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једити, |
идна ни тамна... мало се шта распознаје до бели зидови на кућама и мрачне сенке дебала од дрвећ |
бреди све маторије.</p> <p>Младежи није до тога: она ђаволише.</p> <p>— Пази оног онамо!</p> <p |
врата.</p> <p>Он ћути.{S} Спустио капке до пола очију па кчиљи у страну, у брвна.</p> <p>— Еј, |
p>— Право велиш: чини ми се... нисмо се до сад виђали.</p> <p>— Нисмо никада...{S} Тако, ја ти |
а какве ливаде.</p> <p>Кад овас одрасте до колена, он ће га, онако зелена, покосити и исполагат |
је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</p> <pb n="148" /> <p>Али, што је било, било, |
знаш како је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</p> <pb n="148" /> <p>Али, што је би |
лог платна; на трећи владаочеву слику и до ње Виторову споменицу из рата.{S} Даље, у један угао |
о доба ноћи кући, те су пили у оџаклији до пред саму зору...{S} То нико не зна, кријемо да не ч |
ла Лакин Лаз, изабра за један усев који до тада није сејат у селу Врљугама.{S} Та њива граничи |
савом.{S} И тада су се љубили и цмакали до миле воље.</p> <p>У то побратимство увлачили су и То |
ео да су многи разборитији сељаци дошли до уверења да он није лудак или шепртља, већ озбиљан чо |
де, де, да прообичајимо...{S} А није ми до тога.</p> <p>Умочи шећер у воду па поче сркутати и п |
им...{S} Но, оставимо то, хајдемо-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав н |
те.</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Није ми ни до чега сад.</p> <p>— Што?{S} Чудна ми, чуда...</p> <p> |
кикот.{S} Чича Витор успија уснама, они до њега гуркају се и погледају испод обрва.</p> <p>— Ка |
рече и седе на рудину испод јаза, а они до њега.</p> <p>Учини му се да су му сад још милији и < |
га каква несрећа, кога ћеш пре призвати до свога комшију?{S} Али он зна и то да комшија жели да |
при помисли <pb n="154" /> шта ће бити до послетка, он погледа у њих и благне му на души.</p> |
је једну, а Витор десет и глас му пишти до по села...</p> <p>— Убио те Бог, питај чича-Вићентиј |
шао у детелиште, али му није хтео прићи до неко доба дана.{S} Решавао се да му се не јавља у ов |
нуди чича-Витора да седне у горњи крај до Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и тумара по ок |
се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до врата, скинуо капу, па једном руком ослонио се на шт |
S} Још носи затворену шамију и није јој до сабора и кола.</p> <p>— Нека, бабо...</p> <p>— Шта н |
анео и заборавио те виче да се чује чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња да чује шта то бата ве |
в!</p> <p>— То и ја велим! — рече један до њега.</p> <p>— Познаје се човек.</p> <p>— Да Бог да! |
} А ту и Видосав и Тодосије, сели један до другога, као и увек, и извалили се на траву, а до њи |
скупише на гомилу и сместише под наслон до дрвљаника, истребише камење игде који би, и набацаше |
е да су му сељаци завидели што је дошао до тако груписаног имања појевтино, па се поносно тиме |
не би попластио до Петровдана и пожњео до Светог Прокопа.{S} А, пусник, јак и издржљив!{S} Да |
о Цара Константина, кад не би попластио до Петровдана и пожњео до Светог Прокопа.{S} А, пусник, |
се жив изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Константина, кад не би попластио до Петровдана |
си, милодуне мој!{S} Што не сврнеш мало до ноје трле?“ А она поче успијати уснама и намештати к |
ико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио главу него је коме уст |
код куће, прошета по дворишту, оде опет до везилаца, проговори неку реч, понуди ракијом и врати |
жић и затече га где седи у једном хладу до Тодосијева детелишта.</p> <p>Ђурица скочи и приђе му |
еко лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p>Витор је становао ту ви |
твом, са својим! побратимима, па остану до неко доба у чаршији, и кад око поноћи дође кући, он |
све више комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса.{S} Како ко комиша, он баца клип преко с |
У горњи крај! — рече Мићо.</p> <p>— Ту до Тодосија! — повикаше многи.</p> <p>Он маше главом:</ |
рекла?{S} Она би села на ону трупиницу до врата, скрстила би руке око појаса, подигла би обрве |
етири и пет пута преко лета.{S} А одмах до детелишта сеје кукуруз „американ“ и већ две године к |
штогод пресуди.{S} А дође ли између њих до кавге, због стоке, због деце, или какве друге спрдње |
о у чаршију?</p> <p>— Јок, вала, но баш до тебе.</p> <p>— Па добро си ми дошао.</p> <p>— Даће Б |
:id="SRP19030_C14"> <head>XIV</head> <p>До подне пуче глас по селу шта је било на детелишту Вид |
ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на врата.</p> <p>— Јесте ли здраво, Антони |
телиште, али му није хтео прићи до неко доба дана.{S} Решавао се да му се не јавља у овој прили |
својим! побратимима, па остану до неко доба у чаршији, и кад око поноћи дође кући, он пијан.{S |
је лезао, устајао, пушио... тек у неко доба свео је очи, те је и она заспала.</p> <pb n="129" |
радних дана, заводио је друштво у неко доба ноћи кући, те су пили у оџаклији до пред саму зору |
продуже како су започели.</p> <p>У неко доба ноћи, кад су сви поспали по кући сем Ружице која ј |
и млади јагањци.. </p> <p>Настаде радно доба...</p> <p>Видосав Микачић има сад да покаже шта зн |
би пропастио могу му у свако боговетно доба истргнути имање из шака.{S} И да је Видосав дужан |
омаћини продају <pb n="11" /> само у то доба, а ко пре прода није домаћин него раскутњик.{S} Та |
чега је имао нових непријатности и то у доба кад се детелиште беше зазеленело у пуној мери и бе |
руке од многих домаћина.{S} Сваког лета добави он терзију па га намести у собу да ту ради по ме |
ће га боље познавати него ја.{S} Он је добар радник, није се нигда извлачио од рада.{S} Какав |
’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у многоме не зна ни |
, декламовати:</p> <quote> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што једанпут бритком сабљом м |
јесте Срђа Злопоглеђа!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше </l> <l>На алату коњу великоме</l> <l |
есте Бановић Страхиња!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што два и два на копље набија |
не окрену главе.</p> <p>На послетку му добаци:</p> <p>— Ако буде жив Тодосије, до године ће им |
е мењати судове трчкара из куће у кућу, добацује које коме по неку реч.</p> <p>Кад би да се изн |
заједно, он служи, започиње разговор и добацује пошалице.</p> <p>Тако при свакоме послу.{S} Ка |
огај, а подмигују се и кикоћу.{S} Момци добацују један <pb n="88" /> другоме по неку шалу, а де |
хаљинку, па су поновили и децу.{S} Све доби нов изглед и пође новим током.</p> </div> <div typ |
на. њему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му лице доби живљи израз, очи узиграше и он се узнемири, као да |
канцеларију, он смести ствари у кујну и доби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још нешто посл |
о дечицом: у размаку од неколике године добили су ћерку и два сина.{S} Поред те радости, они су |
о писмо које сам, поводом овога избора, добио од управника ратарске школе.</p> <p>Сељаци се про |
остављен, понижен, да је, здрав и прав, добио тутора који ће руковати његовим имањем.{S} Сам зн |
и за сељаке.</p> <p>У току тога времена добио је велики број пријатеља у селу, који су га искре |
ти, Антоније!</p> <p>Сад осећаше да је добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на оштар |
чини да је запостављен, понижен и да је добио тутора у кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко зна, м |
адости!{S} Нико сретнији од њега кад је добио неколико поучних књига из којих је учио ратарац!{ |
в принос <pb n="66" /> какав се не може добити ни са какве ливаде.</p> <p>Кад овас одрасте до к |
У њој се учи како ћеш са парчета земље добити што више приноса, како ћеш подићи што бољу пасми |
че онуда.</p> <pb n="164" /> <p>— Јес’, добра је ограда! — проговори он.</p> <p>Дамљан продужи: |
раде, шта има тамо од стоке и угледног добра и шта се све подиже.</p> <p>Напослетку му обећа д |
за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она није за господу него за сељаке.{S} Ко хоћ |
страну долази та варош.</p> <p>— То је добра школа?</p> <p>Он се осмехну:</p> <p>— Како за ког |
ру са приглавка.{S} Сви ти људи имају и добра детелишта, добру пасмину стоке и умеју да је негу |
еваљалица?</p> <p>— Ти ниси така, ти си добра татина девојка! — милује је он по образу.</p> <p> |
низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина девојка... ћери, прва радости моја! ..“ Ка |
јка!{S} Здрав си!{S} Здрави будите сви, добри пријатељи моји! , .</p> <p>— Полако, домаћине!</p |
} Бог с тобом, каки три гроша.</p> <p>— Добри су и нису скупи, — вели Витор.{S} И онда Видосав |
а који је из другог краја села, али као добри пријатељи иду један другоме и преко обичаја.</p> |
ује бабо!</p> <p>— Нека чује!{S} Ми смо добри пријатељи!</p> <p>— Други пут, на празнику! — оти |
оваким гостима? — поче Филип.</p> <p>— Добрим, увек... и добро сте ми дошли!{S} Седите!{S} Вид |
p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрим, ако Бог да!</p> <p>За Витором стадоше сви кућан |
ом, младожењином рођаком.</p> <p>Сви на добрим коњима, са пуним торбама и теркијама.</p> <p>Кад |
Бог добро, господоне...{S} Тера ме нека добрина по суду, да и вама досађујем.</p> <p>— Шта је, |
?</p> <p>— Палим, не бој се; није ме та добрина мимоишла.</p> <p>— И ја горим паре пред очима.{ |
е Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, напричали сте ми све! — рече и седе на рудину ис |
мажу јој у послу.</p> <p>— Извол’те!{S} Добро сте дошли!{S} Немојте се снебивати!{S} Деде по је |
> <p>— Здраво мирно, Тодосије!</p> <p>— Добро, како ви?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим о |
ла.</p> <p>— Добро вам седећи!</p> <p>— Добро дошао!</p> <p>— Еве га посинак!</p> <p>— Ко?</p> |
а отрпети, док не оде до њега.</p> <p>— Добро јутро, комшија! — виче он одовуд, од своје врзине |
S} У том бане понеко из мрака.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог ти помогао! — викну по десетин |
гао! — викну по десетину грла.</p> <p>— Добро вам седећи!</p> <p>— Добро дошао!</p> <p>— Еве га |
домаћину, већ притисли на рад.</p> <p>— Добро ми дошао, Тодосије!{S} Видиш ти њега, па се и не |
{S} Он на врата а они на ноге.</p> <p>— Добро ми дошли!</p> <p>— Честит свети!{S} Боље тебе наш |
јату, а она двојичица на њиви.</p> <p>— Добро, благо бабу! — рече и онај табак задену за греду. |
да ће пристати и тата и бабо.</p> <p>— Добро, мали, ја не поричем, само нека тако буде.{S} Дођ |
их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, напричали сте ми све! — рече и седе на ру |
а се љубе.{S} Па зађе Видосав:</p> <p>— Добро дошао! — И са свима се здрави, с некима рукује, а |
з друге њиве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао, нови коншија! — и залеће се те се пољуб |
е опет насмеја, па му одврати:</p> <p>— Добро, мали газда, вала баш да пазаримо.</p> <p>— Шта ј |
.</p> <p>— Да се умијеш, бабо?</p> <p>— Добро би било да се мало расхладим.</p> <p>Она отрча да |
ће с новом снагом предузети послове на добро његове куће.</p> <p>Чича Витор је извео читав пла |
p>— Опрости, имам посла!</p> <p>— Е, па добро!{S} У здрављу, младићу.</p> <p>И растадоше се.{S} |
Јок, вала, но баш до тебе.</p> <p>— Па добро си ми дошао.</p> <p>— Даће Бог добро! — рече Анто |
Па добро си ми дошао.</p> <p>— Даће Бог добро! — рече Антоније, па повири на врата и опет узвер |
</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Даће Бог добро, господоне...{S} Тера ме нека добрина по суду, да |
че једно чутурче љуте ракије.{S} Натеже добро, сакри га на исто место и спусти се на кревет!</p |
а је урађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у прошта |
одисати на уста.</p> <p>— Уа!{S} Сад је добро! — виче он и трчи онако распојас за јунетом, по д |
итор је радио свој посао.{S} Остарио је добро и мало се погрбио, али није попустио у раду и бри |
тиме онемогућавају да свет прима што је добро.{S} Ако је он стар, није паметнији од целога свет |
<p>— Ти си рад да постигнеш све што је добро?</p> <p>— Јесте, Тодосије!</p> <p>— Шта хоћеш виш |
а и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко има и може, нека и |
ича Витора подузима зла слутња: то није добро.</p> <p>— Ниси био на састанку?</p> <p>— Кажем ти |
одакле је, све поименце.</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Даће Бог добро, господоне...{S} Тера ме |
>— Што, бабо?</p> <p>— Попрешће те моје добро!</p> <p>Видосав се мало прибра и погледа му у очи |
има дуже но обично ливадско сено, да се добро осуши.{S} Знао је да је не треба много превртати, |
у и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у пластове и сена као и остало |
уђењу пропрати дан, а кући оде пошто се добро смрче, избегавајући да се с ким види и састане.</ |
ући.{S} Ако му дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Др |
ујеш господина учитеља и све старије, и добро се владаш, да нас не осрамотиш!</p> <p>— Хоћу, ба |
поче Филип.</p> <p>— Добрим, увек... и добро сте ми дошли!{S} Седите!{S} Видосаве, дијете, ста |
рука му задрхта.</p> <p>— Здрави сте и добро сте дошли! —промуца и попи у кап.</p> <p>Чича Вит |
} Ти си био по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити, он |
з косу:</p> <p>— Шали се тата!{S} Ти си добро дете татино!</p> <p>— Тата, тата!{S} Мара не слуш |
ја паметнији од мога оца!{S} Да је ово добро, сејали би наши стари.</p> <p>— Није овако семе з |
.{S} Његово имање треба да буде угледно добро за околину, — објашњава им капетан.</p> <p>И отпо |
ти мени ово: јеси ли ти уверен да радиш добро?</p> <p>— Молим те: је ли ти савест чиста и мирна |
/p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И да учиш добро, да почитујеш господина учитеља и све старије, и |
дочекује све редом, здрави се и виче: „Добро дошли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ И трчкар |
ћи који су свршили основну школу, да су доброг владања и из домаћинске куће.</p> <p>— Знамо, го |
јести и ређати здравице.{S} Кад попише добродошлицу, Маслаћев сусед уста те донесе из торбе чу |
или занаџија, приђе му:</p> <p>— Којим добром ти, стари?</p> <p>Витор убриса зној с чела, па о |
дитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: добротвора мога.</p> <p>Чича Вићентије зева и искреће г |
S} Сви ти људи имају и добра детелишта, добру пасмину стоке и умеју да је негују: волове ухране |
у:</p> <p>— Хвала ти, синовче, на твоме добру.{S} Бравос, сине...{S} То сам и заслужио од тебе, |
бојак на буњиште...{S} Зар тако на моме добру?</p> <p>Видосаву се ухвати нешто у гуши као оскор |
ек.{S} Волимо да проносимо рђаву реч но добру.{S} То нам је у крви! </p> <p>— Вала, готово, пра |
добравају а у истини мало за кога имају добру реч.</p> <p>Чича Вићентије одавно околиши око Вит |
ио сам као човек и избегавао да не дође довде, али се не може даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек м |
<p>— Јест, да идемо кући! — и одјури да доведе коња.</p> <p>За час га приведе пред механу, трљк |
црквом, читав сабор.{S} Младе, о јесени доведене, са венцима и у свадбеном руху, младожење у но |
ја велим.</p> <p>— Оди узми кога било и доведи сијасет у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, Бога м |
жив, нећеш се више маћи од нас</p> <p>И доведоше га кући.</p> <p>— Уф, каки си! — рече Тодосије |
етерестој или педесетој, ја ћу бити луд довека.{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— И ш |
и Тодосије него ја који сам га из ништа довео на домаћинско имање.{S} Тако је то: како семе сеј |
ао његов рад и светио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио да |
пак, дошао је <pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те су помагали колико су могли.{ |
ти је паметан свет, што уме да се свему довије!{S} Ово је круњач, справа јевтина, може је набав |
<p>— Зар ја штетовао, а ти се љутиш? — довикује Тодосије.</p> <p>Он нешто гунђори.{S} За тим с |
кутња врата.{S} Видосав се смеје, а она довикује:</p> <p>— Тата каже да ја нисам извезла овај к |
{S} У груписаном имању око куће имао је довољно земље за сваковрсне усеве, и једну њиву, која с |
сејати и како ће се радити.{S} Досад се довољно уверио да му је чича оставио све на вољу, те се |
и...</p> <p>Чича Витор не даде му ни да доврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта, не звани!{S} А би |
</p> <pb n="172" /> <p>Још капетан и не доврши, а Дамљан Ружић скочи:</p> <p>— Молим, господине |
зец у жбун и једнако мисли о јутрошњем догађају.{S} Откуд да се та несрећа деси!{S} Све као ин |
в рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради, он приђе па ради |
ели му Витор.</p> <p>— Да ти одобриш! — дода Маслаћ.</p> <p>Ђурица му приђе и рече:</p> <p>— Шт |
p> <p>— Није готово, него без готова, — дода други.</p> <p>— Свој леб једемо, а туђу бригу води |
е...</p> <p>— А да ко је други но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој прико, нема посла без стари |
Свој леб једемо, а туђу бригу водимо, — дода трећи.</p> <pb n="46" /> <p>— Чим шта чујемо за ко |
ца</p> <p>— Нешто си се окарио, бабо? — дода Јовица</p> <p>Он ћути, ћути, па се наједаред трже, |
неку...{S} Деде, наздрави, пријатељу, — додаде му чашу чича Маслаћ.</p> <p>Видосав се снебива.. |
ета!</p> <p>Она мрдну раменима...{S} Па додаде:</p> <p>— И много је љут, бабо...</p> <p>— Како. |
полако измаче на врата.{S} Тодосије му додаде потпрашену кубуру, те је опали у вис и огласи се |
смеје се Тодосије.</p> <p>— Тако је! — додаје Мићо.</p> <p>Видосав продужи:</p> <p>— Ја вас ра |
аки располаже својим имањем како уме, — додаје Видосав.</p> <p>— И после, ја мислим шта ли он х |
<p>— Шта ће му фалити што ће пробати, — додаје трећи.</p> <p>Он их посматра, баца погледе с јед |
е треба да сили, па шта имао да имао, — додаје Видосав.</p> <p>— Што да сили!{S} Оно јес’ газда |
.</p> <p>— Не бије гром у свако дрво, — додаје други.</p> <p>— Где је хасне ту је и штете, — ве |
домаћин.</p> <p>— Што је било, било! — додају други.</p> <p>— Ето, и за тога Виторовог посинка |
а жене из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћин, Видосав, гологлав обилази и ну |
днијим људима с којима ће имати највише додира.{S} Кад су били у вароши, он га је упознао са га |
.</p> <p>Те јесени, једног радног дана, дође она у варош да му саопшти једну новост.{S} Он цепа |
отри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се да није много |
људи?</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле: дође дивљи те истера питомога, то јест, дошао Видосав т |
какву потрицу, или штогод пресуди.{S} А дође ли између њих до кавге, због стоке, због деце, или |
ије, па га окупи молити, као и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А он проговори: „ |
па: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти |
ио у комушу, занео се као да не може да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну за раме.</p> <p>— С |
узео старешинство, тај човек не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се |
иће воденички камен, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под воденицом.</p> < |
нападну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или друга каква несрећа, кога ћеш п |
мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А кад дође празник, мајка је измије и оплете јој кикић и у ње |
му увек падне <pb n="100" /> на ум кад дође у какву неприлику и трчи му у наручја као дете да |
у и његов рад...{S} Шта има боље но кад дође време да те хвали онај који те је до јуче нападао. |
ју се, заћуте, па се поврате и опет све дође на своје место.{S} Али, еве јада сад!...{S} Бабо и |
за њим, па право цркви.{S} Мало доције дође и Ружица, и дечица, сви лепо обучени, измивени и о |
Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја посла... и немој да |
} Трпио сам као човек и избегавао да не дође довде, али се не може даље...{S} Нек иде! ..{S} И |
, као да би се поримио.{S} И ове године дође он од воденице у очи тога дана те се изми и обрија |
да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане у кућу, нити назива Бог |
p> <p>На послетку обузе га нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави |
сваки други дан.</p> <p>Као човек који дође са неког далеког пута на коме се дуго бавио, тако |
.{S} Он није давао ни Богу тамјана, али дође Маркезан те наследи имање и сад води за собом по т |
о неко доба у чаршији, и кад око поноћи дође кући, он пијан.{S} Срећом нема рђаву нарав у пићу: |
кују да отпочну рад.</p> <p>Мало за тим дође капетан.{S} Они скочише.</p> <p>Седите, браћо! — р |
школу и био слободан и отресит.{S} Чим дође из школе он обеси чантру о клин, па тражи Јовицу, |
м је обдарише сви па поседаше.{S} У том дође Видосав те се и он прекрсти, узе парче колача као |
у! — одзива се Видосав.</p> <p>— Ако он дође па викне: незваном госту место за вратима, — шали |
нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дођ |
!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; тераће се онај ко не ради |
И што да ме он учи и саветује?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не заливад |
е наступити...{S} Шта то би, са чега то дође дотле? — мисли она и размишља. — Ко је крив?{S} Ба |
ку шалу и засмејао све око себе, кад му дође Ђурица и рече полако:</p> <p>— Звао те тата да час |
>— Сад ће он, — одговори Ружица.</p> <p>Дође и он и стаде више совре поред Витора.</p> <p>— Где |
S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на Светог Аранђела, или би ми уклепао сикиру <pb |
p>— Шта, чини ми се?{S} Шта детињиш!{S} Дођи себи ти, море...{S} Погледај ми у очи! — продрмуса |
ја не поричем, само нека тако буде.{S} Дођи сутра па носи прасе.</p> <p>Јовица се загушио од с |
е дати на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и учи сам.{S} Ако си сиромах то...{S} Бога ми... н |
руци.</p> <p>— Здраво сам.</p> <p>— Ја дођох, кастиле, да ти кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</ |
е, али мени то доставише пријатељи и ја дођох овде, суду...</p> <p>— Да станеш на пут потврђењу |
ором.</p> <p>Већ се приближује зима.{S} Дођоше овчари са планина, да закупе сена за стоку:</p> |
дин иде напред а Видосав за њим.{S} Кад дођоше у среску канцеларију, он смести ствари у кујну и |
, сто и столице.{S} Кметови и одборници дођоше и заузеше места по клупама, поскидаше капе и оче |
дницу и за читаво лето не <pb n="13" /> дођу дома, а онај један срађује оно имања и управља кућ |
то?</p> <p>— Не знаш како ми је....{S} Дођу ми неке чудновате мисли, к’о да...{S} А, право да |
и планове какви му на <pb n="134" /> ум дођу, али биће онако како је опредељено...</p> <p>Она л |
уће вотњак, да не можеш с краја на крај дозвати.{S} Сав ограђен у проштац.{S} По њему шљива од |
да ми опростите што ово чиним без ваше дозволе.{S} У здрављу да се видимо.{S} Твој син Ђурица. |
а је научио од тате.{S} Зашто бабо није дозволио тати да ради како је започео, па би видео докл |
S} Ја га нисам могао одбити, већ сам му дозволио да привремено слуша предавања и ради на школск |
но писмо.</p> <p>— Молим вас, браћо.{S} Дозволите да вам уз овај службени посао скренем пажњу и |
гу ја у мојих педесет и неколико година дозволити да будем пасторче на моме имању... а неко да |
да није заслужио у толикој мери да може дозволити да га с правом грди и напада...</p> <p>На пос |
ебе, Виторе...{S} Па веле: како он може дозволити у својих педесет и неколико година да онај ви |
ви говорите..{S} И веле: „Како он може дозволити да се никако не пита у својој кући, као да је |
о да се прикоди на моме имању и не могу дозволити да ми се подсмевају гори од мене...{S} Ја не |
у гомилицама сустижу, пролазе, жагоре, дозивају се, а Тодосије и Видосав изосташе те иду полак |
о.{S} Кад је где на копању, а копачи се дозивају: „Пошто су улари на вашару?“ и пружају прст на |
ра на девојке и другове, а сви џакају и дозивају се.{S} Зрели људи прекрстили ноге, обукли гуње |
е да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозивати отуд од детелишта:</p> <p>— О, Видосаве!{S} О, |
луда, и својски се трудио да још штогод дозна, да још који корак измакне унапред.{S} Оно што ни |
> <p>Како је тешко било Видосаву кад је дознао шта је било на Варагића комишању!{S} Неко му је |
е обојицу у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за бабов суд о људима и његово мишљење о свему.{ |
ема се као о светоме.</p> <p>Чича Витор дознао је за ову мобу, пошто је сазвата, и није му било |
чита, задубе се далеко, не можеш да га дозовеш.{S} Или прочита нешто па се замисли и укочи пог |
> <milestone unit="subSection" /> <p>И, доиста, било је као што је Тодосије казао.{S} Витор је |
шта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко има и |
лако, ураскорак, после све брже и брже, док Видосав опази да почеше гасови одисати на уста.</p> |
ку ни за људе, и нико није знао шта је, док није Видосав објаснио: да на тим лејама подиже млад |
сије.</p> <p>Поче гуркање, подмигивање, док онај одозго продужи:</p> <p>— Знаш оно.... за оног |
сејати“.{S} Ту се прегонише, прегонише, док ће Тодосије рећи ономе твоме „Да ти дам Чолопек, па |
/p> <p>И тако, полако, све тише и тише, док <pb n="25" /> се Тодосије реши те пређе врзину и пр |
ти за мишку.{S} Те ту повуци и потегни, док се нису наравњали и кум Иво плати улар скупље но ик |
S} Не’ш се распасати на мојој бабовини, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш |
не би било свађе, али не мога отрпети, док не оде до њега.</p> <p>— Добро јутро, комшија! — ви |
д <pb n="65" /> похвали како ће радити, док не види како ће му испасти за руком.{S} Наумио је д |
ну имање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је суда и закона..{S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p> |
ва и прича и ићи ће с колена на колено, док је Србина,</p> <p>— А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, |
ири се на врата, устумара се по вајату, док из једног угла, из слане, извуче једно чутурче љуте |
чеше се иза врата, прелистава књижицу, док се накани да помене:</p> <p>— И велите на њему је п |
есту.</p> <p>— Ви ћете чувати воденицу, док ја видим посао на њиви, — вели бабо.</p> <p>— Хоћем |
="177" /> <p>— Што си тумарао, тумарао; док сам ја жив, нећеш се више маћи од нас</p> <p>И дове |
се само вајка:</p> <p>— Бруке моје!{S} Док чује бабо!{S} Док зукне глас по селу!</p> </div> <d |
> <p>— Бруке моје!{S} Док чује бабо!{S} Док зукне глас по селу!</p> </div> <div type="chapter" |
прилике и са кукурузом „американом“.{S} Док су сељаци свој кукуруз „осмак“ брали и смештали у с |
аша је жеља, <pb n="15" /> Видосаве.{S} Док смо ми живи, поучићемо те као своје дете, упознаћем |
ом зацерекају.</p> <p>Опет заћуташе.{S} Док ће ти један:</p> <p>— Не смеш!</p> <p>— Смем!</p> < |
ан их само гледа и чека шта ће рећи.{S} Док ће један подвикнути:</p> <p>— То је син оног онде! |
у пластове и сена као и остало сено.{S} Док није навикао стоку на њу, он ју је мешао са обичним |
слугу и надничаре, кад му затребају.{S} Док ради воденица преко лета и не заустави је суша и зи |
би, навикао је на сиротињу и невољу.{S} Док је био мали, тукли су га газде и псовале газдараце, |
кукуруз, да се привремено склони с њиве док се не отера кући, и мало наслона за стоку да не кис |
ете се деци:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја вратим.{S} Одох часком у чаршију.{S} Пазите д |
ујам, причувљава стоку, зими јој полаже док ту траје хране и пази да не буде штете.</p> <pb n=" |
избегавао у тим приликама и очекивао је док се покажу корисни плодови његова рада, па да ту при |
о не казујеш шта је“ — па опет ућуткује док он не почне.</p> <p>Антоније поћута, чукну штапом о |
угу:</p> <p>— Богме право имате, радите док вам се тако мили.</p> <p>— Је л’-де, баба?</p> <p>— |
дно детенце ма било као песница...{S} И док је тако обишла све угљеваре, изугризала свакојако к |
и оде преко <pb n="81" /> вотњака.{S} И док је скочио неколико корачаји, смотрио је баба и виде |
е у бурад па јој чека цену и тако стоји док не роди шљива и онда продаје стару а пече нову.</p> |
Имамо нешто да разговарамо.</p> <p>Али док се он окрену, Видосава, неста.{S} И тај га дан не в |
преко лета и не заустави је суша и зими док не настану мразеви, он је ту у Јошевини: прима жито |
тем, па како Бог да.{S} Нећу се враћати док штогод не научим.{S} Од вас ништа не тражим, сем <p |
његов млађи, коме ја имам да благодарим док сам жив.{S} И нећу пред њим нигда запалити.</p> <p> |
ш што је он стекао, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више него родитеља...{S |
крв и лом, и Видосав се дуго размишљао док се решио да то рашчисти.{S} Шта ти не беше у тој са |
смевају гори од мене...{S} Ја не дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери? .</p> <p>Он |
ре куд си наумио.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је трампљаваш |
И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, гласа:</p> |
да учим школу, и немој да казујеш бабу док ја не одем тамо,“ — прича му Ружица.</p> <p>Видосав |
и..</p> <p>Бог зна шта он мисли!</p> <p>Док су они улепшавали кућу, дотле се чича постарао да п |
— Није овако семе за сваку њиву!</p> <p>Док један подвикну:</p> <p>— Еј, људи, ова се ливада ко |
у разговоре и живље долива чаше.</p> <p>Док ће ти Витор:</p> <p>— Ружице!{S} Деде, па ти изађи |
е у лево!</p> <p>— Јест, онде!</p> <p>— Докажи!</p> <p>— Докажи ти!{S} Ово је моје од девендела |
— Јест, онде!</p> <p>— Докажи!</p> <p>— Докажи ти!{S} Ово је моје од девендела!</p> <p>— Ти си |
ило на Варагића комишању!{S} Неко му је доказао сутрадан све и он је одмах отишао Тодосију да о |
и свет.{S} Али чича Витору не може нико доказати да сме такнути у кров и темељ те старе куће у |
Видосав није имао куражи да се упусти у доказивање и објашњавање.{S} Слегао је раменима и рекао |
пусти цигару.</p> <p>Тодосије хтеде још доказивати, па застаде.{S} Искриви главу и мрдаше њом, |
е расположен да више разговара и штогод доказује.</p> <p>— Извол’те, чича-Вићентије!{S} Ама пош |
огнуте главе.{S} Мијат му нешто прича и доказује.{S} Кад би да ступе у двориште, застадоше мало |
хватише му се за скуте, па се утркују и доказују, а он се смејури и упиљио поглед у њих као да |
ћу је свести но око мог имања.</p> <p>— Докле је то твоје имање?</p> <p>Тодосије се загледа у њ |
ти пут, извади врањ, спушта шипку, мери докле је ухватила ракија, чука у бурад, загледа их, раз |
ад поседају и узму рад у руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Вујана прича што смешно, она с |
о, као у болесника.</p> <p>— Ја не знам докле ћеш ти тако...</p> <p>— Како?</p> <p>— Ето тако.{ |
ти да ради како је започео, па би видео докле би досад дотерао?{S} Зар му није понос кад се све |
> <p>— Ја сам мислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, |
а омахну сукњом и рече: „Прој се, чича, доколице“...</p> <p>Наста читав урнебес.{S} Чича Витор |
е, трпају пасуљ на розге.{S} Кад он, на доколици, гради котарице, они му секу лесковину и дељу |
кле набавио и редовно их чита кад је на доколици.{S} По неки пут чита их на глас, негда се нала |
и...</p> <p>Витору Микачићу необично да доколичи на овакоме дану.{S} Иде из чаршије запурен сав |
брате!</p> <p>— А не да се скупљамо да доколичимо и оговарамо људе.</p> <p>Наста тајац.{S} Дам |
коли својим вретенцетом.{S} Он, да није докон, скинуо неколике вешалице кукуруза па се забавља. |
/p> <p>Поодавно, на десетак година пред долазак Видосављев, кад су обојица били млађи, једног п |
лаца: и жетелица и везилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; жетеоци срп у руку па ухвате постат |
! — показа ратарац руком на коју страну долази та варош.</p> <p>— То је добра школа?</p> <p>Он |
неколицина из комшилука, а сутрадан су долазили многи и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и |
њима, зашто су ови људи дошли, како су долазили раније на гледање, како су ово богати и угледн |
се и скочише:</p> <p>— Бабо, није нико долазио!</p> <p>— Није било никакве штете!</p> <p>— Ми |
</p> <p>— Код куће!</p> <p>— Није данас долазио!</p> <p>Он хтеде нешто рећи, па успљешта устима |
пљеска Витора по рамену: — и на готово долазиш, брате...{S} Само да сачуваш што је он стекао, |
е сад бити.{S} Ружица стоји подаље, код долапа, и учинила се да нешто послује.{S} Ђурица и Груј |
сећа се успомена зи првих дана њихнога доласка у његову кућу...{S} Било је то једног празника. |
о, па се све у кући повратило као и пре доласка Видосављева.{S} Са суседима се измирио, све се |
тетка му премину баш пред одређени дан доласка у њихову кућу.{S} То је био подједнак удар и за |
несносан овај положај у који је стављен доласком Видосављевим.{S} Он му је сад изгледао као гос |
пријатељи с којима се упознао одмах по доласку и заволео их као и Тодосија.{S} То су све млади |
у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у послу.</p> |
89" /> је Видосав, па кад га угледа чак доле, продужи: — Нек ово Видосав скући сам без старог м |
ли Видосав не да ни поменути, него опет доли чаше и завише цигаре.{S} Запали једну и он, али не |
ије говори, меша се у разговоре и живље долива чаше.</p> <p>Док ће ти Витор:</p> <p>— Ружице!{S |
окренеш <pb n="106" /> све уређено како доликује: извешана цедила услоњени кругови, качице сира |
ија.{S} Сутрадан рано спреми се као што доликује: обуче чисте преобуке и најновије одело: прост |
стојању по крају дворишта.</p> <p>То је дом Тодосија Дмитрића првог суседа Виторова, човека сре |
<head>VI</head> <p>Подмлади се и окрепи дом Витора Микачића....{S} Видосав поче удешавати кућу |
рчицу у кући, за све што се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе водио рачуна и раније и н |
/p> <p>— Рекоше да си ти газда од овога дома?</p> <p>— Газда је Бог.{S} Хајдемо те бабу, до вод |
и за читаво лето не <pb n="13" /> дођу дома, а онај један срађује оно имања и управља кућом.</ |
ни све јутро? — скочи старац за радошћу дома свога...</p> </div> <pb n="10" /> <div type="chapt |
; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао друкчије него остали сељаци.{S} Он ј |
јесен, а јевтиније у пролеће.{S} Даље, домаћин не продаје нову ракију, већ је саспе у бурад па |
трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћин, Видосав, гологлав обилази и нутка да се једе и |
по ракију, па почеше доносити јело.{S} Домаћин стоји при врху, а Видосав служи пиће, помаже ме |
ка он с њима непрестано.{S} Зна да, кад домаћин не ради с њима, они се извлаче и ошљаре у раду, |
/> само у то доба, а ко пре прода није домаћин него раскутњик.{S} Тако мисли и тако ради па ма |
лом.</p> <p>— Оставите то, море! — виче домаћин.</p> <p>— Што је било, било! — додају други.</p |
о имање!</p> <p>— Чудан ми и он човек и домаћин!</p> <p>— Море, глајте посла, шта слушате Витор |
RP19030_C7"> <head> VII</head> <p>Сваки домаћин има понеко имање које више цени од осталог, пок |
>— Е?{S} Кад би те неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да служиш.</p> <p>Он се насмеја |
ече нову.</p> <p>Он држи да сваки сељак домаћин треба да ради тако како не би изостао иза други |
рече Ружић.</p> <pb n="47" /> <p>У том домаћин викну:</p> <p>— Што се ућутасте, децо?{S} Јесте |
ојој кући, на моме имању, кад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из |
слу, а и они су волели да су сами, зато домаћин сам наточи стакло ракије и тури пред Видосава.< |
ти њега, па се и не јавља! — прилази му домаћин.</p> <p>— Што да ти се јављам?{S} Имам и ја чут |
а сачуваш што је он стекао, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више него родит |
лајте посла, шта слушате Витора!</p> <p>Домаћин иде с чутуром од једног до другог и виче:</p> < |
амо сукћу и један други сустиже.</p> <p>Домаћин Варагић, средовечан човек, малог раста, погурен |
у совру као ово ми овде, код овог нашег домаћина — и пљесну чичу по леђима.</p> <p>Тодосије се |
е красан човек!...</p> <p>— Нема онаког домаћина, мој брате!..{S} Утркују се сељаци и сви хвале |
еван човек и пространије руке од многих домаћина.{S} Сваког лета добави он терзију па га намест |
да мишићима и вилицама.</p> <p>— Хвала, домаћине!{S} Да Бог да овако и код наше куће! — вели Фи |
ји помоли он виче:</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} Честит свети!</p> <p>А Витор одговара:</p> |
Хвала!{S} Свега задовољно!.{S} Опрости, домаћине!</p> <p>— Треба да нам даш сикире да нацепамо |
равље!</p> <p>— У кап!</p> <p>— Полако, домаћине!</p> <p>— Шта полако?{S} Како ја?{S} Ружице!{S |
ри пријатељи моји! , .</p> <p>— Полако, домаћине!</p> <p>— Шта, полако?{S} У кап!{S} И ти!{S} И |
нина, да закупе сена за стоку:</p> <p>— Домаћине, чули смо да имаш сијена по доста?</p> <p>— Им |
ек од тога може с пуно права убрајати у домаћине.</p> <pb n="33" /> <p>Истину рећи, Витор није |
шеницу уз Часне Посте.{S} Он држи да је домаћини продају <pb n="11" /> само у то доба, а ко пре |
И ови, овденак, Ружићи!{S} Нису велики домаћини, а нећу да говорим криво, нису ни сиротиња.{S} |
сновну школу, да су доброг владања и из домаћинске куће.</p> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— Им |
радник тражи парника... одрастао је по домаћинским кућама и зна сваки ред.{S} Лепе је нарави: |
е него ја који сам га из ништа довео на домаћинско имање.{S} Тако је то: како семе сејеш онако |
и задовољна: и тамо у сиротињи и овде у домаћинској кући, и биће сретна с њиме где буде.</p> <p |
наздрави Тодосију, а Тодосије наздрави домаћину.{S} Затим је обдарише сви па поседаше.{S} У то |
су дошли најпосле и нису се ни јављали домаћину, већ притисли на рад.</p> <p>— Добро ми дошао, |
амо људе, већ да нешто привредимо нашем домаћину...</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Људи се окретоше: |
а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце што се ту нађу, знаду шта треба: |
зрела и паметна човека,“ сродника своје домаћице с којим је кућу <pb n="12" /> скућио.{S} Он ће |
евесео и нерасположен.{S} Прва радост у дому, није како треба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ово |
тарице, они му секу лесковину и дељу је донекле, па је даду њему те је он утанча и онда он плет |
клију и набави плаве земље те је одоздо донекле обојадиса, а цигље по ходнику премаза црвеном з |
ћи: омела је, опајала, наложила ватру и донела воде, спремила крчаг с убрусом да полије бабу.</ |
за дугачки сто и турише преда се што су донели за јело, призваше неколико пријатеља на заједнич |
над мојом несрећом!{S} Какву је новину донео у село?{S} Сеје семење које није за нашу земљу, к |
уварове, омалтериса рупчаге и пукотине, донесе иловаче те је наби у оне локве по кући и изравна |
се мало расхладим.</p> <p>Она отрча да донесе свеже воде.{S} Он прохода по соби, по ходнику, з |
ако се измаче из собе, а затим отрча да донесе каву.</p> <p>Принесе му је у његовој шољи, велик |
му се стара у нашој кући.</p> <p>Кад се донесе прасе, он га плати својим новцем, па га пусти у |
ше добродошлицу, Маслаћев сусед уста те донесе из торбе чутуру и колач, извезен са вуницом, и н |
седне и молећиво салети, те му кријући донесе још коју чашицу.</p> <p>Чешће Ружица помисли: шт |
и ваздан би хвалио Ружицу.</p> <p>У том донесе она на служавнику чашу хладне воде, шећера, стак |
о то чини још од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду и стакленце с ракијом, он одгурну руком:</p |
— Шта полако?{S} Како ја?{S} Ружице!{S} Донеси печења!</p> <p>Уђоше деца, приђоше фуруни па бле |
крепљују.{S} Кад буде време ручку, деца донесу јело, он <pb n="149" /> постави, ручају сви заје |
Госпође и сатрла ране кукурузе.</p> <p>Донеше и врућу ракију, попише по три, па поставише руча |
ошао своме комшији на радост и весеље и донио...“ на прилику — ћурана.{S} И погледаш, чича Вито |
укуруз „американ“, него „осмак", јер он доноси много више прихода, већи су му клипови и крупниј |
о је рад, није ни вечерао.{S} Она му је доносила свеже воде те се умивао, затим је лезао, устај |
тише се и обредише по ракију, па почеше доносити јело.{S} Домаћин стоји при врху, а Видосав слу |
“, који је најпре сејао:на једној њиви, доношаше му много више приноса него,,осмак“.{S} Поче га |
ли као ово мени... — рече и задркта јој доња усница.</p> <p>Он се трже:</p> <p>— Море, не будал |
па се уросила, ..</p> <p>Поче пуктање у доњем крају.</p> <p>— Па ће ударити поред Јошевине...</ |
педесет ока, зрно као дукат...</p> <p>У доњем крају младеж: момци и девојке, свака се сагла као |
мало луча! .. — виче Тодосије.</p> <p>У доњем крају совре ври...{S} Час се закикоћу, час прићут |
>Само им није ваљало једно и то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице о |
змишљати како ће то извести, кад почеше допирати гласови да се та намера претреса и исмева.</p> |
} И јесам ли ја то заслужио...</p> <p>— Дорастао си ти... наша је жеља, <pb n="15" /> Видосаве. |
<p>— Хвала вам, тетка, али јесам ли ја дорастао... рецимо, тетка... да толиким имањем...{S} И |
ко се ко послужи он иде у стару кућу да доручкује.{S} Тамо у соби постављена је мала совра и љу |
е се шта сејати и како ће се радити.{S} Досад се довољно уверио да му је чича оставио све на во |
на Ружицу.{S} Као женска страна она је досад гледала само свога посла и није разбирала шта је |
д знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да ме не може очима гледати.</p> <p>Тодос |
т...</p> <p>И ту поче ређати све што је досад приметио:<pb n="99" /> како је липсало јуне у дет |
, смотрио је баба и видео чудо што није досад било: чича Витор заорава детелину!..{S} Мали Јови |
p> <p>— Бог с тобом, Виторе, кад сам те досад преварио! .{S} Да сам могао ноћас бих дошао да ти |
ом и накрену главу на страну, па, као и досад кад јој то помене, остави посао, даде се на мисао |
како ћу с њим?</p> <p>— Како?{S} Као и досад.</p> <p>— Како ћу му изаћи на очи?</p> <p>— Лако. |
и како је започео, па би видео докле би досад дотерао?{S} Зар му није понос кад се свет угледа |
езбели, <pb n="112" /> смеју: где је то досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Ви |
гост који се уселио у кућу и већ постао досадан.{S} Осећао је да је запостављен, понижен, да је |
љубав, и не био што сам ако за шта било досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра и прекос |
идати по неку пару да му се нађе, да не досађује посинку.{S} Врт је најпријатнија забава старом |
ко и држи онолико колико му треба да не досађује ни њему ни другоме....</p> <p>Тодосије је друж |
Тера ме нека добрина по суду, да и вама досађујем.</p> <p>— Шта је, брате? -</p> <p>— Изузели с |
е вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћин, Видосав, голо |
маш шта да ме молиш!{S} Ти мораш остати доследан!</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако како с |
све читаније по црквама и манастирима и доспела да се провуче испод ћивота Светога Краља у Студ |
анак...{S} И тако вели Миле: скупило се доста људи и поседали на састанку и тако говоре и разго |
кли на прочевљу!</p> <p>— Остало и теби доста!..</p> <p>Ухватише му се за скуте, па се утркују |
p>— Што не спаваш?</p> <p>— Спавала сам доста, — рече и дохвати га за раме: — Устани!{S} Бог с |
S} А ти?</p> <p>— Ја шеснаест.{S} Имамо доста, али даће он ниже.</p> <p>Па викну сељаку:</p> <p |
а! ..</p> <p>— Хвала, синовче, пили смо доста, — смеши се старац Вићентије и погледа у Витора.< |
>— Домаћине, чули смо да имаш сијена по доста?</p> <p>— Имамо сена, — одговара Видосав.</p> <p> |
..{S} И све крију што раде, али мени то доставише пријатељи и ја дођох овде, суду...</p> <p>— Д |
итор Микачић опазио је да му је посинак достојан да га очински пригрли.{S} Он је био скроман и |
е забечи у очи:</p> <p>— Оговарање није достојно озбиљних људи.{S} Али оно не може избити из та |
и нас који пут!</p> <p>Она понови јела, досу вина и стаде нуткати једног по једног, да једу у п |
p>О св. Јовану имали су гостију више но дотадањих година.{S} У вече је било само неколицина из |
рио нове пијавице.{S} Старац се очешља, дотера зулуфе и мало их погна унапред, ка јагодицама, н |
је започео, па би видео докле би досад дотерао?{S} Зар му није понос кад се свет угледа с њего |
ући! — вели им она кад почеше чистити и дотеривати у ред.</p> <p>— Тек... баба Вујана, да смо у |
сли!</p> <p>Док су они улепшавали кућу, дотле се чича постарао да понови њих: призвао је терзиј |
асташе јаки мразеви и стаде воденица, а дотле се исполага и сено што беше у Јошевини, те се Вит |
ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледа |
а дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја посла... и немој да сузиш |
тупити...{S} Шта то би, са чега то дође дотле? — мисли она и размишља. — Ко је крив?{S} Бабо кр |
pb n="61" /> у руке..?{S} И ако Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, служ’те се!..</p> <p>Видосав |
p>— Еј, људи, слушајте што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојним Шунијом.{S |
ти совру овде...{S} Били <pb n="59" /> доћи раније! — виче Видосав и одмах их намешта.{S} У вр |
кући, прошевина његове унуке Сојке.{S} Доћи ће угледни људи из Јасенице, од богате фамилије Ма |
>— Како су деца?</p> <p>— Здрави су.{S} Доћи ће и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да ће их пресели |
че он, па нек уситњава, а овако лако је доћи на готово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то |
трајаћу овде међу овим безјацима, па ће доћи време те ће се горко кајати, што су овако о мени м |
о, како ти?{S} Није ту.</p> <p>— Сад ће доћи.</p> <p>Човек хоће у воденицу, а они скачу:</p> <p |
орицу, зато му није ни казивао да ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали гости били су поседал |
дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане у кућу, нит |
</p> <p>— Ја кажем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па да се зна да си свршио основн |
а сад треба да то све обиђе, разгледа и дохвати својом руком.</p> <pb n="146" /> <p>— Ружице!</ |
ш?</p> <p>— Спавала сам доста, — рече и дохвати га за раме: — Устани!{S} Бог с тобом, попала те |
њу а он за њим, па право цркви.{S} Мало доције дође и Ружица, и дечица, сви лепо обучени, измив |
авља... — одмаче Антоније.</p> <p>Он се доцкан присети и рече:</p> <pb n="114" /> <p>— Да Бог д |
} Он повуче дим дубоко и прогута га.{S} Доцне узмрда јабучицом и поврати га.</p> <p>— Шта радиш |
трговцем из ваљевске нахије с којим је, доцније, имао ваљаних послова и користио и себи и други |
само махну главом у страну и заћута.{S} Доцније мало поведе исти разговор:</p> <p>— Ја сам нешт |
ји садржавају нај јачу храну у себи.{S} Доцније, направио је нарочита сушила, која су изгледала |
им поручи по кафу и купи по лепињу.{S} Доцније поседаше за дугачки сто и турише преда се што с |
овом Ружицом и ижљубила њихову децу.{S} Доцније, једног празника, Видосав је отишао њиховој кућ |
e unit="subSection" /> <p>Двадесет дана доцније позва га један господин да му нешто понесе с пи |
_C29"> <head>XXIX</head> <p>Годину дана доцније много се што шта измени у кући Микачића.</p> <p |
30_C20"> <head>XX</head> <p>Годину дана доцније једно јутро, из ране зоре, закуца неко на Витор |
ведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније изађе из вајата у чистим памучним кошуљама, чис |
танади.{S} Ко те напада сад, стидиће се доцније.{S} Причекај то време!{S} Буди јунак!</p> <p>— |
кркља му нешто у гуши и заћути.{S} Мало доцније заиште чашу ракије.</p> <p>— Немој више, молим |
а му да залогај хлеба...{S} И, кад мало доцније погледаш, оно сели обојица на кладу, припијају |
<p>— Хоћу, бабо, науке ми!</p> <p>Мало доцније наручио је код сарача две чантре од телећака, б |
...{S} Не може даље маћи...</p> <p>Мало доцније врати се, полако, кући, уђе у вајат, зари се у |
понуди ракијом и врати се кући.</p> <p>Доцније мало, они у кући чуше да чича нешто гунђори у а |
ама и намести их како је у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка, у лепом празничном <pb n="179" /> |
Нешто сте се поџавељали?</p> <p>— Јес’, дочека ме чим крочих из вајата...{S} Ја не знам шта ћу |
Помози Бог!</p> <p>— Бог вам помогао! — дочека Витор.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— |
ше друштво.{S} Још нам само ти фалиш! — дочека га Видосав пред кућом и ухвати га за мишку.</p> |
а и пољубише се! „Нек је сретно!“ једва дочека Тодосије...{S} И вели мој Миле: „Видосав каже: „ |
о да је бабо овако расположен, па да га дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у својо |
Тодосију тај рад пође од руке и нико не дочека да види сејира од њега.{S} Видосав га је поучио |
{S} Да је среће, као што није, па да он дочека пријатеља, да он удоми своју кћер.{S} Чини му се |
пи и освежава...{S} Ружица, по обичају, дочекала дан на ногама у кући: омела је, опајала, налож |
ћу и викао: „Честит свети“, а сва чељад дочекали су га насред куће и бацали се на њега овсом.{S |
погледа у све редом: — А ако да Бог те дочекамо Светога Јована, славу мога родитеља... — Па по |
живели...{S} А он би пристао и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, баш ћемо њега!{S} Видиш ти |
и умио и негде отишао.</p> <p>Сад треба дочекати баба...{S} Боже, шта ли ће бити!</p> </div> <d |
су долазили многи и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који |
на крај њиве па праве ужета.{S} Видосав дочекује све редом, здрави се и виче: „Добро дошли...{S |
ите нашег комшију чича-Витора Микачића, дошао своме комшији на радост и весеље и донио...“ на п |
о је оволики свет сазват.{S} Али, ипак, дошао је <pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и Јовиц |
дође дивљи те истера питомога, то јест, дошао Видосав те истера тебе, Виторе...{S} Па веле: как |
— Ја га нисам видео!</p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео да ради!</p> <p>Деца бацише грања и к |
а вам ово напишем.{S} Пре двадесет дана дошао је у нашу школу један младић из вашег среза и изј |
пиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не хтеде се јављати никоме од познаник |
ца.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је толико очију упрло у њега, не |
<p>Видосав је то испричао Витору чим је дошао кући.</p> <p>— Тодосијева посла! — смешка се бабо |
о му сваки корак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се састаје, шта говори?{S} Што те се тиче |
о му се да су му сељаци завидели што је дошао до тако груписаног имања појевтино, па се поносно |
срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{S} Тако је био љут и је |
е: покупи своје прње па иди одакле си и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме г |
ади, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дошао...{S} Нисам ја подизао стоку, да је ждере свет... |
но баш до тебе.</p> <p>— Па добро си ми дошао.</p> <p>— Даће Бог добро! — рече Антоније, па пов |
већ притисли на рад.</p> <p>— Добро ми дошао, Тодосије!{S} Видиш ти њега, па се и не јавља! — |
иве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао, нови коншија! — и залеће се те се пољубише.</p> |
а, ни ја!</p> <p>— Не видим те ни да си дошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу му ја то очас, — |
>— Ја имам посла... овај...{S} Ја нисам дошао овде без нужде и невоље! ..</p> <p>У то време у з |
!</p> <p>— Откуд он?</p> <p>— Кад је он дошао?</p> <p>— Ја га нисам видео!</p> <p>— Ни ја!{S} Д |
се воду да умије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовицом у расвит, ухватио волове у плуг и |
и људи седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више совре, нуди и н |
> <p>— Добро вам седећи!</p> <p>— Добро дошао!</p> <p>— Еве га посинак!</p> <p>— Ко?</p> <p>— В |
убе.{S} Па зађе Видосав:</p> <p>— Добро дошао! — И са свима се здрави, с некима рукује, а они г |
се у Микачића кућу.</p> <p>Сад је Витор дошао из окружног суда с табаком у руци, у коме је стај |
на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S} Онако исто запуштен, постарио, обрадатио, под |
д преварио! .{S} Да сам могао ноћас бих дошао да ти јавим.{S} Рекох: поранићу да му кажем, нек |
кад му се неко прислони уз уво и стане дошаптавати и нагваждати, шта је ко рекао за тебе и њег |
Руменија први пут помену за то.{S} Она дошла једног празника њиховој кући, издвојила га у ваја |
/p> <p>— Па и ако нема свију, вишина је дошла! — веле скупштинари и обзиру се по осталим људима |
почети рад, јер сте сви дошли.</p> <p>— Дошли смо!</p> <p>— Сви смо!</p> <p>— Па и ако нема сви |
послу.</p> <p>— Извол’те!{S} Добро сте дошли!{S} Немојте се снебивати!{S} Деде по једну: прва |
адрхта.</p> <p>— Здрави сте и добро сте дошли! —промуца и попи у кап.</p> <p>Чича Витор му онда |
е ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте дошли,“ опомену Видосава да пази да се гости почасте и |
„Добро дошли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ И трчкара час на њиву час кући.</p> <p>За тај д |
лим да можемо отпочети рад, јер сте сви дошли.</p> <p>— Дошли смо!</p> <p>— Сви смо!</p> <p>— П |
сприча, ту пред њима, зашто су ови људи дошли, како су долазили раније на гледање, како су ово |
/p> <p>— Добрим, увек... и добро сте ми дошли!{S} Седите!{S} Видосаве, дијете, стараш ли се ти |
врата а они на ноге.</p> <p>— Добро ми дошли!</p> <p>— Честит свети!{S} Боље тебе нашли! — рук |
је видео да су многи разборитији сељаци дошли до уверења да он није лудак или шепртља, већ озби |
му, сад да речемо о послу ради кога смо дошли, — поче стари Маслаћ, мало замуцну па продужи: — |
оћ о Витору и његовом посинку!{S} Нисмо дошли овде да оговарамо људе, већ да нешто привредимо н |
ује све редом, здрави се и виче: „Добро дошли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ И трчкара час |
нису у званици, <pb n="58" /> али су му дошли на благ дан као другови и пријатељи с којима се у |
ни казивао да ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали гости били су поседали у велику совру, те |
аше Тодосије са још двојицом.{S} Они су дошли најпосле и нису се ни јављали домаћину, већ прити |
што ’но веле, позвао и хвала им што су дошли...</p> <p>— И твоји и моји, синко.{S} Само се пот |
неколико варошана: запиткују их што су дошли, каква посла имају код суда, нуде им услуге или и |
— Знаш ли да ми се не мили живети...{S} Дошло ми је да кидишем на себе!</p> <pb n="101" /> <p>— |
у што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио да је тата радио паметно, па о |
ко колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио главу него је ко |
и посматра овај непознати свет.</p> <p>„Дошло је време да се кида...{S} Кипело, кипело и прекип |
ј за ме,</l> <l>Синоћ сам се завадила с драгим,</l> <l>Завади нас из села девојка!.“</l> </quot |
девојака.</l> <l>Не кари се, моје мило драго,</l> <l>Ево воде, ево девојака!...“</l> </quote> |
о своју песму око оџака, а <pb n="5" /> дрва су пуцкарала на огњишту.{S} Она села на столичицу, |
ац је засипао сув снег за кутњи праг, а дрва су пуцкарала на огњишту...{S} Она села на столичиц |
> <p>У вароши послушава које кога: цепа дрва, носи ђугумаре воде, чисти авлије и штале, вуче те |
а му саопшти једну новост.{S} Он цепаше дрва у механској авлији газда-Јованике.{S} Кад је углед |
ј помаже: сеје брашно, носи воду, уноси дрва, суче конце на витлићу, пригони стоку за мужу, луч |
м је...{S} Остав’те ви мене...{S} Носим дрва газда-Милики... даће ми човек грош...</p> <p>А Ђур |
p>— Треба да нам даш сикире да нацепамо дрва... кад смо оваке...незвани...</p> <p>Чича Витор не |
а ориба наћве, сланицу, лопаре и остало дрвено посуђе, те је све изгледало као смиље.{S} Све ст |
окрилну капију.{S} По дворишту засађена дрвета, а између куће и осталих зграда утрвене путање, |
д да се то мени деси!{S} Дај ону облицу дрвета!{S} Тако!{S} Сад ћемо овако!</p> <p>Рашчеврљи му |
у, нигде маховине нити сухе гранчице на дрвету: свака шљива масна и глатка као обријана.</p> <p |
па се привуче полако, варакајући се иза дрвећа, да је не види.</p> <p>— Шта се ти прикрадаш као |
дови на кућама и мрачне сенке дебала од дрвећа.{S} Тишина... само се чује птица у гори, и, час |
пише на гомилу и сместише под наслон до дрвљаника, истребише камење игде који би, и набацаше га |
положимо стоци и пресечемо које дрво на дрвљанику...{S} Је л’-де? — разраколио се Видосав и пог |
ну међу њих облицу, отпаса се и привеза дрво с обе стране за рогове, па пусти јуне и поче га ју |
е друг из детињства. „Дрво се ослања на дрво а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићентија“ |
...{S} Па, почех ти причати, мраз, пуца дрво и камен...</p> <p>И тако се извирује како је ко по |
ући, да положимо стоци и пресечемо које дрво на дрвљанику...{S} Је л’-де? — разраколио се Видос |
велим...</p> <p>— Не бије гром у свако дрво, — додаје други.</p> <p>— Где је хасне ту је и ште |
е, да купи појевтино, или да осече неко дрво из његова забрана.{S} А оно није:{S} Тодосију пало |
а се тиме, што ће Тодосије кресати неко дрво на међи, да не захлађује Виторову њиву и не смета |
еље своје; он му је друг из детињства. „Дрво се ослања на дрво а човек на човека, а ја ево на о |
p>— Лако је се растрти на моме имању! — дрекну чича толико, да залајаше пашчад и закаукаше ћура |
Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не да |
ради рас-пи-ку-ћа Видосав?</p> <p>Затим дрекну:</p> <p>— Ја сам распикућа, про-пас-ник!..</p> < |
руку.</p> <p>Кад га угледа Видосав, он дрекну:</p> <p>— Тодосије!{S} Овамо!{S} Овамо, бре!</p> |
не воли што је боље?{S} Да нису надали дреку на њега, он би продужио како је почео и много би |
па клону.</p> <p>Обузе га нека ватра и дремеж, па се завали на кревет и зажмури.{S} Као у буни |
реба за један вршај, па сиђе те налаже, дреши ужета, тера коње у вршају, претреса и истура слам |
</p> <p>Пут од куће у село просечен као државна ленија.{S} Око пута засађени ораси, крушке, јаб |
шљива.{S} Усред вотњака качњак од десет држалица: у њему каце од педесет и сто товара, по два к |
ивом, обухватио сикиру око ушника па се држаљицом поштапљује.{S} Иде и ћути и испод обрва погле |
да ти исплете каку хоћеш а и да углави држаљицу на секиру, мотику, будак... — прича чича и не |
м детелином.{S} Он ју је косио у време, држао је у откосима дуже но обично ливадско сено, да се |
ише но код куће.{S} Као инокосник он је држао и слугу и надничаре, кад му затребају.{S} Док рад |
ошчићи као паприке.{S} Каква има рачуна држати оваку стоку, кад троши храну као и она од најбољ |
имање из шака.{S} И да је Видосав дужан држати славу моју и служити моме Светоме Јовану...“</p> |
лико година, изгледао је још младолик и држећи.{S} На његову високом челу и округластом лицу, н |
p> <p>Тодосије отрча.</p> <p>— Тако!{S} Држи ти за рогове! — Па усука гужву од сена и стаде трљ |
јуне.</p> <p>— Шта ћеш му сад?</p> <p>— Држи га!</p> <p>— Шта им би од те траве?</p> <p>— Ћути! |
е врчи и спусти поглед на сто.{S} Сојка држи стакло у руци, трљка га погнуте главе и ослушкује |
днике, само с том разликом што Тодосије држи да и у раду треба имати мере, треба радити онолико |
Руке као мртве, измахне једаред, лупи и држи мотку над комушом, па опет лупи два три пута и ста |
за совром, а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију...</p> <pb n="50" /> <p>Ч |
ма све му је ухрањено, чисто и глатко и држи онолико колико му треба да не досађује ни њему ни |
а продаје пшеницу уз Часне Посте.{S} Он држи да је домаћини продају <pb n="11" /> само у то доб |
да продаје стару а пече нову.</p> <p>Он држи да сваки сељак домаћин треба да ради тако како не |
p> <p>Тако је навикао, а што је навикао држи да је најбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На |
ноћ још да ме ухватиш преко среде да ме држиш, и натуткаш ону голадију да ме изудара као брава. |
чица... ви остајете моји... — рече чича дрктавим гласом и помилова их по обрашчићима.</p> <p>— |
ав подиже главу, погледа у Сојку и рече дрктавим гласом:</p> <p>— Нек ти је сретно, дете...{S} |
ила га у вајат, села на сандук и својим дрктавим гласом прича му и објашњава:</p> <p>— Моја је |
>Он се развика гласом који је крештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је голи Перовац?{S} Где су ти п |
апира и поче савијати цигар.{S} Савија, дркте му руке и гледа у њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми |
{S} То сам и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже те откид |
дувањару, одваја лист папира а рука му дркће, тура дуван, а он се расипа.{S} Савија, а не може |
е може да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну за раме.</p> <p>— Седи!</p> <p>— Ето, сешћу, — ре |
аја у најбоље пријатеље своје; он му је друг из детињства. „Дрво се ослања на дрво а човек на ч |
ала говеда од те траве, или га постигла друга каква незгода, што постиже људе који не гледају п |
евојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и друга нашао: своју Ружицу.{S} И она је из сиротињске ку |
е дај Воже, кад дође смрт по своје, или друга каква несрећа, кога ћеш пре призвати до свога ком |
одосије наоколо своје њиве под кућом, а друге поче изводити сам, из семена, на својим лејама.</ |
кавге, због стоке, због деце, или какве друге спрдње са које се суседи најчешће поинате, они то |
{S} Нису школски уџбеници, него некакве друге књиге што их је однекле набавио и редовно их чита |
је су му биле, но <pb n="162" /> икакве друге у најлепшем повезу.{S} Он их је читао, разгледао, |
кад се подигао други нараштај и настале друге потребе.{S} Поштуј му његову старост и прихваћај |
иви, нешто успремао, кад човек пређе из друге њиве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао, н |
да гледам у других што су препочели из друге руке, него да видим баш од онога који је први под |
еђаше срчалук, кутије за кафу и шећер и друге такве ствари за послужење....</p> <p>Видосав би и |
сељаке.{S} Ко хоће да господује он учи друге школе, а ко хоће да ради тежачке радове и да науч |
куће, кад ето ти га Витор, иде полако с друге стране ограде, својом њивом, обухватио сикиру око |
ају и објашњавају се: један вели овога, други оног.{S} Капетан их гледа и ослушкује.</p> <p>У т |
м копорану и новим чарапама и опанцима, други човек.{S} И засјаја радост на лицу свију укућана. |
ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Други неће тако, него, да је кабил, возао би и среског |
је!{S} Ми смо добри пријатељи!</p> <p>— Други пут, на празнику! — отима се Видосав.</p> <p>— И |
јава комишаоце с једне стране гомиле, а други у мраку.{S} На једном крају девојке у тесним сукн |
аклије Ђурица и Јовица: један босоног а други распојас и растиру испаване очи.</p> <p>Чичи благ |
оба човек, па како испадне, — објашњава други.</p> <p>— Шта ће му фалити што ће пробати, — дода |
— Зар радили и мучили се, па, овај...да други одавде из села... — И ту се загрцну.</p> <p>— Опе |
>— Није готово, него без готова, — дода други.</p> <p>— Свој леб једемо, а туђу бригу водимо, — |
таклета, закачише на источну страну; на други зид огледало и преко њега пребацише убрус, широк |
и:</p> <p>— Чујем, подиже један, подиже други у селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S |
у, облигацију, жалбу, уговор! — предузе други.</p> <pb n="117" /> <p>— Јефтино.{S} Хајдмо у мех |
реткост!</p> <pb n="174" /> <p>— Да је други на твоме месту, он би играо од радости!</p> <p>— |
и скућио, брате...</p> <p>— А да ко је други но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој прико, нема |
p>— Не бије гром у свако дрво, — додаје други.</p> <p>— Где је хасне ту је и штете, — вели трећ |
ите се!..</p> <p>— Знаш како је, — поче други, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја |
! — отима се Видосав.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тод |
па тражи Јовицу, и што ради један то и други: или су по воденици, око јаза, у врту, око стоке, |
ог имања, па, да Бог помаже!{S} Онда би други чувао моје имање.</p> <p>Оно живо отераше у обор, |
да живите овде у Врљугама, као што живи други народ у Шумадији.{S} Да вам ја покажем како се жи |
гу, да ради, а он ће га обилазити сваки други дан.</p> <p>Као човек који дође са неког далеког |
и пазар; не ваља рећи па порећи.{S} Али други пут да нисте ништа радили без татиног одобрења.{S |
чио што нису знали његови у кући, па ни други сељаци у његову маленом и забаченом селу.{S} Он ј |
оћуткују, згледају се, па ће предузети други:</p> <p>— Море, велики измет чиниш тој травки.</p |
ме ништа помести на путу: ја морам бити други Симо из Мораве, и истрајаћу овде међу овим безјац |
г кукуруза и клипови само сукћу и један други сустиже.</p> <p>Домаћин Варагић, средовечан човек |
ет, а друкчије су данас, кад се подигао други нараштај и настале друге потребе.{S} Поштуј му ње |
м га узео, господине...{S} А он окренуо други лист и...</p> <p>Председник прекиде:</p> <p>— Не |
нема, он се забавља с децом; — а јутрос други човек, ћути, не распитује ни за кога нити се на к |
н.</p> <p>— Што је било, било! — додају други.</p> <p>— Ето, и за тога Виторовог посинка!{S} Шт |
замишљено гледа у председника.</p> <p>— Другим речима, господине Атанасије, то је „комис-прот“. |
стране човек средовечан и просед.{S} За другим столом погурио се секретар, млад човек, завукао |
а, у којима седе они, читави људи.{S} У другим собама до њих, намештени су кревети, <pb n="163" |
по четири пута косе за једно лето, а у другим селима једва да увате отаву.</p> <p>— Бога ми је |
опије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим приликама: кад иде <pb n="22" /> кроз село он св |
<p>Убрзо су свикли да помажу Витору и у другим лакшим пословима: да терају кљусад у вршају, бер |
... то што ради он, ради паметан свет у другим местима...{S} Али он је осетљив и кидљив... и ка |
мао ваљаних послова и користио и себи и другима, а људи се чуде како је смео прићи човеку кога |
еба да ради тако како не би изостао иза других, да за свог века очува што је наследно и да штог |
а једним природним цветићем у њима, без других украса.{S} Пољуби у руку све редом па узе служав |
им и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што су препочели из друге руке, него да видим ба |
/p> <p>— А, не! — прекиде председник. — Друго је „комис-прот“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе |
е и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго се надуло као мешина и узнемирило се.</p> <p>— Шт |
пријатеље, немој да их вређаш.{S} А за друго, здравље Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти а |
, <pb n="30" /> нешто набацано једно на друго...{S} А све то искупио је, којекад, чича Витор Ми |
стара човека.{S} Ето то је, није ништа друго, — смејури се старац и граби да час пре избегне о |
што сам ја учио у школи, али знаду све друго више него ја.{S} Они су и старији и паметнији, па |
аду и на њу поређа хлеб, со, чутурицу и друго што се нашло, жену врати кући па поче ужинати.{S} |
а, подигла би обрве високо и.... шта би друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{S} Како |
е по гуњу и чакширама?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу и конаца па се искрпи.{S} Није срамота |
их да ручају.{S} Гости гледају једно у друго.{S} Младожења се постидео, кришом баци поглед на |
се отима да у свему измакне и од својих другова, с којима је свршио основну школу, и од својих |
свом побратимству, о момачком животу и друговању и затурали свакојаке шале.{S} Њему је то годи |
и почучнуо па ради и звера на девојке и другове, а сви џакају и дозивају се.{S} Зрели људи прек |
и су се из ране младости и нераздвојени другови.{S} Видосав се с обојицом упознао у једној прил |
"58" /> али су му дошли на благ дан као другови и пријатељи с којима се упознао одмах по доласк |
дела која он заступа...{S} Седи као са друговима: пије каву и пуши специјалитет...</p> <p>Чича |
о, укочио се и колута очима с једног на другог.</p> <p>— Није мала ствар, брат-Видосаве!</p> <p |
н их посматра, баца погледе с једног на другог и лукаво се смеши.{S} Напослетку изађе отворено: |
<p>А на то се одзивају из комшилука, са другог комишања, са песмом и подврискивањем.</p> <p>— С |
у чаршији.{S} Нису ништа крили један од другог и најволели су изјадати се на данашњи свет што н |
:</p> <p>— Шта вам је; децо, зар немате другог посла но да све испретурате по кући! — вели им о |
} А мало за тим изабраше још једнога из другог краја среза.</p> <p>Кад се сврши рад, сељаци ско |
а жалост, сем чича-Вићентија који је из другог краја села, али као добри пријатељи иду један др |
на, прибави се гајтана, чојице, копчи и другог арча, па терзија реже, шије и шара и за њега и њ |
> <p>Домаћин иде с чутуром од једног до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја те заборавих туде!</p> |
аста, погурен, носи чутуру од једног до другог и даје да се пије.{S} Негде нутка, неком наздрав |
а унаоколо: ко ли га удари.</p> <p>Тако другог, трећег...{S} У том бане понеко из мрака.</p> <p |
се подсмевају како изгибосмо радећи за другога.</p> <p>Заћуташе опет.{S} Она узе вретено и поч |
ни он научен родио, него је препочео од другога... то што ради он, ради паметан свет у другим м |
ту и Видосав и Тодосије, сели један до другога, као и увек, и извалили се на траву, а до њих В |
дуке фарбане, дућанске, пуне ствари; на другој страни чивилук и о њему Виторове хаљине што их н |
а на једној клупици, а карлице млека на другој.{S} А чистоћа: да лазнеш мед с патоса!..{S} Наок |
гоме по неку шалу, а девојке шану једна другој на ухо, па кикот...</p> <p>Наоколо око совре слу |
рђа, а на противној страни оружје.{S} У другој соби два широка кревета за спавање, са шареницам |
ак с две собе: у једној се обедује, а У ДРУгој спавају слуге и надничари.{S} Ту се готови јело, |
орист од таког рода несумњива.{S} Већ у другој години он је његову ливаду косио четири пута и и |
, па једном руком ослонио се на штап, а другом трља преко темена и чела, и разгледа по соби.</p |
Бабо ће се тобом поносити!...</p> <p>А другом руком Јовицу:</p> <p>— А ти си мој радник и кућа |
овесели!</p> <p>И они испијаху једну за другом, у кап...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
на тавану виле, лопате и грабуље.{S} На другом крају вотњака свињац за крмаче са прасади и кочи |
је за њих имало више забаве но игда на другом месту.</p> <p>— Ви ћете чувати воденицу, док ја |
.{S} Рецимо: упали се кућа, коме ћеш се другом надати но комшији, да ти помогне?{S} Или те напа |
?</p> <p>Па се ућути и почну разговор о другом којечему.{S} Мало мало, а њему звони у ушима: „Ћ |
т?{S} Поштуј ти њега, како заслужује, у другом које чему, а што ће ти он угледати цигару у руци |
.{S} Момци добацују један <pb n="88" /> другоме по неку шалу, а девојке шану једна другој на ух |
лико му треба да не досађује ни њему ни другоме....</p> <p>Тодосије је дружеван човек и простра |
села, али као добри пријатељи иду један другоме и преко обичаја.</p> <p>Ови Видосављеви гости н |
ао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи свој буквар из кога ће га б |
се води ред! — говори пандур и гледа на другу страну.</p> <p>Чича Витор подвикну:</p> <p>— Ја и |
е у овој кући...</p> <p>Па одмах окрене другу:</p> <p>— Богме право имате, радите док вам се та |
зговарају.{S} Жене, опет, селе једна уз другу и штошта гласно приповедају, жале се и чуде којеч |
Ако га истерају из једне механе, иде у другу.</p> <p>Знали су га у вароши и могао се лако позн |
ка и натерати га да се заборави и оде у другу крајност.{S} Пусти их нек говоре шта хоће, а ти р |
амириса чистоћом и босиљком...</p> <p>У другу собу наместише миндерлук, поређаше сељачке сандук |
њему ни другоме....</p> <p>Тодосије је дружеван човек и пространије руке од многих домаћина.{S |
ве млади људи, осредњег стања, ваљани и дружевни.{S} Филип и Мијат побратимили су се из ране мл |
ко набавља стоку која није за тај крај, дружи се са голадијом и несретниковићима, слуша Тодосиј |
век од реда.{S} Младо и зелено па се не дружи са поштеним људима него с несретницима.{S} А њего |
људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња глава и ре |
бави свега што му треба за кућу.</p> <p>Дружи се са свима поштеним људима и ко је за шалу он се |
ва јабука, и викну:</p> <p>— Ко здрав с дружином!</p> <p>— Сви ми с дружином! — гракнуше људи.< |
Ко здрав с дружином!</p> <p>— Сви ми с дружином! — гракнуше људи.</p> <p>Усташе сви те чича Ви |
пребледео, нема капи крви у лицу, па с дружицом у руци, препредајући клупче конаца, приђе пола |
еба да је толико паметан да зна како је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе које се сеј |
н, поче још јасније:</p> <p>— Еј, људи, друкчије је мислио Витор.{S} Он је хтео да уведе у кућу |
оно што смо научили од наших старих.{S} Друкчије су прилике биле кад су они настали на свет, а |
лике биле кад су они настали на свет, а друкчије су данас, кад се подигао други нараштај и наст |
није нимало улепшао Јошевину, нити она друкчије изгледа у његовим рукама сада, после дваестину |
навикао држи да је најбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На пример:{S} Витор Микачић навика |
ад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад не умем друкчије, већ да ме запали као свећу и намести како он |
ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао друкчије него остали сељаци.{S} Он је затекао у Витора |
вом руком!{S} Чини ти се да свака ствар друкчије изгледа чим се његова назове...{S} Ено какав ј |
њиме где буде.</p> <p>Овде, истина, има друкчији понашај.{S} У Качеру је био скромнији, повучен |
ко, Ружице?</p> <p>— Па тако; ти си сад друкчији човек.</p> <p>— Шта?{S} Ја сам распикућа... пр |
.{S} Више пута, радних дана, заводио је друштво у неко доба ноћи кући, те су пили у оџаклији до |
је изађе.</p> <p>— Овамо, да видиш наше друштво.{S} Још нам само ти фалиш! — дочека га Видосав |
о на Светог Јована.{S} Млад човек, воли друштво, слаб на пићу, па мало више говори и у говору с |
ако, трапам ли трапам...{S} И што волим друштво!{S} Ево овако искрено друштво! ..</p> <p>Сунце |
ара са старим човеком, који није његово друштво.</p> <p>— А, правије би било да ти мене питаш: |
о.{S} Види се у чему је ствар: ово мало друштво хоће да се мало више раскомоти у Микачића кући. |
што волим друштво!{S} Ево овако искрено друштво! ..</p> <p>Сунце већ беше на смирају.{S} Небо с |
што ’но веле, не могу увеселити с мојим друштвом бар три пут у години? — вели Видосав и мрда ви |
, у млађим годинама?{S} Сад се заузме с друштвом, са својим! побратимима, па остану до неко доб |
а крст у цркву и који грош да попијем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан на грмачи да му је тури |
е на срцу.{S} Био је од оних људи што у друштву ћуте, шарају очима и хватају сваку реч, а кад < |
срамота га од њега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку пре |
прокртољише, а девојке сагоше главе још дубље, до саме трпезе.</p> <p>— Тодосије! — викну један |
гађ’о окињачом и Светоме Јовану.</p> <p>Дубок уздах оте се из груди Витора Микачића и даде му с |
И настави се песма и кикот, и оде тако, дубоко у ноћ...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
несе палидрвце и њему.{S} Он повуче дим дубоко и прогута га.{S} Доцне узмрда јабучицом и поврат |
дваја лист папира а рука му дркће, тура дуван, а он се расипа.{S} Савија, а не може лако да сав |
ео.</p> <p>За тим ће:</p> <p>— Палиш ли дуван?</p> <p>— Палим, не бој се; није ме та добрина ми |
ве, а чича Јестратије смејури се и пуши дуван.</p> <p>— Нека их, сине... „Затисни уши, отвори о |
ице по два трп, једва се виде у диму од дувана.{S} Тодосије затурио неку шалу и засмејао све ок |
јабуке: цигарице, палидрвца, прашину од дувана, намести вајат, разгледа шта је успремила баба В |
, у њему љута ракија...{S} И много пуши дувана, како који дан све више...</p> <p>„То му је сва |
дркта.</p> <p>Он извади изгужван паклић дувана и лист папира и поче савијати цигар.{S} Савија, |
дну запалимо!</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Узе дувањару, одваја лист папира а рука му дркће, тура дува |
, — рече и седе.</p> <p>Тодосије извади дувањару.</p> <p>— Деде да по једну запалимо!</p> <p>— |
.{S} Зато јој Видосав само обели чађаве дуварове, омалтериса рупчаге и пукотине, донесе иловаче |
удњак и зубун.{S} На неколико ексера по дувару закачише: дугу пушку, кубурлук, пиштољ и по неки |
ви поглед у ону пругасту шару на чађаву дувару у коју је Мато Коружић згађ’о окињачом и Светоме |
обручеве.{S} Ако је где овлажило између дуга, он замазује лојем, скида и отире буђу и паучину.< |
о и преко њега пребацише убрус, широк и дугачак од дебелог платна; на трећи владаочеву слику и |
ње просипа бледе млазеве.{S} Постављена дугачка трпеза с краја на крај дворишта.{S} У горњем кр |
а.{S} У њој имају учионице, где се учи, дугачке собе са, клупама, у којима седе они, читави људ |
купи по лепињу.{S} Доцније поседаше за дугачки сто и турише преда се што су донели за јело, пр |
ад поседају на столице за трпезу или за дугачки сто у оџаклији...</p> <p>Тог лета, по Великој Г |
е употребљавају.{S} У ходнику наместише дугачки сто, клупе и столице, а у орманче поређаше срча |
акта и припремали их за претрес.{S} За дугачким <pb n="118" /> столом, застртим зеленом чохом, |
араце, ишао је бос и поцепан, спавао на дугим зимским ноћима у слами и сену на шталама.{S} Науч |
зрео и личит човек: висок и крупан, са дугим и плавим <pb n="16" /> брцима.{S} Он се поносио њ |
ест година.{S} Иста мајка: црномањаста, дугих пуних обрашчића и крупних очију.</p> <p>Она се ни |
родужи посао.</p> <p>Витор пишти још за дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен...</p> <p |
потврдити код окружног суда. </p> <p>За дуго није могао да верује сам себи да је све то јава и |
У сарачани беше крв и лом, и Видосав се дуго размишљао док се решио да то рашчисти.{S} Шта ти н |
и дође са неког далеког пута на коме се дуго бавио, тако и он поче разгледати и разбирати за св |
етљивост није могла да затупи ни његова дугогодишња служба где је имао да издржи пљусак псовки |
На неколико ексера по дувару закачише: дугу пушку, кубурлук, пиштољ и по неки струк босиљка... |
им цокулама.{S} Запустио браду и пустио дугу косу, која беше улепљена и замршена.</p> <p>Чича В |
овима:</p> <p>— Молим, видите ту, да не дугује штогод од данка.</p> <p>Они загледају у књижицу, |
ужио код тебе?</p> <p>Он одговори да не дугује ништа.</p> <p>— Хвала Богу, те могу рећи: да не |
<pb n="147" /> <p>— Видосав Микачић не дугује ништа ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је ис |
p> <p>— Хвала Богу, те могу рећи: да не дугујем ником ништа, сем Богу душу, — рече Витор и ту б |
ивати полако, изнаоколо, да ли коме шта дугују.{S} Виде да у селу не дугују никоме ништа.{S} Ра |
и коме шта дугују.{S} Виде да у селу не дугују никоме ништа.{S} Распита и у вароши, код механџи |
>— И да ти кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три места у чаршији по неки грош и динар.{ |
гнути имање из шака.{S} И да је Видосав дужан држати славу моју и служити моме Светоме Јовану.. |
на чему си, па ми реци: имам ли ти што дужан?{S} Да се није задужио код тебе?</p> <p>Он одгово |
у је косио у време, држао је у откосима дуже но обично ливадско сено, да се добро осуши.{S} Зна |
омилео овај рад.{S} Он је убеђен да је дужност разборита човека да се усавршава, да иде за нап |
.{S} Поред те радости, они су осетили и дужност да легну још више на рад, да се побрину и за по |
огунђори: „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Не помену ни јутрошње јутарце, ни јарко сунашце, |
ри оке, а крстина педесет ока, зрно као дукат...</p> <p>У доњем крају младеж: момци и девојке, |
волове ухране па продаду на тргу за сто дуката, а свако кљусе стиже им на меру за коњицу...{S} |
моју замуку, па узјати хата од педесет дуката...</p> <p>Видосав ћути, а он продужује:</p> <p>— |
Тодосијем за Чолопек и да узме педесет дуката прида, и данас ће да у’вате земљу...{S} И све кр |
пимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката прида...“</p> <p>Чича-Витору заиграше уснице:</p |
рену кутију у којој стојаше десет нових дуката и спусти је на сто, на колач.</p> <p>Наста тајац |
} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негујеш.</ |
ловима: да терају кљусад у вршају, беру дулеке, трпају пасуљ на розге.{S} Кад он, на доколици, |
ра ветар капом. — И онда поче причати и дуљијати каки је овај млади нараштај.</p> <p>Чича Витор |
</p> <p>— Немој му ништа ни говорити ни дуљијати.{S} Реци му једном за свагда: „Овако умем и ов |
него причај шта имаш код суда, немој да дуљијаш...</p> <p>— Ето да ти причам...{S} Знаш, господ |
са подрумом под целом кућом.{S} Прозори дупли, са стакленим окнима, а на великом димњаку пише: |
еба живети у народу.</p> <p>Тодосије се дурну:</p> <pb n="83" /> <p>— Ти си и сувише осетљив и |
.{S} Торбица празна, а неће да уђе ни у дућан ни у механу. '</p> <p>— Здраво свани, Видосаве!</ |
цу <pb n="141" /> на раме па иде испред дућана, блене, зачкиљио очима, подбуо.{S} Торбица празн |
ису скупи.</p> <p>— Бога сам обишао све дућане и нема нигде јевтиније него у Маринчића.{S} На ј |
еда у механу па поручи јела и пића, а у дућанима набави свега што му треба за кућу.</p> <p>Друж |
и од њега набавља за кућу све што се у дућанима купује.{S} Чича Радојица шмрче бурмут, смеши с |
новим губером, до њега сандуке фарбане, дућанске, пуне ствари; на другој страни чивилук и о њем |
<p>Чича Радојица трља руке за тезгом у дућану, смеши се задовољно и подвикује:</p> <p>— Где си |
{S} Распита и у вароши, код механџије и дућанџија.</p> <p>Чича Радојица трља руке за тезгом у д |
Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим малишанима..{ |
о дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта прову |
едам ону ограду од живог трна.{S} Бог и душа, оно је паметно!</p> <p>Ђурица слеже раменима и оћ |
Јовану...“</p> <p>Витор изговори ово на душак и одахну.{S} Затим обриса зној с чела и окрете се |
у душу, — рече Витор и ту бригу скиде с душе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Омиље рад |
је усинио Видосава, одлакнуло му је на души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће |
слетка, он погледа у њих и благне му на души.</p> <p>Све као што Бог милује, али за Ђурицу може |
{S} Молим те, тако ти све живо, реци по души...</p> <p>Тодосије се најпре осмехну, па се уозбиљ |
научно од његова посинка, покајао се у души што је с неповерењем продусрео Видосава.{S} Требао |
спикућа?{S} Тај бабо слуша свет... наше душмане...“</p> <p>Синоћ га је болела глава.{S} Како му |
је...{S} Нас свађају душмани.</p> <p>— Душмани!{S} Јесам ли ја ћорав код очију!{S} Зар не види |
риш..“</p> <p>— А он?</p> <p>— Узели га душмани на руку, господине, једва чекају да зажмурим, д |
и: зна да тај глас бруји по селу, да се душмани радују и свете, да ће се подсмевати и то причат |
ује па само шапуће и моли Бога да му се душмани не освете.</p> <p>Сад кад је усинио Видосава, о |
и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветити.{S} Увео је у кућу зрела и паметна чов |
бо, кажи ми шта ти је...{S} Нас свађају душмани.</p> <p>— Душмани!{S} Јесам ли ја ћорав код очи |
ко необично и страшно, као да се бори с душом.{S} Поћута па се трже:</p> <p>— Полиј ми, дијете! |
г, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не см |
д ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удариш..“</p> <p>— А он?</p> <p>— |
је и било.{S} Млади ратарац усадио је у душу детињу чежњу за науком и напретком и показао му пу |
/p> <p>Али да је се неко могао завући у душу чича-Виторову, видео би да чича носи сињи терет на |
ћи: да не дугујем ником ништа, сем Богу душу, — рече Витор и ту бригу скиде с душе.</p> <milest |
људи, слушајте што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојним Шунијом.{S} Он ниј |
ражи посинка преко бела света!</p> <p>— Ђавола и тражи!</p> <p>Један од Коружића, што му се мал |
ицу...</p> <p>— Е, де, де... ала сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича-Виторе, ово ти је изашло |
орије.</p> <p>Младежи није до тога: она ђаволише.</p> <p>— Пази оног онамо!</p> <p>— Немој!</p> |
— То је красан младић!</p> <p>— Најбољи ђак!</p> <p>— Дарован сам од себе!</p> <p>— Чули смо за |
нека књижица.</p> <p>То је можда једини ђак из тог села који се и по свршетку школе забавља књи |
младићу, тешко се може наћи и у стотину ђака.{S} Он је без срестава за школовање, па ипак неће |
иси сребрно кандиоце пред иконом Светог Ђорђа, а на противној страни оружје.{S} У другој соби д |
ископаће велику рупу и у њој справљати ђубре, како је чуо од учитеља кад је једног дана <pb n= |
липовима, издробити кочање, растурати и ђубрити жито, кад се може на овој јевтиној справи окрун |
ши послушава које кога: цепа дрва, носи ђугумаре воде, чисти авлије и штале, вуче терет од свак |
p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И данак од Ђурђевдана.{S} Скоро ће вакат и њему!</p> <p>— Разумем, |
лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p>Витор је становао ту више |
вади оне две лепиње:</p> <p>— Ево теби, Ђурица!{S} Ево теби, Јовица!{S} Купио вам бабо у чаршиј |
е нападао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица све више о томе размишља и разбира...</p> </div> |
ди! — зачуди се капетан.</p> <p>— Јест, Ђурица је његов син.</p> <pb n="173" /> <p>— То је крас |
ине.{S} Каква радост за чича-Витора!{S} Ђурица је у десетој години, џигљаст и мало бледушкав, а |
лапа, и учинила се да нешто послује.{S} Ђурица и Грујица час улазе, час излазе и повирују.</p> |
одигну врећу од земље те он измери.{S} Ђурица је знао како се кантар окреће на лаку страну, а |
да ту станује, јер Видосављева деца:{S} Ђурица и Јовица нису одмицала од њега и његове Јошевине |
па поче сркутати и припијати.</p> <p>— Ђурица већ изучио, то знаш... — поче он пљештући устима |
p>Старац поскочи и отрча кући:</p> <p>— Ђурица!{S} Тодосије!{S} Ене! — повика и пружи прст на В |
p> <p>Деца се загледаше у свога баба, а Ђурица рече:</p> <p>— Бабо да није лисица однела још је |
вој кући, да разгледа шта је порадио, а Ђурица оде својој.{S} Иде полако, погнуо главу и размиш |
илики... даће ми човек грош...</p> <p>А Ђурица му вели:</p> <pb n="177" /> <p>— Што си тумарао, |
виче:</p> <p>— Како смеш тако?</p> <p>А Ђурица се уозбиљио као старкеља, па вели:</p> <p>— А шт |
ј тата радио како не треба, — правда га Ђурица. </p> <p>— Стари људи праве највеће сметње напре |
> <p>— Ти учиш школу, је ли? — упита га Ђурица.</p> <p>Он га промери погледом.</p> <p>— Учим ра |
које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца бр |
лу и засмејао све око себе, кад му дође Ђурица и рече полако:</p> <p>— Звао те тата да часком с |
/p> <pb n="175" /> <p>Оне јесени кад је Ђурица свршио школу и вратио се кући, решише се да је у |
p> <p>У тај мах помолише се из оџаклије Ђурица и Јовица: један босоног а други распојас и расти |
.</p> <p>— Што ти је, бабо? — запиткује Ђурица</p> <p>— Нешто си се окарио, бабо? — дода Јовица |
у сведоџбу из основне школе.{S} Зове се Ђурица Микачић из села Врљуга...“</p> <pb n="172" /> <p |
пут.</p> <p>— Пристаде ли, море? — виче Ђурица.</p> <pb n="70" /> <p>— Пристадох ако ти одобри |
о чесницу и пуцао из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њих је полазио Тодосије |
ници, где учи онај Гружанин...“ — мисли Ђурица, па се пренесе мислима у ту школу, како му је пр |
Твој син Ђурица.“</p> <p>— И вели мени Ђурица: „Опрости мајка, ја морам да идем у Краљево да у |
као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовно похађао школу и био |
м имао да кажем: да предложим да се тај Ђурица избере за питомца.</p> <p>Затим се окрете изасла |
{S} У здрављу да се видимо.{S} Твој син Ђурица.“</p> <p>— И вели мени Ђурица: „Опрости мајка, ј |
о?{S} Је ли чик?</p> <p>' — Чик!</p> <p>Ђурица викну сељака:</p> <p>— Еј, рођаче, би ли продао |
.{S} Бог и душа, оно је паметно!</p> <p>Ђурица слеже раменима и оћуткује.</p> <p>— Ја сам мисли |
крио.{S} Крив је, брате, Витор!</p> <p>Ђурица скочи.</p> <p>— Седи да разговарамо!</p> <p>— Оп |
да је он то научио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћути и гледа преда се.</p> <p>— Сад све село вид |
се узимају по двојица из среза.</p> <p>Ђурица гледа преда се и врти главом:</p> <p>— Нисам ни |
што веле: шта би од оног човека.</p> <p>Ђурица се узврпољи.</p> <p>— А ми сви знамо ко је крив |
м хладу до Тодосијева детелишта.</p> <p>Ђурица скочи и приђе му руци</p> <p>— Жив био и велики |
} Сви је хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђурица и Јовица непрестано с чича-Витором.{S} Старац је |
, те човек изгубио рачун о себи.</p> <p>Ђурица застаде и покупи веђе на чело, — И мора човек да |
обзира шта ће ко мислити прећи.</p> <p>Ђурица зинуо па хвата сваку реч младога ратарца, који, |
олу, па да учиш ово што ја учим.</p> <p>Ђурица ужагри очима.</p> <p>— Е, ко ће мене дати на нау |
} Је ли, младићу? — рече Дамљан.</p> <p>Ђурица склони књигу у џеп и, погнуте главе, одговори:</ |
>— Да ти одобриш! — дода Маслаћ.</p> <p>Ђурица му приђе и рече:</p> <p>— Шта, се устежеш: кажи, |
е помагаче и забаву у својој дечици:{S} Ђурици и Јовици, који нису одмицали од њега.{S} Деца су |
еле и рутаве, и једну <pb n="37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у |
="SRP19030_C28"> <head>XXVIII</head> <p>Ђурици се ни по чему није могло познати да он разбира о |
и су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре не треба да стоје беспосл |
S} У воћнаку Тодосије се запрегао, па с Ђурицом и Грујицом реде брава и спремају ватру да га пе |
како знате.</p> <p>Сви се сагласише за Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше још једнога из другог |
.</p> <p>Све као што Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је превасходио...{S} У њему назире |
кастиле, да ти кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</p> <p>Он избечи очи.</p> <p>— Он је отишао од |
тору: „Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу изабрао је срез за питомца.“</p> <p>Он стао, уко |
<p>— Колико је то гроша? — пита Јовица Ђурицу.</p> <p>Овај му каза.</p> <p>— Ја имам четрнаест |
ог лета, по Великој Госпођи, Витор даде Ђурицу у школу.{S} Једног дана каза му те искупи оне књ |
Утркују се сељаци и сви хвале Витора и Ђурицу, а сажаљавају Видосава.{S} Један рече:</p> <p>— |
идеше и погледаше низа се.{S} Он ухвати Ђурицу за руку:</p> <p>— Ти си бабов учевњак...{S} Бабо |
ошао је <pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те су помагали колико су могли.{S} Чич |
жем, да разгледам Тодосијев рад.</p> <p>Ђурицу обузе нека милина, узврпољи се па седе.</p> <p>— |
C30"> <head>XXX</head> <p>За три године Ђуричиног школовања у ратарници, прилике у кући Микачић |
о подушје Виторовој Руменији, а Видосав Ђурковић уселио се у Микачића кућу.</p> <p>Сад је Витор |
ац предаје старешинство.</p> <p>Видосав Ђурковић родом је из Качера, из једног села у планинско |
нио и пустио у кућу и на имање Видосава Ђурковића из Качера са његовом женом Ружицом и његово т |
Има <pb n="7" /> их у Качеру седам кућа Ђурковића, — рече она и убриса очи рукавом од кошуље.</ |
оје је бар трп пута веће но њих тројице Ђурковића!</p> <p>— Опрости, тетка, ја, то нисам заслуж |
она која није ни ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и о |
ја да га купујем с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, не превари! — подвикује <pb n="19" /> |
<p>— Немој ме, Тодосије, молим те...{S} Е, кад те молим! .. — рече и руке му клонуше те испусти |
ађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти касти...“ — вел |
азе и повирују.</p> <pb n="180" /> <p>— Е, пријатељу, говорисмо о свему, сад да речемо о послу |
</p> <p>— Опрости, имам посла!</p> <p>— Е, па добро!{S} У здрављу, младићу.</p> <p>И растадоше |
видиш, тата!{S} Кажем ја теби!</p> <p>— Е, сад верујем! — смејури се Видосав и удара полако њен |
ако ни овако...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, за то ти хвала! ..{S} Тако је! ..{S} Од Бога ти здра |
за оног чика и ону удовицу...</p> <p>— Е, де, де... ала сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича- |
м.</p> <p>Ђурица ужагри очима.</p> <p>— Е, ко ће мене дати на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођ |
ја не бих узела никога одавде.</p> <p>— Е?</p> <p>— Не бих, Бога ми.</p> <p>— Што, Руменија?</p |
.</p> <p>Застаде и замисли се.</p> <p>— Е, моја Сојо, тата зна много што шта што нико не зна. < |
но твоји свагдашњи пријатељи.</p> <p>— Е, хвала ти... што си се за ме заузимао, — промуца Видо |
вели сељак и оде својим путем.</p> <p>— Е, нека је сретно!{S} Нека је сретно!{S} Видећеш да ће |
је други но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој прико, нема посла без старих људи, — поче један |
рве високо и погледа преко ње:</p> <p>— Е, ћери, човек предлаже, а Бог располаже...{S} И ја вел |
о земљу и подвикну и развуче:</p> <p>— Е, синовче, јеси ли по-ра-ни-о...</p> <p>Лице се старче |
сад.</p> <p>А овај се искоси:</p> <p>— Е?{S} Кад би те неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш |
не рећи?{S} Шта ја коме чиним?</p> <p>— Е, хе... — маше главом Вићентије.</p> <p>Прође по некол |
и опет све дође на своје место.{S} Али, еве јада сад!...{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосава и о |
седећи!</p> <p>— Добро дошао!</p> <p>— Еве га посинак!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Вилотије!</p> <p> |
и се, моје мило драго,</l> <l>Ево воде, ево девојака!...“</l> </quote> <pb n="42" /> <p>Момци п |
е лепиње:</p> <p>— Ево теби, Ђурица!{S} Ево теби, Јовица!{S} Купио вам бабо у чаршији.</p> <p>О |
ли трапам...{S} И што волим друштво!{S} Ево овако искрено друштво! ..</p> <p>Сунце већ беше на |
Ено бунара онде, а ево кофе овде...{S} Ево ти кутија коломаза...{S} Разумеш?</p> <p>— Разумем, |
може да набаци по сто ока сланине...{S} Ево га гвоздени плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш |
ли као свећу и намести како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то старешинство, и та главобоља, да |
је казао, па џаба ти то старјешство.{S} Ево, па га узми и ради како хоћеш! — одмахну руком Видо |
а и упреше погледе у капетана.</p> <p>— Ево шта пише господин управник:</p> <p>„Поштовани госпо |
у џеп и извади оне две лепиње:</p> <p>— Ево теби, Ђурица!{S} Ево теби, Јовица!{S} Купио вам баб |
ни у кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га испрати погледом и не рече ни |
са себе те му намаче на врат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како те Бог учи! — рече и задркта му |
у иза греде па пружи Видосаву:</p> <p>— Ево ти ово, синко.{S} Мени не треба.</p> <p>Он стоји пр |
бе шта је купио и показује му:</p> <p>— Ево ови ексери, ливењаци, по сто <pb n="49" /> пара кил |
у укућана.</p> <p>У том се чу:</p> <p>— Ево их!</p> <pb n="178" /> <p>Појавише се пријатељи.{S} |
си. </p> <p>— Где си ти, море?</p> <p>— Ево ме.</p> <p>— Хајдемо у механу.</p> <p>— Имам посла. |
дмажеш осовине...{S} Ено бунара онде, а ево кофе овде...{S} Ево ти кутија коломаза...{S} Разуме |
ослања на дрво а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор кад се |
над горњом усницом што не може да усуче ево већ педесет и осам година.{S} Волели су се као браћ |
игне он, уз његову припомоћ.</p> <p>Али ево јада са Видосавом!..{S} Тај се човек губи, из дана |
аво да ти кажем: ја сам речит и куражан ево овако... овде.</p> <p>Тодосије му упаде у реч:</p> |
<l>Не кари се, моје мило драго,</l> <l>Ево воде, ево девојака!...“</l> </quote> <pb n="42" /> |
сазидати цркву на гробу, — теши он њу, еда би и себе утешио.</p> <p>Она само махну главом у ст |
ај ћути и не обазире се.</p> <p>— Море, еј Виторе!</p> <p>— Шта ти је? — проговара он и не диже |
Тодосијеве главе!{S} Срамота, море!{S} Еј, срамота! ..</p> <p>Он мрдну обрвама.{S} Не зна шта |
ју па кчиљи у страну, у брвна.</p> <p>— Еј, Видосаве!</p> <p>Он се трже, као иза сна:</p> <pb n |
аскорачених ногу и разбарушен.</p> <p>— Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се једном и ми разговоримо |
сељаци кад поведу реч о њему.</p> <p>— Еј, људи, слушајте што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по сво |
к!</p> <p>Ђурица викну сељака:</p> <p>— Еј, рођаче, би ли продао ту крмачицу?</p> <p>Сељак стад |
ије, Дамљан, поче још јасније:</p> <p>— Еј, људи, друкчије је мислио Витор.{S} Он је хтео да ув |
ву!</p> <p>Док један подвикну:</p> <p>— Еј, људи, ова се ливада коси четири пута за лето!</p> < |
Видосав скући сам без старог масла, па ејвала му!{S} Лако је сести за готову совру као ово ми |
ија без дна, чутура са избијеним колом, ексера, фесова масних и излизаних, копорана без рукава, |
опоран, грудњак и зубун.{S} На неколико ексера по дувару закачише: дугу пушку, кубурлук, пиштољ |
е купио и показује му:</p> <p>— Ево ови ексери, ливењаци, по сто <pb n="49" /> пара кило.{S} Не |
приговарао.{S} На детелишту су посејали елду, да не остане беспослено земљиште, и то је питање |
> <p>— С неким се инати!</p> <p>— Није, ене га сам.{S} Па како се натмурио, узео штаку па кљуца |
лир и стаде га загледати:</p> <p>— Ене, ене!{S} Шта је ово?</p> <p>— Колир.</p> <p>— Ко ти је о |
кући:</p> <p>— Ђурица!{S} Тодосије!{S} Ене! — повика и пружи прст на Видосава.</p> <p>Он им не |
> <p>— Ја, за њега и Тодосија.</p> <p>— Ене!{S} А шта је то било?</p> <p>— Молим те, само нек о |
израдила?</p> <p>— Код оваца.</p> <p>— Ене сад!</p> <p>— Јесам, баш код оваца!</p> <p>— Лажеш! |
за колир и стаде га загледати:</p> <p>— Ене, ене!{S} Шта је ово?</p> <p>— Колир.</p> <p>— Ко ти |
То ће бити као на Воведеније?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то било на Воведеније?{S} Зар |
/p> <p>Дамљан се обазре:</p> <p>— Јес’, ено оног онде.</p> <p>— Шта велите људи! — зачуди се ка |
ела...{S} Ако ти немаш никога, ја имам: ено три моја ујаковића у Качеру.. најбољи је Видосав... |
чије изгледа чим се његова назове...{S} Ено какав је онај врт поред пута, као цветњак, шпартан |
скинеш точкове и подмажеш осовине...{S} Ено бунара онде, а ево кофе овде...{S} Ево ти кутија ко |
> <p>— Ако ти немаш никога, ја имам.{S} Ено од мога ујака остала тројица и сва три се иженили.{ |
о с њим!{S} Он канда није ни спавао.{S} Ено га на горњој страни дворишта, под јабуком шећерлијо |
осав? — упита и накриви главу.</p> <p>— Ено га на њиви.</p> <p>— Ја, на њиви...{S} Ради...{S} И |
<p>— Где је тај дебели јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био је земанле ено онде у десно |
ем кукуруз „американ“ на њивама...{S} А ено шта ради <pb n="93" /> Тодосије који се на мене угл |
краљеви па немају деце, и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да и |
Ено га онде!{S} То јест био је земанле ено онде у десно!</p> <p>— Није истина, него је био онд |
о није твој посао.{S} Твој је посао да, ето тако, плетеш тај приглавак, да помажеш мајци кад му |
четири пута и имао богат принос, а сад, ето, сваке године коси је по пет пута.</p> <p>Сељаци су |
ће.{S} А он проговори: „Ћути, не плачи, ето остаћу...“ и буде дан, два, па га нестане.{S} Не за |
</p> <p>— И овај је вољан човек. али... ето тако...{S} Божја воља...{S} Изгубљен човек!...</p> |
дног зрна...{S} Боже, паметна света!{S} Ето, све се то учи у школама, тамо у ратарници, где учи |
пренесе терет на мене, стара човека.{S} Ето то је, није ништа друго, — смејури се старац и граб |
дапео и турио да се суше у воденици.{S} Ето тако, сам самцит отишао и оценио шта треба осећи; н |
дрмну за раме.</p> <p>— Седи!</p> <p>— Ето, сешћу, — рече и седе.</p> <p>Тодосије извади дувањ |
код суда, немој да дуљијаш...</p> <p>— Ето да ти причам...{S} Знаш, господине, рецимо... кад с |
, приђе полако и седе до њега.</p> <p>— Ето, сад је све свршено! — рече он полако, не гледајући |
е то? — запрепасти се Видосав.</p> <p>— Ето шта је!{S} Лопови једни, моја јунад, <pb n="77" /> |
је било, било! — додају други.</p> <p>— Ето, и за тога Виторовог посинка!{S} Шта ти не чусмо и |
шчинама?</p> <p>-- Јеси, ћери.</p> <p>— Ето видиш, тата!{S} Кажем ја теби!</p> <p>— Е, сад веру |
Што, Видосаве?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Ето, оставићу.</p> <p>И измакне се, седне на кревет пор |
.</p> <p>— Шта радиш ти, море?</p> <p>— Ето.</p> <p>— Не даш се видети.</p> <p>— Није... него.. |
ћеш ти тако...</p> <p>— Како?</p> <p>— Ето тако.{S} Ти сам знаш да... није онако како треба.</ |
а, и ћути.</p> <p>— Што ћутиш?</p> <p>— Ето не ћутим, него... тек... онако...</p> <p>— Реци ми: |
стију у оџаклији.</p> <p>Мало прође, па ето ти Витора.{S} Он на врата а они на ноге.</p> <p>— Д |
Тодосије њиву и шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, иде полако с друге стране ограде, свој |
једних Часних Поста.</p> <p>Нашли су се ето ту као две сироте и цео век радили и мучили се, као |
лис, јасен, клис, јасен...</p> <p>У том ето ти Савке, носи ужину.{S} Тодосије простре торбу на |
га смотри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се да није |
{S} Људи у гомилицама сустижу, пролазе, жагоре, дозивају се, а Тодосије и Видосав изосташе те и |
опанцима.</p> <p>— Тапију, облигацију, жалбу, уговор! — предузе други.</p> <pb n="117" /> <p>— |
а уз другу и штошта гласно приповедају, жале се и чуде којечему што нису знале.{S} Деца траже п |
ће он успети нешто мимо свет!</p> <p>— Жали Боже овог труда!</p> <p>— Зар, на прилику, да буде |
Не знам, бабо.</p> <p>— Ја, да речем да жалим, не жалим; нек пије колико може.{S} Него велим не |
або.</p> <p>— Ја, да речем да жалим, не жалим; нек пије колико може.{S} Него велим не ваља за њ |
а моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да је још онолико! — рече Тодосије па заћута и пр |
е мени нек буде и теби...{S} Сигурно те жалим... родила ми те мајка!{S} Здрав си!{S} Здрави буд |
а јунад?</p> <p>— Јес’!</p> <p>— Што ти жалиш моју јунад и моју стоку?{S} Води бригу о својој с |
у званице, они се зову и на радост и на жалост, сем чича-Вићентија који је из другог краја села |
стио кућу и село и отишао по занату, по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{ |
гледа с његовог имања?{S} И зар му није жао кад се свет угледа сад с Тодосијевог имања?</p> <p> |
ече: „Како хоћеш.... избаци али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кући...</p> <p> |
уља па млати.{S} Он се привуче за један жбун и одатле га посматраше.{S} Видосав скинуо пола роз |
и подаље од куће.{S} Прилегао као зец у жбун и једнако мисли о јутрошњем догађају.{S} Откуд да |
о мрда мишићима на образу, као да нешто жваће.{S} То бива увек кад попије неку чашу пића и кад |
шао...{S} Нисам ја подизао стоку, да је ждере свет...</p> <pb n="87" /> <p>Па поћута и раздра с |
<p>Код трле не беше никог...{S} Упекла жега, кокошке се шћукале у хлад, зинуле и отпустиле кри |
<l>„Поред воде јаран чува овце,</l> <l>Жедан воде, жељан девојака.</l> <l>Не кари се, моје мил |
е могао постићи Видосав на своме имању, желео је да постигне он, уз његову припомоћ.</p> <p>Али |
ву тројицу Видосав је позвао на славу и желео је да их тога дана види у својој кући.{S} Он зна |
комшију?{S} Али он зна и то да комшија жели да што више приграби имања и заокругли, да га груп |
, да ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се освети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш на |
непознато село и људе.{S} А Виторова је жеља да му одмах преда старешинство!{S} Како је тешко н |
је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро... |
прича му и објашњава:</p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био |
о...</p> <p>— Дорастао си ти... наша је жеља, <pb n="15" /> Видосаве.{S} Док смо ми живи, поучи |
} Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, како би јој мило било!</p> <pb n="8" /> |
оде јаран чува овце,</l> <l>Жедан воде, жељан девојака.</l> <l>Не кари се, моје мило драго,</l> |
у један младић из вашег среза и изјавио жељу да се школује у ратарници.{S} Толико љубави према |
у намештене собе у кући и оџаклији.{S} Жена и деца прилазе те љубе госте у руку, па настаје по |
тара служавка, висока, пргава и сипљива жена од шездесет и неколике године, која нема нигде ник |
.{S} За њима младожењина мајка, старија жена, у памуклији и жућкастом убрадачу, са једном младо |
сви његови ваљају: његова Ружица, радна жена и образита, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко |
а и окрете се.{S} За њим стојаше крупна жена у чистим хаљинама и новом убрадачу, са крчагом све |
чикну штапом о патос. </p> <p>— Паметна жена, и... као дериште! ..</p> <p>Она убриса очи и грче |
говара озбиљно, час се шали са људима и женама и затура којекакве комендије.{S} Кад ко од тих п |
} А јуче се дерао по авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће то причати где стану, то ће од уста д |
ађе, нађе се с познаницама, средовечним женама у зајитунли шамијама, и стадоше унаоколо сабора: |
она затеже руку те се само руковаше.{S} Жене се ижљубише по обичају.{S} Тодосије и младићи приђ |
е па полако раде и тихо разговарају.{S} Жене, опет, селе једна уз другу и штошта гласно припове |
оло око совре служи се вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Д |
а толико расипа и да се размеће...{S} А жене слушају и загушиле се од смеја, — прича му Ружица. |
ести: у врху старији људи, па млађи, па жене, и совра се отеже преко целе куће.{S} Прекрстише с |
ватра и уз њу пристављени лонци.{S} Две жене из суседства раде и помажу.{S} У воћнаку Тодосије |
набавио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У кући н |
о да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разгласити по селу.</p> <p>— Шта му је? — |
гу и сад...{S} Могу, ја како! ..</p> <p>Жене се опет згледаше.{S} Ружа, црвена од врућине, зацр |
} Не’ш, синко, куд си наумно! ..</p> <p>Жене се згледаше.{S} Он продужи све јаче:</p> <p>— Ако |
га ви...{S} Љут човек, па ништа.</p> <p>Жене се повукоше, али ипак ослушкиваху шта ће рећи.</p> |
у зид. „Кућа не стоји на земљи него на жени...{S} Ова кућа стоји баш на овој жени...{S} Вредно |
а жени...{S} Ова кућа стоји баш на овој жени...{S} Вредно чељаде... и да ње нема у кући, шта би |
Ти имаш девојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо, и хоћемо, а |
сам.{S} Ретко кад да седе као човек, са женом и децом за трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта |
Видосава Ђурковића из Качера са његовом женом Ружицом и његово троје дечице, и њему уступам све |
м убрадачу, са једном младом одбрађеном женом, младожењином рођаком.</p> <p>Сви на добрим коњим |
мање бриге навалише и на Ружицу.{S} Као женска страна она је досад гледала само свога посла и н |
што нам нико ништа не верује.{S} То су женска посла, брате! — подвикује Тодосије, да сви чују. |
куруза поседало и мушко <pb n="40" /> и женско и старо и младо, а у среди наложена велика ватра |
лика девојка, уме да ради сваки рад што женско чељаде ради рукама.{S} Што год ради, све чисто, |
леб, со, чутурицу и друго што се нашло, жену врати кући па поче ужинати.{S} Витор шурка у својо |
дине у лето, сазва једну велику мобу за жетву, и на исту позва све своје пријатеље из целог сел |
ућутала тица у гори...{S} Само се јавка жетелица кроз таласасто класје на њиви...</p> <p>Витору |
леп дан, па се искупи много мобилаца: и жетелица и везилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; жет |
езилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; жетеоци срп у руку па ухвате постат и жњу, а везиоци ид |
p>Ђурица скочи и приђе му руци</p> <p>— Жив био и велики пораст’о!{S} Седи, да седимо!</p> <p>О |
распасати на мојој бабовини, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш трампити Ч |
p>— Што си тумарао, тумарао; док сам ја жив, нећеш се више маћи од нас</p> <p>И доведоше га кућ |
а послетку му добаци:</p> <p>— Ако буде жив Тодосије, до године ће имати веће детелиште, но то |
си наумио.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је трампљаваш за Чол |
ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И |
му је све урађено на време.{S} Он би се жив изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Константина |
А Витор одговара:</p> <p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Видосав:</p> <p> |
е он стекао, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више него родитеља...{S} Хајде |
ађи, коме ја имам да благодарим док сам жив.{S} И нећу пред њим нигда запалити.</p> <p>— Што то |
да погледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три места у чаршији по н |
<p>Видосав се снебива:</p> <p>— Тако то жив човек научи свашта и што ваља и што не ваља.{S} А о |
приђе му руци.</p> <pb n="131" /> <p>— Жива била, Ружице! — рече онако како ју је увек предуср |
о и преписао му све имање.{S} Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, како би јој |
еко...</p> <p>Боже, да речемо да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на ону трупин |
среза,; човек мален, стар, крошњав, али живахан и разговоран.</p> <p>— Ти си одавде?</p> <p>— П |
нам ја, рецимо, све...{S} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, |
енани, оприча како је у ратарници: како живе, шта уче, шта раде, шта има тамо од стоке и угледн |
а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели у брлогу, овде у овој кући...</p> <p>Па одмах ок |
читује старијег и не живи како су стари живели.</p> <p>Вићентије је био ћуталица; само је пред |
p>Видосав је и даље боравио у чаршији и живео на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S} |
потребно за живот, да не би оскудевао и живео на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што ви |
p>— Нек говори шта хоће.</p> <p>— Треба живети у народу.</p> <p>Тодосије се дурну:</p> <pb n="8 |
се Видосав. — Знаш ли да ми се не мили живети...{S} Дошло ми је да кидишем на себе!</p> <pb n= |
има осредње имање, на коме се може лепо живети кад се паметно ради.{S} Толико му је остало од о |
ашњи свет што не почитује старијег и не живи како су стари живели.</p> <p>Вићентије је био ћута |
Шумадији.{S} Да вам ја покажем како се живи!“ Па, мајчин сине, поче да претура по кући као сви |
собом виде своје старије: сви здрави и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта мог |
, <pb n="15" /> Видосаве.{S} Док смо ми живи, поучићемо те као своје дете, упознаћемо те с наши |
да како је задовољан и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао завући у душу чича |
е ви да живите овде у Врљугама, као што живи други народ у Шумадији.{S} Да вам ја покажем како |
о-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни поменути:</p> <p>— Како |
Виторов посинак Витору: „Не умете ви да живите овде у Врљугама, као што живи други народ у Шума |
познајете! <pb n="60" /> Толико година живите у селу, а још га не познајете!{S} Здрав си!</p> |
лободније говори, меша се у разговоре и живље долива чаше.</p> <p>Док ће ти Витор:</p> <p>— Руж |
кафа и прислужује вино.{S} Разговор све живљи и живљи, људи поседали у гомилице по два трп, јед |
рислужује вино.{S} Разговор све живљи и живљи, људи поседали у гомилице по два трп, једва се ви |
ему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му лице доби живљи израз, очи узиграше и он се узнемири, као да ће д |
том зајеча свирала и за тренут беше све живо у колу, сем оних стараца у горњем крају...</p> </d |
зна шта ради.{S} Молим те, тако ти све живо, реци по души...</p> <p>Тодосије се најпре осмехну |
ну у дланове и продужи рад.{S} Измахује живо ради с вољом, као да га нешто окрепи...</p> <miles |
.{S} Витор се зацрвенио, мрда обрвама и живо се разговара са својим пријатељима Чича-Вићентијем |
авиш комендије! — Притрча да ухвати оно живо јуне.</p> <p>— Шта ћеш му сад?</p> <p>— Држи га!</ |
а би други чувао моје имање.</p> <p>Оно живо отераше у обор, а мрцину бацише у шевар.</p> <p>Ви |
.. ћери, прва радости моја! ..“ Како му живо лебди та слика пред очима, како јасно звоне те реч |
па седе.</p> <p>— Гледам ону ограду од живог трна.{S} Бог и душа, оно је паметно!</p> <p>Ђуриц |
трећи.</p> <p>Па полако, полако и приђу живој огради.</p> <pb n="139" /> <p>Сагну се па загледа |
испод брега две њиве и једна ливада, са живом водом и воденицом.{S} То имање Витор је купио у т |
никаква штета десила.</p> <p>И посао са живом оградом пође му од руке.{S} Оне младице које је п |
ти онолико колико је човеку потребно за живот, да не би оскудевао и живео на туђ рачун.</p> <p> |
ак.</p> <p>Погледи Тодосија Дмитрића на живот мало у чему да се подударају са погледима Витора |
ича Витор је извео читав план за будући живот.{S} Старешинство предаје Видосаву да он ради како |
евину?</p> <p>— Моје најбоље имање, мој живот...{S} Јошевину, хоће да трампи са Тодосијем за Чо |
понашање.{S} Чича Витор хоће да види за живота, својим очима, како ће се руковати његовим имање |
причали о свом побратимству, о момачком животу и друговању и затурали свакојаке шале.{S} Њему ј |
, у толико му је био тежи овај прелом у животу: растанак с кућом у којој се родио, са сродницим |
нио: да на тим лејама подиже младице за живу ограду, које ће, кад одрасту, кроз годину две, пре |
м ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, нек то остане међ |
пасмину стоке, да сеје детелину, подиже живу ограду и уводи нове обичаје у тежачким радовима? . |
јим пријатељима Чича-Вићентијем Радоњом Жикићем.{S} Видосав гологлав ознојио се по челу и прису |
сасвим наопако...{S} Сад ’хоће да сеје жир на оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта је том ч |
инама!{S} Где је то још било да се сеје жир?{S} Само луд човек може се машати за божја посла, . |
а виде како газда Симо подиже забран из жира, па да га виде кад мало одрасте, па да скину капу |
А ону голет у брду оградиће и засејати жиром, да се подигне гора.{S} Каже Симо из Мораве: сеља |
вина и ракије; амбар с пуним пресецима жита, кошеви пуни кукуруза у клиповима, који се обија у |
е утећи.</p> <p>Иде човек, упртио врећу жита на раме, погнуо се и тек да спусти врећу а они вич |
о семе сејеш онако ти ниче: сејеш жито, жито ти ниче; сејеш уродицу <pb n="122" />, она ти ниче |
ану мразеви, он је ту у Јошевини: прима жито те меље, узима ујам, причувљава стоку, зими јој по |
ва опасност.</p> <p>Или кад опазе да је жито измлевено и чују да колиће воденички камен, они тр |
камен, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под воденицом.</p> <p>Кад бабо мер |
тао под воденицом.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако је врећа од десетак ока, они зачас закуче |
, издробити кочање, растурати и ђубрити жито, кад се може на овој јевтиној справи окрунити мног |
:</p> <p>— Измлевено жито!{S} Да заспем жито!</p> <p>И оде воденици.</p> <p>Они остадоше грицка |
ки камен и он скочи:</p> <p>— Измлевено жито!{S} Да заспем жито!</p> <p>И оде воденици.</p> <p> |
о: како семе сејеш онако ти ниче: сејеш жито, жито ти ниче; сејеш уродицу <pb n="122" />, она т |
; жетеоци срп у руку па ухвате постат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па праве ужета.{S} Видо |
се чује чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња да чује шта то бата вели кад нешто попева и маше |
се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде журним корацима кући Тодосијевој.</p> <p>Тек што је пре |
рчкарају и носе их којекоме.</p> <p>Рад журно одмиче, гомила све мања, а све више комуше, да ве |
ича?{S} Њихну бруку...</p> <p>Иде путем журно, а у себи броји: „Он је крив за све ово...{S} Как |
ж и попреко, помешан са некаквим ситним жутим семеном, па га задрља са лаком трновом браном.</p |
њина мајка, старија жена, у памуклији и жућкастом убрадачу, са једном младом одбрађеном женом, |
цу.{S} У врх њиве сабрана рпа кукуруза, за стотину врећа, и скупили се комишаоци.{S} Ноћ топла |
ога.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја, за њега и Тодосија.</p> <p>— Ене!{S} А шта је то било?< |
ни овако...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, за то ти хвала! ..{S} Тако је! ..{S} Од Бога ти здравље |
— промуца и пружи руку..</p> <p>— Узми, за тебе је то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде |
ке из истог села.</p> <p>Сви ови гости, за великом совром, то су званице, они се зову и на радо |
и разбирати за сваку стварчицу у кући, за све што се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе |
е и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говори и онај што је н |
ку по соби.{S} Вечерали су сви заједно, за једном софром, и слуга и баба Вујана, па сви спавали |
и је ли штогод нарезато на њихову кућу, за војску, и увери се да је записано да даду товарног к |
ј одозго продужи:</p> <p>— Знаш оно.... за оног чика и ону удовицу...</p> <p>— Е, де, де... ала |
у широким чакширама и пространом гуњу; за њим неки њихов пријатељ из суседства, некакав миран |
ео, разговоран, распитује <pb n="95" /> за све па, ако има посла, он иде те га ради, ако нема, |
иљастој шубари са чизмама на ногама.{S} За њима младожењина мајка, старија жена, у памуклији и |
ве стране човек средовечан и просед.{S} За другим столом погурио се секретар, млад човек, завук |
а, растреса, узме травку па загризе.{S} За њим полако пређу и остали.</p> <p>— Море, Бога ми, п |
<p>— Како за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она није за господу него за сељаке |
атим обриса зној с чела и окрете се.{S} За њим стојаше крупна жена у чистим хаљинама и новом уб |
, и скоро се изједначили као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је ред |
е Тодосије.</p> <p>Он нешто гунђори.{S} За тим се продера:</p> <p>— Ојс, у бразду! ..</p> <p>— |
и обијен малтер, он замаза и окречи.{S} За тај посао није му требао мајстор, јер је он то радио |
али акта и припремали их за претрес.{S} За дугачким <pb n="118" /> столом, застртим зеленом чох |
шта говоре људи?</p> <pb n="74" /> <p>— За њега, је ли Вићентије?</p> <p>— И за тебе и за њега. |
приграбио, али ја више не дам!</p> <p>— За то те не питам!</p> <p>— Чик загради!</p> <p>— Чик м |
нешто сам чуо за онога твога.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја, за њега и Тодосија.</p> <p>— |
ентије?</p> <p>— За оног твог.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја! — рече и застаде.</p> <p>Вито |
досав не да о томе прозборити:</p> <p>— За то те не питам... и нисам те звао за ову совру да ме |
ш....</p> <p>— Шта, Вићентије?</p> <p>— За оног твог.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја! — рече |
age"> <p>Прештампано из „Бранкова кола“ за год. 1903.</p> </div> </front> <body> <pb n="3" /> < |
њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а за тим пошашољи руком по глави и измакне се.{S} Ружица |
<p>Чича Витор одмаче на коњу напред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи у гомилицама сустижу, про |
ознојио се по челу и присукује брке, а за час се заборави па стрпа један брк у уста и полагано |
{S} Ја!</p> <p>Ружица повири из куће, а за њом се надвирише и мешаје.</p> <p>— То је бабо!</p> |
јатеље и хоћу да ми будете пријатељи, а за мене се не брините.{S} И не тражим ништа од вас него |
ми пријатеље, немој да их вређаш.{S} А за друго, здравље Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти |
била толика да су имали колико им треба за целу годину и опет да нешто продаду, да поднесу све |
ог као младић, баца снопље колико треба за један вршај, па сиђе те налаже, дреши ужета, тера ко |
а у дућанима набави свега што му треба за кућу.</p> <p>Дружи се са свима поштеним људима и ко |
и у стотину ђака.{S} Он је без срестава за школовање, па ипак неће да одмакне од школе; хоће да |
те се снебивати!{S} Деде по једну: прва за помози Боже! — нуди Видосав, па отрчи у оџаклију да |
..{S} Погледај ми у очи! — продрмуса га за раме.</p> <p>Он развуче усну на десну страну и погле |
ити му наметати своје савете.{S} Кад га за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, оставити |
оста у кући, да престане запиткивати га за сваку ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И поче |
Спавала сам доста, — рече и дохвати га за раме: — Устани!{S} Бог с тобом, попала те роса!</p> |
очека га Видосав пред кућом и ухвати га за мишку.</p> <p>Тодосије му се загледа у очи:</p> <p>— |
ишао у суд, тужио Видосава и огласио га за распикућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће да их истера |
" /> <p>— Убио те враг, не питам никога за моје имање!</p> <p>— Ти си џангризалица!</p> <p>— Ти |
тако како не би изостао иза других, да за свог века очува што је наследно и да штогод привреди |
утицало на баба и остале...{S} Погледа за њим подуже, па оде полако кући.</p> <p>Сутрадан прав |
њава, ћилимова, јастука, руха свакојака за сву чељад.{S} Ту разбој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дањ |
/p> <pb n="79" /> <p>— Па баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по свету... |
пије колико може.{S} Него велим не ваља за њега... и за његову будућност, дете...</p> <p>Она за |
арује тридесет година и од њега набавља за кућу све што се у дућанима купује.{S} Чича Радојица |
чи ратарску школу а та је школа најбоља за сељака.{S} У њој се учи како ћеш са парчета земље до |
ока, они зачас закуче кантарским кукама за петље, па принесу обрамицу и њих двојица одигну врећ |
седе на свој кревет и ухвати се рукама за главу.{S} Нема више двоумљења: сад је чуо из бабових |
прикупио ни парчета земље нити се отима за то.{S} А оно што има уредио је како је умео: груписа |
с кућом у којој се родио, са сродницима за које су му везане толике успомене, одлазак у непозна |
а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију...</p> <pb n="50" /> <p>Чича Витор уо |
а, озидана, пространа и видна, подељена за говеда и кљусад, а уз њу телечар за телад.{S} Пролаз |
ођоше овчари са планина, да закупе сена за стоку:</p> <p>— Домаћине, чули смо да имаш сијена по |
патосане треницама Једна соба намештена за госте, са два пуна гвоздена кревета, са застртим сто |
ео ни мрзио комшију Тодосија.{S} Он зна за ону стару пословицу: „Комшија је пречи од свију“.{S} |
оди за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали и овај мученик!</p> <p>Витор то чује па |
ма и ломио и крепио.</p> <p>Од како зна за се навикао је да осване и омркне на послу и да му је |
: — Ти имаш девојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо, и хоћемо |
>— Бравос!</p> <p>— Изабрасмо твог сина за питомца!</p> <p>— Да учи ратарницу!</p> <p>Он заврну |
ве док се не отера кући, и мало наслона за стоку да не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошев |
се усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, да само радим и д |
лава и ред је да се тако понаша и стара за све од најмањег до највећег.{S} Шта им је криво што |
у њиву, која се звала Лакин Лаз, изабра за један усев који до тада није сејат у селу Врљугама.{ |
је.{S} У другој соби два широка кревета за спавање, са шареницама и подшивеном ћебади, чивилук |
ј, људи, ова се ливада коси четири пута за лето!</p> <p>— И пет пута за лето!</p> <pb n="79" /> |
етири пута за лето!</p> <p>— И пет пута за лето!</p> <pb n="79" /> <p>— Па баш и да ваља за наш |
играо од радости!</p> <p>— То је срећа за твоју кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не рече ни |
е Ружица помисли: шта ли мисле ова деца за свога тату...{S} Размисли се — па јој засузе очи. „Д |
о.</p> <p>Господин иде напред а Видосав за њим.{S} Кад дођоше у среску канцеларију, он смести с |
утем журно, а у себи броји: „Он је крив за све ово...{S} Како је радио онако ће му и бити...{S} |
ољи.</p> <p>— А ми сви знамо ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па продужи:</p> <p>— Што бих к |
ила мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг и извијао своју песму око оџака, а <pb n= |
ила мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг, а дрва су пуцкарала на огњишту...{S} Она |
да би се сутра могао подсме’нути гдегод за совром или на каквом састанку.</p> <p>— Јок, Бога ми |
едање погрбљених леђа, и кад угледа суд за столом, склопи руке око појаса и стаде:</p> <p>— Пом |
а уредио је како је умео: груписао њиве за себе, истребио ливаде, очувао забране и поновио вотњ |
детелину!..{S} Мали Јовица води волове за парожје и стука их палицом да не пасу траву, а чича |
азборита човека да се усавршава, да иде за напретком, да се отреса од заблуда, и својски се тру |
запросио, сви су је подговарали да иде за њега: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не брини, Ру |
ли јој испасти онај језичак, па се може за час изменити са овом новом,“ — мисли чича и носи је |
са Сојком, разговара и ћерета, хвата је за колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти |
сам твоју Јошевину...{S} Трампио сам је за Чо-чо-ло-пек...</p> <p>Чича климну главом:</p> <p>— |
о светоме.</p> <p>Чича Витор дознао је за ову мобу, пошто је сазвата, и није му било право што |
ужи се са свима поштеним људима и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га |
/p> <p>Он маше главом:</p> <p>— Лако је за мене...{S} Лако ћемо...</p> <p>— Седи, бабо, што ти |
е и тамо су волели него код куће, ту је за њих имало више забаве но игда на другом месту.</p> < |
то не зре, како набавља стоку која није за тај крај, дружи се са голадијом и несретниковићима, |
азуме.{S} За мене је добра.{S} Она није за господу него за сељаке.{S} Ко хоће да господује он у |
донео у село?{S} Сеје семење које није за нашу земљу, купује стоку што морам да је стимам као |
ако је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе које се сеје у моравским њивама и како треба |
н за њега, старог човека, који већ није за тежачке радове.{S} Одатле ће, из прикрајка, посматра |
ебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се отрести...{S} |
е, а у орманче поређаше срчалук, кутије за кафу и шећер и друге такве ствари за послужење....</ |
ћанџија.</p> <p>Чича Радојица трља руке за тезгом у дућану, смеши се задовољно и подвикује:</p> |
>— Тата, тата, јеси чуо нешто, што веле за тебе? — прича му Јовица.</p> <p>— Шта, сине?</p> <p> |
ом имању око куће имао је довољно земље за сваковрсне усеве, и једну њиву, која се звала Лакин |
сав пригрнуо гуњче, ухватио мале рогуље за парожак па се поштапљује и корача полако, погнуте гл |
старешинство у свакој прилици, пита ме за сваку ситницу, ради што може и уме, имам шта хоћу: и |
<p>Посвршава те послове, а стиже време за сејање кукуруза.{S} И ту имаде да унесе нешто ново у |
емља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање, он је поора и посеја овас, али поретко, како |
би наши стари.</p> <p>— Није овако семе за сваку њиву!</p> <p>Док један подвикну:</p> <p>— Еј, |
и кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за питомца.{S} Обично се узимају по двојица из среза.</ |
ад би лепа прилика била да га срез узме за питомца и ја вас молим да покушате преко изасланика |
> <p>— Имате да одобрите неке мање суме за оправку мостова.{S} Али, пре тога, да свршимо посао |
, отпаса се и привеза дрво с обе стране за рогове, па пусти јуне и поче га јурити:</p> <p>— Уа! |
ка свињац за крмаче са прасади и кочине за <pb n="107" /> нерастове и назимад.{S} Покрај вотњак |
омрзне, или да му нисам уназадио имање за ове неколике године одкако њиме управљам?{S} Ако нис |
м: да предложим да се тај Ђурица избере за питомца.</p> <p>Затим се окрете изасланицима:</p> <p |
тељи.</p> <p>— Е, хвала ти... што си се за ме заузимао, — промуца Видосав.</p> <p>— Нема ту хва |
шчиће.</p> <p>Сојка баци рад, ухвати се за очи и бризну у плач...</p> </div> <div type="chapter |
низ образе.{S} Сојка зајеца и ухвати се за очи.{S} Витору заиграше бркови и трепавице.</p> <p>В |
а и узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица над горњом усницом што не може да у |
глава...</p> <p>Баци рогуље и ухвати се за чело...{S} Затим полако уђе у вајат, клону и спусти |
наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се за очи.</p> <p>Он притрча те је пољуби у руку.</p> <p>П |
о и теби доста!..</p> <p>Ухватише му се за скуте, па се утркују и доказују, а он се смејури и у |
ви и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити — теши се о |
с’: у селу Врљугама по четири пута косе за једно лето, а у другим селима једва да увате отаву.< |
азгледају свет, распитују те за ову, те за ону, загледају сукње и јелеке.{S} Коло игра без прес |
о сабора: разгледају свет, распитују те за ову, те за ону, загледају сукње и јелеке.{S} Коло иг |
.</p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате за неке госте или некакав свечаник!</p> <p>Они се смеју |
>— И за тебе и за њега.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта ја коме чиним?</p> <p>— Е, хе... — |
јаснио: да на тим лејама подиже младице за живу ограду, које ће, кад одрасту, кроз годину две, |
е него код куће кад поседају на столице за трпезу или за дугачки сто у оџаклији...</p> <p>Тог л |
сам размишља о свему.{S} Њега боли срце за татом, јер је уверен да је радио како ваља.{S} То му |
из Качера, приљубише се уз баба и трче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели им кришку лубе |
та је за колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина девојка... ћери, п |
розгу пасуља па млати.{S} Он се привуче за један жбун и одатле га посматраше.{S} Видосав скинуо |
у и купи по лепињу.{S} Доцније поседаше за дугачки сто и турише преда се што су донели за јело, |
и, али они га сами разумедоше и отрчаше за Видосавом.</p> <p>— Стој!</p> <p>— Нећеш више тако, |
>Онима, којима тај рад паде у очи, беше за чудо шта то ради посинак Виторов.{S} Али он је знао |
ами како знате.</p> <p>Сви се сагласише за Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше још једнога из дру |
век.{S} Мог сина Ђурицу изабрао је срез за питомца.“</p> <p>Он стао, укочио се и колута очима с |
литре, по тридесет и девет и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао бр |
је почео и много би штошта ново увео, и за неколике године показао би свима да је боље оно што |
, било! — додају други.</p> <p>— Ето, и за тога Виторовог посинка!{S} Шта ти не чусмо и за њега |
оже.{S} Него велим не ваља за њега... и за његову будућност, дете...</p> <p>Она занеме.</p> <pb |
гује ништа ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порезу за прошло полгође.</p> < |
>— За њега, је ли Вићентије?</p> <p>— И за тебе и за њега.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта |
<pb n="92" /> <p>У том зајеча свирала и за тренут беше све живо у колу, сем оних стараца у горњ |
ог арча, па терзија реже, шије и шара и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је свако њего |
То је био подједнак удар и за Витора и за његова посинка...</p> </div> <div type="chapter" xml |
се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланеног платна, усука |
, је ли Вићентије?</p> <p>— И за тебе и за њега.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта ја коме ч |
стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију...</p> <pb n="50" /> <p>Чича Витор уобичајио је |
уши.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветити.{S} Увео је у кућ |
а је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована.{S} Млад човек, воли друштво, с |
днесу све трошкове.{S} Имали су хране и за стоку а ни подрум им није био празан.</p> <p>Слога, |
} Али оне нису могле остати неопажене и за њих су се заинтересовали сељаци и застајали поред ње |
ијег, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не |
вољно“...</p> <p>Умео га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована.{S} Млад |
Виторовог посинка!{S} Шта ти не чусмо и за њега!{S} И све сама лаж!</p> <p>— Море, свет к’о све |
ову кућу.{S} То је био подједнак удар и за Витора и за његова посинка...</p> </div> <div type=" |
легну још више на рад, да се побрину и за подмладак.{S} Колико би пута Видосав застао у раду, |
пригна, они по двојица оду у надницу и за читаво лето не <pb n="13" /> дођу дома, а онај један |
кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удариш..“</p> <p>— А он?</p> < |
те било! — резили га Тодосије.</p> <p>И за час набави млаке воде, сапун, маказе и бријач, одфик |
из бардака.</p> <p>Чича Витор и његови за совром пију, разговарају, смеју се.{S} Понеку попио |
ми ти, Ружице: ваља ли ово што се ради за ове две три године у нашој кући?</p> <p>Она уздахну |
пролазило на пијацу, и какви су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу заједно, одмах видиш |
акрвављеним очима.{S} Кад не ради, седи за столом, налакти се, гледа у полић или у сто, или шар |
ћурана.{S} И погледаш, чича Витор седи за совром, а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана за н |
и понашање.{S} Чича Витор хоће да види за живота, својим очима, како ће се руковати његовим им |
ђе Маркезан те наследи имање и сад води за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали и ов |
грбио, али није попустио у раду и бризи за кућу и напредак имања.{S} Полако, па се све у кући п |
а Витор седи за совром, а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију...</p> <pb n= |
уши.</p> <p>Све као што Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је превасходио...{S} У њему нази |
> <p>У сниској и тесној механи поседали за оно неколико столова људи са својом чељади И пријате |
чки сто и турише преда се што су донели за јело, призваше неколико пријатеља на заједничку совр |
е кад поседају на столице за трпезу или за дугачки сто у оџаклији...</p> <p>Тог лета, по Велико |
од пре тридесет година.{S} И ти ћеш ми за то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те познати за цв |
она од најбоље сорте, а од њих нема ни за половину прихода, као од ваљаног говечета.</p> <p>За |
много што шта, али у многоме не зна ни за девету част као тата.{S} Да чујеш шта веле наши сеља |
<p>— Видосав Микачић не дугује ништа ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порез |
в Микачић не дугује ништа ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порезу за прошло |
кло видело се одмах да тај усев није ни за стоку ни за људе, и нико није знао шта је, док није |
умре у њиховој кући.{S} Одавно није ни за какав рад, сем да тарне у угарке, да готовом водом п |
трос други човек, ћути, не распитује ни за кога нити се на кога осврће.</p> <p>Ружица се полако |
бити ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради, о |
ре и поврати.{S} Али он неће да чује ни за какав разговор, или ако је саслуша, не признаје ништ |
да је сам.{S} Још мало па неће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор. |
Научио је на сиротињу и није сазнао ни за какав рахатлук.</p> <p>Служећи по туђим кућама много |
ажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, нек то остане |
е одмах да тај усев није ни за стоку ни за људе, и нико није знао шта је, док није Видосав обја |
је за кафу и шећер и друге такве ствари за послужење....</p> <p>Видосав би и стару кућу преобра |
а бабо како је њој; њу тешка брига мори за Видосавом.{S} Што је било сукоба у кући, што су пуца |
досије отрча.</p> <p>— Тако!{S} Држи ти за рогове! — Па усука гужву од сена и стаде трљати по л |
синак! — јетко се насмеја Витор, ухвати за рукунице и викну: — Ојс, воко, ојс!</p> <p>Тодосије |
S} Што му није ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав |
чакшире, а човек то смотри па га ухвати за мишку.{S} Те ту повуци и потегни, док се нису наравњ |
да се упита.</p> <p>Тодосије га ухвати за руку и повуче да иду У кућу.</p> <p>— Немој ме, моли |
врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и погурну у вајат.</p> <p>— Ружице!{S} Збаци ов |
ета те о овоме те о ономе, па је ухвати за колир и стаде га загледати:</p> <p>— Ене, ене!{S} Шт |
ме узнемираваш...</p> <p>Она се ухвати за очи:</p> <pb n="153" /> <p>— С киме ћу се разговарат |
она раван око главе, поведе се и ухвати за дебло једне шљиве...{S} Не може даље маћи...</p> <p> |
коња, седланика, огледа колан и ухвати за зенгују, да <pb n="51" /> узјаше.{S} И чича напред н |
<p>Па викну сељаку:</p> <p>— Хоћеш дати за четири динара?</p> <p>Сељак продужи пут.</p> <p>— Пр |
клонише у механу и почеше се припремати за повратак.</p> <p>За чича-Виторовом совром још седе и |
човека!{S} Ја ћу те, пријатељу, познати за пола динара! — утисну се међу њих један подбуо човек |
један динар.</p> <p>— Ја ћу те познати за цванцик! проговори иза њега један сипљив старчић и з |
S} Могли су га дирати јавно и оговарати за леђима, могли су га изазивати од сваке руке, али ник |
, тако и он поче разгледати и разбирати за сваку стварчицу у кући, за све што се тиче његова до |
е жир?{S} Само луд човек може се машати за божја посла, ..“ Па се обојица крсте као у цркви или |
радити, док не види како ће му испасти за руком.{S} Наумио је да пријатно изненади и своје уку |
г масла, па ејвала му!{S} Лако је сести за готову совру као ово ми овде, код овог нашег домаћин |
шта ради, и да од тог рада има користи за сељаке.</p> <p>У току тога времена добио је велики б |
оји се подсмевају како изгибосмо радећи за другога.</p> <p>Заћуташе опет.{S} Она узе вретено и |
ај гране,</l> <l>Ој јаране, не разбирај за ме,</l> <l>Синоћ сам се завадила с драгим,</l> <l>За |
на Кладници, али не’ш трампити Чолопек за Јошевину! ..{S} Зато ли се ти облизујеш око моје кућ |
у салашеве, његов кукуруз стигао је тек за пурењаке.{S} Као за <pb n="84" /> пакост, те године |
— Није то остави, него ја... ја не знам за бољег родитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: добр |
} Јошевину, хоће да трампи са Тодосијем за Чолопек и да узме педесет дуката прида, и данас ће д |
ера прасе пред собом: везао га конопцем за ногу и враћа га из чаршије.</p> <p>Они угледаше и са |
ни!</p> <p>Он сену цигаром и избаци дим за димом, запљешта сухим уснама и прозбори:</p> <p>— Шт |
. — рече он, па ушара очима у све редом за совром.</p> <p>Витор опет мрдну главом на Видосава ш |
говорити ни дуљијати.{S} Реци му једном за свагда: „Овако умем и овако ћу радити.{S} Ако сам ти |
кад да седе као човек, са женом и децом за трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће бити с њим |
.</p> <p>Чича Витор је извео читав план за будући живот.{S} Старешинство предаје Видосаву да он |
итније послове!{S} Тај је посао подесан за њега, старог човека, који већ није за тежачке радове |
и чича иде напред и поштапљује се, а он за њим носи торбу са прилогом.{S} Витор седи с људима у |
> узјаше.{S} И чича напред на коњу а он за њим, па право цркви.{S} Мало доције дође и Ружица, и |
осла по дворишту.{S} Пред шталом наслон за кола волујска и коњска и прибор што иде уз њих...{S} |
>— За то те не питам... и нисам те звао за ову совру да ме хвалиш...</p> <p>— Бравос, комшија!{ |
/p> <p>— Не знате ви шта је Витор казао за наше село...{S} У нашем селу нема, вели, човека коме |
амештени су кревети, <pb n="163" /> као за војнике.{S} Сваки има, свој кревет, свој простирач и |
куруз стигао је тек за пурењаке.{S} Као за <pb n="84" /> пакост, те године удари слана око Крст |
шаптавати и нагваждати, шта је ко рекао за тебе и његову кућу, он мисли да му се цео свет подсм |
ће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор.</p> <p>Настаде вршидба.{S} Он се пење на стог |
цу у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за бабов суд о људима и његово мишљење о свему.{S} Чест |
head>XVI</head> <p>Тежак је дан освитао за Видосава...{S} Онако уморан и изломљен од неспавања, |
ко је уобичајено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао: „Чест |
е је добра.{S} Она није за господу него за сељаке.{S} Ко хоће да господује он учи друге школе, |
ји је ове <pb n="68" /> године заградио за читаву ралицу земље и засејао свакојака поврћа.{S} О |
распикућа... како нисам ништа приходио за ово време од како смо овде...</p> <p>— Шта говориш, |
/> братску љубав, и не био што сам ако за шта било досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и су |
ла?</p> <p>Он се осмехну:</p> <p>— Како за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она н |
p>Сви се сагласише за Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше још једнога из другог краја среза.</p> |
> <p>— Бог ти помогао...</p> <p>Па мало за тим:</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он каза и како се |
ују се и све одобравају а у истини мало за кога имају добру реч.</p> <p>Чича Вићентије одавно о |
е и очекују да отпочну рад.</p> <p>Мало за тим дође капетан.{S} Они скочише.</p> <p>Седите, бра |
веле: да не би њега не би село сазнало за многу новину што раде паметни људи. „То је пркос, см |
: приставе џезву уз ватру и перу стакло за вино или ракију.</p> <p>Нема човека у селу с киме се |
ка непрестано уз мајку.{S} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и |
.</p> <pb n="46" /> <p>— Чим шта чујемо за кога од нас, ми потрчи да продобујемо по селу.{S} Од |
ав му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката прида...“</p> |
е није могло бити... сем да се у’ватимо за гуше! ..</p> <p>— Нешто сте се поџавељали?</p> <p>— |
Дарован сам од себе!</p> <p>— Чули смо за његову кућу.</p> <p>— И овај је вољан човек. али... |
p> <p>— Знаш, говоре ми људи непрестано за онога Вилотија.{S} Јуче ме засрете чича Вићентије, п |
адити онолико колико је човеку потребно за живот, да не би оскудевао и живео на туђ рачун.</p> |
слу и врдне у страну.{S} Кад су заједно за совром, он ћути, или ако што проговори он гледа у Ру |
— започе он.</p> <p>Она забоде вретено за -крило сукненог прслука, подбочи се једном руком и н |
но јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе посејем свуда око мог |
егово имање треба да буде угледно добро за околину, — објашњава им капетан.</p> <p>И отпочеше с |
могао слободно кретати и ухватити лето за крај.</p> <p>Он је, у истини, имао планове како ће у |
<p>Седите, браћо! — рече и заузе место за столом.</p> <p>Они поседаше и упреше погледе у њега. |
он дође па викне: незваном госту место за вратима, — шали се Мићо.</p> <p>— Ко?{S} Зар мој баб |
упропастио што имања?{S} Продаде ли што за ове неколике године од некретности?</p> <p>— Нисам н |
ох, кастиле, да ти кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</p> <p>Он избечи очи.</p> <p>— Он је отишао |
десило на састанку, него нешто сам чуо за онога твога.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја, за њ |
ена за говеда и кљусад, а уз њу телечар за телад.{S} Пролази сви са стране, да стока нема посла |
одан сам обратити вам се и замолити вас за једну пријатељску услугу.{S} Ових дана имаће ваш сре |
добро! — виче он и трчи онако распојас за јунетом, по детелишту.</p> <p>Тодосије се заценио од |
, нек остане међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св. Томи украо улар на вашару |
њега и његове Јошевине.{S} Каква радост за чича-Витора!{S} Ђурица је у десетој години, џигљаст |
за науком и напретком и показао му пут за усавршавање.</p> <p>Његове радости!{S} Нико сретнији |
године у лето, сазва једну велику мобу за жетву, и на исту позва све своје пријатеље из целог |
ацаше га у један крај, ископаше рупчагу за буњак чак ниже куће, покосише и почупаше боцу, татул |
егују: волове ухране па продаду на тргу за сто дуката, а свако кљусе стиже им на меру за коњицу |
ње.{S} И за тебе је исплатио сву порезу за прошло полгође.</p> <p>Он се врпољи, чеше се иза вра |
уту, да ми <pb n="105" /> се подсмевају за леђима?{S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од б |
постављена је мала совра и људи седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји голо |
скупље но икаку узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи се дозивају: „ |
о замуцну па продужи: — Ти имаш девојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се п |
а, суче конце на витлићу, пригони стоку за мужу, лучи телад и јагњад.{S} Кад поседају и узму ра |
е на јесен направити једну велику шталу за крупну стоку.{S} То је видео у Сима из Мораве.{S} Оз |
Видосав је пекао печеницу, уносио сламу за простирку по соби.{S} Вечерали су сви заједно, за је |
и овесели!</p> <p>И они испијаху једну за другом, у кап...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
благо бабу! — рече и онај табак задену за греду.</p> <pb n="9" /> <p>Сутрадан је освитао празн |
, кад му тетка Руменија први пут помену за то.{S} Она дошла једног празника њиховој кући, издво |
— Је ли истина да смо трампили Јошевину за Челопек?</p> <p>— Није ни то истина.</p> <p>— Дабогм |
ропастити моје имање и трампио Јошевину за Чолопек, са Тодосијем Дмитрићем...</p> <p>— Па ти то |
еоском састанку тражили његову Јошевину за мој Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад је те не |
да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну за раме.</p> <p>— Седи!</p> <p>— Ето, сешћу, — рече и с |
и ратарац усадио је у душу детињу чежњу за науком и напретком и показао му пут за усавршавање.< |
дуката, а свако кљусе стиже им на меру за коњицу...{S} Да ми је одвести ове лудаке да виде как |
васходио...{S} У њему назире пуну срећу за њихову кућу.</p> <p>Тај момчић одвојио је, збиљски, |
Она села на столичицу, задела преслицу за појас и звркала својим вретенцетом.... „Боме како ти |
Она села на столичицу, задела преслицу за појас и зврколи својим вретенцетом.{S} Он, да није д |
погледаше низа се.{S} Он ухвати Ђурицу за руку:</p> <p>— Ти си бабов учевњак...{S} Бабо ће се |
дању су расматрали акта и припремали их за претрес.{S} За дугачким <pb n="118" /> столом, застр |
у на лицу, приђе им у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџаклију...</p> </div> <div type="cha |
буље.{S} На другом крају вотњака свињац за крмаче са прасади и кочине за <pb n="107" /> нерасто |
Где су ми они све јутро? — скочи старац за радошћу дома свога...</p> </div> <pb n="10" /> <div |
ао од њега чути рђаву <pb n="71" /> реч за свога посинка.{S} Причао је свуда како је задовољан |
{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово честито чељаде.{S} Њихову децу воли као да их је |
иси ти стекао Јошевину да је трампљаваш за Чолопек.</p> <p>Витор само гледа и трепће.</p> <p>— |
од чатме и покрио је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да се привремено склони с њиве док се не от |
и продужи посао.</p> <p>Витор пишти још за дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен...</p> |
бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, они секу ракитово пруће и помажу му у плетењу, |
:id="SRP19030_C8"> <head>VIII</head> <p>За чудо што је Видосав много разбирао о томе шта ће о њ |
:id="SRP19030_C12"> <head>XII</head> <p>За годину дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микач |
l:id="SRP19030_C15"> <head>XV</head> <p>За три године од дана кад је Видосав примио Микачића им |
:id="SRP19030_C30"> <head>XXX</head> <p>За три године Ђуричиног школовања у ратарници, прилике |
ње потврдити код окружног суда. </p> <p>За дуго није могао да верује сам себи да је све то јава |
ма?</p> <p>— Добрим, ако Бог да!</p> <p>За Витором стадоше сви кућани, сем Сојке која остаде у |
кући! — и одјури да доведе коња.</p> <p>За час га приведе пред механу, трљка га, намешта му узд |
И трчкара час на њиву час кући.</p> <p>За тај дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, |
очеше се припремати за повратак.</p> <p>За чича-Виторовом совром још седе и разговарају.{S} Вит |
Микачин!</p> <p>— Виторов унук.</p> <p>За час разјаснише све и опричаше шта ко зна о њима.{S} |
у кога пре није ни чуо ни видео.</p> <p>За тим ће:</p> <p>— Палиш ли дуван?</p> <p>— Палим, не |
сађује посинку.{S} Врт је најпријатнија забава староме човеку да ту плеви, залива, чепрка, да с |
него код куће, ту је за њих имало више забаве но игда на другом месту.</p> <p>— Ви ћете чувати |
из тог села који се и по свршетку школе забавља књигама.{S} Има их неколико комада у оџаклији н |
у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао |
скинуо неколике вешалице кукуруза па се забавља.</p> <p>— Не знам шта би ти рекла, Руменија, не |
сла, он иде те га ради, ако нема, он се забавља с децом; — а јутрос други човек, ћути, не распи |
књижице и таблицу и писаљку па се чешће забавља тиме Јовица у осмој години, мало крутуљастији и |
="176" /> јабуку шећерлију па се шали и забавља са Сојком, разговара и ћерета, хвата је за коли |
под јабуку шећерлију па се с њом шали и забавља.{S} Дан ведар, сунце одскочило повисоко и хладо |
руку.</p> <p>Ружица оборила очи земљи и забавља се с прстима на руци.{S} Не сме нигде да поглед |
е седела са Сојком пред кућом у хладу и забављале се својим радом.{S} Баба Вујана је чувала мал |
саже те откиде једну травку и стаде се забављати.</p> <p>— Вала, бабо, ја не знам како ћу... ш |
..{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим малишанима..{S} Где су ми они све ју |
аветовати, те напусти и њих, па се поче забављати по вароши.{S} По неку ноћ преноћи тамо, по не |
Витор имао је и даље сталне помагаче и забаву у својој дечици:{S} Ђурици и Јовици, који нису о |
, па ни други сељаци у његову маленом и забаченом селу.{S} Он је тако научио читати и писати, у |
који су се смејали Видосаву, стали су и забезекнули су се кад су видели да је Тодосије, на најб |
— Ја! — рече и застаде.</p> <p>Витор се забечи да чује.{S} Он ушара очима.</p> <p>— Ваљда си не |
мени?</p> <p>Тодосије поћута, па му се забечи у очи:</p> <p>— Оговарање није достојно озбиљних |
вам Бог!</p> <p>Председник диже главу и забечи се:</p> <p>— Бог ти помогао...</p> <p>Па мало за |
p>— Седи, море, да седимо.</p> <p>Он се забечио у комушу, занео се као да не може да дође себи. |
еповерењем.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он се забечио у цигару, гледа, и ћути.</p> <p>— Што ћутиш?</p |
па у једну главњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру у цепку, па трља руке и гледа у њу.</p> <p> |
а, да иде за напретком, да се отреса од заблуда, и својски се трудио да још штогод дозна, да јо |
се више овако! — започе он.</p> <p>Она забоде вретено за -крило сукненог прслука, подбочи се ј |
оће с миром, нек седи, неће га ни глава заболети, — говори јој Витор, погао се, гледа у патос и |
> <p>Чича Витор га прекиде:</p> <p>— Не заборави на чему си, па ми реци: имам ли ти што дужан?{ |
кта паметног човека и натерати га да се заборави и оде у другу крајност.{S} Пусти их нек говоре |
е по челу и присукује брке, а за час се заборави па стрпа један брк у уста и полагано мрда миши |
а прагу?</p> <pb n="108" /> <p>— Тек... заборавио сам.</p> <p>— Како заборавио?{S} О чему мисли |
Деде, ја те заборавих туде!</p> <p>— Не заборавио те Бог!{S} Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми се |
аса како је учио у школи, па се занео и заборавио те виче да се чује чак до куће.</p> <p>Сојку |
p>— Тек... заборавио сам.</p> <p>— Како заборавио?{S} О чему мислиш, кад не мислиш о своме посл |
до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја те заборавих туде!</p> <p>— Не заборавио те Бог!{S} Здрав |
остак, Витор, избити из такта да толико заборавиш на себе?..{S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш |
инство?{S} И зар због тога да се толико заборавиш и изгубиш!</p> <p>Видосав успљешта сухим усти |
у траву, а чича се погао па плужи...{S} Забраздио преко целог детелишта....</p> <p>Видосаву обл |
е лудаке да виде како газда Симо подиже забран из жира, па да га виде кад мало одрасте, па да с |
втино, или да осече неко дрво из његова забрана.{S} А оно није:{S} Тодосију пало у вољу да с ти |
о њиве за себе, истребио ливаде, очувао забране и поновио вотњак.</p> <p>Погледи Тодосија Дмитр |
е настаје имање: њиве, ливаде, пашњаци, забрани, виногради...</p> <p>Том кућом управља и тим им |
од мало се опије.{S} Она не може да му забрани да понеку попије.{S} Ако би му и забранила, он |
абрани да понеку попије.{S} Ако би му и забранила, он би нашао ракије у селу и опет би пио.{S} |
изгледи да ће таки и остати.{S} Кад је забринут и нерасположен, кад га обузме сета при помисли |
змишља по читав дан, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} |
омилице, стоје и разговарају тихо: неко забринута лица и несигурна погледа, неко весео и насмеј |
>Синоћ сам се завадила с драгим,</l> <l>Завади нас из села девојка!.“</l> </quote> <p>— Тако, д |
не разбирај за ме,</l> <l>Синоћ сам се завадила с драгим,</l> <l>Завади нас из села девојка!.“ |
та, уђе у оџаклију, обриса зној с лица, завали се у своју столовачу и управи поглед у ону пруга |
<p>Обузе га нека ватра и дремеж, па се завали на кревет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе му пр |
бом, веселниче мој...</p> <p>Он се опет завали у кревет, узмрда сухим устима, закркља му нешто |
е ствари нађоше своје место и у кући се заведе сталан ред.</p> <p>То исто би и са осталим зград |
ди!{S} Није него да вежем пару у хиљаду завезака и да јој будем роб до века, — вели Тодосије.</ |
ставио.{S} Чинило му се да су му сељаци завидели што је дошао до тако груписаног имања појевтин |
ђу и паучину.</p> <p>Затим оде у амбар, завири у сваки пресек, разваљује саће од осова, подвлач |
оде.{S} Он прохода по соби, по ходнику, завири свуда у сваки буџак, па изађе те се уми, испљуск |
ећи.</p> <p>— Море, шта се ту затежеш и завирујеш?</p> <pb n="144" /> <p>Нисмо се ми од јуче са |
е да ни поменути, него опет доли чаше и завише цигаре.{S} Запали једну и он, али непрестано зве |
ром.{S} Видосав није ни покушавао да ту заводи нове обичаје.{S} Чича Витор је наставао код воде |
а пут стати.{S} Више пута, радних дана, заводио је друштво у неко доба ноћи кући, те су пили у |
у војсци. „Не знам што то човек човека заволе кад су исписници у војсци, или кад се овако нађу |
м вам казати какво је то дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам |
с којима се упознао одмах по доласку и заволео их као и Тодосија.{S} То су све млади људи, оср |
сарачани!{S} Старих поцепаних опанака, заворњева, брњица разне величине, опуте, фишеклија и ка |
ишта не вели.{S} Ухвати волове у јарам, заврзоше плуг и одоше! — рече она и показа руком.</p> < |
а!</p> <p>— Да учи ратарницу!</p> <p>Он заврнуо рукаве иа пере точкове, чисти, брише.</p> <p>Да |
кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало застаде и заврте главом:</p> <p>— То јест... треба рећи истину, с |
и сем Ружице која је дворила и служила, завршена је ова пијанка тиме, што су се сва тројица поб |
ве то Тодосије удеси, те се сваки сукоб заврши смијурином и лепим растанком.</p> <p>Поодавно, н |
столом погурио се секретар, млад човек, завукао руку у густу косу, одупро се на лакат и задубао |
погледа, неко весео и насмејан, а неко завукао руке у рукмаче па блене у таван и врата, како т |
то живи.</p> <p>Али да је се неко могао завући у душу чича-Виторову, видео би да чича носи сињи |
а.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p>Она се загвирила у чарапни почетак што јој је у рукама, на игл |
докле је ухватила ракија, чука у бурад, загледа их, разгледа обручеве.{S} Ако је где овлажило и |
рљика да још боље види.{S} Пипне руком, загледа, растреса, узме травку па загризе.{S} За њим по |
што подвлачи писаљком, превија хартију, загледа у законе.{S} На послетку отпоче:</p> <p>— Браћо |
е је то твоје имање?</p> <p>Тодосије се загледа у њега:</p> <p>— Шта ти је пало на ум да ме зап |
м..{S} Ти си слаб на пићу.</p> <p>Он се загледа у њега и промуца:</p> <p>— Зар ја? ...</p> <p>Ч |
да га одбаци од себе.</p> <p>Чича му се загледа у очи:</p> <p>— Ама, чујеш, море!{S} Нећу ја ми |
вати га за мишку.</p> <p>Тодосије му се загледа у очи:</p> <p>— То ће бити као на Воведеније?</ |
/p> <p>Он му исприча све.{S} Ратарац се загледа у њега и осу повику на чича-Витора.</p> <p>— Ст |
окретно, чисто и уљудно.{S} По неки пут загледа се у ме и нешто ме мери:</p> <p>— Што си се осм |
p> <p>И гледа му у очи.</p> <p>Витор их загледа и претура по руци:</p> <p>— Нису скупи.</p> <p> |
у свет, распитују те за ову, те за ону, загледају сукње и јелеке.{S} Коло игра без престанка те |
ради.</p> <pb n="139" /> <p>Сагну се па загледају, пипају, повлаче прстом низа стабљику.</p> <p |
а не дугује штогод од данка.</p> <p>Они загледају у књижицу, а ћата претура по књигама и вели:< |
ћали су поред детелишта, застајкивали и загледали, као да имају нешто угледати, подгуркивали се |
леће око баба.</p> <p>Витор стао, па се загледао у рагастов од врата и само клима главом.</p> < |
ономе, па је ухвати за колир и стаде га загледати:</p> <p>— Ене, ене!{S} Шта је ово?</p> <p>— К |
p>Па почеше обилазити око његове куће и загледати шта он то ради.{S} Иду, тако, њих по неколико |
репавице и засузише очи.</p> <p>Деца се загледаше у свога баба, а Ђурица рече:</p> <p>— Бабо да |
запаприли му пурењак!</p> <p>Тај уребес заглушише девојке:</p> <quote> <l>„О јаблане, не развиј |
амо мрда раменима, тумара око огњишта и заговара ашчију.</p> <p>Како јој је било тога тренутка! |
акше, види да се одобровољио па прича и заговара је.{S} Али, ипак, стрепи кад ће поменути Видос |
p> <p>— За то те не питам!</p> <p>— Чик загради!</p> <p>— Чик ми стани на пут!</p> <p>И онда на |
е извирује како је ко поорао, повлачио, заградио, како је ономе преплануо овас...</p> <p>Тако ј |
у врту који је ове <pb n="68" /> године заградио за читаву ралицу земље и засејао свакојака пов |
д су обојица били млађи, једног пролећа заграђује Тодосије њиву и шибљак испод куће, кад ето ти |
казати, као што умем сад, овако весео и загрејан...{S} Право да ти кажем: ја сам речит и куража |
уком, загледа, растреса, узме травку па загризе.{S} За њим полако пређу и остали.</p> <p>— Море |
одосије приђе.{S} Видосав притрча те га загрли.</p> <p>— Ово је мој најбољи пријатељ у селу,. „ |
...да други одавде из села... — И ту се загрцну.</p> <p>— Опет она! — подвикну Витор. — Ама рек |
знаћеш...{S} Тешко нашој деци! — рече и загрцну.</p> <p>Она се узнемири и устаде.</p> <pb n="12 |
и да се размеће...{S} А жене слушају и загушиле се од смеја, — прича му Ружица.</p> <p>Он мало |
и сутра па носи прасе.</p> <p>Јовица се загушио од смеја и непрестано виче:</p> <p>— Како смеш |
p> <p>— И уме да израчуна шта хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рачун, на прилику: седамдесет и сед |
пикућа, па му преотео старешство и тати задао муку на срце, те човек изгубио рачун о себи.</p> |
на огњишту...{S} Она села на столичицу, задела преслицу за појас и звркала својим вретенцетом.. |
а на огњишту.{S} Она села на столичицу, задела преслицу за појас и зврколи својим вретенцетом.{ |
Добро, благо бабу! — рече и онај табак задену за греду.</p> <pb n="9" /> <p>Сутрадан је освита |
адвокате.</p> <p>Чича Витор уморио се и задијао се, па стао у крај и наслонио се на своју штаку |
се измирио, све се стишало: нити га ко задиркује, нити га ко изазива.{S} Он само ради и приход |
а што више, а Тодосије <pb n="21" /> је задовољан с оним што има, и оно што има да је урађено к |
расположена и насмејана.</p> <p>Тај је задовољан с оним што има, а има осредње имање, на коме |
ога посинка.{S} Причао је свуда како је задовољан и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се |
Казаће му какву лепу реч, умириће га и задовољити, нек се све изглади што је међу њима.</p> <p |
.{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И сретна и задовољна: и тамо у сиротињи и овде у домаћинској кући, |
о Бог, бабо...</p> <p>— Хвала!{S} Свега задовољно!.{S} Опрости, домаћине!</p> <p>— Треба да нам |
деца, шта они знаду.{S} Они имају свега задовољно.{S} Пред собом виде своје старије: сви здрави |
а хоћу: и појести и попити, имам и пара задовољно“...</p> <p>Умео га је да извини и за оно на В |
трља руке за тезгом у дућану, смеши се задовољно и подвикује:</p> <p>— Где си, стари пријатељу |
ради, не осећа умор, на лицу му се види задовољство.</p> <p>Кад има радника он с њима непрестан |
/p> <p>— Причај-де, море, штогод, да не задремамо.{S} Моба је.</p> <pb n="90" /> <p>Тодосије ра |
изломљен и бунован, он се, овог јутра, задржа подуже у вајату, и изађе пошто сунце изјутра.{S} |
и кесе!{S} Па како те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>Видосава обли румен и |
о ти се ражали као ово мени... — рече и задркта јој доња усница.</p> <p>Он се трже:</p> <p>— Мо |
Он је отишао од куће, — рече и глас јој задркта.</p> <p>Он извади изгужван паклић дувана и лист |
са некаквим ситним жутим семеном, па га задрља са лаком трновом браном.</p> <p>Онима, којима та |
почну особити, онда нема ништа од такве задруге.{S} Хоћете ли то упамтити?</p> <p>— Хоћемо, баб |
кући не сме нико имати особине.{S} Кад задружна чељад почну особити, онда нема ништа од такве |
е чика-Рајина, да и он има своју овцу у задружним овцама те му се јагњи сваке године, па <pb n= |
тне породице.{S} Њих три брата у једној задрузи, сва три ожењени, пуна кућа деце, а имање слабо |
тњак.{S} Бранили су се радом и слогом у задрузи.{S} И овако ожењени, матори људи, па кад нужда |
снебива...{S} Затим узе чашу, и рука му задрхта.</p> <p>— Здрави сте и добро сте дошли! —промуц |
руку у густу косу, одупро се на лакат и задубао се у расматрање наких акта,</p> <p>— Управо, го |
да се налакти над књигом па чита, чита, задубе се далеко, не можеш да га дозовеш.{S} Или прочит |
p>Он је гледа закрвављеним очима, гледа задуго, па напослетку промуца:</p> <p>— Па што ме онда |
<p>— Молим вас, браћо, учинићете велику задужбину ако га изберете.{S} Не умем вам казати какво |
ци: имам ли ти што дужан?{S} Да се није задужио код тебе?</p> <p>Он одговори да не дугује ништа |
рав и жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Видосав:</p> <p>— Добро дошао! — И са свима се здр |
о не сеје.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по њиви па опет посеја овас, уздуж и попреко, поме |
и усукује као качкин, а јагодице му се зажариле као кокошињи обер...</p> <p>Сви погледаше у Ви |
атра и дремеж, па се завали на кревет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе му пред очи Симо из Мора |
ани на руку, господине, једва чекају да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш, син |
ности и то у доба кад се детелиште беше зазеленело у пуној мери и беше у стању да покаже корист |
ну с ливада, проби густа зелена трава и зазеленеше се поља, размилеше се овци и млади јагањци.. |
лемезовима, затекла само њега.{S} Није зазнала ни чика, ни мајоку, ни ону дечицу што их некакв |
ка зајеца и ухвати се за очи.{S} Витору заиграше бркови и трепавице.</p> <p>Видосав се полако и |
сет дуката прида...“</p> <p>Чича-Витору заиграше уснице:</p> <p>— Па шта би, Антоније? — рече и |
!</p> <p>Па ако се не одзове одмах, они заинтаче по неколико пута:</p> <p>— О, бабо!{S} О, бабо |
.</p> <p>Прође по неколико дана па опет заинтачи, као да је се подухватио да их позавађа:</p> < |
у могле остати неопажене и за њих су се заинтересовали сељаци и застајали поред његових њива и |
нешто у гуши и заћути.{S} Мало доцније заиште чашу ракије.</p> <p>— Немој више, молим те.</p> |
та устима као да нешто гута...{S} У том зајаука воденички камен и он скочи:</p> <p>— Измлевено |
за јело, призваше неколико пријатеља на заједничку совру на залогај хлеба, чашу пића и разговор |
о боље, нико горе.{S} Заједно се хране; заједно се купају, шетају и одмарају.{S} Ту је наука, т |
} Све једнако: нико боље, нико горе.{S} Заједно се хране; заједно се купају, шетају и одмарају. |
уче изграби из чаршије, а рекосмо да се заједно вратимо? — рече Тодосије.</p> <p>Он се трже,, и |
падне на ум да оду кући, оду заједно и заједно се враћају.{S} Све као браћа и ваљана деца.</p> |
, он <pb n="149" /> постави, ручају сви заједно, он служи, започиње разговор и добацује пошалиц |
а простирку по соби.{S} Вечерали су сви заједно, за једном софром, и слуга и баба Вујана, па св |
p>— Имам нека посла.</p> <p>— Хоћемо ли заједно кући?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Дела сврши посл |
.</p> <p>— Дела сврши посла па да идемо заједно.{S} Имамо нешто да разговарамо.</p> <p>Али док |
:</p> <p>— Иди!</p> <p>— Што?{S} Ајдемо заједно!</p> <p>— Иди!{S} Иди кад ти кажем!{S} Иди, мол |
{S} Кад им падне на ум да оду кући, оду заједно и заједно се враћају.{S} Све као браћа и ваљана |
гледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу заједно, одмах видиш ко је старији и како је међу њима. |
ађе у послу и врдне у страну.{S} Кад су заједно за совром, он ћути, или ако што проговори он гл |
ужици лијнуше сузе низ образе.{S} Сојка зајеца и ухвати се за очи.{S} Витору заиграше бркови и |
а оца голог.</p> <pb n="92" /> <p>У том зајеча свирала и за тренут беше све живо у колу, сем он |
се с познаницама, средовечним женама у зајитунли шамијама, и стадоше унаоколо сабора: разгледа |
гледати да он јаше његовог седланика и зајми његову стоку па на вашар и размеће се онолико?“ . |
рекну чича толико, да залајаше пашчад и закаукаше ћурани по дворишту.</p> <p>— Полако, бабо...< |
а, стару и чађаву, у раму без стаклета, закачише на источну страну; на други зид огледало и пре |
зубун.{S} На неколико ексера по дувару закачише: дугу пушку, кубурлук, пиштољ и по неки струк |
крештећим гласом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати.</p> <p>Чича |
оговори иза њега један сипљив старчић и закашља се.</p> <p>— Не глобите човека!{S} Ја ћу те, пр |
p>— Зар ти?</p> <p>— Ја!</p> <p>Опет се закикоташе.</p> <p>— Пст!</p> <p>— Чик!</p> <p>Наста не |
<p>У доњем крају совре ври...{S} Час се закикоћу, час прићуте, па се удвојеном снагом зацерекај |
пуним устима и таквим нагласком као на заклетви. </p> <pb n="102" /> <p>— Ти си рад да постигн |
што ниси очима видео и на шта се можеш заклети" ...{S} Божја воља, кум ми не треба поодавно, а |
ја велим!: нећеш, синко, док је суда и закона..{S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p>— Каку Јошевин |
Он је мајстор од свога заната, има све законе и зна све параграфе.{S} Нудили су га да буде мин |
чи писаљком, превија хартију, загледа у законе.{S} На послетку отпоче:</p> <p>— Браћо!{S} Као ш |
из села Врљуга признајем пред влашћу и законом и тврдим овај уговор да сам усинио и пустио у к |
говорити шта хоће...</p> <p>Он је гледа закрвављеним очима, гледа задуго, па напослетку промуца |
> поздравља ни отпоздравља, само колута закрвављеним очима.{S} Кад не ради, седи за столом, нал |
т завали у кревет, узмрда сухим устима, закркља му нешто у гуши и заћути.{S} Мало доцније заишт |
{S} У пространом ходнику пред заседањем закрчио свет; људи који имају посла код суда издвојили |
е зима.{S} Дођоше овчари са планина, да закупе сена за стоку:</p> <p>— Домаћине, чули смо да им |
дана доцније једно јутро, из ране зоре, закуца неко на Виторову стану у Јошевини.</p> <p>Витор |
ако је врећа од десетак ока, они зачас закуче кантарским кукама за петље, па принесу обрамицу |
на моме имању! — дрекну чича толико, да залајаше пашчад и закаукаше ћурани по дворишту.</p> <p> |
Где би разбијено које окно на прозору и залепљено хартијом, он измени код стаклоресца па све пр |
или на Кумашевцу на „зекциру“, па ја се залетим и упознам се.... — И ту исприча како се <pb n=" |
<p>— Добро ми дошао, нови коншија! — и залеће се те се пољубише.</p> <p>- Боље тебе нашао, кон |
нија забава староме човеку да ту плеви, залива, чепрка, да се сваки дан радује како му рад напр |
ће с тим што ме навлачи да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош кукуруза, а ја |
неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не заливадиш, видиш како се испостила?“ А ја га гледам и м |
и он прогуне две трп капке и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад мало доцније погледаш, оно с |
колико пријатеља на заједничку совру на залогај хлеба, чашу пића и разговор.</p> <p>На пијаци, |
и девојке, свака се сагла као да крије залогај, а подмигују се и кикоћу.{S} Момци добацују јед |
њему.{S} Кад се шиша, остави мало веће залуфе и мало више косице више чела, па то зачешља и уг |
p>Затим кад га угледа, клипи с кревета, заљуља се и паде опет на кревет.</p> <p>— Шта радиш, мо |
е: шта радим ја у моме вајату? — рече и заљуља главом.</p> <p>— Пијан! — помисли Витор и замисл |
} Где би пукотина или обијен малтер, он замаза и окречи.{S} За тај посао није му требао мајстор |
{S} Ако је где овлажило између дуга, он замазује лојем, скида и отире буђу и паучину.</p> <p>За |
ма, затурили се на клупама и столицама, замастили се па зевају, брекћу, пуше и причају. -</p> < |
Напослетку грунуше му сузе низ образе и замаче на капију...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
сврће.</p> <p>Ружица се полако уклони и замаче у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих двојица |
е би у оџаклији.{S} Чича изнесе буклију замедљеног вина, у коме плива јабука, и викну:</p> <p>— |
и у реду.{S} И у кући послује у свему и замењује мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и поносе |
кућанима, рече:</p> <p>— Кад су се деца замиловала, и кад је судбина, пријатељу, нека је са сре |
рили, деца су се, да речемо, заречила и замиловала...{S} Сад да испунимо оно што Бог милује.{S} |
љ и по неки струк босиљка....{S} И соба замириса чистоћом и босиљком...</p> <p>У другу собу нам |
ни да је баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и пита сам себе: „Шта ми је крив тај Видосав?{S |
га дозовеш.{S} Или прочита нешто па се замисли и укочи поглед, у страну, па мисли и напослетку |
ка? — објасни први члан.</p> <p>Чича се замисли.</p> <p>— Нећу да га гоним, само му не дам овла |
а морају више и знати.</p> <p>Застаде и замисли се.</p> <p>— Е, моја Сојо, тата зна много што ш |
сто „али“! ..{S} Што год почне, стане и замисли се: шта ће рећи бабо?..{S} Испричао је негде да |
авом.</p> <p>— Пијан! — помисли Витор и замисли се: где се то опио.</p> <p>— Шта се... на прили |
} Колико би пута Видосав застао у раду, замислио се и уздахнуо: што му не даде Бог да наследи б |
у крај и наслонио се на своју штаку.{S} Замислио се и посматра овај непознати свет.</p> <p>„Дош |
деси!{S} Све као инат!{S} Већ у напред замишља све непријатности које ће га постићи: зна да та |
ча Витор изаћи кући.{S} Предвиђала је и замишљала све што може најцрње наступити...{S} Шта то б |
ије онаки каки је био.{S} Све ћути, све замишљен, избегава разговор и најволи да је сам.{S} Још |
а потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен она приђе да га разговори.</p> <p>— Видосаве, |
а о томе размишља по читав дан, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет пр |
ца вене, бледи, суши се, стари.{S} Увек замишљена и тужна, као да болест болује, без старешине |
<p>Први члан услони врх оловке у чела и замишљено гледа у председника.</p> <p>— Другим речима, |
а „лења торта“ то ти је једно чудновато замјешателство: разлупају се дванаест јаја...{S} Даље, |
знајемо, слободан сам обратити вам се и замолити вас за једну пријатељску услугу.{S} Ових дана |
пустио дугу косу, која беше улепљена и замршена.</p> <p>Чича Витор се уклонио у оџаклију, а То |
<p>— Лако је открчити моје имање и моју замуку, па узјати хата од педесет дуката...</p> <p>Видо |
.. овај... и моја покојна Руменија... — замуцну чича па се маши у џеп и извади табак хартије.</ |
мој радник и кућаник! ...</p> <p>Затим замуцну и протепа:</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— |
га смо дошли, — поче стари Маслаћ, мало замуцну па продужи: — Ти имаш девојку за удају, а ја си |
канцеларију.{S} Он је мајстор од свога заната, има све законе и зна све параграфе.{S} Нудили с |
ијом код кога свраћа и веже кљусе, и са занатлијама који му каткад штошта раде.{S} Свима мило, |
оји је напустио кућу и село и отишао по занату, по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се |
нама, сигурно какав пропали трговац или занаџија, приђе му:</p> <p>— Којим добром ти, стари?</p |
за његову будућност, дете...</p> <p>Она занеме.</p> <pb n="151" /> <p>Не зна бабо како је њој; |
е нек то остане међу нама.</p> <p>Витор занеме.{S} Нешто га притиште озго на теме, па убезвија |
седимо.</p> <p>Он се забечио у комушу, занео се као да не може да дође себи.</p> <p>Тодосије г |
шењем гласа како је учио у школи, па се занео и заборавио те виче да се чује чак до куће.</p> < |
се лако познати: напустио косу и браду, занеопранио се, на глави му шеширина са искецаном пантљ |
имање да не буде штете.{S} А највише се занимао у врту који је ове <pb n="68" /> године загради |
положају!{S} Али најтеже му би кад паде зао удес и тетка му премину баш пред одређени дан долас |
мшија жели да што више приграби имања и заокругли, да га групише и подведе под један плот, и ту |
ео чудо што није досад било: чича Витор заорава детелину!..{S} Мали Јовица води волове за парож |
/p> <p>— Шта си ти оном Микачићу што је заоравао детелину?</p> <p>Он му исприча све.{S} Ратарац |
е имати веће детелиште, но то што га ти заораваш! — И окрете се кући.</p> <p>Витор оста гунђоре |
о детелиште.{S} Онда, кад је чича Витор заорао Видосављеву детелину, Тодосије, да би сузбио пов |
а и намештати кадивицу на глави.</p> <p>Заори се смех низ сву совру и упреше очи у Витора.</p> |
није било скоро смрти у кући, сад би се заорила песма и нашао гајдаш.{S} И Видосав се увеселио, |
/> брзо упознао с њиме и што су се тако запазили...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
него опет доли чаше и завише цигаре.{S} Запали једну и он, али непрестано звера, и чим ко <pb n |
p>— Да узме дизгине у шаке!</p> <p>— Да запали чибук!</p> <p>Ружић продужује:</p> <p>— Чекај да |
рестано гледа у цигару.</p> <p>Тодосије запали и принесе палидрвце и њему.{S} Он повуче дим дуб |
а силу, кад не умем друкчије, већ да ме запали као свећу и намести како он хоће.{S} Ево му, ако |
ади дувањару.</p> <p>— Деде да по једну запалимо!</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Узе дувањару, одваја ли |
м док сам жив.{S} И нећу пред њим нигда запалити.</p> <p>— Што то, опет?{S} Поштуј ти њега, как |
итор примети да се врати у собу.</p> <p>Запалише свеће лојанице и наместише чираке на совру.{S} |
/> <p>— Кија као мачка!</p> <p>. — У-а, запаприли му пурењак!</p> <p>Тај уребес заглушише девој |
пре полако певуше, а затим по две и две запевају иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред воде јаран чу |
Па се обојица крсте као у цркви или код записа.</p> <p>Видосав устрепта очима:</p> <p>— Шта још |
ихову кућу, за војску, и увери се да је записано да даду товарног коња са прибором.</p> <p>Па п |
, изугризала свакојако корење, извешала записе, издржала кадове, платила све читаније по црквам |
ћи и његовом оцу.</p> <p>— Чиј је он? — запиташе сељаци.</p> <p>Капетан вели:</p> <p>— То је св |
је, он прима без речи.</p> <p>У почетку запиткивали га шта ће по вароши, што не иде кући на сво |
ра сматра као госта у кући, да престане запиткивати га за сваку ситницу, већ да ради како зна и |
има главом.</p> <p>— Што ти је, бабо? — запиткује Ђурица</p> <p>— Нешто си се окарио, бабо? — д |
слетку промуца:</p> <p>— Па што ме онда запиткујеш... и што ме узнемираваш...</p> <p>Она се ухв |
га:</p> <p>— Шта ти је пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање?</p> <p>Витор искриви глав |
Међу њих се умешало неколико варошана: запиткују их што су дошли, каква посла имају код суда, |
е све то пренесе на мене.</p> <p>Они га запиткују шта то би, што се тако покрпаше.{S} Он оћутку |
> <p>У том се зачу ларма пред вратима и запишта један старачки глас:</p> <p>— Молим ја тебе, пу |
>Он сену цигаром и избаци дим за димом, запљешта сухим уснама и прозбори:</p> <p>— Што не спава |
и овај вели: јок!</p> <p>— Хоће овај да заповеда!</p> <p>— Но како! </p> <p>— Да узме дизгине у |
го да си ту ћутао и да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад си у нашим шакама...{S} Видиш ти њега! |
и имали су само да слушају што старији заповедају.{S} Бог их је обрадовао дечицом: у размаку о |
у децу... нашу децу...{S} А од данас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, нек седи, неће |
е време данас...{S} А ја велим: не може заповедати реп глави, него глава репу...{S} Не могу ја |
ко јаза, у врту, око стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум да оду кући, оду заједн |
е.</p> <p>— Ти послушаваш кад ти ко што заповеди?</p> <p>— Послушавам, господине,</p> <p>— Поне |
већ постао досадан.{S} Осећао је да је запостављен, понижен, да је, здрав и прав, добио тутора |
сни ни откуд је то што му се чини да је запостављен, понижен и да је добио тутора у кућу, кад т |
кла, Руменија, не може се више овако! — започе он.</p> <p>Она забоде вретено за -крило сукненог |
сташе на истом месту да продуже како су започели.</p> <p>У неко доба ноћи, кад су сви поспали п |
бабо није дозволио тати да ради како је започео, па би видео докле би досад дотерао?{S} Зар му |
постави, ручају сви заједно, он служи, започиње разговор и добацује пошалице.</p> <p>Тако при |
а, па после врућа ракија.{S} Видосав се запрегао са чистом куповном марамом, па кува кафу, меди |
раде и помажу.{S} У воћнаку Тодосије се запрегао, па с Ђурицом и Грујицом реде брава и спремају |
или, а механџија, чорљав и прљав сељак, запрегнут некаквом крпом од шаренице поњаве, тумара око |
и узнемирило се.</p> <p>— Шта је то? — запрепасти се Видосав.</p> <p>— Ето шта је!{S} Лопови ј |
они спремају ручак: бабо умеси колач и запреће га на прочевљу, а они секу буранију и сецкају к |
раћа.{S} Свуда су га хвалили.{S} Кад је запросио, сви су је подговарали да иде за њега: „Идеш и |
личи на овакоме дану.{S} Иде из чаршије запурен сав, и кад стиже кући спусти токачу пред врата, |
таром копорану и војничким цокулама.{S} Запустио браду и пустио дугу косу, која беше улепљена и |
им паре пред очима.{S} Деде да по једну запушимо.</p> <p>Видосав се снебива:</p> <p>— Тако то ж |
ичајио кад је у њу дошао.{S} Онако исто запуштен, постарио, обрадатио, подадуо.{S} Сад већ нико |
и благосиља:</p> <p>— Шта вам је; децо, зар немате другог посла но да све испретурате по кући! |
смеја.</p> <pb n="78" /> <p>— Ћути!{S} Зар ти је до смејања код оваке штете и бруке!</p> <p>— |
ани!{S} Јесам ли ја ћорав код очију!{S} Зар не видим шта ти радиш?</p> <p>— Шта то радим што не |
и бацали ме као обојак на буњиште...{S} Зар тако на моме добру?</p> <p>Видосаву се ухвати нешто |
нако као што смо увек разговарали...{S} Зар тебе може онакав простак, Витор, избити из такта да |
он није сам пристао и уступио му...{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећет |
ош десеторица у најкраћем времену...{S} Зар није боље што сан радио то, него да сам радио као ш |
нећеш, синко, док је суда и закона..{S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p>— Каку Јошевину?</p> <p>— |
но све три мргуље које смо затекли.{S} Зар то није боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нис |
n="105" /> се подсмевају за леђима?{S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат |
!{S} А шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но веле, не могу увеселити с мојим друш |
па би видео докле би досад дотерао?{S} Зар му није понос кад се свет угледа с његовог имања?{S |
ратима, — шали се Мићо.</p> <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{S} Ви га још не познајете! <pb n="60" /> |
уна и приђе му:</p> <pb n="142" /> <p>— Зар онако ти јуче изграби из чаршије, а рекосмо да се з |
/p> <p>— Жали Боже овог труда!</p> <p>— Зар, на прилику, да будем ја паметнији од мога оца!{S} |
p> <p>— Нећеш више тако, бели!</p> <p>— Зар и у данашњи дан... на наше весеље...</p> <p>— Хајде |
> <p>— Не смеш!</p> <p>— Смем!</p> <p>— Зар ти?</p> <p>— Ја!</p> <p>Опет се закикоташе.</p> <p> |
то каже?</p> <p>— Кажем ти ја.</p> <p>— Зар не смем рећи оно што говори свет?</p> <p>— Који све |
Тодосијем?</p> <p>Витор ућута.</p> <p>— Зар не видиш да он твоју реч слуша, а Тодосијеву свиђа. |
{S} Не зна шта да му одговори.</p> <p>— Зар те није стид! — викну он као згранут и тресну штапо |
ј, која личи на турски филџан.</p> <p>— Зар и каву?</p> <p>— Извол’те, бабо.{S} Скоро ће стасат |
сагао главу па гледа у бразду.</p> <p>— Зар ја штетовао, а ти се љутиш? — довикује Тодосије.</p |
н се загледа у њега и промуца:</p> <p>— Зар ја? ...</p> <p>Чича Витор одмаче на коњу напред, а |
еко вотњака, а чу се Тодосије:</p> <p>— Зар ’нако ти с нама, море, ноћас?{S} Изопија нас те ни |
близу и моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, на прилику, стао на по пут |
га ми.</p> <p>— Што, Руменија?</p> <p>— Зар радили и мучили се, па, овај...да други одавде из с |
</p> <p>— Ама шта ти је, бабо?</p> <p>— Зар те није срам.... толики човек?</p> <pb n="98" /> <p |
да и пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и теби...{S} |
бом, шта то радиш мимо свет?</p> <p>— А зар ово није мимо свет? — показује на детелину.</p> <p> |
обори поглед земљи и појми да рече: „А зар није тако?{S} Право веле људи“, — па мрдну раменима |
ад се свет угледа с његовог имања?{S} И зар му није жао кад се свет угледа сад с Тодосијевог им |
било ако ти је узео старешинство?{S} И зар због тога да се толико заборавиш и изгубиш!</p> <p> |
штале, вуче терет од сваке руке.{S} Што заради поједе и попије.{S} Спава на механским клупама.{ |
ила све мања, а све више комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса.{S} Како ко комиша, он ба |
пут, па кад се појинатише, ја побегох и зарекох се да моја нога не стане на састанак...{S} И та |
о томе говорили, деца су се, да речемо, заречила и замиловала...{S} Сад да испунимо оно што Бог |
је врати се, полако, кући, уђе у вајат, зари се у постељу и јецаше као мало дете...</p> <milest |
крепили омање, подигли свакојаке стоке, засадили вотњаке и винограде.</p> <p>Људи рекоше: „Благ |
ене лозе којој не може буба нашкодити и засадиће је на земљишту где је био стари виноград...{S} |
велику двокрилну капију.{S} По дворишту засађена дрвета, а између куће и осталих зграда утрвене |
росечен као државна ленија.{S} Око пута засађени ораси, крушке, јабуке, трешње.{S} Тамо даље на |
џеп, и полако, погурених леђа, изађе из заседања...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
а велим:{S} Чекај, куд ћеш без позива у заседање.</p> <p>— Пусти га!</p> <pb n="119" /> <p>Панд |
дниче, један старац навро хоће да уђе у заседање.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без позива у |
ропусти старца.</p> <p>Чича Витор уђе у заседање погрбљених леђа, и кад угледа суд за столом, с |
се прогура мимо њих и приђе пред улаз у заседање.{S} На вратима стоји крупан пандур у плавим во |
жног суда.{S} У пространом ходнику пред заседањем закрчио свет; људи који имају посла код суда |
нужде и невоље! ..</p> <p>У то време у заседању су расматрали акта и припремали их за претрес. |
, већ у врсте и на оџаке, и тим семеном засеја једну од најплоднијих њива код куће.</p> <p>Ове |
је Тодосије, на најбољем парчету земље, засејао детелину и већ две године скида с њега принос п |
одине заградио за читаву ралицу земље и засејао свакојака поврћа.{S} Одатле ће он снабдевати ку |
рад...{S} А ону голет у брду оградиће и засејати жиром, да се подигне гора.{S} Каже Симо из Мор |
за уха и рече му полако:</p> <p>— Је ли засео суд?</p> <p>— Што питаш? — прогунђа пандур.</p> < |
..{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг, а дрва су пуцкарала на |
а.{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг и извијао своју песму ок |
чарапама и опанцима, други човек.{S} И засјаја радост на лицу свију укућана.</p> <p>У том се ч |
S} Купио вам бабо у чаршији.</p> <p>Они засјајаше очицама.</p> <p>— Ви сте моја дечица... ви ос |
ду врати равном мером.{S} А зна да није заслужио у толикој мери да може дозволити да га с право |
:</p> <p>— Бравос, синовче!{S} То сам и заслужио од тебе!..</p> <p>Видосав се зацрвене и протеп |
е добру.{S} Бравос, сине...{S} То сам и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p> |
а толиким имањем...{S} И јесам ли ја то заслужио...</p> <p>— Дорастао си ти... наша је жеља, <p |
!</p> <p>— Опрости, тетка, ја, то нисам заслужно...{S} Ја... да ти кажем... не знам хоћу ли, те |
— Што то, опет?{S} Поштуј ти њега, како заслужује, у другом које чему, а што ће ти он угледати |
p>— Боже, благо теби!</p> <p>Ратарац се засмеја и полако се издвоји с пијаца да разговара с ови |
дувана.{S} Тодосије затурио неку шалу и засмејао све око себе, кад му дође Ђурица и рече полако |
о одвајају комушу, шапћу и на махове се засмеју.{S} Момци, где који, по два три у гомили, са пр |
ији и кочопернији!{S} Не дај да ти траг засмрди!</p> <p>Или ће рећи:</p> <p>— Гледај, какав је |
ек у неко доба свео је очи, те је и она заспала.</p> <pb n="129" /> <p>Одспава први сан и пробу |
нички камен, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под воденицом.</p> <p>Кад ба |
н скочи:</p> <p>— Измлевено жито!{S} Да заспем жито!</p> <p>И оде воденици.</p> <p>Они остадоше |
епрестано за онога Вилотија.{S} Јуче ме засрете чича Вићентије, па вели: „Не би погрешио да га |
о од тих прође поред његове куће, он га засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, намести у |
не би узели једног од њих? — рече она, застаде и чисто се обрадова што јој та мисао паде у гла |
="111" /> <p>Антоније појми да каже, па застаде:</p> <p>— Било је нешто, али бојим се...</p> <p |
p> <p>Тодосије хтеде још доказивати, па застаде.{S} Искриви главу и мрдаше њом, што ће рећи:{S} |
век изгубио рачун о себи.</p> <p>Ђурица застаде и покупи веђе на чело, — И мора човек да пије, |
нахвали своје дечице.</p> <p>Наједаред застаде, погледа у њу, узмрда брковима и обрвама и узвр |
<p>— За Видосава?</p> <p>— Ја! — рече и застаде.</p> <p>Витор се забечи да чује.{S} Он ушара оч |
тише разговара, а кад се растадоше, он застаде пред Тодосијевом капијом и би му тешко што се р |
та би, Антоније? — рече и нешто му суво застаде у гуши, те се мораде искашљати.</p> <p>— Шта би |
косутра, и кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало застаде и заврте главом:</p> <p>— То јест... треба рећи |
> <p>Устадоше и остали.{S} Видосав мало застаде па као да се нешто присети:</p> <p>— Јест, да и |
метнији, па морају више и знати.</p> <p>Застаде и замисли се.</p> <p>— Е, моја Сојо, тата зна м |
оказује.{S} Кад би да ступе у двориште, застадоше мало, протурише још неку, па Мијат тресну рук |
и за њих су се заинтересовали сељаци и застајали поред његових њива и врта, разговарали се и р |
пред ноћ, свраћали су поред детелишта, застајкивали и загледали, као да имају нешто угледати, |
, обележен сваки усев.{S} Свет пролази, застане, диви се и хвали газда-Сима Моравца.{S} Нема ни |
за подмладак.{S} Колико би пута Видосав застао у раду, замислио се и уздахнуо: што му не даде Б |
лова их по обрашчићима.</p> <p>— Они се застидеше и погледаше низа се.{S} Он ухвати Ђурицу за р |
рукују се и љубе они. </p> <p>Чисто се застидеше:{S} Мићо се промени у лицу, Мијат обори погле |
осте у оџаклију, где су намештене клупе застрте ћилимовима и шареницама и намести их како је у |
.{S} За дугачким <pb n="118" /> столом, застртим зеленом чохом, седели су: у врху председник су |
госте, са два пуна гвоздена кревета, са застртим столом, клупама и столицама.{S} Зидови искићен |
ад иде у варош не носи у торби чутуру и заструг, већ седа у механу па поручи јела и пића, а у д |
присуствује кад расматрају дела која он заступа...{S} Седи као са друговима: пије каву и пуши с |
а свога тату...{S} Размисли се — па јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они имају |
угледа Витор затрепташе му трепавице и засузише очи.</p> <p>Деца се загледаше у свога баба, а |
еда <pb n="52" /> преда се.{S} Још носи затворену шамију и није јој до сабора и кола.</p> <p>— |
свог баба и свога тату, али не може да затвори очи и затисне уши, већ види шта се ради и чује |
м уђе у воденицу, повири у мучањ, па је затвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се већ напасла и |
чита књиге најволи да је сам, или да се затвори у собу где нема нико, или кад је напољу сухо и |
уку обојицу, па хтеде и Ружицу, али она затеже руку те се само руковаше.{S} Жене се ижљубише по |
а шта ће рећи.</p> <p>— Море, шта се ту затежеш и завирујеш?</p> <pb n="144" /> <p>Нисмо се ми |
о друкчије него остали сељаци.{S} Он је затекао у Витора четири краве музаре, мале буџуље, да с |
рој под кровином и брезовим лемезовима, затекла само њега.{S} Није зазнала ни чика, ни мајоку, |
е више млека но све три мргуље које смо затекли.{S} Зар то није боље... и ко не воли што је бољ |
изненади га једног дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном хладу до Тодосијева детелиш |
у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати.</p> <p>Видосав лежаше на кр |
ријач, одфикари му браду, па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по г |
воје место.</p> <p>Он се опет узврпољи, затим подиже обрве високо и погледа преко ње:</p> <p>— |
му је доносила свеже воде те се умивао, затим је лезао, устајао, пушио... тек у неко доба свео |
Он уђе у трлу, повири у собу, па изађе; затим уђе у воденицу, повири у мучањ, па је затвори и о |
Маслаћ.</p> <p>Видосав се снебива...{S} Затим узе чашу, и рука му задрхта.</p> <p>— Здрави сте |
p>Баци рогуље и ухвати се за чело...{S} Затим полако уђе у вајат, клону и спусти се на кревет.< |
ом, попала те роса!</p> <p>Он оћута.{S} Затим рече полако:</p> <p>— Иди!</p> <p>— Што?{S} Ајдем |
изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и погурну у вајат.</p> <p>— Руж |
ули: она на прагу, а он под јабуком.{S} Затим се приобуо и умио и негде отишао.</p> <p>Сад треб |
са спуштеним капцима до пола очију.{S} Затим баци поглед мимо њега у страну.</p> <p>— Да разго |
е у вршају, претреса и истура сламу.{S} Затим, с времена на време, приноси чутуру, наздравља и |
осију, а Тодосије наздрави домаћину.{S} Затим је обдарише сви па поседаше.{S} У том дође Видоса |
итор изговори ово на душак и одахну.{S} Затим обриса зној с чела и окрете се.{S} За њим стојаше |
.. — рече и полако се измаче из собе, а затим отрча да донесе каву.</p> <p>Принесе му је у њего |
се ослободе па најпре полако певуше, а затим по две и две запевају иза гласа:</p> <quote> <l>„ |
она и трљну руком низ рукав.</p> <p>Па затим, гледајући преда се, усуди се да упита:</p> <p>— |
{S} Ниси ти дете!</p> <pb n="135" /> <p>Затим се поврати те седе и чикну штапом о патос. </p> < |
сна:</p> <pb n="150" /> <p>— А!</p> <p>Затим кад га угледа, клипи с кревета, заљуља се и паде |
у погинути на овој поњави земље!</p> <p>Затим се окрете вратима и као да не кога угледа, поче в |
ти си мој радник и кућаник! ...</p> <p>Затим замуцну и протепа:</p> <p>— А где вам је тата?</p |
се тај Ђурица избере за питомца.</p> <p>Затим се окрете изасланицима:</p> <p>— Молим вас, браћо |
граби да час пре избегне одатле.</p> <p>Затим оде у команду, да види је ли штогод нарезато на њ |
м, скида и отире буђу и паучину.</p> <p>Затим оде у амбар, завири у сваки пресек, разваљује саћ |
а шта ради рас-пи-ку-ћа Видосав?</p> <p>Затим дрекну:</p> <p>— Ја сам распикућа, про-пас-ник!.. |
види да нису миши гдегод прогризли, па затискује, да не буде штете.</p> <p>Обиђе шталу, торове |
вога тату, али не може да затвори очи и затисне уши, већ види шта се ради и чује шта говори нар |
дана кад су почели тек гунђати по селу: затисни уши, отвори очи и хајде право!{S} Разумеш ли ме |
пуши дуван.</p> <p>— Нека их, сине... „Затисни уши, отвори очи па хајде право...“ Како да идеш |
id="SRP19030_C19"> <head>XIX</head> <p>„Затисни уши, отвори очи и хајде право“, — вели Тодосије |
у послу, а и они су волели да су сами, зато домаћин сам наточи стакло ракије и тури пред Видос |
љутити, па да је сазвао још десеторицу, зато му није ни казивао да ће му доћи.</p> <p>Кад су до |
е’ш трампити Чолопек за Јошевину! ..{S} Зато ли се ти облизујеш око моје куће, нашао си будалаш |
би било као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав само обели чађаве дуварове, омалтериса |
најпре осмехну, па се уозбиљи:</p> <p>— Зато ћемо лако.{S} Реци ти мени ово: јеси ли ти уверен |
то ти је тако криво, Тодосије?</p> <p>— Зато, брате, што не говориш истину.</p> <p>— Ко то каже |
>— А што веле тако, Вићентије?</p> <p>— Зато што си се ти повукао па ћутиш, а он чини шта хоће: |
="98" /> <p>— Зашта, бабо?</p> <p>— Аша зато, брате, што се водиш из туђе главе!</p> <p>— Из чи |
ича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако пона |
>— Па што говори криво?</p> <p>— Говори зато што му се тако може... и што тако хоће... да ме ла |
рихода, као од ваљаног говечета.</p> <p>Зато он уграби прву прилику и продаде на вашару две мур |
он је држао и слугу и надничаре, кад му затребају.{S} Док ради воденица преко лета и не заустав |
дизаше и дечаци.{S} Кад их угледа Витор затрепташе му трепавице и засузише очи.</p> <p>Деца се |
итиснуо.{S} Ту осетљивост није могла да затупи ни његова дугогодишња служба где је имао да издр |
биљно, час се шали са људима и женама и затура којекакве комендије.{S} Кад ко од тих прође поре |
имству, о момачком животу и друговању и затурали свакојаке шале.{S} Њему је то годило и у њима |
од колубарског соја: крупну са великим затуреним роговорима.{S} Такве краве није било у селу.< |
па се неки дигли и поседали по собама, затурили се на клупама и столицама, замастили се па зев |
по шевару, увезао појасом читаво бреме, затурио на леђа па се упутно у варош.</p> <p>Старац пос |
дана нађе га, пазарног дана, у вароши: затурио торбичицу <pb n="141" /> на раме па иде испред |
а се виде у диму од дувана.{S} Тодосије затурио неку шалу и засмејао све око себе, кад му дође |
м да је још онолико! — рече Тодосије па заћута и продужи посао.</p> <p>Витор пишти још за дуго |
ништиш уговор о усиновљењу?</p> <p>Чича заћута.</p> <pb n="121" /> <p>— Да истераш из куће поси |
/p> <p>Она само махну главом у страну и заћута.{S} Доцније мало поведе исти разговор:</p> <p>— |
двојеном снагом зацерекају.</p> <p>Опет заћуташе.{S} Док ће ти један:</p> <p>— Не смеш!</p> <p> |
ако изгибосмо радећи за другога.</p> <p>Заћуташе опет.{S} Она узе вретено и поче га окретати не |
уди као људи, пољуте се, поџевељају се, заћуте, па се поврате и опет све дође на своје место.{S |
сухим устима, закркља му нешто у гуши и заћути.{S} Мало доцније заиште чашу ракије.</p> <p>— Не |
скочише.</p> <p>Седите, браћо! — рече и заузе место за столом.</p> <p>Они поседаше и упреше пог |
етлом преко куће И тако се ослободила и заузела чисто старешинску власт.{S} Кад попије трећу, о |
толице.{S} Кметови и одборници дођоше и заузеше места по клупама, поскидаше капе и очекују да о |
/p> <p>— Е, хвала ти... што си се за ме заузимао, — промуца Видосав.</p> <p>— Нема ту хвала.{S} |
чинио пре, у млађим годинама?{S} Сад се заузме с друштвом, са својим! побратимима, па остану до |
“ и буде дан, два, па га нестане.{S} Не заустави га нико...</p> <p>Навикоше сви тако, па га и н |
у.{S} Док ради воденица преко лета и не заустави је суша и зими док не настану мразеви, он је т |
ој, море, правити спрдњу од себе!{S} Он заустави волове, хукну у дланове и погледа га:</p> <pb |
арима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су му сељаци завидели што |
шта је том човеку!{S} Не знам где ће се зауставити с овим својим будалаштинама!{S} Где је то јо |
ћу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија.</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Реко |
..</p> <p>Навикоше сви тако, па га и не заустављају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S |
едном?</p> <p>Видосав маше главом и чим заусти да одговори, а Тодосије продужи:</p> <p>— Теби ј |
једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти да нешто каже, те махну руком да седе, па се маш |
досије кресати неко дрво на међи, да не захлађује Виторову њиву и не смета усевима...</p> <mile |
нетом, по детелишту.</p> <p>Тодосије се заценио од смеја.</p> <pb n="78" /> <p>— Ћути!{S} Зар т |
асом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати.</p> <p>Чича Витор узвера |
ао лопов? — угледа је он.</p> <p>Она се зацерека, па се сети да га то мрзи, те оћута и полако м |
ћу, час прићуте, па се удвојеном снагом зацерекају.</p> <p>Опет заћуташе.{S} Док ће ти један:</ |
т згледаше.{S} Ружа, црвена од врућине, зацрвене се још више од стида, јер јој је сад јасно да |
и заслужио од тебе!..</p> <p>Видосав се зацрвене и протепа:</p> <p>— Бога ти, бабо, што ти је?< |
врпољи се.{S} Лице му се уозбиљи и мало зацрвене.</p> <p>— А где је Видосав? — упита и накриви |
ром још седе и разговарају.{S} Витор се зацрвенио, мрда обрвама и живо се разговара са својим п |
то, па ако је врећа од десетак ока, они зачас закуче кантарским кукама за петље, па принесу обр |
уфе и мало више косице више чела, па то зачешља и углади, а у џепу му увек марама и по нека књи |
мам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја велим, бабо.</p> <p>И онда п |
/> на раме па иде испред дућана, блене, зачкиљио очима, подбуо.{S} Торбица празна, а неће да уђ |
е.{S} Разумете, никако!</p> <p>У том се зачу ларма пред вратима и запишта један старачки глас:< |
оног онде.</p> <p>— Шта велите људи! — зачуди се капетан.</p> <p>— Јест, Ђурица је његов син.< |
> <p>— Право велиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на врата.</p> |
их се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на врата.</p> <p>— Јесте ли здраво, Антоније?</ |
розбори она.</p> <p>Он подиже главу.{S} Зашишта му у гуши и хтеде да искашље нешто што му се пр |
.. толики човек?</p> <pb n="98" /> <p>— Зашта, бабо?</p> <p>— Аша зато, брате, што се водиш из |
ује, без старешине свога, без слободе и заштите своје...</p> <p>Кад год се састану, она му прич |
су га искрено предусретали и узимали у заштиту.</p> <p>То га окуражи те, четврте године у лето |
ча Витор му онда исприча, ту пред њима, зашто су ови људи дошли, како су долазили раније на гле |
и и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако двојица на путу разговарају и |
ан отац вели да је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зна нешто више од њега? |
ија а Тодосије га је научио од тате.{S} Зашто бабо није дозволио тати да ради како је започео, |
S} Имање им слабо те иду по надници.{S} Зашто не би узели једног од њих? — рече она, застаде и |
га ти, Виторе, је ли ти тешко?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Кад чујеш шта веле људи?</p> <p>— Шта в |
га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{S} Тако је био |
носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему је одавно постао несносан овај положај |
?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не заливадиш, видиш како се испостила?“ |
и погурну у вајат.</p> <p>— Ружице!{S} Збаци ову прљавштину!{S} Дај све чисто и ново, да га ув |
да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико се радовао томе, у толико му је би |
да верује сам себи да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико се радовао том |
ју.{S} А она као мало у шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели у брлогу, овде у о |
ће то учинити.{S} Сад види да Видосав, збиљски, има право и да је корист од таког рода несумњи |
ову кућу.</p> <p>Тај момчић одвојио је, збиљски, од свију вршњака у његову селу.{S} Како који д |
хну:</p> <p>— Велиш ли озбиља?</p> <p>— Збиљскије није могло бити... сем да се у’ватимо за гуше |
уте.{S} До мутвака млекар, где планинка збира и сређује бели смок.{S} Куд се окренеш <pb n="106 |
њега.{S} Кад је, пак, видео да Тодосије збира богате прихода од тога рада и да је то научно од |
егова и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју је давала од вајкада, да ради као |
суди.{S} А дође ли између њих до кавге, због стоке, због деце, или какве друге спрдње са које с |
ође ли између њих до кавге, због стоке, због деце, или какве друге спрдње са које се суседи нај |
</p> <pb n="80" /> <p>Али најтеже му је због баба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он рећ |
а-Витору: да уводи оно на шта он виче и због чега је омрзао посинка.</p> <p>Па почеше обилазити |
?{S} Он ће се једити, кидати, стидовати због њега...{S} Срећа је те није код куће: не зна како |
о ако ти је узео старешинство?{S} И зар због тога да се толико заборавиш и изгубиш!</p> <p>Видо |
су: у врху председник суда, стар човек, збрчкана лица и ћелав; с десне стране човек истих годин |
сваковрсне усеве, и једну њиву, која се звала Лакин Лаз, изабра за један усев који до тада није |
изгужваним ободом, на ногама траље.{S} Звали су га Микача.</p> <p>Мало с ким да проговори реч. |
да ужива у тој радости родитељској.{S} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна сте |
оврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта, не звани!{S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на |
Сви ови гости, за великом совром, то су званице, они се зову и на радост и на жалост, сем чича- |
ја.</p> <p>Ови Видосављеви гости нису у званици, <pb n="58" /> али су му дошли на благ дан као |
му дође Ђурица и рече полако:</p> <p>— Звао те тата да часком сиђеш у кућу.</p> <p>Тодосије из |
p> <p>— За то те не питам... и нисам те звао за ову совру да ме хвалиш...</p> <p>— Бравос, комш |
<p>— Хајдемо кући!</p> <p>Он се отима, звера и промуцује:</p> <p>— Шта вам је...{S} Остав’те в |
кад угледа Видосава.{S} Усплахирио се, звера и прекида се иза куће и хоће њему.</p> <p>Тодосиј |
алио и опрућио, неки почучнуо па ради и звера на девојке и другове, а сви џакају и дозивају се. |
е.{S} Запали једну и он, али непрестано звера, и чим ко <pb n="64" /> отвори врата, склопи шаку |
ћу?</p> <pb n="110" /> <p>Чича Антоније зверајући и на прстима уђе у колибу.{S} Витор спири мал |
о лебди та слика пред очима, како јасно звоне те речи које је чуо пре толико година! ..{S} Дана |
инимо њега..</p> <p>Ове му речи и данас звоне у ушима.{S} Весела Руменија!</p> </div> <div type |
о другом којечему.{S} Мало мало, а њему звони у ушима: „Ћути, ти си слаб на пићу...“</p> <p>Што |
е... ја знам мога старијег, а свет нека звоца и испира зубе...{S} Извол’те, бабо... молим, све |
а столичицу, задела преслицу за појас и звркала својим вретенцетом.... „Боме како ти наредиш он |
а столичицу, задела преслицу за појас и зврколи својим вретенцетом.{S} Он, да није докон, скину |
на чађаву дувару у коју је Мато Коружић згађ’о окињачом и Светоме Јовану.</p> <p>Дубок уздах от |
ава.</p> <pb n="91" /> <p>Видосав приђе згладићу и шану:</p> <p>— Остави то сад.</p> <p>А овај |
ткосе на сушила.</p> <p>Они се смејуре, згледају се, нешто шапћу између себе, па се ослободе и |
— Озбиља ти кажем.</p> <p>Они оћуткују, згледају се, па ће предузети други:</p> <p>— Море, вели |
је, да сви чују.</p> <p>Људи оћуткују и згледају се кроз помрчину.</p> <p>— Кад угледамо непозн |
синко, куд си наумно! ..</p> <p>Жене се згледаше.{S} Он продужи све јаче:</p> <p>— Ако ћеш да р |
— Није скупа: пет динара.</p> <p>Они се згледаше и сашапташе:</p> <p>— Колико је то гроша? — пи |
} Могу, ја како! ..</p> <p>Жене се опет згледаше.{S} Ружа, црвена од врућине, зацрвене се још в |
> <p>Онај се трже:</p> <p>— Море ако те згодим ја одавде, нећеш се маћи отале!..</p> <p>— Коме |
је тако научио читати и писати, умео је зготовити леп ручак који би смео и пред господу изнети, |
арац. „Та школа, то је, сигурно, велика зграда, као онај конак у вароши на два спрата.{S} У њој |
, угледаћеш једну лепу кућу са неколико зграда у чистом и пространом дворишту, у непосредном су |
асађена дрвета, а између куће и осталих зграда утрвене путање, насуте шљунком.</p> <p>Испод кућ |
лан ред.</p> <p>То исто би и са осталим зградама: свуда се избриса паучина и црвоточина, претре |
ум и на њему велика двокрилна врата.{S} Зграде све од брвана, лепо срезане као кутијице и поређ |
неш мед с патоса!..{S} Наоколо и остале зграде и стаје: пивница велика, озидана, у њој поређана |
кад се Витор Микачић испе уз степенице зграде окружног суда.{S} У пространом ходнику пред засе |
! — виче Тодосије.</p> <p>Видосав да се згране.</p> <p>— Море шта ти је, шта правиш комендије! |
> <p>— Зар те није стид! — викну он као згранут и тресну штапом о ледину.</p> <p>Видосав узвера |
иди.{S} Нити га шта пита, нити се с њим здоговара.{S} Јадно ти то, него се и не виђају.{S} Под |
их вређаш.{S} А за друго, здравље Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу с |
они да имају или овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се да купе крмачицу.</p> <p>Једног дана сед |
о је да је запостављен, понижен, да је, здрав и прав, добио тутора који ће руковати његовим има |
урно те жалим... родила ми те мајка!{S} Здрав си!{S} Здрави будите сви, добри пријатељи моји! , |
туде!</p> <p>— Не заборавио те Бог!{S} Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми се ти извлачиш?</p> <p> |
ивите у селу, а још га не познајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— У кап!< |
<p>— Шта се снебиваш у својој кући!{S} Здрав буди!</p> <p>— Не снебивам се...{S} Тек...{S} Од |
акоња и ти ћеш подлећи и пропасти...{S} Здрав буди!{S} Окуражи се и овесели!</p> <p>И они испиј |
не могу да кажем ни тако ни овако...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, за то ти хвала! ..{S} Тако је! |
ти извлачиш?</p> <p>— Пио сам!</p> <p>— Здрав буди!</p> <p>Један од момчадије кијну и стаде пук |
ј години, џигљаст и мало бледушкав, али здрав и окретан.{S} Учио је два разреда основне школе п |
</p> <p>А Витор одговара:</p> <p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Видосав: |
коме плива јабука, и викну:</p> <p>— Ко здрав с дружином!</p> <p>— Сви ми с дружином! — гракнуш |
и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{S} Већ велика девојка, уме да рад |
} И тако то стоји годинама и све брњице здраве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и помисли: „Треб |
е ужета.{S} Видосав дочекује све редом, здрави се и виче: „Добро дошли...{S} Хвала... који сте |
<p>— Како ви овде?</p> <p>— Хвала Богу, здрави смо, — одговори она и трљну руком низ рукав.</p> |
... родила ми те мајка!{S} Здрав си!{S} Здрави будите сви, добри пријатељи моји! , .</p> <p>— П |
м узе чашу, и рука му задрхта.</p> <p>— Здрави сте и добро сте дошли! —промуца и попи у кап.</p |
упита:</p> <p>— Како су деца?</p> <p>— Здрави су.{S} Доћи ће и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да |
p>— Јесте ли здраво, Антоније?</p> <p>— Здрави смо, Богу хвала.</p> <p>— Да ниси пошао у чаршиј |
:</p> <p>— Добро дошао! — И са свима се здрави, с некима рукује, а они га отпоздрављају:</p> <p |
нити назива Бога, нити се с ким пита и здрави.{S} Кад угледа децу, њему овлаже очи, па их глед |
.{S} Пред собом виде своје старије: сви здрави и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} |
е совре, нуди и наздравља и одговара на здравице.</p> <pb n="57" /> <p>Кад превали дан поставиш |
лију, ручали, напили се и изназдрављали здравице све колико их је по реду, па се неки дигли и п |
ак, принеше јела, почеше јести и ређати здравице.{S} Кад попише добродошлицу, Маслаћев сусед ус |
уђоше у собу, она тројица скочише те се здравише и направише му место.{S} Види се у чему је ств |
еље, немој да их вређаш.{S} А за друго, здравље Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти а душа ти |
без стоке и горе мртав је.{S} Шума чува здравље људима и штити родну земљу од поплаве...</p> <p |
{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говори и онај што је негда био негд |
хвала! ..{S} Тако је! ..{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>— Море људи, глајте посла...{S} Спаси Б |
снебивам се...{S} Тек...{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>Обредише по неку чашу, па ће један рећи |
ајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— У кап!</p> <p>— Полако, домаћине!</p> |
се на мисао и хукну:</p> <p>— Боже дај здравље теби и мени, Виторе, до суђена сата.{S} Па шта |
имам посла!</p> <p>— Е, па добро!{S} У здрављу, младићу.</p> <p>И растадоше се.{S} Дамљан оде |
те што ово чиним без ваше дозволе.{S} У здрављу да се видимо.{S} Твој син Ђурица.“</p> <p>— И в |
на ум да зауставља Антонија.</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да |
S} А напољу се чују гласови:</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Хвала на части!</p> <p>— На чем хва |
неку, па Мијат тресну руком:</p> <p>— У здрављу, побратиме!</p> <p>Он се рукова и не рече ни ре |
!</p> <p>— На чем хвала!{S} Да Бог да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе да испраћа госте.{S} Позд |
че:</p> <pb n="114" /> <p>— Да Бог да у здрављу...{S} Хвала ти, Антоније!</p> <p>Сад осећаше да |
ата...{S} Ја не знам шта ћу од себе!{S} Здраво свануо, Тодосије! — једва се сети да се упита.</ |
> <p>— Здраво мирно, Видосаве!</p> <p>— Здраво, како ти?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим. |
уђе ни у дућан ни у механу. '</p> <p>— Здраво свани, Видосаве!</p> <p>Он стаде и мало се трже: |
његов пријатељ чича Антоније.</p> <p>— Здраво сван’о, Виторе.</p> <p>— Здраво, шта ми ти радиш |
p> <p>— Здраво сван’о, Виторе.</p> <p>— Здраво, шта ми ти радиш, Антоније?{S} Откуд ти ’вако са |
>— Шта радиш? — приђе му руци.</p> <p>— Здраво сам.</p> <p>— Ја дођох, кастиле, да ти кажем...{ |
се преко врљика и посматрају.</p> <p>— Здраво мирно, Тодосије!</p> <p>— Добро, како ви?</p> <p |
исправи се и услони на мотку.</p> <p>— Здраво мирно, Видосаве!</p> <p>— Здраво, како ти?</p> < |
p> <p>Он стаде и мало се трже:</p> <p>— Здраво, како ти? — рече полако и гледа га у прси. </p> |
ушта врећу, брише зној и виче:</p> <p>— Здраво мирно.{S} Где је Витор?</p> <p>— Здраво, како ти |
Здраво мирно.{S} Где је Витор?</p> <p>— Здраво, како ти?{S} Није ту.</p> <p>— Сад ће доћи.</p> |
оба зачукао на врата.</p> <p>— Јесте ли здраво, Антоније?</p> <p>— Здрави смо, Богу хвала.</p> |
} Брука и пропаст!..</p> <p>И она је са зебњом очекивала кад ће чича Витор изаћи кући.{S} Предв |
а се полако уклони и замаче у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих двојица учинити.</p> <p>Вид |
добротвора мога.</p> <p>Чича Вићентије зева и искреће главу у страну: </p> <p>— Тако и јесте и |
на клупама и столицама, замастили се па зевају, брекћу, пуше и причају. -</p> <p>Видосав однесе |
/>, а ви да турите руке у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које ба |
ваким.{S} Кад смо били на Кумашевцу на „зекциру“, па ја се залетим и упознам се.... — И ту испр |
сивкасту паучину с ливада, проби густа зелена трава и зазеленеше се поља, размилеше се овци и |
овас одрасте до колена, он ће га, онако зелена, покосити и исполагати стоци.{S} На њиви ће оста |
Бога... није човек од реда.{S} Младо и зелено па се не дружи са поштеним људима него с несретн |
n="159" /> плавкастог шајка, у блузи са зеленом јаком и шајкачом са зеленом пантљиком: леп, лич |
у блузи са зеленом јаком и шајкачом са зеленом пантљиком: леп, личит, чист.{S} Нешто га је вук |
угачким <pb n="118" /> столом, застртим зеленом чохом, седели су: у врху председник суда, стар |
а су изгледала као розге и на њих трпао зелену детелину, те је тако била више изложена сунцу и |
н види из земље колико нокат, он би га, земанле, подухватио и ишчупао.{S} Он само мисли о себи |
/p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био је земанле ено онде у десно!</p> <p>— Није истина, него је |
толико паметан да зна како је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе које се сеје у морав |
досав припремао још с јесени те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање, он |
неачко.{S} Једва ако имају шест хектара земље папратњаче, нешто шуме и вотњак.{S} Бранили су се |
ка.{S} У њој се учи како ћеш са парчета земље добити што више приноса, како ћеш подићи што бољу |
{S} Целог века није прикупио ни парчета земље нити се отима за то.{S} А оно што има уредио је к |
обрамицу и њих двојица одигну врећу од земље те он измери.{S} Ђурица је знао како се кантар ок |
ног дана окречи оџаклију и набави плаве земље те је одоздо донекле обојадиса, а цигље по ходник |
ављам?{S} Ако нисам прикупио које парче земље, ја сам набавно бољу пасмину стоке: говеда, свиња |
рекао: части га да му измами неко парче земље, да купи појевтино, или да осече неко дрво из њег |
{S} Од тада је већ прикупио једно парче земље у пољу.</p> <p>Ружица постарила много.{S} Изгледа |
ик, јак и издржљив!{S} Да камен види из земље колико нокат, он би га, земанле, подухватио и ишч |
} Не дам, да ћу погинути на овој поњави земље!</p> <p>Затим се окрете вратима и као да не кога |
Да је сваки од њих прикупио по онолико земље колико сам ја прикупио, хеј, колико би они имали |
уписаном имању око куће имао је довољно земље за сваковрсне усеве, и једну њиву, која се звала |
ели да је Тодосије, на најбољем парчету земље, засејао детелину и већ две године скида с њега п |
68" /> године заградио за читаву ралицу земље и засејао свакојака поврћа.{S} Одатле ће он снабд |
а укочи поглед у зид. „Кућа не стоји на земљи него на жени...{S} Ова кућа стоји баш на овој жен |
S} Ако се где сусретну, он обори поглед земљи и шмурне у страну.</p> <p>Једне недеље чича Витор |
кесом...</p> <p>Чича Витор обори поглед земљи и појми да рече: „А зар није тако?{S} Право веле |
би га у руку.</p> <p>Ружица оборила очи земљи и забавља се с прстима на руци.{S} Не сме нигде д |
нема парника, и онда би рекао: „Нема у земљи курјака“. </p> <p>— Ама коме ће, по Богу, те се с |
посејали елду, да не остане беспослено земљиште, и то је питање скинуто с реда.</p> <p>Тако не |
не може буба нашкодити и засадиће је на земљишту где је био стари виноград...{S} А ону голет у |
иса, а цигље по ходнику премаза црвеном земљом.{S} Где би пукотина или обијен малтер, он замаза |
/> воћњаку у какав хлад, испрући се на земљу и ту чита и размишља.{S} Тада је миран, не сметај |
ово лишће!{S} Па кад ручају поседају на земљу и скрсте ноге и оно што има метну преда се на пок |
есет дуката прида, и данас ће да у’вате земљу...{S} И све крију што раде, али мени то доставише |
у и разговарају: како су мразеви уорили земљу те се просипа, како је воћка напупила не може кра |
три га, па сав узавре, тресну тојагом о земљу и подвикну и развуче:</p> <p>— Е, синовче, јеси л |
<p>Чича седе и стаде млатарати штаком о земљу:</p> <p>— Хвала ти, синовче, на твоме добру.{S} Б |
утра да изведемо кметове те да измеримо земљу и у’ватимо...“</p> <p>— Велиш ли одиста, Антоније |
како се натмурио, узео штаку па кљуца у земљу и нешто виче...</p> <p>Ружица се трже натраг:</p> |
ча Витор гледа преда се, кљуца штапом у земљу и пажљиво слуша све до ситница.{S} Па после прича |
ваља?</p> <p>Он ућута, кљуцну штапом у земљу, па наједаред подиже главу:</p> <p>— Где ти је То |
Шума чува здравље људима и штити родну земљу од поплаве...</p> <p>Тек што је почео размишљати |
село?{S} Сеје семење које није за нашу земљу, купује стоку што морам да је стимам као кума па |
ња, седланика, огледа колан и ухвати за зенгују, да <pb n="51" /> узјаше.{S} И чича напред на к |
ој њиви подаље од куће.{S} Прилегао као зец у жбун и једнако мисли о јутрошњем догађају.{S} Отк |
ла и јачала, и скоро се изједначили као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S |
{S} Хода, мисли, хуче, сећа се успомена зи првих дана њихнога доласка у његову кућу...{S} Било |
а, закачише на источну страну; на други зид огледало и преко њега пребацише убрус, широк и дуга |
толицу и своју штаку, па укочи поглед у зид. „Кућа не стоји на земљи него на жени...{S} Ова кућ |
Мораве и све његово...{S} Кућа велика, зидана, под црепом са подрумом под целом кућом.{S} Проз |
из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а зидове од опеке.{S} Биће топла и подесна да се не мора |
астртим столом, клупама и столицама.{S} Зидови искићени сликама, цвећем и боровином.{S} У једно |
тамна... мало се шта распознаје до бели зидови на кућама и мрачне сенке дебала од дрвећа.{S} Ти |
некако, срамота га од њега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече к |
у хлад или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце шт |
ума с Витором.</p> <p>Већ се приближује зима.{S} Дођоше овчари са планина, да закупе сена за ст |
од њега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку прекорну реч, |
те меље, узима ујам, причувљава стоку, зими јој полаже док ту траје хране и пази да не буде шт |
ница преко лета и не заустави је суша и зими док не настану мразеви, он је ту у Јошевини: прима |
а по пијаци.{S} Младеж пркоси и снегу и зими и оста подуже, а старији се склонише у механу и по |
ше се са судбином...</p> <p>Тако једног зимњег вечера (Витор Микачић упамтио је то вече) седели |
и падне му на ум његова Руменија и она зимска ноћ, кад су <pb n="76" /> седели у старој кући к |
ишао је бос и поцепан, спавао на дугим зимским ноћима у слами и сену на шталама.{S} Научио је |
Упекла жега, кокошке се шћукале у хлад, зинуле и отпустиле крила, све се утајало, само пршти во |
шта ће ко мислити прећи.</p> <p>Ђурица зинуо па хвата сваку реч младога ратарца, који, пошто о |
ије врти главом, а чича Витора подузима зла слутња: то није добро.</p> <p>— Ниси био на састанк |
а и показа руком.</p> <p>Видосава обузе зла слутња: отишао је на детелиште...{S} Скочи брже и о |
и онај што је негда био негде накакав „златоуст“, па не би могао утицати на твоју букову главу |
<p>— Стар човек.{S} Није он то радио из зле <pb n="161" /> намере, него му се чинило да је мој |
мшији, да ти помогне?{S} Или те нападну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или |
у кћер.{S} Чини му се да је, он главом, зликовачки укратио ту радост: отерао га у свет да се по |
еља.{S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора би |
Ситницу тура?“</l> <l>— Оно јесте Срђа Злопоглеђа!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше </l> <l> |
а све непријатности које ће га постићи: зна да тај глас бруји по селу, да се душмани радују и с |
решене руке нек ради како <pb n="85" /> зна, јер је сваки почетак тежак и у сваком раду може би |
госте у руку, па настаје послужење.{S} Зна се све шта је редно: шећер и вода, кафа и хладна ра |
ад има радника он с њима непрестано.{S} Зна да, кад домаћин не ради с њима, они се извлаче и ош |
157" /> <p>— А зна ли то тата?</p> <p>— Зна и он.</p> <p>— Али они не знаду све тако као што ти |
на,</p> <p>— А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, чуо је од његовог баба.</p> <pb n="157" /> <p>— А |
, да му увреду врати равном мером.{S} А зна да није заслужио у толикој мери да може дозволити д |
његовог баба.</p> <pb n="157" /> <p>— А зна ли то тата?</p> <p>— Зна и он.</p> <p>— Али они не |
на на колено, док је Србина,</p> <p>— А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, чуо је од његовог баба.</ |
ту, по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су му сељаци з |
што пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе це |
, Виторе!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да се управља... — одмаче Антоније.</p> <p>Он се |
он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи |
го... и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих м |
овори: да треба да је толико паметан да зна како је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе |
ој скромности, он се једва показивао да зна и две у накрст.{S} При том је био стидан и образит |
p> <p>Сојка непрестано уз мајку.{S} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка |
замисли се.</p> <p>— Е, моја Сојо, тата зна много што шта што нико не зна. </p> <p>Па спусти гл |
p>Видосав Микачић има сад да покаже шта зна и какав је на раду.{S} Њему је остављено да одреди |
ега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зна нешто више од њега? „Наша плавуља, колубарка, даје |
али то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве штете...{S} И откуд је, онда, распикућа?{S} Т |
ти замишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} Ту осетљивост није могла |
него је коме уступио.{S} А то није Бог зна какво имање: један брег са нешто шуме и пашњака, и |
упиљио поглед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, напричали сте |
са срца...{S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах му се скотрљаше |
, тај човек не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети, св |
амо чујеш: хм... хе.... хи..</p> <p>Бог зна шта он мисли!</p> <p>Док су они улепшавали кућу, до |
децом за трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила |
стина.</p> <p>— Дабогме да није.{S} Сад зна све село <pb n="145" /> да то није истина.{S} А Вит |
азмишља да није штогод погрешио.{S} Сад зна да неће оћутати и види да се спремио да га нападне. |
о је свуда како је задовољан и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао завући у д |
ега...{S} Срећа је те није код куће: не зна како би му сад изашао пред очи...</p> <p>У тим мисл |
естане...{S} И нема га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гл |
мота! ..</p> <p>Он мрдну обрвама.{S} Не зна шта да му одговори.</p> <p>— Зар те није стид! — ви |
и да чича носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему је одавно постао несносан ова |
некаква шепртља која се пача у све а не зна свог посла.{S} Или сам лудак који не зна шта ради.{ |
або зна много што шта, али у многоме не зна ни за девету част као тата.{S} Да чујеш шта веле на |
на свог посла.{S} Или сам лудак који не зна шта ради.{S} Молим те, тако ти све живо, реци по ду |
.. него... — хоће да се изговори али не зна шта ће.</p> <p>— Па си много чудан сад...</p> <pb n |
лији до пред саму зору...{S} То нико не зна, кријемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и код Тод |
> <p>„То му је сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве штете...{S} И откуд ј |
ојо, тата зна много што шта што нико не зна. </p> <p>Па спусти глас:</p> <p>— Он зна више него |
<p>Она занеме.</p> <pb n="151" /> <p>Не зна бабо како је њој; њу тешка брига мори за Видосавом. |
то, да доучиш још два разреда па да се зна да си свршио основну школу.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p |
лавно то, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју је дава |
... одрастао је по домаћинским кућама и зна сваки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим сло |
јстор од свога заната, има све законе и зна све параграфе.{S} Нудили су га да буде министар, ал |
је он то радио уз мајсторе по служби и зна како шта треба.{S} Где би разбијено које окно на пр |
дак или шепртља, већ озбиљан човек који зна шта ради, и да од тог рада има користи за сељаке.</ |
који ће руковати његовим имањем.{S} Сам зна да то није тако, али све му се чини да је баш тако. |
волео ни мрзио комшију Тодосија.{S} Он зна за ону стару пословицу: „Комшија је пречи од свију“ |
их тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се бабо неће љутити, па да је сазвао још десетор |
на. </p> <p>Па спусти глас:</p> <p>— Он зна више него бабо.</p> <p>— Ћути, шта говориш то! — ћу |
p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у м |
або каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца брзо свикоше и престадоше поми |
ре призвати до свога комшију?{S} Али он зна и то да комшија жели да што више приграби имања и з |
ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у многоме не зна ни за девету ча |
Реци: „Немојте, људи, тако говорити, ко зна, је ли то тако било, и што причаш што ниси очима ви |
ад води за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали и овај мученик!</p> <p>Витор то чује |
За час разјаснише све и опричаше шта ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа и чека шта ће рећи |
ора у кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чича Витор измирио са новим положајем |
динама и ломио и крепио.</p> <p>Од како зна за се навикао је да осване и омркне на послу и да м |
и га за сваку ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али...</p> <p>Ово пус |
гасила.</p> <p>— Ти ниси ништа крив; то зна све село и сви поштени људи.{S} Ти си био човек на |
тај рад? — почиње један.</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Велиш... не знаш ни ти.</p> <p>— Јес’, та |
и ово ће нешто вајдити?</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Ти опет тако велиш?</p> <p>— Тако, но как |
у све.{S} И сад само гледај шта Качерац зна.</p> <p>— Тако му и треба!</p> <p>— Тражи посинка п |
домаћица или које деце што се ту нађу, знаду шта треба: приставе џезву уз ватру и перу стакло |
е тако као што ти знаш?</p> <p>— Они не знаду ово што сам ја учио у школи, али знаду све друго |
</p> <p>— Зна и он.</p> <p>— Али они не знаду све тако као што ти знаш?</p> <p>— Они не знаду о |
него да седне на народну грбачу...{S} И знаду га и цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде т |
знаду ово што сам ја учио у школи, али знаду све друго више него ја.{S} Они су и старији и пам |
јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они имају свега задовољно.{S} Пред собом виде |
/> се подсмевају за леђима?{S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао |
S} Видосав се старао да не даде никаква знака несугласице међу њима, или да би се видело да он |
едају, жале се и чуде којечему што нису знале.{S} Деца траже пурењаке и бабице па их пеку уз ва |
много је штошта видео и научио што нису знали његови у кући, па ни други сељаци у његову малено |
ју из једне механе, иде у другу.</p> <p>Знали су га у вароши и могао се лако познати: напустио |
Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он тера ветар капом. — И |
у да пређем да се видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси вешт.</p> <p>— Право велиш: чини ми се. |
p>— Нека, бабо...</p> <p>— Шта нека?{S} Знам ја, рецимо, све...{S} Да Бог поживи живе...{S} А т |
>— Не видим те ни да си дошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу му ја то очас, — вели он и поглед |
p> <p>— Ама не знаш ти њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је н |
... — поче он пљештући устима.</p> <p>— Знам, бабо.</p> <p>— Изучио много... и, да ти кажем, ће |
роб до века, — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и бабу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{ |
ово!{S} Ово је болест: надун.</p> <p>— Знам да је тако, чим се надуло.</p> <p>— И ова се болес |
{S} Напослетку изађе отворено:</p> <p>— Знам ја шта ви хоћете, брате?</p> <p>— Шта, Тодосије?</ |
брате?</p> <p>— Шта, Тодосије?</p> <p>— Знам вас шта мислите и немојте ту да ми лисичите и да м |
елиш?</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Знам ја коме велим, — погледа онај по свима.</p> <p>— Ј |
ја читам из књиге?</p> <p>— Мило ми да знам.</p> <p>— То није твој посао.{S} Твој је посао да, |
да знаш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам праву истину. "</p> <p>— Хоћеш да их тужиш суду?{S |
— Тако но како... чес и поштовање... ја знам мога старијег, а свет нека звоца и испира зубе...{ |
Теби је тешко од његовог џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти ниси огуглао светску вреву, ниси се |
ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам Витора: он ћути, дима, шикће, па по неки пут викне |
</p> <p>— Ти знаш, Виторе.</p> <p>— Шта знам, оди му буди паметан кад је овако.</p> <p>— То и ј |
ту.</p> <p>— А што је љут?</p> <p>— Шта знам ја што је љут.</p> <p>— Шта му је тата учинио?{S} |
— Можда неће викати, али која вајда кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да |
у кукурузи узрели као кост, како је, не знам које године, пала слана пре Мале Госпође и сатрла |
} Ако си сиромах то...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те у |
заслужно...{S} Ја... да ти кажем... не знам хоћу ли, тетка... — узмуца он, кад му тетка Румени |
уди Бог с нама шта је том човеку!{S} Не знам где ће се зауставити с овим својим будалаштинама!{ |
, по сто <pb n="49" /> пара кило.{S} Не знам шта би ти рекао: да ли сам их скупо платио?</p> <p |
ице кукуруза па се забавља.</p> <p>— Не знам шта би ти рекла, Руменија, не може се више овако! |
ну раменима и обори поглед:</p> <p>— Не знам, бабо.</p> <p>— Ја, да речем да жалим, не жалим; н |
</p> <p>Председник прекиде:</p> <p>— Не знам ја ни тебе ни њега, ни шта си узимао шта ниси, нег |
>— Шта ће му волови и плуг?</p> <p>— Не знам... да нешто оре.</p> <p>— Шта ће орати усред лета! |
Би ли продали које сијено?</p> <p>— Не знам шта ће рећи бабо.</p> <p>— Рекоше да си ти газда о |
алека:</p> <p>— Баш вала, Виторе, ја не знам шта ти мислиш....</p> <p>— Шта, Вићентије?</p> <p> |
е забављати.</p> <p>— Вала, бабо, ја не знам како ћу... што ’но веле...</p> <p>— Требао си, син |
> <p>— Није то остави, него ја... ја не знам за бољег родитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: |
ека ме чим крочих из вајата...{S} Ја не знам шта ћу од себе!{S} Здраво свануо, Тодосије! — једв |
о сам, овај... много штошта...{S} Ја не знам, бабо...{S} Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>— И убић |
<p>— А што помињеш Тодосија?..{S} Ја не знам, бабо, шта хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>— И не з |
<p>— То је све, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да |
уждено, као у болесника.</p> <p>— Ја не знам докле ћеш ти тако...</p> <p>— Како?</p> <p>— Ето т |
p> <p>— Ти знаш из чије.</p> <p>— Ја не знам.{S} Молим те... шта ти је?{S} Теби се нешто привиђ |
о!{S} О, бабо! — као да је наступила не знам каква опасност.</p> <p>Или кад опазе да је жито из |
у оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта коштало! — вели му чича Витор.</p> <p>— Како т |
дио не би знао ни Видосав...{S} Само не знам то, што се тиче... стоке.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Б |
знао кад су били на вежби у војсци. „Не знам што то човек човека заволе кад су исписници у војс |
о радим и диринџим, већ посинак, и више знам него ти!“ — вели му он...{S} Чича Витор које ће ја |
нећу вас ја ту...</p> <pb n="53" /> <p>Знам ја... није данас тај дан...{S} Данас је причес... |
су то питомци.</p> <pb n="170" /> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— И пре смо бирали!</p> <p>— Н |
владања и из домаћинске куће.</p> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— Има таких младића!</p> <p>— |
ам пристао и уступио му...{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећете људи, то |
, ноћас?{S} Изопија нас те ни јутрос не знамо гди смо!-</p> <p>Видосав се трже и угледа га где |
p>Ђурица се узврпољи.</p> <p>— А ми сви знамо ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па продужи:</ |
је и то.</p> <p>— Паметно ради.{S} А ми знамо да је он то научио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћут |
је то дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много причати |
могли по свршетку школе применити своје знање на имању и показати корист од напреднијег рада.{S |
, тихо, без ларме и разметања са својим знањем.{S} Али оне нису могле остати неопажене и за њих |
но ливадско сено, да се добро осуши.{S} Знао је да је не треба много превртати, јер се превртањ |
ли ће рећи о њему... сиромах он, да је знао да је бабо овако расположен, па да га дочека овде, |
ећу од земље те он измери.{S} Ђурица је знао како се кантар окреће на лаку страну, а како на те |
а то ради посинак Виторов.{S} Али он је знао шта је радио: тако је радио и Симо Моравац од кога |
учио од Сима Моравца и радио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно.</p> <p>Он |
ије ни за стоку ни за људе, и нико није знао шта је, док није Видосав објаснио: да на тим лејам |
он хоће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор.</p> <p>Настаде вршидба.{S} Он се пење на |
креће на лаку страну, а како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p> |
е.</p> <p>— Да то није неко радио не би знао ни Видосав...{S} Само не знам то, што се тиче... с |
и научио све што је тај школовани тежак знао.</p> <p>Како се обрадовао кад се срећа осмехнула н |
мислио да му да какво старешинство.{S} Знате Витора боље него и ја.</p> <p>— Џимрија!</p> <pb |
из комуше, проговори тихо:</p> <p>— Не знате ви шта је Витор казао за наше село...{S} У нашем |
мца који ће учити ратарску школу.{S} Ви знате каки су то питомци.</p> <pb n="170" /> <p>— Знамо |
има.</p> <pb n="181" /> <p>— Богме како знате... што мене питате?</p> <p>— Како то говориш тако |
м:</p> <p>— Остави.{S} Решите сами како знате.</p> <p>Сви се сагласише за Ђурицу.{S} А мало за |
p> <p>Капетан продужи:</p> <p>— Као што знате, браћо, траже се младићи који су свршили основну |
и старији и паметнији, па морају више и знати.</p> <p>Застаде и замисли се.</p> <p>— Е, моја Со |
ем шта ’но велиш?</p> <p>— Шта ти мораш знати шта ја читам из књиге?</p> <p>— Мило ми да знам.< |
> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Чућеш и знаћеш...{S} Тешко нашој деци! — рече и загрцну.</p> <p |
слежући раменима, а то је, од прилике, значило ово: „Дао сам ти имање у руке па ради како знаш |
ор опет мрдну главом на Видосава што је значило: није овде место да се о томе говори.</p> <p>У |
окуражише:</p> <p>— Што ’но веле, бабо, знаш како је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје.. |
е други, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако ни овако...{S |
ијаш...</p> <p>— Ето да ти причам...{S} Знаш, господине, рецимо... кад сам ја... овај... и моја |
Остави, молим те, — брани се Видосав. — Знаш ли да ми се не мили живети...{S} Дошло ми је да ки |
<p>— Извол’те... служите се!..</p> <p>— Знаш како је, — поче други, — где је слога ту је Бог... |
суђена сата.{S} Па шта ћемо!..</p> <p>— Знаш, говоре ми људи непрестано за онога Вилотија.{S} Ј |
рече Витор и упиљи очи у њега.</p> <p>— Знаш, прича мени мој Миле...{S} Ја нисам био тамо; не и |
вање, док онај одозго продужи:</p> <p>— Знаш оно.... за оног чика и ону удовицу...</p> <p>— Е, |
ј-де оно.</p> <p>— Које, поре?</p> <p>— Знаш оно, што си ономад причао у воденици.</p> <p>— Нис |
танке.{S} То је Видосављево.</p> <p>— А знаш ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> < |
ништа сазнати.</p> <p>— Што ће ти то да знаш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам праву истину. |
p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Велиш... не знаш ни ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што ви велите.</ |
а га она.</p> <p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много ш |
учиним.</p> <p>— Што ли то?</p> <p>— Не знаш како ми је....{S} Дођу ми неке чудновате мисли, к’ |
ш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ништа као дете.</p> <p>— Може бити, бабо.</p> <p>— |
о време!{S} Буди јунак!</p> <p>— Ама не знаш ти њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S |
а хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>— И не знаш.{S} Ништа и не знаш.{S} Све се правиш да нешто зна |
еком!</p> <p>— И не знаш.{S} Ништа и не знаш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ништа к |
зик и голица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} Ово је болест: надун.</p> <p>— Знам |
им те, само нек остане међу нама.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да ико испира уста са мном.{S} |
жем ти: нисам се макао од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем на састанке.{S} То је Видосављев |
, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још првих дана кад су почели тек |
</p> <p>Она слеже раменима:</p> <p>— Ти знаш, Виторе.</p> <p>— Шта знам, оди му буди паметан ка |
-</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Ти знаш како сам га узео, господине...{S} А он окренуо дру |
</p> <p>— Из чије то главе?</p> <p>— Ти знаш из чије.</p> <p>— Ја не знам.{S} Молим те... шта т |
p> <p>— Ваљда си нешто чуо?</p> <p>— Ти знаш: свет као свет, али ни он не ради како треба</p> < |
>— Али они не знаду све тако као што ти знаш?</p> <p>— Они не знаду ово што сам ја учио у школи |
<p>— Како?</p> <p>— Ето тако.{S} Ти сам знаш да... није онако како треба.</p> <p>— Како, Ружице |
еш и негујеш.</p> <p>— Није, вала, него знаш како је...</p> <p>— Море, баталите то!{S} Хајде да |
та би друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{S} Како ти наредиш онако је најбоље!</p> |
: „Дао сам ти имање у руке па ради како знаш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је |
...{S} Ако га шта упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, он се |
ипијати.</p> <p>— Ђурица већ изучио, то знаш... — поче он пљештући устима.</p> <p>— Знам, бабо. |
рихваћај паметне савете, а ради оно што знаш да је боље и корисније, без обзира шта ће ко мисли |
та и не знаш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ништа као дете.</p> <p>— Може бити, баб |
прича.</p> <p>— Како је било!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има кривице и до њега и до ме |
аво имаш што ово радиш.</p> <p>— Шта му знаш: право, неправо, то му је.</p> <p>— Да то није нек |
н се пренемаже к’о маче над вареником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју Јошевину..{S} А она омахн |
качу пред врата, уђе у оџаклију, обриса зној с лица, завали се у своју столовачу и управи погле |
ово на душак и одахну.{S} Затим обриса зној с чела и окрете се.{S} За њим стојаше крупна жена |
м добром ти, стари?</p> <p>Витор убриса зној с чела, па одговори:</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— |
д ћеш?</p> <p>Човек спушта врећу, брише зној и виче:</p> <p>— Здраво мирно.{S} Где је Витор?</p |
велимо, да ово што смо са сила труда и зноја стекли, оставимо некоме од нашега рода.</p> <p>Ви |
крају старији људи; прогорели од сунца, знојави са осјем и плевом по коси и брковима, расхладил |
нашао гајдаш.{S} И Видосав се увеселио, зноји се по челу, слободније се креће и разговара, суче |
што има метну преда се на покровац или зобницу!{S} Тако им је слађе него код куће кад поседају |
и одличну сведоџбу из основне школе.{S} Зове се Ђурица Микачић из села Врљуга...“</p> <pb n="17 |
пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изне |
је!</p> <p>— И још веле: нико у селу не зове: ово је на, пример Јошевина чича-Виторова, него Ви |
Одакле си ти?</p> <p>Он каза и како се зове и одакле је, све поименце.</p> <p>— Које добро?</p |
још једну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де Видосава!</p> <p>— Јес’, камо га пријатељ Видос |
Видосава.{S} Један рече:</p> <p>— Да га зовнемо овде... да га питамо. </p> <p>Капетан махну рук |
а упита, он с муком одговара.{S} Кад га зовну да шта послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му дад |
а великом совром, то су званице, они се зову и на радост и на жалост, сем чича-Вићентија који ј |
а ће то бити, каква је то нужда из беле зоре, па се спреми, на двоје на троје, и отвори.{S} То |
одину дана доцније једно јутро, из ране зоре, закуца неко на Виторову стану у Јошевини.</p> <p> |
љен од неспавања, прилегао је пред саму зору, али није ока свео...{S} Опет бриге и неприлике!{S |
ући, те су пили у оџаклији до пред саму зору...{S} То нико не зна, кријемо да не чује бабо.{S} |
њиву кукуруза што је сејао семе што не зре, како набавља стоку која није за тај крај, дружи се |
се душмани осветити.{S} Увео је у кућу зрела и паметна човека,“ сродника своје домаћице с који |
другове, а сви џакају и дозивају се.{S} Зрели људи прекрстили ноге, обукли гуњеве па полако рад |
S} Он је био скроман и разборит, притом зрео и личит човек: висок и крупан, са дугим и плавим < |
ти сваку кочањку и не просути ни једног зрна...{S} Боже, паметна света!{S} Ето, све се то учи у |
p> <pb n="41" /> <p>— Кочањка с два три зрна: бабица! — рече и полако и неприметно баци се на ј |
ће дати три оке, а крстина педесет ока, зрно као дукат...</p> <p>У доњем крају младеж: момци и |
одоше на јагодице и показаше се она три зуба напред.</p> <pb n="96" /> <p>Видосав му назва Бога |
можеш бити чист и умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј и опери.{S} Па какве су ти то рупчаге |
га старијег, а свет нека звоца и испира зубе...{S} Извол’те, бабо... молим, све исправно!</p> < |
: не дај Боже да се побију, онаког би у зубима понео, али онако, некако, срамота га од њега, по |
о.{S} Брзо сави кајише око ногу и обуче зубун, па крочи преко прага.</p> <p>Чича Витор, као да |
празником: чакшире, копоран, грудњак и зубун.{S} На неколико ексера по дувару закачише: дугу п |
>— Бруке моје!{S} Док чује бабо!{S} Док зукне глас по селу!</p> </div> <div type="chapter" xml: |
е пијавице.{S} Старац се очешља, дотера зулуфе и мало их погна унапред, ка јагодицама, намаче ш |
ће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане у кућу, нити назива Б |
Ако га шта упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у |
е сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разгласити по селу.</p> <p>— Шта |
</p> <p>Чича Витор уђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте до |
} Крочи преко собе, не гледа ни у кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га |
твоју кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не рече ни речи.</p> <p>Напослетку грунуше му сузе ни |
?</p> <p>Он се забечио у цигару, гледа, и ћути.</p> <p>— Што ћутиш?</p> <p>— Ето не ћутим, него |
пет узвера.</p> <p>Чича Витор га гледа, и мисли: „Што ме мучиш, што не казујеш шта је“ — па опе |
Чолопек и да узме педесет дуката прида, и данас ће да у’вате земљу...{S} И све крију што раде, |
имао да издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив, од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му |
за напретком, да се отреса од заблуда, и својски се трудио да још штогод дозна, да још који ко |
а Витор уђе у заседање погрбљених леђа, и кад угледа суд за столом, склопи руке око појаса и ст |
ме мрзи што се церекате као дечурлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p>Она се заг |
ичију са срца...{S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах му се ско |
ње: један брег са нешто шуме и пашњака, и испод брега две њиве и једна ливада, са живом водом и |
вале како је радник те му нема парника, и онда би рекао: „Нема у земљи курјака“. </p> <p>— Ама |
онако како си научио од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем ду |
у замедљеног вина, у коме плива јабука, и викну:</p> <p>— Ко здрав с дружином!</p> <p>— Сви ми |
че:</p> <p>— Кад су се деца замиловала, и кад је судбина, пријатељу, нека је са срећом...{S} Са |
S} Деца су напредовала, расла и јачала, и скоро се изједначили као зечеви.{S} За једну капу да |
тап, а другом трља преко темена и чела, и разгледа по соби.</p> <p>Она уђе полако, погнуте глав |
пије.{S} Негде нутка, неком наздравља, и, мало, мало па обреди све маторије.</p> <p>Младежи ни |
редовечним женама у зајитунли шамијама, и стадоше унаоколо сабора: разгледају свет, распитују т |
n="21" /> је задовољан с оним што има, и оно што има да је урађено како ваља и паметно, да је |
S} Он је био у својој соври са својима, и сад се спремио да иде кући: набио повраз од торбе на |
шао по занату, по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су |
штапом о патос. </p> <p>— Паметна жена, и... као дериште! ..</p> <p>Она убриса очи и грчевито с |
пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе цедуљче |
„То му је сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве штете...{S} И откуд је, он |
ти.{S} Ружица стоји подаље, код долапа, и учинила се да нешто послује.{S} Ђурица и Грујица час |
и литре, по тридесет и девет и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао |
апали једну и он, али непрестано звера, и чим ко <pb n="64" /> отвори врата, склопи шаку око ци |
жем сад, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало застаде и заврте главом: |
ознао је за ову мобу, пошто је сазвата, и није му било право што је оволики свет сазват.{S} Али |
ко има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре не треба |
Врљугама косе једну ливаду четири пута, и онда је право да плаћају два пута више порезе...</p> |
сабрана рпа кукуруза, за стотину врећа, и скупили се комишаоци.{S} Ноћ топла и мрачна...{S} Нао |
тељској.{S} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> <p>Он хукну, па се |
во цркви.{S} Мало доције дође и Ружица, и дечица, сви лепо обучени, измивени и очешљани.{S} Кад |
д вас него <pb n="63" /> братску љубав, и не био што сам ако за шта било досадио.{S} Што ти каж |
ме дану.{S} Иде из чаршије запурен сав, и кад стиже кући спусти токачу пред врата, уђе у оџакли |
не издржава и почитује ме као старијег, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и бел |
у башти, премештала се из хлада у хлад, и, час по час, ујкала на јастреба.{S} Видосав је био на |
Још мало па неће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види д |
ку! — отима се Видосав.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Т |
шевину" коју воли толико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре уз |
пропасник, и да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састанку тражили његову Јошевину за |
.</p> <p>Она уђе полако, погнуте главе, и приђе му руци.</p> <pb n="131" /> <p>— Жива била, Руж |
ту: ја морам бити други Симо из Мораве, и истрајаћу овде међу овим безјацима, па ће доћи време |
две чантре од телећака, беле и рутаве, и једну <pb n="37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у ш |
о је довољно земље за сваковрсне усеве, и једну њиву, која се звала Лакин Лаз, изабра за један |
а тај усев није ни за стоку ни за људе, и нико није знао шта је, док није Видосав објаснио: да |
о себи неповољно, њега то једи, гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто |
тога?{S} Чиновник данас јес сутра није, и што да облећем око њега и да се припијам уз власт као |
у да с тим човеком седне и коју попије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим приликама: кад |
итујеш господина учитеља и све старије, и добро се владаш, да нас не осрамотиш!</p> <p>— Хоћу, |
иза стабљику.</p> <p>— Велиш, Тодосије, и ово ће нешто вајдити?</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Ти |
зоре, па се спреми, на двоје на троје, и отвори.{S} То беше његов пријатељ чича Антоније.</p> |
ејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семеном засеја једну од најплоднијих њива код кућ |
се болест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд да се то мени деси!{ |
="16" /> брцима.{S} Он се поносио њиме, и да му подолази као озбиљном човеку, он би га провео с |
Он оћуткује, мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи да се ма |
скупштини.</p> <p>— Господине капетане, и ви браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и ка |
у врху старији људи, па млађи, па жене, и совра се отеже преко целе куће.{S} Прекрстише се и об |
ути, дима, шикће, па по неки пут викне, и све то прође као да ништа није ни било.</p> <p>Видоса |
Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта провуче онуда.</p> <pb n="164" /> <p>— |
прочевља.</p> <p>— Право велиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао н |
</p> <p>Она се смејури, гледа преда се, и тек по неки пут погледа у њега.</p> <p>— Шта ћеш више |
да ти кажем, Руменија... некако ми се, и иначе, тешко наканити да то учиним.</p> <p>— Што ли т |
еханџијом код кога свраћа и веже кљусе, и са занатлијама који му каткад штошта раде.{S} Свима м |
д куће.{S} Ту ће чувати имање од штете, и радити ситније послове!{S} Тај је посао подесан за ње |
и стално и у осталим њивама и на врсте, и обрађивати онако како раде људи који су то изумели.</ |
елду, да не остане беспослено земљиште, и то је питање скинуто с реда.</p> <p>Тако нешто било ј |
ести како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то старешинство, и та главобоља, да га слушам као роб |
ли!{S} Цареви и краљеви па немају деце, и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни јед |
ом женом Ружицом и његово троје дечице, и њему уступам све моје имање кретно и некретно, да на |
“...{S} Па још наплетемо двојином више, и чудимо се што нам нико ништа не верује.{S} То су женс |
вљаника, истребише камење игде који би, и набацаше га у један крај, ископаше рупчагу за буњак ч |
инство, тај човек не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде виде |
и даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да то што пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и д |
а, већ озбиљан човек који зна шта ради, и да од тог рада има користи за сељаке.</p> <p>У току т |
мима, па остану до неко доба у чаршији, и кад око поноћи дође кући, он пијан.{S} Срећом нема рђ |
, брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Није него да вежем пару у х |
да, да ради као што су му стари радили, и то је све.{S} На том имању њиве су без изора.{S} Може |
кли и уговорили и код власти потврдили, и ја му казао: „Ти, синко, Видосаве, да почитујеш мене |
S} Тишина... само се чује птица у гори, и, час по час, шушне лишће на поветарцу... „Нема га... |
дизати шуму и корисно је употребљавати, и таке науке што користе сељаку.{S} Види се да је тата |
ено склони с њиве док се не отера кући, и мало наслона за стоку да не кисне.{S} Њему је главно |
о у сиротињи и овде у домаћинској кући, и биће сретна с њиме где буде.</p> <p>Овде, истина, има |
мало више говори и у говору се пребаци, и шта је то тако страшно да би га могао омрзнути.{S} По |
да само радим и диринџим, већ посинак, и више знам него ти!“ — вели му он...{S} Чича Витор кој |
ије, сели један до другога, као и увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављеви побратими, |
да је то све истина: и да си пропасник, и да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састан |
ма, како ће се руковати његовим имањем, и хоће да његов посинак не буде слуга у његовој кући, н |
ну трлу од чатме и покрио је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да се привремено склони с њиве док |
ње пресрећу с неповерењем и подсмевком, и тиме онемогућавају да свет прима што је добро.{S} Ако |
је место.{S} У сарачани беше крв и лом, и Видосав се дуго размишљао док се решио да то рашчисти |
ерали су сви заједно, за једном софром, и слуга и баба Вујана, па сви спавали <pb n="56" /> на |
рбе чутуру и колач, извезен са вуницом, и неколико јабука, те турише на сто, у врх совре.{S} Ст |
то она види.</p> <p>Опија се сваки дан, и од мало се опије.{S} Она не може да му забрани да пон |
дости родитељској.{S} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> <p>Он ху |
оје колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре н |
S} Ево му, ако хоће, и то старешинство, и та главобоља, да га слушам као роб, само нек: не виче |
о је почео и много би штошта ново увео, и за неколике године показао би свима да је боље оно шт |
не, одведе га у механу у коју је одсео, и ту, на тенани, оприча како је у ратарници: како живе, |
о га, тукао га.{S} После навикоше тако, и нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће |
о говорити, ко зна, је ли то тако било, и што причаш што ниси очима видео и на шта се можеш зак |
дбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о томе говорили, |
лом у коме није ни једно перо измењено, и са старим у пола трулим бадњем.{S} Свега што је, ту у |
о брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како хоћеш...</p> <p>Она мрдну раменима:</p> <p>— Шко |
Још се ни с ким није судио ни парнично, и по њему може суд и не постојати.</p> <p>И са првим су |
ло, било! — додају други.</p> <p>— Ето, и за тога Виторовог посинка!{S} Шта ти не чусмо и за ње |
p> <p>— Господине капетане, и ви браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти |
ча Витор узе своју хартију, тури у џеп, и полако, погурених леђа, изађе из заседања...</p> </di |
шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе твојом кесом...</p> <p>Чича Витор обори поглед |
у, па се надвири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин посао.{S} Пита колико је нахватала |
, сваку тапију, и, да ти кажем, уговор, и да прибележи шта хоћеш и кредом и писаљком.</p> <p>По |
, па оде у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у по |
јутро поранио он као обично, у расвит, и спрема се да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозив |
али?</p> <p>И настави се песма и кикот, и оде тако, дубоко у ноћ...</p> <milestone unit="subSec |
да га групише и подведе под један плот, и ту најпре страда комшија.</p> <p>А чича Витор највише |
, а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе твојом кесом...</p> <p>Чича Витор о |
е Видосав.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за ру |
лето, сазва једну велику мобу за жетву, и на исту позва све своје пријатеље из целог села.</p> |
="31" /> је и дворила покојну Руменију, и пред смрт није одмицала од њене постеље, те је остави |
та сваки позив од власти, сваку тапију, и, да ти кажем, уговор, и да прибележи шта хоћеш и кред |
и неприметно баци се на једног у мраку, и погоди поврх високог феса.</p> <p>Онај се трже:</p> < |
абави бољи сој говеди, краву колубарку, и стараше се да се тај сој размножи.</p> <p>Људи гледај |
год нарезато на њихову кућу, за војску, и увери се да је записано да даду товарног коња са приб |
морам да идем у Краљево да учим школу, и немој да казујеш бабу док ја не одем тамо,“ — прича м |
гова, с којима је свршио основну школу, и од својих вршњака по годинама.{S} Све на њему чисто и |
м хоће да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као моју децу.</p> <p>Председник уда |
шио се да је посеје он, на своме имању, и Видосав га је научио како ће то учинити.{S} Сад види |
се, овог јутра, задржа подуже у вајату, и изађе пошто сунце изјутра.{S} Ружица му принесе воду |
карлице, да јој сучеш цевке на витлићу, и то.</p> <p>Али она салетела да јој каже и он јој мора |
ле, шта је најбоље пролазило на пијацу, и какви су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу за |
н обеси чантру о клин, па тражи Јовицу, и што ради један то и други: или су по воденици, око ја |
идосав се снебива...{S} Затим узе чашу, и рука му задрхта.</p> <p>— Здрави сте и добро сте дошл |
да ме ухватиш преко среде да ме држиш, и натуткаш ону голадију да ме изудара као брава.</p> <p |
p> <p>— И суд му је дао старјешство.... и мене одгурнуо од имања као распикућу... и то се чуло |
тераће се онај ко не ради како треба... и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотл |
он мисли да му се цео свет подсмева... и да пропаде с главе.</p> <p>— Тако је, брате...{S} И ш |
може.{S} Него велим не ваља за њега... и за његову будућност, дете...</p> <p>Она занеме.</p> < |
дотле...{S} А ти гледај своја посла... и немој да сузиш као дете... већ гледај своју децу... н |
има...{S} Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да |
о је било: бабо одранио јутрос у суд... и тамо викао и дерњао се како сам пропасник и распикућа |
баш на овој жени...{S} Вредно чељаде... и да ње нема у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог |
<p>— Говори зато што му се тако може... и што тако хоће... да ме лакше истисне с имања...{S} Ја |
ти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја п |
оје смо затекли.{S} Зар то није боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису надали дреку на ње |
..{S} Његова кућа...{S} Његово имање... и све...{S} Он је влас’ан да уради шта хоће...{S} Само |
мевају, он клоне и нема воље да ради... и онда сам себе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га бо |
.</p> <p>Видосав је упамтио ове речи... и настао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</ |
подине, рецимо... кад сам ја... овај... и моја покојна Руменија... — замуцну чича па се маши у |
— поче Филип.</p> <p>— Добрим, увек... и добро сте ми дошли!{S} Седите!{S} Видосаве, дијете, с |
{S} То му не ваља...{S} Сад пије сам... и чудо ми је што крије од мене: нашла сам једно чутурче |
озборити:</p> <p>— За то те не питам... и нисам те звао за ову совру да ме хвалиш...</p> <p>— Б |
огме... његово имање... његово право... и све...{S} Јакако... — проговори с муком и с неповерењ |
ор, него да му се избије старјешство... и ако хоће да ради нека ради, ако неће нека иде, па да |
>— Знам, бабо.</p> <p>— Изучио много... и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата |
ем: ти си ми највећи пријатељ у селу... и... је ли оно поштено код Варагића?</p> <p>Па се ућути |
мене одгурнуо од имања као распикућу... и то се чуло свуда... по чаршији и селу...{S} Брука, мо |
:</p> <p>— Па што ме онда запиткујеш... и што ме узнемираваш...</p> <p>Она се ухвати за очи:</p |
изјавио пред судом да је то све истина: и да си пропасник, и да се водиш из моје главе, и да см |
сретна с њиме!..“ И сретна и задовољна: и тамо у сиротињи и овде у домаћинској кући, и биће сре |
онај ко не ради како треба... и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја |
и леп дан, па се искупи много мобилаца: и жетелица и везилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; ж |
поодавно, али ја га призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољ |
цу, ради што може и уме, имам шта хоћу: и појести и попити, имам и пара задовољно“...</p> <p>Ум |
ј смеје на мене, он ме нешто исмејава"; и у стању је да о томе размишља по читав дан, да ћути з |
ђе какав чеп и помисли: „Требаће и он“; и спусти га у чакшире.{S} Колико се пута решавао да све |
кукуруза поседало и мушко <pb n="40" /> и женско и старо и младо, а у среди наложена велика ват |
т.{S} Али, ипак, дошао је <pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те су помагали колик |
то и то“, — свршим посла <pb n="18" /> и идем кући.{S} Ако му дадох једну каву на пиће добро и |
то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико се радовао томе, у толико му је био тежи ова |
синка!{S} Шта ти не чусмо и за њега!{S} И све сама лаж!</p> <p>— Море, свет к’о свет! — одмахну |
пио му...{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећете људи, то је човек, онај и |
као, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више него родитеља...{S} Хајде да по ј |
не знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећете људи, то је човек, онај исти Видосав!</p> <p |
чати.{S} Да чује бабо, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— А што је љут?</p> <p>— |
<p>— Шта, полако?{S} У кап!{S} И ти!{S} И ти!</p> <p>Па провири на врата:</p> <p>— Ружице!{S} О |
себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети, све бега од људи по окрајцима |
ине!</p> <p>— Шта, полако?{S} У кап!{S} И ти!{S} И ти!</p> <p>Па провири на врата:</p> <p>— Руж |
своје шаке.</p> <p>— Говоре по селу!{S} И ти слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја до сад терао? |
ли се не може даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је сто грехота! ..{S} Не’ш, синко! ..“ — броји |
Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, нек то остане међу нама... стар сам |
, пиштољ и по неки струк босиљка....{S} И соба замириса чистоћом и босиљком...</p> <p>У другу с |
ујало но окрајцима иза грађевина....{S} И шта ти све не порадише!</p> <p>Све њих двоје, Видосав |
ди, нек јаше, нисте му ви купили“...{S} И још веле....</p> <p>— А ко то вели, Вићентије?</p> <p |
капке и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад мало доцније погледаш, оно сели обојица на кладу |
вету, у слами, у њему љута ракија...{S} И много пуши дувана, како који дан све више...</p> <p>„ |
и га у руку као покојног родитеља...{S} И, нек остане међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: в |
к нема: скромна, мирна и послушна...{S} И он и она били су млађи у кући и имали су само да слуш |
једно детенце ма било као песница...{S} И док је тако обишла све угљеваре, изугризала свакојако |
к да пије, да тера сичију са срца...{S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — ре |
, човек предлаже, а Бог располаже...{S} И ја велим: може човек нагињати куд хоће и скрајати пла |
је сретно!“ једва дочека Тодосије...{S} И вели мој Миле: „Видосав каже: „Сутра да изведемо кмет |
и и почитовати као своје родитеље...{S} И ти си од сад наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се |
де, па мало, мало, а њега нестане...{S} И нема га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; ма |
о, здравље Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим ма |
с главе.</p> <p>— Тако је, брате...{S} И шта да му кажем <pb n="103" /> на то?{S} Ја не умем н |
:</p> <p>— Нек ти је сретно, дете...{S} И нека ти је проста моја нега родитељска...</p> <p>Ружи |
од тога нема Бог зна какве штете...{S} И откуд је, онда, распикућа?{S} Тај бабо слуша свет... |
одицу <pb n="122" />, она ти ниче...{S} И сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и ос |
да моја нога не стане на састанак...{S} И тако вели Миле: скупило се доста људи и поседали на с |
ити.{S} А овако, трапам ли трапам...{S} И што волим друштво!{S} Ево овако искрено друштво! ..</ |
ецимо, тетка... да толиким имањем...{S} И јесам ли ја то заслужио...</p> <p>— Дорастао си ти... |
ехане...</p> <p>— Истина је, бабо...{S} И у нас понеки трчкарају око тога пустог кмества..</p> |
а, а овако лако је доћи на готово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> |
по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити, онда, велимо, |
прида, и данас ће да у’вате земљу...{S} И све крију што раде, али мени то доставише пријатељи и |
у него да седне на народну грбачу...{S} И знаду га и цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде |
, није то тако као што ви говорите..{S} И веле: „Како он може дозволити да се никако не пита у |
и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не сме ништа пропастити већ прикодити, а |
твоју реч слуша, а Тодосијеву свиђа.{S} И чујеш ли шта говоре људи?</p> <pb n="74" /> <p>— За њ |
о.{S} У кога има стида има и образа.{S} И сви његови ваљају: његова Ружица, радна жена и образи |
е, а стиже време за сејање кукуруза.{S} И ту имаде да унесе нешто ново у село: нашао је да је п |
е и оде преко <pb n="81" /> вотњака.{S} И док је скочио неколико корачаји, смотрио је баба и ви |
оветно доба истргнути имање из шака.{S} И да је Видосав дужан држати славу моју и служити моме |
еље и донио...“ на прилику — ћурана.{S} И погледаш, чича Витор седи за совром, а Видосав стоји |
чно познајем од пре тридесет година.{S} И ти ћеш ми за то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те п |
и док се он окрену, Видосава, неста.{S} И тај га дан не виде.</p> <p>Сутрадан Тодосије накастио |
е ја имам да благодарим док сам жив.{S} И нећу пред њим нигда запалити.</p> <p>— Што то, опет?{ |
исте успомене и исте погледе на све.{S} И ако су им куће биле подалеко, није им сметала даљина |
, па да не пуца брука, пусти му све.{S} И сад само гледај шта Качерац зна.</p> <p>— Тако му и т |
ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али...</p> <p>Ово пусто „али“! ..{S |
дугује ништа ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порезу за прошло полгође.</p> |
оме би он смео поверити своје имање.{S} И рекао је да нема радника човека у нашем селу.</p> <p> |
пријатељи, а за мене се не брините.{S} И не тражим ништа од вас него <pb n="63" /> братску љуб |
за зенгују, да <pb n="51" /> узјаше.{S} И чича напред на коњу а он за њим, па право цркви.{S} М |
ло у очи натерао га је да се понови.{S} И Ружица је набавила по неку хаљинку, па су поновили и |
он то видео у толико имућнијих људи.{S} И тада му блесне пред очима имаовина Сима Моравца у ког |
нили су се радом и слогом у задрузи.{S} И овако ожењени, матори људи, па кад нужда пригна, они |
е би могао Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако се с киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избег |
о почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад су били на сиротињском имању, радом су се отимали |
им чарапама и опанцима, други човек.{S} И засјаја радост на лицу свију укућана.</p> <p>У том се |
сва тројица побратимили с Видосавом.{S} И тада су се љубили и цмакали до миле воље.</p> <p>У то |
и и лењи, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже |
ину прегрешио, као да би се поримио.{S} И ове године дође он од воденице у очи тога дана те се |
Добри су и нису скупи, — вели Витор.{S} И онда Видосав приповеда све редом; где је био, с ким с |
год ради, све чисто, лепо и у реду.{S} И у кући послује у свему и замењује мајку и баба-Вујану |
“ — мисли чича и носи је у сарачану.{S} И тако то стоји годинама и све брњице здраве и читаве.{ |
аког је и друга нашао: своју Ружицу.{S} И она је из сиротињске куће, чељаде што уста има језик |
сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити — теши се она.</p> <p> |
би се заорила песма и нашао гајдаш.{S} И Видосав се увеселио, зноји се по челу, слободније се |
лепао сикиру <pb n="61" /> у руке..?{S} И ако Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, служ’те се!..< |
кад се свет угледа с његовог имања?{S} И зар му није жао кад се свет угледа сад с Тодосијевог |
говори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; тераће се онај ко н |
но било ако ти је узео старешинство?{S} И зар због тога да се толико заборавиш и изгубиш!</p> < |
p> <p>— Добро ми дошао, нови коншија! — и залеће се те се пољубише.</p> <p>- Боље тебе нашао, к |
икнути:</p> <p>— То је син оног онде! — и пружи прст на шупу капетанову.</p> <p>Дамљан се обазр |
рисети:</p> <p>— Јест, да идемо кући! — и одјури да доведе коња.</p> <p>За час га приведе пред |
а зађе Видосав:</p> <p>— Добро дошао! — И са свима се здрави, с некима рукује, а они га отпоздр |
детелиште, но то што га ти заораваш! — И окрете се кући.</p> <p>Витор оста гунђорећи и псовају |
Ђурица застаде и покупи веђе на чело, — И мора човек да пије, да тера сичију са срца...{S} И мо |
да ћеш... да нас истераш... бабо! .. — И бризну у плач.</p> <p>Сојка, која се беше привукла до |
у“, па ја се залетим и упознам се.... — И ту исприча како се <pb n="26" /> упознао са неким шљи |
па, овај...да други одавде из села... — И ту се загрцну.</p> <p>— Опет она! — подвикну Витор. — |
S} Моли Бога што си под мојим кровом. — И у себи му опсова оца голог.</p> <pb n="92" /> <p>У то |
ови свет.{S} Још он тера ветар капом. — И онда поче причати и дуљијати каки је овај млади нараш |
пријатељу, — пљеска Витора по рамену: — и на готово долазиш, брате...{S} Само да сачуваш што је |
ово ми овде, код овог нашег домаћина — и пљесну чичу по леђима.</p> <p>Тодосије се осмехну, а |
ушањ у шевару.{S} Трже се и обазре се — и угледа Видосава!{S} Накупио сувога грања по шевару, у |
ао да ћу посејати ону голет на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јестратије...{S |
осаве?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— И казао суду: мој посинак почео пропастити моје имање и |
</p> <p>— Хвала ти, Вићентије!</p> <p>— И још веле: нико у селу не зове: ово је на, пример Јоше |
170" /> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— И пре смо бирали!</p> <p>— Нисмо бирали има три године! |
о, шта хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>— И не знаш.{S} Ништа и не знаш.{S} Све се правиш да нешт |
е л’ де?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— И што да ме он учи и саветује?{S} Тако дође по неки на |
нађе.</p> <p>— Не брини, бабо!</p> <p>— И пољуби га у руку и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Б |
ш, синко!</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И данак од Ђурђевдана.{S} Скоро ће вакат и њему!</p> <p |
уку увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И направи му места где год те нађе.</p> <p>— Не брини, |
ну школу.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И да учиш добро, да почитујеш господина учитеља и све с |
вада коси четири пута за лето!</p> <p>— И пет пута за лето!</p> <pb n="79" /> <p>— Па баш и да |
љу...</p> <p>— Јес’, комесију!</p> <p>— И комесија разреже порез и каже: у селу Врљугама косе ј |
воља...{S} Изгубљен човек!...</p> <p>— И Витор је красан човек!...</p> <p>— Нема онаког домаћи |
...</p> <p>— Кад чује влас’...</p> <p>— И каже влас’: у селу Врљугама по четири пута косе за је |
о...{S} Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>— И убиће те! ..{S} Попрешће те моја со и мој хлеб! </p> |
лаћају два пута више порезе...</p> <p>— И онда ударе порез! ..</p> <p>Сељаци сви у глас:</p> <p |
вао и хвала им што су дошли...</p> <p>— И твоји и моји, синко.{S} Само се потруди да се не осра |
и.{S} Не сме нигде да погледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три м |
о ти беше име?</p> <p>Он каза.</p> <p>— И кажем суду и саслушам се: овај човек, Витор Микачић и |
; није ме та добрина мимоишла.</p> <p>— И ја горим паре пред очима.{S} Деде да по једну запушим |
ем како уме, — додаје Видосав.</p> <p>— И после, ја мислим шта ли он хоће с тим што ме навлачи |
празнику! — отима се Видосав.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухва |
ија?</p> <p>— Јес’, господине.</p> <p>— И да поништиш уговор о усиновљењу?</p> <p>Чича заћута.< |
нам да је тако, чим се надуло.</p> <p>— И ова се болест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо |
гарке и наслони главу на руку.</p> <p>— И, право да ти кажем, Руменија... некако ми се, и иначе |
<p>— Чули смо за његову кућу.</p> <p>— И овај је вољан човек. али... ето тако...{S} Божја воља |
вети!</p> <p>А Витор одговара:</p> <p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Вид |
тор скочи и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не дам, да ћу погинути на овој по |
рдну раменима...{S} Па додаде:</p> <p>— И много је љут, бабо...</p> <p>— Како... по чему?</p> < |
жицу, док се накани да помене:</p> <p>— И велите на њему је пореза од свег имања?</p> <p>— Јест |
p> <p>Опет поћута, па продужи:</p> <p>— И суд му је дао старјешство.... и мене одгурнуо од имањ |
сркну чашу ракије па продужи:</p> <p>— И уме да израчуна шта хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рач |
усти глас као да шапће на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам у Бога... није човек од реда. |
.</p> <p>Онај Ружић поче опет:</p> <p>— И да вам кажем, вели Виторов посинак Витору: „Не умете |
ом и нанишани на десну страну:</p> <p>— И ови, овденак, Ружићи!{S} Нису велики домаћини, а нећу |
<p>— За њега, је ли Вићентије?</p> <p>— И за тебе и за њега.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Ш |
:</p> <p>— Шта још веле, сине?</p> <p>— И веле... више ништа.{S} Бабо суче бркове, а чича Јестр |
ла?</p> <p>— Ко то каже, бабо?</p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш нове обичаје у мојој кући и н |
код колибе.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— И синоћ.{S} Јуче нисам нигде ишао.</p> <p>Антоније врти |
42" /> <p>Момци подврискују: _</p> <p>— И-ју-ју! ..</p> <p>А на то се одзивају из комшилука, са |
ли наши стари од памтивека...“</p> <p>— И вели он, Видосаве: није ово кућа Коружића, да толико |
е видимо.{S} Твој син Ђурица.“</p> <p>— И вели мени Ђурица: „Опрости мајка, ја морам да идем у |
не — вели Мијат.</p> <p>— Ништа... чес’ и поштовање...{S} Извол’те, служите, се — вели чича и о |
припијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ и поштовање свакоме; ако ми треба власт, ја јој одем св |
био га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И сретна и задовољна: и тамо у сиротињи и овде у домаћи |
говори: „Ћути, не плачи, ето остаћу...“ и буде дан, два, па га нестане.{S} Не заустави га нико. |
ошли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ И трчкара час на њиву час кући.</p> <p>За тај дан набав |
знаш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао друкчије него остали сељаци.{S} |
и крештећим гласом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати.</p> <p>Чи |
е дозивају: „Пошто су улари на вашару?“ и пружају прст на њега, а мене стид, — кумови смо...{S} |
ах до детелишта сеје кукуруз „американ“ и већ две године како тај кукуруз сазрева као што треба |
</p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и |
д пивницом.{S} Чељад су била у послу, а и они су волели да су сами, зато домаћин сам наточи ста |
у, те их је наместио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слободн |
брука и нека се он смири...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан и радник.{S} Ономад је осекао тр |
већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави држаљицу на секиру, мотику, будак... — прич |
ије ваљало и како је то утицало на баба и остале...{S} Погледа за њим подуже, па оде полако кућ |
тора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и свога тату, али не може да затвори очи и затисне уши, |
очио неколико корачаји, смотрио је баба и видео чудо што није досад било: чича Витор заорава де |
и чељад из Качера, приљубише се уз баба и трче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели им криш |
>Колико сам попио, брате?{S} Питај баба и кога хоћеш...{S} Шта је било ако сам казао...{S} Чудн |
њи сваке године, па <pb n="69" /> треба и они да имају или овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се |
како тај кукуруз сазрева као што треба и од њега има два пута више прихода него од „осмака“.</ |
/p> <p>— Ја сам мислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се |
помогне стара служавка, висока, пргава и сипљива жена од шездесет и неколике године, која нема |
кретно, да на њему ради и мене издржава и почитује ме као старијег, и да ме Видосав по смрти са |
ао да верује сам себи да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико се радовао т |
ли то је зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и стара за све од најмањег д |
иноћна, што ми поједе два најбоља брава и шћаше кућу растурити од хуке и беса?..{S} Па да су мо |
гао, па с Ђурицом и Грујицом реде брава и спремају ватру да га пеку на равни.{S} Ружица у вајат |
беше на смирају.{S} Небо се проведрава и мраз стеже.{S} По кући клопарају лонци, кашље и кија |
јој је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{S} Већ велика девојка, уме да ради сваки |
чину с ливада, проби густа зелена трава и зазеленеше се поља, размилеше се овци и млади јагањци |
гови пријатељи пружати прст на Видосава и потаркивати свађу.{S} На пример чича Вићентије...</p> |
има их који њему у пркос хвале Видосава и веле: да не би њега не би село сазнало за многу новин |
, ипак, стрепи кад ће поменути Видосава и шта ли ће рећи о њему... сиромах он, да је знао да је |
!...{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосава и огласио га за распикућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће |
и оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што два и два на копље набија,</l> <l>Преко себе у Ситницу тура |
отвора мога.</p> <p>Чича Вићентије зева и искреће главу у страну: </p> <p>— Тако и јесте и нема |
је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с колена на колено, док је Србина,</p> |
чује шта то бата вели кад нешто попева и маше рукама, па се привуче полако, варакајући се иза |
ве!{S} О, Видосаве!</p> <p>Он се одазва и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш сијасета!< |
ека цену и тако стоји док не роди шљива и онда продаје стару а пече нову.</p> <p>Он држи да сва |
сваке врсте: ранка, маџарка, белошљива и трношљива.{S} Усред вотњака качњак од десет држалица: |
дам и мерим: што се њега тиче моја њива и моја ливада?</p> <p>— Нека сваки располаже својим има |
и сељаци и застајали поред његових њива и врта, разговарали се и распитивали о свему томе.{S} О |
ему је главно то, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју |
здрављу, побратиме!</p> <p>Он се рукова и не рече ни речи.</p> <p>— Буди јунак!{S} Немој ти... |
којим је, доцније, имао ваљаних послова и користио и себи и другима, а људи се чуде како је сме |
лач с Витором, узе буклију па одмолитва и наздрави Тодосију, а Тодосије наздрави домаћину.{S} З |
е може се поуздати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Витор пр |
вљају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружица вене, бледи, суши се, стари.{S} |
њу усну, па гледа преда се.{S} Канда га и роса попала и овлажила му коштуњаве руке и сухе образ |
нико...</p> <p>Навикоше сви тако, па га и не заустављају и не воде рачуна о њему као да га и не |
S} Казаће му какву лепу реч, умириће га и задовољити, нек се све изглади што је међу њима.</p> |
.</p> <p>Видосав узе цедуљче, отвори га и гледа га укоченим погледом.{S} У њему стајаше ово: „П |
лагудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> |
едне на народну грбачу...{S} И знаду га и цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде тамо, па с |
вади онај табак иза копорана, окрену га и обрну.{S} Види само нешто шарено и онај печат као пот |
тој радости родитељској.{S} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> <p |
и и стаде воденица, а дотле се исполага и сено што беше у Јошевини, те се Витор пресели кући.</ |
<p>— За Видосава?</p> <p>— Ја, за њега и Тодосија.</p> <p>— Ене!{S} А шта је то било?</p> <p>— |
па терзија реже, шије и шара и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је свако његово чељад |
брадовао кад се срећа осмехнула на њега и позват у Микачића кућу!{S} Он, који је увек био млађи |
човека у селу, ми издражимо очи на њега и пратимо му сваки корак: ко је, шта је, што је дошао, |
} Ђурица и Јовица нису одмицала од њега и његове Јошевине.{S} Каква радост за чича-Витора!{S} Ђ |
знаш ти њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навикао.{S} Свак |
о је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</p> <pb n="148" /> <p>Али, што је било, било |
с сутра није, и што да облећем око њега и да се припијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ и поштов |
аб на пићу.</p> <p>Он се загледа у њега и промуца:</p> <p>— Зар ја? ...</p> <p>Чича Витор одмач |
прича све.{S} Ратарац се загледа у њега и осу повику на чича-Витора.</p> <p>— Стар човек.{S} Ни |
> <p>Она црвени, чепа, погледа и у њега и у под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ово што с |
<pb n="96" /> <p>Видосав му назва Бога и приђе руци.{S} Он скочи и укоси се:</p> <p>— Бравос, |
Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветити.{S} Увео је у кућу зрела |
<p>Он се осмехну:</p> <p>— Како за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она није за г |
и његова рада, па да ту причека свакога и слободно му у очи погледа.</p> <pb n="67" /> <p>Чича- |
ћутљив, склањам се и презам од свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме погледити.{S} |
неколике године, која нема нигде никога и ту служи у Витора од пре десетак година.{S} Служила < |
сви заједно, за једном софром, и слуга и баба Вујана, па сви спавали <pb n="56" /> на једној п |
не.{S} Видео је од Пере чика-Рајина, да и он има своју овцу у задружним овцама те му се јагњи с |
а се да <pb n="165" /> види тај рад, да и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и његов рад...{S |
...{S} Тера ме нека добрина по суду, да и вама досађујем.</p> <p>— Шта је, брате? -</p> <p>— Из |
и:</p> <p>— Чес и поштовање...{S} Па да и пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S |
ваља радити.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако је, брате!</p> <p>— А не |
Витор прави се невешт и уздржава се да и пред најбољим пријатељем искаже ма шта неповољно о по |
амо с том разликом што Тодосије држи да и у раду треба имати мере, треба радити онолико колико |
конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју |
— Ко би могао приморати Витора да му да и старешинство, да он није сам пристао и уступио му...{ |
а и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца брзо свикоше и престадоше |
осије збира богате прихода од тога рада и да је то научно од његова посинка, покајао се у души |
, пространа и видна, подељена за говеда и кљусад, а уз њу телечар за телад.{S} Пролази сви са с |
и и обрађивати га како им је радио деда и чукундеда; треба показати нешто савршеније и практичн |
ваш за Чолопек.</p> <p>Витор само гледа и трепће.</p> <p>— Нек стече он, па нек уситњава, а ова |
ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа и чека шта ће рећи.{S} Док ће један подвикнути:</p> <p> |
овога, други оног.{S} Капетан их гледа и ослушкује.</p> <p>У том се подиже Дамљан Ружић, који, |
гледа му у очи.</p> <p>Витор их загледа и претура по руци:</p> <p>— Нису скупи.</p> <p>— Бога с |
да сад треба да то све обиђе, разгледа и дохвати својом руком.</p> <pb n="146" /> <p>— Ружице! |
ери? .</p> <p>Она црвени, чепа, погледа и у њега и у под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли |
уци и поклони се.{S} Он је само погледа и мрдну главом.</p> <p>Она стаде као пред иконом:</p> < |
њу:</p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, на прилику, стао на по пута, па да те ту оставим!{S} |
совки и погрда, и прав и крив, од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао |
досав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не сме ништа пропа |
о између дуга, он замазује лојем, скида и отире буђу и паучину.</p> <p>Затим оде у амбар, завир |
се размахнуо, изашао пред кућу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија.</p> <p |
а, велимо, да ово што смо са сила труда и зноја стекли, оставимо некоме од нашега рода.</p> <p> |
А ја велим!: нећеш, синко, док је суда и закона..{S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p>— Каку Јошев |
а Краља у Студеници — погрбљеше се леђа и набраше се боре на лицу.</p> <p>Тада се престаше вајк |
, у њој поређана бурад, чиста, без буђа и паучине, пуна вина и ракије; амбар с пуним пресецима |
д си навро!</p> <p>Један трчи више јаза и виче:</p> <p>— О, бабо!{S} Хајде ’вамо сад!</p> <p>Па |
:</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он каза и како се зове и одакле је, све поименце.</p> <p>— Које |
и пукотина или обијен малтер, он замаза и окречи.{S} За тај посао није му требао мајстор, јер ј |
треба власт, ја јој одем светла образа и велим: „Господин’ капетане, ја имам посла код власти, |
нашу школу један младић из вашег среза и изјавио жељу да се школује у ратарници.{S} Толико љуб |
п преко себе на рпу окомишаног кукуруза и клипови само сукћу и један други сустиже.</p> <p>Дома |
.{S} Чудна ми чуда што сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми највећи пријатељ у селу... и... ј |
а, Видосаве?</p> <p>-— Како, шта?{S} Ја и бабо сломисмо колач...{S} Што би, би... више га нико |
Ама не знаш ти њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навикао.{ |
се овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти каст |
расе.</p> <p>Јовица се загушио од смеја и непрестано виче:</p> <p>— Како смеш тако?</p> <p>А Ђу |
, благо теби!</p> <p>Ратарац се засмеја и полако се издвоји с пијаца да разговара с овим непозн |
аш само да служиш.</p> <p>Он се насмеја и удаљи.</p> <p>— Па почех вам причати: иде онај чика п |
о га притиште озго на теме, па убезвија и не умеде да проговори.{S} Клонуше му и ноге и руке, п |
брњица разне величине, опуте, фишеклија и кајиша позеленелих од буђа, кутија без дна, чутура са |
реч.</p> <p>Кад би да се износи буклија и ломи колач, њега не би у оџаклији.{S} Чича изнесе бук |
тргне и падне му на ум његова Руменија и она зимска ноћ, кад су <pb n="76" /> седели у старој |
рати на столицу и само гледа у Антонија и трепће.</p> <pb n="113" /> <p>— А ја велим: нећеш мор |
5" /> те се изви пламен високо и обасја и онај крај где сеђаше Тодосије са још двојицом.{S} Они |
је него да вежем пару у хиљаду завезака и да јој будем роб до века, — вели Тодосије.</p> <p>— З |
ку власт.{S} Кад попије трећу, она џака и глас јој крешти: час плаче и куне, час се смеје и бла |
ом од шаренице поњаве, тумара око оџака и келнераја, па обиђе столове и продаје лепиње и служи |
не може избити из такта паметног човека и натерати га да се заборави и оде у другу крајност.{S} |
ош с јесени те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање, он је поора и посеја |
>— А што, брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Није него да вежем |
— Ђурица!{S} Тодосије!{S} Ене! — повика и пружи прст на Видосава.</p> <p>Он им не умеле ништа в |
код детелишта, наднесу се преко врљика и посматрају.</p> <p>— Здраво мирно, Тодосије!</p> <p>— |
же гледати да он јаше његовог седланика и зајми његову стоку па на вашар и размеће се онолико?“ |
ужи:</p> <p>— Знаш оно.... за оног чика и ону удовицу...</p> <p>— Е, де, де... ала сте ви ђавол |
{S} Ако сте при речи, нек приђе девојка и узме обележје...</p> <p>Чича Витор погледа по гостима |
.{S} Тада је миран, не сметају му Сојка и Јовица, који се смеју кад он чита и церекају се као с |
чун, на прилику: седамдесет и седам ока и три литре, по тридесет и девет и по пара, и за час из |
ладића.</p> <p>Он слеже раменима, чепка и погледа по њима.</p> <pb n="181" /> <p>— Богме како з |
че стари пријатељ.</p> <p>Он опет чепка и слеже раменима.</p> <p>— Хоћемо да чујемо твоју реч! |
{S} Пред шталом наслон за кола волујска и коњска и прибор што иде уз њих...{S} Двориште простра |
шталом наслон за кола волујска и коњска и прибор што иде уз њих...{S} Двориште пространо као тр |
фес, извади некакву хартију из сандука и стрпа је у џеп, узе кукасти штап и окрете се деци:</p |
умеде ништа одговорити.....{S}Да, брука и срамота, моја Ружо!.. — помисли у себи: — па шта ћемо |
х истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И она је са зебњом очекивала кад ће |
..</p> <p>— Нек се чује.</p> <p>— Брука и срамота, мој Видосаве! ..</p> <p>Он не умеде ништа од |
к легне већа несрећа, нек не пуца брука и нека се он смири...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан |
тој извезеној сукњи, коју је сама ткала и шарала, у тесном чошном јелечету, са свиленом марамом |
гледан: мургасте и кудраве, вимена мала и чипава, рошчићи као паприке.{S} Каква има рачуна држа |
еда преда се.{S} Канда га и роса попала и овлажила му коштуњаве руке и сухе образе.</p> <p>Ружи |
> <pb n="92" /> <p>У том зајеча свирала и за тренут беше све живо у колу, сем оних стараца у го |
струг, већ седа у механу па поручи јела и пића, а у дућанима набави свега што му треба за кућу. |
уби у руку.</p> <p>После се споразумела и с његовом браћом и с његовом Ружицом и ижљубила њихов |
шмани осветити.{S} Увео је у кућу зрела и паметна човека,“ сродника своје домаћице с којим је к |
к и одахну.{S} Затим обриса зној с чела и окрете се.{S} За њим стојаше крупна жена у чистим хаљ |
> <p>Први члан услони врх оловке у чела и замишљено гледа у председника.</p> <p>— Другим речима |
метлом преко куће И тако се ослободила и заузела чисто старешинску власт.{S} Кад попије трећу, |
азговор:</p> <p>— Ја сам нешто смислила и велим, Виторе...</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Рекох да с |
пали по кући сем Ружице која је дворила и служила, завршена је ова пијанка тиме, што су се сва |
ворили, деца су се, да речемо, заречила и замиловала...{S} Сад да испунимо оно што Бог милује.{ |
и ведрих образа.{S} Чим је подевојчила и одвела на један сабор, почеше се јављати просиоци, св |
синка преко бела света!</p> <p>— Ђавола и тражи!</p> <p>Један од Коружића, што му се мало виђаш |
темељ, а зидове од опеке.{S} Биће топла и подесна да се не мора стока мрзнути.{S} Испод штале и |
а, и скупили се комишаоци.{S} Ноћ топла и мрачна...{S} Наоколо гомиле кукуруза поседало и мушко |
деци у ливаду.{S} Стока се већ напасла и пландује у хладу, а њих двојичица седе поред јаза, са |
од њега.{S} Деца су напредовала, расла и јачала, и скоро се изједначили као зечеви.{S} За једн |
а она је досад гледала само свога посла и није разбирала шта је међу људима.{S} Људи као људи, |
ју за леђима?{S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступи |
, и оно што има да је урађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо огра |
ко то жив човек научи свашта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро.</p> <p>— А |
ена на време, приноси чутуру, наздравља и радници се поткрепљују.{S} Кад буде време ручку, деца |
и гологлав више совре, нуди и наздравља и одговара на здравице.</p> <pb n="57" /> <p>Кад превал |
, виногради...</p> <p>Том кућом управља и тим имањем рукује газда Симо Моравац, човек у четрдес |
... што ’но веле... после мога родитеља и баба!</p> <p>Тодосије му одгурну руку и погледа га оз |
идосаве, да почитујеш мене као родитеља и свог старијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја у |
ш добро, да почитујеш господина учитеља и све старије, и добро се владаш, да нас не осрамотиш!< |
па да вајдим од ње...{S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он ће ме натерати да једног дана узмем мо |
ло више косице више чела, па то зачешља и углади, а у џепу му увек марама и по нека књижица.</p |
ји дан, Ђурица све више о томе размишља и разбира...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
>Сви на добрим коњима, са пуним торбама и теркијама.</p> <p>Кад ступише у двориште, стари Масла |
њу семе које се сеје у моравским њивама и како треба да пази шта ради, да се с њиховом кућом не |
оче га сејати стално и у осталим њивама и на врсте, и обрађивати онако како раде људи који су т |
кадове, платила све читаније по црквама и манастирима и доспела да се провуче испод ћивота Свет |
ју.{S} Витор се зацрвенио, мрда обрвама и живо се разговара са својим пријатељима Чича-Вићентиј |
погледа у њу, узмрда брковима и обрвама и узврпољи се.{S} Лице му се уозбиљи и мало зацрвене.</ |
ју у књижицу, а ћата претура по књигама и вели:</p> <pb n="147" /> <p>— Видосав Микачић не дугу |
а зна како је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе које се сеје у моравским њивама и как |
оме.{S} Он је избегавао у тим приликама и очекивао је док се покажу корисни плодови његова рада |
уговор гласно, одмарајући се на тачкама и погледајући испод наочара на Витора.</p> <p>— Је ли с |
.</p> <p>Један старији човек у цокулама и лаким похабаним хаљинама, сигурно какав пропали тргов |
озбиљно, час се шали са људима и женама и затура којекакве комендије.{S} Кад ко од тих прође по |
су човека кога је тежачки рад годинама и ломио и крепио.</p> <p>Од како зна за се навикао је д |
у сарачану.{S} И тако то стоји годинама и све брњице здраве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и п |
м стојаше крупна жена у чистим хаљинама и новом убрадачу, са крчагом свеже воде и убрусом.</p> |
н пандур у плавим војничким панталонама и копорану, са припасаним силавима, уозбиљио се, суче б |
с тобом?</p> <p>Он се мучи, мрда уснама и напослетку промуца:</p> <p>— Немој ме, Тодосије, моли |
ноје трле?“ А она поче успијати уснама и намештати кадивицу на глави.</p> <p>Заори се смех низ |
аци дим за димом, запљешта сухим уснама и прозбори:</p> <p>— Што не спаваш?</p> <p>— Спавала са |
уљама, чистом копорану и новим чарапама и опанцима, други човек.{S} И засјаја радост на лицу св |
на кревета, са застртим столом, клупама и столицама.{S} Зидови искићени сликама, цвећем и боров |
едали по собама, затурили се на клупама и столицама, замастили се па зевају, брекћу, пуше и при |
чешља и углади, а у џепу му увек марама и по нека књижица.</p> <p>То је можда једини ђак из тог |
упан човек, просед, у широким чакширама и пространом гуњу; за њим неки њихов пријатељ из суседс |
шта распознаје до бели зидови на кућама и мрачне сенке дебала од дрвећа.{S} Тишина... само се ч |
ка... одрастао је по домаћинским кућама и зна сваки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим с |
спремила нове чарапе с двојим вођицама и широки појас алове боје.{S} Видосав му покиселио опан |
ирока кревета за спавање, са шареницама и подшивеном ћебади, чивилук са хаљинама што се носе у |
е клупе застрте ћилимовима и шареницама и намести их како је у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка |
— Приставили сланине и бунгура..{S} Има и теби! ...</p> <p>— Умесили смо колач и испекли на про |
што је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{S} И сви његови ваљају: његова Ружица, радна |
добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Није н |
застаде, погледа у њу, узмрда брковима и обрвама и узврпољи се.{S} Лице му се уозбиљи и мало з |
угластом лицу, на пуним смеђим брковима и реткој коси, оставило је време незнатне белеге старос |
е су намештене клупе застрте ћилимовима и шареницама и намести их како је у реду.</p> <p>Доцниј |
азговара озбиљно, час се шали са људима и женама и затура којекакве комендије.{S} Кад ко од тих |
е мртав је.{S} Шума чува здравље људима и штити родну земљу од поплаве...</p> <p>Тек што је поч |
p> <p>Дружи се са свима поштеним људима и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} |
ав је брзо дознао за бабов суд о људима и његово мишљење о свему.{S} Често у вече, кад је лепо |
е смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људима и разговара:</p> <p>— Кад смо били на Пандиралу, па Хор |
о, срамота га од њега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку п |
изашао пред очи...</p> <p>У тим мислима и узбуђењу пропрати дан, а кући оде пошто се добро смрч |
дете, упознаћемо те с нашим пријатељима и предаћемо ти у руке све што имамо.{S} А ти ћеш рукова |
Тодосије.</p> <p>Он само мрда раменима и промеће ону цигару из руке у руку.</p> <p>— Шта је то |
!</p> <p>Она се снебива, слеже раменима и гледа <pb n="52" /> преда се.{S} Још носи затворену ш |
е паметно!</p> <p>Ђурица слеже раменима и оћуткује.</p> <p>— Ја сам мислио да је то дангуба и д |
ње и објашњавање.{S} Слегао је раменима и рекао: — Разумем, бабо...</p> </div> <div type="chapt |
чича Ружицу.</p> <p>Она мрдну раменима и обори поглед:</p> <p>— Не знам, бабо.</p> <p>— Ја, да |
} Право веле људи“, — па мрдну раменима и оћута.</p> <p>После оваких разговора Витору је све те |
и село и отишао по занату, по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{S} Чинило |
а све читаније по црквама и манастирима и доспела да се провуче испод ћивота Светога Краља у Ст |
ео свуда по селу, по чаршији и саборима и хвалио се иза гласа: „Ово је ној посинак, братић моје |
/p> <p>У том се зачу ларма пред вратима и запишта један старачки глас:</p> <p>— Молим ја тебе, |
и земље!</p> <p>Затим се окрете вратима и као да не кога угледа, поче викати и набројати:</p> < |
..</p> <p>Чича Витор погледа по гостима и укућанима, рече:</p> <p>— Кад су се деца замиловала, |
е, Бога ми! — рече Видосав пуним устима и таквим нагласком као на заклетви. </p> <pb n="102" /> |
ељаци се прокртољише у својим седиштима и упреше погледе у капетана.</p> <p>— Ево шта пише госп |
и по један стрпа у уста и мрда мишићима и вилицама.</p> <p>— Хвала, домаћине!{S} Да Бог да овак |
е видети, све бега од људи по окрајцима и најволи да је сам.{S} Тодосије га је нарочито тражио |
товима на капама, измешали се с момцима и девојкама, па ухватили коло.</p> <p>У сниској и тесно |
S} Младе, о јесени доведене, са венцима и у свадбеном руху, младожење у новом оделу и са цветов |
рећој собици стојеће ствари у сандуцима и о чивилуцима, на поду чизме и ципеле што се обувају к |
кревет са сламњачом, ћилимом, јастуцима и новим губером, до њега сандуке фарбане, дућанске, пун |
треба: непрестано су им били пред очима и Видосав и његова Ружица и оно дечице...</p> <mileston |
у.{S} Нашто чича Вићентије ужагри очима и узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачи |
х људи што у друштву ћуте, шарају очима и хватају сваку реч, а кад <pb n="73" /> разговарају ос |
у кући, за све што се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе водио рачуна и раније и ништа |
о смрти у кући, сад би се заорила песма и нашао гајдаш.{S} И Видосав се увеселио, зноји се по ч |
е ли поспали?</p> <p>И настави се песма и кикот, и оде тако, дубоко у ноћ...</p> <milestone uni |
ола озидана од опеке, од пола од брвана и покривена ћерамидом.{S} Под кућом подрум и на њему ве |
/p> <p>Он извади изгужван паклић дувана и лист папира и поче савијати цигар.{S} Савија, дркте м |
те године удари слана око Крстова дана и сав му кукуруз слисти.</p> <p>Чича Витор се опет љути |
знути.{S} Попије коју више у месец дана и овесели се, а сутрадан је као девојка: гледа преда се |
т да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p>Витор је становао ту више но код куће |
тина, кад не би попластио до Петровдана и пожњео до Светог Прокопа.{S} А, пусник, јак и издржљи |
кашље и кија ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А напољу се чују гласови:</p> <p>— |
Мало даље је штала, озидана, пространа и видна, подељена за говеда и кљусад, а уз њу телечар з |
мештене собе у кући и оџаклији.{S} Жена и деца прилазе те љубе госте у руку, па настаје послуже |
егови ваљају: његова Ружица, радна жена и образита, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би из |
ироких уста и крезава, увек расположена и насмејана.</p> <p>Тај је задовољан с оним што има, а |
ук спрам кревета, спусти руке на колена и гледа у њега снуждено, као у болесника.</p> <p>— Ја н |
и пустио дугу косу, која беше улепљена и замршена.</p> <p>Чича Витор се уклонио у оџаклију, а |
леди, суши се, стари.{S} Увек замишљена и тужна, као да болест болује, без старешине свога, без |
се на штап, а другом трља преко темена и чела, и разгледа по соби.</p> <p>Она уђе полако, погн |
ти за рогове! — Па усука гужву од сена и стаде трљати по левој страни трбуха.</p> <p>Тодосије |
му и не тражи.{S} Али он ћути као стена и не обзире се ни на шта.</p> <p>У вароши послушава кој |
/> <p>— А зна ли то тата?</p> <p>— Зна и он.</p> <p>— Али они не знаду све тако као што ти зна |
торе!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да се управља... — одмаче Антоније.</p> <p>Он се доцк |
кромности, он се једва показивао да зна и две у накрст.{S} При том је био стидан и образит као |
досав Микачић има сад да покаже шта зна и какав је на раду.{S} Њему је остављено да одреди где |
ризвати до свога комшију?{S} Али он зна и то да комшија жели да што више приграби имања и заокр |
за сваку ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али...</p> <p>Ово пусто „ |
на таким речима.“</p> <p>Тако га упозна и са механџијом код кога свраћа и веже кљусе, и са зана |
д, чиста, без буђа и паучине, пуна вина и ракије; амбар с пуним пресецима жита, кошеви пуни кук |
пут!</p> <p>Она понови јела, досу вина и стаде нуткати једног по једног, да једу у пију, да се |
м што код њега пазарује тридесет година и од њега набавља за кућу све што се у дућанима купује. |
идосаве, брате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поносио као ј |
ти се и прогунђори: „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Не помену ни јутрошње јутарце, ни јарк |
а мој Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад је те неистине изнео он, онда треба да је стид ње |
алим зградама: свуда се избриса паучина и црвоточина, претресоше се хаљине, ишчукаше и изнеше н |
оге у вис, а друго се надуло као мешина и узнемирило се.</p> <p>— Шта је то? — запрепасти се Ви |
="32" /> уским чакширама од црног сукна и црвеним подвезама, изгледао као бела врана међу остал |
арам, заврзоше плуг и одоше! — рече она и показа руком.</p> <p>Видосава обузе зла слутња: отиша |
здиреш на ме, кад ти приђем! — рече она и седе до њега.</p> <p>— Не мрзи мене то, него ме мрзи |
Качеру седам кућа Ђурковића, — рече она и убриса очи рукавом од кошуље.</p> <p>— Право велиш! _ |
аве, ти ћеш пропасти тако... — рече она и оде полако у вајат.</p> <p>Тако су осванули: она на п |
би, са чега то дође дотле? — мисли она и размишља. — Ко је крив?{S} Бабо криви Видосава...{S} |
Хвала Богу, здрави смо, — одговори она и трљну руком низ рукав.</p> <p>Па затим, гледајући пре |
што уста има језик нема: скромна, мирна и послушна...{S} И он и она били су млађи у кући и имал |
е гранчице на дрвету: свака шљива масна и глатка као обријана.</p> <p>Пут од куће у село просеч |
о што је и била: мала, од брвана, тесна и сниска, покривена папраћу, са једним витлом у коме ни |
г..{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И сретна и задовољна: и тамо у сиротињи и овде у домаћинској кућ |
...</p> <p>Напослетку се јави иза џбуна и приђе му:</p> <pb n="142" /> <p>— Зар онако ти јуче и |
а и имања.{S} Он је о томе водио рачуна и раније и ништа није могло измаћи испред његових очију |
дозволио да привремено слуша предавања и ради на школском имању.{S} Сад би лепа прилика била д |
и да се мучи, само да походи предавања и слуша их макар и као приватан ученик.{S} Ја га нисам |
или основну школу, да су доброг владања и из домаћинске куће.</p> <p>— Знамо, господине!</p> <p |
комшија жели да што више приграби имања и заокругли, да га групише и подведе под један плот, и |
ђу дома, а онај један срађује оно имања и управља кућом.</p> <p>Видосав је одрастао по служби, |
и сео да ради!</p> <p>Деца бацише грања и комуше на ватру, <pb n="45" /> те се изви пламен висо |
бавно бољу пасмину стоке: говеда, свиња и коња.{S} Набавио сам гвоздени плуг, ветрењачу и круња |
Немам то срце.</p> <p>— Онда си млакоња и ти ћеш подлећи и пропасти...{S} Здрав буди!{S} Окураж |
! — рече и изађе.</p> <p>Он се раздерња и оста вичући.{S} Трабуња нешто без икакве везе, само ч |
а.{S} Да чујеш шта веле наши сељаци, па и сами Коружићи!</p> <p>— Молим те, бато, немој то нико |
> <p>— Чудна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то се |
е смејете?{S} Није тај чича овде.{S} Па и да јес’, моба је моба,</p> <p>— намигну он на оног до |
одвићи и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он није онаки каки је био.{S} Све ћути |
ошли смо!</p> <p>— Сви смо!</p> <p>— Па и ако нема свију, вишина је дошла! — веле скупштинари и |
саветника од тебе, Виторе?</p> <p>— Па и јес’ тако, али он и не тражи бољег од мене.</p> <p>— |
насмејан, према свакоме предусретљив па и према деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и |
ије ово кућа Коружића, да толико расипа и да се размеће...{S} А жене слушају и загушиле се од с |
н је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто. |
се шали и забавља са Сојком, разговара и ћерета, хвата је за колир, глади је низ косу, вуче за |
овисоко и хладови ишарали.{S} Разговара и ћерета те о овоме те о ономе, па је ухвати за колир и |
а и кад је расположен да више разговара и штогод доказује.</p> <p>— Извол’те, чича-Вићентије!{S |
, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата пропасти и да је тата распикућа, па |
угог арча, па терзија реже, шије и шара и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је свако ње |
је добро!</p> <p>Видосав се мало прибра и погледа му у очи:</p> <p>— Молим те, бабо, кажи ми шт |
шта има тамо од стоке и угледног добра и шта се све подиже.</p> <p>Напослетку му обећа дати не |
S} Тамо у соби постављена је мала совра и људи седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Ви |
коју воли толико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио гл |
ма у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је од њега!“ — мисли чича Витор и вазд |
Хајдемо кући!</p> <p>Он се отима, звера и промуцује:</p> <p>— Шта вам је...{S} Остав’те ви мене |
гледа Видосава.{S} Усплахирио се, звера и прекида се иза куће и хоће њему.</p> <p>Тодосије га у |
} До мутвака млекар, где планинка збира и сређује бели смок.{S} Куд се окренеш <pb n="106" /> с |
ди изгужван паклић дувана и лист папира и поче савијати цигар.{S} Савија, дркте му руке и гледа |
на цедила услоњени кругови, качице сира и скорупа на једној клупици, а карлице млека на другој. |
и затворену шамију и није јој до сабора и кола.</p> <p>— Нека, бабо...</p> <p>— Шта нека?{S} Зн |
{S} Кад би време за сејање, он је поора и посеја овас, али поретко, како нико не сеје.{S} А кад |
S} То је био подједнак удар и за Витора и за његова посинка...</p> </div> <div type="chapter" x |
S} Утркују се сељаци и сви хвале Витора и Ђурицу, а сажаљавају Видосава.{S} Један рече:</p> <p> |
н разбира о односима између чича-Витора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и свога тату, али не |
ни код стаклоресца па све прозоре испра и истре.{S} Пошто опраше патос, наместише бабову собу.{ |
</p> <p>На послетку обузе га нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо са |
в, па клону.</p> <p>Обузе га нека ватра и дремеж, па се завали на кревет и зажмури.{S} Као у бу |
и стаклиће.{S} У кући гори велика ватра и уз њу пристављени лонци.{S} Две жене из суседства рад |
ће њему.</p> <p>Тодосије га узва унутра и пружи му столицу.</p> <p>— Видиш ли, Тодосије! — рече |
.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало застаде и |
а суд за столом, склопи руке око појаса и стаде:</p> <p>— Помози вам Бог!</p> <p>Председник диж |
еши ужета, тера коње у вршају, претреса и истура сламу.{S} Затим, с времена на време, приноси ч |
пирати гласови да се та намера претреса и исмева.</p> <p>— Тата, тата, јеси чуо нешто, што веле |
</p> <p>Видосав то посматраше из вајата и сад му би теже изаћи но стати пред куршум.{S} Није да |
ју собу.</p> <p>Она га смотри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ У |
тију у којој стојаше десет нових дуката и спусти је на сто, на колач.</p> <p>Наста тајац.{S} Чи |
</p> <p>Он опет устаде, повири на врата и поврати се на своје место:</p> <p>— Бојим се да се не |
ро! — рече Антоније, па повири на врата и опет узвера.</p> <p>Чича Витор га гледа, и мисли: „Шт |
тао, па се загледао у рагастов од врата и само клима главом.</p> <p>— Што ти је, бабо? — запитк |
>Видосав му приђе, скиде гајтан с врата и пружи:</p> <p>— Сад, бабо, извол’те!</p> <p>— Шта ћеш |
ретно!{S} Видећеш да ће пристати и тата и бабо.</p> <p>— Добро, мали, ја не поричем, само нека |
ожеш комотно косити два пута преко лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у јесен. |
ребају.{S} Док ради воденица преко лета и не заустави је суша и зими док не настану мразеви, он |
о и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука, али све то није ништа као ова невоља што је он |
у, нити назива Бога, нити се с ким пита и здрави.{S} Кад угледа децу, њему овлаже очи, па их гл |
селу не дугују никоме ништа.{S} Распита и у вароши, код механџије и дућанџија.</p> <p>Чича Радо |
ене.</p> <p>— А где је Видосав? — упита и накриви главу.</p> <p>— Ено га на њиви.</p> <p>— Ја, |
јка и Јовица, који се смеју кад он чита и церекају се као свака дечурлија..{S} Једног лепог дан |
кав хлад, испрући се на земљу и ту чита и размишља.{S} Тада је миран, не сметају му Сојка и Јов |
то време у заседању су расматрали акта и припремали их за претрес.{S} За дугачким <pb n="118" |
Ја кажем, бабо, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него она која није ни ћубаста ни гаћаста, а |
Шта хоћеш више?{S} Теби је савест чиста и мирна, ти њој одговараш и ником више...{S} Напред!</p |
p> <p>— Молим те: је ли ти савест чиста и мирна?</p> <p>— Јесте, Бога ми! — рече Видосав пуним |
вара, суче брке и по један стрпа у уста и мрда мишићима и вилицама.</p> <p>— Хвала, домаћине!{S |
с се заборави па стрпа један брк у уста и полагано мрда мишићима на образу, као да нешто жваће. |
где је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење потврдити код окружног суда. </p> <p |
црвенкасте косе и бркова, широких уста и крезава, увек расположена и насмејана.</p> <p>Тај је |
На њиви ће остати сама детелина, густа и сочна, да се све више шири и бокори.</p> <p>Даље је п |
и он је његову ливаду косио четири пута и имао богат принос, а сад, ето, сваке године коси је п |
над комушом, па опет лупи два три пута и стане: блене у ону комушу.{S} Опет тако, па се извали |
још онолико! — рече Тодосије па заћута и продужи посао.</p> <p>Витор пишти још за дуго и само |
ећи да ће их преселити сасвим, па оћута и прљну руком иза уха.</p> <p>— Одмиче дан... врућина.< |
ека, па се сети да га то мрзи, те оћута и полако му приђе.</p> <p>— Што те, болан, мрзи да са м |
свет...</p> <pb n="87" /> <p>Па поћута и раздра се:</p> <p>— Кад сам могао педесет година без |
да видиш сијасета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S} Тодосијева јунад провалила ограду, ушла у |
} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме комад хлеба у руку и још |
/p> <p>— Тако то жив човек научи свашта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро. |
м човеком!</p> <p>— И не знаш.{S} Ништа и не знаш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ни |
само мрда раменима, тумара око огњишта и заговара ашчију.</p> <p>Како јој је било тога тренутк |
и заједно се враћају.{S} Све као браћа и ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало једно и то се |
осам година.{S} Волели су се као браћа и онако како се могу волети људи који се нису нигда сук |
упозна и са механџијом код кога свраћа и веже кљусе, и са занатлијама који му каткад штошта ра |
итао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би м |
госте:{S} Филипа Перића, Мијата Симића и Мића Савића, сељаке из истог села.</p> <p>Сви ови гос |
ничку совру на залогај хлеба, чашу пића и разговор.</p> <p>На пијаци, пред црквом, читав сабор. |
То бива увек кад попије неку чашу пића и кад је расположен да више разговара и штогод доказује |
к уздах оте се из груди Витора Микачића и даде му се на мисао, те оде далеко, далеко...</p> <p> |
јка: црномањаста, дугих пуних обрашчића и крупних очију.</p> <p>Она се није одвојила од Ружице. |
е раздире брег, те је с тога шума гушћа и подмлађена.{S} Воденица остаде онако као што је и бил |
се све шта је редно: шећер и вода, кафа и хладна ракија, па после врућа ракија.{S} Видосав се з |
p>У оџаклији ручали сви и служи се кафа и прислужује вино.{S} Разговор све живљи и живљи, људи |
ак и у сваком раду може бити и неуспеха и неприлика.{S} Али то није никоме исказивао, нити би п |
>Витор искриви главу, почеша се иза уха и рече му полако:</p> <p>— Је ли засео суд?</p> <p>— Шт |
о.{S} Тата је то научио од Сима Моравца и радио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио |
ео у свог некадањега газде Сима Моравца и његов начин рада није смећао с ума.</p> <p>Пошто посв |
сти.{S} Ако је крив он, нису крива деца и није крива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, о |
шта су порадили на имању, шта раде деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пи |
ити?</p> <p>— Хоћемо, бабо! — веле деца и гледају преда се. </p> </div> <div type="chapter" xml |
, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у послу.</p> <p>— Извол’те!{S} Добро сте д |
ијнуше сузе низ образе.{S} Сојка зајеца и ухвати се за очи.{S} Витору заиграше бркови и трепави |
сио чесницу и пуцао из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њих је полазио Тодоси |
не ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и облеће око баба.</p> <p>Витор стао, па се загледао у |
ли пред очима и Видосав и његова Ружица и оно дечице...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
одмаче на коњу напред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи у гомилицама сустижу, пролазе, жагоре, |
ти.</p> <p>— Шта би?{S} Скочише обојица и пољубише се! „Нек је сретно!“ једва дочека Тодосије.. |
ам.{S} Ено од мога ујака остала тројица и сва три се иженили.{S} Имање им слабо те иду по надни |
дседник суда, стар човек, збрчкана лица и ћелав; с десне стране човек истих година, крезав и ће |
и разговарају тихо: неко забринута лица и несигурна погледа, неко весео и насмејан, а неко заву |
па се искупи много мобилаца: и жетелица и везилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; жетеоци срп |
ели:</p> <p>— А сад се окани беспослица и базања по вароши, већ иди у своју кућу и на своје има |
учинила се да нешто послује.{S} Ђурица и Грујица час улазе, час излазе и повирују.</p> <pb n=" |
танује, јер Видосављева деца:{S} Ђурица и Јовица нису одмицала од њега и његове Јошевине.{S} Ка |
смејао све око себе, кад му дође Ђурица и рече полако:</p> <p>— Звао те тата да часком сиђеш у |
тај мах помолише се из оџаклије Ђурица и Јовица: један босоног а други распојас и растиру испа |
е хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђурица и Јовица непрестано с чича-Витором.{S} Старац је сву на |
прилика била да га срез узме за питомца и ја вас молим да покушате преко изасланика да га приме |
ланеног платна, усукао два пртена конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да ч |
прекрсти се и прогунђори: „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Не помену ни јутрошње јутарце, |
p>— Јесте, она је така кад не слуша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, ја нисам неваљалица?</p> |
тно ради.{S} Толико му је остало од оца и толико и данас има.{S} Целог века није прикупио ни па |
а знам мога старијег, а свет нека звоца и испира зубе...{S} Извол’те, бабо... молим, све исправ |
о.</p> <p>— Молим те, бабо... — промуца и пружи руку..</p> <p>— Узми, за тебе је то и грађено, |
Здрави сте и добро сте дошли! —промуца и попи у кап.</p> <p>Чича Витор му онда исприча, ту пре |
лакше, види да се одобровољио па прича и заговара је.{S} Али, ипак, стрепи кад ће поменути Вид |
чаршију и међу људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад |
ато?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с колена на колено, док је Србина,</p> <p>— А |
погнуте главе.{S} Мијат му нешто прича и доказује.{S} Кад би да ступе у двориште, застадоше ма |
би чича Витор кад се мало више расприча и пљеснуо би га по рамену.{S} Нашто чича Вићентије ужаг |
а секиру, мотику, будак... — прича чича и не може да се нахвали своје дечице.</p> <p>Наједаред |
је?</p> <p>— Шта велиш? — издре се чича и сену очима као муњом.</p> <p>— Па то... нисам ти ја к |
..{S} Извол’те, служите, се — вели чича и опет тумара по мраку.</p> <p>— Хоћемо да седнеш овде |
с изменити са овом новом,“ — мисли чича и носи је у сарачану.{S} И тако то стоји годинама и све |
онекле, па је даду њему те је он утанча и онда он плете а они гледају.{S} Недељом, кад оду кући |
кутња глава и ред је да се тако понаша и стара за све од најмањег до највећег.{S} Шта им је кр |
је и не пита, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по неку реч.</p> <p>Те јесени, једног радно |
деница преко лета и не заустави је суша и зими док не настану мразеви, он је ту у Јошевини: при |
и јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У кући наложена велика ватра, прист |
десне стране човек истих година, крезав и ћелав, а с леве стране човек средовечан и просед.{S} |
упртиш на леђа као козу.{S} Сој никакав и неугледан: мургасте и кудраве, вимена мала и чипава, |
код мене! — ухвати га Тодосије за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се отрести...{S} Одоше и |
то су се ту десили, а механџија, чорљав и прљав сељак, запрегнут некаквом крпом од шаренице поњ |
а је запостављен, понижен, да је, здрав и прав, добио тутора који ће руковати његовим имањем.{S |
ни, џигљаст и мало бледушкав, али здрав и окретан.{S} Учио је два разреда основне школе па је н |
p>А Витор одговара:</p> <p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Видосав:</p> < |
а издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив, од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му је тек |
порадише!</p> <p>Све њих двоје, Видосав и Ружица.{S} А понешто им помогне стара служавка, висок |
ође много, а помолише се с њиве Видосав и његов побратим Мијат.{S} Видосав пригрнуо гуњче, ухва |
>— Е, сад верујем! — смејури се Видосав и удара полако њеном ручицом по свом длану.</p> <p>Па ј |
..{S} Је л’-де? — разраколио се Видосав и погледа у све редом: — А ако да Бог те дочекамо Свето |
b n="59" /> доћи раније! — виче Видосав и одмах их намешта.{S} У врх совре седе Филип, настариј |
и мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и маше руком, Тодосије приђе.{S} Видосав притрча те га |
рестано су им били пред очима и Видосав и његова Ружица и оно дечице...</p> <milestone unit="su |
ју, смеју се.{S} Понеку попио и Видосав и мало му се одрешио језик, те слободније говори, меша |
разговарају као људи.{S} А ту и Видосав и Тодосије, сели један до другога, као и увек, и извали |
оље тебе нашао, коншија, — вели Видосав и у себи се чуди како је слободан овај Тодосије.</p> <p |
ом бар три пут у години? — вели Видосав и мрда вилицама.</p> <p>Кад уђоше у собу, она тројица с |
раву кућом и имањем, као да тај Видосав и не постоји под његовим кровом.{S} Код воденице намест |
другим местима...{S} Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погледа он се узбеши, а |
b n="83" /> <p>— Ти си и сувише осетљив и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна о свему што говор |
то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланеног платна, усу |
кућу преобразио: скинуо би високи кров и покрио ћерамидом као што ради данашњи свет.{S} Али чи |
оже нико доказати да сме такнути у кров и темељ те старе куће у којој се родио, одрастао и век |
проћи све село и наплести се: да је крв и нож у Микачића кући! .. „Шта му је криво?{S} Нек разм |
на своје место.{S} У сарачани беше крв и лом, и Видосав се дуго размишљао док се решио да то р |
верац је засипао сув снег за кутњи праг и извијао своју песму око оџака, а <pb n="5" /> дрва су |
тујеш мене као родитеља и свог старијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме прист |
а данашњи свет што не почитује старијег и не живи како су стари живели.</p> <p>Вићентије је био |
<p>Минуше трапави дани...{S} Пуче снег и лед, сијну пролеће и млака киша скиде и последње траг |
то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта про |
Гледам ону ограду од живог трна.{S} Бог и душа, оно је паметно!</p> <p>Ђурица слеже раменима и |
сматра, баца погледе с једног на другог и лукаво се смеши.{S} Напослетку изађе отворено:</p> <p |
ји.{S} Нису ништа крили један од другог и најволели су изјадати се на данашњи свет што не почит |
маћин иде с чутуром од једног до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја те заборавих туде!</p> <p>— Н |
огурен, носи чутуру од једног до другог и даје да се пије.{S} Негде нутка, неком наздравља, и, |
ју или имаш да примиш новац од масалног и ја те приведем суду...{S} Како ти беше име?</p> <p>Он |
S} Ухвати волове у јарам, заврзоше плуг и одоше! — рече она и показа руком.</p> <p>Видосава обу |
Јовицом у расвит, ухватио волове у плуг и отишао преко вотњака...</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— |
турио преко рамена, позабацио капу озад и одмереним корацима уђе у оџаклију, у своју собу.</p> |
лићу, пригони стоку за мужу, лучи телад и јагњад.{S} Кад поседају и узму рад у руке, она ћути д |
Јес’!</p> <p>— Што ти жалиш моју јунад и моју стоку?{S} Води бригу о својој стоци, а немој о м |
по селу противу тате, исмевао његов рад и светио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је |
Видосав не примети да му контролише рад и понашање.{S} Чича Витор хоће да види за живота, своји |
наши овде, већ се угледају на Симин рад и препочињу га као девојче, шару са приглавка.{S} Сви т |
види тај рад, да и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и његов рад...{S} Шта има боље но кад д |
дрекну чича толико, да залајаше пашчад и закаукаше ћурани по дворишту.</p> <p>— Полако, бабо.. |
поновили и децу.{S} Све доби нов изглед и пође новим током.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
тне белеге старости, али поуздан поглед и старачка лакост, одавали су човека кога је тежачки ра |
кав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради, он приђе па ра |
у њима.{S} Он увек пропушта баба напред и иде скромно и погнуте главе.{S} Ишли су на неколике с |
еколике свадбе у селу и чича иде напред и поштапљује се, а он за њим носи торбу са прилогом.{S} |
не кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво бравче.</p> |
е судио ни парнично, и по њему може суд и не постојати.</p> <p>И са првим суседом Витором Микач |
рке, да готовом водом проплаче који суд и маже метлом преко куће И тако се ослободила и заузела |
ати никоме од познаника; хитао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га ј |
га, је ли Вићентије?</p> <p>— И за тебе и за њега.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта ја коме |
и и нагваждати, шта је ко рекао за тебе и његову кућу, он мисли да му се цео свет подсмева... и |
.. ја не знам за бољег родитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: добротвора мога.</p> <p>Чича В |
<p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за рукав и не пушта |
њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навикао.{S} Свака новин |
он по образу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</p> <pb |
конаку са ходником и две простране собе и стакленим прозорима, него у оној старој под кровином |
и стакло у руци, трљка га погнуте главе и ослушкује шта ће сад бити.{S} Ружица стоји подаље, ко |
, па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало де |
о то стоји годинама и све брњице здраве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и помисли: „Требаће и о |
бунилу изађе му пред очи Симо из Мораве и све његово...{S} Кућа велика, зидана, под црепом са п |
ео радити онако исто као Симо из Мораве и да је самоучки научио све што је тај школовани тежак |
па најпре полако певуше, а затим по две и две запевају иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред воде ја |
шуме и пашњака, и испод брега две њиве и једна ливада, са живом водом и воденицом.{S} То имање |
успремао, кад човек пређе из друге њиве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао, нови коншија |
се мећу ораси и грожђе, а никако смокве и шљиве.{S} Разумете, никако!</p> <p>У том се зачу ларм |
школе, а ко хоће да ради тежачке радове и да научи како их ваља радити, он учи ову школу.</p> < |
ле си ти?</p> <p>Он каза и како се зове и одакле је, све поименце.</p> <p>— Које добро?</p> <p> |
{S} Па <pb n="169" /> да скинеш точкове и подмажеш осовине...{S} Ено бунара онде, а ево кофе ов |
око оџака и келнераја, па обиђе столове и продаје лепиње и служи пиће из бардака.</p> <p>Чича В |
>Па тури цигару у уста, хукну у дланове и продужи рад.{S} Измахује живо ради с вољом, као да га |
{S} Он заустави волове, хукну у дланове и погледа га:</p> <pb n="82" /> <p>— Молим те, Тодосије |
р: обојица су поштени људи, мрзе лопове и бадаваџије.{S} Обојица су радници и воле раднике, сам |
д се добро осуши он је стрпа у пластове и сена као и остало сено.{S} Док није навикао стоку на |
ди и кочине за <pb n="107" /> нерастове и назимад.{S} Покрај вотњака вијуга поток на коме се ст |
оров унук.</p> <p>За час разјаснише све и опричаше шта ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа |
ању!{S} Неко му је доказао сутрадан све и он је одмах отишао Тодосију да од њега чује праву ист |
>Сад осећаше да је добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му није т |
ели чађаве дуварове, омалтериса рупчаге и пукотине, донесе иловаче те је наби у оне локве по ку |
ита сушила, која су изгледала као розге и на њих трпао зелену детелину, те је тако била више из |
ору, али није ока свео...{S} Опет бриге и неприлике!{S} Чича Витор није целе ноћи с њим речи пр |
в стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију...</p> <pb n="50" /> <p>Чича Витор уобичајио |
ручају поседају на земљу и скрсте ноге и оно што има метну преда се на покровац или зобницу!{S |
меде да проговори.{S} Клонуше му и ноге и руке, појми да нешто рече, па му уздркташе уснице, по |
ој се обедује, а У ДРУгој спавају слуге и надничари.{S} Ту се готови јело, суши пастрма, вешају |
на врата:</p> <p>— Ружице!{S} Обиђи-де и нас који пут!</p> <p>Она понови јела, досу вина и ста |
ни лонци.{S} Две жене из суседства раде и помажу.{S} У воћнаку Тодосије се запрегао, па с Ђуриц |
тили ноге, обукли гуњеве па полако раде и тихо разговарају.{S} Жене, опет, селе једна уз другу |
с патоса!..{S} Наоколо и остале зграде и стаје: пивница велика, озидана, у њој поређана бурад, |
, сем то толико што је притврдио ограде и причувао шуму да се не сече и да вода не раздире брег |
ави се и услони уз брвна.{S} Чича стаде и посматраше га.</p> <p>— Шта радим?{S} А шта се кога.. |
Здраво свани, Видосаве!</p> <p>Он стаде и мало се трже:</p> <p>— Здраво, како ти? — рече полако |
зели једног од њих? — рече она, застаде и чисто се обрадова што јој та мисао паде у главу.</p> |
био рачун о себи.</p> <p>Ђурица застаде и покупи веђе на чело, — И мора човек да пије, да тера |
и кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало застаде и заврте главом:</p> <p>— То јест... треба рећи истину, |
па морају више и знати.</p> <p>Застаде и замисли се.</p> <p>— Е, моја Сојо, тата зна много што |
ајдемо-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни поменути:</p> <p>— |
иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он прима без речи.</p> <p>У почетку запиткивали |
ав, гологлав обилази и нутка да се једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Витора да седне у гор |
га натера те се пресвуче, да му те једе и две три попије, па га окупи молити, као и увек: да до |
рет од сваке руке.{S} Што заради поједе и попије.{S} Спава на механским клупама.{S} Ако га исте |
а ти, бабо, што ти је?</p> <p>Чича седе и стаде млатарати штаком о земљу:</p> <p>— Хвала ти, си |
n="135" /> <p>Затим се поврати те седе и чикну штапом о патос. </p> <p>— Паметна жена, и... ка |
p> <p>За чича-Виторовом совром још седе и разговарају.{S} Витор се зацрвенио, мрда обрвама и жи |
адожења пољуби у руку обојицу, па хтеде и Ружицу, али она затеже руку те се само руковаше.{S} Ж |
вај...{S} Ја нисам дошао овде без нужде и невоље! ..</p> <p>У то време у заседању су расматрали |
.{S} Док је био мали, тукли су га газде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, спавао на д |
вукао па ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе твојом кесом...</p> < |
ника па се држаљицом поштапљује.{S} Иде и ћути и испод обрва погледа по огради, а не осврће се |
и лед, сијну пролеће и млака киша скиде и последње трагове снега, ону сивкасту паучину с ливада |
S} Па да су могли, испљували би ме онде и бацали ме као обојак на буњиште...{S} Зар тако на мом |
олује, без старешине свога, без слободе и заштите своје...</p> <p>Кад год се састану, она му пр |
нешто шапћу између себе, па се ослободе и распричају.</p> <p>— На шта ли ће ти изићи тај рад? — |
и новом убрадачу, са крчагом свеже воде и убрусом.</p> <p>— Снајка, помог’о ти Бог! — разгали с |
е ли се које продати.{S} С њиме^се годе и цену прекину.</p> <p>Тако у свему.{S} Кад се врати из |
дај Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, да измишљају најгадније лажи о мени?</p> < |
ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и теби...{S} Сигурно те жалим... родила ми те мајка!{S} |
моли га Видосав.</p> <p>Он полако приђе и седе до Тодосија.</p> <p>— Шта се снебиваш у својој к |
} Не умеде рећи ни речи, већ само приђе и пољуби га у руку.</p> <p>Ружица оборила очи земљи и з |
! — дода Маслаћ.</p> <p>Ђурица му приђе и рече:</p> <p>— Шта, се устежеш: кажи, одобраваш ли?</ |
им, па право цркви.{S} Мало доције дође и Ружица, и дечица, сви лепо обучени, измивени и очешља |
д ће он, — одговори Ружица.</p> <p>Дође и он и стаде више совре поред Витора.</p> <p>— Где си т |
оје године, пала слана пре Мале Госпође и сатрла ране кукурузе.</p> <p>Донеше и врућу ракију, п |
и их како је у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка, у лепом празничном <pb n="179" /> оделу, у пла |
то.</p> <p>Али она салетела да јој каже и он јој мораде испричати како су негда били српски јун |
приме.{S} Има све услове какви се траже и одличну сведоџбу из основне школе.{S} Зове се Ђурица |
пита ме за сваку ситницу, ради што може и уме, имам шта хоћу: и појести и попити, имам и пара з |
пође полако, ураскорак, после све брже и брже, док Видосав опази да почеше гасови одисати на у |
отишао је на детелиште...{S} Скочи брже и оде преко <pb n="81" /> вотњака.{S} И док је скочио н |
знамо гди смо!-</p> <p>Видосав се трже и угледа га где притврђује ограду.</p> <p>— Дела мало и |
и чука штапом.</p> <p>Наједаред се трже и исправи.{S} На врата се помоли Видосав... страшан и н |
за час набави млаке воде, сапун, маказе и бријач, одфикари му браду, па га обрија, затим га оши |
Ђурица и Грујица час улазе, час излазе и повирују.</p> <pb n="180" /> <p>— Е, пријатељу, говор |
p>Напослетку грунуше му сузе низ образе и замаче на капију...</p> </div> <div type="chapter" xm |
так година.{S} Служила <pb n="31" /> је и дворила покојну Руменију, и пред смрт није одмицала о |
тако је радио и Симо Моравац од кога је и то научио.{S} Он је посејао детелину, од њиве је напр |
чича Витор изаћи кући.{S} Предвиђала је и замишљала све што може најцрње наступити...{S} Шта то |
ачића остале су исте.</p> <p>Видосав је и даље боравио у чаршији и живео на начин који је уобич |
девојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и друга нашао: своју Ружицу.{S} И она је из сиротињске |
о... тек у неко доба свео је очи, те је и она заспала.</p> <pb n="129" /> <p>Одспава први сан и |
в однесе буклију и својим гостима те је и они обредише.</p> <p>Час по час, гости су били све ве |
где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по неку |
го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу и писаљку па се чешће забавља тиме |
г новог семења.</p> <p>— Јес’, сејао је и то.</p> <p>— Паметно ради.{S} А ми знамо да је он то |
души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветити.{S} Увео је у к |
ад напредује.</p> <p>Чича Витор имао је и даље сталне помагаче и забаву у својој дечици:{S} Ђур |
ово: у врту, поред поврћа, направио је и две велике леје и посејао некакво семе као сочиво.{S} |
азника састану у вароши.</p> <p>Тако је и било.{S} Млади ратарац усадио је у душу детињу чежњу |
инуто с реда.</p> <p>Тако нешто било је и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са кукурузом |
се ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, мале свађе, чича Витор се мрштио, гунђао, |
о у очи.</p> <p>У Микачића кући ишло је и даље све својим редом...</p> <p>Пред Божић насташе ја |
на.{S} Воденица остаде онако као што је и била: мала, од брвана, тесна и сниска, покривена папр |
даје други.</p> <p>— Где је хасне ту је и штете, — вели трећи.</p> <p>Па полако, полако и приђу |
и и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он виче:< |
иног одобрења.{S} Он и купује и продаје и о свему се стара у нашој кући.</p> <p>Кад се донесе п |
д поврћа, направио је и две велике леје и посејао некакво семе као сочиво.{S} Кад је изникло ви |
и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га гледаш како с понекима седи и ча |
крешти: час плаче и куне, час се смеје и благосиља:</p> <p>— Шта вам је; децо, зар немате друг |
.{S} Мали Јовица води волове за парожје и стука их палицом да не пасу траву, а чича се погао па |
па.{S} Савија, а не може лако да савије и непрестано гледа у цигару.</p> <p>Тодосије запали и п |
, зато домаћин сам наточи стакло ракије и тури пред Видосава.</p> <p>— Остави, молим те, — бран |
{S} Чича Витор је наточио чутуру ракије и носио на њиву те нудио возиоце, свезао неколико снопа |
дрва, носи ђугумаре воде, чисти авлије и штале, вуче терет од сваке руке.{S} Што заради поједе |
<p>У том чича Витор бану испод оџаклије и они скочише на ноге.</p> </div> <div type="chapter" x |
<p>А кад дође празник, мајка је измије и оплете јој кикић и у њега цвет, па она скакуће по дво |
тра.{S} Ружица му принесе воду да умије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовицом у расвит, у |
.{S} Он је о томе водио рачуна и раније и ништа није могло измаћи испред његових очију, па ипак |
га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована.{S} Млад човек, воли друштво, |
ундеда; треба показати нешто савршеније и практичније, на шта ће се угледати свет.{S} Он је то |
!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Није него да вежем пару у хиљаду з |
ене се ижљубише по обичају.{S} Тодосије и младићи приђоше те се руковаше, па прихватише коње и |
ролазе, жагоре, дозивају се, а Тодосије и Видосав изосташе те иду полако и разговарају.</p> <p> |
ду.{S} Време му је, — одговара Тодосије и чука у један колац.</p> <p>— Куда мислиш да сведеш ту |
Хајде да пијемо ракије! — вели Тодосије и свраћа их у пивницу.</p> <milestone unit="subSection" |
да прави сејир од нас! — вели Тодосије и мрда главом.</p> <p>Видосав се смејури:</p> <p>— Чес |
м оно што ви не радите, — вели Тодосије и натрпава откосе на сушила.</p> <p>Они се смејуре, згл |
смо доста, — смеши се старац Вићентије и погледа у Витора.</p> <p>— Пијте још неку... нећу вас |
а.{S} Распита и у вароши, код механџије и дућанџија.</p> <p>Чича Радојица трља руке за тезгом у |
чи и другог арча, па терзија реже, шије и шара и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је с |
се искрпи.{S} Није срамота носити своје и искрпљено, већ је срамота носити туђе на својим леђим |
што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојним Шунијом.{S} Он није давао ни Бог |
код суда издвојили се у гомилице, стоје и разговарају тихо: неко забринута лица и несигурна пог |
остали људи!</p> <p>Тодосије продужује и подвикује:</p> <p>— Ко би могао приморати Витора да м |
да одмакне од школе; хоће да послужује и да се мучи, само да походи предавања и слуша их макар |
Моравца.{S} Нема нико да се подгуркује и подмигује <pb n="109" />, као ови наши овде, већ се у |
мале рогуље за парожак па се поштапљује и корача полако, погнуте главе.{S} Мијат му нешто прича |
ли без татиног одобрења.{S} Он и купује и продаје и о свему се стара у нашој кући.</p> <p>Кад с |
ужагри очима и узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица над горњом усницом што |
у, трчи у подрум те сипа пиће у бардаке и окињаче.{S} Како се ко послужи он иде у стару кућу да |
што нису знале.{S} Деца траже пурењаке и бабице па их пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их |
дигли свакојаке стоке, засадили вотњаке и винограде.</p> <p>Људи рекоше: „Благо њима!..“</p> <p |
подруму?</p> <p>— Два пуна бурета меке и из трећег трошимо.{S} А љуте оно буре у ћошку.</p> <p |
ама, из ког се улази у три собе, велике и видне, патосане треницама Једна соба намештена за гос |
и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са кукурузом „американом“.{S} Док су сељаци свој куку |
међи и подићи трајну ограду без врљике и коца.</p> <p>Посвршава те послове, а стиже време за с |
еки почучнуо па ради и звера на девојке и другове, а сви џакају и дозивају се.{S} Зрели људи пр |
та уче, шта раде, шта има тамо од стоке и угледног добра и шта се све подиже.</p> <p>Напослетку |
S} Каже Симо из Мораве: сељак без стоке и горе мртав је.{S} Шума чува здравље људима и штити ро |
и добра детелишта, добру пасмину стоке и умеју да је негују: волове ухране па продаду на тргу |
га натера те и он прогуне две трп капке и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад мало доцније по |
и!</p> <p>Он остави посао, тарну угарке и наслони главу на руку.</p> <p>— И, право да ти кажем, |
бодније се креће и разговара, суче брке и по један стрпа у уста и мрда мишићима и вилицама.</p> |
асаним силавима, уозбиљио се, суче брке и ослушкује меденицу.</p> <p>Витор искриви главу, почеш |
као што доликује: обуче чисте преобуке и најновије одело: простране чакшире од плавкаста сукна |
болест боловала, претрнула на све муке и савила руке око оно деце што јој је пред очима.</p> < |
у, приђе им у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџаклију...</p> </div> <div type="chapter" xm |
ојица шмрче бурмут, смеши се, трља руке и вели:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти беше име....{S} |
е, он заби секиру у цепку, па трља руке и гледа у њу.</p> <p>— Шта радиш? — приђе му руци.</p> |
о.{S} Али Тодосију тај рад пође од руке и нико не дочека да види сејира од њега.{S} Видосав га |
да.{S} Какав посао почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад су били на сиротињском имању, ра |
оса попала и овлажила му коштуњаве руке и сухе образе.</p> <p>Ружица му полако приђе руци и пок |
авијати цигар.{S} Савија, дркте му руке и гледа у њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза да му спр |
ља брава и шћаше кућу растурити од хуке и беса?..{S} Па да су могли, испљували би ме онде и бац |
је мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђурица и Јовица непрестано с ч |
авати.</p> <p>Кад оду кући они се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и о |
код сарача две чантре од телећака, беле и рутаве, и једну <pb n="37" /> дао Ђурици да је носи к |
они имали данас!{S} Нек се сутра изделе и нека сваки одвоји што је његово, ја бих их чикнуо по |
још двојицом.{S} Они су дошли најпосле и нису се ни јављали домаћину, већ притисли на рад.</p> |
жега, кокошке се шћукале у хлад, зинуле и отпустиле крила, све се утајало, само пршти вода о во |
свој простирач и покривач, своје рубље и хаљине стојеће и носеће.{S} Све једнако: нико боље, н |
дошао своме комшији на радост и весеље и донио...“ на прилику — ћурана.{S} И погледаш, чича Ви |
но изненади и своје укућане и пријатеље и све село.{S} Лако је руковати имањем овако како рукуј |
жи:</p> <p>— Ја вас рачунам у пријатеље и хоћу да ми будете пријатељи, а за мене се не брините. |
године заградио за читаву ралицу земље и засејао свакојака поврћа.{S} Одатле ће он снабдевати |
савете, а ради оно што знаш да је боље и корисније, без обзира шта ће ко мислити прећи.</p> <p |
ао, а што је навикао држи да је најбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На пример:{S} Витор М |
p>Успремише и двориште.{S} Некакво коље и врљике, разбацане на неколико страна, скупише на гоми |
у, меди и пени ракију, наслужује у шоље и чаше, те деца носе и послужују, трчи у подрум те сипа |
ше куће под јабуку, услони се на рогуље и укочи поглед у траву пред собом.</p> <p>Ружица примет |
ала ме боли глава...</p> <p>Баци рогуље и ухвати се за чело...{S} Затим полако уђе у вајат, кло |
теже.{S} По кући клопарају лонци, кашље и кија ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А |
уљудно.{S} По неки пут загледа се у ме и нешто ме мери:</p> <p>— Што си се осмољио тако?</p> < |
иде кући: набио повраз од торбе на раме и узео штап у руку.</p> <p>Кад га угледа Видосав, он др |
ему.{S} Често у вече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица успрема по кући, Витор пригрне |
сандуцима и о чивилуцима, на поду чизме и ципеле што се обувају кад се иде цркви и у чаршију.{S |
ицу.{S} Одмах га нешто копка да је узме и тури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се изгубити брњ |
ега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку прекорну реч, њега |
тако <pb n="28" /> брзо упознао с њиме и што су се тако запазили...</p> </div> <div type="chap |
ног имања појевтино, па се поносно тиме и хвалио се међу пријатељима својом вештином: како је у |
и као добри пријатељи иду један другоме и преко обичаја.</p> <p>Ови Видосављеви гости нису у зв |
} После навикоше тако, и нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он са |
не уводио је постепено, тихо, без ларме и разметања са својим знањем.{S} Али оне нису могле ост |
у близини, направио једну трлу од чатме и покрио је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да се привре |
и је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како хоћеш...</p> <p>Она мрдну раменима:</p |
ст хектара земље папратњаче, нешто шуме и вотњак.{S} Бранили су се радом и слогом у задрузи.{S} |
а какво имање: један брег са нешто шуме и пашњака, и испод брега две њиве и једна ливада, са жи |
>Од како зна за се навикао је да осване и омркне на послу и да му је све урађено на време.{S} О |
врпољио се вели старац па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће да приђе. |
а себе, истребио ливаде, очувао забране и поновио вотњак.</p> <p>Погледи Тодосија Дмитрића на ж |
оку, зими јој полаже док ту траје хране и пази да не буде штете.</p> <pb n="34" /> <p>Сад се ст |
поднесу све трошкове.{S} Имали су хране и за стоку а ни подрум им није био празан.</p> <p>Слога |
пусто „али“! ..{S} Што год почне, стане и замисли се: шта ће рећи бабо?..{S} Испричао је негде |
пребере и рашчисти, па на по пута стане и размисли се: „Нека стоји, никоме не смета.“ Сад, кад |
пи.</p> <p>— Бога сам обишао све дућане и нема нигде јевтиније него у Маринчића.{S} На једном м |
је да пријатно изненади и своје укућане и пријатеље и све село.{S} Лако је руковати имањем овак |
а мога имања“...</p> <p>Али ту се тргне и падне му на ум његова Руменија и она зимска ноћ, кад |
це...</p> <p>И онда се подигне те седне и молећиво салети, те му кријући донесе још коју чашицу |
сију пало у вољу да с тим човеком седне и коју попије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим |
о од тебе!..</p> <p>Видосав се зацрвене и протепа:</p> <p>— Бога ти, бабо, што ти је?</p> <p>Чи |
{S} Али оне нису могле остати неопажене и за њих су се заинтересовали сељаци и застајали поред |
мо, а та ће пустолина остати и без мене и без тебе...{S} Чије није било, чије бити неће...{S} О |
су нигда сукобили а имају исте успомене и исте погледе на све.{S} И ако су им куће биле подалек |
и сами! ...</p> <p>— Приставили сланине и бунгура..{S} Има и теби! ...</p> <p>— Умесили смо кол |
тови јело, суши пастрма, вешају сланине И пршуте.{S} До мутвака млекар, где планинка збира и ср |
тога да утичем на одлу среске скупштине и да истичем какве своје интересе, узимам слободу скрен |
ари као свако дериште, а кад баба пијне и расплаче се, она се узнемири и ужагри очицама у мајку |
просто како се отима да у свему измакне и од својих другова, с којима је свршио основну школу, |
нутка!{S} Она није научила да јој рекне и једну прекорну реч...{S} Шта ли је то било те се толи |
и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешто у реду.{S} Свака ствар м |
мајстор од свога заната, има све законе и зна све параграфе.{S} Нудили су га да буде министар, |
b n="128" /> му се подсмевају, он клоне и нема воље да ради... и онда сам себе једе.{S} Таки је |
реност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и поздрави: „Помози Бог, Виторе!“ — чини му се да тај н |
прође поред његове куће, он га засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, намести у хлад или |
о с обе стране за рогове, па пусти јуне и поче га јурити:</p> <p>— Уа!{S} Уа!</p> <p>Оно најпре |
е имао куражи да се упусти у доказивање и објашњавање.{S} Слегао је раменима и рекао: — Разумем |
, већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу |
вароши, што не иде кући на своје имање и међу своју децу, а он на то и не одговара.{S} Ујогуни |
мој посинак почео пропастити моје имање и трампио Јошевину за Чолопек, са Тодосијем Дмитрићем.. |
о?</p> <p>— Лако је открчити моје имање и моју замуку, па узјати хата од педесет дуката...</p> |
ана, али дође Маркезан те наследи имање и сад води за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога |
еди наложена велика ватра са две главње и сухим грањем.{S} Пламен лиже високо и обасјава комиша |
а пекарницу те с ћепенка узе две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не |
раја, па обиђе столове и продаје лепиње и служи пиће из бардака.</p> <p>Чича Витор и његови за |
.</p> <p>Они остадоше грицкајући лепиње и чувајући стоку...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
у те за ову, те за ону, загледају сукње и јелеке.{S} Коло игра без престанка те се упрти снег п |
ђоше те се руковаше, па прихватише коње и одведоше у шталу, а чича Витор одведе госте у оџаклиј |
аузеше места по клупама, поскидаше капе и очекују да отпочну рад.</p> <p>Мало за тим дође капет |
кав, једна ногавица испала му из чарапе и ландара по врх опанка...{S} Крочи преко собе, не глед |
У ходнику наместише дугачки сто, клупе и столице, а у орманче поређаше срчалук, кутије за кафу |
{S} Ружица ориба наћве, сланицу, лопаре и остало дрвено посуђе, те је све изгледало као смиље.{ |
} Први члан узе хартију, натури наочаре и проговори:</p> <p>— Уговор о усиновљењу.</p> <p>— Чит |
олико се пута решавао да све то пребере и рашчисти, па на по пута стане и размисли се: „Нека ст |
и га, преклињала, тешила, да се прибере и поврати.{S} Али он неће да чује ни за какав разговор, |
ди и поседали на састанку и тако говоре и разговарају као људи.{S} А ту и Видосав и Тодосије, с |
слободније говори, меша се у разговоре и живље долива чаше.</p> <p>Док ће ти Витор:</p> <p>— Р |
е у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у послу.</p |
ресати:</p> <p>— Ако је тражио, јес’ се и намерио на кога треба.</p> <p>— Витор?</p> <p>— Ја, н |
а дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у својој кући, па ништа.{S} Само нек легне ве |
сутрадан је као девојка: гледа преда се и стид га је што је урадио.{S} У кога има стида има и о |
из среза.</p> <p>Ђурица гледа преда се и врти главом:</p> <p>— Нисам ни богат ни сиромах; не у |
д га угледа, клипи с кревета, заљуља се и паде опет на кревет.</p> <p>— Шта радиш, море?</p> <p |
гласом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати.</p> <p>Чича Витор узве |
ошао, Тодосије!{S} Видиш ти њега, па се и не јавља! — прилази му домаћин.</p> <p>— Што да ти се |
и и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и она хвали са сукненим прслучићем, са три ката гајтана |
илице, метну међу њих облицу, отпаса се и привеза дрво с обе стране за рогове, па пусти јуне и |
у облеће она раван око главе, поведе се и ухвати за дебло једне шљиве...{S} Не може даље маћи.. |
, чу некакав шушањ у шевару.{S} Трже се и обазре се — и угледа Видосава!{S} Накупио сувога грањ |
гу и штошта гласно приповедају, жале се и чуде којечему што нису знале.{S} Деца траже пурењаке |
морам!“</p> <p>Скочи Видосав, стресе се и растрља очи...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
а поседаше.{S} У том дође Видосав те се и он прекрсти, узе парче колача као нафору, сркну мало |
е.{S} Кад угледаше Витора обрадоваше се и скочише:</p> <p>— Бабо, није нико долазио!</p> <p>— Н |
отеже преко целе куће.{S} Прекрстише се и обредише по ракију, па почеше доносити јело.{S} Домаћ |
инице, наврнчава опанке.{S} Навикоше се и они код воденице и тамо су волели него код куће, ту ј |
} Видосав дочекује све редом, здрави се и виче: „Добро дошли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ |
одосије.</p> <p>Он се трже,, исправи се и услони на мотку.</p> <p>— Здраво мирно, Видосаве!</p> |
море?</p> <p>Он опет клипи, усправи се и услони уз брвна.{S} Чича стаде и посматраше га.</p> < |
усев.{S} Свет пролази, застане, диви се и хвали газда-Сима Моравца.{S} Нема нико да се подгурку |
030_C6"> <head>VI</head> <p>Подмлади се и окрепи дом Витора Микачића....{S} Видосав поче удешав |
ропасти...{S} Здрав буди!{S} Окуражи се и овесели!</p> <p>И они испијаху једну за другом, у кап |
је можда једини ђак из тог села који се и по свршетку школе забавља књигама.{S} Има их неколико |
а имају нешто угледати, подгуркивали се и смејали.{S} Да је откуд било Видосаву да се привуче и |
ред његових њива и врта, разговарали се и распитивали о свему томе.{S} Он је избегавао у тим пр |
ећ проредили буклију, ручали, напили се и изназдрављали здравице све колико их је по реду, па с |
p>— Хе, хе, привиђа.{S} Јест, сад ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти т |
че бркове, а чича Јестратије смејури се и пуши дуван.</p> <p>— Нека их, сине... „Затисни уши, о |
ако, па се извали на ледину, налакти се и гледа тамо негде далеко, у модрикасте висове руднички |
сејати ону голет на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јестратије...{S} Нека их, |
е убриса, окрену се истоку, прекрсти се и прогунђори: „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Не п |
познајемо, слободан сам обратити вам се и замолити вас за једну пријатељску услугу.{S} Ових дан |
јнем.{S} А иначе сам ћутљив, склањам се и презам од свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како |
њим здоговара.{S} Јадно ти то, него се и не виђају.{S} Под једним кровом па се не виде једаред |
пута Видосав застао у раду, замислио се и уздахнуо: што му не даде Бог да наследи бар толико оч |
лонио се на своју штаку.{S} Замислио се и посматра овај непознати свет.</p> <p>„Дошло је време |
у адвокате.</p> <p>Чича Витор уморио се и задијао се, па стао у крај и наслонио се на своју шта |
ио под њу, мало се погучио, налактио се и гледа у помрчину у тамну ноћ, у нема дебла што су се |
— Како... по чему?</p> <p>— Намрштио се и ћути.{S} Ја га понудих да седне, да му скувам каву... |
за питомца.“</p> <p>Он стао, укочио се и колута очима с једног на другог.</p> <p>— Није мала с |
к, упртио врећу жита на раме, погнуо се и тек да спусти врећу а они вичу:</p> <pb n="35" /> <p> |
р успија уснама, они до њега гуркају се и погледају испод обрва.</p> <p>— Кад отуд из оног чечв |
ла као да крије залогај, а подмигују се и кикоћу.{S} Момци добацују један <pb n="88" /> другоме |
<pb n="73" /> разговарају осмејкују се и све одобравају а у истини мало за кога имају добру ре |
свети!{S} Боље тебе нашли! — рукују се и љубе они. </p> <p>Чисто се застидеше:{S} Мићо се пром |
ова, човека средовечна, црвенкасте косе и бркова, широких уста и крезава, увек расположена и на |
, наслужује у шоље и чаше, те деца носе и послужују, трчи у подрум те сипа пиће у бардаке и оки |
со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две трп капке и онда му да залогај хлеба.. |
његовим суседом, па шануше Видосаву те и он то учини.{S} Младожења пољуби у руку обојицу, па х |
и да турите руке у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здра |
торове, стоку, па се надвири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин посао.{S} Пита колико |
ом шљивовиком, а на тавану виле, лопате и грабуље.{S} На другом крају вотњака свињац за крмаче |
е, поџевељају се, заћуте, па се поврате и опет све дође на своје место.{S} Али, еве јада сад!.. |
</p> <p>Видосав кола око совре као дете и гледа у Витора.{S} Те га речи окуражише:</p> <p>— Што |
S} Зар ти је до смејања код оваке штете и бруке!</p> <p>— Чудна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да |
Тодосије?</p> <p>— Знам вас шта мислите и немојте ту да ми лисичите и да ми се претварате.</p> |
шта мислите и немојте ту да ми лисичите и да ми се претварате.</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p> |
трљка га, намешта му узду, колан, шиљте и непрестано гунђори и броји:</p> <p>— Тако но како... |
p> <p>Нашли су се ето ту као две сироте и цео век радили и мучили се, као што се мучи инокосник |
и рука му задрхта.</p> <p>— Здрави сте и добро сте дошли! —промуца и попи у кап.</p> <p>Чича В |
у.{S} Сој никакав и неугледан: мургасте и кудраве, вимена мала и чипава, рошчићи као паприке.{S |
а по једну попијемо!</p> <p>Витор расте и шапће му на ухо: „Хвала ти, газда-Радојица, на таким |
ну Видосава да пази да се гости почасте и удаљи се.{S} А они осташе на истом месту да продуже к |
главу у страну: </p> <p>— Тако и јесте и немаш никог пречег од њега. — рече он, па ушара очима |
о је било и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука, али све то није ништа као ова невоља ш |
ца, приђоше фуруни па блену у ове госте и смеју се њиховим шалама.{S} Сад више воле овде код ов |
не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семеном засеја једну од најплоднијих |
лом....</p> <p>Видосав ћути, ломи прсте и ону травку У руци.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све та |
је опредељено...</p> <p>Она ломи прсте и чепкори.{S} Види да је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако |
в га је поучио како ће чувати детелиште и како ће поступати са покошеном детелином.{S} Он ју је |
ти...{S} Не даде ми да уредим детелиште и да сејем кукуруз „американ“ на њивама...{S} А ено шта |
унад провалила ограду, ушла у детелиште и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго се надуло к |
а мисли о њему и његову раду.{S} Куд ће и шта ће сад!</p> <p>Поћута мало, па се на једаред сети |
су деца?</p> <p>— Здрави су.{S} Доћи ће и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да ће их преселити сасви |
Или нађе какав чеп и помисли: „Требаће и он“; и спусти га у чакшире.{S} Колико се пута решавао |
покривач, своје рубље и хаљине стојеће и носеће.{S} Све једнако: нико боље, нико горе.{S} Заје |
ни...{S} Пуче снег и лед, сијну пролеће и млака киша скиде и последње трагове снега, ону сивкас |
, зноји се по челу, слободније се креће и разговара, суче брке и по један стрпа у уста и мрда м |
оград...{S} А ону голет у брду оградиће и засејати жиром, да се подигне гора.{S} Каже Симо из М |
и према деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешто у реду.{S} |
ја велим: може човек нагињати куд хоће и скрајати планове какви му на <pb n="134" /> ум дођу, |
лахирио се, звера и прекида се иза куће и хоће њему.</p> <p>Тодосије га узва унутра и пружи му |
а сва чељад дочекали су га насред куће и бацали се на њега овсом.{S} Видосав је пекао печеницу |
<p>Па почеше обилазити око његове куће и загледати шта он то ради.{S} Иду, тако, њих по неколи |
е несрећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И она је са |
Баба Вујана, преплашена, повири из куће и викну слабачким и крештећим гласом: „Шта ти је, дете? |
плаче који суд и маже метлом преко куће И тако се ослободила и заузела чисто старешинску власт. |
дворишту засађена дрвета, а између куће и осталих зграда утрвене путање, насуте шљунком.</p> <p |
ик!</p> <p>Витор то чује па само шапуће и моли Бога да му се душмани не освете.</p> <p>Сад кад |
те кош за рибу, они секу ракитово пруће и помажу му у плетењу, те су и ту мајсторију упознали.< |
ревртати, јер се превртањем обија лишће и цвет, који садржавају нај јачу храну у себи.{S} Доцни |
S} Кад се шиша, остави мало веће залуфе и мало више косице више чела, па то зачешља и углади, а |
ице.{S} Старац се очешља, дотера зулуфе и мало их погна унапред, ка јагодицама, намаче шубару и |
<p>Тодосије запали и принесе палидрвце и њему.{S} Он повуче дим дубоко и прогута га.{S} Доцне |
их угледа Витор затрепташе му трепавице и засузише очи.</p> <p>Деца се загледаше у свога баба, |
у знаш како је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</p> <pb n="148" /> <p>Али, што је |
тарчево растеже, уста одоше на јагодице и показаше се она три зуба напред.</p> <pb n="96" /> <p |
дног дана каза му те искупи оне књижице и таблицу, метну под мишку и одведе га учитељу.{S} Школ |
па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу и писаљку па се чешће забавља тиме Јовица у о |
ве од брвана, лепо срезане као кутијице и поређане у одстојању по крају дворишта.</p> <p>То је |
у собу.</p> <p>Запалише свеће лојанице и наместише чираке на совру.{S} Тодосије виче да се иде |
рилика, кад су остали сами код воденице и седели на рудини више јаза, па поче поиздалека:</p> < |
анке.{S} Навикоше се и они код воденице и тамо су волели него код куће, ту је за њих имало више |
не чича Витор сиђе низ судске степенице и упути се право својој Јошевини.{S} Само сврати на пек |
броји старац у себи и мрдају му уснице и мења се у лицу.</p> <p>Један старији човек у цокулама |
ко се насмеја Витор, ухвати за рукунице и викну: — Ојс, воко, ојс!</p> <p>Тодосије проговори јо |
ча Витор имао је и даље сталне помагаче и забаву у својој дечици:{S} Ђурици и Јовици, који нису |
домаћин не ради с њима, они се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на чему па ма |
, она џака и глас јој крешти: час плаче и куне, час се смеје и благосиља:</p> <p>— Шта вам је; |
</p> <pb n="119" /> <p>Пандур се измаче и пропусти старца.</p> <p>Чича Витор уђе у заседање пог |
а се не снебивају.{S} Па се опет измаче и оде у оџаклију.</p> <p>Филип и Мијат почеше разговор |
и отпоздрављао.</p> <p>Она се поизмаче и стаде.{S} Ушао страх у њу па стрепи и очекује шта ће |
> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја! — рече и застаде.</p> <p>Витор се забечи да чује.{S} Он ушара |
p>— Лези, лези, не причај ништа! — рече и изађе.</p> <p>Он се раздерња и оста вичући.{S} Трабуњ |
Кочањка с два три зрна: бабица! — рече и полако и неприметно баци се на једног у мраку, и пого |
ро, добро, напричали сте ми све! — рече и седе на рудину испод јаза, а они до њега.</p> <p>Учин |
цу.</p> <p>— Видиш ли, Тодосије! — рече и показа руком на детелиште.</p> <p>— Луд човек.{S} Не |
ију.{S} Пазите да не буде штете! — рече и оде.</p> <p>— Хоћемо, бабо!</p> </div> <div type="cha |
, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах му се скотрљаше сузе низ обрашчиће.</p> <p>Сојк |
и знаћеш...{S} Тешко нашој деци! — рече и загрцну.</p> <p>Она се узнемири и устаде.</p> <pb n=" |
ти кесе!{S} Па како те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>Видосава обли румен |
и скочише.</p> <p>Седите, браћо! — рече и заузе место за столом.</p> <p>Они поседаше и упреше п |
иви.</p> <p>— Добро, благо бабу! — рече и онај табак задену за греду.</p> <pb n="9" /> <p>Сутра |
ваш?</p> <p>— Спавала сам доста, — рече и дохвати га за раме: — Устани!{S} Бог с тобом, попала |
и си од сад наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се за очи.</p> <p>Он притрча те је пољуби у ру |
.</p> <p>— Он је отишао од куће, — рече и глас јој задркта.</p> <p>Он извади изгужван паклић ду |
могу се рвати и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор се размахнуо, изашао пред |
S} Само, ја би’ још једну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де Видосава!</p> <p>— Јес’, камо га |
<p>— Седи!</p> <p>— Ето, сешћу, — рече и седе.</p> <p>Тодосије извади дувањару.</p> <p>— Деде |
лим те...{S} Е, кад те молим! .. — рече и руке му клонуше те испусти цигару.</p> <p>Тодосије хт |
его ти се ражали као ово мени... — рече и задркта јој доња усница.</p> <p>Он се трже:</p> <p>— |
/p> <p>— Школе се... науке су... — рече и полако се измаче из собе, а затим отрча да донесе кав |
е:</p> <p>— Па шта би, Антоније? — рече и нешто му суво застаде у гуши, те се мораде искашљати. |
иче: шта радим ја у моме вајату? — рече и заљуља главом.</p> <p>— Пијан! — помисли Витор и зами |
ио ограде и причувао шуму да се не сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа и по |
да га слушам као роб, само нек: не виче и нек не ћути...“</p> <p>У том и свану дан.{S} Небо пла |
махнуо, изашао пред кућу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија.</p> <p>— У зд |
ича-Витору: да уводи оно на шта он виче и због чега је омрзао посинка.</p> <p>Па почеше обилази |
до Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и тумара по окрајцима.</p> <p>— Шта ти је, Виторе?... |
осав узмрда брковима, пружи јој цедуљче и рече:</p> <p>— Иди кући, гледај посла!</p> <p>Па тури |
ца успрема по кући, Витор пригрне гуњче и с посинком изађе више оџаклије под јабуку шећерлију и |
се вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћин, Видосав, го |
ују да колиће воденички камен, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под водени |
да му спремим стајаће руво, па се обуче и даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да то што пише |
Да је откуд било Видосаву да се привуче и ослушне:</p> <p>— Кажем ја теби, куд ће он успети неш |
упа: пет динара.</p> <p>Они се згледаше и сашапташе:</p> <p>— Колико је то гроша? — пита Јовица |
раћа га из чаршије.</p> <p>Они угледаше и сашапташе се:</p> <p>— Крмачица!</p> <p>— Да купимо!< |
зе место за столом.</p> <p>Они поседаше и упреше погледе у њега.{S} Он прелистава акта, нешто п |
јури из куће..</p> <p>У том се подизаше и дечаци.{S} Кад их угледа Витор затрепташе му трепавиц |
оточина, претресоше се хаљине, ишчукаше и изнеше на сунце да се проветре, па се наместише на св |
му лице доби живљи израз, очи узиграше и он се узнемири, као да ће да се инати.</p> <p>— Ја са |
не да ни поменути, него опет доли чаше и завише цигаре.{S} Запали једну и он, али непрестано з |
обрашчићима.</p> <p>— Они се застидеше и погледаше низа се.{S} Он ухвати Ђурицу за руку:</p> < |
е и сатрла ране кукурузе.</p> <p>Донеше и врућу ракију, попише по три, па поставише ручак, прин |
у и старији и паметнији, па морају више и знати.</p> <p>Застаде и замисли се.</p> <p>— Е, моја |
обу, она тројица скочише те се здравише и направише му место.{S} Види се у чему је ствар: ово м |
сав му покиселио опанке, измазао кајише и на њих ударио нове пијавице.{S} Старац се очешља, дот |
d>XXIV</head> <p>Не мање бриге навалише и на Ружицу.{S} Као женска страна она је досад гледала |
е тако кућа не кући...</p> <p>Успремише и двориште.{S} Некакво коље и врљике, разбацане на неко |
играби имања и заокругли, да га групише и подведе под један плот, и ту најпре страда комшија.</ |
а повири из куће, а за њом се надвирише и мешаје.</p> <p>— То је бабо!</p> <p>— С неким говори! |
упчагу за буњак чак ниже куће, покосише и почупаше боцу, татулу и дивљу паприку, што је све рас |
, море!</p> <p>И тако, полако, све тише и тише, док <pb n="25" /> се Тодосије реши те пређе врз |
Право велиш, Тодосије.</p> <p>Устадоше и остали.{S} Видосав мало застаде па као да се нешто пр |
више казати, али они га сами разумедоше и отрчаше за Видосавом.</p> <p>— Стој!</p> <p>— Нећеш в |
p> <p>И ко ће га се отрести...{S} Одоше и тамо продужише разговор.</p> <p>Видосав је то исприча |
столице.{S} Кметови и одборници дођоше и заузеше места по клупама, поскидаше капе и очекују да |
н зна понешто.</p> <p>Деца брзо свикоше и престадоше помињати кућу и чељад из Качера, приљубише |
Мића.{S} Од тада се чешће састају, пуше и разговарају.</p> <p>Сву тројицу Видосав је позвао на |
а, замастили се па зевају, брекћу, пуше и причају. -</p> <p>Видосав однесе буклију и својим гос |
зађе по њиви па опет посеја овас, уздуж и попреко, помешан са некаквим ситним жутим семеном, па |
сију!</p> <p>— И комесија разреже порез и каже: у селу Врљугама косе једну ливаду четири пута, |
еш их непрестано орати и сејати кукуруз и нећеш имати потребе да их пођубриш или угариш.{S} Лив |
о Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и тумара по окрајцима.</p> <p>— Шта ти је, Виторе?...{S |
огледа низа се, махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до |
ти цркву на гробу, — теши он њу, еда би и себе утешио.</p> <p>Она само махну главом у страну и |
вари за послужење....</p> <p>Видосав би и стару кућу преобразио: скинуо би високи кров и покрио |
зучио.</p> <p>— С толико науке могао би и ти ступити у ратарску школу, па да учиш ово што ја уч |
неће тако, него, да је кабил, возао би и среског ћату на својим колима ваздан и опет би га чаш |
се заведе сталан ред.</p> <p>То исто би и са осталим зградама: свуда се избриса паучина и црвот |
имао ваљаних послова и користио и себи и другима, а људи се чуде како је смео прићи човеку ког |
атио и ишчупао.{S} Он само мисли о себи и своме послу и нигда га не смеће с ума.</p> <p>Иде так |
се размећете!{S} То јест, велим у себи и мислим: човек не треба да сили.{S} Бог је стари сајиб |
Не’ш, синко! ..“ — броји старац у себи и мрдају му уснице и мења се у лицу.</p> <p>Један стари |
и хукну:</p> <p>— Боже дај здравље теби и мени, Виторе, до суђена сата.{S} Па шта ћемо!..</p> < |
ер је он то радио уз мајсторе по служби и зна како шта треба.{S} Где би разбијено које окно на |
ипови и крупнији струк.{S} Он га набави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и |
аве и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и пог |
гледа, а за тим пошашољи руком по глави и измакне се.{S} Ружица га натера те се пресвуче, да му |
ед собом виде своје старије: сви здрави и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта м |
ног човека и натерати га да се заборави и оде у другу крајност.{S} Пусти их нек говоре шта хоће |
>Она крочи боса, полако, по мекој трави и приђе му.{S} Јабука отпустила гране, он се извалио по |
</p> <p>Пред Божић насташе јаки мразеви и стаде воденица, а дотле се исполага и сено што беше у |
же:</p> <p>— Море, не будали!{S} Цареви и краљеви па немају деце, и ништа..{S} А ено у Перџа де |
ципеле што се обувају кад се иде цркви и у чаршију.{S} У кујни ормани И разно посуђе...{S} Ниж |
али су му дошли на благ дан као другови и пријатељи с којима се упознао одмах по доласку и заво |
је ова крава, како су јој широки бокови и велико виме!{S} Она даје по десет ока млека ни дан, н |
ти се за очи.{S} Витору заиграше бркови и трепавице.</p> <p>Видосав се полако измаче на врата.{ |
ога ми, јес’!</p> <p>— Шта ће му волови и плуг?</p> <p>— Не знам... да нешто оре.</p> <p>— Шта |
не дам... то су моја деца, моји синови и наследници...“</p> <p>Код трле не беше никог...{S} Уп |
много више прихода, већи су му клипови и крупнији струк.{S} Он га набави и не хте га сејати на |
оришту клупе, сто и столице.{S} Кметови и одборници дођоше и заузеше места по клупама, поскидаш |
м гостима.</p> <p>У оџаклији ручали сви и служи се кафа и прислужује вино.{S} Разговор све живљ |
комшилука, а сутрадан су долазили многи и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у двор |
неколико столова људи са својом чељади И пријатељима што су се ту десили, а механџија, чорљав |
уком.{S} Наумио је да пријатно изненади и своје укућане и пријатеље и све село.{S} Лако је руко |
звалио и опрућио, неки почучнуо па ради и звера на девојке и другове, а сви џакају и дозивају с |
очи и затисне уши, већ види шта се ради и чује шта говори народ, па сам размишља о свему.{S} Ње |
Пусти их нек говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како си научио.{S} Ако си човек на свом мест |
ној момачкој снази и видео како он ради и имање крепи и унапређује.{S} Чинило му се да би он на |
ју попије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим приликама: кад иде <pb n="22" /> кроз село о |
је, нити га ко изазива.{S} Он само ради и приходи.{S} Од тада је већ прикупио једно парче земље |
мање кретно и некретно, да на њему ради и мене издржава и почитује ме као старијег, и да ме Вид |
ају вотњака свињац за крмаче са прасади и кочине за <pb n="107" /> нерастове и назимад.{S} Покр |
ом куповном марамом, па кува кафу, меди и пени ракију, наслужује у шоље и чаше, те деца носе и |
ва што је наследно и да штогод привреди и прикупи како ће што више оставити својим млађим.{S} К |
.{S} Кад га гледаш како с понекима седи и части се, ти би рекао: части га да му измами неко пар |
ро смрче, избегавајући да се с ким види и састане.</p> <p>Међу тим сутрадан му освану још црњи |
ав, па отрчи у оџаклију да се тамо види и да коју послужи.</p> <p>Тамо су већ проредили буклију |
и да може дозволити да га с правом грди и напада...</p> <p>На послетку обузе га нека ватра и до |
И тако вели Миле: скупило се доста људи и поседали на састанку и тако говоре и разговарају као |
дање, како су ово богати и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примити обележје од о |
свету да овако раде данас паметни људи и да га овај рад неће нигда постидети.{S} Он се само см |
а Витор стоји гологлав више совре, нуди и наздравља и одговара на здравице.</p> <pb n="57" /> < |
ону голет на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јестратије...{S} Нека их, нек се |
сту, кроз годину две, пресадити по међи и подићи трајну ограду без врљике и коца.</p> <p>Посврш |
и на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и учи сам.{S} Ако си сиромах то...{S} Бога ми... не зна |
аше да је добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му није ту Тодосиј |
ио да је тата радио паметно, па обилази и прикрада се да <pb n="165" /> види тај рад, да и он т |
.{S} Домаћин, Видосав, гологлав обилази и нутка да се једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Ви |
у кога је служио у пуној момачкој снази и видео како он ради и имање крепи и унапређује.{S} Чин |
<p>Учини му се да су му сад још милији и <pb n="123" /> да би их турио у недра.{S} Маши се у џ |
бичне послове, он узва обоје у оџаклији и извади ону хартију иза греде па пружи Видосаву:</p> < |
жењина мајка, старија жена, у памуклији и жућкастом убрадачу, са једном младом одбрађеном женом |
етио је још поодавно да је све хладнији и неприступачнији...{S} Ако га шта упита, он вели: „как |
зађу заједно, одмах видиш ко је старији и како је међу њима.{S} Он увек пропушта баба напред и |
друго више него ја.{S} Они су и старији и паметнији, па морају више и знати.</p> <p>Застаде и з |
ресни рђу са себе, па буди мало ведрији и кочопернији!{S} Не дај да ти траг засмрди!</p> <p>Или |
овица у осмој години, мало крутуљастији и лењи, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зн |
..{S} И знаду га и цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде тамо, па седне међу њих и присуст |
би га провео свуда по селу, по чаршији и саборима и хвалио се иза гласа: „Ово је ној посинак, |
ућу... и то се чуло свуда... по чаршији и селу...{S} Брука, моја Ружо!...{S} Уф, ала ме боли гл |
<p>Видосав је и даље боравио у чаршији и живео на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S |
ала им што су дошли...</p> <p>— И твоји и моји, синко.{S} Само се потруди да се не осрамотимо.. |
њака вијуга поток на коме се стока поји и свиње блате...{S} Нигде корова ни травуљине по вотњак |
послушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и остати.{S} Кад је забринут и нерасположен, кад га обу |
жба где је имао да издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив, од газда и газдарица.</p> <p>К |
ј години, мало крутуљастији и лењи, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писм |
знавати него ја...“ </p> <p>„...{S} Али и код њега има нешто што не ваља..“ — она то не би смел |
раћали су поред детелишта, застајкивали и загледали, као да имају нешто угледати, подгуркивали |
ичао у механи, а сељаци се подгуркивали и смејали...{S} Набавиће каламљене лозе којој не може б |
и му у наручја као дете да му се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде журним корацима кући Тодос |
повуци и потегни, док се нису наравњали и кум Иво плати улар скупље но икаку узду.{S} Сад га ди |
гледа у цигару.</p> <p>Тодосије запали и принесе палидрвце и њему.{S} Он повуче дим дубоко и п |
ок су сељаци свој кукуруз „осмак“ брали и смештали у салашеве, његов кукуруз стигао је тек за п |
у селу, који су га искрено предусретали и узимали у заштиту.</p> <p>То га окуражи те, четврте г |
туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали и овај мученик!</p> <p>Витор то чује па само шапуће и м |
n="176" /> јабуку шећерлију па се шали и забавља са Сојком, разговара и ћерета, хвата је за ко |
о под јабуку шећерлију па се с њом шали и забавља.{S} Дан ведар, сунце одскочило повисоко и хла |
колико их је по реду, па се неки дигли и поседали по собама, затурили се на клупама и столицам |
Маслаћа.{S} Треба да се радује, весели и поноси што даје дете у таку кућу и пријатељи с таком |
или с Видосавом.{S} И тада су се љубили и цмакали до миле воље.</p> <p>У то побратимство увлачи |
к.{S} Поградили су грађевине, приновили и окрепили омање, подигли свакојаке стоке, засадили вот |
абавила по неку хаљинку, па су поновили и децу.{S} Све доби нов изглед и пође новим током.</p> |
ето ту као две сироте и цео век радили и мучили се, као што се мучи инокосник.{S} Поградили су |
<p>— Што, Руменија?</p> <p>— Зар радили и мучили се, па, овај...да други одавде из села... — И |
ријемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и код Тодосијеве куће...{S} То му не ваља...{S} Сад пиј |
увек и чим је беспослен, он је раскрили и гледа у њу... „Како су дивне слике!{S} Каква је ова к |
до краја.{S} Тако смо рекли и уговорили и код власти потврдили, и ја му казао: „Ти, синко, Видо |
на.{S} Поред те радости, они су осетили и дужност да легну још више на рад, да се побрину и за |
тана кога нису призвали кући те частили и гостили!{S} Па шта им се види од тога?{S} Чиновник да |
од почетка до краја.{S} Тако смо рекли и уговорили и код власти потврдили, и ја му казао: „Ти, |
међу чича-Витора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и свога тату, али не може да затвори очи и |
ратарници.{S} Толико љубави према школи и науци, колико се показује у овом младићу, тешко се мо |
исли и укочи поглед, у страну, па мисли и напослетку уздахне.</p> <p>Кад чита књиге најволи да |
е домаћин него раскутњик.{S} Тако мисли и тако ради па макар да би је скупље продао у јесен, а |
баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и пита сам себе: „Шта ми је крив тај Видосав?{S} Поштуј |
веш.{S} Или прочита нешто па се замисли и укочи поглед, у страну, па мисли и напослетку уздахне |
прислужује вино.{S} Разговор све живљи и живљи, људи поседали у гомилице по два трп, једва се |
о раде, али мени то доставише пријатељи и ја дођох овде, суду...</p> <p>— Да станеш на пут потв |
ма и узврпољи се.{S} Лице му се уозбиљи и мало зацрвене.</p> <p>— А где је Видосав? — упита и н |
се где сусретну, он обори поглед земљи и шмурне у страну.</p> <p>Једне недеље чича Витор накас |
..</p> <p>Чича Витор обори поглед земљи и појми да рече: „А зар није тако?{S} Право веле људи“, |
у руку.</p> <p>Ружица оборила очи земљи и забавља се с прстима на руци.{S} Не сме нигде да погл |
удно ми његово имање!</p> <p>— Чудан ми и он човек и домаћин!</p> <p>— Море, глајте посла, шта |
спавао на дугим зимским ноћима у слами и сену на шталама.{S} Научио је на сиротињу и није сазн |
од воденице у очи тога дана те се изми и обрија.{S} Сутрадан рано спреми се као што доликује: |
а ти то старјешство.{S} Ево, па га узми и ради како хоћеш! — одмахну руком Видосав, као да га о |
пијаци.{S} Младеж пркоси и снегу и зими и оста подуже, а старији се склонише у механу и почеше |
је голи Перовац?{S} Где су ти побратими и она голадија синоћна, што ми поједе два најбоља брава |
.{S} Ономад је осекао троје виле у шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици.{S} Ето так |
све млади људи, осредњег стања, ваљани и дружевни.{S} Филип и Мијат побратимили су се из ране |
де цркви и у чаршију.{S} У кујни ормани И разно посуђе...{S} Ниже велике куће мутвак с две собе |
аријег, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав |
а, и дечица, сви лепо обучени, измивени и очешљани.{S} Кад се причестише, Видосав их одведе у м |
е од нашега рода.</p> <p>Видосав црвени и врпољи се:</p> <p>— Хвала вам, тетка, али јесам ли ја |
довољно“...</p> <p>Умео га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована.{S} Мл |
.{S} Насмеје ли се ко у његовој близини и погледа у њега, он мисли: „Што се онај смеје на мене, |
осврће.</p> <p>Ружица се полако уклони и замаче у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих двојиц |
И сретна и задовољна: и тамо у сиротињи и овде у домаћинској кући, и биће сретна с њиме где буд |
румен и хладан дах пирка у лице, крепи и освежава...{S} Ружица, по обичају, дочекала дан на но |
нази и видео како он ради и имање крепи и унапређује.{S} Чинило му се да би он на онаком имању |
е и стаде.{S} Ушао страх у њу па стрепи и очекује шта ће рећи.</p> <p>— Како ви овде?</p> <p>— |
чита.{S} Седи, седи, па наједаред клипи и поче, млатајући рукама, декламовати:</p> <quote> <l>„ |
} Руке као мртве, измахне једаред, лупи и држи мотку над комушом, па опет лупи два три пута и с |
уће, преведе децу, пренесе своје ствари и намести их у оџаклију и предузе управу кућом и имањем |
ју, вишина је дошла! — веле скупштинари и обзиру се по осталим људима.</p> <p>— Имате да одобри |
детелиште беше зазеленело у пуној мери и беше у стању да покаже корист од тога посла.</p> <p>Ј |
иђе шталу, торове, стоку, па се надвири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин посао.{S} П |
ба пијне и расплаче се, она се узнемири и ужагри очицама у мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А к |
рече и загрцну.</p> <p>Она се узнемири и устаде.</p> <pb n="125" /> <p>— Видосаве.{S} Бог с то |
ве године скида с њега принос по четири и пет пута преко лета.{S} А одмах до детелишта сеје кук |
ина, густа и сочна, да се све више шири и бокори.</p> <p>Даље је порадио ово: у врту, поред пов |
, кафу и хладну ракију.{S} Служи, двори и гледа преда се.{S} Чича Витор час обилази око њих и н |
за које бабе здравље?{S} Теби да говори и онај што је негда био негде накакав „златоуст“, па не |
штво, слаб на пићу, па мало више говори и у говору се пребаци, и шта је то тако страшно да би г |
воденицу, повири у мучањ, па је затвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се већ напасла и пландује |
узду, колан, шиљте и непрестано гунђори и броји:</p> <p>— Тако но како... чес и поштовање... ја |
се утркују и доказују, а он се смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бог зна од кад вид |
Бога ми!</p> <p>А чича Витор се смејури и само чујеш: хм... хе.... хи..</p> <p>Бог зна шта он м |
је: покупи своје прње па иди одакле си и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме |
ради, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дошао...{S} Нисам ја подизао стоку, да је ждере свет. |
се дурну:</p> <pb n="83" /> <p>— Ти си и сувише осетљив и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна |
жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора |
е „комис-прот“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе, а никако смокве и шљиве.{S} Разумете, никако! |
унца, знојави са осјем и плевом по коси и брковима, расхладили се водом па седе мирно и разгова |
итава гумна по пијаци.{S} Младеж пркоси и снегу и зими и оста подуже, а старији се склонише у м |
ради како знаш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао друкчије него остали с |
> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се |
рзи што се церекате као дечурлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p>Она се загвирил |
ану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— |
е паметан свет.</p> <p>— Паметан као ти и мој посинак! — јетко се насмеја Витор, ухвати за руку |
досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало за |
еко прислони уз уво и стане дошаптавати и нагваждати, шта је ко рекао за тебе и његову кућу, он |
ани радују и свете, да ће се подсмевати и то причати неколико година...</p> <pb n="80" /> <p>Ал |
тан.</p> <p>И отпочеше се споразумевати и бирати.</p> <p>Бирају и објашњавају се: један вели ов |
ама... стар сам човек: не могу се рвати и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор |
мном.{S} Да сам млађи, да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако, молим |
почеше се јављати просиоци, све богати и виђени људи.</p> <pb n="175" /> <p>Оне јесени кад је |
и раније на гледање, како су ово богати и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примит |
руковати имањем као својим, нас гледати и почитовати као своје родитеље...{S} И ти си од сад на |
е дуго бавио, тако и он поче разгледати и разбирати за сваку стварчицу у кући, за све што се ти |
стављено да одреди где ће се шта сејати и како ће се радити.{S} Досад се довољно уверио да му ј |
ма и као да не кога угледа, поче викати и набројати:</p> <p>— Нећеш, Тодосије, куда си наумио!{ |
код побратима.{S} Они га стадоше викати и саветовати, те напусти и њих, па се поче забављати по |
а лицу.</p> <p>Тада се престаше вајкати и помирише се са судбином...</p> <p>Тако једног зимњег |
рца да се избрецне на њега, да се инати и грди с њим, да му увреду врати равном мером.{S} А зна |
којима је волео састати се, разговарати и почастити.</p> <p>С Мићом се упознао кад су били на в |
мо остави стакленце с ракијом, па врати и стаде на своје место.</p> <p>Он се опет узврпољи, зат |
без изора.{S} Можеш их непрестано орати и сејати кукуруз и нећеш имати потребе да их пођубриш и |
клиповима, издробити кочање, растурати и ђубрити жито, кад се може на овој јевтиној справи окр |
p>— Извол’те, бабо.{S} Скоро ће стасати и ручак.</p> <pb n="133" /> <p>Он пије, а она га двори. |
е на вољу, те се могао слободно кретати и ухватити лето за крај.</p> <p>Он је, у истини, имао п |
ченом селу.{S} Он је тако научио читати и писати, умео је зготовити леп ручак који би смео и пр |
ка је сретно!{S} Видећеш да ће пристати и тата и бабо.</p> <p>— Добро, мали, ја не поричем, сам |
о и помрећемо, а та ће пустолина остати и без мене и без тебе...{S} Чије није било, чије бити н |
<p>Умочи шећер у воду па поче сркутати и припијати.</p> <p>— Ђурица већ изучио, то знаш... — п |
од погрешио.{S} Сад зна да неће оћутати и види да се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже, |
тера ветар капом. — И онда поче причати и дуљијати каки је овај млади нараштај.</p> <p>Чича Вит |
ћи у свакој прилици, учтиво се понашати и лепу реч прозборити.</p> <p>Али, по својој скромности |
де у кућу радну снагу, ко ће га слушати и издирати као изорски вочић.{S} Али овај вели: јок!</p |
е Антоније.</p> <p>Он се доцкан присети и рече:</p> <pb n="114" /> <p>— Да Бог да у здрављу...{ |
почетак тежак и у сваком раду може бити и неуспеха и неприлика.{S} Али то није никоме исказивао |
је воћка напупила не може красније бити и да ће година бити родна...{S} На крају крајева сав су |
и, ћаска, хвали се, прича шта ће радити и како му не може нико на пут стати.{S} Више пута, радн |
ну се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити — теши се она.</p> <p>Сојка непрестано уз мај |
мљене лозе којој не може буба нашкодити и засадиће је на земљишту где је био стари виноград...{ |
од ње што више користи, како ћеш гајити и подизати најбољу лозу, калемити и расплођавати сваков |
ајити и подизати најбољу лозу, калемити и расплођавати сваковрсне благородне воћке, подизати шу |
чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећи код своје куће.{S} Овде ваља радити.{S} Да радим |
олена, он ће га, онако зелена, покосити и исполагати стоци.{S} На њиви ће остати сама детелина, |
кући! — вели им она кад почеше чистити и дотеривати у ред.</p> <p>— Тек... баба Вујана, да смо |
та, како творижу чиновници, практиканти и пандури.{S} Међу њих се умешало неколико варошана: за |
га оговара и казао да га тата пропасти и да је тата распикућа, па му преотео старешство и тати |
авише ручак, принеше јела, почеше јести и ређати здравице.{S} Кад попише добродошлицу, Маслаћев |
то може и уме, имам шта хоћу: и појести и попити, имам и пара задовољно“...</p> <p>Умео га је д |
е на њему чисто и у реду, без аљкавости и мурдарлука, понаша се уљудно, пази с ким ће стати, гд |
ијат побратимили су се из ране младости и нераздвојени другови.{S} Видосав се с обојицом упозна |
ту, са чега је имао нових непријатности и то у доба кад се детелиште беше зазеленело у пуној ме |
дном напретку, набраја примере глупости и незнања из своје околине, одведе га у механу у коју ј |
стадоше викати и саветовати, те напусти и њих, па се поче забављати по вароши.{S} По неку ноћ п |
идосав.</p> <p>— Нема ту хвала.{S} Ћути и гледај посла.</p> <pb n="48" /> <p>И Тодосије не хте |
прецене људи па да ти накнадим.{S} Ћути и не сметај ми.. " .</p> <p>— Ја му то не могу рећи.{S} |
вољно, њега то једи, гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако. |
тија.</p> <p>Он, момак, скроман па ћути и осмејкује се, а они отпочну претресати:</p> <p>— Ако |
научио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћути и гледа преда се.</p> <p>— Сад све село види да је Видо |
се држаљицом поштапљује.{S} Иде и ћути и испод обрва погледа по огради, а не осврће се на <pb |
виче Тодосије полако.</p> <p>Онај ћути и не обазире се.</p> <p>— Море, еј Виторе!</p> <p>— Шта |
Па што ћутиш непрестано?</p> <p>Он ћути и лежи.{S} Она му тури руку на чело.</p> <p>— Што си та |
оштено код Варагића?</p> <p>Па се ућути и почну разговор о другом којечему.{S} Мало мало, а њем |
зује у овом младићу, тешко се може наћи и у стотину ђака.{S} Он је без срестава за школовање, п |
> <p>— Онда си млакоња и ти ћеш подлећи и пропасти...{S} Здрав буди!{S} Окуражи се и овесели!</ |
о, пази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговорити.{S} Већ нема ништа детиње на |
од свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме погледити.{S} А овако, трапам ли трапам... |
те се кући.</p> <p>Витор оста гунђорећи и псовајући..</p> <p>Тек што се Тодосије врати кући а с |
пијан.{S} Од ове несреће неће се одвићи и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он ни |
b n="110" /> <p>Чича Антоније зверајући и на прстима уђе у колибу.{S} Витор спири мало ватрице |
{S} А од данас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни глава заболети, |
ађе да уводиш нове обичаје у мојој кући и на моме имању, да ми црвени образ под старост...</p> |
а би’ вам имао много причати о тој кући и његовом оцу.</p> <p>— Чиј је он? — запиташе сељаци.</ |
ам и нешто га трошио, а нешто слао кући и чувао имање да не буде штете.{S} А највише се занимао |
в оде у страну сасвим.{S} Напустио кући и рад на имању и подивљао.{S} Најпре почео, по неку ноћ |
иловаче те је наби у оне локве по кући и изравна под.{S} Ружица ориба наћве, сланицу, лопаре и |
/p> <p>И седају у намештене собе у кући и оџаклији.{S} Жена и деца прилазе те љубе госте у руку |
{S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он виче:</p> <p>— |
а...{S} И он и она били су млађи у кући и имали су само да слушају што старији заповедају.{S} Б |
ћина, мој брате!..{S} Утркују се сељаци и сви хвале Витора и Ђурицу, а сажаљавају Видосава.{S} |
не и за њих су се заинтересовали сељаци и застајали поред његових њива и врта, разговарали се и |
имањем овако како рукују остали сељаци и обрађивати га како им је радио деда и чукундеда; треб |
кад га озбиљно погледа, прођу га мравци и размишља да није штогод погрешио.{S} Сад зна да неће |
и зазеленеше се поља, размилеше се овци и млади јагањци.. </p> <p>Настаде радно доба...</p> <p> |
ма свакоме предусретљив па и према деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути |
ове и бадаваџије.{S} Обојица су радници и воле раднике, само с том разликом што Тодосије држи д |
аче и забаву у својој дечици:{S} Ђурици и Јовици, који нису одмицали од њега.{S} Деца су напред |
Кад оду кући они се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и она хвали са су |
т...</p> <p>У доњем крају младеж: момци и девојке, свака се сагла као да крије залогај, а подми |
лика ватра, пристављени свечарски лонци и спрема се као о светоме.</p> <p>Чича Витор дознао је |
е сириште, да нема каквих чини на стоци и белом мрсу, да није ко што уврачао.</p> <p>И тако све |
још по неку па кући, да положимо стоци и пресечемо које дрво на дрвљанику...{S} Је л’-де? — ра |
..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће му сазидат |
па га ухвати за мишку.{S} Те ту повуци и потегни, док се нису наравњали и кум Иво плати улар с |
азе.</p> <p>Ружица му полако приђе руци и поклони се.{S} Он је само погледа и мрдну главом.</p> |
.. да усинимо њега..</p> <p>Ове му речи и данас звоне у ушима.{S} Весела Руменија!</p> </div> < |
/p> <p>Сојка баци рад, ухвати се за очи и бризну у плач...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
. као дериште! ..</p> <p>Она убриса очи и грчевито стезаше своје шаке.</p> <p>— Говоре по селу! |
свога тату, али не може да затвори очи и затисне уши, већ види шта се ради и чује шта говори н |
Видосаве?</p> <p>Он уздркта, отвори очи и погледа јасно.</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим те. |
унђати по селу: затисни уши, отвори очи и хајде право!{S} Разумеш ли ме једном?</p> <p>Видосав |
>XIX</head> <p>„Затисни уши, отвори очи и хајде право“, — вели Тодосије.</p> <p>Видосав је упам |
оврати.</p> <p>Чича Витор узвера, скочи и подвикну:</p> <p>— Ружице, шта ти би!{S} Како је то д |
досијева детелишта.</p> <p>Ђурица скочи и приђе му руци</p> <p>— Жив био и велики пораст’о!{S} |
му назва Бога и приђе руци.{S} Он скочи и укоси се:</p> <p>— Бравос, синовче!{S} То сам и заслу |
то Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не |
да му се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде журним корацима кући Тодосијевој.</p> <p>Тек што |
е упутно у варош.</p> <p>Старац поскочи и отрча кући:</p> <p>— Ђурица!{S} Тодосије!{S} Ене! — п |
укна, прибави се гајтана, чојице, копчи и другог арча, па терзија реже, шије и шара и за њега и |
ишом баци поглед на девојку, па се врчи и спусти поглед на сто.{S} Сојка држи стакло у руци, тр |
есте, бабо!</p> <p>— И што да ме он учи и саветује?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: „Зашто |
/p> <p>— Хоће млађи да се мало уратлучи и да пренесе терет на мене, стара човека.{S} Ето то је, |
па с ким хоће он попије по неку, поручи и части.{S} Тако исто кад иде у варош не носи у торби ч |
највише се боји онога што се увек смеши и што је увек развучених уста, као овај Тодосије Дмитри |
де у другу.</p> <p>Знали су га у вароши и могао се лако познати: напустио косу и браду, занеопр |
а сухим устима, закркља му нешто у гуши и заћути.{S} Мало доцније заиште чашу ракије.</p> <p>— |
p>Он подиже главу.{S} Зашишта му у гуши и хтеде да искашље нешто што му се припило као оскоруша |
уморио се и задијао се, па стао у крај и наслонио се на своју штаку.{S} Замислио се и посматра |
су данас, кад се подигао други нараштај и настале друге потребе.{S} Поштуј му његову старост и |
и умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј и опери.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и чакшира |
ама, па ухватили коло.</p> <p>У сниској и тесној механи поседали за оно неколико столова људи с |
?</p> <p>Човек спушта врећу, брише зној и виче:</p> <p>— Здраво мирно.{S} Где је Витор?</p> <p> |
"85" /> зна, јер је сваки почетак тежак и у сваком раду може бити и неуспеха и неприлика.{S} Ал |
ео до Светог Прокопа.{S} А, пусник, јак и издржљив!{S} Да камен види из земље колико нокат, он |
дох ако ти одобри бабајко! — вели сељак и оде својим путем.</p> <p>— Е, нека је сретно!{S} Нека |
си празником: чакшире, копоран, грудњак и зубун.{S} На неколико ексера по дувару закачише: дугу |
ули су сламу.{S} Ружица им носила ручак и није ништа приметила необично на Видосаву.</p> <p>Али |
пустио.{S} Школа далеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и т |
...“</p> <p>Витор изговори ово на душак и одахну.{S} Затим обриса зној с чела и окрете се.{S} З |
тац, покојни кум Антоније, био је човек и било ми је слатко пољубити га у руку као покојног род |
е....</p> <p>Тодосије је дружеван човек и пространије руке од многих домаћина.{S} Сваког лета д |
моме имању, кад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.< |
ово имање!</p> <p>— Чудан ми и он човек и домаћин!</p> <p>— Море, глајте посла, шта слушате Вит |
о и прекипело...{S} Трпио сам као човек и избегавао да не дође довде, али се не може даље...{S} |
м видео!</p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео да ради!</p> <p>Деца бацише грања и комуше на ват |
леда шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и остао човек, казао сам: не тражим да се уништи уговор |
има нашао.{S} По једну носи у џепу увек и чим је беспослен, он је раскрили и гледа у њу... „Как |
— њега нема.{S} Она скочи, обуче јелек и полако ошкрину врата од вајата.{S} Ноћ топла... ни ви |
хоће да трампи са Тодосијем за Чолопек и да узме педесет дуката прида, и данас ће да у’вате зе |
а Видосав га трља, час му извлачи језик и голица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} |
колико година, изгледао је још младолик и држећи.{S} На његову високом челу и округластом лицу, |
ољуби у руку све редом па узе служавник и послужи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну |
ком Јовицу:</p> <p>— А ти си мој радник и кућаник! ...</p> <p>Затим замуцну и протепа:</p> <p>— |
мо викао и дерњао се како сам пропасник и распикућа... како нисам ништа приходио за ово време о |
ало и преко њега пребацише убрус, широк и дугачак од дебелог платна; на трећи владаочеву слику |
борит, притом зрео и личит човек: висок и крупан, са дугим и плавим <pb n="16" /> брцима.{S} Он |
за сву чељад.{S} Ту разбој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ спава.. |
и, издвојила га у вајат, села на сандук и својим дрктавим гласом прича му и објашњава:</p> <p>— |
, пуне ствари; на другој страни чивилук и о њему Виторове хаљине што их носи празником: чакшире |
закачише: дугу пушку, кубурлук, пиштољ и по неки струк босиљка....{S} И соба замириса чистоћом |
ам и објашњавам, да вас ваздан уверавам и убеђујем<pb n="140" />, а ви да турите руке у рукмаче |
и не треба поодавно, али ја га призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S} Призивај га |
идиш како се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега тиче моја њива и моја ливада?</p> |
притврђивао брану на јазу, узимао ујам и нешто га трошио, а нешто слао кући и чувао имање да н |
имам шта хоћу: и појести и попити, имам и пара задовољно“...</p> <p>Умео га је да извини и за о |
.</p> <p>— Што да ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећи код |
и, не морамо одавде из села.{S} Ја имам и свог рода.{S} Има <pb n="7" /> их у Качеру седам кућа |
како је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао и хвала |
кад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p> <p>— Та |
до века, — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и бабу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{S} Ср |
} Јест, сад ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти то не кажем.</p> <p>— С |
p>— Ја ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво |
се:</p> <p>— Бравос, синовче!{S} То сам и заслужио од тебе!..</p> <p>Видосав се зацрвене и прот |
оме добру.{S} Бравос, сине...{S} То сам и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p |
/p> <p>— Ви би хтели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан уверавам и убеђујем<pb n="1 |
ује је он по образу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</ |
слушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</p> <pb n="39" /> <p>— Јесте, ћер |
е чича Витор измирио са новим положајем и стањем у својој кући, да не почеше његови пријатељи п |
и; прогорели од сунца, знојави са осјем и плевом по коси и брковима, расхладили се водом па сед |
S} Витор се пољуби са старим пријатељем и његовим суседом, па шануше Видосаву те и он то учини. |
} Реци му једном за свагда: „Овако умем и овако ћу радити.{S} Ако сам ти шта упропастио, нек пр |
} Та њива граничи се Тодосијевим имањем и била је поред пута који води кроз село.{S} Њу је Видо |
и свако новачење пресрећу с неповерењем и подсмевком, и тиме онемогућавају да свет прима што је |
тиче то?{S} Нек иде сваки својим путем и својим послом.</p> <p>— Оставите то, море! — виче дом |
тор Микачић.{S} На пример, иде он путем и на путу угледа брњицу.{S} Одмах га нешто копка да је |
ама.{S} Зидови искићени сликама, цвећем и боровином.{S} У једном углу виси сребрно кандиоце пре |
ди за совром, а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију...</p> <pb n="50" /> <p |
и дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да он |
и личит човек: висок и крупан, са дугим и плавим <pb n="16" /> брцима.{S} Он се поносио њиме, и |
сам ја твој слуга, брате, да само радим и диринџим, већ посинак, и више знам него ти!“ — вели м |
же други у селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што су преп |
во имање.{S} Хоћу да обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког новог семења.</p> <p> |
ашена, повири из куће и викну слабачким и крештећим гласом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и з |
јемо!</p> <p>— Молим те!</p> <p>— Молим и ја тебе!{S} То ми не смеш одрећи!</p> <p>— Да чује ба |
даним корицама, са изгужваним, умрљаним и нацепљеним листовима, милије су му биле, но <pb n="16 |
умашевцу на „зекциру“, па ја се залетим и упознам се.... — И ту исприча како се <pb n="26" /> у |
епо ограђено или у проштац или са врбом и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ухрањено, чисто |
и ме једном?</p> <p>Видосав маше главом и чим заусти да одговори, а Тодосије продужи:</p> <p>— |
о шуме и вотњак.{S} Бранили су се радом и слогом у задрузи.{S} И овако ожењени, матори људи, па |
ти кесе!</p> <p>Он га испрати погледом и не рече ни речи...</p> </div> <div type="chapter" xml |
овор, и да прибележи шта хоћеш и кредом и писаљком.</p> <p>Поћута, сркну чашу ракије па продужи |
две њиве и једна ливада, са живом водом и воденицом.{S} То имање Витор је купио у тридесетој го |
није за тај крај, дружи се са голадијом и несретниковићима, слуша Тодосија, не признају га пошт |
аца, проговори неку реч, понуди ракијом и врати се кући.</p> <p>Доцније мало, они у кући чуше д |
том сену цигара под јабуком шећерлијом и он се накашља промукло и сухо.</p> <p>Она крочи боса, |
ше, он застаде пред Тодосијевом капијом и би му тешко што се растадоше.{S} Чињаше му се да би Т |
са неколико књижица, с пером, хартијом и мастионицом.{S} У трећој собици стојеће ствари у санд |
вкастог шајка, у блузи са зеленом јаком и шајкачом са зеленом пантљиком: леп, личит, чист.{S} Н |
лави му шеширина са искецаном пантљиком и изгужваним ободом, на ногама траље.{S} Звали су га Ми |
ст није у овом новом конаку са ходником и две простране собе и стакленим прозорима, него у оној |
душу детињу чежњу за науком и напретком и показао му пут за усавршавање.</p> <p>Његове радости! |
усадио је у душу детињу чежњу за науком и напретком и показао му пут за усавршавање.</p> <p>Њег |
све...{S} Јакако... — проговори с муком и с неповерењем, као да говори с човеком који га куша ш |
— Јесте, Бога ми!</p> <p>Па махне руком и нанишани на десну страну:</p> <p>— И ови, овденак, Ру |
кненог прслука, подбочи се једном руком и накрену главу на страну, па, као и досад кад јој то п |
тком сабљом ману,</l> <l>Бритком сабљом и десницом руком,</l> <l>Пак двадесет одсијече глава?“< |
омшилука, са другог комишања, са песмом и подврискивањем.</p> <p>— Седи, посинче!</p> <p>— Нема |
— Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се једном и ми разговоримо као људи! — вели чича с врата.</p> <p> |
} Ретко кад да седе као човек, са женом и децом за трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће би |
ћи, па ни други сељаци у његову маленом и забаченом селу.{S} Он је тако научио читати и писати, |
на њу, он ју је мешао са обичним сеном и тако измешану давао те му се није никаква штета десил |
зорима, него у оној старој под кровином и брезовим лемезовима, затекла само њега.{S} Није зазна |
си, те се сваки сукоб заврши смијурином и лепим растанком.</p> <p>Поодавно, на десетак година п |
Врљуга признајем пред влашћу и законом и тврдим овај уговор да сам усинио и пустио у кућу и на |
моју Јошевину..{S} А она омахну сукњом и рече: „Прој се, чича, доколице“...</p> <p>Наста читав |
ти...{S} Устани!</p> <p>Он сену цигаром и избаци дим за димом, запљешта сухим уснама и прозбори |
ди, нити распитује.{S} Измејаху секиром и лупа у једну главњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру |
ете моји... — рече чича дрктавим гласом и помилова их по обрашчићима.</p> <p>— Они се застидеше |
и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти да нешто каже, те махну руком да седе, |
не виче и нек не ћути...“</p> <p>У том и свану дан.{S} Небо плаво и чисто, без облачка.{S} Оту |
буха.</p> <p>Тодосије се бори с јунетом и смеје се, а Видосав га трља, час му извлачи језик и г |
у лепу кућу са неколико зграда у чистом и пространом дворишту, у непосредном суседству Виторова |
После се споразумела и с његовом браћом и с његовом Ружицом и ижљубила њихову децу.{S} Доцније, |
босиљка....{S} И соба замириса чистоћом и босиљком...</p> <p>У другу собу наместише миндерлук, |
и фалиш! — дочека га Видосав пред кућом и ухвати га за мишку.</p> <p>Тодосије му се загледа у о |
ти их у оџаклију и предузе управу кућом и имањем, као да тај Видосав и не постоји под његовим к |
и с његовом браћом и с његовом Ружицом и ижљубила њихову децу.{S} Доцније, једног празника, Ви |
вића из Качера са његовом женом Ружицом и његово троје дечице, и њему уступам све моје имање кр |
наку Тодосије се запрегао, па с Ђурицом и Грујицом реде брава и спремају ватру да га пеку на ра |
и прогута га.{S} Доцне узмрда јабучицом и поврати га.</p> <p>— Шта радиш ти, море?</p> <p>— Ето |
у коју је Мато Коружић згађ’о окињачом и Светоме Јовану.</p> <p>Дубок уздах оте се из груди Ви |
окривена ћерамидом.{S} Под кућом подрум и на њему велика двокрилна врата.{S} Зграде све од брва |
завукао руке у рукмаче па блене у таван и врата, како творижу чиновници, практиканти и пандури. |
ема посла без старих људи, — поче један и обрну се да види где <pb n="89" /> је Видосав, па кад |
и среског ћату на својим колима ваздан и опет би га чашћавао код сваке механе...</p> <p>— Исти |
две у накрст.{S} При том је био стидан и образит као девојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и |
је редовно похађао школу и био слободан и отресит.{S} Чим дође из школе он обеси чантру о клин, |
га потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен она приђе да га разговори.</p> <p>— Видосаве |
му изведе коња, седланика, огледа колан и ухвати за зенгују, да <pb n="51" /> узјаше.{S} И чича |
ало крутуљастији и лењи, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буква |
а.{S} Причао је свуда како је задовољан и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао |
а очински пригрли.{S} Он је био скроман и разборит, притом зрео и личит човек: висок и крупан, |
ов пријатељ из суседства, некакав миран и скроман сиромашак у половном оделу; па младожења, вис |
освитао за Видосава...{S} Онако уморан и изломљен од неспавања, прилегао је пред саму зору, ал |
стојно: чакшире од црног сукна, копоран и фермен од шајка.{S} На њему све чисто и уљудно.{S} Ув |
и њега исмевају.{S} Осећао се самохран и презрен од света, као нико у селу.{S} Куд се макне, с |
</p> <pb n="129" /> <p>Одспава први сан и пробуди се... кад — њега нема.{S} Она скочи, обуче је |
ри...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан и радник.{S} Ономад је осекао троје виле у шуми и сам п |
а...“</p> <pb n="172" /> <p>Још капетан и не доврши, а Дамљан Ружић скочи:</p> <p>— Молим, госп |
итвати:</p> <p>— Помози Боже!{S} Срећан и овај рад што радили!{S} Омразили се као со и леб, да |
човек мален, стар, крошњав, али живахан и разговоран.</p> <p>— Ти си одавде?</p> <p>— Па... јес |
ћелав, а с леве стране човек средовечан и просед.{S} За другим столом погурио се секретар, млад |
} На врата се помоли Видосав... страшан и необичан: мутне очи, подбуо, неочешљан, аљкав, једна |
о му се чини да је запостављен, понижен и да је добио тутора у кућу, кад то није тако.</p> <p>К |
све чисто и уљудно.{S} Увек расположен и насмејан, према свакоме предусретљив па и према деци |
ну још црњи дан.{S} Неиспаван, изломљен и бунован, он се, овог јутра, задржа подуже у вајату, и |
размишља по читав дан, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{ |
ута...{S} У том зајаука воденички камен и он скочи:</p> <p>— Измлевено жито!{S} Да заспем жито! |
Отуд, са истока, појмила јутарња румен и хладан дах пирка у лице, крепи и освежава...{S} Ружиц |
глас и рука.</p> <p>Видосава обли румен и стаде чепати у месту.{S} Не умеде рећи ни речи, већ с |
чича-Вићентија где је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <pb n="24" /> <p>— Убио те |
Кад би те неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да служиш.</p> <p>Он се насмеја и удаљи. |
ишта радили без татиног одобрења.{S} Он и купује и продаје и о свему се стара у нашој кући.</p> |
оре!</p> <p>— Шта ти је? — проговара он и не диже главу.</p> <p>— Оди да ужинамо, море!</p> <p> |
/p> <p>— Уа!{S} Сад је добро! — виче он и трчи онако распојас за јунетом, по детелишту.</p> <p> |
а: скромна, мирна и послушна...{S} И он и она били су млађи у кући и имали су само да слушају ш |
он, — одговори Ружица.</p> <p>Дође и он и стаде више совре поред Витора.</p> <p>— Где си ти, пр |
Виторе?</p> <p>— Па и јес’ тако, али он и не тражи бољег од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Како ј |
ли обојица?</p> <p>— Хоћете, — вели он и иде.</p> <p>Они као какви надзорници сели у хлад па н |
...{S} Вратићу му ја то очас, — вели он и погледа унаоколо: ко ли га удари.</p> <p>Тако другог, |
а млати.{S} Он се привуче за један жбун и одатле га посматраше.{S} Видосав скинуо пола розге на |
аље од куће.{S} Прилегао као зец у жбун и једнако мисли о јутрошњем догађају.{S} Откуд да се та |
да низа се, уђе у собу те обуче нов гуњ и натакну алов фес, извади некакву хартију из сандука и |
решство избило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата пропасти и да |
у потребно за живот, да не би оскудевао и живео на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што |
је...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао и хвала им што су дошли...</p> <p>— И твоји и моји, син |
93" /> Тодосије који се на мене угледао и колики приход вуче с те стране.{S} На њега ће се угле |
оведа.</p> <p>Само чича Витор се узодао и узнемирио.{S} Данас је весеље у његовој кући, прошеви |
„Како хоћеш.... избаци али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кући...</p> <p>Успр |
код куће.{S} Као инокосник он је држао и слугу и надничаре, кад му затребају.{S} Док ради воде |
а га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{S} Тако је б |
} Вече пријатно.{S} Месец тек прогрејао и кроз широко грање просипа бледе млазеве.{S} Постављен |
и Тодосије, сели један до другога, као и увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављеви по |
уком и накрену главу на страну, па, као и досад кад јој то помене, остави посао, даде се на мис |
две три попије, па га окупи молити, као и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А он п |
зда-Јованике.{S} Кад је угледа, он, као и обично, нити се радује, нити се чуди, нити распитује. |
ди који су то изумели.</p> <p>И он, као и Видосав, набави бољи сој говеди, краву колубарку, и с |
А како ћу с њим?</p> <p>— Како?{S} Као и досад.</p> <p>— Како ћу му изаћи на очи?</p> <p>— Лак |
осуши он је стрпа у пластове и сена као и остало сено.{S} Док није навикао стоку на њу, он ју ј |
нисам био тамо; не идем на састанке као и ти.{S} Отишао сам лани један пут, па кад се појинатиш |
Полако, па се све у кући повратило као и пре доласка Видосављева.{S} Са суседима се измирио, с |
држати оваку стоку, кад троши храну као и она од најбоље сорте, а од њих нема ни за половину пр |
а ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећи код своје куће.{S} |
ознао одмах по доласку и заволео их као и Тодосија.{S} То су све млади људи, осредњег стања, ва |
бо одранио јутрос у суд... и тамо викао и дерњао се како сам пропасник и распикућа... како ниса |
с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто је шта на пијацу.</p> <p>Чича Витор гледа преда |
помене, остави посао, даде се на мисао и хукну:</p> <p>— Боже дај здравље теби и мени, Виторе, |
и по дворишту.{S} Видосав намирио посао и обукао се, сео под <pb n="176" /> јабуку шећерлију па |
p>Једног празника Видосав намирио посао и обукао се, сео под јабуку шећерлију па се с њом шали |
рече онако како ју је увек предусретао и отпоздрављао.</p> <p>Она се поизмаче и стаде.{S} Ушао |
е старе куће у којој се родио, одрастао и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу |
ед њих би оживели...{S} А он би пристао и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, баш ћемо њега!{ |
и старешинство, да он није сам пристао и уступио му...{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је |
p>— Не чујем ништа, него да си ту ћутао и да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад си у нашим шакам |
<p>Он се развика гласом који је крештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је голи Перовац?{S} Где су ти |
и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ово село и у ову кућу! — мисли Видос |
оденици.{S} Ето тако, сам самцит отишао и оценио шта треба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А |
питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{S} Тако је био љут и једак.{S |
ет на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јестратије...{S} Нека их, нек се смеју!{ |
ожењени, пуна кућа деце, а имање слабо и неачко.{S} Једва ако имају шест хектара земље папратњ |
досијева посла! — смешка се бабо лукаво и шара очима.</p> <p>Витор Микачић није ни волео ни мрз |
/p> <p>У том и свану дан.{S} Небо плаво и чисто, без облачка.{S} Отуд, са истока, појмила јутар |
Сад види да Видосав, збиљски, има право и да је корист од таког рода несумњива.{S} Већ у другој |
} Иди, молим те! — учеста он нестрпљиво и узмаха руком.</p> <pb n="130" /> <p>Она му угледа оно |
у, па ће један рећи:</p> <p>— Ти си ово и скућио, брате...</p> <p>— А да ко је други но он, — д |
} Па, почех ти причати, мраз, пуца дрво и камен...</p> <p>И тако се извирује како је ко поорао, |
ако и јесте.{S} Он му је дао старешство и тата је почео да ради како треба, а бабо се покајао ш |
ата распикућа, па му преотео старешство и тати задао муку на срце, те човек изгубио рачун о себ |
} Па још кад му се неко прислони уз уво и стане дошаптавати и нагваждати, шта је ко рекао за те |
урнебес.{S} Чича Витор се накашља суво и необично и рече:</p> <p>— Хајд, хајд, дете...{S} Моли |
о.{S} Школа далеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблиц |
старешинство.{S} Знате Витора боље него и ја.</p> <p>— Џимрија!</p> <pb n="43" /> <p>— Слепи чв |
и посао.</p> <p>Витор пишти још за дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен...</p> <p>У то |
у Бога... није човек од реда.{S} Младо и зелено па се не дружи са поштеним људима него с несре |
било, и што причаш што ниси очима видео и на шта се можеш заклети" ...{S} Божја воља, кум ми не |
и по туђим кућама много је штошта видео и научио што нису знали његови у кући, па ни други сеља |
} Њему би причао све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи што у д |
мео је зготовити леп ручак који би смео и пред господу изнети, умео се наћи у свакој прилици, у |
гласа како је учио у школи, па се занео и заборавио те виче да се чује чак до куће.</p> <p>Сојк |
осекао троје виле у шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици.{S} Ето тако, сам самцит |
је био скроман и разборит, притом зрео и личит човек: висок и крупан, са дугим и плавим <pb n= |
и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све |
о казати, као што умем сад, овако весео и загрејан...{S} Право да ти кажем: ја сам речит и кура |
та лица и несигурна погледа, неко весео и насмејан, а неко завукао руке у рукмаче па блене у та |
S} Али му је срце празно, он је невесео и нерасположен.{S} Прва радост у дому, није како треба. |
у на њега, он би продужио како је почео и много би штошта ново увео, и за неколике године показ |
скочи и приђе му руци</p> <p>— Жив био и велики пораст’о!{S} Седи, да седимо!</p> <p>Он се сне |
е друге књиге што их је однекле набавио и редовно их чита кад је на доколици.{S} По неки пут чи |
чечвара иде један чика, па се исправио и усукује као качкин, а јагодице му се зажариле као кок |
он је знао шта је радио: тако је радио и Симо Моравац од кога је и то научио.{S} Он је посејао |
е село види да је Видосав паметно радио и сви веле: он је паметан човек...{S} Само што веле: шт |
пригрнутим копоранима, неко се извалио и опрућио, неки почучнуо па ради и звера на девојке и д |
ка кога је тежачки рад годинама и ломио и крепио.</p> <p>Од како зна за се навикао је да осване |
под јабуком.{S} Затим се приобуо и умио и негде отишао.</p> <p>Сад треба дочекати баба...{S} Бо |
руци, у коме је стајало да га је усинио и преписао му све имање.{S} Да је она жива па да види к |
оном и тврдим овај уговор да сам усинио и пустио у кућу и на имање Видосава Ђурковића из Качера |
разговарају, смеју се.{S} Понеку попио и Видосав и мало му се одрешио језик, те слободније гов |
од воденице, вади из торбе шта је купио и показује му:</p> <p>— Ево ови ексери, ливењаци, по ст |
ће уредити имање, али их је вешто крио и чувао, те их није никоме саопштио.{S} А, правије рећи |
ко нокат, он би га, земанле, подухватио и ишчупао.{S} Он само мисли о себи и своме послу и нигд |
оцније, имао ваљаних послова и користио и себи и другима, а људи се чуде како је смео прићи чов |
?</p> <p>Он му исприча све како је учио и шта је изучио.</p> <p>— С толико науке могао би и ти |
длакнуло му је на души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветит |
о два пртена конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им |
p>— Хвала, домаћине!{S} Да Бог да овако и код наше куће! — вели Филип.</p> <p>— Хвала Богу и мо |
— вели трећи.</p> <p>Па полако, полако и приђу живој огради.</p> <pb n="139" /> <p>Сагну се па |
репредајући клупче конаца, приђе полако и седе до њега.</p> <p>— Ето, сад је све свршено! — реч |
/p> <p>— Здраво, како ти? — рече полако и гледа га у прси. </p> <p>— Где си ти, море?</p> <p>— |
с два три зрна: бабица! — рече и полако и неприметно баци се на једног у мраку, и погоди поврх |
досије и Видосав изосташе те иду полако и разговарају.</p> <p>— Нисам ја пијан колико јеси ли т |
алеког пута на коме се дуго бавио, тако и он поче разгледати и разбирати за сваку стварчицу у к |
се како су је с бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, они секу ракитово пруће и пома |
у обрађивању и њиме се поноси.{S} Тако и Витор Микачић има своју „Јошевину" коју воли толико к |
искреће главу у страну: </p> <p>— Тако и јесте и немаш никог пречег од њега. — рече он, па уша |
не тражим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја велим, бабо.</p> <p>И онда почне претресати поједи |
>— Ћути!</p> <p>— Што да ћутим кад тако и јесте.{S} Он му је дао старешство и тата је почео да |
воју „Јошевину" коју воли толико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор б |
{S} Толико му је остало од оца и толико и данас има.{S} Целог века није прикупио ни парчета зем |
лидрвце и њему.{S} Он повуче дим дубоко и прогута га.{S} Доцне узмрда јабучицом и поврати га.</ |
пет узврпољи, затим подиже обрве високо и погледа преко ње:</p> <p>— Е, ћери, човек предлаже, а |
уке око појаса, подигла би обрве високо и.... шта би друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Ви |
е и сухим грањем.{S} Пламен лиже високо и обасјава комишаоце с једне стране гомиле, а други у м |
<pb n="45" /> те се изви пламен високо и обасја и онај крај где сеђаше Тодосије са још двојицо |
{S} Дан ведар, сунце одскочило повисоко и хладови ишарали.{S} Разговара и ћерета те о овоме те |
поседало и мушко <pb n="40" /> и женско и старо и младо, а у среди наложена велика ватра са две |
има све му је ухрањено, чисто и глатко и држи онолико колико му треба да не досађује ни њему н |
а источну страну; на други зид огледало и преко њега пребацише убрус, широк и дугачак од дебело |
...{S} Наоколо гомиле кукуруза поседало и мушко <pb n="40" /> и женско и старо и младо, а у сре |
у објасни шта је урадио што није ваљало и како је то утицало на баба и остале...{S} Погледа за |
е притврђује ограду.</p> <p>— Дела мало и ти провичи....{S} Мало ми је било овамо.</p> <p>Онај |
и испекли на прочевљу!</p> <p>— Остало и теби доста!..</p> <p>Ухватише му се за скуте, па се у |
, а жене из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћин, Видосав, гологлав обилази и |
ај дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У |
е време да се кида...{S} Кипело, кипело и прекипело...{S} Трпио сам као човек и избегавао да не |
p>— Ти ниси ништа крив; то зна све село и сви поштени људи.{S} Ти си био човек на свом месту, р |
у, то ће од уста до уста проћи све село и наплести се: да је крв и нож у Микачића кући! .. „Шта |
пропасника који је напустио кућу и село и отишао по занату, по жандарима и чуварима, и ко му га |
Врат скрхао и кад сам ступио у ово село и у ову кућу! — мисли Видосав, па клону.</p> <p>Обузе г |
лике успомене, одлазак у непознато село и људе.{S} А Виторова је жеља да му одмах преда стареши |
{S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити, |
и ја велим.</p> <p>— Оди узми кога било и доведи сијасет у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, Бога |
ах нађе излаз да то избегне, па ма било и на своју штету.{S} Још се ни с ким није судио ни парн |
а рђа испирала уста са њима, то је било и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука, али све |
ли свакојаке шале.{S} Њему је то годило и у њима је нашао искрене људе, с којима је волео саста |
ограду, ушла у детелиште и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго се надуло као мешина и уз |
ком шећерлијом и он се накашља промукло и сухо.</p> <p>Она крочи боса, полако, по мекој трави и |
а: да лазнеш мед с патоса!..{S} Наоколо и остале зграде и стаје: пивница велика, озидана, у њој |
атулу и дивљу паприку, што је све расло и бујало но окрајцима иза грађевина....{S} И шта ти све |
лиш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, бићемо и помрећемо, а та ће пустолина остати и без мене и без |
велим: баш хоћу да пређем да се видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси вешт.</p> <p>— Право вел |
<p>— А не да се скупљамо да доколичимо и оговарамо људе.</p> <p>Наста тајац.{S} Дамљан Ружић с |
а Виторовог посинка!{S} Шта ти не чусмо и за њега!{S} И све сама лаж!</p> <p>— Море, свет к’о с |
ипак, дошао је <pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те су помагали колико су могли |
је урадио.{S} Могли су га дирати јавно и оговарати за леђима, могли су га изазивати од сваке р |
својим леђима.</p> <p>Како је све дивно и уређено што је под његовом руком!{S} Чини ти се да св |
велику совру.{S} Напољу је било хладно и каљаво, те је поставише у оџаклији.{S} Чича Витор рас |
деца.</p> <p>Само им није ваљало једно и то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: саши |
им падне на ум да оду кући, оду заједно и заједно се враћају.{S} Све као браћа и ваљана деца.</ |
, да за свог века очува што је наследно и да штогод привреди и прикупи како ће што више оставит |
> <p>Или кад опазе да је жито измлевено и чују да колиће воденички камен, они трче и вичу да до |
и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити, онда, велимо, да ово што смо са сила тр |
> <p>И поче га упознавати али постепено и у приликама са угледнијим људима с којима ће имати на |
у га и обрну.{S} Види само нешто шарено и онај печат као потковица: — Боже, што нисам писмен да |
p> <p>Заћуташе опет.{S} Она узе вретено и поче га окретати некако необично и у страну, а он при |
</p> <p>Наоколо око совре служи се вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају, јело и додај |
него,,осмак“.{S} Поче га сејати стално и у осталим њивама и на врсте, и обрађивати онако како |
за тезгом у дућану, смеши се задовољно и подвикује:</p> <p>— Где си, стари пријатељу?{S} Нема |
увек пропушта баба напред и иде скромно и погнуте главе.{S} Ишли су на неколике свадбе у селу и |
вима, расхладили се водом па седе мирно и разговарају тихо и одмерено: како је клас једар, сноп |
то <pb n="72" /> те му је тако несносно и тешко...{S} Он не уме да објасни ни откуд је то што м |
омаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја велим, б |
им као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја |
е, и њему уступам све моје имање кретно и некретно, да на њему ради и мене издржава и почитује |
} Чича Витор се накашља суво и необично и рече:</p> <p>— Хајд, хајд, дете...{S} Моли Бога што с |
> <p>Он је погледа, али некако необично и страшно, као да се бори с душом.{S} Поћута па се трже |
тено и поче га окретати некако необично и у страну, а он притиште кочањком у браду и обори погл |
у, са свиленом марамом на грудима, лепо и скромно очешљана у плетенице, са једним природним цве |
укама.{S} Што год ради, све чисто, лепо и у реду.{S} И у кући послује у свему и замењује мајку |
, висок, сувињав, смеђ.{S} Носи се лепо и пристојно: чакшире од црног сукна, копоран и фермен о |
и мушко <pb n="40" /> и женско и старо и младо, а у среди наложена велика ватра са две главње |
рађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у проштац или |
е радио свој посао.{S} Остарио је добро и мало се погрбио, али није попустио у раду и бризи за |
} Ако му дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Други не |
S} Ова клемпава свиња праси по десеторо и дванаесторо прасади...{S} Кад се урани може да набаци |
види.{S} Хоће да је свако чељаде хитро и окретно, чисто и уљудно.{S} По неки пут загледа се у |
— И убиће те! ..{S} Попрешће те моја со и мој хлеб! </p> <p>— Што, бабо?</p> <p>— Попрешће те м |
ј рад што радили!{S} Омразили се као со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две тр |
капетане, ја имам посла код власти, то и то“, — свршим посла <pb n="18" /> и идем кући.{S} Ако |
е човек, онај исти Видосав!</p> <p>— То и ја велим! — рече један до њега.</p> <p>— Познаје се ч |
буди паметан кад је овако.</p> <p>— То и ја велим.</p> <p>— Оди узми кога било и доведи сијасе |
оје имање и међу своју децу, а он на то и не одговара.{S} Ујогуни се па ћути, па псовао га, мил |
ужи руку..</p> <p>— Узми, за тебе је то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде свилени гајта |
а је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“...{S} Па још наплетемо двојином више, и чудимо се |
н, па тражи Јовицу, и што ради један то и други: или су по воденици, око јаза, у врту, око сток |
е: „Јеси ли чуо шта је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“...{S} Па још наплетемо двојином |
Пандури наместише у дворишту клупе, сто и столице.{S} Кметови и одборници дођоше и заузеше мест |
ињу.{S} Доцније поседаше за дугачки сто и турише преда се што су донели за јело, призваше некол |
осава.{S} Чича Витор обори поглед у сто и поче нешто трљкати прстом по столу.</p> <p>— Хајдемо |
смиље.{S} Све ствари нађоше своје место и у кући се заведе сталан ред.</p> <p>То исто би и са о |
S} Натеже добро, сакри га на исто место и спусти се на кревет!</p> </div> <div type="chapter" x |
стоке што има све му је ухрањено, чисто и глатко и држи онолико колико му треба да не досађује |
је свако чељаде хитро и окретно, чисто и уљудно.{S} По неки пут загледа се у ме и нешто ме мер |
Збаци ову прљавштину!{S} Дај све чисто и ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад |
и фермен од шајка.{S} На њему све чисто и уљудно.{S} Увек расположен и насмејан, према свакоме |
шњака по годинама.{S} Све на њему чисто и у реду, без аљкавости и мурдарлука, понаша се уљудно, |
зе старешинство он све горе.{S} Ако што и ради, ради оно што му се свиди.{S} Нити га шта пита, |
, а он под јабуком.{S} Затим се приобуо и умио и негде отишао.</p> <p>Сад треба дочекати баба.. |
инуо пола розге на ледину, па причучнуо и млати.{S} Ни онај човек ни дај си Боже!{S} Руке као м |
решен.{S} Њему би причао све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи |
отишао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење потврдити код ок |
водом па седе мирно и разговарају тихо и одмерено: како је клас једар, сноп ће дати три оке, а |
јку: чешља је, намешта јој стојеће рухо и непрестано јој нешта приповеда.</p> <p>Само чича Вито |
у где нема нико, или кад је напољу сухо и топло, да се склони у <pb n="155" /> воћњаку у какав |
дука и стрпа је у џеп, узе кукасти штап и окрете се деци:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја |
па младожења, висок, танак младић, леп и личит, у новим уским чакширама, чошном фермену и шиља |
здраве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и помисли: „Требаће и он“; и спусти га у чакшире.{S} Ко |
а би их турио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две лепиње:</p> <p>— Ево теби, Ђурица!{S} |
е махну руком да седе, па се маши у џеп и извади једно писмо.</p> <p>— Молим вас, браћо.{S} Доз |
нија... — замуцну чича па се маши у џеп и извади табак хартије.</p> <pb n="120" /> <p>— Шта ти |
амљан.</p> <p>Ђурица склони књигу у џеп и, погнуте главе, одговори:</p> <p>— Што, богме... није |
дњег стања, ваљани и дружевни.{S} Филип и Мијат побратимили су се из ране младости и нераздвоје |
т измаче и оде у оџаклију.</p> <p>Филип и Мијат почеше разговор о Видосаву и стадоше га хвалити |
ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво бравче |
Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у многоме не зна ни за де |
ихову кућу.{S} То је био подједнак удар и за Витора и за његова посинка...</p> </div> <div type |
p>— Нећеш више тако, бели!</p> <p>— Зар и у данашњи дан... на наше весеље...</p> <p>— Хајдемо к |
оја личи на турски филџан.</p> <p>— Зар и каву?</p> <p>— Извол’те, бабо.{S} Скоро ће стасати и |
мо да походи предавања и слуша их макар и као приватан ученик.{S} Ја га нисам могао одбити, већ |
ланика и зајми његову стоку па на вашар и размеће се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам је, љ |
жење.{S} Зна се све шта је редно: шећер и вода, кафа и хладна ракија, па после врућа ракија.{S} |
оређаше срчалук, кутије за кафу и шећер и друге такве ствари за послужење....</p> <p>Видосав би |
овоме те о ономе, па је ухвати за колир и стаде га загледати:</p> <p>— Ене, ене!{S} Шта је ово? |
е ћути, све замишљен, избегава разговор и најволи да је сам.{S} Још мало па неће бити ни за как |
ви заједно, он служи, започиње разговор и добацује пошалице.</p> <p>Тако при свакоме послу.{S} |
оће, како тако, да се упусти у разговор и упозна с њиме.</p> <p>— Ти учиш школу, је ли? — упита |
и одмарају.{S} Ту је наука, ту разговор и пошалица.{S} Како је то лепо!{S} Благо њима! ...</p> |
метнија је од њега!“ — мисли чича Витор и ваздан би хвалио Ружицу.</p> <p>У том донесе она на с |
лужи пиће из бардака.</p> <p>Чича Витор и његови за совром пију, разговарају, смеју се.{S} Поне |
<p>— Не бригај, Антоније, — рече Витор и упиљи очи у њега.</p> <p>— Знаш, прича мени мој Миле. |
лободно као у својој кући, — рече Витор и оде својим гостима.</p> <p>У оџаклији ручали сви и сл |
иком ништа, сем Богу душу, — рече Витор и ту бригу скиде с душе.</p> <milestone unit="subSectio |
главом.</p> <p>— Пијан! — помисли Витор и замисли се: где се то опио.</p> <p>— Шта се... на при |
ш.{S} Овде се води ред! — говори пандур и гледа на другу страну.</p> <p>Чича Витор подвикну:</p |
на столичицу, задела преслицу за појас и звркала својим вретенцетом.... „Боме како ти наредиш |
на столичицу, задела преслицу за појас и зврколи својим вретенцетом.{S} Он, да није докон, ски |
Јовица: један босоног а други распојас и растиру испаване очи.</p> <p>Чичи благну на лицу, при |
те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>Видосава обли румен и стаде чепати у мес |
лужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже те откиде једну травку и |
{S} Али најтеже му би кад паде зао удес и тетка му премину баш пред одређени дан доласка у њихо |
тају му сваку реч, претресају и што јес и што није!..</p> <p>И мало прође па почеше гласови...< |
и и броји:</p> <p>— Тако но како... чес и поштовање... ја знам мога старијег, а свет нека звоца |
/p> <p>Видосав се смејури:</p> <p>— Чес и поштовање...{S} Па да и пијнете коју више, па шта је! |
де потпрашену кубуру, те је опали у вис и огласи селу: прво весеље у Микачића кући.</p> <p>1903 |
газде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, спавао на дугим зимским ноћима у слами и сен |
вори јој Витор, погао се, гледа у патос и чука штапом.</p> <p>Наједаред се трже и исправи.{S} Н |
јеси чуо, море: ако не можеш бити богат и одевен, можеш бити чист и умивен.{S} Вода нема зубе, |
данак од Ђурђевдана.{S} Скоро ће вакат и њему!</p> <p>— Разумем, бабо!</p> <p>— Чувај ми прија |
о руку у густу косу, одупро се на лакат и задубао се у расматрање наких акта,</p> <p>— Управо, |
је овај Тодосијев рад разумео као инат и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Т |
ву; жетеоци срп у руку па ухвате постат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па праве ужета.{S} Ви |
ам ока и три литре, по тридесет и девет и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми |
ватра и дремеж, па се завали на кревет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе му пред очи Симо из Мо |
одећи се као пијан, седе на свој кревет и ухвати се рукама за главу.{S} Нема више двоумљења: са |
врева.{S} Тодосије једну, а Витор десет и глас му пишти до по села...</p> <p>— Убио те Бог, пит |
десет држалица: у њему каце од педесет и сто товара, по два казана, каца са сирћетом шљивовико |
ead> <p>Витор Микачић, човек од педесет и неколико година, изгледао је још младолик и држећи.{S |
ом што не може да усуче ево већ педесет и осам година.{S} Волели су се као браћа и онако како с |
како он може дозволити у својих педесет и неколико година да онај витла његовом имовином.{S} А |
а репу...{S} Не могу ја у мојих педесет и неколико година дозволити да будем пасторче на моме и |
сока, пргава и сипљива жена од шездесет и неколике године, која нема нигде никога и ту служи у |
ет и седам ока и три литре, по тридесет и девет и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само |
аки хоћеш рачун, на прилику: седамдесет и седам ока и три литре, по тридесет и девет и по пара, |
н...{S} Право да ти кажем: ја сам речит и куражан ево овако... овде.</p> <p>Тодосије му упаде у |
{S} Ђурица је у десетој години, џигљаст и мало бледушкав, али здрав и окретан.{S} Учио је два р |
господине...{S} А он окренуо други лист и...</p> <p>Председник прекиде:</p> <p>— Не знам ја ни |
еш бити богат и одевен, можеш бити чист и умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј и опери.{S} Па |
сам више видео онде!</p> <p>На аљкавост и мурдарлук мрзи, да очима не види.{S} Хоће да је свако |
то су званице, они се зову и на радост и на жалост, сем чича-Вићентија који је из другог краја |
Микачића, дошао своме комшији на радост и весеље и донио...“ на прилику — ћурана.{S} И погледаш |
и једне речи у којој би видео искреност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и поздрави: „Помози Бо |
ге потребе.{S} Поштуј му његову старост и прихваћај паметне савете, а ради оно што знаш да је б |
адао све муке своје.{S} Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избегавао је да |
ар те није стид! — викну он као згранут и тресну штапом о ледину.</p> <p>Видосав узвера:</p> <p |
да ће таки и остати.{S} Кад је забринут и нерасположен, кад га обузме сета при помисли <pb n="1 |
ичам.</p> <p>Чича Витор прави се невешт и уздржава се да и пред најбољим пријатељем искаже ма ш |
— изненади га једног дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном хладу до Тодосијева детел |
колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина девојка... ћери, прва радос |
ник, мајка је измије и оплете јој кикић и у њега цвет, па она скакуће по дворишту као лептирак. |
целог села.</p> <p>Беше неки празничић и леп дан, па се искупи много мобилаца: и жетелица и ве |
проговори иза њега један сипљив старчић и закашља се.</p> <p>— Не глобите човека!{S} Ја ћу те, |
...{S} Седи као са друговима: пије каву и пуши специјалитет...</p> <p>Чича Витор једва се прогу |
седе на исто место: метну капу на главу и ослони се на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да јој с |
и вам Бог!</p> <p>Председник диже главу и забечи се:</p> <p>— Бог ти помогао...</p> <p>Па мало |
едан оздо.</p> <p>Тодосије издиже главу и одазва се:</p> <p>— Чујем, мали.</p> <p>— Причај-де, |
им јелецима, седе правилно, сагле главу и хитро одвајају комушу, шапћу и на махове се засмеју.{ |
оказивати, па застаде.{S} Искриви главу и мрдаше њом, што ће рећи:{S} Тешко теби, ојађениче!..< |
оде својој.{S} Иде полако, погнуо главу и размишља: „Овај Дамљан Ружић највише је букао по селу |
екрстиш ногу преко ноге, подигнеш главу и испречиш цигару пред њим...{S} Но, оставимо то, хајде |
>Сву тројицу Видосав је позвао на славу и желео је да их тога дана види у својој кући.{S} Он зн |
илип и Мијат почеше разговор о Видосаву и стадоше га хвалити:</p> <p>— Само да будеш паметан... |
лу шта је било на детелишту Видосављеву и тај случај почеше претресати на све стране.{S} Радозн |
саветује?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не заливадиш, видиш како се исп |
једног пролећа заграђује Тодосије њиву и шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, иде полако с |
на међи, да не захлађује Виторову њиву и не смета усевима...</p> <milestone unit="subSection" |
да немам пару да метнем на крст у цркву и који грош да попијем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан |
иком совром, то су званице, они се зову и на радост и на жалост, сем чича-Вићентија који је из |
мна по пијаци.{S} Младеж пркоси и снегу и зими и оста подуже, а старији се склонише у механу и |
куће! — вели Филип.</p> <p>— Хвала Богу и моме родитељу! — одзива се Видосав.</p> <p>— Ако он д |
сам могао педесет година без тебе; могу и сад...{S} Могу, ја како! ..</p> <p>Жене се опет зглед |
ати па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посејати“.{S} Ту се прегонише, прего |
е пред собом: везао га конопцем за ногу и враћа га из чаршије.</p> <p>Они угледаше и сашапташе |
<p>Видосав прође полако, ногу пред ногу и седе више куће под јабуку, услони се на рогуље и укоч |
шта било.{S} Брзо сави кајише око ногу и обуче зубун, па крочи преко прага.</p> <p>Чича Витор, |
ним рукама под главу, раскорачених ногу и разбарушен.</p> <p>— Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се ј |
е.{S} Као инокосник он је држао и слугу и надничаре, кад му затребају.{S} Док ради воденица пре |
ају.{S} Жене, опет, селе једна уз другу и штошта гласно приповедају, жале се и чуде којечему шт |
ину.{S} Тодосије простре торбу на кладу и на њу поређа хлеб, со, чутурицу и друго што се нашло, |
је седела са Сојком пред кућом у хладу и забављале се својим радом.{S} Баба Вујана је чувала м |
ло се погрбио, али није попустио у раду и бризи за кућу и напредак имања.{S} Полако, па се све |
и војничким цокулама.{S} Запустио браду и пустио дугу косу, која беше улепљена и замршена.</p> |
страну, а он притиште кочањком у браду и обори поглед у под.</p> <p>— Ако би кога усвојили, не |
е, да сеје детелину, подиже живу ограду и уводи нове обичаје у тежачким радовима? ..{S} Коме је |
жавник и послужи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S} Служи, двори и гледа |
ш од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду и стакленце с ракијом, он одгурну руком:</p> <p>— Носи, |
?</p> <p>Он каза.</p> <p>— И кажем суду и саслушам се: овај човек, Витор Микачић из села Врљуга |
авку па загризе.{S} За њим полако пређу и остали.</p> <p>— Море, Бога ми, право кажеш, Тодосије |
ш и те несреће!</p> <p>И онда се разиђу и причају шта су чули шта може бити са лудоријама Витор |
, он замазује лојем, скида и отире буђу и паучину.</p> <p>Затим оде у амбар, завири у сваки пре |
и одведе га учитељу.{S} Школа је близу и моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио два раз |
а мило, сви се осмешкују, сви чашћавају и хвале обојицу у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за |
ару, они је остављају у кесу, па чувају и сваки дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и |
у, лучи телад и јагњад.{S} Кад поседају и узму рад у руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Ву |
ш, оно сели обојица на кладу, припијају и разговарају: како су мразеви уорили земљу те се проси |
вера на девојке и другове, а сви џакају и дозивају се.{S} Зрели људи прекрстили ноге, обукли гу |
викоше сви тако, па га и не заустављају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружиц |
, са прутићима у рукама, нешто чепрљају и шалакају се.{S} Кад угледаше Витора обрадоваше се и с |
шару са приглавка.{S} Сви ти људи имају и добра детелишта, добру пасмину стоке и умеју да је не |
ако.{S} Ако двојица на путу разговарају и гледају у њега, он мисли: „Шта ли то разговарају о ме |
це па их пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их којекоме.</p> <p>Рад журно одмиче, гомила све |
е споразумевати и бирати.</p> <p>Бирају и објашњавају се: један вели овога, други оног.{S} Капе |
корак, хватају му сваку реч, претресају и што јес и што није!..</p> <p>И мало прође па почеше г |
дно се хране; заједно се купају, шетају и одмарају.{S} Ту је наука, ту разговор и пошалица.{S} |
па и да се размеће...{S} А жене слушају и загушиле се од смеја, — прича му Ружица.</p> <p>Он ма |
вориште.{S} Једног дана окречи оџаклију и набави плаве земље те је одоздо донекле обојадиса, а |
се своје ствари и намести их у оџаклију и предузе управу кућом и имањем, као да тај Видосав и н |
ричају. -</p> <p>Видосав однесе буклију и својим гостима те је и они обредише.</p> <p>Час по ча |
е чакшире од плавкаста сукна, памуклију и гуњ.{S} Ружица му спремила нове чарапе с двојим вођиц |
зађе више оџаклије под јабуку шећерлију и поседају па столичице.</p> <pb n="17" /> <p>Он узме ш |
преда се.{S} Још носи затворену шамију и није јој до сабора и кола.</p> <p>— Нека, бабо...</p> |
еће га на прочевљу, а они секу буранију и сецкају купусово лишће!{S} Па кад ручају поседају на |
ученији, ретко кад да је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S |
И да је Видосав дужан држати славу моју и служити моме Светоме Јовану...“</p> <p>Витор изговори |
и, да се, где двојицу сретне, подмигују и њега исмевају.{S} Осећао се самохран и презрен од све |
лас бруји по селу, да се душмани радују и свете, да ће се подсмевати и то причати неколико годи |
>Ухватише му се за скуте, па се утркују и доказују, а он се смејури и упиљио поглед у њих као д |
сије, да сви чују.</p> <p>Људи оћуткују и згледају се кроз помрчину.</p> <p>— Кад угледамо непо |
>Видосав се саже те откиде једну травку и стаде се забављати.</p> <p>— Вала, бабо, ја не знам к |
е, шије и шара и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је свако његово чељаде лепо одевено |
погледа низа се, махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај д |
ета.</p> <p>Зато он уграби прву прилику и продаде на вашару две мургуље, те купи једну сивуљу о |
00" /> на ум кад дође у какву неприлику и трчи му у наручја као дете да му се пожали и изјада.< |
белог платна; на трећи владаочеву слику и до ње Виторову споменицу из рата.{S} Даље, у један уг |
у кући послује у свему и замењује мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и поносе се њоме.</p> <p |
на се узнемири и ужагри очицама у мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А кад дође празник, мајка је |
p>Видосав подиже главу, погледа у Сојку и рече дрктавим гласом:</p> <p>— Нек ти је сретно, дете |
му је Видосав да га испљује као Циганку и најури из куће..</p> <p>У том се подизаше и дечаци.{S |
ло се доста људи и поседали на састанку и тако говоре и разговарају као људи.{S} А ту и Видосав |
нити много више, оставити сваку кочањку и не просути ни једног зрна...{S} Боже, паметна света!{ |
маку од неколике године добили су ћерку и два сина.{S} Поред те радости, они су осетили и дужно |
љи с којима се упознао одмах по доласку и заволео их као и Тодосија.{S} То су све млади људи, о |
екираш и мислиш! ... — рече на послетку и оде.</p> <p>Видосав прође полако, ногу пред ногу и се |
ме натерати да једног дана узмем мотку и најурим га са мога имања“...</p> <p>Али ту се тргне и |
пита.</p> <p>Тодосије га ухвати за руку и повуче да иду У кућу.</p> <p>— Немој ме, молим те.</p |
о мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и погурну у вајат.</p> <p>— Ружице!{S} Збаци ову прљавш |
Кад је гладан, узме комад хлеба у руку и још штогод што му се нађе пред очима, па једе сам.{S} |
рини, бабо!</p> <p>— И пољуби га у руку и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Бога ми!</p> </div> |
зме штапић на га промеће из руке у руку и разговара:</p> <p>— На прилику, синко, што гледаш ове |
и баба!</p> <p>Тодосије му одгурну руку и погледа га озбиљно.</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Чич |
окреће на лаку страну, а како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p |
оне књижице и таблицу, метну под мишку и одведе га учитељу.{S} Школа је близу и моћи ће лако и |
д дувана.{S} Тодосије затурио неку шалу и засмејао све око себе, кад му дође Ђурица и рече пола |
рама?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу и конаца па се искрпи.{S} Није срамота носити своје и и |
свадбеном руху, младожење у новом оделу и са цветовима на капама, измешали се с момцима и девој |
е.{S} Ишли су на неколике свадбе у селу и чича иде напред и поштапљује се, а он за њим носи тор |
и забранила, он би нашао ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ било: одлазио је рано од ку |
На мене су се угледали први људи у селу и почели то исто набављати...{S} Не даде ми да уредим д |
лик и држећи.{S} На његову високом челу и округластом лицу, на пуним смеђим брковима и реткој к |
{S} Видосав гологлав ознојио се по челу и присукује брке, а за час се заборави па стрпа један б |
е на неколико страна, скупише на гомилу и сместише под наслон до дрвљаника, истребише камење иг |
Јовице.{S} Он је редовно похађао школу и био слободан и отресит.{S} Чим дође из школе он обеси |
p>Оне јесени кад је Ђурица свршио школу и вратио се кући, решише се да је удаду.</p> <p>Једног |
о је то дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много прича |
навикао је да осване и омркне на послу и да му је све урађено на време.{S} Он би се жив изео к |
.{S} Он само мисли о себи и своме послу и нигда га не смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људима и р |
} Ако се где сретну, он се нађе у послу и врдне у страну.{S} Кад су заједно за совром, он ћути, |
куће, покосише и почупаше боцу, татулу и дивљу паприку, што је све расло и бујало но окрајцима |
о, кући, уђе у вајат, зари се у постељу и јецаше као мало дете...</p> <milestone unit="subSecti |
ћњаку у какав хлад, испрући се на земљу и ту чита и размишља.{S} Тада је миран, не сметају му С |
шће!{S} Па кад ручају поседају на земљу и скрсте ноге и оно што има метну преда се на покровац |
, па сав узавре, тресну тојагом о земљу и подвикну и развуче:</p> <p>— Е, синовче, јеси ли по-р |
а изведемо кметове те да измеримо земљу и у’ватимо...“</p> <p>— Велиш ли одиста, Антоније?</p> |
е натмурио, узео штаку па кљуца у земљу и нешто виче...</p> <p>Ружица се трже натраг:</p> <p>— |
ор гледа преда се, кљуца штапом у земљу и пажљиво слуша све до ситница.{S} Па после прича он ка |
Па како те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>Видосава обли румен и стаде чепат |
андук и својим дрктавим гласом прича му и објашњава:</p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а и В |
све ово...{S} Како је радио онако ће му и бити...{S} Њему је пречи Тодосије него ја који сам га |
м и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже те откиде једну т |
сподине,</p> <p>— Понеси ово! — рече му и даде неке ствари што је покуповао.</p> <p>Господин ид |
и не умеде да проговори.{S} Клонуше му и ноге и руке, појми да нешто рече, па му уздркташе усн |
забрани да понеку попије.{S} Ако би му и забранила, он би нашао ракије у селу и опет би пио.{S |
ледај шта Качерац зна.</p> <p>— Тако му и треба!</p> <p>— Тражи посинка преко бела света!</p> < |
то радити, нека ради, ако неће, нико му и не тражи.{S} Али он ћути као стена и не обзире се ни |
бразу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</p> <pb n="39" |
н хоће.{S} Он ће се чинити невешт свему и пазити да Видосав не примети да му контролише рад и п |
о и у реду.{S} И у кући послује у свему и замењује мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и понос |
је чуо из бабових уста шта мисли о њему и његову раду.{S} Куд ће и шта ће сад!</p> <p>Поћута ма |
коврсне благородне воћке, подизати шуму и корисно је употребљавати, и таке науке што користе се |
ја га призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку |
м искрпљеним чакширама, старом копорану и војничким цокулама.{S} Запустио браду и пустио дугу к |
стим памучним кошуљама, чистом копорану и новим чарапама и опанцима, други човек.{S} И засјаја |
.</p> <p>Она само махну главом у страну и заћута.{S} Доцније мало поведе исти разговор:</p> <p> |
</p> <p>Он развуче усну на десну страну и погледа га са спуштеним капцима до пола очију.{S} Зат |
подуже, а старији се склонише у механу и почеше се припремати за повратак.</p> <p>За чича-Вито |
„Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката прида...“</p> <p>Чича-Ви |
и чаше и завише цигаре.{S} Запали једну и он, али непрестано звера, и чим ко <pb n="64" /> отво |
у новим уским чакширама, чошном фермену и шиљастој шубари са чизмама на ногама.{S} За њима млад |
, већ је саспе у бурад па јој чека цену и тако стоји док не роди шљива и онда продаје стару а п |
и неколико речи а да не помене Јошевину и чињаше му се да се тек од тога може с пуно права убра |
, гради котарице, они му секу лесковину и дељу је донекле, па је даду њему те је он утанча и он |
ти га отети! — тресну батином о ледину и скочи. ,</p> <p>У тај мах помолише се из оџаклије Ђур |
су имали колико им треба за целу годину и опет да нешто продаду, да поднесу све трошкове.{S} Им |
25" /> се Тодосије реши те пређе врзину и принесе му чутурицу и поче молитвати:</p> <p>— Помози |
ајбољем парчету земље, засејао детелину и већ две године скида с њега принос по четири и пет пу |
кад је на своме имању посејао детелину и направио детелиште.{S} Онда, кад је чича Витор заорао |
да легну још више на рад, да се побрину и за подмладак.{S} Колико би пута Видосав застао у раду |
в буди!</p> <p>Један од момчадије кијну и стаде пуктати.</p> <p>— Пис!</p> <pb n="44" /> <p>— К |
у канцеларију, он смести ствари у кујну и доби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још нешто по |
авре, тресну тојагом о земљу и подвикну и развуче:</p> <p>— Е, синовче, јеси ли по-ра-ни-о...</ |
о...{S} Затим полако уђе у вајат, клону и спусти се на кревет.</p> <pb n="126" /> <p>— Ружо, да |
године у нашој кући?</p> <p>Она уздахну и промуца:</p> <p>— Говоре у селу... да ћеш... да нас и |
<p>Тодосије се осмехну, а чича уздахну и рече:</p> <p>— Извол’те... служите се!..</p> <p>— Зна |
ник и кућаник! ...</p> <p>Затим замуцну и протепа:</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код кућ |
рестано уз мајку.{S} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и распол |
лог, поклања му више пажње у обрађивању и њиме се поноси.{S} Тако и Витор Микачић има своју „Јо |
атимству, о момачком животу и друговању и затурали свакојаке шале.{S} Њему је то годило и у њим |
сасвим.{S} Напустио кући и рад на имању и подивљао.{S} Најпре почео, по неку ноћ ноћевати по се |
ку школе применити своје знање на имању и показати корист од напреднијег рада.{S} Његово имање |
сам научио да се прикоди на моме имању и не могу дозволити да ми се подсмевају гори од мене... |
ам уз овај службени посао скренем пажњу и на једну приватну ствар која стоји с њом у вези.</p> |
астао по служби, навикао је на сиротињу и невољу.{S} Док је био мали, тукли су га газде и псова |
ну на шталама.{S} Научио је на сиротињу и није сазнао ни за какав рахатлук.</p> <p>Служећи по т |
и.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и чакширама?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу и конаца |
па устаде, прислони тојагу, скиде капу и прекрсти се.</p> <p>Пошто се убриса, окрену се истоку |
виде кад мало одрасте, па да скину капу и прекрсте се као код светиње...{S} А мени се смеју што |
ти.{S} Испод штале ископаће велику рупу и у њој справљати ђубре, како је чуо од учитеља кад је |
а унапред, ка јагодицама, намаче шубару и метну мало босиљка у џеп.</p> <p>Видосав му приђе, ск |
<pb n="143" /> <p>Он ћути, лиже цигару и гледа у њу.{S} Махне дим, погледа у Тодосија, па одма |
бабову собу.{S} Икону Св. Јована, стару и чађаву, у раму без стаклета, закачише на источну стра |
е, лани о Св. Томи украо улар на вашару и стрпао га у чакшире, а човек то смотри па га ухвати з |
ави.</p> <p>Заори се смех низ сву совру и упреше очи у Витора.</p> <p>Старац се врпољи...{S} То |
} Где би разбијено које окно на прозору и залепљено хартијом, он измени код стаклоресца па све |
Море, шта преклапаш ту сву ноћ о Витору и његовом посинку!{S} Нисмо дошли овде да оговарамо људ |
/p> <p>Убрзо су свикли да помажу Витору и у другим лакшим пословима: да терају кљусад у вршају, |
кући: омела је, опајала, наложила ватру и донела воде, спремила крчаг с убрусом да полије бабу. |
наду шта треба: приставе џезву уз ватру и перу стакло за вино или ракију.</p> <p>Нема човека у |
ев сусед уста те донесе из торбе чутуру и колач, извезен са вуницом, и неколико јабука, те тури |
кад иде у варош не носи у торби чутуру и заструг, већ седа у механу па поручи јела и пића, а у |
тово пруће и помажу му у плетењу, те су и ту мајсторију упознали.</p> <p>А њихове радости кад п |
, који су се смејали Видосаву, стали су и забезекнули су се кад су видели да је Тодосије, на на |
е.</p> <p>У то побратимство увлачили су и Тодосија, али он се само смејао пијаним људима.</p> < |
се, одмичу.{S} Уче се раду, а вредни су и послушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и остати.{S} К |
знаду све друго више него ја.{S} Они су и старији и паметнији, па морају више и знати.</p> <p>З |
обом, каки три гроша.</p> <p>— Добри су и нису скупи, — вели Витор.{S} И онда Видосав приповеда |
је то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде свилени гајтан са себе те му намаче на врат:</p |
и могао се лако познати: напустио косу и браду, занеопранио се, на глави му шеширина са искеца |
говоре и разговарају као људи.{S} А ту и Видосав и Тодосије, сели један до другога, као и увек |
ече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдат |
и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и његов рад...{S} Шта има боље но кад дође време да те |
о свом побратимству, о момачком животу и друговању и затурали свакојаке шале.{S} Њему је то го |
{S} Свака ствар мора бити на свом месту и све се мора вршити на време у његовој кући.</p> <p>— |
ем друкчије, већ да ме запали као свећу и намести како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то старе |
<pb n="91" /> <p>Видосав приђе згладићу и шану:</p> <p>— Остави то сад.</p> <p>А овај се искоси |
комишаног кукуруза и клипови само сукћу и један други сустиже.</p> <p>Домаћин Варагић, средовеч |
ако она хоће.</p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређе преко врљи |
ле главу и хитро одвајају комушу, шапћу и на махове се засмеју.{S} Момци, где који, по два три |
ли није попустио у раду и бризи за кућу и напредак имања.{S} Полако, па се све у кући повратило |
чића....{S} Видосав поче удешавати кућу и двориште.{S} Једног дана окречи оџаклију и набави пла |
брзо свикоше и престадоше помињати кућу и чељад из Качера, приљубише се уз баба и трче за њим к |
једног пропасника који је напустио кућу и село и отишао по занату, по жандарима и чуварима, и к |
а бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао: „Честит свети“, а сва чељад дочекали су га нас |
Ружица се полако уклони и замаче у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих двојица учинити.</p> < |
изгледао као гост који се уселио у кућу и већ постао досадан.{S} Осећао је да је запостављен, п |
ај уговор да сам усинио и пустио у кућу и на имање Видосава Ђурковића из Качера са његовом жено |
узми кога било и доведи сијасет у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>Он остави по |
базања по вароши, већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S |
сели и поноси што даје дете у таку кућу и пријатељи с таком фамилијом.{S} Али му је срце празно |
ић из села Врљуга признајем пред влашћу и законом и тврдим овај уговор да сам усинио и пустио у |
жи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S} Служи, двори и гледа преда се.{S} Ч |
рманче поређаше срчалук, кутије за кафу и шећер и друге такве ствари за послужење....</p> <p>Ви |
ља после причешћа, па им поручи по кафу и купи по лепињу.{S} Доцније поседаше за дугачки сто и |
тако била више изложена сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у п |
или ако што проговори он гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлији, пред туђим жена |
саше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу и писаљку па се чешће забавља тиме Јовица у осмој годин |
а га послужи, а он се услони на столицу и своју штаку, па укочи поглед у зид. „Кућа не стоји на |
ође да устане, па се поврати на столицу и само гледа у Антонија и трепће.</p> <pb n="113" /> <p |
им кукама за петље, па принесу обрамицу и њих двојица одигну врећу од земље те он измери.{S} Ђу |
да пригна, они по двојица оду у надницу и за читаво лето не <pb n="13" /> дођу дома, а онај јед |
ника!</p> <p>Председник лупи у меденицу и пандур уђе.</p> <p>— Шта је то тамо?</p> <p>— Господи |
Ујутру је чича поранио те месио чесницу и пуцао из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пишто |
пресвуку, они носе мајци нову котарицу и <pb n="36" /> хвале се како су је с бабом исплели.{S} |
<pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те су помагали колико су могли.{S} Чича Витор |
кладу и на њу поређа хлеб, со, чутурицу и друго што се нашло, жену врати кући па поче ужинати.{ |
и те пређе врзину и принесе му чутурицу и поче молитвати:</p> <p>— Помози Боже!{S} Срећан и ова |
ну, те је тако била више изложена сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је |
</p> <p>Кад оду кући они се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и она хва |
ној с лица, завали се у своју столовачу и управи поглед у ону пругасту шару на чађаву дувару у |
S} Набавио сам гвоздени плуг, ветрењачу и круњач, све као у Сима из Мораве.{S} На мене су се уг |
ам с њим.{S} Почесмо по неку, па ућутах и побегох.</p> <p>— Како ћу ову бруку преживети?</p> <p |
тавио кашику па суче бркове: умотава их и размотава.</p> <pb n="91" /> <p>Видосав приђе згладић |
избијеним колом, ексера, фесова масних и излизаних, копорана без рукава, шајтова, чепова обруч |
престигла мајку, крупна, гледна, пуних и ведрих образа.{S} Чим је подевојчила и одвела на једа |
та тајац.{S} Чича Витор стајаше иза њих и нуткаше их да ручају.{S} Гости гледају једно у друго. |
их и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара...{S} Причају како је лепо време, како је б |
а се.{S} Чича Витор час обилази око њих и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара...{S} |
е: сви здрави и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити |
<p>Чича Витор једва се прогура мимо њих и приђе пред улаз у заседање.{S} На вратима стоји крупа |
а ће бити до послетка, он погледа у њих и благне му на души.</p> <p>Све као што Бог милује, али |
цији.{S} Он оде тамо, па седне међу њих и присуствује кад расматрају дела која он заступа...{S} |
н пут, па кад се појинатише, ја побегох и зарекох се да моја нога не стане на састанак...{S} И |
без престанка те се упрти снег поновац и направише се читава гумна по пијаци.{S} Младеж пркоси |
, није ништа друго, — смејури се старац и граби да час пре избегне одатле.</p> <p>Затим оде у к |
па они спремају ручак: бабо умеси колач и запреће га на прочевљу, а они секу буранију и сецкају |
и теби! ...</p> <p>— Умесили смо колач и испекли на прочевљу!</p> <p>— Остало и теби доста!..< |
Сваки има, свој кревет, свој простирач и покривач, своје рубље и хаљине стојеће и носеће.{S} С |
се разговарају, да му пружи утешну реч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на с |
за лето!</p> <pb n="79" /> <p>— Па баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује п |
ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удариш..“</p> <p>— А он?</p> <p>— Узели га душм |
си укољица!{S} Хоћеш само да се свађаш и отимаш!</p> <p>— Умукни!</p> <p>— Умукни ти!{S} Не да |
савест чиста и мирна, ти њој одговараш и ником више...{S} Напред!</p> <p>— Али шта ћу с њим?</ |
ти... по твоме обичају... да се секираш и мислиш! ... — рече на послетку и оде.</p> <p>Видосав |
ори очи па хајде право...“ Како да идеш и да се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам |
рећи.</p> <p>— Море, шта се ту затежеш и завирујеш?</p> <pb n="144" /> <p>Нисмо се ми од јуче |
ате, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негујеш.</p> <p>— Није, вала, него знаш како је...</p |
кажем, уговор, и да прибележи шта хоћеш и кредом и писаљком.</p> <p>Поћута, сркну чашу ракије п |
А он, лудак, није разумео шта ти хоћеш и чему тежиш, па те је гледао с неповерењем.{S} Је л’ т |
/p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Чућеш и знаћеш...{S} Тешко нашој деци! — рече и загрцну.</p> |
<p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се разиђу и причају шта су |
И зар због тога да се толико заборавиш и изгубиш!</p> <p>Видосав успљешта сухим устима:</p> <p |
</p> <p>Он махну главом:</p> <p>— Видиш и сам, да ти ништа не причам.</p> <p>Чича Витор прави с |
а кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удариш..“</p> <p>— А он?</p> |
на два три места у чаршији по неки грош и динар.{S} Да то одужиш, синко!</p> <p>— Хоћу, бабо!</ |
> <l>Што нагони Турке на буљуке </l> <l>И нагони на воду Ситницу?“</l> <l>— Оно јесте Бошко Југ |
ти и гледај посла.</p> <pb n="48" /> <p>И Тодосије не хте проговорити више речи о томе.</p> </d |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И, доиста, било је као што је Тодосије казао.{S} Витор |
</p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S} Тодосијева јунад провалила о |
вара:</p> <p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Видосав:</p> <p>— Добро доша |
то и ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније изађе из вајата у чистим паму |
ако ти наредиш онако је најбоље!</p> <p>И пређе, у памети од онога дана кад <pb n="4" /> су се |
неће...{S} Оди да ужинамо, море!</p> <p>И тако, полако, све тише и тише, док <pb n="25" /> се Т |
!</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се разиђу и причају шта су чули шта може бити са |
в буди!{S} Окуражи се и овесели!</p> <p>И они испијаху једну за другом, у кап...</p> </div> <di |
ављају:</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>И седају у намештене собе у кући и оџаклији.{S} Жена и |
млевено жито!{S} Да заспем жито!</p> <p>И оде воденици.</p> <p>Они остадоше грицкајући лепиње и |
и!</p> <p>— Чик ми стани на пут!</p> <p>И онда настаје врева.{S} Тодосије једну, а Витор десет |
p>„Поштовани господине капетане,</p> <p>И ако се лично не познајемо, слободан сам обратити вам |
који те је до јуче нападао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица све више о томе размишља и разб |
етресају и што јес и што није!..</p> <p>И мало прође па почеше гласови...</p> <p>У Младена Вара |
а имања...{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И она је са зебњом очекивала кад ће чича Витор изаћи ку |
мало пре.{S} Молим те, Ружице...</p> <p>И онда се подигне те седне и молећиво салети, те му кри |
чати, мраз, пуца дрво и камен...</p> <p>И тако се извирује како је ко поорао, повлачио, загради |
а ми црвени образ под старост...</p> <p>И ту поче ређати све што је досад приметио:<pb n="99" / |
му се није никаква штета десила.</p> <p>И посао са живом оградом пође му од руке.{S} Оне младиц |
га Тодосије за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се отрести...{S} Одоше и тамо продужише разг |
м те било! — резили га Тодосије.</p> <p>И за час набави млаке воде, сапун, маказе и бријач, одф |
ко раде људи који су то изумели.</p> <p>И он, као и Видосав, набави бољи сој говеди, краву колу |
по њему може суд и не постојати.</p> <p>И са првим суседом Витором Микачићем он није нигда стао |
околину, — објашњава им капетан.</p> <p>И отпочеше се споразумевати и бирати.</p> <p>Бирају и о |
ом мрсу, да није ко што уврачао.</p> <p>И тако све редом, од најмањег до највећег.</p> <p>Па од |
</p> <p>— Тако и ја велим, бабо.</p> <p>И онда почне претресати појединце у селу: те оваки је о |
абу, до воденице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га питају: колико би остало прељетака |
уста, као овај Тодосије Дмитрић.</p> <p>И не би му право што се Видосав тако <pb n="28" /> брзо |
S} Такве краве није било у селу.</p> <p>И на свему осталом опази се нов ред, који уводи умешна |
>— Тако.</p> <p>— Ето, оставићу.</p> <p>И измакне се, седне на кревет поред њега, или на сандук |
па добро!{S} У здрављу, младићу.</p> <p>И растадоше се.{S} Дамљан оде Тодосијевој кући, да разг |
асте, децо?{S} Јесте ли поспали?</p> <p>И настави се песма и кикот, и оде тако, дубоко у ноћ... |
екао: да ли сам их скупо платио?</p> <p>И гледа му у очи.</p> <p>Витор их загледа и претура по |
, братић моје покојне Руменије.“</p> <p>И поче га упознавати али постепено и у приликама са угл |
а жив, нећеш се више маћи од нас</p> <p>И доведоше га кући.</p> <p>— Уф, каки си! — рече Тодоси |
учи ратарницу!</p> <p>Он заврнуо рукаве иа пере точкове, чисти, брише.</p> <p>Дамљан Ружић му в |
тане међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св. Томи украо улар на вашару и стрпа |
и потегни, док се нису наравњали и кум Иво плати улар скупље но икаку узду.{S} Сад га дирају з |
а то нећу нигде признати да је таки кум Иво а немој ни ти.{S} Реци: „Немојте, људи, тако говори |
као да шапће на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам у Бога... није човек од реда.{S} Младо |
куће, ту је за њих имало више забаве но игда на другом месту.</p> <p>— Ви ћете чувати воденицу, |
д наслон до дрвљаника, истребише камење игде који би, и набацаше га у један крај, ископаше рупч |
чарапни почетак што јој је у рукама, на иглама, па час гледа у рад, час се осмејкује на њега.</ |
чакширама?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу и конаца па се искрпи.{S} Није срамота носити свој |
ону, загледају сукње и јелеке.{S} Коло игра без престанка те се упрти снег поновац и направише |
<p>— Да је други на твоме месту, он би играо од радости!</p> <p>— То је срећа за твоју кућу!</ |
ма.{S} Ако га истерају из једне механе, иде у другу.</p> <p>Знали су га у вароши и могао се лак |
екад, чича Витор Микачић.{S} На пример, иде он путем и на путу угледа брњицу.{S} Одмах га нешто |
шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, иде полако с друге стране ограде, својом њивом, обухват |
и повукао па ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе твојом кесом...</ |
и удаљи.</p> <p>— Па почех вам причати: иде онај чика па вели Јани: „Где си, милодуне мој!{S} Ш |
о ушника па се држаљицом поштапљује.{S} Иде и ћути и испод обрва погледа по огради, а не осврће |
шта је порадио, а Ђурица оде својој.{S} Иде полако, погнуо главу и размишља: „Овај Дамљан Ружић |
еобично да доколичи на овакоме дану.{S} Иде из чаршије запурен сав, и кад стиже кући спусти ток |
ст разборита човека да се усавршава, да иде за напретком, да се отреса од заблуда, и својски се |
и и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор се размахнуо, изашао пред кућу па ход |
он као обично, у расвит, и спрема се да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозивати отуд од дет |
и није крива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као мо |
д је запросио, сви су је подговарали да иде за њега: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не брини |
ј соври са својима, и сад се спремио да иде кући: набио повраз од торбе на раме и узео штап у р |
о хоће да ради нека ради, ако неће нека иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не дам... |
рио торбичицу <pb n="141" /> на раме па иде испред дућана, блене, зачкиљио очима, подбуо.{S} То |
брва.</p> <p>— Кад отуд из оног чечвара иде један чика, па се исправио и усукује као качкин, а |
шли су на неколике свадбе у селу и чича иде напред и поштапљује се, а он за њим носи торбу са п |
Тако он ради и у другим приликама: кад иде <pb n="22" /> кроз село он сврати код кога хоће, сл |
<pb n="37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи свој буквар |
неку, поручи и части.{S} Тако исто кад иде у варош не носи у торби чутуру и заструг, већ седа |
итор уобичајио је да увек на Ваведеније иде цркви, на причест.{S} Кад би једну годину прегрешио |
и, као и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А он проговори: „Ћути, не плачи, ето ос |
запиткивали га шта ће по вароши, што не иде кући на своје имање и међу своју децу, а он на то и |
извлачио од рада.{S} Какав посао почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад су били на сироти |
чираке на совру.{S} Тодосије виче да се иде кући, али Видосав не да ни поменути, него опет доли |
ду чизме и ципеле што се обувају кад се иде цркви и у чаршију.{S} У кујни ормани И разно посуђе |
њима.{S} Он увек пропушта баба напред и иде скромно и погнуте главе.{S} Ишли су на неколике сва |
и обојица?</p> <p>— Хоћете, — вели он и иде.</p> <p>Они као какви надзорници сели у хлад па не |
жетелица и везилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; жетеоци срп у руку па ухвате постат и жњу, |
ива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као моју децу.< |
ђе довде, али се не може даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је сто грехота! ..{S} Не’ш, синко! |
та говори?{S} Што те се тиче то?{S} Нек иде сваки својим путем и својим послом.</p> <p>— Остави |
твари што је покуповао.</p> <p>Господин иде напред а Видосав за њим.{S} Кад дођоше у среску кан |
сла, шта слушате Витора!</p> <p>Домаћин иде с чутуром од једног до другог и виче:</p> <p>— Деде |
n="95" /> за све па, ако има посла, он иде те га ради, ако нема, он се забавља с децом; — а ју |
ара.{S} Кад га зовну да шта послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он прим |
у свему.{S} Кад се врати из чаршије он иде право њему, па био код куће, био код воденице, вади |
аке и окињаче.{S} Како се ко послужи он иде у стару кућу да доручкује.{S} Тамо у соби постављен |
се видети у механи, а кад је празник он иде у њу спокојно, седне међу људе, па с ким хоће он по |
о, кад човек пређе из друге њиве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао, нови коншија! — и з |
се на оку!</p> <p>— Јеси га видео како иде?</p> <p>— Јеси чуо како говори?{S} Хе... одмах се п |
за кола волујска и коњска и прибор што иде уз њих...{S} Двориште пространо као трг, ограђено ф |
имао да прича?{S} Њихну бруку...</p> <p>Иде путем журно, а у себи броји: „Он је крив за све ово |
послу и нигда га не смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људима и разговара:</p> <p>— Кад смо били на |
очи с воденице, као да ће утећи.</p> <p>Иде човек, упртио врећу жита на раме, погнуо се и тек д |
ени Ђурица: „Опрости мајка, ја морам да идем у Краљево да учим школу, и немој да казујеш бабу д |
ни мој Миле...{S} Ја нисам био тамо; не идем на састанке као и ти.{S} Отишао сам лани један пут |
акао од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем на састанке.{S} То је Видосављево.</p> <p>— А знаш |
о и то“, — свршим посла <pb n="18" /> и идем кући.{S} Ако му дадох једну каву на пиће добро и ј |
да се нешто присети:</p> <p>— Јест, да идемо кући! — и одјури да доведе коња.</p> <p>За час га |
Хоћемо.</p> <p>— Дела сврши посла па да идемо заједно.{S} Имамо нешто да разговарамо.</p> <p>Ал |
оденицу, а они скачу:</p> <p>— Немој да идеш тамо.{S} Куд си навро!</p> <p>Један трчи више јаза |
, отвори очи па хајде право...“ Како да идеш и да се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја с |
<p>— Што, богме... није то ништа.{S} Не идеш, да му штогод напакостиш, него, тек ’нако...</p> < |
ти се освети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш на руку твојим непријатељима, да виде несрећу од т |
сви су је подговарали да иде за њега: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не брини, Ружице. <pb |
то?{S} Ајдемо заједно!</p> <p>— Иди!{S} Иди кад ти кажем!{S} Иди, молим те! — учеста он нестрпљ |
!</p> <p>— Иди!{S} Иди кад ти кажем!{S} Иди, молим те! — учеста он нестрпљиво и узмаха руком.</ |
> <p>— Што?{S} Ајдемо заједно!</p> <p>— Иди!{S} Иди кад ти кажем!{S} Иди, молим те! — учеста он |
теде да му рече, па се уздржа.</p> <p>— Иди!</p> <p>— Видосаве, ти ћеш пропасти тако... — рече |
има, пружи јој цедуљче и рече:</p> <p>— Иди кући, гледај посла!</p> <p>Па тури цигару у уста, х |
н оћута.{S} Затим рече полако:</p> <p>— Иди!</p> <p>— Што?{S} Ајдемо заједно!</p> <p>— Иди!{S} |
суцу, боље ти је: покупи своје прње па иди одакле си и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је |
све...{S} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с познан |
кани беспослица и базања по вароши, већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја ни |
диш као што се ради, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дошао...{S} Нисам ја подизао стоку, да |
ове куће и загледати шта он то ради.{S} Иду, тако, њих по неколико, па стану код детелишта, над |
>Тодосије га ухвати за руку и повуче да иду У кућу.</p> <p>— Немој ме, молим те.</p> <p>— Мораш |
ју се, а Тодосије и Видосав изосташе те иду полако и разговарају.</p> <p>— Нисам ја пијан колик |
ва три се иженили.{S} Имање им слабо те иду по надници.{S} Зашто не би узели једног од њих? — р |
гог краја села, али као добри пријатељи иду један другоме и преко обичаја.</p> <p>Ови Видосавље |
руку па ухвате постат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па праве ужета.{S} Видосав дочекује св |
Ћути, ти си слаб на пићу...“</p> <p>Што иду ближе кући, он све тише разговара, а кад се растадо |
мога ујака остала тројица и сва три се иженили.{S} Имање им слабо те иду по надници.{S} Зашто |
с његовом браћом и с његовом Ружицом и ижљубила њихову децу.{S} Доцније, једног празника, Видо |
же руку те се само руковаше.{S} Жене се ижљубише по обичају.{S} Тодосије и младићи приђоше те с |
умара се по вајату, док из једног угла, из слане, извуче једно чутурче љуте ракије.{S} Натеже д |
година“.{S} Предсобље патосано опекама, из ког се улази у три собе, велике и видне, патосане тр |
<p>Видосав Ђурковић родом је из Качера, из једног села у планинском пределу под Рудником, од си |
ћ није за тежачке радове.{S} Одатле ће, из прикрајка, посматрати како Видосав ради.{S} Неће му |
а са Видосавом!..{S} Тај се човек губи, из дана у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Ви |
е под кућом, а друге поче изводити сам, из семена, на својим лејама.</p> <p>Кукуруз „американ“, |
ad> <p>Годину дана доцније једно јутро, из ране зоре, закуца неко на Виторову стану у Јошевини. |
е, што се водиш из туђе главе!</p> <p>— Из чије то главе?</p> <p>— Ти знаш из чије.</p> <p>— Ја |
шан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он з |
д Коружића, што му се мало виђаше глава из комуше, проговори тихо:</p> <p>— Не знате ви шта је |
м: везао га конопцем за ногу и враћа га из чаршије.</p> <p>Они угледаше и сашапташе се:</p> <p> |
у је пречи Тодосије него ја који сам га из ништа довео на домаћинско имање.{S} Тако је то: како |
ега кад је добио неколико поучних књига из којих је учио ратарац!{S} Те књиге са искиданим кори |
{S} Да сам тобом ја не би’ узела никога из села...{S} Ако ти немаш никога, ја имам: ено три мој |
.{S} А мало за тим изабраше још једнога из другог краја среза.</p> <p>Кад се сврши рад, сељаци |
беши: шта ће то бити, каква је то нужда из беле зоре, па се спреми, на двоје на троје, и отвори |
луг, ветрењачу и круњач, све као у Сима из Мораве.{S} На мене су се угледали први људи у селу и |
за крупну стоку.{S} То је видео у Сима из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а зидове од опеке. |
арче колача као нафору, сркну мало вина из буклије, па га опет настаде.</p> <p>Он је, у старој |
дина.{S} У вече је било само неколицина из комшилука, а сутрадан су долазили многи и рано.{S} Ч |
тку, набраја примере глупости и незнања из своје околине, одведе га у механу у коју је одсео, и |
лужи пиће, помаже мењати судове трчкара из куће у кућу, добацује које коме по неку реч.</p> <p> |
{S} То је несрећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И он |
ио у кућу и на имање Видосава Ђурковића из Качера са његовом женом Ружицом и његово троје дечиц |
итомца.{S} Обично се узимају по двојица из среза.</p> <p>Ђурица гледа преда се и врти главом:</ |
најбоље пријатеље своје; он му је друг из детињства. „Дрво се ослања на дрво а човек на човека |
коше и престадоше помињати кућу и чељад из Качера, приљубише се уз баба и трче за њим као керча |
огледају испод обрва.</p> <p>— Кад отуд из оног чечвара иде један чика, па се исправио и усукуј |
и мучили се, па, овај...да други одавде из села... — И ту се загрцну.</p> <p>— Опет она! — подв |
Ако би кога усвојили, не морамо одавде из села.{S} Ја имам и свог рода.{S} Има <pb n="7" /> их |
чно да доколичи на овакоме дану.{S} Иде из чаршије запурен сав, и кад стиже кући спусти токачу |
у џеп, и полако, погурених леђа, изађе из заседања...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније изађе из вајата у чистим памучним кошуљама, чистом копорану и |
у њиви, нешто успремао, кад човек пређе из друге њиве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао |
у и био слободан и отресит.{S} Чим дође из школе он обеси чантру о клин, па тражи Јовицу, и што |
друга нашао: своју Ружицу.{S} И она је из сиротињске куће, чељаде што уста има језик нема: скр |
и на жалост, сем чича-Вићентија који је из другог краја села, али као добри пријатељи иду један |
нство.</p> <p>Видосав Ђурковић родом је из Качера, из једног села у планинском пределу под Рудн |
ћа, Мијата Симића и Мића Савића, сељаке из истог села.</p> <p>Сви ови гости, за великом совром, |
ву, и на исту позва све своје пријатеље из целог села.</p> <p>Беше неки празничић и леп дан, па |
ко совре служи се вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћи |
и уз њу пристављени лонци.{S} Две жене из суседства раде и помажу.{S} У воћнаку Тодосије се за |
у свако боговетно доба истргнути имање из шака.{S} И да је Видосав дужан држати славу моју и с |
вала мале пилиће у башти, премештала се из хлада у хлад, и, час по час, ујкала на јастреба.{S} |
етоме Јовану.</p> <p>Дубок уздах оте се из груди Витора Микачића и даде му се на мисао, те оде |
и скочи. ,</p> <p>У тај мах помолише се из оџаклије Ђурица и Јовица: један босоног а други расп |
вни.{S} Филип и Мијат побратимили су се из ране младости и нераздвојени другови.{S} Видосав се |
одошлицу, Маслаћев сусед уста те донесе из торбе чутуру и колач, извезен са вуницом, и неколико |
"17" /> <p>Он узме штапић на га промеће из руке у руку и разговара:</p> <p>— На прилику, синко, |
е столове и продаје лепиње и служи пиће из бардака.</p> <p>Чича Витор и његови за совром пију, |
. науке су... — рече и полако се измаче из собе, а затим отрча да донесе каву.</p> <p>Принесе м |
а учинити.</p> <p>Видосав то посматраше из вајата и сад му би теже изаћи но стати пред куршум.{ |
и основну школу, да су доброг владања и из домаћинске куће.</p> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— |
одруму?</p> <p>— Два пуна бурета меке и из трећег трошимо.{S} А љуте оно буре у ћошку.</p> <p>О |
тишао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење потврдити код окру |
"142" /> <p>— Зар онако ти јуче изграби из чаршије, а рекосмо да се заједно вратимо? — рече Тод |
па био код куће, био код воденице, вади из торбе шта је купио и показује му:</p> <p>— Ево ови е |
, у врх совре.{S} Стари пријатељ извади из џепа шарену кутију у којој стојаше десет нових дукат |
усник, јак и издржљив!{S} Да камен види из земље колико нокат, он би га, земанле, подухватио и |
ве унуке Сојке.{S} Доћи ће угледни људи из Јасенице, од богате фамилије Маслаћа.{S} Треба да се |
ећу да гледам у других што су препочели из друге руке, него да видим баш од онога који је први |
аса.{S} Баба Вујана, преплашена, повири из куће и викну слабачким и крештећим гласом: „Шта ти ј |
.{S} Јес’..{S} Ја!</p> <p>Ружица повири из куће, а за њом се надвирише и мешаје.</p> <p>— То је |
ију, у своју собу.</p> <p>Она га смотри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како |
осав да га испљује као Циганку и најури из куће..</p> <p>У том се подизаше и дечаци.{S} Кад их |
у.</p> <p>Тако у свему.{S} Кад се врати из чаршије он иде право њему, па био код куће, био код |
тебе може онакав простак, Витор, избити из такта да толико заборавиш на себе?..{S} Болан, брајк |
збиљних људи.{S} Али оно не може избити из такта паметног човека и натерати га да се заборави и |
књижица.</p> <p>То је можда једини ђак из тог села који се и по свршетку школе забавља књигама |
се на врата, устумара се по вајату, док из једног угла, из слане, извуче једно чутурче љуте рак |
траном гуњу; за њим неки њихов пријатељ из суседства, некакав миран и скроман сиромашак у полов |
p> <p>— Шта ти мораш знати шта ја читам из књиге?</p> <p>— Мило ми да знам.</p> <p>— То није тв |
/> упознао са неким шљиварским трговцем из ваљевске нахије с којим је, доцније, имао ваљаних по |
д очима кад се упозна с једним ратарцем из Груже.{S} Упознао га је једног пазарног дана у варош |
и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја велим, бабо.</p> <p> |
е да виде како газда Симо подиже забран из жира, па да га виде кад мало одрасте, па да скину ка |
је свако његово чељаде лепо одевено као из највеће газдашке куће.</p> <p>Кад треба, Тодосије не |
е чича поранио те месио чесницу и пуцао из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њ |
икачића кућу.</p> <p>Сад је Витор дошао из окружног суда с табаком у руци, у коме је стајало да |
купи појевтино, или да осече неко дрво из његова забрана.{S} А оно није:{S} Тодосију пало у во |
p> <p>— Стар човек.{S} Није он то радио из зле <pb n="161" /> намере, него му се чинило да је м |
двикује <pb n="19" /> Витор, те би неко из куће рекао да се инате горе под јабуком шећерлијом.< |
другог, трећег...{S} У том бане понеко из мрака.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог ти помогао! |
>— Бар нек се не слади нашом муком нико из села..., који се подсмевају како изгибосмо радећи за |
<pb n="158" /> му се старешство избило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао |
жиром, да се подигне гора.{S} Каже Симо из Мораве: сељак без стоке и горе мртав је.{S} Шума чув |
мести на путу: ја морам бити други Симо из Мораве, и истрајаћу овде међу овим безјацима, па ће |
{S} Као у бунилу изађе му пред очи Симо из Мораве и све његово...{S} Кућа велика, зидана, под ц |
м имању умео радити онако исто као Симо из Мораве и да је самоучки научио све што је тај школов |
> <div type="titlepage"> <p>Прештампано из „Бранкова кола“ за год. 1903.</p> </div> </front> <b |
био љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избегавао је да се с киме састане...{S} Шта би |
аву.{S} Нема више двоумљења: сад је чуо из бабових уста шта мисли о њему и његову раду.{S} Куд |
другу Јовици, да у њој носи свој буквар из кога ће га брат поучавати.</p> <p>Кад оду кући они с |
> <p>Али га прекиде некакав крупан глас из помрчине:</p> <p>— Море, шта преклапаш ту сву ноћ о |
се завадила с драгим,</l> <l>Завади нас из села девојка!.“</l> </quote> <p>— Тако, дечице, пожу |
дана дошао је у нашу школу један младић из вашег среза и изјавио жељу да се школује у ратарници |
сновне школе.{S} Зове се Ђурица Микачић из села Врљуга...“</p> <pb n="172" /> <p>Још капетан и |
саслушам се: овај човек, Витор Микачић из села Врљуга, хоће да изда тапију Јанку Марковићу.{S} |
све овде пише... „Које ја Витор Микачић из села Врљуга признајем пред влашћу и законом и тврдим |
слове какви се траже и одличну сведоџбу из основне школе.{S} Зове се Ђурица Микачић из села Врљ |
И-ју-ју! ..</p> <p>А на то се одзивају из комшилука, са другог комишања, са песмом и подвриски |
а механским клупама.{S} Ако га истерају из једне механе, иде у другу.</p> <p>Знали су га у варо |
атакну алов фес, извади некакву хартију из сандука и стрпа је у џеп, узе кукасти штап и окрете |
ј прилици кад су се удружили у повратку из вароши.{S} Тада су му они причали о свом побратимств |
чешљан, аљкав, једна ногавица испала му из чарапе и ландара по врх опанка...{S} Крочи преко соб |
само мрда раменима и промеће ону цигару из руке у руку.</p> <p>— Шта је то тако страшно било ак |
из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њих је полазио Тодосијев син, а Тодосија |
аочеву слику и до ње Виторову споменицу из рата.{S} Даље, у један угао кревет са сламњачом, ћил |
ли?</p> <p>— Јес’, дочека ме чим крочих из вајата...{S} Ја не знам шта ћу од себе!{S} Здраво св |
<p>— Из чије то главе?</p> <p>— Ти знаш из чије.</p> <p>— Ја не знам.{S} Молим те... шта ти је? |
ута.</p> <pb n="121" /> <p>— Да истераш из куће посинка, као пропасника? — објасни први члан.</ |
е љутиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књиге.{S} Чујем како ти, мало час, нешто попеваш, а |
су је подговарали да иде за њега: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не брини, Ружице. <pb n="12 |
стина: и да си пропасник, и да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састанку тражили њег |
Може бити, бабо.</p> <p>— Све се водиш из Тодосијеве главе!{S} Срамота, море!{S} Еј, срамота! |
</p> <p>— Аша зато, брате, што се водиш из туђе главе!</p> <p>— Из чије то главе?</p> <p>— Ти з |
што је све расло и бујало но окрајцима иза грађевина....{S} И шта ти све не порадише!</p> <p>С |
а.{S} Усплахирио се, звера и прекида се иза куће и хоће њему.</p> <p>Тодосије га узва унутра и |
ривукла до врата у ходнику, раздерња се иза гласа.{S} Баба Вујана, преплашена, повири из куће и |
.</p> <p>Витор искриви главу, почеша се иза уха и рече му полако:</p> <p>— Је ли засео суд?</p> |
о полгође.</p> <p>Он се врпољи, чеше се иза врата, прелистава књижицу, док се накани да помене: |
ма, па се привуче полако, варакајући се иза дрвећа, да је не види.</p> <p>— Шта се ти прикрадаш |
селу, по чаршији и саборима и хвалио се иза гласа: „Ово је ној посинак, братић моје покојне Рум |
винче...{S} А пијана баба Вујана лелече иза гласа...</p> <p>Али га прекиде некакав крупан глас |
> <p>Наста тајац.{S} Чича Витор стајаше иза њих и нуткаше их да ручају.{S} Гости гледају једно |
их планина...</p> <p>Напослетку се јави иза џбуна и приђе му:</p> <pb n="142" /> <p>— Зар онако |
Ја ћу те познати за цванцик! проговори иза њега један сипљив старчић и закашља се.</p> <p>— Не |
!</p> <pb n="8" /> <p>Извади онај табак иза копорана, окрену га и обрну.{S} Види само нешто шар |
реселити сасвим, па оћута и прљну руком иза уха.</p> <p>— Одмиче дан... врућина.</p> <p>— Да се |
>— Еј, Видосаве!</p> <p>Он се трже, као иза сна:</p> <pb n="150" /> <p>— А!</p> <p>Затим кад га |
н треба да ради тако како не би изостао иза других, да за свог века очува што је наследно и да |
о певуше, а затим по две и две запевају иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред воде јаран чува овце,< |
а обоје у оџаклији и извади ону хартију иза греде па пружи Видосаву:</p> <p>— Ево ти ово, синко |
док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не дам, да ћ |
и једну њиву, која се звала Лакин Лаз, изабра за један усев који до тада није сејат у селу Врљ |
Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу изабрао је срез за питомца.“</p> <p>Он стао, укочио се |
>— Да частиш!</p> <p>— Бравос!</p> <p>— Изабрасмо твог сина за питомца!</p> <p>— Да учи ратарни |
е сагласише за Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше још једнога из другог краја среза.</p> <p>Кад |
, тури у џеп, и полако, погурених леђа, изађе из заседања...</p> </div> <div type="chapter" xml |
S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с познаницама, средовечним женама у заји |
ходнику, завири свуда у сваки буџак, па изађе те се уми, испљуска се по лицу, убриса се, па се |
...{S} Он уђе у трлу, повири у собу, па изађе; затим уђе у воденицу, повири у мучањ, па је затв |
{S} Да Бог да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе да испраћа госте.{S} Поздрави се с неколицином, п |
људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније изађе из вајата у чистим памучним кошуљама, чистом копо |
да часком сиђеш у кућу.</p> <p>Тодосије изађе.</p> <p>— Овамо, да видиш наше друштво.{S} Још на |
, овог јутра, задржа подуже у вајату, и изађе пошто сунце изјутра.{S} Ружица му принесе воду да |
— Лези, лези, не причај ништа! — рече и изађе.</p> <p>Он се раздерња и оста вичући.{S} Трабуња |
кући, Витор пригрне гуњче и с посинком изађе више оџаклије под јабуку шећерлију и поседају па |
другог и лукаво се смеши.{S} Напослетку изађе отворено:</p> <p>— Знам ја шта ви хоћете, брате?< |
ли на кревет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе му пред очи Симо из Мораве и све његово...{S} Кућ |
Витор:</p> <p>— Ружице!{S} Деде, па ти изађи с децом мало у народ!</p> <p>Она се снебива, слеж |
су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу заједно, одмах видиш ко је старији и како је међу |
ишало: нити га ко задиркује, нити га ко изазива.{S} Он само ради и приходи.{S} Од тада је већ п |
авно и оговарати за леђима, могли су га изазивати од сваке руке, али нико није могао од њега чу |
итомца и ја вас молим да покушате преко изасланика да га приме.{S} Има све услове какви се траж |
бере за питомца.</p> <p>Затим се окрете изасланицима:</p> <p>— Молим вас, браћо, учинићете вели |
о посматраше из вајата и сад му би теже изаћи но стати пред куршум.{S} Није да га се боји: не д |
е са зебњом очекивала кад ће чича Витор изаћи кући.{S} Предвиђала је и замишљала све што може н |
ко?{S} Као и досад.</p> <p>— Како ћу му изаћи на очи?</p> <p>— Лако.{S} Он нек виче, а ти ћути. |
таде да иде.</p> <p>Витор се размахнуо, изашао пред кућу па хода и виче и не пада му на ум да з |
те није код куће: не зна како би му сад изашао пред очи...</p> <p>У тим мислима и узбуђењу проп |
{S} Право велиш, чича-Виторе, ово ти је изашло последње вријеме, са овим младим нараштајем.{S} |
итао, он ућута па рече: „Како хоћеш.... избаци али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа |
...{S} Устани!</p> <p>Он сену цигаром и избаци дим за димом, запљешта сухим уснама и прозбори:< |
каки је био.{S} Све ћути, све замишљен, избегава разговор и најволи да је сам.{S} Још мало па н |
па се не виде једаред у недељи!{S} Све избегава да се састану.{S} Ако се где сусретну, он обор |
ј-де како је то било!</p> <p>Чича Витор избегава да прича.</p> <p>— Како је било!{S} Шта му зна |
и дан, а кући оде пошто се добро смрче, избегавајући да се с ким види и састане.</p> <p>Међу ти |
и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избегавао је да се с киме састане...{S} Шта би имао да |
се и распитивали о свему томе.{S} Он је избегавао у тим приликама и очекивао је док се покажу к |
и прекипело...{S} Трпио сам као човек и избегавао да не дође довде, али се не може даље...{S} Н |
, мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи да се мало уратлучи |
— смејури се старац и граби да час пре избегне одатле.</p> <p>Затим оде у команду, да види је |
киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избегне, па ма било и на своју штету.{S} Још се ни с ки |
да кажем: да предложим да се тај Ђурица избере за питомца.</p> <p>Затим се окрете изасланицима: |
дигоше главе.</p> <p>— Тражи се да срез избере два питомца који ће учити ратарску школу.{S} Ви |
раћо, учинићете велику задужбину ако га изберете.{S} Не умем вам казати какво је то дете!{S} Он |
налазите да треба њега да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да би |
жем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</p> <p>Он избечи очи.</p> <p>— Он је отишао од куће, — рече и гла |
ажим да се уништи уговор, него да му се избије старјешство... и ако хоће да ради нека ради, ако |
елих од буђа, кутија без дна, чутура са избијеним колом, ексера, фесова масних и излизаних, коп |
јао што <pb n="158" /> му се старешство избило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и |
S} Зар тебе може онакав простак, Витор, избити из такта да толико заборавиш на себе?..{S} Болан |
тојно озбиљних људи.{S} Али оно не може избити из такта паметног човека и натерати га да се заб |
там једно писмо које сам, поводом овога избора, добио од управника ратарске школе.</p> <p>Сељац |
му одговори?{S} Он нема тог срца да се избрецне на њега, да се инати и грди с њим, да му увред |
XV</head> <p>Одјутри се мало.{S} Ружица избриса стрвољ испод јабуке: цигарице, палидрвца, праши |
исто би и са осталим зградама: свуда се избриса паучина и црвоточина, претресоше се хаљине, ишч |
бу те обуче нов гуњ и натакну алов фес, извади некакву хартију из сандука и стрпа је у џеп, узе |
</p> <p>Па оде у подрум, по десети пут, извади врањ, спушта шипку, мери докле је ухватила ракиј |
, сешћу, — рече и седе.</p> <p>Тодосије извади дувањару.</p> <p>— Деде да по једну запалимо!</p |
чне послове, он узва обоје у оџаклији и извади ону хартију иза греде па пружи Видосаву:</p> <p> |
би их турио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две лепиње:</p> <p>— Ево теби, Ђурица!{S} Ев |
махну руком да седе, па се маши у џеп и извади једно писмо.</p> <p>— Молим вас, браћо.{S} Дозво |
ја... — замуцну чича па се маши у џеп и извади табак хартије.</p> <pb n="120" /> <p>— Шта ти је |
на сто, у врх совре.{S} Стари пријатељ извади из џепа шарену кутију у којој стојаше десет нови |
е, — рече и глас јој задркта.</p> <p>Он извади изгужван паклић дувана и лист папира и поче сави |
о би јој мило било!</p> <pb n="8" /> <p>Извади онај табак иза копорана, окрену га и обрну.{S} В |
блене у ону комушу.{S} Опет тако, па се извали на ледину, налакти се и гледа тамо негде далеко, |
е, сели један до другога, као и увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављеви побратими, о |
ђе му.{S} Јабука отпустила гране, он се извалио под њу, мало се погучио, налактио се и гледа у |
мили, са пригрнутим копоранима, неко се извалио и опрућио, неки почучнуо па ради и звера на дев |
д причест...</p> <p>Видосав отрча те му изведе коња, седланика, огледа колан и ухвати за зенгуј |
вели мој Миле: „Видосав каже: „Сутра да изведемо кметове те да измеримо земљу и у’ватимо...“</p |
?</p> <p>— Колир.</p> <p>— Ко ти је ово извезао, Сојка?</p> <p>— Ја сам извезла.</p> <pb n="38" |
уста те донесе из торбе чутуру и колач, извезен са вуницом, и неколико јабука, те турише на сто |
чном <pb n="179" /> оделу, у плавкастој извезеној сукњи, коју је сама ткала и шарала, у тесном |
везла овај колир.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано, кад сам чувала овце на Башчинама?</p> <p |
је ово извезао, Сојка?</p> <p>— Ја сам извезла.</p> <pb n="38" /> <p>— Ти? — подсмева се Видос |
овикује:</p> <p>— Тата каже да ја нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано |
добро његове куће.</p> <p>Чича Витор је извео читав план за будући живот.{S} Старешинство преда |
>Тек што је почео размишљати како ће то извести, кад почеше допирати гласови да се та намера пр |
кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво бравче.</p> <p |
угљеваре, изугризала свакојако корење, извешала записе, издржала кадове, платила све читаније |
b n="106" /> све уређено како доликује: извешана цедила услоњени кругови, качице сира и скорупа |
, шајтова, чепова обручева....{S} Нешто извешано, <pb n="30" /> нешто набацано једно на друго.. |
29" /> разноврсне ствари.{S} О чивилуку извешаше старије аљетке што се ређе употребљавају.{S} У |
и комуше на ватру, <pb n="45" /> те се изви пламен високо и обасја и онај крај где сеђаше Тодо |
тао пред суд нити је позвао кмета да им извиди какву потрицу, или штогод пресуди.{S} А дође ли |
рац је засипао сув снег за кутњи праг и извијао своју песму око оџака, а <pb n="5" /> дрва су п |
пара задовољно“...</p> <p>Умео га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована |
отрча на извор.{S} Он се подиже полако, извири се на врата, устумара се по вајату, док из једно |
.. не чује се...{S} Он је ту, негде...“ извири се она.{S} Али у том сену цигара под јабуком шећ |
, пуца дрво и камен...</p> <p>И тако се извирује како је ко поорао, повлачио, заградио, како је |
да, кад домаћин не ради с њима, они се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на че |
м и смеје се, а Видосав га трља, час му извлачи језик и голица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш |
а.{S} Он је добар радник, није се нигда извлачио од рада.{S} Какав посао почне иде му од руке и |
} Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми се ти извлачиш?</p> <p>— Пио сам!</p> <p>— Здрав буди!</p> <p |
коло своје њиве под кућом, а друге поче изводити сам, из семена, на својим лејама.</p> <p>Кукур |
ан с врата и пружи:</p> <p>— Сад, бабо, извол’те!</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Понеси кесу!</p> < |
, а свет нека звоца и испира зубе...{S} Извол’те, бабо... молим, све исправно!</p> <p>Тодосије |
p> <p>— Ништа... чес’ и поштовање...{S} Извол’те, служите, се — вели чича и опет тумара по мрак |
ке..?{S} И ако Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, служ’те се!..</p> <p>Видосав кола око совре к |
се узбезекну:</p> <p>— А што, бабо?{S} Извол’те послужење!</p> <p>— Носи, не питај ме ништа ју |
крене мени:</p> <p>— Видосаве!</p> <p>— Извол’те, газда!</p> <p>— Шта ће ти она чешагија на пра |
м, па метну на сто, пред њега.</p> <p>— Извол’те, бабо!</p> <pb n="132" /> <p>— Хајде, де, да п |
е разговара и штогод доказује.</p> <p>— Извол’те, чича-Вићентије!{S} Ама поштујем те, море, као |
ствар која стоји с њом у вези.</p> <p>— Извол’те, господине! — рекоше сељаци.</p> <pb n="171" / |
ују деца и помажу јој у послу.</p> <p>— Извол’те!{S} Добро сте дошли!{S} Немојте се снебивати!{ |
смехну, а чича уздахну и рече:</p> <p>— Извол’те... служите се!..</p> <p>— Знаш како је, — поче |
и филџан.</p> <p>— Зар и каву?</p> <p>— Извол’те, бабо.{S} Скоро ће стасати и ручак.</p> <pb n= |
мо се потруди да се не осрамотимо...{S} Изволте... слободно као у својој кући, — рече Витор и о |
Ружо, дај ми воде!</p> <p>Она отрча на извор.{S} Он се подиже полако, извири се на врата, усту |
<head>I</head> <p>Упекао јулијски дан: изврнуо се лист на грани, ућутала тица у гори...{S} Сам |
о вајату, док из једног угла, из слане, извуче једно чутурче љуте ракије.{S} Натеже добро, сакр |
ми, за тебе је то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде свилени гајтан са себе те му намаче |
уга, да га поздравља од беде, или да му извуче коју реч да види како је још беднији но што је с |
ико из села..., који се подсмевају како изгибосмо радећи за другога.</p> <p>Заћуташе опет.{S} О |
еч, умириће га и задовољити, нек се све изглади што је међу њима.</p> <p>То је било пред вече.{ |
па су поновили и децу.{S} Све доби нов изглед и пође новим током.</p> </div> <div type="chapte |
пољу.</p> <p>Ружица постарила много.{S} Изгледа као да ја болест боловала, претрнула на све мук |
ало улепшао Јошевину, нити она друкчије изгледа у његовим рукама сада, после дваестину година, |
!{S} Чини ти се да свака ствар друкчије изгледа чим се његова назове...{S} Ено какав је онај вр |
е, направио је нарочита сушила, која су изгледала као розге и на њих трпао зелену детелину, те |
опаре и остало дрвено посуђе, те је све изгледало као смиље.{S} Све ствари нађоше своје место и |
ама од црног сукна и црвеним подвезама, изгледао као бела врана међу осталим сељацима.{S} То је |
ић, човек од педесет и неколико година, изгледао је још младолик и држећи.{S} На његову високом |
доласком Видосављевим.{S} Он му је сад изгледао као гост који се уселио у кућу и већ постао до |
најбоље пролазило на пијацу, и какви су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу заједно, одма |
раду, а вредни су и послушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и остати.{S} Кад је забринут и нерас |
о.{S} Сад није могао отриети а да му не изговори: да треба да је толико паметан да зна како је |
.</p> <p>— Није... него... — хоће да се изговори али не зна шта ће.</p> <p>— Па си много чудан |
ти моме Светоме Јовану...“</p> <p>Витор изговори ово на душак и одахну.{S} Затим обриса зној с |
> <pb n="142" /> <p>— Зар онако ти јуче изграби из чаршије, а рекосмо да се заједно вратимо? — |
азговарају, да му пружи утешну реч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на само р |
тво и тати задао муку на срце, те човек изгубио рачун о себи.</p> <p>Ђурица застаде и покупи ве |
ури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се изгубити брњица на кајишу, или искривити, или сломити, |
S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест да одскочи о |
зар због тога да се толико заборавиш и изгубиш!</p> <p>Видосав успљешта сухим устима:</p> <p>— |
али... ето тако...{S} Божја воља...{S} Изгубљен човек!...</p> <p>— И Витор је красан човек!... |
че и глас јој задркта.</p> <p>Он извади изгужван паклић дувана и лист папира и поче савијати ци |
!{S} Те књиге са искиданим корицама, са изгужваним, умрљаним и нацепљеним листовима, милије су |
ви му шеширина са искецаном пантљиком и изгужваним ободом, на ногама траље.{S} Звали су га Мика |
, Витор Микачић из села Врљуга, хоће да изда тапију Јанку Марковићу.{S} То је тај Витор Микачић |
ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не сме ништа |
ion" /> <p>Тек што је, по Божјој судби, издато подушје Виторовој Руменији, а Видосав Ђурковић у |
ем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удариш..“</p> <p>— А он?</p> <p>— Узели г |
!</p> <p>Ратарац се засмеја и полако се издвоји с пијаца да разговара с овим непознатим младиће |
кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слободнији.</p> <p>— Нећу вам ја ту |
Она дошла једног празника њиховој кући, издвојила га у вајат, села на сандук и својим дрктавим |
ио свет; људи који имају посла код суда издвојили се у гомилице, стоје и разговарају тихо: неко |
ико би они имали данас!{S} Нек се сутра изделе и нека сваки одвоји што је његово, ја бих их чик |
је! — викну један оздо.</p> <p>Тодосије издиже главу и одазва се:</p> <p>— Чујем, мали.</p> <p> |
у кућу радну снагу, ко ће га слушати и издирати као изорски вочић.{S} Али овај вели: јок!</p> |
— Ко ти то каже?</p> <p>— Непрестано се издиреш на ме, кад ти приђем! — рече она и седе до њега |
д угледамо непознатог човека у селу, ми издражимо очи на њега и пратимо му сваки корак: ко је, |
га ти, шта ти је?</p> <p>— Шта велиш? — издре се чича и сену очима као муњом.</p> <p>— Па то... |
етно и некретно, да на њему ради и мене издржава и почитује ме као старијег, и да ме Видосав по |
зала свакојако корење, извешала записе, издржала кадове, платила све читаније по црквама и мана |
егова дугогодишња служба где је имао да издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив, од газда |
до Светог Прокопа.{S} А, пусник, јак и издржљив!{S} Да камен види из земље колико нокат, он би |
ва разлика, млатити маљем по клиповима, издробити кочање, растурати и ђубрити жито, кад се може |
е све урађено на време.{S} Он би се жив изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Константина, ка |
и распричају.</p> <p>— На шта ли ће ти изићи тај рад? — почиње један.</p> <p>— Ко му зна!</p> |
45" /> да то није истина.{S} А Витор је изјавио пред судом да је то све истина: и да си пропасн |
ашу школу један младић из вашег среза и изјавио жељу да се школује у ратарници.{S} Толико љубав |
му у наручја као дете да му се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде журним корацима кући Тодосиј |
итао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{S} Тако је био љут и једак.{S} |
та крили један од другог и најволели су изјадати се на данашњи свет што не почитује старијег и |
напредовала, расла и јачала, и скоро се изједначили као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђур |
жа подуже у вајату, и изађе пошто сунце изјутра.{S} Ружица му принесе воду да умије и саопштити |
} И ако се с киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избегне, па ма било и на своју штету.{S} Јо |
ује.{S} Ђурица и Грујица час улазе, час излазе и повирују.</p> <pb n="180" /> <p>— Е, пријатељу |
збијеним колом, ексера, фесова масних и излизаних, копорана без рукава, шајтова, чепова обручев |
о зелену детелину, те је тако била више изложена сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад се до |
ди.</p> <p>Усташе сви те чича Вићентије изломи колач с Витором, узе буклију па одмолитва и назд |
н му освану још црњи дан.{S} Неиспаван, изломљен и бунован, он се, овог јутра, задржа подуже у |
свитао за Видосава...{S} Онако уморан и изломљен од неспавања, прилегао је пред саму зору, али |
е боје.{S} Видосав му покиселио опанке, измазао кајише и на њих ударио нове пијавице.{S} Старац |
еда, а за тим пошашољи руком по глави и измакне се.{S} Ружица га натера те се пресвуче, да му т |
Тако.</p> <p>— Ето, оставићу.</p> <p>И измакне се, седне на кревет поред њега, или на сандук с |
да још штогод дозна, да још који корак измакне унапред.{S} Оно што није могао постићи Видосав |
} Видиш просто како се отима да у свему измакне и од својих другова, с којима је свршио основну |
и части се, ти би рекао: части га да му измами неко парче земље, да купи појевтино, или да осеч |
одио рачуна и раније и ништа није могло измаћи испред његових очију, па ипак чињаше му се да са |
овек ни дај си Боже!{S} Руке као мртве, измахне једаред, лупи и држи мотку над комушом, па опет |
уста, хукну у дланове и продужи рад.{S} Измахује живо ради с вољом, као да га нешто окрепи...</ |
ле се... науке су... — рече и полако се измаче из собе, а затим отрча да донесе каву.</p> <p>Пр |
сти га!</p> <pb n="119" /> <p>Пандур се измаче и пропусти старца.</p> <p>Чича Витор уђе у засед |
и и трепавице.</p> <p>Видосав се полако измаче на врата.{S} Тодосије му додаде потпрашену кубур |
пију, да се не снебивају.{S} Па се опет измаче и оде у оџаклију.</p> <p>Филип и Мијат почеше ра |
пију.{S} По дворишту засађена дрвета, а између куће и осталих зграда утрвене путање, насуте шљу |
могло познати да он разбира о односима између чича-Витора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и |
трицу, или штогод пресуди.{S} А дође ли између њих до кавге, због стоке, због деце, или какве д |
згледа обручеве.{S} Ако је где овлажило између дуга, он замазује лојем, скида и отире буђу и па |
ни се смејуре, згледају се, нешто шапћу између себе, па се ослободе и распричају.</p> <p>— На ш |
адује, нити се чуди, нити распитује.{S} Измејаху секиром и лупа у једну главњу.{S} Кад она приђ |
<p>Годину дана доцније много се што шта измени у кући Микачића.</p> <p>Видосав оде у страну сас |
кно на прозору и залепљено хартијом, он измени код стаклоресца па све прозоре испра и истре.{S} |
примио Микачића имање, много се штошта изменило.</p> <p>Сељаци, који су се смејали Видосаву, с |
испасти онај језичак, па се може за час изменити са овом новом,“ — мисли чича и носи је у сарач |
једним витлом у коме није ни једно перо измењено, и са старим у пола трулим бадњем.{S} Свега шт |
њих двојица одигну врећу од земље те он измери.{S} Ђурица је знао како се кантар окреће на лаку |
каже: „Сутра да изведемо кметове те да измеримо земљу и у’ватимо...“</p> <p>— Велиш ли одиста, |
.</p> <p>— Ја, на њиви...{S} Ради...{S} Измеси’де ово! — показа руком на служавник, као да му н |
предузети други:</p> <p>— Море, велики измет чиниш тој травки.</p> <p>— Као што видиш, чиним.< |
у новом оделу и са цветовима на капама, измешали се с момцима и девојкама, па ухватили коло.</p |
он ју је мешао са обичним сеном и тако измешану давао те му се није никаква штета десила.</p> |
га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати |
ђе он од воденице у очи тога дана те се изми и обрија.{S} Сутрадан рано спреми се као што долик |
е и Ружица, и дечица, сви лепо обучени, измивени и очешљани.{S} Кад се причестише, Видосав их о |
њу.</p> <p>А кад дође празник, мајка је измије и оплете јој кикић и у њега цвет, па она скакуће |
доласка Видосављева.{S} Са суседима се измирио, све се стишало: нити га ко задиркује, нити га |
.</p> <p>Ко зна, можда би се чича Витор измирио са новим положајем и стањем у својој кући, да н |
њи крај до Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и тумара по окрајцима.</p> <p>— Шта ти је, Вит |
је ли право да ме грде и оговарају, да измишљају најгадније лажи о мени?</p> <p>Тодосије поћут |
ка воденички камен и он скочи:</p> <p>— Измлевено жито!{S} Да заспем жито!</p> <p>И оде водениц |
асност.</p> <p>Или кад опазе да је жито измлевено и чују да колиће воденички камен, они трче и |
проредили буклију, ручали, напили се и изназдрављали здравице све колико их је по реду, па се |
коси је по пет пута.</p> <p>Сељаци су, изнајпре, радознало очекивали шта ће бити од тог Тодоси |
ром.</p> <p>Па поче распитивати полако, изнаоколо, да ли коме шта дугују.{S} Виде да у селу не |
нај чекрк на путу?</p> <p>— Тек... деца изнела.</p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти да видиш шт |
мо вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане у кућу, нити назива Бога, нити се с ким п |
..</p> <p>— Шта ти ту радиш, младићу? — изненади га једног дана Дамљан Ружић и затече га где се |
асти за руком.{S} Наумио је да пријатно изненади и своје укућане и пријатеље и све село.{S} Лак |
дне примети га на ливади, под кућом.{S} Изнео розгу пасуља па млати.{S} Он се привуче за један |
кад то није истина и кад је те неистине изнео он, онда треба да је стид њега, а не тебе; онда т |
и колач, њега не би у оџаклији.{S} Чича изнесе буклију замедљеног вина, у коме плива јабука, и |
и леп ручак који би смео и пред господу изнети, умео се наћи у свакој прилици, учтиво се понаша |
очина, претресоше се хаљине, ишчукаше и изнеше на сунце да се проветре, па се наместише на свој |
ејао некакво семе као сочиво.{S} Кад је изникло видело се одмах да тај усев није ни за стоку ни |
о, како нико не сеје.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по њиви па опет посеја овас, уздуж и по |
е коме по неку реч.</p> <p>Кад би да се износи буклија и ломи колач, њега не би у оџаклији.{S} |
>— Зар ’нако ти с нама, море, ноћас?{S} Изопија нас те ни јутрос не знамо гди смо!-</p> <p>Видо |
{S} Аја!{S} Овај Видосав хтео би да све изопија, па да прави сејир од нас! — вели Тодосије и мр |
то је све.{S} На том имању њиве су без изора.{S} Можеш их непрестано орати и сејати кукуруз и |
снагу, ко ће га слушати и издирати као изорски вочић.{S} Али овај вели: јок!</p> <p>— Хоће ова |
к домаћин треба да ради тако како не би изостао иза других, да за свог века очува што је наслед |
горе, дозивају се, а Тодосије и Видосав изосташе те иду полако и разговарају.</p> <p>— Нисам ја |
ловаче те је наби у оне локве по кући и изравна под.{S} Ружица ориба наћве, сланицу, лопаре и о |
родна...{S} На крају крајева сав сукоб изравњава се тиме, што ће Тодосије кресати неко дрво на |
Јесам, младости ми!</p> <p>— Где си га израдила?</p> <p>— Код оваца.</p> <p>— Ене сад!</p> <p> |
{S} Јес’!</p> <p>Сад му лице доби живљи израз, очи узиграше и он се узнемири, као да ће да се и |
а.</p> <p>Сојка је девојка на удају.{S} Израсла велика, престигла мајку, крупна, гледна, пуних |
шу ракије па продужи:</p> <p>— И уме да израчуна шта хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рачун, на пр |
по тридесет и девет и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на |
.{S} И док је тако обишла све угљеваре, изугризала свакојако корење, извешала записе, издржала |
ме држиш, и натуткаш ону голадију да ме изудара као брава.</p> <p>— Шта сам ти ја крив, бабо?.. |
јем.</p> <p>— Шта је, брате? -</p> <p>— Изузели се рђави људи, мој господине, да ми растуре кућ |
ађивати онако како раде људи који су то изумели.</p> <p>И он, као и Видосав, набави бољи сој го |
оштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово честито чељаде.{S} Њихову децу |
и устима.</p> <p>— Знам, бабо.</p> <p>— Изучио много... и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна б |
Он му исприча све како је учио и шта је изучио.</p> <p>— С толико науке могао би и ти ступити у |
одговара дете.</p> <p>— Ја кажем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па да се зна да си |
моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, на прилику, стао на по пута, па д |
кутати и припијати.</p> <p>— Ђурица већ изучио, то знаш... — поче он пљештући устима.</p> <p>— |
а, милије су му биле, но <pb n="162" /> икакве друге у најлепшем повезу.{S} Он их је читао, раз |
рња и оста вичући.{S} Трабуња нешто без икакве везе, само чујеш: распикућа, Јошевина, Чолопек.. |
аравњали и кум Иво плати улар скупље но икаку узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на ко |
нама.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да ико испира уста са мном.{S} Да сам млађи, да се могу рв |
ије, брате...{S} Ти ме боље познајеш но ико.{S} Кажи ми отворено, у очи, ако сам на рђавом путу |
једном углу виси сребрно кандиоце пред иконом Светог Ђорђа, а на противној страни оружје.{S} У |
мрдну главом.</p> <p>Она стаде као пред иконом:</p> <p>— Да се умијеш, бабо.</p> <p>Он је погле |
опраше патос, наместише бабову собу.{S} Икону Св. Јована, стару и чађаву, у раму без стаклета, |
измакне се, седне на кревет поред њега, или на сандук спрам кревета, спусти руке на колена и гл |
у кућу кад ти дођем на Светог Аранђела, или би ми уклепао сикиру <pb n="61" /> у руке..?{S} И а |
де никаква знака несугласице међу њима, или да би се видело да он рукује имаовином без споразум |
да су му покрепала говеда од те траве, или га постигла друга каква незгода, што постиже људе к |
му се наруга, да га поздравља од беде, или да му извуче коју реч да види како је још беднији н |
и, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или друга каква несрећа, кога ћеш пре призвати до свога |
ли му шта напакостио да ме тако омрзне, или да му нисам уназадио имање за ове неколике године о |
ђу њих до кавге, због стоке, због деце, или какве друге спрдње са које се суседи најчешће поина |
ти помогне?{S} Или те нападну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или друга как |
ће поинате, они то све нареде као људи, или, правије рећи, све то Тодосије удеси, те се сваки с |
губити брњица на кајишу, или искривити, или сломити, или јој испасти онај језичак, па се може з |
на кајишу, или искривити, или сломити, или јој испасти онај језичак, па се може за час изменит |
.{S} Кад су заједно за совром, он ћути, или ако што проговори он гледа у Ружицу и децу...{S} А |
овека заволе кад су исписници у војсци, или кад се овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{ |
p> <p>Кад чита књиге најволи да је сам, или да се затвори у собу где нема нико, или кад је напо |
или да се затвори у собу где нема нико, или кад је напољу сухо и топло, да се склони у <pb n="1 |
ми неко парче земље, да купи појевтино, или да осече неко дрво из његова забрана.{S} А оно није |
м, налакти се, гледа у полић или у сто, или шара погледом с предмета на предмет, с човека на чо |
и он неће да чује ни за какав разговор, или ако је саслуша, не признаје ништа.</p> <pb n="152" |
с људима у горњем крају, а он при дну, или стоји с момчадијом где у крају.{S} Кад приказују пр |
озвао кмета да им извиди какву потрицу, или штогод пресуди.{S} А дође ли између њих до кавге, з |
год: може се изгубити брњица на кајишу, или искривити, или сломити, или јој испасти онај језича |
жи Јовицу, и што ради један то и други: или су по воденици, око јаза, у врту, око стоке, што им |
а се пача у све а не зна свог посла.{S} Или сам лудак који не зна шта ради.{S} Молим те, тако т |
динама и све брњице здраве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и помисли: „Требаће и он“; и спусти |
вати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљује као Циганку и најури |
е се далеко, не можеш да га дозовеш.{S} Или прочита нешто па се замисли и укочи поглед, у стран |
ом надати но комшији, да ти помогне?{S} Или те нападну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смр |
маза црвеном земљом.{S} Где би пукотина или обијен малтер, он замаза и окречи.{S} За тај посао |
зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце што се ту нађу, знаду шта треба: приставе |
лију па га, ако је лепо, намести у хлад или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу |
ва посла имају код суда, нуде им услуге или им препоручују адвокате.</p> <p>Чича Витор уморио с |
с вама, к’о да успремате за неке госте или некакав свечаник!</p> <p>Они се смеју.{S} А она као |
да се састану бар сваког свеца код куће или пазарног дана у чаршији.{S} Нису ништа крили један |
ла, ..“ Па се обојица крсте као у цркви или код записа.</p> <p>Видосав устрепта очима:</p> <p>— |
кад приставе лончић уз ватру у воденици или трли, па они спремају ручак: бабо умеси колач и зап |
S} Ако нисам паметан у мојој четерестој или педесетој, ја ћу бити луд довека.{S} Је л’ де?</p> |
ељаци дошли до уверења да он није лудак или шепртља, већ озбиљан човек који зна шта ради, и да |
утра могао подсме’нути гдегод за совром или на каквом састанку.</p> <p>— Јок, Бога ми!</p> <p>— |
у.{S} Кад нема радника, он ради с децом или сам, тек није беспослан никад.</p> <p>А већ у Видос |
ро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у проштац или са врбом и трњем.{S} Оно стоке што им |
ве џезву уз ватру и перу стакло за вино или ракију.</p> <p>Нема човека у селу с киме се не би м |
, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под воденицом.</p> <p>Кад бабо мери жит |
ди за столом, налакти се, гледа у полић или у сто, или шара погледом с предмета на предмет, с ч |
куће кад поседају на столице за трпезу или за дугачки сто у оџаклији...</p> <p>Тог лета, по Ве |
, па <pb n="69" /> треба и они да имају или овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се да купе крмачи |
од суда.{S} На прилику ти тврдиш тапију или имаш да примиш новац од масалног и ја те приведем с |
од трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце што се ту нађу, |
n="69" /> треба и они да имају или овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се да купе крмачицу.</p> < |
хаљинама, сигурно какав пропали трговац или занаџија, приђе му:</p> <p>— Којим добром ти, стари |
оно што има метну преда се на покровац или зобницу!{S} Тако им је слађе него код куће кад посе |
Имање му је лепо ограђено или у проштац или са врбом и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ух |
уз и нећеш имати потребе да их пођубриш или угариш.{S} Ливаду у подјазници можеш комотно косити |
и!{S} Не дај да ти траг засмрди!</p> <p>Или ће рећи:</p> <p>— Гледај, какав је као да се са сви |
аступила не знам каква опасност.</p> <p>Или кад опазе да је жито измлевено и чују да колиће вод |
Да га нисам више видео онде! ..</p> <p>„Или се окрене мени:</p> <p>— Видосаве!</p> <p>— Извол’т |
, омалтериса рупчаге и пукотине, донесе иловаче те је наби у оне локве по кући и изравна под.{S |
е угледно добро за околину, — објашњава им капетан.</p> <p>И отпочеше се споразумевати и бирати |
а стао пред суд нити је позвао кмета да им извиди какву потрицу, или штогод пресуди.{S} А дође |
Ја самих, што ’но веле, позвао и хвала им што су дошли...</p> <p>— И твоји и моји, синко.{S} С |
ло, јер се тако ваља после причешћа, па им поручи по кафу и купи по лепињу.{S} Доцније поседаше |
в их одведе у механу те се огрејаше, па им принесе у чаши вина те сви сркнуше по мало, јер се т |
а се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам, шта сам им на путу, да ми <pb n="105" /> |
за све од најмањег до највећег.{S} Шта им је криво што он тежи бољитку, да има бољу пасмину ст |
му сад?</p> <p>— Држи га!</p> <p>— Шта им би од те траве?</p> <p>— Ћути!{S} Дај мало сена!</p> |
ли кући те частили и гостили!{S} Па шта им се види од тога?{S} Чиновник данас јес сутра није, и |
и са слугом, денули су сламу.{S} Ружица им носила ручак и није ништа приметила необично на Видо |
они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је остављају у кесу, па чувају |
око стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум да оду кући, оду заједно и заједно се вр |
о ради с уверењем да је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме прави инат чича-Витору: да уводи о |
дошли, каква посла имају код суда, нуде им услуге или им препоручују адвокате.</p> <p>Чича Вито |
очи.</p> <p>Чичи благну на лицу, приђе им у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџаклију...</p |
тргу за сто дуката, а свако кљусе стиже им на меру за коњицу...{S} Да ми је одвести ове лудаке |
S} И ако су им куће биле подалеко, није им сметала даљина да се састану бар сваког свеца код ку |
тројица и сва три се иженили.{S} Имање им слабо те иду по надници.{S} Зашто не би узели једног |
а но да све испретурате по кући! — вели им она кад почеше чистити и дотеривати у ред.</p> <p>— |
а њим као керчад.{S} Он их милује, дели им кришку лубенице на два дела, крпи им хаљинице, наврн |
осла имају код суда, нуде им услуге или им препоручују адвокате.</p> <p>Чича Витор уморио се и |
ли им кришку лубенице на два дела, крпи им хаљинице, наврнчава опанке.{S} Навикоше се и они код |
аких људи!{S} Шта им ја сметам, шта сам им на путу, да ми <pb n="105" /> се подсмевају за леђим |
} Имали су хране и за стоку а ни подрум им није био празан.</p> <p>Слога, да Бог поможе!{S} Вид |
ика и пружи прст на Видосава.</p> <p>Он им не умеле ништа више казати, али они га сами разумедо |
пртена конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да |
ло бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланеног платна, усукао два пртена |
кују остали сељаци и обрађивати га како им је радио деда и чукундеда; треба показати нешто савр |
ако су ово богати и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примити обележје од овог мла |
еда се на покровац или зобницу!{S} Тако им је слађе него код куће кад поседају на столице за тр |
рба ипак била толика да су имали колико им треба за целу годину и опет да нешто продаду, да под |
ве као браћа и ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало једно и то се није допало бабу.{S} А он |
Људи гледају шта чини Тодосије па чисто им неверица да он то ради с уверењем да је то боље.{S} |
еници, око јаза, у врту, око стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум да оду кући, од |
постиже људе који не гледају посла што им је Бог одредио.{S} Али Тодосију тај рад пође од руке |
х двоје, Видосав и Ружица.{S} А понешто им помогне стара служавка, висока, пргава и сипљива жен |
ваки дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да |
мене и исте погледе на све.{S} И ако су им куће биле подалеко, није им сметала даљина да се сас |
су проспавали како треба: непрестано су им били пред очима и Видосав и његова Ружица и оно дечи |
/p> <p>— На њиви, с радинима.{S} Сад ћу им однети ужину, — одговори Ружица.</p> <p>— А где су м |
а с њиме где буде.</p> <p>Овде, истина, има друкчији понашај.{S} У Качеру је био скромнији, пов |
рију.{S} Он је мајстор од свога заната, има све законе и зна све параграфе.{S} Нудили су га да |
инити.{S} Сад види да Видосав, збиљски, има право и да је корист од таког рода несумњива.{S} Ве |
<p>— Приставили сланине и бунгура..{S} Има и теби! ...</p> <p>— Умесили смо колач и испекли на |
вде из села.{S} Ја имам и свог рода.{S} Има <pb n="7" /> их у Качеру седам кућа Ђурковића, — ре |
и по свршетку школе забавља књигама.{S} Има их неколико комада у оџаклији на полици.{S} Нису шк |
дусретљив па и према деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешт |
кушате преко изасланика да га приме.{S} Има све услове какви се траже и одличну сведоџбу из осн |
ло!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</p> <pb n="148" /> <p> |
ће.</p> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— Има таких младића!</p> <p>— Треба бирати оне младиће чи |
> <p>Тај је задовољан с оним што има, а има осредње имање, на коме се може лепо живети кад се п |
и чипава, рошчићи као паприке.{S} Каква има рачуна држати оваку стоку, кад троши храну као и он |
кукуруз сазрева као што треба и од њега има два пута више прихода него од „осмака“.</p> <p>Чича |
о ја...“ </p> <p>„...{S} Али и код њега има нешто што не ваља..“ — она то не би смела никоме ка |
је нешто, али бојим се...</p> <p>— Чега има да се бојиш?</p> <p>Он опет устаде, повири на врата |
е и стид га је што је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{S} И сви његови ваљају: његова |
Шта им је криво што он тежи бољитку, да има бољу пасмину стоке, да сеје детелину, подиже живу о |
му било најпотребније <pb n="14" /> да има на чему развити рад, како је он то видео у толико и |
на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што више, а Тодосије <pb n="21" /> је задовољан с о |
век који зна шта ради, и да од тог рада има користи за сељаке.</p> <p>У току тога времена добио |
а је што је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{S} И сви његови ваљају: његова Ружица, ра |
је још беднији но што је слушао.{S} Па има их који њему у пркос хвале Видосава и веле: да не б |
је из сиротињске куће, чељаде што уста има језик нема: скромна, мирна и послушна...{S} И он и |
ници: како живе, шта уче, шта раде, шта има тамо од стоке и угледног добра и шта се све подиже. |
крив?{S} Бабо криви Видосава...{S} Шта има при њему да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати нег |
д и он хвали тату и његов рад...{S} Шта има боље но кад дође време да те хвали онај који те је |
лицу му се види задовољство.</p> <p>Кад има радника он с њима непрестано.{S} Зна да, кад домаћи |
<pb n="163" /> као за војнике.{S} Сваки има, свој кревет, свој простирач и покривач, своје рубљ |
И пре смо бирали!</p> <p>— Нисмо бирали има три године!</p> <p>— Хоћемо да бирамо, ја како!</p> |
C7"> <head> VII</head> <p>Сваки домаћин има понеко имање које више цени од осталог, поклања му |
а моју њиву заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног пролећ |
} Видео је од Пере чика-Рајина, да и он има своју овцу у задружним овцама те му се јагњи сваке |
>— До тебе кривице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он |
ије добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Ни |
распитује <pb n="95" /> за све па, ако има посла, он иде те га ради, ако нема, он се забавља с |
есу, па чувају и сваки дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђу |
или са врбом и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ухрањено, чисто и глатко и држи онолико к |
е <pb n="21" /> је задовољан с оним што има, и оно што има да је урађено како ваља и паметно, д |
ана.</p> <p>Тај је задовољан с оним што има, а има осредње имање, на коме се може лепо живети к |
земље нити се отима за то.{S} А оно што има уредио је како је умео: груписао њиве за себе, истр |
је задовољан с оним што има, и оно што има да је урађено како ваља и паметно, да је добро и ле |
седају на земљу и скрсте ноге и оно што има метну преда се на покровац или зобницу!{S} Тако им |
ко му је остало од оца и толико и данас има.{S} Целог века није прикупио ни парчета земље нити |
де радно доба...</p> <p>Видосав Микачић има сад да покаже шта зна и какав је на раду.{S} Њему ј |
њиме се поноси.{S} Тако и Витор Микачић има своју „Јошевину" коју воли толико колико и себе, и, |
стиже време за сејање кукуруза.{S} И ту имаде да унесе нешто ново у село: нашао је да је практи |
<p>— Чујем, бабо. '</p> <p>— Колико ’но имадосмо ракије у подруму?</p> <p>— Два пуна бурета мек |
е Коружиће!{S} Они су газде од старина: имају по триста брава ситне стоке, по шесеторо говеди.. |
а његова Ружица, слушала би као роб.{S} Имају троје дечице, као анђели.{S} Пуна кућа разговора. |
лети људи који се нису нигда сукобили а имају исте успомене и исте погледе на све.{S} И ако су |
све одобравају а у истини мало за кога имају добру реч.</p> <p>Чича Вићентије одавно околиши о |
године, па <pb n="69" /> треба и они да имају или овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се да купе |
лишта, застајкивали и загледали, као да имају нешто угледати, подгуркивали се и смејали.{S} Да |
запиткују их што су дошли, каква посла имају код суда, нуде им услуге или им препоручују адвок |
ојче, шару са приглавка.{S} Сви ти људи имају и добра детелишта, добру пасмину стоке и умеју да |
пред заседањем закрчио свет; људи који имају посла код суда издвојили се у гомилице, стоје и р |
Треба бирати оне младиће чији родитељи имају лепо имање, да би могли по свршетку школе примени |
. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они имају свега задовољно.{S} Пред собом виде своје старије |
и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару, |
конак у вароши на два спрата.{S} У њој имају учионице, где се учи, дугачке собе са, клупама, у |
е, а имање слабо и неачко.{S} Једва ако имају шест хектара земље папратњаче, нешто шуме и вотња |
то продаду, да поднесу све трошкове.{S} Имали су хране и за стоку а ни подрум им није био праза |
..{S} И он и она били су млађи у кући и имали су само да слушају што старији заповедају.{S} Бог |
ико сам ја прикупио, хеј, колико би они имали данас!{S} Нек се сутра изделе и нека сваки одвоји |
дизата три дана...</p> <p>О св. Јовану имали су гостију више но дотадањих година.{S} У вече је |
удна те је берба ипак била толика да су имали колико им треба за целу годину и опет да нешто пр |
.“</p> <p>Али Бог не да сва блага: нису имали никога од срца.</p> <p>Човек не уме испричати шта |
о су волели него код куће, ту је за њих имало више забаве но игда на другом месту.</p> <p>— Ви |
за сваку ситницу, ради што може и уме, имам шта хоћу: и појести и попити, имам и пара задовољн |
уме, имам шта хоћу: и појести и попити, имам и пара задовољно“...</p> <p>Умео га је да извини и |
Седи да разговарамо!</p> <p>— Опрости, имам посла!</p> <p>— Е, па добро!{S} У здрављу, младићу |
p>— Не заборави на чему си, па ми реци: имам ли ти што дужан?{S} Да се није задужио код тебе?</ |
маћин.</p> <p>— Што да ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећ |
Што питаш? — прогунђа пандур.</p> <p>— Имам посла код председника.</p> <p>— Имаш ли позив?</p> |
ме.</p> <p>— Хајдемо у механу.</p> <p>— Имам посла. </p> <p>— Каква посла?</p> <p>— Имам нека п |
риса зној с чела, па одговори:</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Код суда?</p> <p>— Ја, код суда.</ |
посла. </p> <p>— Каква посла?</p> <p>— Имам нека посла.</p> <p>— Хоћемо ли заједно кући?</p> < |
а из села...{S} Ако ти немаш никога, ја имам: ено три моја ујаковића у Качеру.. најбољи је Видо |
лиш! _</p> <p>— Ако ти немаш никога, ја имам.{S} Ено од мога ујака остала тројица и сва три се |
образа и велим: „Господин’ капетане, ја имам посла код власти, то и то“, — свршим посла <pb n=" |
војили, не морамо одавде из села.{S} Ја имам и свог рода.{S} Има <pb n="7" /> их у Качеру седам |
урицу.</p> <p>Овај му каза.</p> <p>— Ја имам четрнаест гроша.{S} А ти?</p> <p>— Ја шеснаест.{S} |
/p> <p>Чича Витор подвикну:</p> <p>— Ја имам посла... овај...{S} Ја нисам дошао овде без нужде |
алим пред њим, као његов млађи, коме ја имам да благодарим док сам жив.{S} И нећу пред њим нигд |
знаш како је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао и х |
мању, кад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p> <p |
.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три места у чаршији по неки грош и |
ају гори од мене...{S} Ја не дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери? .</p> <p>Она цр |
маш ли позив?</p> <p>— Немам позив, већ имам ’нако посла.</p> <p>— Није ово механа да тумараш п |
ела сврши посла па да идемо заједно.{S} Имамо нешто да разговарамо.</p> <p>Али док се он окрену |
роша.{S} А ти?</p> <p>— Ја шеснаест.{S} Имамо доста, али даће он ниже.</p> <p>Па викну сељаку:< |
и смо да имаш сијена по доста?</p> <p>— Имамо сена, — одговара Видосав.</p> <p>— Би ли продали |
ијатељима и предаћемо ти у руке све што имамо.{S} А ти ћеш руковати имањем као својим, нас глед |
ришту, у непосредном суседству Виторова имања.{S} Кућа до пола озидана од опеке, од пола од брв |
г дана узмем мотку и најурим га са мога имања“...</p> <p>Али ту се тргне и падне му на ум његов |
рећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И она је са зебњо |
<p>— И велите на њему је пореза од свег имања?</p> <p>— Јесте, на Видосаву.</p> <p>— Молим, да |
ао кад се свет угледа сад с Тодосијевог имања?</p> <p>Али му још више пуче пред очима кад се уп |
није понос кад се свет угледа с његовог имања?{S} И зар му није жао кад се свет угледа сад с То |
ми је да то семе посејем свуда око мог имања, па, да Бог помаже!{S} Онда би други чувао моје и |
:</p> <p>— Куда ћу је свести но око мог имања.</p> <p>— Докле је то твоје имање?</p> <p>Тодосиј |
авидели што је дошао до тако груписаног имања појевтино, па се поносно тиме и хвалио се међу пр |
дао старјешство.... и мене одгурнуо од имања као распикућу... и то се чуло свуда... по чаршији |
кући, за све што се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе водио рачуна и раније и ништа ни |
то да комшија жели да што више приграби имања и заокругли, да га групише и подведе под један пл |
устио у раду и бризи за кућу и напредак имања.{S} Полако, па се све у кући повратило као и пре |
/> дођу дома, а онај један срађује оно имања и управља кућом.</p> <p>Видосав је одрастао по сл |
ина.</p> <p>— Јеси ли му упропастио што имања?{S} Продаде ли што за ове неколике године од некр |
што тако хоће... да ме лакше истисне с имања...{S} Ја му сметам... не може да ме гледа...</p> |
остала тројица и сва три се иженили.{S} Имање им слабо те иду по надници.{S} Зашто не би узели |
ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у проштац или са врбом и |
узи, сва три ожењени, пуна кућа деце, а имање слабо и неачко.{S} Једва ако имају шест хектара з |
икачић не дугује ништа ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порезу за прошло по |
овор да сам усинио и пустио у кућу и на имање Видосава Ђурковића из Качера са његовом женом Руж |
кога било и доведи сијасет у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>Он остави посао, |
рад и светио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио да је тата |
од дана кад је Видосав примио Микачића имање, много се штошта изменило.</p> <p>Сељаци, који су |
ајало да га је усинио и преписао му све имање.{S} Да је она жива па да види како јој се жеља ис |
е, јабуке, трешње.{S} Тамо даље настаје имање: њиве, ливаде, пашњаци, забрани, виногради...</p> |
вароши, већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина |
ће по вароши, што не иде кући на своје имање и међу своју децу, а он на то и не одговара.{S} У |
, човека коме би он смео поверити своје имање.{S} И рекао је да нема радника човека у нашем сел |
вратима.</p> <p>— Упропастио сам твоје имање...{S} Продао сам твоју Јошевину...{S} Трампио сам |
о мог имања.</p> <p>— Докле је то твоје имање?</p> <p>Тодосије се загледа у њега:</p> <p>— Шта |
— Убио те враг, не питам никога за моје имање!</p> <p>— Ти си џангризалица!</p> <p>— Ти си укољ |
о троје дечице, и њему уступам све моје имање кретно и некретно, да на њему ради и мене издржав |
пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање?</p> <p>Витор искриви главу још више:</p> <p>— Је |
, што се наднео у мој шевар, то је моје имање.</p> <p>— Где је тај дебели јасен?</p> <p>— Ено г |
суду: мој посинак почео пропастити моје имање и трампио Јошевину за Чолопек, са Тодосијем Дмитр |
и текао?</p> <p>— Лако је открчити моје имање и моју замуку, па узјати хата од педесет дуката.. |
Бог помаже!{S} Онда би други чувао моје имање.</p> <p>Оно живо отераше у обор, а мрцину бацише |
ду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од тог цера па до дебелог јасена |
си будалаша да преко њега уситниш моје имање! ..</p> <p>Чича Антоније само броји полако:</p> < |
>— Каку Јошевину?</p> <p>— Моје најбоље имање, мој живот...{S} Јошевину, хоће да трампи са Тодо |
задовољан с оним што има, а има осредње имање, на коме се може лепо живети кад се паметно ради. |
ј момачкој снази и видео како он ради и имање крепи и унапређује.{S} Чинило му се да би он на о |
у тамјана, али дође Маркезан те наследи имање и сад води за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за |
е, од прилике, значило ово: „Дао сам ти имање у руке па ради како знаш; како урадиш онако ће ти |
која је подаље од куће.{S} Ту ће чувати имање од штете, и радити ситније послове!{S} Тај је пос |
у истини, имао планове како ће уредити имање, али их је вешто крио и чувао, те их није никоме |
огу му у свако боговетно доба истргнути имање из шака.{S} И да је Видосав дужан држати славу мо |
то га трошио, а нешто слао кући и чувао имање да не буде штете.{S} А највише се занимао у врту |
игао...{S} Те тако наиђох на Тодосијево имање.{S} Хоћу да обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да |
оме уступио.{S} А то није Бог зна какво имање: један брег са нешто шуме и пашњака, и испод брег |
сухим устима:</p> <p>— Богме... његово имање... његово право... и све...{S} Јакако... — прогов |
је ништа...{S} Његова кућа...{S} Његово имање... и све...{S} Он је влас’ан да уради шта хоће... |
и корист од напреднијег рада.{S} Његово имање треба да буде угледно добро за околину, — објашња |
у нашем селу.</p> <p>— Чудно ми његово имање!</p> <p>— Чудан ми и он човек и домаћин!</p> <p>— |
е тако омрзне, или да му нисам уназадио имање за ове неколике године одкако њиме управљам?{S} А |
.. јеси чуо... реткост... то јес’ овако имање Виторово... — поче Филип врскати језиком.</p> <p> |
н... ти си се, јеси чуо, увалио у овако имање, што је... јеси чуо... реткост... то јес’ овако и |
VII</head> <p>Сваки домаћин има понеко имање које више цени од осталог, поклања му више пажње |
оји сам га из ништа довео на домаћинско имање.{S} Тако је то: како семе сејеш онако ти ниче: се |
ти оне младиће чији родитељи имају лепо имање, да би могли по свршетку школе применити своје зн |
вада, са живом водом и воденицом.{S} То имање Витор је купио у тридесетој години од једног проп |
, једва чекају да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је суда и зако |
их у оџаклију и предузе управу кућом и имањем, као да тај Видосав и не постоји под његовим кро |
ијатеље и све село.{S} Лако је руковати имањем овако како рукују остали сељаци и обрађивати га |
уке све што имамо.{S} А ти ћеш руковати имањем као својим, нас гледати и почитовати као своје р |
гама.{S} Та њива граничи се Тодосијевим имањем и била је поред пута који води кроз село.{S} Њу |
ојим очима, како ће се руковати његовим имањем, и хоће да његов посинак не буде слуга у његовој |
, добио тутора који ће руковати његовим имањем.{S} Сам зна да то није тако, али све му се чини |
а?</p> <p>— Нека сваки располаже својим имањем како уме, — додаје Видосав.</p> <p>— И после, ја |
дорастао... рецимо, тетка... да толиким имањем...{S} И јесам ли ја то заслужио...</p> <p>— Дора |
примити старешинство над једним толиким имањем, које је бар трп пута веће но њих тројице Ђурков |
гради...</p> <p>Том кућом управља и тим имањем рукује газда Симо Моравац, човек у четрдесетим г |
трану сасвим.{S} Напустио кући и рад на имању и подивљао.{S} Најпре почео, по неку ноћ ноћевати |
свршетку школе применити своје знање на имању и показати корист од напреднијег рада.{S} Његово |
167" /> су код куће, шта су порадили на имању, шта раде деца и шта је где чула да се говори о њ |
ако га Бог учи, а он ће се настанити на имању у пољу, код воденице, која је подаље од куће.{S} |
d="SRP19030_C11"> <head>XI</head> <p>На имању „Јошевини“ ишло је све по старом.{S} Видосав није |
ава, решио се да је посеје он, на своме имању, и Видосав га је научио како ће то учинити.{S} Са |
што није могао постићи Видосав на своме имању, желео је да постигне он, уз његову припомоћ.</p> |
о од Видосава Микачића, кад је на своме имању посејао детелину и направио детелиште.{S} Онда, к |
сам најбољи кмет у својој кући, на моме имању, кад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и |
ина дозволити да будем пасторче на моме имању... а неко да се башкари на. њему...{S} Јес’!</p> |
диш нове обичаје у мојој кући и на моме имању, да ми црвени образ под старост...</p> <p>И ту по |
p>— Ја сам научио да се прикоди на моме имању и не могу дозволити да ми се подсмевају гори од м |
...</p> <p>— Лако је се растрти на моме имању! — дрекну чича толико, да залајаше пашчад и закау |
а и свог старијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу |
а ти мене питаш: шта ја тражим по туђем имању.{S} Је ли, младићу? — рече Дамљан.</p> <p>Ђурица |
ује.{S} Чинило му се да би он на онаком имању умео радити онако исто као Симо из Мораве и да је |
мено слуша предавања и ради на школском имању.{S} Сад би лепа прилика била да га срез узме за п |
у личи.{S} И кад су били на сиротињском имању, радом су се отимали од немаштине.{S} Он је увек |
, предузе сејање усева.{S} У груписаном имању око куће имао је довољно земље за сваковрсне усев |
му стари радили, и то је све.{S} На том имању њиве су без изора.{S} Можеш их непрестано орати и |
из ваљевске нахије с којим је, доцније, имао ваљаних послова и користио и себи и другима, а људ |
и лето за крај.</p> <p>Он је, у истини, имао планове како ће уредити имање, али их је вешто кри |
му је на души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветити.{S} Уве |
човек не треба да сили, па шта имао да имао, — додаје Видосав.</p> <p>— Што да сили!{S} Оно је |
о користе сељаку.{S} Види се да је тата имао право што је радио.{S} Тата је то научио од Сима М |
ш, бабо, човек не треба да сили, па шта имао да имао, — додаје Видосав.</p> <p>— Што да сили!{S |
е нешто на његову детелишту, са чега је имао нових непријатности и то у доба кад се детелиште б |
нешто било је и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са кукурузом „американом“.{S} Док су с |
упи ни његова дугогодишња служба где је имао да издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив, о |
коме саопштио.{S} А, правије рећи, није имао ни куражи да се унапред <pb n="65" /> похвали како |
ћом не шегачи свет.</p> <p>Видосав није имао куражи да се упусти у доказивање и објашњавање.{S} |
оме од познаника; хитао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко ср |
>Пошто је посао био распоређен, он није имао шта да ради.{S} Поседи мало код куће, прошета по д |
стадоше.{S} Чињаше му се да би Тодосије имао да му објасни шта је урадио што није ваљало и како |
е усева.{S} У груписаном имању око куће имао је довољно земље за сваковрсне усеве, и једну њиву |
о му...{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећете људи, то је човек, онај ист |
он је његову ливаду косио четири пута и имао богат принос, а сад, ето, сваке године коси је по |
p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S} Тодосијева јунад провалила огр |
ао је да се с киме састане...{S} Шта би имао да прича?{S} Њихну бруку...</p> <p>Иде путем журно |
ет настаде.</p> <p>Он је, у старој кући имао своје госте:{S} Филипа Перића, Мијата Симића и Мић |
и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много причати о тој кући и његовом оцу.</p> <p>— Ч |
<p>— Молим, господине капетане, то сам имао да кажем: да предложим да се тај Ђурица избере за |
ако му рад напредује.</p> <p>Чича Витор имао је и даље сталне помагаче и забаву у својој дечици |
их људи.{S} И тада му блесне пред очима имаовина Сима Моравца у кога је служио у пуној момачкој |
њима, или да би се видело да он рукује имаовином без споразума с Витором.</p> <p>Већ се прибли |
и обзиру се по осталим људима.</p> <p>— Имате да одобрите неке мање суме за оправку мостова.{S} |
дмах окрене другу:</p> <p>— Богме право имате, радите док вам се тако мили.</p> <p>— Је л’-де, |
њега да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.< |
ком што Тодосије држи да и у раду треба имати мере, треба радити онолико колико је човеку потре |
њиве је направио детелиште, са кога ће имати такав принос <pb n="66" /> какав се не може добит |
>Тодосије Дмитрић није сам мислио да ће имати оволике користи од рада који је препочео од Видос |
ликама са угледнијим људима с којима ће имати највише додира.{S} Кад су били у вароши, он га је |
p>— Ако буде жив Тодосије, до године ће имати веће детелиште, но то што га ти заораваш! — И окр |
виње.</p> <p>— У нашој кући не сме нико имати особине.{S} Кад задружна чељад почну особити, онд |
ије. — Рекох ли ти још у почетку да ћеш имати много штошта да савлађујеш.</p> <p>— Молим те, бр |
престано орати и сејати кукуруз и нећеш имати потребе да их пођубриш или угариш.{S} Ливаду у по |
једну пријатељску услугу.{S} Ових дана имаће ваш срез да бира два питомца, који ће се школоват |
њу и чакширама?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу и конаца па се искрпи.{S} Није срамота носити |
>— Имам посла код председника.</p> <p>— Имаш ли позив?</p> <p>— Немам позив, већ имам ’нако пос |
о ћеш подићи што бољу пасмину стоке, да имаш од ње што више користи, како ћеш гајити и подизати |
а стоку:</p> <p>— Домаћине, чули смо да имаш сијена по доста?</p> <p>— Имамо сена, — одговара В |
шта си узимао шта ниси, него причај шта имаш код суда, немој да дуљијаш...</p> <p>— Ето да ти п |
уда.{S} На прилику ти тврдиш тапију или имаш да примиш новац од масалног и ја те приведем суду. |
Што ’но веле, бабо, знаш како је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја самих, што |
— Немаш ти шта да кријеш од мене.{S} Ти имаш да се преда мном исповедиш, као пред рођеним брато |
и Маслаћ, мало замуцну па продужи: — Ти имаш девојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је |
би те неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да служиш.</p> <p>Он се насмеја и удаљи.</p> |
ча Витор мрдну раменима:</p> <p>— С ким имаш да ме упознајеш?</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он |
> <p>— Шта кажем?</p> <p>— Велим: право имаш што ово радиш.</p> <p>— Шта му знаш: право, неправ |
ја те приведем суду...{S} Како ти беше име?</p> <p>Он каза.</p> <p>— И кажем суду и саслушам с |
ли:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти беше име....{S} Видосаве... у сретан час родио.{S} Нема овак |
е истоку, прекрсти се и прогунђори: „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Не помену ни јутрошње |
и неколико година да онај витла његовом имовином.{S} А ја велим: „Немојте тако, људи, није то т |
ће мене дати на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и учи сам.{S} Ако си сиромах то...{S} Бога |
звити рад, како је он то видео у толико имућнијих људи.{S} И тада му блесне пред очима имаовина |
боље.{S} Све им се чињаше да тиме прави инат чича-Витору: да уводи оно на шта он виче и због че |
Откуд да се та несрећа деси!{S} Све као инат!{S} Већ у напред замишља све непријатности које ће |
Витор је овај Тодосијев рад разумео као инат и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео |
Видосаву не пође рад од руке.{S} Као у инат, деси се нешто на његову детелишту, са чега је има |
> Витор, те би неко из куће рекао да се инате горе под јабуком шећерлијом.</p> <p>Једно вече пр |
тог срца да се избрецне на њега, да се инати и грди с њим, да му увреду врати равном мером.{S} |
граше и он се узнемири, као да ће да се инати.</p> <p>— Ја сам научио да се прикоди на моме има |
p>— С неким говори!</p> <p>— С неким се инати!</p> <p>— Није, ене га сам.{S} Па како се натмури |
, па се чује све јаче као да се с неким инати:</p> <p>— Није ово кућа Коружића!..{S} Јес’..{S} |
у које се улази пешке на мала врата, а иначе на велику двокрилну капију.{S} По дворишту засађе |
> <p>— Јест, Тодосије, кад пијнем.{S} А иначе сам ћутљив, склањам се и презам од свакога и пази |
а ти кажем, Руменија... некако ми се, и иначе, тешко наканити да то учиним.</p> <p>— Што ли то? |
те их је наместио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слободниј |
ршити на време у његовој кући.</p> <p>— Инђија!</p> <p>— Чујем, Симо.</p> <p>— Шта ће онај чекр |
век радили и мучили се, као што се мучи инокосник.{S} Поградили су грађевине, приновили и окреп |
је становао ту више но код куће.{S} Као инокосник он је држао и слугу и надничаре, кад му затре |
еске скупштине и да истичем какве своје интересе, узимам слободу скренути вам пажњу на једну пр |
за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, оставити њему на вољу да ради како он хоће.{S} Он |
ровољио па прича и заговара је.{S} Али, ипак, стрепи кад ће поменути Видосава и шта ли ће рећи |
аво што је оволики свет сазват.{S} Али, ипак, дошао је <pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и |
богата, али није ни оскудна те је берба ипак била толика да су имали колико им треба за целу го |
{S} Он је без срестава за школовање, па ипак неће да одмакне од школе; хоће да послужује и да с |
е могло измаћи испред његових очију, па ипак чињаше му се да сад треба да то све обиђе, разглед |
па ништа.</p> <p>Жене се повукоше, али ипак ослушкиваху шта ће рећи.</p> <p>— Ово је текао Вит |
{S} И сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и остао човек, казао сам: не тражим да с |
па рече: „Како хоћеш.... избаци али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кући...</p |
држава се да и пред најбољим пријатељем искаже ма шта неповољно о посинку.</p> <p>— На прилику. |
пеха и неприлика.{S} Али то није никоме исказивао, нити би пред ким признао да се огрешио о пос |
то му суво застаде у гуши, те се мораде искашљати.</p> <p>— Шта би?{S} Скочише обојица и пољуби |
главу.{S} Зашишта му у гуши и хтеде да искашље нешто што му се припило као оскоруша, па се опе |
занеопранио се, на глави му шеширина са искецаном пантљиком и изгужваним ободом, на ногама траљ |
з којих је учио ратарац!{S} Те књиге са искиданим корицама, са изгужваним, умрљаним и нацепљени |
столом, клупама и столицама.{S} Зидови искићени сликама, цвећем и боровином.{S} У једном углу |
е не мора стока мрзнути.{S} Испод штале ископаће велику рупу и у њој справљати ђубре, како је ч |
де који би, и набацаше га у један крај, ископаше рупчагу за буњак чак ниже куће, покосише и поч |
p> <p>— Остави то сад.</p> <p>А овај се искоси:</p> <p>— Е?{S} Кад би те неко питао!{S} Ти си д |
{S} Њему је то годило и у њима је нашао искрене људе, с којима је волео састати се, разговарати |
елики број пријатеља у селу, који су га искрено предусретали и узимали у заштиту.</p> <p>То га |
..{S} И што волим друштво!{S} Ево овако искрено друштво! ..</p> <p>Сунце већ беше на смирају.{S |
да нађе ни једне речи у којој би видео искреност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и поздрави: |
и му се да тај није тако говорно, да је искренуо језик да му се наруга, да га поздравља од беде |
вора мога.</p> <p>Чича Вићентије зева и искреће главу у страну: </p> <p>— Тако и јесте и немаш |
је хтеде још доказивати, па застаде.{S} Искриви главу и мрдаше њом, што ће рећи:{S} Тешко теби, |
<p>— Куда мислиш да сведеш ту ограду? — искриви главу Витор.</p> <p>Тодосије се смијури:</p> <p |
брке и ослушкује меденицу.</p> <p>Витор искриви главу, почеша се иза уха и рече му полако:</p> |
иткујеш где је моје имање?</p> <p>Витор искриви главу још више:</p> <p>— Је си чуо, управи-де т |
може се изгубити брњица на кајишу, или искривити, или сломити, или јој испасти онај језичак, п |
маш што друго, имаш иглу и конаца па се искрпи.{S} Није срамота носити своје и искрпљено, већ ј |
! — рече Тодосије.</p> <p>Беше у масним искрпљеним чакширама, старом копорану и војничким цокул |
искрпи.{S} Није срамота носити своје и искрпљено, већ је срамота носити туђе на својим леђима. |
<p>Беше неки празничић и леп дан, па се искупи много мобилаца: и жетелица и везилаца.{S} Како к |
рицу у школу.{S} Једног дана каза му те искупи оне књижице и таблицу, метну под мишку и одведе |
набацано једно на друго...{S} А све то искупио је, којекад, чича Витор Микачић.{S} На пример, |
<pb n="115" /> <p>На кули варошке цркве искуца осам часова, кад се Витор Микачић испе уз степен |
е грди.</p> <p>— Нека те грди!</p> <p>— Исмева ме где стане.</p> <p>— Нека те исмева!</p> <p>— |
— Исмева ме где стане.</p> <p>— Нека те исмева!</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори |
рати гласови да се та намера претреса и исмева.</p> <p>— Тата, тата, јеси чуо нешто, што веле з |
е, где двојицу сретне, подмигују и њега исмевају.{S} Осећао се самохран и презрен од света, као |
највише је букао по селу противу тате, исмевао његов рад и светио се бабу што га је довео на и |
„Што се онај смеје на мене, он ме нешто исмејава"; и у стању је да о томе размишља по читав дан |
едан босоног а други распојас и растиру испаване очи.</p> <p>Чичи благну на лицу, приђе им у су |
како ћу.</p> <p>— Проба човек, па како испадне, — објашњава други.</p> <p>— Шта ће му фалити ш |
одбуо, неочешљан, аљкав, једна ногавица испала му из чарапе и ландара по врх опанка...{S} Крочи |
шу, или искривити, или сломити, или јој испасти онај језичак, па се може за час изменити са ово |
како ће радити, док не види како ће му испасти за руком.{S} Наумио је да пријатно изненади и с |
скуца осам часова, кад се Витор Микачић испе уз степенице зграде окружног суда.{S} У пространом |
теби! ...</p> <p>— Умесили смо колач и испекли на прочевљу!</p> <p>— Остало и теби доста!..</p |
!{S} Окуражи се и овесели!</p> <p>И они испијаху једну за другом, у кап...</p> </div> <div type |
знам мога старијег, а свет нека звоца и испира зубе...{S} Извол’те, бабо... молим, све исправно |
а.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да ико испира уста са мном.{S} Да сам млађи, да се могу рвати |
пуцали гласови по селу, те је свака рђа испирала уста са њима, то је било и стишало се.{S} Све |
алеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу и писаљку п |
знам што то човек човека заволе кад су исписници у војсци, или кад се овако нађу раме уз раме, |
ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порезу за прошло полгође.</p> <p>Он се врп |
b n="36" /> хвале се како су је с бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, они секу раки |
бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави држаљицу на секиру, мо |
ти од хуке и беса?..{S} Па да су могли, испљували би ме онде и бацали ме као обојак на буњиште. |
јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљује као Циганку и најури из куће..</p> <p>У том се |
вуда у сваки буџак, па изађе те се уми, испљуска се по лицу, убриса се, па се поврати у собу.</ |
еш од мене.{S} Ти имаш да се преда мном исповедиш, као пред рођеним братом.</p> <p>Он устрепта |
подесна да се не мора стока мрзнути.{S} Испод штале ископаће велику рупу и у њој справљати ђубр |
а...</p> <p>Он хукну, па се спусти ниже испод куће.{S} Чини му се лакше кад је подаље одатле.{S |
к, разваљује саће од осова, подвлачи се испод амбара да види да нису миши гдегод прогризли, па |
а и манастирима и доспела да се провуче испод ћивота Светога Краља у Студеници — погрбљеше се л |
: један брег са нешто шуме и пашњака, и испод брега две њиве и једна ливада, са живом водом и в |
е држаљицом поштапљује.{S} Иде и ћути и испод обрва погледа по огради, а не осврће се на <pb n= |
одмарајући се на тачкама и погледајући испод наочара на Витора.</p> <p>— Је ли све тако? — упи |
ролећа заграђује Тодосије њиву и шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, иде полако с друге стр |
јутри се мало.{S} Ружица избриса стрвољ испод јабуке: цигарице, палидрвца, прашину од дувана, н |
ама, они до њега гуркају се и погледају испод обрва.</p> <p>— Кад отуд из оног чечвара иде једа |
ости моја!</p> <p>У том чича Витор бану испод оџаклије и они скочише на ноге.</p> </div> <div t |
али сте ми све! — рече и седе на рудину испод јаза, а они до њега.</p> <p>Учини му се да су му |
утрвене путање, насуте шљунком.</p> <p>Испод куће вотњак, да не можеш с краја на крај дозвати. |
ки мразеви и стаде воденица, а дотле се исполага и сено што беше у Јошевини, те се Витор пресел |
ена, он ће га, онако зелена, покосити и исполагати стоци.{S} На њиви ће остати сама детелина, г |
то ову њиву не заливадиш, видиш како се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега тиче мо |
н измени код стаклоресца па све прозоре испра и истре.{S} Пошто опраше патос, наместише бабову |
о? — рече Тодосије.</p> <p>Он се трже,, исправи се и услони на мотку.</p> <p>— Здраво мирно, Ви |
чука штапом.</p> <p>Наједаред се трже и исправи.{S} На врата се помоли Видосав... страшан и нео |
д из оног чечвара иде један чика, па се исправио и усукује као качкин, а јагодице му се зажарил |
зубе...{S} Извол’те, бабо... молим, све исправно!</p> <p>Тодосије му шану на ухо:</p> <p>— Ућут |
сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га испрати погледом и не рече ни речи...</p> </div> <div t |
г да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе да испраћа госте.{S} Поздрави се с неколицином, па му Вито |
торбичицу <pb n="141" /> на раме па иде испред дућана, блене, зачкиљио очима, подбуо.{S} Торбиц |
чуна и раније и ништа није могло измаћи испред његових очију, па ипак чињаше му се да сад треба |
децо, зар немате другог посла но да све испретурате по кући! — вели им она кад почеше чистити и |
рстиш ногу преко ноге, подигнеш главу и испречиш цигару пред њим...{S} Но, оставимо то, хајдемо |
и попи у кап.</p> <p>Чича Витор му онда исприча, ту пред њима, зашто су ови људи дошли, како су |
Јеси ли учио каквих школа?</p> <p>Он му исприча све како је учио и шта је изучио.</p> <p>— С то |
што је заоравао детелину?</p> <p>Он му исприча све.{S} Ратарац се загледа у њега и осу повику |
а ја се залетим и упознам се.... — И ту исприча како се <pb n="26" /> упознао са неким шљиварск |
Ви сте млађи па причајте.{S} Ми смо се испричали.</p> <p>— Ама причај-де оно.</p> <p>— Које, п |
ем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то испричали бабу, он се насмеја:</p> <p>— Нећу вам кварит |
међу вас...{S} Него велим: хоћу све да испричам моме најбољем пријатељу.</p> <p>— Хвала ти, Ви |
не и замисли се: шта ће рећи бабо?..{S} Испричао је негде да ће на јесен направити једну велику |
родужише разговор.</p> <p>Видосав је то испричао Витору чим је дошао кући.</p> <p>— Тодосијева |
на салетела да јој каже и он јој мораде испричати како су негда били српски јунаци, који су се |
али никога од срца.</p> <p>Човек не уме испричати шта је у стању да учини нероткиња, нити Витор |
у <pb n="155" /> воћњаку у какав хлад, испрући се на земљу и ту чита и размишља.{S} Тада је ми |
је она жива па да види како јој се жеља испунила, како би јој мило било!</p> <pb n="8" /> <p>Из |
емо, заречила и замиловала...{S} Сад да испунимо оно што Бог милује.{S} Ако сте при речи, нек п |
е молим! .. — рече и руке му клонуше те испусти цигару.</p> <p>Тодосије хтеде још доказивати, п |
читава шипарица од дванаест година.{S} Иста мајка: црномањаста, дугих пуних обрашчића и крупни |
нигда сукобили а имају исте успомене и исте погледе на све.{S} И ако су им куће биле подалеко, |
уди који се нису нигда сукобили а имају исте успомене и исте погледе на све.{S} И ако су им кућ |
ници, прилике у кући Микачића остале су исте.</p> <p>Видосав је и даље боравио у чаршији и живе |
ера питомога, то јест, дошао Видосав те истера тебе, Виторе...{S} Па веле: како он може дозволи |
Шта веле?</p> <p>— Веле: дође дивљи те истера питомога, то јест, дошао Видосав те истера тебе, |
кућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!..</p> |
} Спава на механским клупама.{S} Ако га истерају из једне механе, иде у другу.</p> <p>Знали су |
Чича заћута.</p> <pb n="121" /> <p>— Да истераш из куће посинка, као пропасника? — објасни први |
<p>— Говоре у селу... да ћеш... да нас истераш... бабо! .. — И бризну у плач.</p> <p>Сојка, ко |
страну и заћута.{S} Доцније мало поведе исти разговор:</p> <p>— Ја сам нешто смислила и велим, |
а свом месту, биће времена кад ће те ти исти људи хвалити више но твоји свагдашњи пријатељи.</p |
!{S} И видећете људи, то је човек, онај исти Видосав!</p> <p>— То и ја велим! — рече један до њ |
>— Шта веле?</p> <p>— Веле да га је тај исти бабо упропастио.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Што да ћу |
пило као оскоруша, па се опет поврати у исти положај.</p> <p>— Ти ћеш сам себе сатисати...{S} У |
ће сретна с њиме где буде.</p> <p>Овде, истина, има друкчији понашај.{S} У Качеру је био скромн |
дати цигару у руци, то није ништа...{S} Истина, не би ваљало да баш одмах прекрстиш ногу преко |
а чашћавао код сваке механе...</p> <p>— Истина је, бабо...{S} И у нас понеки трчкарају око тога |
итор је изјавио пред судом да је то све истина: и да си пропасник, и да се водиш из моје главе, |
земанле ено онде у десно!</p> <p>— Није истина, него је био онде у лево!</p> <p>— Јест, онде!</ |
ти под мојим туторством?</p> <p>— Није истина.</p> <p>— Јеси ли му упропастио што имања?{S} Пр |
зна све село <pb n="145" /> да то није истина.{S} А Витор је изјавио пред судом да је то све и |
евину за мој Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад је те неистине изнео он, онда треба да је |
је, молим те!..</p> <p>— Кажи ми: је ли истина да си ти под мојим туторством?</p> <p>— Није ист |
Нисам ништа упропастио.</p> <p>— Је ли истина да смо трампили Јошевину за Челопек?</p> <p>— Ни |
ошевину за Челопек?</p> <p>— Није ни то истина.</p> <p>— Дабогме да није.{S} Сад зна све село < |
ухватити лето за крај.</p> <p>Он је, у истини, имао планове како ће уредити имање, али их је в |
unit="subSection" /> <p>Тодосију је, у истини, омилео овај рад.{S} Он је убеђен да је дужност |
арају осмејкују се и све одобравају а у истини мало за кога имају добру реч.</p> <p>Чича Вићент |
главом:</p> <p>— То јест... треба рећи истину, сутра ти нећу умети све ово казати, као што уме |
х отишао Тодосију да од њега чује праву истину, до ситница.{S} Али од Тодосија није могао ништа |
p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам праву истину. "</p> <p>— Хоћеш да их тужиш суду?{S} Ако почне |
е?</p> <p>— Зато, брате, што не говориш истину.</p> <p>— Ко то каже?</p> <p>— Кажем ти ја.</p> |
рајати у домаћине.</p> <pb n="33" /> <p>Истину рећи, Витор није нимало улепшао Јошевину, нити о |
може... и што тако хоће... да ме лакше истисне с имања...{S} Ја му сметам... не може да ме гле |
кана лица и ћелав; с десне стране човек истих година, крезав и ћелав, а с леве стране човек сре |
да утичем на одлу среске скупштине и да истичем какве своје интересе, узимам слободу скренути в |
те ракије.{S} Натеже добро, сакри га на исто место и спусти се на кревет!</p> </div> <div type= |
ме ништа јутрос.</p> <p>Па опет седе на исто место: метну капу на главу и ослони се на тојагу.< |
е уобичајио кад је у њу дошао.{S} Онако исто запуштен, постарио, обрадатио, подадуо.{S} Сад већ |
би он на онаком имању умео радити онако исто као Симо из Мораве и да је самоучки научио све што |
попије по неку, поручи и части.{S} Тако исто кад иде у варош не носи у торби чутуру и заструг, |
идосав је отишао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење потврди |
е угледали први људи у селу и почели то исто набављати...{S} Не даде ми да уредим детелиште и д |
у кући се заведе сталан ред.</p> <p>То исто би и са осталим зградама: свуда се избриса паучина |
RP19030_C23"> <head>XXIII</head> <p>Тог истог дана код њихове куће десило се ово:{S} Ружица је |
Мијата Симића и Мића Савића, сељаке из истог села.</p> <p>Сви ови гости, за великом совром, то |
плаво и чисто, без облачка.{S} Отуд, са истока, појмила јутарња румен и хладан дах пирка у лице |
и се.</p> <p>Пошто се убриса, окрену се истоку, прекрсти се и прогунђори: „Ва имја оца и сина и |
почасте и удаљи се.{S} А они осташе на истом месту да продуже како су започели.</p> <p>У неко |
ађаву, у раму без стаклета, закачише на источну страну; на други зид огледало и преко њега преб |
: ја морам бити други Симо из Мораве, и истрајаћу овде међу овим безјацима, па ће доћи време те |
ропастио могу му у свако боговетно доба истргнути имање из шака.{S} И да је Видосав дужан држат |
код стаклоресца па све прозоре испра и истре.{S} Пошто опраше патос, наместише бабову собу.{S} |
је како је умео: груписао њиве за себе, истребио ливаде, очувао забране и поновио вотњак.</p> < |
илу и сместише под наслон до дрвљаника, истребише камење игде који би, и набацаше га у један кр |
у Микачића кући.{S} Обрисали двориште, истресли хаљине, наместили собе, опрали стаклиће.{S} У |
сазва једну велику мобу за жетву, и на исту позва све своје пријатеље из целог села.</p> <p>Бе |
и ужета, тера коње у вршају, претреса и истура сламу.{S} Затим, с времена на време, приноси чут |
веторо к’о прасци и ни једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће му сазидати цркву на гробу, — те |
да их тужиш суду?{S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље ти је: покупи своје прње па иди одакл |
о?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с колена на колено, док је Србина,</p> <p>— А зн |
што су овако о мени мислили...{S} Морам ићи напред!{S} Морам, морам!“</p> <p>Скочи Видосав, стр |
итељу.{S} Школа је близу и моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, на прил |
а имам и свог рода.{S} Има <pb n="7" /> их у Качеру седам кућа Ђурковића, — рече она и убриса о |
оставио кашику па суче бркове: умотава их и размотава.</p> <pb n="91" /> <p>Видосав приђе згла |
— рече чича дрктавим гласом и помилова их по обрашчићима.</p> <p>— Они се застидеше и погледаш |
ни молбе, ни свађа.{S} Молили су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што р |
упрегне у свој плуг шест волова, па да их побије терајући, не могу му поорати као ова два гвоз |
сејати кукуруз и нећеш имати потребе да их пођубриш или угариш.{S} Ливаду у подјазници можеш ко |
идосав је позвао на славу и желео је да их тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се бабо н |
у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слободнији.</p> <p>— Нећу в |
спикућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!..</ |
!</p> <p>— Чувај ми пријатеље, немој да их вређаш.{S} А за друго, здравље Боже, здоговорићемо с |
тито чељаде.{S} Њихову децу воли као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb n="72" /> те му ј |
се смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, на |
ет заинтачи, као да је се подухватио да их позавађа:</p> <p>— Бога ти, Виторе, је ли ти тешко?< |
знам праву истину. "</p> <p>— Хоћеш да их тужиш суду?{S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље |
ухватила ракија, чука у бурад, загледа их, разгледа обручеве.{S} Ако је где овлажило између ду |
бо и онај мућурла Јестратије...{S} Нека их, нек се смеју!{S} Ко се најпосле смеје, најслађе се |
смејури се и пуши дуван.</p> <p>— Нека их, сине... „Затисни уши, отвори очи па хајде право...“ |
и Јовица води волове за парожје и стука их палицом да не пасу траву, а чича се погао па плужи.. |
свршетку школе забавља књигама.{S} Има их неколико комада у оџаклији на полици.{S} Нису школск |
још беднији но што је слушао.{S} Па има их који њему у пркос хвале Видосава и веле: да не би ње |
S} Кад угледа децу, њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а за тим пошашољи руком по глави и изм |
але.{S} Деца траже пурењаке и бабице па их пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их којекоме.</ |
кад је на доколици.{S} По неки пут чита их на глас, негда се налакти над књигом па чита, чита, |
пијемо ракије! — вели Тодосије и свраћа их у пивницу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То |
не стране, а Мићо с леве.</p> <p>Ружица их послужи како је у реду, принесе јело, па оде у оџакл |
мучи, само да походи предавања и слуша их макар и као приватан ученик.{S} Ја га нисам могао од |
очешљани.{S} Кад се причестише, Видосав их одведе у механу те се огрејаше, па им принесе у чаши |
слушају што старији заповедају.{S} Бог их је обрадовао дечицом: у размаку од неколике године д |
> <p>У том се подизаше и дечаци.{S} Кад их угледа Витор затрепташе му трепавице и засузише очи. |
х пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их којекоме.</p> <p>Рад журно одмиче, гомила све мања, |
имање, али их је вешто крио и чувао, те их није никоме саопштио.{S} А, правије рећи, није имао |
сти били су поседали у велику совру, те их је наместио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да и |
ће и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да ће их преселити сасвим, па оћута и прљну руком иза уха.</p |
S} Чича Витор стајаше иза њих и нуткаше их да ручају.{S} Гости гледају једно у друго.{S} Младож |
у сад још милији и <pb n="123" /> да би их турио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две леп |
} Чича Витор час обилази око њих и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара...{S} Причају |
ку све редом па узе служавник и послужи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S |
имао планове како ће уредити имање, али их је вешто крио и чувао, те их није никоме саопштио.{S |
аседању су расматрали акта и припремали их за претрес.{S} За дугачким <pb n="118" /> столом, за |
ницу те с ћепенка узе две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не хтеде с |
агну на лицу, приђе им у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџаклију...</p> </div> <div type=" |
стрте ћилимовима и шареницама и намести их како је у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка, у лепом |
де децу, пренесе своје ствари и намести их у оџаклију и предузе управу кућом и имањем, као да т |
борави и оде у другу крајност.{S} Пусти их нек говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како си на |
.{S} Не знам шта би ти рекао: да ли сам их скупо платио?</p> <p>И гледа му у очи.</p> <p>Витор |
опричаше шта ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа и чека шта ће рећи.{S} Док ће један подви |
едан вели овога, други оног.{S} Капетан их гледа и ослушкује.</p> <p>У том се подиже Дамљан Руж |
уз баба и трче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели им кришку лубенице на два дела, крпи им |
икакве друге у најлепшем повезу.{S} Он их је читао, разгледао, размишљао о свему што је у њима |
>— То је срећа за твоју кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не рече ни речи.</p> <p>Напослетку г |
о ће пробати, — додаје трећи.</p> <p>Он их посматра, баца погледе с једног на другог и лукаво с |
и многи и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он |
ућана.</p> <p>У том се чу:</p> <p>— Ево их!</p> <pb n="178" /> <p>Појавише се пријатељи.{S} Њих |
а се упознао одмах по доласку и заволео их као и Тодосија.{S} То су све млади људи, осредњег ст |
да ради тежачке радове и да научи како их ваља радити, он учи ову школу.</p> <pb n="160" /> <p |
се и изназдрављали здравице све колико их је по реду, па се неки дигли и поседали по собама, з |
Старац се очешља, дотера зулуфе и мало их погна унапред, ка јагодицама, намаче шубару и метну |
воденице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га питају: колико би остало прељетака, може |
иге што их је однекле набавио и редовно их чита кад је на доколици.{S} По неки пут чита их на г |
уџбеници, него некакве друге књиге што их је однекле набавио и редовно их чита кад је на докол |
ни чивилук и о њему Виторове хаљине што их носи празником: чакшире, копоран, грудњак и зубун.{S |
а ни чика, ни мајоку, ни ону дечицу што их некаква болешчина покоси једних Часних Поста.</p> <p |
?</p> <p>И гледа му у очи.</p> <p>Витор их загледа и претура по руци:</p> <p>— Нису скупи.</p> |
се умешало неколико варошана: запиткују их што су дошли, каква посла имају код суда, нуде им ус |
/> доћи раније! — виче Видосав и одмах их намешта.{S} У врх совре седе Филип, настарији по год |
нека сваки одвоји што је његово, ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, Бо |
а том имању њиве су без изора.{S} Можеш их непрестано орати и сејати кукуруз и нећеш имати потр |
/p> <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се разиђу и причају шта |
тукли су га газде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, спавао на дугим зимским ноћима у |
?</p> <p>— И синоћ.{S} Јуче нисам нигде ишао.</p> <p>Антоније врти главом, а чича Витора подузи |
скромнији, повученији, ретко кад да је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича и које с |
рио, па није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио је још поодавно да је све хл |
ве како је уобичајено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао: |
место.{S} Али, еве јада сад!...{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосава и огласио га за распикућу... |
дар, сунце одскочило повисоко и хладови ишарали.{S} Разговара и ћерета те о овоме те о ономе, п |
израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како хоћ |
апред и иде скромно и погнуте главе.{S} Ишли су на неколике свадбе у селу и чича иде напред и п |
<head>XI</head> <p>На имању „Јошевини“ ишло је све по старом.{S} Видосав није ни покушавао да |
C9"> <head>IX</head> <p>У Микачића кући ишло је све како треба.{S} Летина није била богата, али |
слободно у очи.</p> <p>У Микачића кући ишло је и даље све својим редом...</p> <p>Пред Божић на |
вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта провуче онуда.</p> <pb n="164" /> <p>— Јес’, добра |
ина и црвоточина, претресоше се хаљине, ишчукаше и изнеше на сунце да се проветре, па се намест |
ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљује |
нокат, он би га, земанле, подухватио и ишчупао.{S} Он само мисли о себи и своме послу и нигда |
кога из села...{S} Ако ти немаш никога, ја имам: ено три моја ујаковића у Качеру.. најбољи је В |
велиш! _</p> <p>— Ако ти немаш никога, ја имам.{S} Ено од мога ујака остала тројица и сва три |
p>— И вели мени Ђурица: „Опрости мајка, ја морам да идем у Краљево да учим школу, и немој да ка |
ице Ђурковића!</p> <p>— Опрости, тетка, ја, то нисам заслужно...{S} Ја... да ти кажем... не зна |
лађи, да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако, молим те....</p> <p>— Н |
луша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, ја нисам неваљалица?</p> <p>— Ти ниси така, ти си добра |
/p> <p>— Како то говориш тако?{S} Тебе, ја кога ћемо, — рече стари пријатељ.</p> <p>Он опет чеп |
једног до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја те заборавих туде!</p> <p>— Не заборавио те Бог!{S} |
је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако ни овако...{S} Здрав си!..< |
ме, — додаје Видосав.</p> <p>— И после, ја мислим шта ли он хоће с тим што ме навлачи да ја мој |
S} Ако нисам прикупио које парче земље, ја сам набавно бољу пасмину стоке: говеда, свиња и коња |
ла образа и велим: „Господин’ капетане, ја имам посла код власти, то и то“, — свршим посла <pb |
нек остане међу нама.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да ико испира уста са мном.{S} Да сам млађ |
поиздалека:</p> <p>— Баш вала, Виторе, ја не знам шта ти мислиш....</p> <p>— Шта, Вићентије?</ |
а Видосав вели: „Шта се, бре, смејете, ја могу да посејем гору по оном Чолопеку Тодосијевом.“ |
оније само броји полако:</p> <p>— Неће, ја како!{S} Кажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за |
м лани један пут, па кад се појинатише, ја побегох и зарекох се да моја нога не стане на састан |
ти и тата и бабо.</p> <p>— Добро, мали, ја не поричем, само нека тако буде.{S} Дођи сутра па но |
метан у мојој четерестој или педесетој, ја ћу бити луд довека.{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, баб |
, да ми га ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети! — тресну батином о ледину и скочи. , |
година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поносио као јунак који осваја позицију под ки |
>— Шта то?</p> <p>— Рекох да сам тобом, ја не бих узела никога одавде.</p> <p>— Е?</p> <p>— Не |
таде се забављати.</p> <p>— Вала, бабо, ја не знам како ћу... што ’но веле...</p> <p>— Требао с |
деле и нека сваки одвоји што је његово, ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Је |
ђали.</p> <p>— Нисмо никада...{S} Тако, ја ти се лако упознам са сваким.{S} Кад смо били на Кум |
три године!</p> <p>— Хоћемо да бирамо, ја како!</p> <p>— Да бирамо, господине! — рекоше сви.</ |
ријатељу, нека је са срећом...{S} Само, ја би’ још једну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де В |
поштовање свакоме; ако ми треба власт, ја јој одем светла образа и велим: „Господин’ капетане, |
Марковићу.{S} То је тај Витор Микачић, ја га лично познајем од пре тридесет година.{S} И ти ће |
година без тебе; могу и сад...{S} Могу, ја како! ..</p> <p>Жене се опет згледаше.{S} Ружа, црве |
је на њега.</p> <p>— Немој да се љутиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књиге.{S} Чујем како |
ад!</p> <p>— Није то остави, него ја... ја не знам за бољег родитеља од тебе и... што ’но веле, |
<p>— Шта ћеш то?{S} Оставите ви мене... ја... јеси ли чуо ти! — виче Видосав.</p> <p>— Не чујем |
<p>— Тако но како... чес и поштовање... ја знам мога старијег, а свет нека звоца и испира зубе. |
сео и загрејан...{S} Право да ти кажем: ја сам речит и куражан ево овако... овде.</p> <p>Тодоси |
е.{S} Не може ме ништа помести на путу: ја морам бити други Симо из Мораве, и истрајаћу овде ме |
мества..</p> <p>— Ама каква кмества!{S} Ја сам најбољи кмет у својој кући, на моме имању, кад р |
ашља се.</p> <p>— Не глобите човека!{S} Ја ћу те, пријатељу, познати за пола динара! — утисну с |
ће... да ме лакше истисне с имања...{S} Ја му сметам... не може да ме гледа...</p> <p>Опет поћу |
’, дочека ме чим крочих из вајата...{S} Ја не знам шта ћу од себе!{S} Здраво свануо, Тодосије! |
p>— Чуо сам, овај... много штошта...{S} Ја не знам, бабо...{S} Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>— |
маш твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао и хвала им што су дошли. |
p> <p>— Знаш, прича мени мој Миле...{S} Ја нисам био тамо; не идем на састанке као и ти.{S} Оти |
да ми се подсмевају гори од мене...{S} Ја не дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери |
ниче...{S} И сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и остао човек, казао сам: не траж |
у:</p> <p>— Ја имам посла... овај...{S} Ја нисам дошао овде без нужде и невоље! ..</p> <p>У то |
або... теби је одавно нешто криво...{S} Ја сам чуо...</p> <p>— Шта си чуо?</p> <p>— Чуо сам, ов |
а њега, а мене стид, — кумови смо...{S} Ја то нећу нигде признати да је таки кум Иво а немој ни |
сти, тетка, ја, то нисам заслужно...{S} Ја... да ти кажем... не знам хоћу ли, тетка... — узмуца |
то вели, Вићентије?</p> <p>— Свет...{S} Ја, није да кажем нешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ва |
.</p> <p>— А што помињеш Тодосија?..{S} Ја не знам, бабо, шта хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>— |
Није ово кућа Коружића!..{S} Јес’..{S} Ја!</p> <p>Ружица повири из куће, а за њом се надвирише |
усвојили, не морамо одавде из села.{S} Ја имам и свог рода.{S} Има <pb n="7" /> их у Качеру се |
>— Теби је тешко од његовог џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти ниси огуглао светску вреву, ниси |
ео ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много причати о тој кући и његовом оцу. |
ти ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам Витора: он ћути, дима, шикће, па по неки пут ви |
о чему?</p> <p>— Намрштио се и ћути.{S} Ја га понудих да седне, да му скувам каву...</p> <p>— А |
луша их макар и као приватан ученик.{S} Ја га нисам могао одбити, већ сам му дозволио да привре |
о...{S} Чудна ми чуда што сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми највећи пријатељ у селу... и.. |
— Је си чуо, управи-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, |
Срце ме вуче да учим ратарску школу.{S} Ја одох данас тим путем, па како Бог да.{S} Нећу се вра |
:</p> <p>— То је све, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налаз |
Шта, Видосаве?</p> <p>-— Како, шта?{S} Ја и бабо сломисмо колач...{S} Што би, би... више га ни |
си сад друкчији човек.</p> <p>— Шта?{S} Ја сам распикућа... пропасник... бекрија? .. — подиже с |
та да му кажем <pb n="103" /> на то?{S} Ја не умем ништа да му одговорим.</p> <p>— Немој му ниш |
.{S} Ћути и не сметај ми.. " .</p> <p>— Ја му то не могу рећи.{S} Немам то срце.</p> <p>— Онда |
исица однела још једну ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него |
а Ђурицу.</p> <p>Овај му каза.</p> <p>— Ја имам четрнаест гроша.{S} А ти?</p> <p>— Ја шеснаест. |
ега снуждено, као у болесника.</p> <p>— Ја не знам докле ћеш ти тако...</p> <p>— Како?</p> <p>— |
елим, — погледа онај по свима.</p> <p>— Ја нисам!</p> <p>— Нисам, вала, ни ја!</p> <p>— Не види |
p>— Ти? — подсмева се Видосав.</p> <p>— Ја, тата, оч’ју ми!</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Бога ми!</p |
ако је слободан овај Тодосије.</p> <p>— Ја велим: баш хоћу да пређем да се видимо и упознамо.{S |
аве?</p> <p>— Ти знаш из чије.</p> <p>— Ја не знам.{S} Молим те... шта ти је?{S} Теби се нешто |
ица слеже раменима и оћуткује.</p> <p>— Ја сам мислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, |
а.{S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изве |
кажеш, бабо, — одговара дете.</p> <p>— Ја кажем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па |
лаву.</p> <p>— Ено га на њиви.</p> <p>— Ја, на њиви...{S} Ради...{S} Измеси’де ово! — показа ру |
немири, као да ће да се инати.</p> <p>— Ја сам научио да се прикоди на моме имању и не могу доз |
му руци.</p> <p>— Здраво сам.</p> <p>— Ја дођох, кастиле, да ти кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу |
/p> <p>— Као што видиш, чиним.</p> <p>— Ја, тако она хоће.</p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па т |
оглед:</p> <p>— Не знам, бабо.</p> <p>— Ја, да речем да жалим, не жалим; нек пије колико може.{ |
ћеш ми за то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те познати за цванцик! проговори иза њега један с |
јка! — милује је он по образу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану |
Мићо.</p> <p>Видосав продужи:</p> <p>— Ја вас рачунам у пријатеље и хоћу да ми будете пријатељ |
ије мало поведе исти разговор:</p> <p>— Ја сам нешто смислила и велим, Виторе...</p> <p>— Шта т |
Видосав?</p> <p>Затим дрекну:</p> <p>— Ја сам распикућа, про-пас-ник!..</p> <p>Чича уступи јед |
у.</p> <p>Чича Витор подвикну:</p> <p>— Ја имам посла... овај...{S} Ја нисам дошао овде без нуж |
а твога.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја, за њега и Тодосија.</p> <p>— Ене!{S} А шта је то би |
ог твог.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја! — рече и застаде.</p> <p>Витор се забечи да чује.{S |
Имам посла.</p> <p>— Код суда?</p> <p>— Ја, код суда.</p> <pb n="116" /> <p>— Да ти не би треба |
— Ко ти је ово извезао, Сојка?</p> <p>— Ја сам извезла.</p> <pb n="38" /> <p>— Ти? — подсмева с |
оче:</p> <p>— Где си био јуче?</p> <p>— Ја овде код колибе.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— И синоћ. |
имам четрнаест гроша.{S} А ти?</p> <p>— Ја шеснаест.{S} Имамо доста, али даће он ниже.</p> <p>П |
p> <p>— Смем!</p> <p>— Зар ти?</p> <p>— Ја!</p> <p>Опет се закикоташе.</p> <p>— Пст!</p> <p>— Ч |
Радим. </p> <p>— Млатиш пасуљ?</p> <p>— Ја. </p> <p>— Седи, море, да седимо.</p> <p>Он се забеч |
он?</p> <p>— Кад је он дошао?</p> <p>— Ја га нисам видео!</p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео |
на кога треба.</p> <p>— Витор?</p> <p>— Ја, на онога...{S} Видосава.</p> <p>— Познаје му се на |
е па да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говори и |
} Хтео би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, |
се ослања на дрво а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор кад |
S} На једном месту цени по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три гроша.</p> <p>— Д |
ај свет: неко вели ’вако, неко ’нако, а ја велим: тешко ономе ко нема што треба у глави па да т |
продужи: — Ти имаш девојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо, |
ићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим малишанима..{S} Где су ми о |
на вашар и размеће се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви купи |
/p> <p>— Тако му је време данас...{S} А ја велим: не може заповедати реп глави, него глава репу |
арац навро хоће да уђе у заседање.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без позива у заседање.</p> |
ју да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је суда и закона..{S} Зар |
да зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село |
на да онај витла његовом имовином.{S} А ја велим: „Немојте тако, људи, није то тако као што ви |
ија и трепће.</p> <pb n="113" /> <p>— А ја велим: нећеш море куд си наумио.{S} Не да то мој Вит |
заливадиш, видиш како се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега тиче моја њива и моја |
, а она довикује:</p> <p>— Тата каже да ја нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га изве |
шта ли он хоће с тим што ме навлачи да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош ку |
жица постарила много.{S} Изгледа као да ја болест боловала, претрнула на све муке и савила руке |
бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онда грмачио да |
нисам се макао од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем на састанке.{S} То је Видосављево.</p> < |
смо били на Кумашевцу на „зекциру“, па ја се залетим и упознам се.... — И ту исприча како се < |
, правије би било да ти мене питаш: шта ја тражим по туђем имању.{S} Је ли, младићу? — рече Дам |
а.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта ја коме чиним?</p> <p>— Е, хе... — маше главом Вићентиј |
велиш?</p> <p>— Шта ти мораш знати шта ја читам из књиге?</p> <p>— Мило ми да знам.</p> <p>— Т |
ијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и б |
да прочитам шта све овде пише... „Које ја Витор Микачић из села Врљуга признајем пред влашћу и |
а палим пред њим, као његов млађи, коме ја имам да благодарим док сам жив.{S} И нећу пред њим н |
деци:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја вратим.{S} Одох часком у чаршију.{S} Пазите да не бу |
шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но веле, не могу увеселити с мојим друштвом ба |
очевља.</p> <p>— Право велиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на |
и и уговорили и код власти потврдили, и ја му казао: „Ти, синко, Видосаве, да почитујеш мене ка |
<p>— Господине капетане, и ви браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти д |
Видосав.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за рука |
хоће да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као моју децу.</p> <p>Председник удари |
кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја пос |
човек предлаже, а Бог располаже...{S} И ја велим: може човек нагињати куд хоће и скрајати плано |
није ме та добрина мимоишла.</p> <p>— И ја горим паре пред очима.{S} Деде да по једну запушимо. |
илика била да га срез узме за питомца и ја вас молим да покушате преко изасланика да га приме.{ |
или имаш да примиш новац од масалног и ја те приведем суду...{S} Како ти беше име?</p> <p>Он к |
демо-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни поменути:</p> <p>— Ка |
раде, али мени то доставише пријатељи и ја дођох овде, суду...</p> <p>— Да станеш на пут потврђ |
/p> <p>— Што да ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећи код с |
ако је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао и хвала им |
други у селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што су препоч |
мо!</p> <p>— Молим те!</p> <p>— Молим и ја тебе!{S} То ми не смеш одрећи!</p> <p>— Да чује бабо |
арешинство.{S} Знате Витора боље него и ја.</p> <p>— Џимрија!</p> <pb n="43" /> <p>— Слепи чвор |
тражим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја велим, бабо.</p> <p>И онда почне претресати појединц |
човек, онај исти Видосав!</p> <p>— То и ја велим! — рече један до њега.</p> <p>— Познаје се чов |
уди паметан кад је овако.</p> <p>— То и ја велим.</p> <p>— Оди узми кога било и доведи сијасет |
о она хоће.</p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређе преко врљика |
душмани.</p> <p>— Душмани!{S} Јесам ли ја ћорав код очију!{S} Зар не видим шта ти радиш?</p> < |
а... да толиким имањем...{S} И јесам ли ја то заслужио...</p> <p>— Дорастао си ти... наша је же |
/p> <p>— Хвала вам, тетка, али јесам ли ја дорастао... рецимо, тетка... да толиким имањем...{S} |
ндела!</p> <p>— Ти си то приграбио, али ја више не дам!</p> <p>— За то те не питам!</p> <p>— Чи |
жја воља, кум ми не треба поодавно, али ја га призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{ |
итне стоке, по шесеторо говеди..{S} Али ја велим: хе, што се размећете!{S} То јест, велим у себ |
<p>— Ја нисам!</p> <p>— Нисам, вала, ни ја!</p> <p>— Не видим те ни да си дошао!</p> <p>— Знам |
цит отишао и оценио шта треба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете ка |
/p> <p>— Ја га нисам видео!</p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео да ради!</p> <p>Деца бацише гр |
<p>— То нисам ни помислио!</p> <p>— Ни ја, вала.{S} То ми није ни накрај памети!</p> <p>Тодоси |
сиромах то...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за п |
а сили!{S} Оно јес’ газда, али нисам ни ја поникао као ова травка на ледини!{S} Да је сваки од |
а Бог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с познаницама, сред |
Овамо, кад ти кажем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и маше руком, Тодосије приђе.{ |
изудара као брава.</p> <p>— Шта сам ти ја крив, бабо?..{S} Бога ти, шта ти је?</p> <p>— Шта ве |
а као муњом.</p> <p>— Па то... нисам ти ја крив ништа...</p> <p>Он се развика гласом који је кр |
</p> <p>— Ко то каже?</p> <p>— Кажем ти ја.</p> <p>— Зар не смем рећи оно што говори свет?</p> |
.</p> <p>— Ви ћете чувати воденицу, док ја видим посао на њиви, — вели бабо.</p> <p>— Хоћемо!</ |
учим школу, и немој да казујеш бабу док ја не одем тамо,“ — прича му Ружица.</p> <p>Видосав узм |
живи други народ у Шумадији.{S} Да вам ја покажем како се живи!“ Па, мајчин сине, поче да прет |
продужује:</p> <p>— Ви би хтели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан уверавам и убеђ |
а би били слободнији.</p> <p>— Нећу вам ја ту... што ’но веле... на прилику, да вам служим све |
— Умукни!</p> <p>— Умукни ти!{S} Не дам ја моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да је јо |
Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он тера ветар капом. — И онда |
ека, бабо...</p> <p>— Шта нека?{S} Знам ја, рецимо, све...{S} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди |
видим те ни да си дошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу му ја то очас, — вели он и погледа уна |
>— Ама не знаш ти њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навика |
апослетку изађе отворено:</p> <p>— Знам ја шта ви хоћете, брате?</p> <p>— Шта, Тодосије?</p> <p |
</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Знам ја коме велим, — погледа онај по свима.</p> <p>— Ја нис |
p> <p>— А што је љут?</p> <p>— Шта знам ја што је љут.</p> <p>— Шта му је тата учинио?{S} Да чу |
<p>Председник прекиде:</p> <p>— Не знам ја ни тебе ни њега, ни шта си узимао шта ниси, него при |
вас ја ту...</p> <pb n="53" /> <p>Знам ја... није данас тај дан...{S} Данас је причес... још п |
И ти слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; |
ни се на то!{S} Видосаве, брате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих |
ледај посла, синко.{S} Ти мислиш да сам ја озуђурио толико да немам пару да метнем на крст у цр |
{S} Ти боље видиш него ја.{S} Можда сам ја некаква шепртља која се пача у све а не зна свог пос |
.{S} Знаш, господине, рецимо... кад сам ја... овај... и моја покојна Руменија... — замуцну чича |
се распасати на мојој бабовини, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш трампит |
> <p>— Што си тумарао, тумарао; док сам ја жив, нећеш се више маћи од нас</p> <p>И доведоше га |
их прикупио по онолико земље колико сам ја прикупио, хеј, колико би они имали данас!{S} Нек се |
знаш?</p> <p>— Они не знаду ово што сам ја учио у школи, али знаду све друго више него ја.{S} О |
љи...{S} Тодосије гунђори: „Лаже, нисам ја то причао.“ А младићи га пострекавају:</p> <p>— Деде |
нећеш иди одакле си и дошао...{S} Нисам ја подизао стоку, да је ждере свет...</p> <pb n="87" /> |
номад причао у воденици.</p> <p>— Нисам ја ништа причао у воденици, — накељи се Тодосије.</p> < |
ду полако и разговарају.</p> <p>— Нисам ја пијан колико јеси ли ти...</p> <pb n="55" /> <p>Коли |
јим се да се не наљутиш.</p> <p>— Нисам ја дете, Антоније.{S} Ти ме бар познајеш.</p> <p>Он се |
па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, да само радим и диринџим, већ пос |
уда!</p> <p>— Зар, на прилику, да будем ја паметнији од мога оца!{S} Да је ово добро, сејали би |
ери.</p> <p>— Ето видиш, тата!{S} Кажем ја теби!</p> <p>— Е, сад верујем! — смејури се Видосав |
ми, право велиш!{S} Видиш ти!{S} Кажем ја!{S} Право велиш! — узврпољи се он.</p> <p>— Да сам т |
олако:</p> <p>— Неће, ја како!{S} Кажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} |
баш ћемо њега!{S} Видиш ти!..{S} Кажем ја!..{S} Што плачеш?{S} Право велиш, Руменија!</p> <p>Т |
да се привуче и ослушне:</p> <p>— Кажем ја теби, куд ће он успети нешто мимо свет!</p> <p>— Жал |
и што ти рекох, море!</p> <p>— Не чујем ја ништа што ми ти велиш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, б |
е не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам, шта сам им на путу, да ми <pb n="105" /> се |
куће.{S} Овде ваља радити.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако је, брате! |
е кога... на прилику... тиче: шта радим ја у моме вајату? — рече и заљуља главом.</p> <p>— Пија |
ај се трже:</p> <p>— Море ако те згодим ја одавде, нећеш се маћи отале!..</p> <p>— Коме то вели |
ко лако је доћи на готово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> <p>Вито |
шта један старачки глас:</p> <p>— Молим ја тебе, пусти ти мене код господина председника!</p> < |
диш онако је најбоље...{S} Да сам тобом ја не би’ узела никога из села...{S} Ако ти немаш никог |
кад се овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти к |
ту претварања.</p> <p>— Јок, вала, него ја... као човек, разбирам.</p> <p>— Шта разбираш?{S} Ра |
и то сад!</p> <p>— Није то остави, него ја... ја не знам за бољег родитеља од тебе и... што ’но |
бити...{S} Њему је пречи Тодосије него ја који сам га из ништа довео на домаћинско имање.{S} Т |
у школи, али знаду све друго више него ја.{S} Они су и старији и паметнији, па морају више и з |
Видосав... ко ће га боље познавати него ја...“ </p> <p>„...{S} Али и код њега има нешто што не |
е ваља?{S} Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он је добар радник, није се нигда извлачио од ра |
м на рђавом путу.{S} Ти боље видиш него ја.{S} Можда сам ја некаква шепртља која се пача у све |
Ја не знам, бабо...{S} Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>— И убиће те! ..{S} Попрешће те моја со и |
домаћине!</p> <p>— Шта полако?{S} Како ја?{S} Ружице!{S} Донеси печења!</p> <p>Уђоше деца, при |
p> <p>— Знам и бабу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{S} Срамота ме да палим пред њим, |
ти у ратарску школу, па да учиш ово што ја учим.</p> <p>Ђурица ужагри очима.</p> <p>— Е, ко ће |
о главу па гледа у бразду.</p> <p>— Зар ја штетовао, а ти се љутиш? — довикује Тодосије.</p> <p |
загледа у њега и промуца:</p> <p>— Зар ја? ...</p> <p>Чича Витор одмаче на коњу напред, а за њ |
пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и теби...{S} Сиг |
ра.</p> <p>— Пијте још неку... нећу вас ја ту...</p> <pb n="53" /> <p>Знам ја... није данас тај |
воју децу... нашу децу...{S} А од данас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, нек седи, н |
еп глави, него глава репу...{S} Не могу ја у мојих педесет и неколико година дозволити да будем |
ошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу му ја то очас, — вели он и погледа унаоколо: ко ли га удар |
у себи: — па шта ћемо сад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад не умем друкчије, већ да ме запали као |
очи:</p> <p>— Ама, чујеш, море!{S} Нећу ја милости од тебе, да ми га ти поклањаш.{S} Кад хтедне |
ехну.</p> <p>— Шта се смејеш? ти мислиш ја немам пара?</p> <p>Сељак се опет насмеја, па му одвр |
у кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу изабрао је срез |
ес заглушише девојке:</p> <quote> <l>„О јаблане, не развијај гране,</l> <l>Ој јаране, не разбир |
, полако, по мекој трави и приђе му.{S} Јабука отпустила гране, он се извалио под њу, мало се п |
е буклију замедљеног вина, у коме плива јабука, и викну:</p> <p>— Ко здрав с дружином!</p> <p>— |
и колач, извезен са вуницом, и неколико јабука, те турише на сто, у врх совре.{S} Стари пријате |
ја.{S} Око пута засађени ораси, крушке, јабуке, трешње.{S} Тамо даље настаје имање: њиве, ливад |
се мало.{S} Ружица избриса стрвољ испод јабуке: цигарице, палидрвца, прашину од дувана, намести |
} Ено га на горњој страни дворишта, под јабуком шећерлијом, сео па клупу, наслонио <pb n="94" / |
ри се она.{S} Али у том сену цигара под јабуком шећерлијом и он се накашља промукло и сухо.</p> |
неко из куће рекао да се инате горе под јабуком шећерлијом.</p> <p>Једно вече прича тако те о о |
ако су осванули: она на прагу, а он под јабуком.{S} Затим се приобуо и умио и негде отишао.</p> |
сао и обукао се, сео под <pb n="176" /> јабуку шећерлију па се шали и забавља са Сојком, разгов |
че и с посинком изађе више оџаклије под јабуку шећерлију и поседају па столичице.</p> <pb n="17 |
ко, ногу пред ногу и седе више куће под јабуку, услони се на рогуље и укочи поглед у траву пред |
осав намирио посао и обукао се, сео под јабуку шећерлију па се с њом шали и забавља.{S} Дан вед |
им дубоко и прогута га.{S} Доцне узмрда јабучицом и поврати га.</p> <p>— Шта радиш ти, море?</p |
сије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљује као Циг |
е могао да верује сам себи да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико се радо |
дничких планина...</p> <p>Напослетку се јави иза џбуна и приђе му:</p> <pb n="142" /> <p>— Зар |
махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до врата, скинуо к |
p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да се управља... — одмаче Антони |
.{S} Да сам могао ноћас бих дошао да ти јавим.{S} Рекох: поранићу да му кажем, нек чини што мож |
рани, ућутала тица у гори...{S} Само се јавка жетелица кроз таласасто класје на њиви...</p> <p> |
ко доба дана.{S} Решавао се да му се не јавља у овој прилици, да не би било свађе, али не мога |
Тодосије!{S} Видиш ти њега, па се и не јавља! — прилази му домаћин.</p> <p>— Што да ти се јављ |
.{S} Они су дошли најпосле и нису се ни јављали домаћину, већ притисли на рад.</p> <p>— Добро м |
илази му домаћин.</p> <p>— Што да ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам се н |
ос, кад је дошао у чаршију, не хтеде се јављати никоме од познаника; хитао је у суд и није имао |
чила и одвела на један сабор, почеше се јављати просиоци, све богати и виђени људи.</p> <pb n=" |
ао што је урадио.{S} Могли су га дирати јавно и оговарати за леђима, могли су га изазивати од с |
неше се поља, размилеше се овци и млади јагањци.. </p> <p>Настаде радно доба...</p> <p>Видосав |
ћу, пригони стоку за мужу, лучи телад и јагњад.{S} Кад поседају и узму рад у руке, она ћути док |
своју овцу у задружним овцама те му се јагњи сваке године, па <pb n="69" /> треба и они да има |
тера зулуфе и мало их погна унапред, ка јагодицама, намаче шубару и метну мало босиљка у џеп.</ |
па се исправио и усукује као качкин, а јагодице му се зажариле као кокошињи обер...</p> <p>Сви |
Лице се старчево растеже, уста одоше на јагодице и показаше се она три зуба напред.</p> <pb n=" |
ет све дође на своје место.{S} Али, еве јада сад!...{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосава и оглас |
он, уз његову припомоћ.</p> <p>Али ево јада са Видосавом!..{S} Тај се човек губи, из дана у да |
“ — вели му он...{S} Чича Витор које ће јаде, па да не пуца брука, пусти му све.{S} И сад само |
а шта пита, нити се с њим здоговара.{S} Јадно ти то, него се и не виђају.{S} Под једним кровом |
ује у хладу, а њих двојичица седе поред јаза, са прутићима у рукама, нешто чепрљају и шалакају |
е ми све! — рече и седе на рудину испод јаза, а они до њега.</p> <p>Учини му се да су му сад јо |
ми код воденице и седели на рудини више јаза, па поче поиздалека:</p> <p>— Баш вала, Виторе, ја |
S} Куд си навро!</p> <p>Један трчи више јаза и виче:</p> <p>— О, бабо!{S} Хајде ’вамо сад!</p> |
дан то и други: или су по воденици, око јаза, у врту, око стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад и |
авао код воденице, притврђивао брану на јазу, узимао ујам и нешто га трошио, а нешто слао кући |
о замјешателство: разлупају се дванаест јаја...{S} Даље, метне се по киле шећера, фртаљ киле гр |
пожњео до Светог Прокопа.{S} А, пусник, јак и издржљив!{S} Да камен види из земље колико нокат, |
видео у Сима из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а зидове од опеке.{S} Биће топла и подесна д |
припремао још с јесени те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање, он је поо |
во имање... његово право... и све...{S} Јакако... — проговори с муком и с неповерењем, као да г |
ојим редом...</p> <p>Пред Божић насташе јаки мразеви и стаде воденица, а дотле се исполага и се |
" /> <p>Омиље рад чича-Витору као да је јако настао на свет да подиже кућу.{S} Трчи, ради, не о |
/> плавкастог шајка, у блузи са зеленом јаком и шајкачом са зеленом пантљиком: леп, личит, чист |
номад Тодосије — поче младић, — удовица Јана била у воденици, па боса, па се уросила, ..</p> <p |
>— Узврпољио се вели старац па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће да п |
очех вам причати: иде онај чика па вели Јани: „Где си, милодуне мој!{S} Што не сврнеш мало до н |
о усиновљењу.</p> <p>— Читај, господине Јанићије.</p> <p>Први члан прочита цео уговор гласно, о |
наких акта,</p> <p>— Управо, господине Јанићије, та „лења торта“ то ти је једно чудновато замј |
чић из села Врљуга, хоће да изда тапију Јанку Марковићу.{S} То је тај Витор Микачић, ја га личн |
ренемаже к’о маче над вареником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју Јошевину..{S} А она омахну сукњ |
<p>— Ништа не вели.{S} Ухвати волове у јарам, заврзоше плуг и одоше! — рече она и показа руком |
у иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред воде јаран чува овце,</l> <l>Жедан воде, жељан девојака.</l> |
О јаблане, не развијај гране,</l> <l>Ој јаране, не разбирај за ме,</l> <l>Синоћ сам се завадила |
ука.“ Не помену ни јутрошње јутарце, ни јарко сунашце, ни кућу ни срећу, како то чини још од ва |
дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен...</p> <p>У том ето ти Савке, носи ужину.{S} Тодо |
пишти још за дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен...</p> <p>У том ето ти Савке, носи у |
моје имање.</p> <p>— Где је тај дебели јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био је земанле |
питај чича-Вићентија где је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <pb n="24" /> <p>— У |
Тај ту клис, од тог цера па до дебелог јасена, што се наднео у мој шевар, то је моје имање.</p |
унуке Сојке.{S} Доћи ће угледни људи из Јасенице, од богате фамилије Маслаћа.{S} Треба да се ра |
н од Ружића момчадије, Дамљан, поче још јасније:</p> <p>— Еј, људи, друкчије је мислио Витор.{S |
/p> <p>Он уздркта, отвори очи и погледа јасно.</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим те...{S} Е, к |
не се још више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ћ |
му живо лебди та слика пред очима, како јасно звоне те речи које је чуо пре толико година! ..{S |
хлада у хлад, и, час по час, ујкала на јастреба.{S} Видосав је био на <pb n="124" /> њиви са с |
} Вајати пуни ствари: поњава, ћилимова, јастука, руха свакојака за сву чељад.{S} Ту разбој, вит |
едан угао кревет са сламњачом, ћилимом, јастуцима и новим губером, до њега сандуке фарбане, дућ |
д њега.{S} Деца су напредовала, расла и јачала, и скоро се изједначили као зечеви.{S} За једну |
авлији.{S} Мало потраја, па се чује све јаче као да се с неким инати:</p> <p>— Није ово кућа Ко |
<p>Жене се згледаше.{S} Он продужи све јаче:</p> <p>— Ако ћеш да радиш као што се ради, ти рад |
обија лишће и цвет, који садржавају нај јачу храну у себи.{S} Доцније, направио је нарочита суш |
.{S} А ја велим: „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви купили“...{S} И још веле....</p> <p>— |
ов пасторак?{S} Како може гледати да он јаше његовог седланика и зајми његову стоку па на вашар |
е људи?</p> <pb n="74" /> <p>— За њега, је ли Вићентије?</p> <p>— И за тебе и за њега.</p> <p>— |
„Немојте, људи, тако говорити, ко зна, је ли то тако било, и што причаш што ниси очима видео и |
p> <p>— То је оно што се пева уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ћ |
их позавађа:</p> <p>— Бога ти, Виторе, је ли ти тешко?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Кад чујеш шта |
упозна с њиме.</p> <p>— Ти учиш школу, је ли? — упита га Ђурица.</p> <p>Он га промери погледом |
и си ми највећи пријатељ у селу... и... је ли оно поштено код Варагића?</p> <p>Па се ућути и по |
ерен да радиш добро?</p> <p>— Молим те: је ли ти савест чиста и мирна?</p> <p>— Јесте, Бога ми! |
Тодосије, молим те!..</p> <p>— Кажи ми: је ли истина да си ти под мојим туторством?</p> <p>— Ни |
има што више, а Тодосије <pb n="21" /> је задовољан с оним што има, и оно што има да је урађен |
есетак година.{S} Служила <pb n="31" /> је и дворила покојну Руменију, и пред смрт није одмицал |
ан и обрну се да види где <pb n="89" /> је Видосав, па кад га угледа чак доле, продужи: — Нек о |
Ја не дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери? .</p> <p>Она црвени, чепа, погледа и |
гово, ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>Па махне руко |
пресечемо које дрво на дрвљанику...{S} Је л’-де? — разраколио се Видосав и погледа у све редом |
ли педесетој, ја ћу бити луд довека.{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— И што да ме он |
ба да се крије од света он, а не ти.{S} Је ли тако, Видосаве?</p> <p>Он уздркта, отвори очи и п |
ежиш, па те је гледао с неповерењем.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он се забечио у цигару, гледа, и ћут |
каже да ја нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано, кад сам чувала овце н |
питаш: шта ја тражим по туђем имању.{S} Је ли, младићу? — рече Дамљан.</p> <p>Ђурица склони књи |
па вели:</p> <p>— А што да не смем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то испричали бабу, он се |
Не смемо!</p> <p>— Што да не смемо?{S} Је ли чик?</p> <p>' — Чик!</p> <p>Ђурица викну сељака:< |
ајући испод наочара на Витора.</p> <p>— Је ли све тако? — упита председник.</p> <p>— Тако је, г |
, радите док вам се тако мили.</p> <p>— Је л’-де, баба?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича |
> <p>— Нисам ништа упропастио.</p> <p>— Је ли истина да смо трампили Јошевину за Челопек?</p> < |
така кад не слуша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, ја нисам неваљалица?</p> <p>— Ти ниси така |
>Витор искриви главу још више:</p> <p>— Је си чуо, управи-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да |
а се иза уха и рече му полако:</p> <p>— Је ли засео суд?</p> <p>— Што питаш? — прогунђа пандур. |
је тај чича овде.{S} Па и да јес’, моба је моба,</p> <p>— намигну он на оног до себе, па продуж |
море, штогод, да не задремамо.{S} Моба је.</p> <pb n="90" /> <p>Тодосије развуче усне.</p> <p> |
>Витор се узбеши: шта ће то бити, каква је то нужда из беле зоре, па се спреми, на двоје на тро |
у њу... „Како су дивне слике!{S} Каква је ова крава, како су јој широки бокови и велико виме!{ |
у непознато село и људе.{S} А Виторова је жеља да му одмах преда старешинство!{S} Како је тешк |
оја је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро |
д да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и и |
</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле да га је тај исти бабо упропастио.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Шт |
, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} Ту осетљивост није |
табаком у руци, у коме је стајало да га је усинио и преписао му све имање.{S} Да је она жива па |
му се старешство избило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата проп |
ди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је то толико увредио Видосав?{S} Што то чини тај Видоса |
ва два гвозденим плугом...{S} Па шта га је ових машина! ..{S} Боже, како се њима ради!..{S} Што |
а да види сејира од њега.{S} Видосав га је поучио како ће чувати детелиште и како ће поступати |
посеје он, на своме имању, и Видосав га је научио како ће то учинити.{S} Сад види да Видосав, з |
ка стоји, никоме не смета.“ Сад, кад га је Видосав питао, он ућута па рече: „Како хоћеш.... изб |
е као девојка: гледа преда се и стид га је што је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{S} |
има и најволи да је сам.{S} Тодосије га је нарочито тражио да се разговарају, да му пружи утешн |
чињу онај рад од Тодосија а Тодосије га је научио од тате.{S} Зашто бабо није дозволио тати да |
ана, па се опет одобровољио.{S} Нити га је псовао, нити му је шта приговарао.{S} На детелишту с |
чист.{S} Нешто га је вукло њему чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај учи ратарску школу а та |
додира.{S} Кад су били у вароши, он га је упознао са газда-Радојицом, старим трговцем што код |
једним ратарцем из Груже.{S} Упознао га је једног пазарног дана у вароши, на пијаци.{S} Види мл |
То је чича Витора боло у очи натерао га је да се понови.{S} И Ружица је набавила по неку хаљинк |
мам и пара задовољно“...</p> <p>Умео га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог |
ођења новог начина рода.{S} Куражило га је само то што је видео да су многи разборитији сељаци |
мевао његов рад и светио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио |
антљиком: леп, личит, чист.{S} Нешто га је вукло њему чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај уч |
вет... наше душмане...“</p> <p>Синоћ га је болела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у ча |
сили.{S} Бог је стари сајибија: у њега је све богаство....</p> <p>— Право велиш, бабо, човек н |
и се нешто на његову детелишту, са чега је имао нових непријатности и то у доба кад се детелишт |
да уводи оно на шта он виче и због чега је омрзао посинка.</p> <p>Па почеше обилазити око његов |
старачка лакост, одавали су човека кога је тежачки рад годинама и ломио и крепио.</p> <p>Од как |
о: тако је радио и Симо Моравац од кога је и то научио.{S} Он је посејао детелину, од њиве је н |
пред очима имаовина Сима Моравца у кога је служио у пуној момачкој снази и видео како он ради и |
че полако, варакајући се иза дрвећа, да је не види.</p> <p>— Шта се ти прикрадаш као лопов? — у |
сећао је да је запостављен, понижен, да је, здрав и прав, добио тутора који ће руковати његовим |
шта ли ће рећи о њему... сиромах он, да је знао да је бабо овако расположен, па да га дочека ов |
дну ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него она која није ни ћ |
е ни било.{S} Други неће тако, него, да је кабил, возао би и среског ћату на својим колима вазд |
чини му се да тај није тако говорно, да је искренуо језик да му се наруга, да га поздравља од б |
а да је урађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у про |
у да не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње зб |
дошао...{S} Нисам ја подизао стоку, да је ждере свет...</p> <pb n="87" /> <p>Па поћута и раздр |
/> <p>Кад га потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен она приђе да га разговори.</p> <p> |
о уста проћи све село и наплести се: да је крв и нож у Микачића кући! .. „Шта му је криво?{S} Н |
а будем ја паметнији од мога оца!{S} Да је ово добро, сејали би наши стари.</p> <p>— Није овако |
поникао као ова травка на ледини!{S} Да је сваки од њих прикупио по онолико земље колико сам ја |
/p> <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила сваки дан, молила би га, прек |
е усинио и преписао му све имање.{S} Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, како |
едати, подгуркивали се и смејали.{S} Да је откуд било Видосаву да се привуче и ослушне:</p> <p> |
егово дете, ово је његова радост.{S} Да је среће, као што није, па да он дочека пријатеља, да о |
о на прагу него у штали о диреку.{S} Да је нисам више видео онде!</p> <p>На аљкавост и мурдарлу |
је реткост!</p> <pb n="174" /> <p>— Да је други на твоме месту, он би играо од радости!</p> <p |
триети а да му не изговори: да треба да је толико паметан да зна како је друкчија земља у Врљуг |
је те неистине изнео он, онда треба да је стид њега, а не тебе; онда треба да се крије од свет |
леда брњицу.{S} Одмах га нешто копка да је узме и тури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се изгу |
овољан с оним што има, и оно што има да је урађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} |
за неколике године показао би свима да је боље оно што он ради, него оно што су они радили...{ |
о, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју је давала од в |
S} Он зна да се бабо неће љутити, па да је сазвао још десеторицу, зато му није ни казивао да ће |
био скромнији, повученији, ретко кад да је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича и које |
каква опасност.</p> <p>Или кад опазе да је жито измлевено и чују да колиће воденички камен, они |
сено, да се добро осуши.{S} Знао је да је не треба много превртати, јер се превртањем обија ли |
у и већ постао досадан.{S} Осећао је да је запостављен, понижен, да је, здрав и прав, добио тут |
да унесе нешто ново у село: нашао је да је практичније сејати бели кукуруз „американ“, него „ос |
<p>То је било пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затеч |
је много нерасположен, не познаје се да је усплахирен.{S} Узврпољи се, погледа низа се, махну р |
ио школу и вратио се кући, решише се да је удаду.</p> <p>Једног празника беху се ужурбали у Мик |
науке што користе сељаку.{S} Види се да је тата имао право што је радио.{S} Тата је то научио о |
а њихову кућу, за војску, и увери се да је записано да даду товарног коња са прибором.</p> <p>П |
ив <pb n="136" /> Видосава, решио се да је посеје он, на своме имању, и Видосав га је научио ка |
а он удоми своју кћер.{S} Чини му се да је, он главом, зликовачки укратио ту радост: отерао га |
рлук мрзи, да очима не види.{S} Хоће да је свако чељаде хитро и окретно, чисто и уљудно.{S} По |
ала ти, Антоније!</p> <p>Сад осећаше да је добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на ошт |
о доба истргнути имање из шака.{S} И да је Видосав дужан држати славу моју и служити моме Свето |
збира богате прихода од тога рада и да је то научно од његова посинка, покајао се у души што ј |
дити онако исто као Симо из Мораве и да је самоучки научио све што је тај школовани тежак знао. |
говара и казао да га тата пропасти и да је тата распикућа, па му преотео старешство и тати зада |
се чини да је запостављен, понижен и да је добио тутора у кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко зна |
-Вићентија где је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <pb n="24" /> <p>— Убио те враг |
иди да Видосав, збиљски, има право и да је корист од таког рода несумњива.{S} Већ у другој годи |
S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати.</p |
а дуго није могао да верује сам себи да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у коли |
<p>Она ломи прсте и чепкори.{S} Види да је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако му је време данас...{S |
адио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно.</p> <p>Он приђе ратарцу.{S} Хоће, |
преда се.</p> <p>— Сад све село види да је Видосав паметно радио и сви веле: он је паметан чове |
е на смећи кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи... паметан отац вели да је син бољи од њега.{S} |
е пшеницу уз Часне Посте.{S} Он држи да је домаћини продају <pb n="11" /> само у то доба, а ко |
ко је навикао, а што је навикао држи да је најбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На пример: |
о је Видосављево.</p> <p>— А знаш ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест, б |
и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао завући у душу чича-Виторову, видео би |
тежи да је бољи... паметан отац вели да је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав |
су и забезекнули су се кад су видели да је Тодосије, на најбољем парчету земље, засејао детелин |
дахне.</p> <p>Кад чита књиге најволи да је сам, или да се затвори у собу где нема нико, или кад |
бега од људи по окрајцима и најволи да је сам.{S} Тодосије га је нарочито тражио да се разгова |
о једи, гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако двоји |
амишљен, избегава разговор и најволи да је сам.{S} Још мало па неће бити ни за какав рад, и нећ |
да то није тако, али све му се чини да је баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и пита сам се |
бјасни ни откуд је то што му се чини да је запостављен, понижен и да је добио тутора у кућу, ка |
смо...{S} Ја то нећу нигде признати да је таки кум Иво а немој ни ти.{S} Реци: „Немојте, људи, |
ву пред собом.</p> <p>Ружица примети да је брижан, пребледео, нема капи крви у лицу, па с дружи |
му принесе воду да умије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовицом у расвит, ухватио волове у |
Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је превасходио...{S} У њему назире пуну срећу за њихову |
ве, и једну <pb n="37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи |
Ово је болест: надун.</p> <p>— Знам да је тако, чим се надуло.</p> <p>— И ова се болест лечи к |
а нашу земљу, купује стоку што морам да је стимам као кума па да вајдим од ње...{S} Он је шепрт |
а обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког новог семења.</p> <p>— Јес’, сејао је и |
им неверица да он то ради с уверењем да је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме прави инат чича |
} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да је још онолико! — рече Тодосије па заћута и продужи пос |
на.{S} А Витор је изјавио пред судом да је то све истина: и да си пропасник, и да се водиш из м |
ни, омилео овај рад.{S} Он је убеђен да је дужност разборита човека да се усавршава, да иде за |
га боли срце за татом, јер је уверен да је радио како ваља.{S} То му признају први људи у селу. |
се никако не пита у својој кући, као да је његов пасторак?{S} Како може гледати да он јаше њего |
неколико дана па опет заинтачи, као да је се подухватио да их позавађа:</p> <p>— Бога ти, Вито |
преко прага.</p> <p>Чича Витор, као да је нишанио у врата кад ће се помолити, смотри га, па са |
</p> <p>— О, бабо!{S} О, бабо! — као да је наступила не знам каква опасност.</p> <p>Или кад опа |
ion" /> <p>Омиље рад чича-Витору као да је јако настао на свет да подиже кућу.{S} Трчи, ради, н |
ећи о њему... сиромах он, да је знао да је бабо овако расположен, па да га дочека овде, на шта |
а и оћуткује.</p> <p>— Ја сам мислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди |
S} А сад је дошло време те се уверио да је тата радио паметно, па обилази и прикрада се да <pb |
берем дукате, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негујеш.</p> <p>— Није, вала, него знаш како |
n="161" /> намере, него му се чинило да је мој тата радио како не треба, — правда га Ђурица. </ |
/p> <p>— Паметно ради.{S} А ми знамо да је он то научио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћути и гледа |
ко, далеко...</p> <p>Боже, да речемо да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на ону |
а спава.{S} Приметио је још поодавно да је све хладнији и неприступачнији...{S} Ако га шта упит |
више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разглас |
телишта, добру пасмину стоке и умеју да је негују: волове ухране па продаду на тргу за сто дука |
к је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је трампљаваш за Чолопек.</p> <p>Витор само гледа и тре |
дначили као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовно похађао школ |
остеље, те је оставила аманет Витору да је не тера већ нек умре у њиховој кући.{S} Одавно није |
паметне савете, а ради оно што знаш да је боље и корисније, без обзира шта ће ко мислити прећи |
на земљу и ту чита и размишља.{S} Тада је миран, не сметају му Сојка и Јовица, који се смеју к |
.{S} Он само ради и приходи.{S} Од тада је већ прикупио једно парче земље у пољу.</p> <p>Ружица |
Шта се ти прикрадаш као лопов? — угледа је он.</p> <p>Она се зацерека, па се сети да га то мрзи |
ти газда од овога дома?</p> <p>— Газда је Бог.{S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га упитамо. |
аш ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је то би |
кад <pb n="4" /> су се састали.{S} Онда је она у овој кући, то јест није у овом новом конаку са |
а косе једну ливаду четири пута, и онда је право да плаћају два пута више порезе...</p> <p>— И |
било од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је од њега!“ — мисли чича Витор и ваздан би хвалио Ружи |
Он зна за ону стару пословицу: „Комшија је пречи од свију“.{S} Рецимо: упали се кућа, коме ћеш |
ити на имању у пољу, код воденице, која је подаље од куће.{S} Ту ће чувати имање од штете, и ра |
и <pb n="56" /> на једној постељи, која је прострта преко целе собе.{S} Ујутру је чича поранио |
су сви поспали по кући сем Ружице која је дворила и служила, завршена је ова пијанка тиме, што |
сом прича му и објашњава:</p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си б |
ак и оде својим путем.</p> <p>— Е, нека је сретно!{S} Нека је сретно!{S} Видећеш да ће пристати |
вала, и кад је судбина, пријатељу, нека је са срећом...{S} Само, ја би’ још једну рекао, — рече |
ем.</p> <p>— Е, нека је сретно!{S} Нека је сретно!{S} Видећеш да ће пристати и тата и бабо.</p> |
уз њу.</p> <p>А кад дође празник, мајка је измије и оплете јој кикић и у њега цвет, па она скак |
А где су моји малишани?</p> <p>— Сојка је у вајату, а она двојичица на њиви.</p> <p>— Добро, б |
еце што јој је пред очима.</p> <p>Сојка је девојка на удају.{S} Израсла велика, престигла мајку |
ићем, са три ката гајтана.</p> <p>Сојка је најстарије дете, читава шипарица од дванаест година. |
ће чича Витор изаћи кући.{S} Предвиђала је и замишљала све што може најцрње наступити...{S} Шта |
у, дочекала дан на ногама у кући: омела је, опајала, наложила ватру и донела воде, спремила крч |
ва граничи се Тодосијевим имањем и била је поред пута који води кроз село.{S} Њу је Видосав при |
под мишку и одведе га учитељу.{S} Школа је близу и моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучи |
{S} Ружица у вајату спрема Сојку: чешља је, намешта јој стојеће рухо и непрестано јој нешта при |
у измакне и од својих другова, с којима је свршио основну школу, и од својих вршњака по годинам |
у њима је нашао искрене људе, с којима је волео састати се, разговарати и почастити.</p> <p>С |
аке шале.{S} Њему је то годило и у њима је нашао искрене људе, с којима је волео састати се, ра |
бављале се својим радом.{S} Баба Вујана је чувала мале пилиће у башти, премештала се из хлада у |
да доручкује.{S} Тамо у соби постављена је мала совра и људи седају за њу по реду како је ко до |
ице која је дворила и служила, завршена је ова пијанка тиме, што су се сва тројица побратимили |
вао код сваке механе...</p> <p>— Истина је, бабо...{S} И у нас понеки трчкарају око тога пустог |
о!</p> <p>— Па и ако нема свију, вишина је дошла! — веле скупштинари и обзиру се по осталим људ |
, Маро, неваљалица.</p> <p>— Јесте, она је така кад не слуша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, |
е и на Ружицу.{S} Као женска страна она је досад гледала само свога посла и није разбирала шта |
е и друга нашао: своју Ружицу.{S} И она је из сиротињске куће, чељаде што уста има језик нема: |
а...{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И она је са зебњом очекивала кад ће чича Витор изаћи кући.{S} |
му секу лесковину и дељу је донекле, па је даду њему те је он утанча и онда он плете а они глед |
вара и ћерета те о овоме те о ономе, па је ухвати за колир и стаде га загледати:</p> <p>— Ене, |
атим уђе у воденицу, повири у мучањ, па је затвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се већ напасла |
ађе, чича Витор се мрштио, гунђао, — па је остало по старом.</p> <p>Видосав се решио да чича-Ви |
S} Учио је два разреда основне школе па је напустио.{S} Школа далеко, а он сиромашак и го и бос |
њеном ручицом по свом длану.</p> <p>Па је глади низ косу:</p> <p>— Шали се тата!{S} Ти си добр |
вади некакву хартију из сандука и стрпа је у џеп, узе кукасти штап и окрете се деци:</p> <p>— В |
и да се одобровољио па прича и заговара је.{S} Али, ипак, стрепи кад ће поменути Видосава и шта |
да.</p> <pb n="164" /> <p>— Јес’, добра је ограда! — проговори он.</p> <p>Дамљан продужи:</p> < |
екоше му да тај учи ратарску школу а та је школа најбоља за сељака.{S} У њој се учи како ћеш са |
ља са Сојком, разговара и ћерета, хвата је за колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ |
е тата имао право што је радио.{S} Тата је то научио од Сима Моравца и радио је како је знао.{S |
есте.{S} Он му је дао старешство и тата је почео да ради како треба, а бабо се покајао што <pb |
га и пратимо му сваки корак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се састаје, шта говори?{S} Што |
је некад било, какве су цене биле, шта је најбоље пролазило на пијацу, и какви су изгледи за у |
о и стане дошаптавати и нагваждати, шта је ко рекао за тебе и његову кућу, он мисли да му се це |
редом; где је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто је шта на пијацу.</p> <p>Чи |
га загледати:</p> <p>— Ене, ене!{S} Шта је ово?</p> <p>— Колир.</p> <p>— Ко ти је ово извезао, |
е?{S} Питај баба и кога хоћеш...{S} Шта је било ако сам казао...{S} Чудна ми чуда што сам казао |
ише га нико не састави!...</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Чућеш и знаћеш...{S} Тешко нашој д |
и у меденицу и пандур уђе.</p> <p>— Шта је то тамо?</p> <p>— Господин’ председниче, један стара |
ао мешина и узнемирило се.</p> <p>— Шта је то? — запрепасти се Видосав.</p> <p>— Ето шта је!{S} |
p> <p>Он брзо протрља очи.</p> <p>— Шта је било?{S} Није ништа...{S} Његова кућа...{S} Његово и |
суду, да и вама досађујем.</p> <p>— Шта је, брате? -</p> <p>— Изузели се рђави људи, мој господ |
зда, вала баш да пазаримо.</p> <p>— Шта је цениш?</p> <p>— Није скупа: пет динара.</p> <p>Они с |
ону цигару из руке у руку.</p> <p>— Шта је то тако страшно било ако ти је узео старешинство?{S} |
..</p> <p>— Коме то велиш?</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Знам ја коме велим, — погледа онај |
њега и Тодосија.</p> <p>— Ене!{S} А шта је то било?</p> <p>— Молим те, само нек остане међу нам |
еденије?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но веле, н |
од дувана, намести вајат, разгледа шта је успремила баба Вујана по кући, упути Сојку на њен по |
н оде Тодосијевој кући, да разгледа шта је порадио, а Ђурица оде својој.{S} Иде полако, погнуо |
болела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у чаршији, он клону.{S} Напустио је рад, није н |
а само свога посла и није разбирала шта је међу људима.{S} Људи као људи, пољуте се, поџевељају |
оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта је том човеку!{S} Не знам где ће се зауставити с овим с |
..{S} Па да и пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и т |
воли као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb n="72" /> те му је тако несносно и тешко...{S |
</p> <p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је то било на састанку?</p> <pb n="111" /> <p>Антоније |
ће, био код воденице, вади из торбе шта је купио и показује му:</p> <p>— Ево ови ексери, ливења |
па настаје послужење.{S} Зна се све шта је редно: шећер и вода, кафа и хладна ракија, па после |
у страну, а како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p> <p>Убрзо су |
ише говори и у говору се пребаци, и шта је то тако страшно да би га могао омрзнути.{S} Попије к |
леђима?{S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ов |
порадили на имању, шта раде деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а |
<p>Он му исприча све како је учио и шта је изучио.</p> <p>— С толико науке могао би и ти ступит |
роговори тихо:</p> <p>— Не знате ви шта је Витор казао за наше село...{S} У нашем селу нема, ве |
</p> <p>Он се одазва и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p> <p>И имао је шт |
е да би Тодосије имао да му објасни шта је урадио што није ваљало и како је то утицало на баба |
срца.</p> <p>Човек не уме испричати шта је у стању да учини нероткиња, нити Витор Микачић шта ј |
посинак Виторов.{S} Али он је знао шта је радио: тако је радио и Симо Моравац од кога је и то |
стоку ни за људе, и нико није знао шта је, док није Видосав објаснио: да на тим лејама подиже |
е тешко било Видосаву кад је дознао шта је било на Варагића комишању!{S} Неко му је доказао сут |
запрепасти се Видосав.</p> <p>— Ето шта је!{S} Лопови једни, моја јунад, <pb n="77" /> хтела да |
Одмах сусрећемо људе: „Јеси ли чуо шта је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“...{S} Па јо |
учини нероткиња, нити Витор Микачић шта је чинила његова Руменија да јој Бог да једно детенце м |
head> <p>До подне пуче глас по селу шта је било на детелишту Видосављеву и тај случај почеше пр |
ица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} Ово је болест: надун.</p> <p>— Знам да је та |
исли: „Што ме мучиш, што не казујеш шта је“ — па опет ућуткује док он не почне.</p> <p>Антоније |
кидати, стидовати због њега...{S} Срећа је те није код куће: не зна како би му сад изашао пред |
од њихове куће десило се ово:{S} Ружица је седела са Сојком пред кућом у хладу и забављале се с |
натерао га је да се понови.{S} И Ружица је набавила по неку хаљинку, па су поновили и децу.{S} |
ачуди се капетан.</p> <p>— Јест, Ђурица је његов син.</p> <pb n="173" /> <p>— То је красан млад |
Каква радост за чича-Витора!{S} Ђурица је у десетој години, џигљаст и мало бледушкав, али здра |
врећу од земље те он измери.{S} Ђурица је знао како се кантар окреће на лаку страну, а како на |
ужио...</p> <p>— Дорастао си ти... наша је жеља, <pb n="15" /> Видосаве.{S} Док смо ми живи, по |
<p>Или ће рећи:</p> <p>— Гледај, какав је као да се са свињама блатио!{S} Што си, бре, таки?</ |
качић има сад да покаже шта зна и какав је на раду.{S} Њему је остављено да одреди где ће се шт |
да чим се његова назове...{S} Ено какав је онај врт поред пута, као цветњак, шпартан на леје, о |
дан и образит као девојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и друга нашао: своју Ружицу.{S} И она |
у.{S} Доцније, једног празника, Видосав је отишао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторови |
по час, ујкала на јастреба.{S} Видосав је био на <pb n="124" /> њиви са слугом, денули су слам |
е и бацали се на њега овсом.{S} Видосав је пекао печеницу, уносио сламу за простирку по соби.{S |
ако нешто било је и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са кукурузом „американом“.{S} Док с |
јем.{S} То је било случајно.{S} Видосав је био у њиви, нешто успремао, кад човек пређе из друге |
разговарају.</p> <p>Сву тројицу Видосав је позвао на славу и желео је да их тога дана види у св |
lestone unit="subSection" /> <p>Видосав је цео дан пробавио на једној њиви подаље од куће.{S} П |
да се огрешио о посинка.</p> <p>Видосав је већ почео губити вољу на пољу око увођења новог начи |
право“, — вели Тодосије.</p> <p>Видосав је упамтио ове речи... и настао је да га послуша, да се |
Микачића остале су исте.</p> <p>Видосав је и даље боравио у чаршији и живео на начин који је уо |
у и хвале обојицу у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за бабов суд о људима и његово мишљење о |
о имања и управља кућом.</p> <p>Видосав је одрастао по служби, навикао је на сиротињу и невољу. |
тамо продужише разговор.</p> <p>Видосав је то испричао Витору чим је дошао кући.</p> <p>— Тодос |
из Мораве: сељак без стоке и горе мртав је.{S} Шума чува здравље људима и штити родну земљу од |
продужи:</p> <p>— Што бих крио.{S} Крив је, брате, Витор!</p> <p>Ђурица скочи.</p> <p>— Седи да |
мислим: човек не треба да сили.{S} Бог је стари сајибија: у њега је све богаство....</p> <p>— |
за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} |
као девојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и друга нашао: своју Ружицу.{S} И она је из сиротињс |
лину и направио детелиште.{S} Онда, кад је чича Витор заорао Видосављеву детелину, Тодосије, да |
и је препочео од Видосава Микачића, кад је на своме имању посејао детелину и направио детелиште |
о мишљење о свему.{S} Често у вече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица успрема по кући, |
ашан, како гледа необично...“ Увек, кад је код куће, он је весео, разговоран, распитује <pb n=" |
лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не хтеде се јављати никоме од позна |
нат и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Тодосије збира богате прихода од тога |
реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме комад хлеба у руку и још штогод што му |
механској авлији газда-Јованике.{S} Кад је угледа, он, као и обично, нити се радује, нити се чу |
е враћа.{S} Свуда су га хвалили.{S} Кад је запросио, сви су је подговарали да иде за њега: „Иде |
су изгледи да ће таки и остати.{S} Кад је забринут и нерасположен, кад га обузме сета при поми |
посејао некакво семе као сочиво.{S} Кад је изникло видело се одмах да тај усев није ни за стоку |
ку узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи се дозивају: „Пошто су улари |
митрић!</p> <p>— Откуд он?</p> <p>— Кад је он дошао?</p> <p>— Ја га нисам видео!</p> <p>— Ни ја |
зборио, па није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио је још поодавно да је све |
дан дан не да се видети у механи, а кад је празник он иде у њу спокојно, седне међу људе, па с |
е радости!{S} Нико сретнији од њега кад је добио неколико поучних књига из којих је учио ратара |
вљати ђубре, како је чуо од учитеља кад је једног дана <pb n="104" /> причао у механи, а сељаци |
II</head> <p>За годину дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микачића, нико није могао примет |
>XV</head> <p>За три године од дана кад је Видосав примио Микачића имање, много се штошта измен |
е однекле набавио и редовно их чита кад је на доколици.{S} По неки пут чита их на глас, негда с |
арица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је толико очију упрло у њега, |
му се душмани не освете.</p> <p>Сад кад је усинио Видосава, одлакнуло му је на души.{S} Ако се |
иже испод куће.{S} Чини му се лакше кад је подаље одатле.{S} Кад би мало ниже, чу некакав шушањ |
> <p>— Кад су се деца замиловала, и кад је судбина, пријатељу, нека је са срећом...{S} Само, ја |
Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад је те неистине изнео он, онда треба да је стид њега, а |
и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он није онаки каки је био.{S} Све ћути, све |
ва увек кад попије неку чашу пића и кад је расположен да више разговара и штогод доказује.</p> |
е затвори у собу где нема нико, или кад је напољу сухо и топло, да се склони у <pb n="155" /> в |
и.</p> <pb n="175" /> <p>Оне јесени кад је Ђурица свршио школу и вратио се кући, решише се да ј |
<p>— Шта знам, оди му буди паметан кад је овако.</p> <p>— То и ја велим.</p> <p>— Оди узми ког |
и живео на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S} Онако исто запуштен, постарио, обрада |
" /> <p>Како је тешко било Видосаву кад је дознао шта је било на Варагића комишању!{S} Неко му |
овица ми је паметан и радник.{S} Ономад је осекао троје виле у шуми и сам подапео и турио да се |
олако и седе до њега.</p> <p>— Ето, сад је све свршено! — рече он полако, не гледајући у њу.</p |
а за главу.{S} Нема више двоумљења: сад је чуо из бабових уста шта мисли о њему и његову раду.{ |
ви одисати на уста.</p> <p>— Уа!{S} Сад је добро! — виче он и трчи онако распојас за јунетом, п |
бабу што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио да је тата радио паметно, п |
ћ уселио се у Микачића кућу.</p> <p>Сад је Витор дошао из окружног суда с табаком у руци, у ком |
је зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и стара за све од најмањег до најв |
нема Бог зна какве штете...{S} И откуд је, онда, распикућа?{S} Тај бабо слуша свет... наше душ |
шко...{S} Он не уме да објасни ни откуд је то што му се чини да је запостављен, понижен и да је |
а и пружи руку..</p> <p>— Узми, за тебе је то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде свилени |
та ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порезу за прошло полгође.</p> <p>Он се |
чио.{S} Он је посејао детелину, од њиве је направио детелиште, са кога ће имати такав принос <p |
ик.</p> <p>— Тако је, господине.{S} Све је тако од почетка до краја.{S} Тако смо рекли и уговор |
е тек сад кад је дошао у овај свет, где је толико очију упрло у њега, непознатог човека!{S} Сад |
се, безбели, <pb n="112" /> смеју: где је то досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла |
И онда Видосав приповеда све редом; где је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто |
ити с овим својим будалаштинама!{S} Где је то још било да се сеје жир?{S} Само луд човек може с |
ј и виче:</p> <p>— Здраво мирно.{S} Где је Витор?</p> <p>— Здраво, како ти?{S} Није ту.</p> <p> |
<p>— Знаш како је, — поче други, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да ка |
ј шевар, то је моје имање.</p> <p>— Где је тај дебели јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест б |
вако дрво, — додаје други.</p> <p>— Где је хасне ту је и штете, — вели трећи.</p> <p>Па полако, |
г’о ти Бог! — разгали се Витор. — А где је Видосав?</p> <p>— На њиви, с радинима.{S} Сад ћу им |
уозбиљи и мало зацрвене.</p> <p>— А где је Видосав? — упита и накриви главу.</p> <p>— Ено га на |
затупи ни његова дугогодишња служба где је имао да издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив |
— Убио те Бог, питај чича-Вићентија где је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <pb n= |
ика, Видосав је отишао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење п |
нашкодити и засадиће је на земљишту где је био стари виноград...{S} А ону голет у брду оградиће |
а ти је пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање?</p> <p>Витор искриви главу још више:</p> |
{S} Ово је круњач, справа јевтина, може је набавити човек обичног стања.{S} Каква разлика, млат |
ни њему ни другоме....</p> <p>Тодосије је дружеван човек и пространије руке од многих домаћина |
како су стари живели.</p> <p>Вићентије је био ћуталица; само је пред Витором био одрешен.{S} Њ |
ош јасније:</p> <p>— Еј, људи, друкчије је мислио Витор.{S} Он је хтео да уведе у кућу радну сн |
шинство над једним толиким имањем, које је бар трп пута веће но њих тројице Ђурковића!</p> <p>— |
ом пође му од руке.{S} Оне младице које је подигао Видосав на <pb n="137" /> својим лејама, пре |
ед очима, како јасно звоне те речи које је чуо пре толико година! ..{S} Данас је прва радост ње |
а, ти си добра татина девојка! — милује је он по образу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баб |
</p> <p>Он каза и како се зове и одакле је, све поименце.</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Даће Бо |
свести но око мог имања.</p> <p>— Докле је то твоје имање?</p> <p>Тодосије се загледа у њега:</ |
, извади врањ, спушта шипку, мери докле је ухватила ракија, чука у бурад, загледа их, разгледа |
је, везе, а у ноћ спава...{S} Мало даље је штала, озидана, пространа и видна, подељена за говед |
се све више шири и бокори.</p> <p>Даље је порадио ово: у врту, поред поврћа, направио је и две |
брате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поносио као јунак кој |
нути вам пажњу на једну прилику која ме је побудила да вам ово напишем.{S} Пре двадесет дана до |
кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да ме не може очима гледати.</p> <p>То |
обичаје у тежачким радовима? ..{S} Коме је на смећи кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи... пам |
окружног суда с табаком у руци, у коме је стајало да га је усинио и преписао му све имање.{S} |
ко за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она није за господу него за сељаке.{S} Ко |
ћинским кућама и зна сваки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Б |
е не сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа и подмлађена.{S} Воденица остаде о |
ницу, лопаре и остало дрвено посуђе, те је све изгледало као смиље.{S} Све ствари нађоше своје |
смрт није одмицала од њене постеље, те је оставила аманет Витору да је не тера већ нек умре у |
ушио... тек у неко доба свео је очи, те је и она заспала.</p> <pb n="129" /> <p>Одспава први са |
.{S} Напољу је било хладно и каљаво, те је поставише у оџаклији.{S} Чича Витор распореди где ће |
кући, што су пуцали гласови по селу, те је свака рђа испирала уста са њима, то је било и стишал |
озге и на њих трпао зелену детелину, те је тако била више изложена сунцу и ваздуху и брже се су |
одосије му додаде потпрашену кубуру, те је опали у вис и огласи селу: прво весеље у Микачића ку |
осав однесе буклију и својим гостима те је и они обредише.</p> <p>Час по час, гости су били све |
ије била богата, али није ни оскудна те је берба ипак била толика да су имали колико им треба з |
азумео шта ти хоћеш и чему тежиш, па те је гледао с неповерењем.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он се за |
ухвати се за очи.</p> <p>Он притрча те је пољуби у руку.</p> <p>После се споразумела и с његов |
окречи оџаклију и набави плаве земље те је одоздо донекле обојадиса, а цигље по ходнику премаза |
а рупчаге и пукотине, донесе иловаче те је наби у оне локве по кући и изравна под.{S} Ружица ор |
кад дође време да те хвали онај који те је до јуче нападао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица |
Њу је Видосав припремао још с јесени те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сеј |
ао да понови њих: призвао је терзију те је скројио ново новцато одело Видосаву.{S} Овај је са с |
у и дељу је донекле, па је даду њему те је он утанча и онда он плете а они гледају.{S} Недељом, |
којој не може буба нашкодити и засадиће је на земљишту где је био стари виноград...{S} А ону го |
ију више но дотадањих година.{S} У вече је било само неколицина из комшилука, а сутрадан су дол |
и размишља: „Овај Дамљан Ружић највише је букао по селу противу тате, исмевао његов рад и свет |
} Тако мисли и тако ради па макар да би је скупље продао у јесен, а јевтиније у пролеће.{S} Даљ |
лако, бабо...{S} Молим те, бабо... теби је одавно нешто криво...{S} Ја сам чуо...</p> <p>— Шта |
осије!</p> <p>— Шта хоћеш више?{S} Теби је савест чиста и мирна, ти њој одговараш и ником више. |
вори, а Тодосије продужи:</p> <p>— Теби је тешко од његовог џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти |
ради воденица преко лета и не заустави је суша и зими док не настану мразеви, он је ту у Јошев |
и замењује мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђурица и Јовица непре |
вара и ћерета, хвата је за колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина |
ле.</p> <p>Затим оде у команду, да види је ли штогод нарезато на њихову кућу, за војску, и увер |
лејама.</p> <p>Кукуруз „американ“, који је најпре сејао:на једној њиви, доношаше му много више |
а и позват у Микачића кућу!{S} Он, који је увек био млађи, сад ће од једаред примити старешинст |
е руке, него да видим баш од онога који је први подигао...{S} Те тако наиђох на Тодосијево имањ |
а ће имати оволике користи од рада који је препочео од Видосава Микачића, кад је на своме имању |
ст и на жалост, сем чича-Вићентија који је из другог краја села, али као добри пријатељи иду је |
есетој години од једног пропасника који је напустио кућу и село и отишао по занату, по жандарим |
шта...</p> <p>Он се развика гласом који је крештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је голи Перовац?{S |
боравио у чаршији и живео на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S} Онако исто запуштен, |
вно постао несносан овај положај у који је стављен доласком Видосављевим.{S} Он му је сад изгле |
те.{S} А највише се занимао у врту који је ове <pb n="68" /> године заградио за читаву ралицу з |
е претресати појединце у селу: те оваки је овај те таки је онај...</p> <p>— Хе, овај свет: неко |
у да му смакнем нови фес!</p> <p>— Каки је клип?</p> <pb n="41" /> <p>— Кочањка с два три зрна: |
Па и кад је трезан, он није онаки каки је био.{S} Све ћути, све замишљен, избегава разговор и |
. — И онда поче причати и дуљијати каки је овај млади нараштај.</p> <p>Чича Витор га прекиде:</ |
о томе шта ће о њему рећи свет!{S} Таки је од младости.{S} Кад што чује о себи неповољно, њега |
а ради... и онда сам себе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га боље познавати него ја...“ </p> |
единце у селу: те оваки је овај те таки је онај...</p> <p>— Хе, овај свет: неко вели ’вако, нек |
ебе кривице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он тера в |
рекне и једну прекорну реч...{S} Шта ли је то било те се толико наљутио!..</p> <milestone unit= |
што није код мобилаца?</p> <p>— Шта ли је то било? — питају се оне, а Ружа само мрда раменима, |
а, Јошевина, Чолопек...</p> <p>— Где ли је се напио оволико? — срете чича Ружицу.</p> <p>Она мр |
и и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, да измишљају најгад |
о три моја ујаковића у Качеру.. најбољи је Видосав... да усинимо њега..</p> <p>Ове му речи и да |
емо Видосава.{S} Од њих тројице најбољи је он.{S} Па његова Ружица, слушала би као роб.{S} Имај |
су двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе посејем свуда око мог имања, па, да Бог п |
стиже им на меру за коњицу...{S} Да ми је одвести ове лудаке да виде како газда Симо подиже за |
нека ради, ако неће нека иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су моја дец |
па се замисли и пита сам себе: „Шта ми је крив тај Видосав?{S} Поштује ме као родитеља, чини м |
а се он смири...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан и радник.{S} Ономад је осекао троје виле у ш |
може даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је сто грехота! ..{S} Не’ш, синко! ..“ — броји старац у |
не ваља...{S} Сад пије сам... и чудо ми је што крије од мене: нашла сам једно чутурче у кревету |
час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како |
p>— Што ли то?</p> <p>— Не знаш како ми је....{S} Дођу ми неке чудновате мисли, к’о да...{S} А, |
— Дела мало и ти провичи....{S} Мало ми је било овамо.</p> <p>Онај се осмехну:</p> <p>— Велиш л |
ни кум Антоније, био је човек и било ми је слатко пољубити га у руку као покојног родитеља...{S |
да ми се не мили живети...{S} Дошло ми је да кидишем на себе!</p> <pb n="101" /> <p>— Опет он! |
ју паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је остављају у кесу, па чувају и сваки дан броје колико |
т принос, а сад, ето, сваке године коси је по пет пута.</p> <p>Сељаци су, изнајпре, радознало о |
ити са овом новом,“ — мисли чича и носи је у сарачану.{S} И тако то стоји годинама и све брњице |
Не можеш је вала онде посејати па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посејати“ |
Нек ти је сретно, дете...{S} И нека ти је проста моја нега родитељска...</p> <p>Ружици лијнуше |
ти ја крив, бабо?..{S} Бога ти, шта ти је?</p> <p>— Шта велиш? — издре се чича и сену очима ка |
<p>— Ја не знам.{S} Молим те... шта ти је?{S} Теби се нешто привиђа.</p> <p>Чича узврте главом |
хартије.</p> <pb n="120" /> <p>— Шта ти је то?</p> <p>Он пружи.{S} Први члан узе хартију, натур |
> <p>— Море, еј Виторе!</p> <p>— Шта ти је? — проговара он и не диже главу.</p> <p>— Оди да ужи |
и тумара по окрајцима.</p> <p>— Шта ти је, Виторе?...{S} Ти данас нешто, као мимо остале дане |
е!</p> <p>Он се одазва:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Немој, море, правити спрдњу од себе!{S} Он |
сије се загледа у њега:</p> <p>— Шта ти је пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање?</p> < |
<p>Видосав узвера:</p> <p>— Ама шта ти је, бабо?</p> <p>— Зар те није срам.... толики човек?</ |
осав да се згране.</p> <p>— Море шта ти је, шта правиш комендије! — Притрча да ухвати оно живо |
/p> <p>— Молим те, бабо, кажи ми шта ти је...{S} Нас свађају душмани.</p> <p>— Душмани!{S} Јеса |
у слабачким и крештећим гласом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати |
ји је крештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је голи Перовац?{S} Где су ти побратими и она голадија |
наједаред подиже главу:</p> <p>— Где ти је Тодосије?..</p> <p>— А што помињеш Тодосија?..{S} Ја |
Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље ти је: покупи своје прње па иди одакле си и дошао.</p> <p> |
и рече дрктавим гласом:</p> <p>— Нек ти је сретно, дете...{S} И нека ти је проста моја нега род |
...{S} Право велиш, чича-Виторе, ово ти је изашло последње вријеме, са овим младим нараштајем.{ |
је ово?</p> <p>— Колир.</p> <p>— Ко ти је ово извезао, Сојка?</p> <p>— Ја сам извезла.</p> <pb |
<p>— Шта је то тако страшно било ако ти је узео старешинство?{S} И зар због тога да се толико з |
од његовог џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти ниси огуглао светску вреву, ниси се још навикао |
сподине Јанићије, та „лења торта“ то ти је једно чудновато замјешателство: разлупају се дванаес |
ако си научио од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти |
ако ћемо...</p> <p>— Седи, бабо, што ти је, — моли га Видосав.</p> <p>Он полако приђе и седе до |
протепа:</p> <p>— Бога ти, бабо, што ти је?</p> <p>Чича седе и стаде млатарати штаком о земљу:< |
S} Боже, како се њима ради!..{S} Што ти је паметан свет, што уме да се свему довије!{S} Ово је |
та и само клима главом.</p> <p>— Што ти је, бабо? — запиткује Ђурица</p> <p>— Нешто си се окари |
ашља суво па ће рећи:</p> <p>— А што ти је тако криво, Тодосије?</p> <p>— Зато, брате, што не г |
</p> <pb n="78" /> <p>— Ћути!{S} Зар ти је до смејања код оваке штете и бруке!</p> <p>— Чудна м |
ачићем он није нигда стао пред суд нити је позвао кмета да им извиди какву потрицу, или штогод |
јој стојаше десет нових дуката и спусти је на сто, на колач.</p> <p>Наста тајац.{S} Чича Витор |
ио ново новцато одело Видосаву.{S} Овај је са својом качарском ношњом: <pb n="32" /> уским чакш |
ули смо за његову кућу.</p> <p>— И овај је вољан човек. али... ето тако...{S} Божја воља...{S} |
штете, и радити ситније послове!{S} Тај је посао подесан за њега, старог човека, који већ није |
век расположена и насмејана.</p> <p>Тај је задовољан с оним што има, а има осредње имање, на ко |
о тој кући и његовом оцу.</p> <p>— Чиј је он? — запиташе сељаци.</p> <p>Капетан вели:</p> <p>— |
Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треба њега да бирате, ви га избе |
м.</p> <p>— То није твој посао.{S} Твој је посао да, ето тако, плетеш тај приглавак, да помажеш |
<p>Он пије, а она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобровољио па прича и заговара је |
мо за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{S} Већ велика девојка, у |
мајку.{S} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{S} В |
ишта и заговара ашчију.</p> <p>Како јој је било тога тренутка!{S} Она није научила да јој рекне |
муке и савила руке око оно деце што јој је пред очима.</p> <p>Сојка је девојка на удају.{S} Изр |
се загвирила у чарапни почетак што јој је у рукама, на иглама, па час гледа у рад, час се осме |
зацрвене се још више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене |
RP19030_C16"> <head>XVI</head> <p>Тежак је дан освитао за Видосава...{S} Онако уморан и изломље |
{S} Скочише обојица и пољубише се! „Нек је сретно!“ једва дочека Тодосије...{S} И вели мој Миле |
мање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је суда и закона..{S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p>— Ка |
прича и ићи ће с колена на колено, док је Србина,</p> <p>— А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, чуо |
навикао је на сиротињу и невољу.{S} Док је био мали, тукли су га газде и псовале газдараце, иша |
детенце ма било као песница...{S} И док је тако обишла све угљеваре, изугризала свакојако корењ |
е преко <pb n="81" /> вотњака.{S} И док је скочио неколико корачаји, смотрио је баба и видео чу |
уд си наумио.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је трампљаваш за |
лим ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, гласа:</p> <p> |
адиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао друкчије него остали сељаци.{S} Он је затекао |
се смеје и благосиља:</p> <p>— Шта вам је; децо, зар немате другог посла но да све испретурате |
ма, звера и промуцује:</p> <p>— Шта вам је...{S} Остав’те ви мене...{S} Носим дрва газда-Милики |
<p>Младић се уозбиљи:</p> <p>— Шта вам је?{S} Шта се смејете?{S} Није тај чича овде.{S} Па и д |
се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви купили“...{S} И још вел |
м замуцну и протепа:</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће!</p> <p>— Није данас долазио |
е.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче објашњавати |
отпоче:</p> <p>— Браћо!{S} Као што вам је познато, данас сам сазвао среску скупштину, да посвр |
видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити, онда, велимо, да ово што |
проносимо рђаву реч но добру.{S} То нам је у крви! </p> <p>— Вала, готово, право велиш, Тодосиј |
ао сам твоју Јошевину...{S} Трампио сам је за Чо-чо-ло-пек...</p> <p>Чича климну главом:</p> <p |
све од најмањег до највећег.{S} Шта им је криво што он тежи бољитку, да има бољу пасмину стоке |
у остали сељаци и обрађивати га како им је радио деда и чукундеда; треба показати нешто савршен |
су ово богати и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примити обележје од овог младић |
се на покровац или зобницу!{S} Тако им је слађе него код куће кад поседају на столице за трпез |
стиже људе који не гледају посла што им је Бог одредио.{S} Али Тодосију тај рад пође од руке и |
ким трговцем из ваљевске нахије с којим је, доцније, имао ваљаних послова и користио и себи и д |
овека,“ сродника своје домаћице с којим је кућу <pb n="12" /> скућио.{S} Он ће с новом снагом п |
доносила свеже воде те се умивао, затим је лезао, устајао, пушио... тек у неко доба свео је очи |
а Тодосије наздрави домаћину.{S} Затим је обдарише сви па поседаше.{S} У том дође Видосав те с |
, гледна, пуних и ведрих образа.{S} Чим је подевојчила и одвела на један сабор, почеше се јавља |
<p>Тодосије Дмитрић смотрио Витора чим је ушао у детелиште, али му није хтео прићи до неко доб |
шао.{S} По једну носи у џепу увек и чим је беспослен, он је раскрили и гледа у њу... „Како су д |
p> <p>Видосав је то испричао Витору чим је дошао кући.</p> <p>— Тодосијева посла! — смешка се б |
ешинство.</p> <p>Видосав Ђурковић родом је из Качера, из једног села у планинском пределу под Р |
зивао да зна и две у накрст.{S} При том је био стидан и образит као девојка.</p> <p>Какав је он |
е у месец дана и овесели се, а сутрадан је као девојка: гледа преда се и стид га је што је урад |
за греду.</p> <pb n="9" /> <p>Сутрадан је освитао празник.{S} Чељад су била сва код куће.{S} П |
а и орна.{S} Кад би време за сејање, он је поора и посеја овас, али поретко, како нико не сеје. |
необично...“ Увек, кад је код куће, он је весео, разговоран, распитује <pb n="95" /> за све па |
суша и зими док не настану мразеви, он је ту у Јошевини: прима жито те меље, узима ујам, причу |
носи у џепу увек и чим је беспослен, он је раскрили и гледа у њу... „Како су дивне слике!{S} Ка |
фамилијом.{S} Али му је срце празно, он је невесео и нерасположен.{S} Прва радост у дому, није |
је Видосав паметно радио и сви веле: он је паметан човек...{S} Само што веле: шта би од оног чо |
умем вам казати какво је то дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ |
<p>Али најтеже му је због баба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једи |
ћа...{S} Његово имање... и све...{S} Он је влас’ан да уради шта хоће...{S} Само не ’вала му што |
ам као кума па да вајдим од ње...{S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он ће ме натерати да једног да |
арцу... „Нема га... не чује се...{S} Он је ту, негде...“ извири се она.{S} Али у том сену цигар |
Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он је добар радник, није се нигда извлачио од рада.{S} Как |
ко се може наћи и у стотину ђака.{S} Он је без срестава за школовање, па ипак неће да одмакне о |
је где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по н |
што се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе водио рачуна и раније и ништа није могло изма |
ју је, у истини, омилео овај рад.{S} Он је убеђен да је дужност разборита човека да се усавршав |
ли се и распитивали о свему томе.{S} Он је избегавао у тим приликама и очекивао је док се покаж |
радом су се отимали од немаштине.{S} Он је увек први на послу, а последњи се враћа.{S} Свуда су |
у полако приђе руци и поклони се.{S} Он је само погледа и мрдну главом.</p> <p>Она стаде као пр |
капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовно похађао школу и био слободан и отресит.{S} Ч |
к достојан да га очински пригрли.{S} Он је био скроман и разборит, притом зрео и личит човек: в |
едао друкчије него остали сељаци.{S} Он је затекао у Витора четири краве музаре, мале буџуље, д |
о Моравац од кога је и то научио.{S} Он је посејао детелину, од њиве је направио детелиште, са |
, људи, друкчије је мислио Витор.{S} Он је хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће га слушати и |
није, на шта ће се угледати свет.{S} Он је то видео у свог некадањега газде Сима Моравца и њего |
механска врата Тодосије Дмитрић.{S} Он је био у својој соври са својима, и сад се спремио да и |
хајде код адвоката у канцеларију.{S} Он је мајстор од свога заната, има све законе и зна све па |
његову маленом и забаченом селу.{S} Он је тако научио читати и писати, умео је зготовити леп р |
рицу?</p> <p>Он избечи очи.</p> <p>— Он је отишао од куће, — рече и глас јој задркта.</p> <p>Он |
једно и то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланеног пла |
ењи, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђу |
S} Неко му је доказао сутрадан све и он је одмах отишао Тодосију да од њега чује праву истину, |
етан свет у другим местима...{S} Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погледа он с |
шта то ради посинак Виторов.{S} Али он је знао шта је радио: тако је радио и Симо Моравац од к |
да несумњива.{S} Већ у другој години он је његову ливаду косио четири пута и имао богат принос, |
рже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у пластове и сена као и остало сено.{S} Док ни |
у више но код куће.{S} Као инокосник он је држао и слугу и надничаре, кад му затребају.{S} Док |
вет може говорити шта хоће...</p> <p>Он је гледа закрвављеним очима, гледа задуго, па напослетк |
буклије, па га опет настаде.</p> <p>Он је, у старој кући имао своје госте:{S} Филипа Перића, М |
тати и ухватити лето за крај.</p> <p>Он је, у истини, имао планове како ће уредити имање, али и |
</p> <p>— Да се умијеш, бабо.</p> <p>Он је погледа, али некако необично и страшно, као да се бо |
<p>Иде путем журно, а у себи броји: „Он је крив за све ово...{S} Како је радио онако ће му и би |
поверењем продусрео Видосава.{S} Требао је да му остави одрешене руке нек ради како <pb n="85" |
S} Сад, кад се вратно из суда избегавао је да се с киме састане...{S} Шта би имао да прича?{S} |
се чича постарао да понови њих: призвао је терзију те је скројио ново новцато одело Видосаву.{S |
је избегавао у тим приликама и очекивао је док се покажу корисни плодови његова рада, па да ту |
и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу и писаљку па се чешће забавља ти |
моран и изломљен од неспавања, прилегао је пред саму зору, али није ока свео...{S} Опет бриге и |
и у доказивање и објашњавање.{S} Слегао је раменима и рекао: — Разумем, бабо...</p> </div> <div |
ештали у салашеве, његов кукуруз стигао је тек за пурењаке.{S} Као за <pb n="84" /> пакост, те |
од педесет и неколико година, изгледао је још младолик и држећи.{S} На његову високом челу и о |
лином.{S} Он ју је косио у време, држао је у откосима дуже но обично ливадско сено, да се добро |
еког новог семења.</p> <p>— Јес’, сејао је и то.</p> <p>— Паметно ради.{S} А ми знамо да је он |
н смео поверити своје имање.{S} И рекао је да нема радника човека у нашем селу.</p> <p>— Чудно |
>Видосав је одрастао по служби, навикао је на сиротињу и невољу.{S} Док је био мали, тукли су г |
репио.</p> <p>Од како зна за се навикао је да осване и омркне на послу и да му је све урађено н |
{S} На пример:{S} Витор Микачић навикао је да продаје пшеницу уз Часне Посте.{S} Он држи да је |
на души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветити.{S} Увео је |
ва.{S} У груписаном имању око куће имао је довољно земље за сваковрсне усеве, и једну њиву, кој |
..{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећете људи, то је човек, онај исти Вид |
>— Ама да видиш сијасета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S} Тодосијева јунад провалила ограду, |
у рад напредује.</p> <p>Чича Витор имао је и даље сталне помагаче и забаву у својој дечици:{S} |
вадско сено, да се добро осуши.{S} Знао је да је не треба много превртати, јер се превртањем об |
на лаку страну, а како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p> <p>Уб |
као о светоме.</p> <p>Чича Витор дознао је за ову мобу, пошто је сазвата, и није му било право |
рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу изабрао је срез за питомца.“</p> <p>Он стао, укочио се и колута |
е се јављати никоме од познаника; хитао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} |
Видосав је упамтио ове речи... и настао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</p> <p>Бил |
Онакав радник тражи парника... одрастао је по домаћинским кућама и зна сваки ред.{S} Лепе је на |
у кућу и већ постао досадан.{S} Осећао је да је запостављен, понижен, да је, здрав и прав, доб |
"71" /> реч за свога посинка.{S} Причао је свуда како је задовољан и како сад зна што живи.</p> |
сли се: шта ће рећи бабо?..{S} Испричао је негде да ће на јесен направити једну велику шталу за |
имаде да унесе нешто ново у село: нашао је да је практичније сејати бели кукуруз „американ“, не |
и су га газде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, спавао на дугим зимским ноћима у слам |
p> <p>Видосава обузе зла слутња: отишао је на детелиште...{S} Скочи брже и оде преко <pb n="81" |
волики свет сазват.{S} Али, ипак, дошао је <pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те |
ово напишем.{S} Пре двадесет дана дошао је у нашу школу један младић из вашег среза и изјавио ж |
јес’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у многоме не зна |
а изберете.{S} Не умем вам казати какво је то дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што се та |
је Видосав.{S} Ово је његово дете, ово је његова радост.{S} Да је среће, као што није, па да о |
>— И још веле: нико у селу не зове: ово је на, пример Јошевина чича-Виторова, него Видосављева. |
вет, што уме да се свему довије!{S} Ово је круњач, справа јевтина, може је набавити човек обичн |
<p>— Докажи!</p> <p>— Докажи ти!{S} Ово је моје од девендела!</p> <p>— Ти си то приграбио, али |
</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} Ово је болест: надун.</p> <p>— Знам да је тако, чим се наду |
треба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ово је његово дете, ово је његова радост.{S} Да је среће, к |
осав притрча те га загрли.</p> <p>— Ово је мој најбољи пријатељ у селу,. „ то јест... што ’но в |
к ослушкиваху шта ће рећи.</p> <p>— Ово је текао Витор Микачић, а није село!{S} Не’ш, синко, ку |
и саборима и хвалио се иза гласа: „Ово је ној посинак, братић моје покојне Руменије.“</p> <p>И |
нде у десно!</p> <p>— Није истина, него је био онде у лево!</p> <p>— Јест, онде!</p> <p>— Докаж |
...{S} Није се ни он научен родио, него је препочео од другога... то што ради он, ради паметан |
тимања, Витор би пре узгубио главу него је коме уступио.{S} А то није Бог зна какво имање: једа |
к.</p> <p>Служећи по туђим кућама много је штошта видео и научио што нису знали његови у кући, |
енима...{S} Па додаде:</p> <p>— И много је љут, бабо...</p> <p>— Како... по чему?</p> <p>— Намр |
>— А, не! — прекиде председник. — Друго је „комис-прот“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе, а ни |
млађим.{S} Ко ништа не принови, провео је век узалуд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радн |
устајао, пушио... тек у неко доба свео је очи, те је и она заспала.</p> <pb n="129" /> <p>Одсп |
и неће му се душмани осветити.{S} Увео је у кућу зрела и паметна човека,“ сродника своје домаћ |
не треба да стоје беспослене.{S} Видео је од Пере чика-Рајина, да и он има своју овцу у задруж |
о постићи Видосав на своме имању, желео је да постигне он, уз његову припомоћ.</p> <p>Али ево ј |
јицу Видосав је позвао на славу и желео је да их тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се |
местио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слободнији.</p> <p>— |
ови, провео је век узалуд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радник те му нема парника, и онд |
Он је тако научио читати и писати, умео је зготовити леп ручак који би смео и пред господу изне |
већ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али...</p> <p>Ово пусто „али“! ..{S} Што го |
.</p> <p>То је било пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту |
А његов отац, покојни кум Антоније, био је човек и било ми је слатко пољубити га у руку као пок |
> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је то било на састанку?</p> <pb n=" |
и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи што у друштву ћуте, шарају очима и хват |
н?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био је земанле ено онде у десно!</p> <p>— Није истина, него |
ељаке.</p> <p>У току тога времена добио је велики број пријатеља у селу, који су га искрено пре |
иву час кући.</p> <p>За тај дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје, да месе хл |
дио ово: у врту, поред поврћа, направио је и две велике леје и посејао некакво семе као сочиво. |
јачу храну у себи.{S} Доцније, направио је нарочита сушила, која су изгледала као розге и на њи |
та је то научио од Сима Моравца и радио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно. |
Тако је и било.{S} Млади ратарац усадио је у душу детињу чежњу за науком и напретком и показао |
се отима за то.{S} А оно што има уредио је како је умео: груписао њиве за себе, истребио ливаде |
ати.{S} Више пута, радних дана, заводио је друштво у неко доба ноћи кући, те су пили у оџаклији |
њива код куће.</p> <p>Ове новине уводио је постепено, тихо, без ларме и разметања са својим зна |
опет би пио.{S} То је већ било: одлазио је рано од куће, тог дана није ту попио ни једне чаше, |
<head>IV</head> <p>Витор Микачић опазио је да му је посинак достојан да га очински пригрли.{S} |
> <pb n="50" /> <p>Чича Витор уобичајио је да увек на Ваведеније иде цркви, на причест.{S} Кад |
њихову кућу.</p> <p>Тај момчић одвојио је, збиљски, од свију вршњака у његову селу.{S} Како ко |
како ће му испасти за руком.{S} Наумио је да пријатно изненади и своје укућане и пријатеље и с |
о једно на друго...{S} А све то искупио је, којекад, чича Витор Микачић.{S} На пример, иде он п |
а Витор је радио свој посао.{S} Остарио је добро и мало се погрбио, али није попустио у раду и |
, направио једну трлу од чатме и покрио је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да се привремено скло |
ок је скочио неколико корачаји, смотрио је баба и видео чудо што није досад било: чича Витор за |
ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио је још поодавно да је све хладнији и неприступачнији... |
ог зимњег вечера (Витор Микачић упамтио је то вече) седели су у старој кући крај огњишта.{S} На |
е било у чаршији, он клону.{S} Напустио је рад, није ни вечерао.{S} Она му је доносила свеже во |
бледушкав, али здрав и окретан.{S} Учио је два разреда основне школе па је напустио.{S} Школа д |
ма у слами и сену на шталама.{S} Научио је на сиротињу и није сазнао ни за какав рахатлук.</p> |
, науке ми!</p> <p>Мало доцније наручио је код сарача две чантре од телећака, беле и рутаве, и |
чи на њега и пратимо му сваки корак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се састаје, шта говори? |
ође дотле? — мисли она и размишља. — Ко је крив?{S} Бабо криви Видосава...{S} Шта има при њему |
ривредимо нашем домаћину...</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Људи се окретоше:</p> <p>— Тодосије Дмитр |
ово и скућио, брате...</p> <p>— А да ко је други но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој прико, не |
>Дружи се са свима поштеним људима и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад |
све, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треба њега |
се узврпољи.</p> <p>— А ми сви знамо ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па продужи:</p> <p>— Ш |
p>Кад где изађу заједно, одмах видиш ко је старији и како је међу њима.{S} Он увек пропушта баб |
га засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, намести у хлад или под трем у вајату, а ако је |
ну травку У руци.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све тако као што ти кажеш, онда што ми ниси раниј |
, загледа их, разгледа обручеве.{S} Ако је где овлажило између дуга, он замазује лојем, скида и |
а гоним, само му не дам овласти.{S} Ако је крив он, нису крива деца и није крива Ружица.{S} Ако |
вају да свет прима што је добро.{S} Ако је он стар, није паметнији од целога света.{S} Нашто би |
а они отпочну претресати:</p> <p>— Ако је тражио, јес’ се и намерио на кога треба.</p> <p>— Ви |
сти у хлад или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце |
ицом.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако је врећа од десетак ока, они зачас закуче кантарским ку |
е да чује ни за какав разговор, или ако је саслуша, не признаје ништа.</p> <pb n="152" /> <p>Ка |
аци, који су се борили са Турцима, како је Краљевић Марко био велики јунак, па Милош Обилић, Бо |
разеви уорили земљу те се просипа, како је воћка напупила не може красније бити и да ће година |
14" /> да има на чему развити рад, како је он то видео у толико имућнијих људи.{S} И тада му бл |
...{S} Причају како је лепо време, како је била топла Међудневница те су кукурузи узрели као ко |
лику рупу и у њој справљати ђубре, како је чуо од учитеља кад је једног дана <pb n="104" /> при |
> како је липсало јуне у детелини, како је упропастио њиву кукуруза што је сејао семе што не зр |
је ко поорао, повлачио, заградио, како је ономе преплануо овас...</p> <p>Тако је навикао, а шт |
ца те су кукурузи узрели као кост, како је, не знам које године, пала слана пре Мале Госпође и |
.{S} Никад га нисам оваког видела: како је страшан, како гледа необично...“ Увек, кад је код ку |
међу пријатељима својом вештином: како је умео склонити продавца да то баш њему прода.{S} Од т |
рно и разговарају тихо и одмерено: како је клас једар, сноп ће дати три оке, а крстина педесет |
то је досад приметио:<pb n="99" /> како је липсало јуне у детелини, како је упропастио њиву кук |
ну:</p> <p>— Ружице, шта ти би!{S} Како је то дерњање?{S} Ниси ти дете!</p> <pb n="135" /> <p>З |
да му одмах преда старешинство!{S} Како је тешко наћи се у таком положају!{S} Али најтеже му би |
роји: „Он је крив за све ово...{S} Како је радио онако ће му и бити...{S} Њему је пречи Тодосиј |
наука, ту разговор и пошалица.{S} Како је то лепо!{S} Благо њима! ...</p> <p>— Шта ти ту радиш |
ег од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Како је оно онолико пријатељство с Тодосијем?</p> <p>Витор у |
Витор избегава да прича.</p> <p>— Како је било!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има кривиц |
свога посинка.{S} Причао је свуда како је задовољан и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је |
селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што су препочели из д |
на у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Витор предузео старешинство, тај човек не може |
треба да је толико паметан да зна како је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе које се |
<p>Декламује са произношењем гласа како је учио у школи, па се занео и заборавио те виче да се |
је одсео, и ту, на тенани, оприча како је у ратарници: како живе, шта уче, шта раде, шта има т |
их школа?</p> <p>Он му исприча све како је учио и шта је изучио.</p> <p>— С толико науке могао |
ћи.</p> <p>Празнике пропратише све како је уобичајено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у очи Б |
:</p> <p>— Каже побратим Мијат све како је било: бабо одранио јутрос у суд... и тамо викао и де |
на среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како је то било!</p> <p>Чича Витор избегава да прича.</p> <p |
о и себи и другима, а људи се чуде како је смео прићи човеку кога пре није ни чуо ни видео.</p> |
научио од Сима Моравца и радио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно.</p> <p> |
за то.{S} А оно што има уредио је како је умео: груписао њиве за себе, истребио ливаде, очувао |
камен...</p> <p>И тако се извирује како је ко поорао, повлачио, заградио, како је ономе преплан |
залуд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радник те му нема парника, и онда би рекао: „Нема у |
једно, одмах видиш ко је старији и како је међу њима.{S} Он увек пропушта баба напред и иде скр |
ни шта је урадио што није ваљало и како је то утицало на баба и остале...{S} Погледа за њим под |
то бабо није дозволио тати да ради како је започео, па би видео докле би досад дотерао?{S} Зар |
или да му извуче коју реч да види како је још беднији но што је слушао.{S} Па има их који њему |
а, — вели Видосав и у себи се чуди како је слободан овај Тодосије.</p> <p>— Ја велим: баш хоћу |
о с леве.</p> <p>Ружица их послужи како је у реду, принесе јело, па оде у оџаклију, у подрум, у |
т ни сиромах; не умем ти ни казати како је у нашој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p> <p>Он му каза.</ |
е до ситница.{S} Па после прича он како је некад било, какве су цене биле, шта је најбоље прола |
</p> <pb n="151" /> <p>Не зна бабо како је њој; њу тешка брига мори за Видосавом.{S} Што је бил |
дали дреку на њега, он би продужио како је почео и много би штошта ново увео, и за неколике год |
n="134" /> ум дођу, али биће онако како је опредељено...</p> <p>Она ломи прсте и чепкори.{S} Ви |
ега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навикао.{S} Свака новина у његовој кући, то му је ка |
совра и људи седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више совре, ну |
а до њих и разговара...{S} Причају како је лепо време, како је била топла Међудневница те су ку |
лимовима и шареницама и намести их како је у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка, у лепом празничн |
</p> <p>— Што ’но веле, бабо, знаш како је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја са |
где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако ни овако...{S} Здрав си |
’те... служите се!..</p> <p>— Знаш како је, — поче други, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш к |
еш.</p> <p>— Није, вала, него знаш како је...</p> <p>— Море, баталите то!{S} Хајде да пијемо ра |
<p>— Како је било!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</p> <p |
<milestone unit="subSection" /> <p>Како је тешко било Видосаву кад је дознао шта је било на Вар |
сити туђе на својим леђима.</p> <p>Како је све дивно и уређено што је под његовом руком!{S} Чин |
сет ока млека ни дан, најмање...{S}Како је лична, да се поносиш њом...{S} Ова клемпава свиња пр |
без старог масла, па ејвала му!{S} Лако је сести за готову совру као ово ми овде, код овог наше |
укућане и пријатеље и све село.{S} Лако је руковати имањем овако како рукују остали сељаци и об |
ожеш, бабо, како хоћеш...</p> <p>— Лако је се растрти на моме имању! — дрекну чича толико, да з |
и.</p> <p>Он маше главом:</p> <p>— Лако је за мене...{S} Лако ћемо...</p> <p>— Седи, бабо, што |
ти каже да ниси ти текао?</p> <p>— Лако је открчити моје имање и моју замуку, па узјати хата од |
стече он, па нек уситњава, а овако лако је доћи на готово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да |
Да чује бабо, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— А што је љут?</p> <p>— Шта зна |
знаш, Виторе.{S} Како ти наредиш онако је најбоље!</p> <p>И пређе, у памети од онога дана кад |
енцетом.... „Боме како ти наредиш онако је најбоље...{S} Да сам тобом ја не би’ узела никога из |
ш... не знаш ни ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што ви велите.</p> <p>— Озбиља те питам.</p> <pb |
в.{S} Али он је знао шта је радио: тако је радио и Симо Моравац од кога је и то научио.{S} Он ј |
</p> <p>— Е, за то ти хвала! ..{S} Тако је! ..{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>— Море људи, глајт |
дошао и изјадао све муке своје.{S} Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избег |
ишта довео на домаћинско имање.{S} Тако је то: како семе сејеш онако ти ниче: сејеш жито, жито |
би па да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако је, брате!</p> <p>— А не да се скупљамо да доколичимо и |
... и да пропаде с главе.</p> <p>— Тако је, брате...{S} И шта да му кажем <pb n="103" /> на то? |
аља! — смеје се Тодосије.</p> <p>— Тако је! — додаје Мићо.</p> <p>Видосав продужи:</p> <p>— Ја |
тако? — упита председник.</p> <p>— Тако је, господине.{S} Све је тако од почетка до краја.{S} Т |
њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је свако његово чељаде лепо одевено као из највеће газд |
је ономе преплануо овас...</p> <p>Тако је навикао, а што је навикао држи да је најбоље и да не |
празника састану у вароши.</p> <p>Тако је и било.{S} Млади ратарац усадио је у душу детињу чеж |
е згледаше и сашапташе:</p> <p>— Колико је то гроша? — пита Јовица Ђурицу.</p> <p>Овај му каза. |
меша се у Ружичин посао.{S} Пита колико је нахватала скорупа, како се сири млеко, да није мрс п |
имати мере, треба радити онолико колико је човеку потребно за живот, да не би оскудевао и живео |
unit="subSection" /> <p>И, доиста, било је као што је Тодосије казао.{S} Витор је ћутао неколик |
ихнога доласка у његову кућу...{S} Било је то једног празника.{S} Дан ведар, сунце одскочило, а |
ојми да каже, па застаде:</p> <p>— Било је нешто, али бојим се...</p> <p>— Чега има да се бојиш |
скинуто с реда.</p> <p>Тако нешто било је и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са кукуруз |
да се ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, мале свађе, чича Витор се мрштио, гунђ |
смеђим брковима и реткој коси, оставило је време незнатне белеге старости, али поуздан поглед и |
d>XI</head> <p>На имању „Јошевини“ ишло је све по старом.{S} Видосав није ни покушавао да ту за |
<head>IX</head> <p>У Микачића кући ишло је све како треба.{S} Летина није била богата, али није |
одно у очи.</p> <p>У Микачића кући ишло је и даље све својим редом...</p> <p>Пред Божић насташе |
атра овај непознати свет.</p> <p>„Дошло је време да се кида...{S} Кипело, кипело и прекипело... |
</p> <p>Вићентије је био ћуталица; само је пред Витором био одрешен.{S} Њему би причао све што |
граду од живог трна.{S} Бог и душа, оно је паметно!</p> <p>Ђурица слеже раменима и оћуткује.</p |
агородне воћке, подизати шуму и корисно је употребљавати, и таке науке што користе сељаку.{S} В |
ако му је причао ратарац. „Та школа, то је, сигурно, велика зграда, као онај конак у вароши на |
је свака рђа испирала уста са њима, то је било и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука, |
Другим речима, господине Атанасије, то је „комис-прот“.{S} Моја Полексија...</p> <p>— А, не! — |
И имао је коме!{S} И видећете људи, то је човек, онај исти Видосав!</p> <p>— То и ја велим! — |
исли: „Шта ли то разговарају о мени, то је нешта неповољно“.{S} Насмеје ли се ко у његовој близ |
г јасена, што се наднео у мој шевар, то је моје имање.</p> <p>— Где је тај дебели јасен?</p> <p |
<p>— Бога ми јес’!</p> <p>— Па кажу: то је село мимо остала села!</p> <p>—- Посилили од богаств |
сава и огласио га за распикућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања...{ |
:</p> <p>— Ти гледај своја посла.{S} То је моја брига.</p> <p>— Кад се то чује по селу...</p> < |
бела врана међу осталим сељацима.{S} То је чича Витора боло у очи натерао га је да се понови.{S |
аш да ја сад не идем на састанке.{S} То је Видосављево.</p> <p>— А знаш ли да је он био тамо?</ |
Видосав се упознао са Тодосијем.{S} То је било случајно.{S} Видосав је био у њиви, нешто успре |
ашао ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ било: одлазио је рано од куће, тог дана није ту |
дну велику шталу за крупну стоку.{S} То је видео у Сима из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а |
е да изда тапију Јанку Марковићу.{S} То је тај Витор Микачић, ја га лично познајем од пре триде |
ређени дан доласка у њихову кућу.{S} То је био подједнак удар и за Витора и за његова посинка.. |
е његов син.</p> <pb n="173" /> <p>— То је красан младић!</p> <p>— Најбољи ђак!</p> <p>— Дарова |
и треба да се поносиш тиме!</p> <p>— То је реткост!</p> <pb n="174" /> <p>— Да је други на твом |
ту, он би играо од радости!</p> <p>— То је срећа за твоју кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не |
ош Обилић, Бошко Југовић...</p> <p>— То је оно што се пева уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јест |
њом се надвирише и мешаје.</p> <p>— То је бабо!</p> <p>— С неким говори!</p> <p>— С неким се и |
оју страну долази та варош.</p> <p>— То је добра школа?</p> <p>Он се осмехну:</p> <p>— Како за |
ељаци.</p> <p>Капетан вели:</p> <p>— То је све, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај млади |
S} Док ће један подвикнути:</p> <p>— То је син оног онде! — и пружи прст на шупу капетанову.</p |
се само смешкао слежући раменима, а то је, од прилике, значило ово: „Дао сам ти имање у руке п |
с тим човеком седне и коју попије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим приликама: кад иде < |
да не остане беспослено земљиште, и то је питање скинуто с реда.</p> <p>Тако нешто било је и у |
а ради као што су му стари радили, и то је све.{S} На том имању њиве су без изора.{S} Можеш их |
прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако п |
терет на мене, стара човека.{S} Ето то је, није ништа друго, — смејури се старац и граби да ча |
све изглади што је међу њима.</p> <p>То је било пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и |
одстојању по крају дворишта.</p> <p>То је дом Тодосија Дмитрића првог суседа Виторова, човека |
век марама и по нека књижица.</p> <p>То је можда једини ђак из тог села који се и по свршетку ш |
многу новину што раде паметни људи. „То је пркос, смејање у очи, пир пакости над мојом несрећом |
тимо му сваки корак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се састаје, шта говори?{S} Што те се ти |
се, јеси чуо, увалио у овако имање, што је... јеси чуо... реткост... то јес’ овако имање Виторо |
до мене.</p> <pb n="148" /> <p>Али, што је било, било, мани ме, брат-Радојица!</p> <p>Чича Радо |
упаше боцу, татулу и дивљу паприку, што је све расло и бујало но окрајцима иза грађевина....{S} |
у тешка брига мори за Видосавом.{S} Што је било сукоба у кући, што су пуцали гласови по селу, т |
то, море! — виче домаћин.</p> <p>— Што је било, било! — додају други.</p> <p>— Ето, и за тога |
<p>Видосав слеже раменима:</p> <p>— Што је дао Бог, бабо...</p> <p>— Хвала!{S} Свега задовољно! |
о овас...</p> <p>Тако је навикао, а што је навикао држи да је најбоље и да не може друкчије ни |
И онако је љут на тату.</p> <p>— А што је љут?</p> <p>— Шта знам ја што је љут.</p> <p>— Шта м |
Витор опет мрдну главом на Видосава што је значило: није овде место да се о томе говори.</p> <p |
о иза других, да за свог века очува што је наследно и да штогод привреди и прикупи како ће што |
арим у пола трулим бадњем.{S} Свега што је, ту у близини, направио једну трлу од чатме и покрио |
и, како је упропастио њиву кукуруза што је сејао семе што не зре, како набавља стоку која није |
А што је љут?</p> <p>— Шта знам ја што је љут.</p> <p>— Шта му је тата учинио?{S} Да чујеш ти |
ли све то није ништа као ова невоља што је он пошао низбрдицом.{S} То нико не види као што она |
и тиме онемогућавају да свет прима што је добро.{S} Ако је он стар, није паметнији од целога с |
.</p> <p>— Реци ми: јеси ли ти крив што је он онако порадио с тобом?</p> <p>Он се мучи, мрда ус |
рост...</p> <p>И ту поче ређати све што је досад приметио:<pb n="99" /> како је липсало јуне у |
био одрешен.{S} Њему би причао све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од он |
" /> <p>Чича-Витору је објаснио све што је порадио.{S} Клео му се свим на свету да овако раде д |
Мораве и да је самоучки научио све што је тај школовани тежак знао.</p> <p>Како се обрадовао к |
/> <p>— Ти си рад да постигнеш све што је добро?</p> <p>— Јесте, Тодосије!</p> <p>— Шта хоћеш |
евојка: гледа преда се и стид га је што је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{S} И сви њ |
е се боји онога што се увек смеши и што је увек развучених уста, као овај Тодосије Дмитрић.</p> |
га и задовољити, нек се све изглади што је међу њима.</p> <p>То је било пред вече.{S} Опазо је |
се сутра изделе и нека сваки одвоји што је његово, ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ де?< |
нило му се да су му сељаци завидели што је дошао до тако груписаног имања појевтино, па се поно |
S} Зар то није боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису надали дреку на њега, он би продужи |
и ово! — рече му и даде неке ствари што је покуповао.</p> <p>Господин иде напред а Видосав за њ |
д његова посинка, покајао се у души што је с неповерењем продусрео Видосава.{S} Требао је да му |
е здравље?{S} Теби да говори и онај што је негда био негде накакав „златоуст“, па не би могао у |
lestone unit="subSection" /> <p>Тек што је, по Божјој судби, издато подушје Виторовој Руменији, |
одну земљу од поплаве...</p> <p>Тек што је почео размишљати како ће то извести, кад почеше допи |
рацима кући Тодосијевој.</p> <p>Тек што је прешао преко вотњака, а чу се Тодосије:</p> <p>— Зар |
метити на чича-Витору да се покајао што је урадио.{S} Могли су га дирати јавно и оговарати за л |
ction" /> <p>И, доиста, било је као што је Тодосије казао.{S} Витор је ћутао неколико дана, па |
ађена.{S} Воденица остаде онако као што је и била: мала, од брвана, тесна и сниска, покривена п |
у.{S} Види се да је тата имао право што је радио.{S} Тата је то научио од Сима Моравца и радио |
то је сазвата, и није му било право што је оволики свет сазват.{S} Али, ипак, дошао је <pb n="8 |
0_C8"> <head>VIII</head> <p>За чудо што је Видосав много разбирао о томе шта ће о њему рећи све |
сле дваестину година, сем то толико што је притврдио ограде и причувао шуму да се не сече и да |
реч да види како је још беднији но што је слушао.{S} Па има их који њему у пркос хвале Видосав |
</p> <p>Како је све дивно и уређено што је под његовом руком!{S} Чини ти се да свака ствар друк |
ина рода.{S} Куражило га је само то што је видео да су многи разборитији сељаци дошли до уверењ |
е с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и стар |
читао, разгледао, размишљао о свему што је у њима нашао.{S} По једну носи у џепу увек и чим је |
м.</p> <p>— Шта си ти оном Микачићу што је заоравао детелину?</p> <p>Он му исприча све.{S} Рата |
редом па узе служавник и послужи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S} Служи |
олазиш, брате...{S} Само да сачуваш што је он стекао, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да г |
јволи да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако двојица на путу разговарају и гледај |
ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{S} Тако је био љут и |
Чича Витор дознао је за ову мобу, пошто је сазвата, и није му било право што је оволики свет са |
видео, шта је с ким разговарао и пошто је шта на пијацу.</p> <p>Чича Витор гледа преда се, кљу |
па се налазио код куће...</p> <p>Пошто је посао био распоређен, он није имао шта да ради.{S} П |
p>— А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, чуо је од његовог баба.</p> <pb n="157" /> <p>— А зна ли то |
ке нек ради како <pb n="85" /> зна, јер је сваки почетак тежак и у сваком раду може бити и неус |
свему.{S} Њега боли срце за татом, јер је уверен да је радио како ваља.{S} То му признају први |
а тај посао није му требао мајстор, јер је он то радио уз мајсторе по служби и зна како шта тре |
је као што је Тодосије казао.{S} Витор је ћутао неколико дана, па се опет одобровољио.{S} Нити |
="145" /> да то није истина.{S} А Витор је изјавио пред судом да је то све истина: и да си проп |
а ту заводи нове обичаје.{S} Чича Витор је наставао код воденице, притврђивао брану на јазу, уз |
помагали колико су могли.{S} Чича Витор је наточио чутуру ракије и носио на њиву те нудио возио |
е све како је уобичајено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и вика |
ода него од „осмака“.</p> <p>Чича Витор је овај Тодосијев рад разумео као инат и још се више љу |
на добро његове куће.</p> <p>Чича Витор је извео читав план за будући живот.{S} Старешинство пр |
и био узалудан посао.</p> <p>Чича Витор је радио свој посао.{S} Остарио је добро и мало се погр |
ом водом и воденицом.{S} То имање Витор је купио у тридесетој години од једног пропасника који |
{S} Изгубљен човек!...</p> <p>— И Витор је красан човек!...</p> <p>— Нема онаког домаћина, мој |
у до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p>Витор је становао ту више но код куће.{S} Као инокосник он је |
евао и живео на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што више, а Тодосије <pb n="21" /> је з |
е је чуо пре толико година! ..{S} Данас је прва радост његова, а њега нема да ужива у тој радос |
ам ја... није данас тај дан...{S} Данас је причес... још по неку па кући, да положимо стоци и п |
, а капетан оде на свој посао.{S} Данас је сазвао среску скупштину да посвршава најнужније посл |
а Витор се узодао и узнемирио.{S} Данас је весеље у његовој кући, прошевина његове унуке Сојке. |
се нађе, да не досађује посинку.{S} Врт је најпријатнија забава староме човеку да ту плеви, зал |
е срамота носити своје и искрпљено, већ је срамота носити туђе на својим леђима.</p> <p>Како је |
ље, домаћин не продаје нову ракију, већ је саспе у бурад па јој чека цену и тако стоји док не р |
ир пакости над мојом несрећом!{S} Какву је новину донео у село?{S} Сеје семење које није за наш |
{S} Док није навикао стоку на њу, он ју је мешао са обичним сеном и тако измешану давао те му с |
тупати са покошеном детелином.{S} Он ју је косио у време, држао је у откосима дуже но обично ли |
Жива била, Ружице! — рече онако како ју је увек предусретао и отпоздрављао.</p> <p>Она се поизм |
estone unit="subSection" /> <p>Тодосију је, у истини, омилео овај рад.{S} Он је убеђен да је ду |
елу, у плавкастој извезеној сукњи, коју је сама ткала и шарала, у тесном чошном јелечету, са св |
е његова, да с ње збира ону корист коју је давала од вајкада, да ради као што су му стари радил |
воје околине, одведе га у механу у коју је одсео, и ту, на тенани, оприча како је у ратарници: |
у пругасту шару на чађаву дувару у коју је Мато Коружић згађ’о окињачом и Светоме Јовану.</p> < |
котарице, они му секу лесковину и дељу је донекле, па је даду њему те је он утанча и онда он п |
старој кући крај прочевља...{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи пр |
у у старој кући крај огњишта.{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи пр |
и дан поставише велику совру.{S} Напољу је било хладно и каљаво, те је поставише у оџаклији.{S} |
/head> <p>Витор Микачић опазио је да му је посинак достојан да га очински пригрли.{S} Он је био |
је да осване и омркне на послу и да му је све урађено на време.{S} Он би се жив изео кад не би |
шу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљује као Циганку и најури из куће.. |
.</p> <p>Он сави гајтан на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде прићи:</p> <p>— Мор |
адити.{S} Досад се довољно уверио да му је чича оставио све на вољу, те се могао слободно крета |
стио је рад, није ни вечерао.{S} Она му је доносила свеже воде те се умивао, затим је лезао, ус |
сав?{S} Што то чини тај Видосав: шта му је те га не слуша...{S} Никад га нисам оваког видела: к |
Шта знам ја што је љут.</p> <p>— Шта му је тата учинио?{S} Да чујеш ти шта веле наши сељаци...< |
ће разгласити по селу.</p> <p>— Шта му је? — питају се оне.</p> <p>— Љут... као сваки човек ка |
е крв и нож у Микачића кући! .. „Шта му је криво?{S} Нек размисли јесам ли му шта напакостио да |
т поћута, па продужи:</p> <p>— И суд му је дао старјешство.... и мене одгурнуо од имања као рас |
ом и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ухрањено, чисто и глатко и држи онолико колико му тр |
Учим ратарску школу.</p> <p>— А где му је та школа?</p> <p>— У Краљеву! — показа ратарац руком |
...</p> <pb n="80" /> <p>Али најтеже му је због баба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он |
p> <p>— Притврђујем ограду.{S} Време му је, — одговара Тодосије и чука у један колац.</p> <p>— |
аметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у проштац или са врбом и трњем.{S} |
отрча да донесе каву.</p> <p>Принесе му је у његовој шољи, великој старинској, која личи на тур |
...{S} Па шта је то <pb n="72" /> те му је тако несносно и тешко...{S} Он не уме да објасни ни |
од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је толико очиј |
пријатељи с таком фамилијом.{S} Али му је срце празно, он је невесео и нерасположен.{S} Прва р |
бровољио.{S} Нити га је псовао, нити му је шта приговарао.{S} На детелишту су посејали елду, да |
убраја у најбоље пријатеље своје; он му је друг из детињства. „Дрво се ослања на дрво а човек н |
Што да ћутим кад тако и јесте.{S} Он му је дао старешство и тата је почео да ради како треба, а |
стављен доласком Видосављевим.{S} Он му је сад изгледао као гост који се уселио у кућу и већ по |
се пренесе мислима у ту школу, како му је причао ратарац. „Та школа, то је, сигурно, велика зг |
да је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако му је време данас...{S} А ја велим: не може заповедати реп |
е било на Варагића комишању!{S} Неко му је доказао сутрадан све и он је одмах отишао Тодосију д |
ивети кад се паметно ради.{S} Толико му је остало од оца и толико и данас има.{S} Целог века ни |
И у колико се радовао томе, у толико му је био тежи овај прелом у животу: растанак с кућом у ко |
ад кад је усинио Видосава, одлакнуло му је на души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога |
већ сваки гледа свој посао.{S} Само му је било тешко да му погледа слободно у очи.</p> <p>У Ми |
.{S} Свака новина у његовој кући, то му је као да веру мења.{S} Па још кад му се неко прислони |
<p>— Шта му знаш: право, неправо, то му је.</p> <p>— Да то није неко радио не би знао ни Видоса |
p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређе преко врљика да још боље |
како који дан све више...</p> <p>„То му је сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна |
чао све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи што у друштву ћуте, |
а до недрага, а он присвојио оно што му је најсветије: да располаже са својом децом...{S} Хода, |
т у дому, није како треба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ово је његово дете, ово је његова радост |
је радио онако ће му и бити...{S} Њему је пречи Тодосије него ја који сам га из ништа довео на |
вању и затурали свакојаке шале.{S} Њему је то годило и у њима је нашао искрене људе, с којима ј |
о наслона за стоку да не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошевина његова и да се зна да је њ |
аже шта зна и какав је на раду.{S} Њему је остављено да одреди где ће се шта сејати и како ће с |
ни да помене:</p> <p>— И велите на њему је пореза од свег имања?</p> <p>— Јесте, на Видосаву.</ |
на њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему је одавно постао несносан овај положај у који је ставље |
и направише му место.{S} Види се у чему је ствар: ово мало друштво хоће да се мало више раскомо |
</p> <p>Она га смотри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој |
е поред пута који води кроз село.{S} Њу је Видосав припремао још с јесени те је била земља јака |
мене, он ме нешто исмејава"; и у стању је да о томе размишља по читав дан, да ћути замишљен и |
тина, има друкчији понашај.{S} У Качеру је био скромнији, повученији, ретко кад да је ишао у ча |
а.</p> <p>После оваких разговора Витору је све теже било.{S} Чинило му се да све село само о ње |
гледа.</p> <pb n="67" /> <p>Чича-Витору је објаснио све што је порадио.{S} Клео му се свим на с |
је прострта преко целе собе.{S} Ујутру је чича поранио те месио чесницу и пуцао из кубуре, а Ј |
га хвалили.{S} Кад је запросио, сви су је подговарали да иде за њега: „Идеш из сиротиње у сиро |
тарицу и <pb n="36" /> хвале се како су је с бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, он |
нице и тамо су волели него код куће, ту је за њих имало више забаве но игда на другом месту.</p |
дно се купају, шетају и одмарају.{S} Ту је наука, ту разговор и пошалица.{S} Како је то лепо!{S |
ако је, — поче други, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако |
додаје други.</p> <p>— Где је хасне ту је и штете, — вели трећи.</p> <p>Па полако, полако и пр |
Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посејати“.{S} Ту се прегонише, прегонише, док ће Тод |
p>Тодосије се смијури:</p> <p>— Куда ћу је свести но око мог имања.</p> <p>— Докле је то твоје |
о чељаде.{S} Њихову децу воли као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb n="72" /> те му је т |
ушају што старији заповедају.{S} Бог их је обрадовао дечицом: у размаку од неколике године доби |
били су поседали у велику совру, те их је наместио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их м |
о планове како ће уредити имање, али их је вешто крио и чувао, те их није никоме саопштио.{S} А |
акве друге у најлепшем повезу.{S} Он их је читао, разгледао, размишљао о свему што је у њима на |
ноги и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он вич |
и изназдрављали здравице све колико их је по реду, па се неки дигли и поседали по собама, зату |
беници, него некакве друге књиге што их је однекле набавио и редовно их чита кад је на доколици |
е добио неколико поучних књига из којих је учио ратарац!{S} Те књиге са искиданим корицама, са |
а и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њих је полазио Тодосијев син, а Тодосија Видосав.{S} Совра |
ца непрестано с чича-Витором.{S} Старац је сву наду положио у њих.{S} Они расту, развијају се, |
ља...{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг, а дрва су пуцкарала |
ишта.{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг и извијао своју песму |
јевом.“ — А Коста Марић вели: „Не можеш је вала онде посејати па да ти је Бог ујак“. — „Вала мо |
свему довије!{S} Ово је круњач, справа јевтина, може је набавити човек обичног стања.{S} Каква |
макар да би је скупље продао у јесен, а јевтиније у пролеће.{S} Даље, домаћин не продаје нову р |
Бога сам обишао све дућане и нема нигде јевтиније него у Маринчића.{S} На једном месту цени по |
ати и ђубрити жито, кад се може на овој јевтиној справи окрунити много више, оставити сваку коч |
ао све муке своје.{S} Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избегавао је да се |
о тамо?</p> <p>— Господин’ председниче, један старац навро хоће да уђе у заседање.{S} А ја вели |
омолише се из оџаклије Ђурица и Јовица: један босоног а други распојас и растиру испаване очи.< |
упио.{S} А то није Бог зна какво имање: један брег са нешто шуме и пашњака, и испод брега две њ |
бирати.</p> <p>Бирају и објашњавају се: један вели овога, други оног.{S} Капетан их гледа и осл |
ора и Ђурицу, а сажаљавају Видосава.{S} Један рече:</p> <p>— Да га зовнемо овде... да га питамо |
n" /> <p>Двадесет дана доцније позва га један господин да му нешто понесе с пијаце.{S} То беше |
познати за цванцик! проговори иза њега један сипљив старчић и закашља се.</p> <p>— Не глобите |
као младић, баца снопље колико треба за један вршај, па сиђе те налаже, дреши ужета, тера коње |
иву, која се звала Лакин Лаз, изабра за један усев који до тада није сејат у селу Врљугама.{S} |
гу пасуља па млати.{S} Он се привуче за један жбун и одатле га посматраше.{S} Видосав скинуо по |
раза.{S} Чим је подевојчила и одвела на један сабор, почеше се јављати просиоци, све богати и в |
ује брке, а за час се заборави па стрпа један брк у уста и полагано мрда мишићима на образу, ка |
ом се зачу ларма пред вратима и запишта један старачки глас:</p> <p>— Молим ја тебе, пусти ти м |
едног дана седели су ниже воденице, кад један сиромашак тера прасе пред собом: везао га конопце |
заокругли, да га групише и подведе под један плот, и ту најпре страда комшија.</p> <p>А чича В |
.</p> <p>— Кад отуд из оног чечвара иде један чика, па се исправио и усукује као качкин, а јаго |
> <p>— Хоћемо ли што да пишемо? — приђе један младић у опанцима.</p> <p>— Тапију, облигацију, ж |
>Дамљан продужи:</p> <p>— Чујем, подиже један, подиже други у селу, па рекох: дај да видим и ја |
На шта ли ће ти изићи тај рад? — почиње један.</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Велиш... не знаш ни |
ље!</p> <p>Обредише по неку чашу, па ће један рећи:</p> <p>— Ти си ово и скућио, брате...</p> < |
амо гледа и чека шта ће рећи.{S} Док ће један подвикнути:</p> <p>— То је син оног онде! — и пру |
Видосав!</p> <p>— То и ја велим! — рече један до њега.</p> <p>— Познаје се човек.</p> <p>— Да Б |
>— Хоћемо да седнеш овде до нас! — рече један.</p> <p>— У горњи крај! — рече Мићо.</p> <p>— Ту |
ико, нема посла без старих људи, — поче један и обрну се да види где <pb n="89" /> је Видосав, |
мишаног кукуруза и клипови само сукћу и један други сустиже.</p> <p>Домаћин Варагић, средовечан |
тру о клин, па тражи Јовицу, и што ради један то и други: или су по воденици, око јаза, у врту, |
те ради да раније ухватите коло! — вели један старчић од ватре.</p> <p>— Хоћемо! — вичу сви.</p |
уди.{S} А ту и Видосав и Тодосије, сели један до другога, као и увек, и извалили се на траву, а |
ног дана у чаршији.{S} Нису ништа крили један од другог и најволели су изјадати се на данашњи с |
а састанке као и ти.{S} Отишао сам лани један пут, па кад се појинатише, ја побегох и зарекох с |
ају.</p> <p>Опет заћуташе.{S} Док ће ти један:</p> <p>— Не смеш!</p> <p>— Смем!</p> <p>— Зар ти |
десет година.{S} И ти ћеш ми за то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те познати за цванцик! прог |
лето не <pb n="13" /> дођу дома, а онај један срађује оно имања и управља кућом.</p> <p>Видосав |
а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређе преко врљика да још боље види.{S} Пипне рук |
је овако семе за сваку њиву!</p> <p>Док један подвикну:</p> <p>— Еј, људи, ова се ливада коси ч |
је се креће и разговара, суче брке и по један стрпа у уста и мрда мишићима и вилицама.</p> <p>— |
Виторову споменицу из рата.{S} Даље, у један угао кревет са сламњачом, ћилимом, јастуцима и но |
ше камење игде који би, и набацаше га у један крај, ископаше рупчагу за буњак чак ниже куће, по |
еме му је, — одговара Тодосије и чука у један колац.</p> <p>— Куда мислиш да сведеш ту ограду? |
краја села, али као добри пријатељи иду један другоме и преко обичаја.</p> <p>Ови Видосављеви г |
одмигују се и кикоћу.{S} Момци добацују један <pb n="88" /> другоме по неку шалу, а девојке шан |
Пре двадесет дана дошао је у нашу школу један младић из вашег среза и изјавио жељу да се школуј |
саме трпезе.</p> <p>— Тодосије! — викну један оздо.</p> <p>Тодосије издиже главу и одазва се:</ |
ти за пола динара! — утисну се међу њих један подбуо човек, пуне, седе браде.</p> <p>Чича Витор |
>— Пио сам!</p> <p>— Здрав буди!</p> <p>Један од момчадије кијну и стаде пуктати.</p> <p>— Пис! |
света!</p> <p>— Ђавола и тражи!</p> <p>Један од Коружића, што му се мало виђаше глава из комуш |
ј да идеш тамо.{S} Куд си навро!</p> <p>Један трчи више јаза и виче:</p> <p>— О, бабо!{S} Хајде |
Хе... одмах се познаје човек...</p> <p>Један од Ружића момчадије, Дамљан, поче још јасније:</p |
дају му уснице и мења се у лицу.</p> <p>Један старији човек у цокулама и лаким похабаним хаљина |
„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што једанпут бритком сабљом ману,</l> <l>Бритком сабљом и д |
и’ те слушала.{S} Што, болан, нећеш још једанпут да то попеваш, да чујем шта ’но велиш?</p> <p> |
зговарају тихо и одмерено: како је клас једар, сноп ће дати три оке, а крстина педесет ока, зрн |
та ће сад!</p> <p>Поћута мало, па се на једаред сети да потражи Тодосија.{S} Чудновато, он му у |
} Он, који је увек био млађи, сад ће од једаред примити старешинство над једним толиким имањем, |
ају.{S} Под једним кровом па се не виде једаред у недељи!{S} Све избегава да се састану.{S} Ако |
дај си Боже!{S} Руке као мртве, измахне једаред, лупи и држи мотку над комушом, па опет лупи дв |
>— Узели га душмани на руку, господине, једва чекају да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја ве |
и, људи поседали у гомилице по два трп, једва се виде у диму од дувана.{S} Тодосије затурио нек |
а кућа деце, а имање слабо и неачко.{S} Једва ако имају шест хектара земље папратњаче, нешто шу |
од себе!{S} Здраво свануо, Тодосије! — једва се сети да се упита.</p> <p>Тодосије га ухвати за |
обојица и пољубише се! „Нек је сретно!“ једва дочека Тодосије...{S} И вели мој Миле: „Видосав к |
а косе за једно лето, а у другим селима једва да увате отаву.</p> <p>— Бога ми јес’!</p> <p>— П |
/p> <p>Али, по својој скромности, он се једва показивао да зна и две у накрст.{S} При том је би |
њих би оживели...{S} А он би пристао и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, баш ћемо њега!{S} |
пуши специјалитет...</p> <p>Чича Витор једва се прогура мимо њих и приђе пред улаз у заседање. |
, он иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он прима без речи.</p> <p>У почетку запитк |
ош штогод што му се нађе пред очима, па једе сам.{S} Ретко кад да седе као човек, са женом и де |
и нема воље да ради... и онда сам себе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га боље познавати нег |
Видосав, гологлав обилази и нутка да се једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Витора да седне |
жица га натера те се пресвуче, да му те једе и две три попије, па га окупи молити, као и увек: |
Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме комад хлеба у руку и још ш |
готова, — дода други.</p> <p>— Свој леб једемо, а туђу бригу водимо, — дода трећи.</p> <pb n="4 |
Кад што чује о себи неповољно, њега то једи, гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли |
а и по нека књижица.</p> <p>То је можда једини ђак из тог села који се и по свршетку школе заба |
уо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једити, кидати, стидовати због њега...{S} Срећа је те н |
н: мутне очи, подбуо, неочешљан, аљкав, једна ногавица испала му из чарапе и ландара по врх опа |
обе, велике и видне, патосане треницама Једна соба намештена за госте, са два пуна гвоздена кре |
и тихо разговарају.{S} Жене, опет, селе једна уз другу и штошта гласно приповедају, жале се и ч |
уме и пашњака, и испод брега две њиве и једна ливада, са живом водом и воденицом.{S} То имање В |
/> другоме по неку шалу, а девојке шану једна другој на ухо, па кикот...</p> <p>Наоколо око сов |
рубље и хаљине стојеће и носеће.{S} Све једнако: нико боље, нико горе.{S} Заједно се хране; зај |
е од куће.{S} Прилегао као зец у жбун и једнако мисли о јутрошњем догађају.{S} Откуд да се та н |
/p> <p>У Младена Варагића било комишање једне вечери уз Међудневницу.{S} У врх њиве сабрана рпа |
еханским клупама.{S} Ако га истерају из једне механе, иде у другу.</p> <p>Знали су га у вароши |
.{S} С ким прозбори, не може да нађе ни једне речи у којој би видео искреност и поштовање.{S} К |
рано од куће, тог дана није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове |
око главе, поведе се и ухвати за дебло једне шљиве...{S} Не може даље маћи...</p> <p>Мало доцн |
амен лиже високо и обасјава комишаоце с једне стране гомиле, а други у мраку.{S} На једном крај |
поглед земљи и шмурне у страну.</p> <p>Једне недеље чича Витор накастио да се састане с њим, д |
Видосав.</p> <p>— Ето шта је!{S} Лопови једни, моја јунад, <pb n="77" /> хтела да краду твоју д |
лепо и скромно очешљана у плетенице, са једним природним цветићем у њима, без других украса.{S} |
, тесна и сниска, покривена папраћу, са једним витлом у коме није ни једно перо измењено, и са |
ће од једаред примити старешинство над једним толиким имањем, које је бар трп пута веће но њих |
адно ти то, него се и не виђају.{S} Под једним кровом па се не виде једаред у недељи!{S} Све из |
ош више пуче пред очима кад се упозна с једним ратарцем из Груже.{S} Упознао га је једног пазар |
дечицу што их некаква болешчина покоси једних Часних Поста.</p> <p>Нашли су се ето ту као две |
штете и бруке!</p> <p>— Чудна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за памет!{S} |
је чинила његова Руменија да јој Бог да једно детенце ма било као песница...{S} И док је тако о |
у селу Врљугама по четири пута косе за једно лето, а у другим селима једва да увате отаву.</p> |
дине Јанићије, та „лења торта“ то ти је једно чудновато замјешателство: разлупају се дванаест ј |
<head>XX</head> <p>Годину дана доцније једно јутро, из ране зоре, закуца неко на Виторову стан |
у, док из једног угла, из слане, извуче једно чутурче љуте ракије.{S} Натеже добро, сакри га на |
ад провалила ограду, ушла у детелиште и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго се надуло као |
уком да седе, па се маши у џеп и извади једно писмо.</p> <p>— Молим вас, браћо.{S} Дозволите да |
апраћу, са једним витлом у коме није ни једно перо измењено, и са старим у пола трулим бадњем.{ |
А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће му сазидати црк |
чудо ми је што крије од мене: нашла сам једно чутурче у кревету, у слами, у њему љута ракија... |
p> <pb n="171" /> <p>—“ Да вам прочитам једно писмо које сам, поводом овога избора, добио од уп |
и и приходи.{S} Од тада је већ прикупио једно парче земље у пољу.</p> <p>Ружица постарила много |
ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало једно и то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то |
извешано, <pb n="30" /> нешто набацано једно на друго...{S} А све то искупио је, којекад, чича |
нуткаше их да ручају.{S} Гости гледају једно у друго.{S} Младожења се постидео, кришом баци по |
да покаже корист од тога посла.</p> <p>Једно јутро поранио он као обично, у расвит, и спрема с |
ате горе под јабуком шећерлијом.</p> <p>Једно вече прича тако те о овоме, те о ономе, па од јед |
цом и ижљубила њихову децу.{S} Доцније, једног празника, Видосав је отишао њиховој кући где је |
Видосављев, кад су обојица били млађи, једног пролећа заграђује Тодосије њиву и шибљак испод к |
ек рекне по неку реч.</p> <p>Те јесени, једног радног дана, дође она у варош да му саопшти једн |
и церекају се као свака дечурлија..{S} Једног лепог дана седи он у вотњаку, турио књигу преда |
осав поче удешавати кућу и двориште.{S} Једног дана окречи оџаклију и набави плаве земље те је |
Госпођи, Витор даде Ђурицу у школу.{S} Једног дана каза му те искупи оне књижице и таблицу, ме |
Шта ти ту радиш, младићу? — изненади га једног дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном |
ртља и лудак!..{S} Он ће ме натерати да једног дана узмем мотку и најурим га са мога имања“...< |
ија први пут помену за то.{S} Она дошла једног празника њиховој кући, издвојила га у вајат, сел |
— рече и полако и неприметно баци се на једног у мраку, и погоди поврх високог феса.</p> <p>Она |
е Витор је купио у тридесетој години од једног пропасника који је напустио кућу и село и отишао |
Витора!</p> <p>Домаћин иде с чутуром од једног до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја те заборавих |
к, малог раста, погурен, носи чутуру од једног до другог и даје да се пије.{S} Негде нутка, нек |
ним ратарцем из Груже.{S} Упознао га је једног пазарног дана у вароши, на пијаци.{S} Види млади |
ти ђубре, како је чуо од учитеља кад је једног дана <pb n="104" /> причао у механи, а сељаци се |
ити од тог Тодосијева посла: како ће се једног дана чути да су му покрепала говеда од те траве, |
Видосав Ђурковић родом је из Качера, из једног села у планинском пределу под Рудником, од сирот |
на врата, устумара се по вајату, док из једног угла, из слане, извуче једно чутурче љуте ракије |
те иду по надници.{S} Зашто не би узели једног од њих? — рече она, застаде и чисто се обрадова |
оставити сваку кочањку и не просути ни једног зрна...{S} Боже, паметна света!{S} Ето, све се т |
понови јела, досу вина и стаде нуткати једног по једног, да једу у пију, да се не снебивају.{S |
помирише се са судбином...</p> <p>Тако једног зимњег вечера (Витор Микачић упамтио је то вече) |
ла, досу вина и стаде нуткати једног по једног, да једу у пију, да се не снебивају.{S} Па се оп |
доласка у његову кућу...{S} Било је то једног празника.{S} Дан ведар, сунце одскочило, а хладо |
<p>Он стао, укочио се и колута очима с једног на другог.</p> <p>— Није мала ствар, брат-Видоса |
.</p> <p>Он их посматра, баца погледе с једног на другог и лукаво се смеши.{S} Напослетку изађе |
какуће по дворишту као лептирак.</p> <p>Једног празника Видосав намирио посао и обукао се, сео |
се кући, решише се да је удаду.</p> <p>Једног празника беху се ужурбали у Микачића кући.{S} Об |
Здоговорише се да купе крмачицу.</p> <p>Једног дана седели су ниже воденице, кад један сиромаша |
воји што је његово, ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p |
а Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше још једнога из другог краја среза.</p> <p>Кад се сврши рад, |
Вујана, па сви спавали <pb n="56" /> на једној постељи, која је прострта преко целе собе.{S} Уј |
оњени кругови, качице сира и скорупа на једној клупици, а карлице млека на другој.{S} А чистоћа |
n" /> <p>Видосав је цео дан пробавио на једној њиви подаље од куће.{S} Прилегао као зец у жбун |
руз „американ“, који је најпре сејао:на једној њиви, доношаше му много више приноса него,,осмак |
} Ниже велике куће мутвак с две собе: у једној се обедује, а У ДРУгој спавају слуге и надничари |
од сиротне породице.{S} Њих три брата у једној задрузи, сва три ожењени, пуна кућа деце, а имањ |
ови.{S} Видосав се с обојицом упознао у једној прилици кад су се удружили у повратку из вароши. |
му каже шта мисли о његову посинку.{S} Једном му се даде прилика, кад су остали сами код воден |
по соби.{S} Вечерали су сви заједно, за једном софром, и слуга и баба Вујана, па сви спавали <p |
нигде јевтиније него у Маринчића.{S} На једном месту цени по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с |
е стране гомиле, а други у мраку.{S} На једном крају девојке у тесним сукненим јелецима, седе п |
торбу у крај до врата, скинуо капу, па једном руком ослонио се на штап, а другом трља преко те |
а, у памуклији и жућкастом убрадачу, са једном младом одбрађеном женом, младожењином рођаком.</ |
рича тако те о овоме, те о ономе, па од једном спусти глас као да шапће на ухо:</p> <p>— И наш |
/p> <p>— Али овај се усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, |
ори очи и хајде право!{S} Разумеш ли ме једном?</p> <p>Видосав маше главом и чим заусти да одго |
/p> <p>— Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се једном и ми разговоримо као људи! — вели чича с врата.< |
за -крило сукненог прслука, подбочи се једном руком и накрену главу на страну, па, као и досад |
Тодосије му шану на ухо:</p> <p>— Ућути једном..{S} Ти си слаб на пићу.</p> <p>Он се загледа у |
по фртаља смокава... — прича председник једном члану.</p> <p>Први члан услони врх оловке у чела |
ићени сликама, цвећем и боровином.{S} У једном углу виси сребрно кандиоце пред иконом Светог Ђо |
ана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном хладу до Тодосијева детелишта.</p> <p>Ђурица ско |
шта ни говорити ни дуљијати.{S} Реци му једном за свагда: „Овако умем и овако ћу радити.{S} Ако |
угледа бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хва |
осподине капетане, и ви браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти да нешто |
куражи те, четврте године у лето, сазва једну велику мобу за жетву, и на исту позва све своје п |
скоро се изједначили као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовн |
н сам обратити вам се и замолити вас за једну пријатељску услугу.{S} Ових дана имаће ваш срез д |
врсте и на оџаке, и тим семеном засеја једну од најплоднијих њива код куће.</p> <p>Ове новине |
овај службени посао скренем пажњу и на једну приватну ствар која стоји с њом у вези.</p> <p>— |
е, узимам слободу скренути вам пажњу на једну прилику која ме је побудила да вам ово напишем.{S |
руке.</p> <p>Видосав се саже те откиде једну травку и стаде се забављати.</p> <p>— Вала, бабо, |
p> <p>И онда настаје врева.{S} Тодосије једну, а Витор десет и глас му пишти до по села...</p> |
реже порез и каже: у селу Врљугама косе једну ливаду четири пута, и онда је право да плаћају дв |
ве чантре од телећака, беле и рутаве, и једну <pb n="37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у шко |
је довољно земље за сваковрсне усеве, и једну њиву, која се звала Лакин Лаз, изабра за један ус |
тка!{S} Она није научила да јој рекне и једну прекорну реч...{S} Шта ли је то било те се толико |
деније иде цркви, на причест.{S} Кад би једну годину прегрешио, као да би се поримио.{S} И ове |
ет доли чаше и завише цигаре.{S} Запали једну и он, али непрестано звера, и чим ко <pb n="64" / |
продаде на вашару две мургуље, те купи једну сивуљу од колубарског соја: крупну са великим зат |
кућа, про-пас-ник!..</p> <p>Чича уступи једну стопу вратима.</p> <p>— Упропастио сам твоје имањ |
ричао је негде да ће на јесен направити једну велику шталу за крупну стоку.{S} То је видео у Си |
ог дана, дође она у варош да му саопшти једну новост.{S} Он цепаше дрва у механској авлији газд |
S} Свега што је, ту у близини, направио једну трлу од чатме и покрио је ћерамидом, и салаш за к |
шљао о свему што је у њима нашао.{S} По једну носи у џепу увек и чим је беспослен, он је раскри |
<pb n="27" /> <p>— Час посла!{S} Да по једну попијемо!</p> <p>— Молим те!</p> <p>— Молим и ја |
ја горим паре пред очима.{S} Деде да по једну запушимо.</p> <p>Видосав се снебива:</p> <p>— Так |
је извади дувањару.</p> <p>— Деде да по једну запалимо!</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Узе дувањару, одв |
еш више него родитеља...{S} Хајде да по једну попијемо!</p> <p>Витор расте и шапће му на ухо: „ |
ли!{S} Немојте се снебивати!{S} Деде по једну: прва за помози Боже! — нуди Видосав, па отрчи у |
распитује.{S} Измејаху секиром и лупа у једну главњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру у цепку, |
ажи се и овесели!</p> <p>И они испијаху једну за другом, у кап...</p> </div> <div type="chapter |
n="18" /> и идем кући.{S} Ако му дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа |
Микачића преко новог вотњака, угледаћеш једну лепу кућу са неколико зграда у чистом и пространо |
ека је са срећом...{S} Само, ја би’ још једну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де Видосава!</p |
/p> <p>— Бабо да није лисица однела још једну ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља кока |
пурењаке и бабице па их пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их којекоме.</p> <p>Рад журно од |
на и стаде нуткати једног по једног, да једу у пију, да се не снебивају.{S} Па се опет измаче и |
из сиротињске куће, чељаде што уста има језик нема: скромна, мирна и послушна...{S} И он и она |
е се, а Видосав га трља, час му извлачи језик и голица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш шта је о |
ку попио и Видосав и мало му се одрешио језик, те слободније говори, меша се у разговоре и живљ |
а тај није тако говорно, да је искренуо језик да му се наруга, да га поздравља од беде, или да |
имање Виторово... — поче Филип врскати језиком.</p> <p>Али Видосав не да о томе прозборити:</p |
вити, или сломити, или јој испасти онај језичак, па се може за час изменити са овом новом,“ — м |
ише по три, па поставише ручак, принеше јела, почеше јести и ређати здравице.{S} Кад попише доб |
ђи-де и нас који пут!</p> <p>Она понови јела, досу вина и стаде нуткати једног по једног, да је |
и заструг, већ седа у механу па поручи јела и пића, а у дућанима набави свега што му треба за |
.. кад — њега нема.{S} Она скочи, обуче јелек и полако ошкрину врата од вајата.{S} Ноћ топла... |
те за ову, те за ону, загледају сукње и јелеке.{S} Коло игра без престанка те се упрти снег пон |
ољи се, погледа низа се, махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у |
једном крају девојке у тесним сукненим јелецима, седе правилно, сагле главу и хитро одвајају к |
је сама ткала и шарала, у тесном чошном јелечету, са свиленом марамом на грудима, лепо и скромн |
акија, а жене из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћин, Видосав, гологлав обила |
сто и турише преда се што су донели за јело, призваше неколико пријатеља на заједничку совру н |
жица их послужи како је у реду, принесе јело, па оде у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и до |
>За тај дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Ружици.{ |
вају слуге и надничари.{S} Ту се готови јело, суши пастрма, вешају сланине И пршуте.{S} До мутв |
обредише по ракију, па почеше доносити јело.{S} Домаћин стоји при врху, а Видосав служи пиће, |
у.{S} Кад буде време ручку, деца донесу јело, он <pb n="149" /> постави, ручају сви заједно, он |
га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме комад хле |
бели кукуруз „американ“, него „осмак", јер он доноси много више прихода, већи су му клипови и |
врућине, зацрвене се још више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то ч |
е руке нек ради како <pb n="85" /> зна, јер је сваки почетак тежак и у сваком раду може бити и |
осла.{S} Мислим да можемо отпочети рад, јер сте сви дошли.</p> <p>— Дошли смо!</p> <p>— Сви смо |
е старцу још више милило да ту станује, јер Видосављева деца:{S} Ђурица и Јовица нису одмицала |
Знао је да је не треба много превртати, јер се превртањем обија лишће и цвет, који садржавају н |
ља о свему.{S} Њега боли срце за татом, јер је уверен да је радио како ваља.{S} То му признају |
есе у чаши вина те сви сркнуше по мало, јер се тако ваља после причешћа, па им поручи по кафу и |
S} За тај посао није му требао мајстор, јер је он то радио уз мајсторе по служби и зна како шта |
ш то! — ћутка га она.</p> <p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо |
та говориш, Видосаве?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— И казао суду: мој посинак почео пропасти |
.</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— Шта ће му волови и плуг?</p> <p>— Не зна |
чну претресати:</p> <p>— Ако је тражио, јес’ се и намерио на кога треба.</p> <p>— Витор?</p> <p |
.</p> <p>— Ти си одавде?</p> <p>— Па... јес’, господине.</p> <p>— Ти послушаваш кад ти ко што з |
:</p> <p>— Није ово кућа Коружића!..{S} Јес’..{S} Ја!</p> <p>Ружица повири из куће, а за њом се |
... а неко да се башкари на. њему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му лице доби живљи израз, очи узиграше |
провуче онуда.</p> <pb n="164" /> <p>— Јес’, добра је ограда! — проговори он.</p> <p>Дамљан пр |
обазре се: — Зови-де Видосава!</p> <p>— Јес’, камо га пријатељ Видосав?</p> <p>— Сад ће он, — о |
богаства!</p> <p>— Па пошљу...</p> <p>— Јес’, комесију!</p> <p>— И комесија разреже порез и каж |
а је сејао неког новог семења.</p> <p>— Јес’, сејао је и то.</p> <p>— Паметно ради.{S} А ми зна |
еди сијасет у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>Он остави посао, тарну угарке и н |
ћошку.</p> <p>Он мисли, мисли.</p> <p>— Јес’, толико. </p> <p>Па оде у подрум, по десети пут, и |
> <p>— Велиш... не знаш ни ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што ви велите.</p> <p>— Озбиља те пит |
нову.</p> <p>Дамљан се обазре:</p> <p>— Јес’, ено оног онде.</p> <p>— Шта велите људи! — зачуди |
! ..</p> <p>Сељаци сви у глас:</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’ |
танеш на пут потврђењу тапија?</p> <p>— Јес’, господине.</p> <p>— И да поништиш уговор о усинов |
p>— Кад су ми се надула јунад?</p> <p>— Јес’!</p> <p>— Што ти жалиш моју јунад и моју стоку?{S} |
и.</p> <p>— Шта велиш, човече?</p> <p>— Јес’, онога Видосава!</p> <p>— Микачин!</p> <p>— Виторо |
<p>— Нешто сте се поџавељали?</p> <p>— Јес’, дочека ме чим крочих из вајата...{S} Ја не знам ш |
јете?{S} Није тај чича овде.{S} Па и да јес’, моба је моба,</p> <p>— намигну он на оног до себе |
аветника од тебе, Виторе?</p> <p>— Па и јес’ тако, али он и не тражи бољег од мене.</p> <p>— Шт |
Ако му дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Други неће |
једва да увате отаву.</p> <p>— Бога ми јес’!</p> <p>— Па кажу: то је село мимо остала села!</p |
е Видосав.</p> <p>— Што да сили!{S} Оно јес’ газда, али нисам ни ја поникао као ова травка на л |
ње, што је... јеси чуо... реткост... то јес’ овако имање Виторово... — поче Филип врскати језик |
хватају му сваку реч, претресају и што јес и што није!..</p> <p>И мало прође па почеше гласови |
а им се види од тога?{S} Чиновник данас јес сутра није, и што да облећем око њега и да се припи |
с свађају душмани.</p> <p>— Душмани!{S} Јесам ли ја ћорав код очију!{S} Зар не видим шта ти рад |
— Код оваца.</p> <p>— Ене сад!</p> <p>— Јесам, баш код оваца!</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Да питам |
> <p>— Бога ми!</p> <p>— Ниси!</p> <p>— Јесам, младости ми!</p> <p>— Где си га израдила?</p> <p |
имо, тетка... да толиким имањем...{S} И јесам ли ја то заслужио...</p> <p>— Дорастао си ти... н |
пољи се:</p> <p>— Хвала вам, тетка, али јесам ли ја дорастао... рецимо, тетка... да толиким има |
и! .. „Шта му је криво?{S} Нек размисли јесам ли му шта напакостио да ме тако омрзне, или да му |
и бабо?..{S} Испричао је негде да ће на јесен направити једну велику шталу за крупну стоку.{S} |
на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p>Витор је становао ту више но код куће.{S} |
о с реда.</p> <p>Тако нешто било је и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са кукурузом „аме |
ради па макар да би је скупље продао у јесен, а јевтиније у пролеће.{S} Даље, домаћин не прода |
виђени људи.</p> <pb n="175" /> <p>Оне јесени кад је Ђурица свршио школу и вратио се кући, реш |
луша и тек рекне по неку реч.</p> <p>Те јесени, једног радног дана, дође она у варош да му саоп |
, пред црквом, читав сабор.{S} Младе, о јесени доведене, са венцима и у свадбеном руху, младоже |
село.{S} Њу је Видосав припремао још с јесени те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би вр |
претреса и исмева.</p> <p>— Тата, тата, јеси чуо нешто, што веле за тебе? — прича му Јовица.</p |
раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти касти...“ — вели М |
<p>— Само да будеш паметан... ти си се, јеси чуо, увалио у овако имање, што је... јеси чуо... р |
одвикну и развуче:</p> <p>— Е, синовче, јеси ли по-ра-ни-о...</p> <p>Лице се старчево растеже, |
рачених ногу и разбарушен.</p> <p>— Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се једном и ми разговоримо као |
сам чувала овце на Башчинама?</p> <p>-- Јеси, ћери.</p> <p>— Ето видиш, тата!{S} Кажем ја теби! |
та ћеш то?{S} Оставите ви мене... ја... јеси ли чуо ти! — виче Видосав.</p> <p>— Не чујем ништа |
си чуо, увалио у овако имање, што је... јеси чуо... реткост... то јес’ овако имање Виторово... |
го... тек... онако...</p> <p>— Реци ми: јеси ли ти крив што је он онако порадио с тобом?</p> <p |
>— Зато ћемо лако.{S} Реци ти мени ово: јеси ли ти уверен да радиш добро?</p> <p>— Молим те: је |
>— Ја дођох, кастиле, да ти кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</p> <p>Он избечи очи.</p> <p>— Он ј |
/p> <p>— Познаје му се на оку!</p> <p>— Јеси га видео како иде?</p> <p>— Јеси чуо како говори?{ |
акле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Јеси ли учио каквих школа?</p> <p>Он му исприча све как |
орством?</p> <p>— Није истина.</p> <p>— Јеси ли му упропастио што имања?{S} Продаде ли што за о |
, Мијат обори поглед преда се.</p> <p>— Јеси ли се надао оваким гостима? — поче Филип.</p> <p>— |
> <p>— Јеси га видео како иде?</p> <p>— Јеси чуо како говори?{S} Хе... одмах се познаје човек.. |
<p>— Ако си радио, ти се очисти.{S} Ама јеси чуо, море: ако не можеш бити богат и одевен, можеш |
оварају.</p> <p>— Нисам ја пијан колико јеси ли ти...</p> <pb n="55" /> <p>Колико сам попио, бр |
јемо по селу.{S} Одмах сусрећемо људе: „Јеси ли чуо шта је ново?{S} Било то и то; рече тај то и |
те главом:</p> <p>— Хе, хе, привиђа.{S} Јест, сад ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд као кљусе.< |
тина, него је био онде у лево!</p> <p>— Јест, онде!</p> <p>— Докажи!</p> <p>— Докажи ти!{S} Ово |
>Он му каза.</p> <p>— Микачић!</p> <p>— Јест, тако се презивам.</p> <p>— Шта си ти оном Микачић |
јнеш.</p> <p>Они се насмејаше.</p> <p>— Јест, Тодосије, кад пијнем.{S} А иначе сам ћутљив, скла |
ите људи! — зачуди се капетан.</p> <p>— Јест, Ђурица је његов син.</p> <pb n="173" /> <p>— То ј |
о тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је то било на састанку?</ |
де па као да се нешто присети:</p> <p>— Јест, да идемо кући! — и одјури да доведе коња.</p> <p> |
Веле: дође дивљи те истера питомога, то јест, дошао Видосав те истера тебе, Виторе...{S} Па вел |
састали.{S} Онда је она у овој кући, то јест није у овом новом конаку са ходником и две простра |
бели јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био је земанле ено онде у десно!</p> <p>— Није ист |
и ја велим: хе, што се размећете!{S} То јест, велим у себи и мислим: човек не треба да сили.{S} |
ло застаде и заврте главом:</p> <p>— То јест... треба рећи истину, сутра ти нећу умети све ово |
о је мој најбољи пријатељ у селу,. „ то јест... што ’но веле... после мога родитеља и баба!</p> |
кну:</p> <p>— Што се ућутасте, децо?{S} Јесте ли поспали?</p> <p>И настави се песма и кикот, и |
у Вујану у кући.</p> <pb n="39" /> <p>— Јесте, ћери, прва радости моја!</p> <p>У том чича Витор |
о у ово доба зачукао на врата.</p> <p>— Јесте ли здраво, Антоније?</p> <p>— Здрави смо, Богу хв |
и:{S} Ти си, Маро, неваљалица.</p> <p>— Јесте, она је така кад не слуша оца и мајку.</p> <p>— Ј |
г вам помогао! — дочека Витор.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрим, ако Бог да!</p> |
мили.</p> <p>— Је л’-де, баба?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича Витор се смејури и само ч |
је ли ти савест чиста и мирна?</p> <p>— Јесте, Бога ми! — рече Видосав пуним устима и таквим на |
њему је пореза од свег имања?</p> <p>— Јесте, на Видосаву.</p> <p>— Молим, да се све то пренес |
нуо по једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>Па махне руком и нанишани на дес |
бити луд довека.{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— И што да ме он учи и саветује?{S} |
да постигнеш све што је добро?</p> <p>— Јесте, Тодосије!</p> <p>— Шта хоћеш више?{S} Теби је са |
се пева уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с колена на колено, |
скреће главу у страну: </p> <p>— Тако и јесте и немаш никог пречег од њега. — рече он, па ушара |
Ћути!</p> <p>— Што да ћутим кад тако и јесте.{S} Он му је дао старешство и тата је почео да ра |
двадесет одсијече глава?“</l> <l>— Оно јесте Бановић Страхиња!</l> <l>„Који оно добар јунак бј |
реко себе у Ситницу тура?“</l> <l>— Оно јесте Срђа Злопоглеђа!</l> <l>„Који оно добар јунак бје |
И нагони на воду Ситницу?“</l> <l>— Оно јесте Бошко Југовићу.“</l> </quote> <p>Декламује са про |
има, то је било и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука, али све то није ништа као ова не |
а поставише ручак, принеше јела, почеше јести и ређати здравице.{S} Кад попише добродошлицу, Ма |
и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јестратије...{S} Нека их, нек се смеју!{S} Ко се најпос |
више ништа.{S} Бабо суче бркове, а чича Јестратије смејури се и пуши дуван.</p> <p>— Нека их, с |
и ’номад бабо код воденице па вели чича-Јестратију: „Овај мој окренуо сасвим наопако...{S} Сад |
p> <p>— Паметан као ти и мој посинак! — јетко се насмеја Витор, ухвати за рукунице и викну: — О |
предузе други.</p> <pb n="117" /> <p>— Јефтино.{S} Хајдмо у механу!</p> <p>— Пишем по што хоће |
кући, уђе у вајат, зари се у постељу и јецаше као мало дете...</p> <milestone unit="subSection |
ос, наместише бабову собу.{S} Икону Св. Јована, стару и чађаву, у раму без стаклета, закачише н |
дом: — А ако да Бог те дочекамо Светога Јована, славу мога родитеља... — Па потрча да пољуби у |
за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована.{S} Млад човек, воли друштво, слаб на пићу, па м |
Он цепаше дрва у механској авлији газда-Јованике.{S} Кад је угледа, он, као и обично, нити се р |
ра није дизата три дана...</p> <p>О св. Јовану имали су гостију више но дотадањих година.{S} У |
ржати славу моју и служити моме Светоме Јовану...“</p> <p>Витор изговори ово на душак и одахну. |
Мато Коружић згађ’о окињачом и Светоме Јовану.</p> <p>Дубок уздах оте се из груди Витора Микач |
/p> <p>— Ево теби, Ђурица!{S} Ево теби, Јовица!{S} Купио вам бабо у чаршији.</p> <p>Они засјаја |
о те месио чесницу и пуцао из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њих је полазио |
> <p>— Нешто си се окарио, бабо? — дода Јовица</p> <p>Он ћути, ћути, па се наједаред трже, погл |
ше:</p> <p>— Колико је то гроша? — пита Јовица Ђурицу.</p> <p>Овај му каза.</p> <p>— Ја имам че |
лицу и писаљку па се чешће забавља тиме Јовица у осмој години, мало крутуљастији и лењи, али и |
рука и нека се он смири...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан и радник.{S} Ономад је осекао трој |
S} Тада је миран, не сметају му Сојка и Јовица, који се смеју кад он чита и церекају се као сва |
нује, јер Видосављева деца:{S} Ђурица и Јовица нису одмицала од њега и његове Јошевине.{S} Какв |
ај мах помолише се из оџаклије Ђурица и Јовица: један босоног а други распојас и растиру испава |
хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђурица и Јовица непрестано с чича-Витором.{S} Старац је сву наду |
и што се церекате као дечурлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p>Она се загвирила |
чича Витор заорава детелину!..{S} Мали Јовица води волове за парожје и стука их палицом да не |
а вели: не ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и облеће око баба.</p> <p>Витор стао, па се загл |
чуо нешто, што веле за тебе? — прича му Јовица.</p> <p>— Шта, сине?</p> <p>— Седи ’номад бабо к |
де.{S} Дођи сутра па носи прасе.</p> <p>Јовица се загушио од смеја и непрестано виче:</p> <p>— |
.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовно похађао школу и био слободан и |
е и забаву у својој дечици:{S} Ђурици и Јовици, који нису одмицали од њега.{S} Деца су напредов |
ици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи свој буквар из кога ће га брат по |
ије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовицом у расвит, ухватио волове у плуг и отишао преко |
pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те су помагали колико су могли.{S} Чича Витор ј |
школе он обеси чантру о клин, па тражи Јовицу, и што ради један то и други: или су по воденици |
из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца брзо свикоше и |
обом поносити!...</p> <p>А другом руком Јовицу:</p> <p>— А ти си мој радник и кућаник! ...</p> |
е краве, кад салева млеко у карлице, да јој сучеш цевке на витлићу, и то.</p> <p>Али она салете |
икачић шта је чинила његова Руменија да јој Бог да једно детенце ма било као песница...{S} И до |
тлићу, и то.</p> <p>Али она салетела да јој каже и он јој мораде испричати како су негда били с |
о тога тренутка!{S} Она није научила да јој рекне и једну прекорну реч...{S} Шта ли је то било |
го да вежем пару у хиљаду завезака и да јој будем роб до века, — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и |
е на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да јој се навалила стена на груди. „Боже, шта ли мисли баб |
штовање свакоме; ако ми треба власт, ја јој одем светла образа и велим: „Господин’ капетане, ја |
ојила од Ружице.{S} Што мајка ради, она јој помаже: сеје брашно, носи воду, уноси дрва, суче ко |
тата!{S} Мара не слуша своју мајку, па јој њен тата вели:{S} Ти си, Маро, неваљалица.</p> <p>— |
ца за свога тату...{S} Размисли се — па јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они и |
је нову ракију, већ је саспе у бурад па јој чека цену и тако стоји док не роди шљива и онда про |
ражали као ово мени... — рече и задркта јој доња усница.</p> <p>Он се трже:</p> <p>— Море, не б |
вајату спрема Сојку: чешља је, намешта јој стојеће рухо и непрестано јој нешта приповеда.</p> |
ну главу на страну, па, као и досад кад јој то помене, остави посао, даде се на мисао и хукну:< |
" /> <p>Он пије, а она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобровољио па прича и заговар |
а само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{S} Већ велика девојк |
се.{S} Још носи затворену шамију и није јој до сабора и кола.</p> <p>— Нека, бабо...</p> <p>— Ш |
дође празник, мајка је измије и оплете јој кикић и у њега цвет, па она скакуће по дворишту као |
о је видео у Сима из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а зидове од опеке.{S} Биће топла и подес |
уз мајку.{S} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{ |
види како јој се жеља испунила, како би јој мило било!</p> <pb n="8" /> <p>Извади онај табак из |
.</p> <p>Видосав узмрда брковима, пружи јој цедуљче и рече:</p> <p>— Иди кући, гледај посла!</p |
кајишу, или искривити, или сломити, или јој испасти онај језичак, па се може за час изменити са |
еље, узима ујам, причувљава стоку, зими јој полаже док ту траје хране и пази да не буде штете.< |
Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се да није много нерасположен, не познаје се да је |
ди, неће га ни глава заболети, — говори јој Витор, погао се, гледа у патос и чука штапом.</p> < |
p> <p>Али она салетела да јој каже и он јој мораде испричати како су негда били српски јунаци, |
.</p> <p>— Што си тако тужан?</p> <p>Он јој одгурне руку.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Што, Вид |
мање.{S} Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, како би јој мило било!</p> <pb n= |
огњишта и заговара ашчију.</p> <p>Како јој је било тога тренутка!{S} Она није научила да јој р |
, намешта јој стојеће рухо и непрестано јој нешта приповеда.</p> <p>Само чича Витор се узодао и |
ило као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав само обели чађаве дуварове, омалтериса рупч |
че она, застаде и чисто се обрадова што јој та мисао паде у главу.</p> <p>— Право велиш, Румени |
све муке и савила руке око оно деце што јој је пред очима.</p> <p>Сојка је девојка на удају.{S} |
>Она се загвирила у чарапни почетак што јој је у рукама, на иглама, па час гледа у рад, час се |
ине, зацрвене се још више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше |
т.{S} Кад попије трећу, она џака и глас јој крешти: час плаче и куне, час се смеје и благосиља: |
p>— Он је отишао од куће, — рече и глас јој задркта.</p> <p>Он извади изгужван паклић дувана и |
и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у послу.</p> <p>— Извол’те!{S} Добро сте дошли!{S} |
е слике!{S} Каква је ова крава, како су јој широки бокови и велико виме!{S} Она даје по десет о |
ти као изорски вочић.{S} Али овај вели: јок!</p> <p>— Хоће овај да заповеда!</p> <p>— Но како! |
тао на по пута, па да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта коштало! — вели му ч |
ше главом:</p> <p>— До тебе кривице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нов |
, Бога ми, нема ту претварања.</p> <p>— Јок, вала, него ја... као човек, разбирам.</p> <p>— Шта |
совром или на каквом састанку.</p> <p>— Јок, Бога ми!</p> <p>— То нисам ни помислио!</p> <p>— Н |
<p>— Да ниси пошао у чаршију?</p> <p>— Јок, вала, но баш до тебе.</p> <p>— Па добро си ми доша |
и што си наумио“. — А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још п |
данас тај дан...{S} Данас је причес... још по неку па кући, да положимо стоци и пресечемо које |
нима и гледа <pb n="52" /> преда се.{S} Још носи затворену шамију и није јој до сабора и кола.< |
бегава разговор и најволи да је сам.{S} Још мало па неће бити ни за какав рад, и неће да чује н |
> <p>— Овамо, да видиш наше друштво.{S} Још нам само ти фалиш! — дочека га Видосав пред кућом и |
до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он тера ветар капом. — И онда поче причати и дуљија |
збегне, па ма било и на своју штету.{S} Још се ни с ким није судио ни парнично, и по њему може |
у, нека је са срећом...{S} Само, ја би’ још једну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де Видосава |
="60" /> Толико година живите у селу, а још га не познајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од Бога ти з |
</p> <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{S} Ви га још не познајете! <pb n="60" /> Толико година живите у |
ојски се трудио да још штогод дозна, да још који корак измакне унапред.{S} Оно што није могао п |
> <p>Па тек један пређе преко врљика да још боље види.{S} Пипне руком, загледа, растреса, узме |
реса од заблуда, и својски се трудио да још штогод дозна, да још који корак измакне унапред.{S} |
че:</p> <p>— Бабо да није лисица однела још једну ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља к |
ило то и то; рече тај то и то“...{S} Па још наплетемо двојином више, и чудимо се што нам нико н |
кући, то му је као да веру мења.{S} Па још кад му се неко прислони уз уво и стане дошаптавати |
асја и онај крај где сеђаше Тодосије са још двојицом.{S} Они су дошли најпосле и нису се ни јав |
<p>Видосав устрепта очима:</p> <p>— Шта још веле, сине?</p> <p>— И веле... више ништа.{S} Бабо |
о њега.</p> <p>Учини му се да су му сад још милији и <pb n="123" /> да би их турио у недра.{S} |
ића прокртољише, а девојке сагоше главе још дубље, до саме трпезе.</p> <p>— Тодосије! — викну ј |
е испусти цигару.</p> <p>Тодосије хтеде још доказивати, па застаде.{S} Искриви главу и мрдаше њ |
а не угледа бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам |
ећу да ме правиш луда, а не жалим да је још онолико! — рече Тодосије па заћута и продужи посао. |
педесет и неколико година, изгледао је још младолик и држећи.{S} На његову високом челу и окру |
ћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио је још поодавно да је све хладнији и неприступачнији...{S} |
и да му извуче коју реч да види како је још беднији но што је слушао.{S} Па има их који њему у |
оби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још нешто послушаш? '</p> <p>— Хоћу, господине. '</p> < |
S} Ружа, црвена од врућине, зацрвене се још више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут |
ти ниси огуглао светску вреву, ниси се још навикао да своју свиђаш, а туђу не слушаш.{S} Навик |
и молећиво салети, те му кријући донесе још коју чашицу.</p> <p>Чешће Ружица помисли: шта ли ми |
тије и погледа у Витора.</p> <p>— Пијте још неку... нећу вас ја ту...</p> <pb n="53" /> <p>Знам |
Један од Ружића момчадије, Дамљан, поче још јасније:</p> <p>— Еј, људи, друкчије је мислио Вито |
ше за Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше још једнога из другог краја среза.</p> <p>Кад се сврши |
е у двориште, застадоше мало, протурише још неку, па Мијат тресну руком:</p> <p>— У здрављу, по |
, нек јаше, нисте му ви купили“...{S} И још веле....</p> <p>— А ко то вели, Вићентије?</p> <p>— |
p> <p>— Хвала ти, Вићентије!</p> <p>— И још веле: нико у селу не зове: ово је на, пример Јошеви |
е овај Тодосијев рад разумео као инат и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Тод |
ад је гладан, узме комад хлеба у руку и још штогод што му се нађе пред очима, па једе сам.{S} Р |
ви ме, дете, сада“...</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа не вели.{S} Ухвати волове у јарам, |
сунашце, ни кућу ни срећу, како то чини још од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду и стакленце с |
с, воко, ојс!</p> <p>Тодосије проговори још неку, али Витор не окрену главе.</p> <p>На послетку |
он! — подвикну Тодосије. — Рекох ли ти још у почетку да ћеш имати много штошта да савлађујеш.< |
с те стране.{S} На њега ће се угледати још десеторица у најкраћем времену...{S} Зар није боље |
ута и продужи посао.</p> <p>Витор пишти још за дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен... |
вратак.</p> <p>За чича-Виторовом совром још седе и разговарају.{S} Витор се зацрвенио, мрда обр |
да се бабо неће љутити, па да је сазвао још десеторицу, зато му није ни казивао да ће му доћи.< |
миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још првих дана кад су почели тек гунђати по селу: затис |
и кроз село.{S} Њу је Видосав припремао још с јесени те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад |
овим својим будалаштинама!{S} Где је то још било да се сеје жир?{S} Само луд човек може се маша |
еле...</p> <p>— Требао си, синко, синоћ још да ме ухватиш преко среде да ме држиш, и натуткаш о |
моје имање?</p> <p>Витор искриви главу још више:</p> <p>— Је си чуо, управи-де ти ту ограду.{S |
сад с Тодосијевог имања?</p> <p>Али му још више пуче пред очима кад се упозна с једним ратарце |
ане.</p> <p>Међу тим сутрадан му освану још црњи дан.{S} Неиспаван, изломљен и бунован, он се, |
ости, они су осетили и дужност да легну још више на рад, да се побрину и за подмладак.{S} Колик |
ете.</p> <pb n="34" /> <p>Сад се старцу још више милило да ту станује, јер Видосављева деца:{S} |
већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката прида...“</p> <p>Чича-Витору заиграш |
— Хоћеш да их тужиш суду?{S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље ти је: покупи своје прње па и |
ан би’ те слушала.{S} Што, болан, нећеш још једанпут да то попеваш, да чујем шта ’но велиш?</p> |
>— Ја кажем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па да се зна да си свршио основну школу |
з села Врљуга...“</p> <pb n="172" /> <p>Још капетан и не доврши, а Дамљан Ружић скочи:</p> <p>— |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још првих дана Видосав се упознао са Тодосијем.{S} То ј |
без икакве везе, само чујеш: распикућа, Јошевина, Чолопек...</p> <p>— Где ли је се напио оволик |
а не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње збира |
нико у селу не зове: ово је на, пример Јошевина чича-Виторова, него Видосављева.</p> <pb n="75 |
њем крају.</p> <p>— Па ће ударити поред Јошевине...</p> <p>Поче кикот.{S} Чича Витор успија усн |
и Јовица нису одмицала од њега и његове Јошевине.{S} Каква радост за чича-Витора!{S} Ђурица је |
удске степенице и упути се право својој Јошевини.{S} Само сврати на пекарницу те с ћепенка узе |
, а дотле се исполага и сено што беше у Јошевини, те се Витор пресели кући.</p> <p>Празнике про |
е зоре, закуца неко на Виторову стану у Јошевини.</p> <p>Витор се узбеши: шта ће то бити, каква |
зими док не настану мразеви, он је ту у Јошевини: прима жито те меље, узима ујам, причувљава ст |
9030_C11"> <head>XI</head> <p>На имању „Јошевини“ ишло је све по старом.{S} Видосав није ни пок |
p>— Моје најбоље имање, мој живот...{S} Јошевину, хоће да трампи са Тодосијем за Чолопек и да у |
Кладници, али не’ш трампити Чолопек за Јошевину! ..{S} Зато ли се ти облизујеш око моје куће, |
прозборити неколико речи а да не помене Јошевину и чињаше му се да се тек од тога може с пуно п |
.</p> <p>— Је ли истина да смо трампили Јошевину за Челопек?</p> <p>— Није ни то истина.</p> <p |
мој Витор док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је трампљаваш за Чолопек.</p> <p>Витор само |
>Истину рећи, Витор није нимало улепшао Јошевину, нити она друкчије изгледа у његовим рукама са |
к почео пропастити моје имање и трампио Јошевину за Чолопек, са Тодосијем Дмитрићем...</p> <p>— |
смо на сеоском састанку тражили његову Јошевину за мој Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад |
сам твоје имање...{S} Продао сам твоју Јошевину...{S} Трампио сам је за Чо-чо-ло-пек...</p> <p |
, док је суда и закона..{S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p>— Каку Јошевину?</p> <p>— Моје најбоље |
реником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју Јошевину..{S} А она омахну сукњом и рече: „Прој се, чич |
{S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p>— Каку Јошевину?</p> <p>— Моје најбоље имање, мој живот...{S} |
оси.{S} Тако и Витор Микачић има своју „Јошевину" коју воли толико колико и себе, и, вера и Бог |
му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката прида...“</p> <p |
но.{S} Док није навикао стоку на њу, он ју је мешао са обичним сеном и тако измешану давао те м |
поступати са покошеном детелином.{S} Он ју је косио у време, држао је у откосима дуже но обично |
>— Жива била, Ружице! — рече онако како ју је увек предусретао и отпоздрављао.</p> <p>Она се по |
" /> <p>Момци подврискују: _</p> <p>— И-ју-ју! ..</p> <p>А на то се одзивају из комшилука, са д |
> <p>Момци подврискују: _</p> <p>— И-ју-ју! ..</p> <p>А на то се одзивају из комшилука, са друг |
смева се Видосав.</p> <p>— Ја, тата, оч’ју ми!</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Бога ми!</p> <p>— Ниси!< |
ио велики јунак, па Милош Обилић, Бошко Југовић...</p> <p>— То је оно што се пева уз гусле, је |
воду Ситницу?“</l> <l>— Оно јесте Бошко Југовићу.“</l> </quote> <p>Декламује са произношењем гл |
"SRP19030_C1"> <head>I</head> <p>Упекао јулијски дан: изврнуо се лист на грани, ућутала тица у |
p>И имао је шта и видети:{S} Тодосијева јунад провалила ограду, ушла у детелиште и једно цркло |
<p>— Ето шта је!{S} Лопови једни, моја јунад, <pb n="77" /> хтела да краду твоју детелину па с |
речено...</p> <p>— Кад су ми се надула јунад?</p> <p>— Јес’!</p> <p>— Што ти жалиш моју јунад |
> <p>— Јес’!</p> <p>— Што ти жалиш моју јунад и моју стоку?{S} Води бригу о својој стоци, а нем |
доцније.{S} Причекај то време!{S} Буди јунак!</p> <p>— Ама не знаш ти њега...</p> <p>— Знам ја |
рукова и не рече ни речи.</p> <p>— Буди јунак!{S} Немој ти... по твоме обичају... да се секираш |
цима, како је Краљевић Марко био велики јунак, па Милош Обилић, Бошко Југовић...</p> <p>— То је |
упутио тим путем, ја бих се поносио као јунак који осваја позицију под кишом танади.{S} Ко те н |
амовати:</p> <quote> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што једанпут бритком сабљом ману,</ |
Срђа Злопоглеђа!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше </l> <l>На алату коњу великоме</l> <l>Са кр |
ановић Страхиња!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што два и два на копље набија,</l> |
аде испричати како су негда били српски јунаци, који су се борили са Турцима, како је Краљевић |
а дрво с обе стране за рогове, па пусти јуне и поче га јурити:</p> <p>— Уа!{S} Уа!</p> <p>Оно н |
комендије! — Притрча да ухвати оно живо јуне.</p> <p>— Шта ћеш му сад?</p> <p>— Држи га!</p> <p |
приметио:<pb n="99" /> како је липсало јуне у детелини, како је упропастио њиву кукуруза што ј |
и бруке!</p> <p>— Чудна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за памет!{S} Да ми |
бро! — виче он и трчи онако распојас за јунетом, по детелишту.</p> <p>Тодосије се заценио од см |
трани трбуха.</p> <p>Тодосије се бори с јунетом и смеје се, а Видосав га трља, час му извлачи ј |
ране за рогове, па пусти јуне и поче га јурити:</p> <p>— Уа!{S} Уа!</p> <p>Оно најпре пође пола |
Али овај се усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, да само |
е добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му није ту Тодосије да га |
ез облачка.{S} Отуд, са истока, појмила јутарња румен и хладан дах пирка у лице, крепи и освежа |
и светога дука.“ Не помену ни јутрошње јутарце, ни јарко сунашце, ни кућу ни срећу, како то чи |
спаван, изломљен и бунован, он се, овог јутра, задржа подуже у вајату, и изађе пошто сунце изју |
а нађе, како тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га потреви сама.{S} Пред подне примети га на |
мојим малишанима..{S} Где су ми они све јутро? — скочи старац за радошћу дома свога...</p> </di |
>XX</head> <p>Годину дана доцније једно јутро, из ране зоре, закуца неко на Виторову стану у Јо |
каже корист од тога посла.</p> <p>Једно јутро поранио он као обично, у расвит, и спрема се да и |
ети, док не оде до њега.</p> <p>— Добро јутро, комшија! — виче он одовуд, од своје врзине.</p> |
енка узе две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не хтеде се јављати ник |
и, ако нема, он се забавља с децом; — а јутрос други човек, ћути, не распитује ни за кога нити |
ужење!</p> <p>— Носи, не питај ме ништа јутрос.</p> <p>Па опет седе на исто место: метну капу н |
нама, море, ноћас?{S} Изопија нас те ни јутрос не знамо гди смо!-</p> <p>Видосав се трже и угле |
им Мијат све како је било: бабо одранио јутрос у суд... и тамо викао и дерњао се како сам пропа |
ца и сина и светога дука.“ Не помену ни јутрошње јутарце, ни јарко сунашце, ни кућу ни срећу, к |
илегао као зец у жбун и једнако мисли о јутрошњем догађају.{S} Откуд да се та несрећа деси!{S} |
и људи непрестано за онога Вилотија.{S} Јуче ме засрете чича Вићентије, па вели: „Не би погреши |
</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— И синоћ.{S} Јуче нисам нигде ишао.</p> <p>Антоније врти главом, а ч |
у руке и гледа у њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза да му спремим стајаће руво, па се обуче и |
говори он гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће т |
ш?</p> <pb n="144" /> <p>Нисмо се ми од јуче сазнали.{S} Што си неповерљив тако?</p> <p>— Није, |
у:</p> <pb n="142" /> <p>— Зар онако ти јуче изграби из чаршије, а рекосмо да се заједно вратим |
ђе време да те хвали онај који те је до јуче нападао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица све в |
прочевље, па поче:</p> <p>— Где си био јуче?</p> <p>— Ја овде код колибе.</p> <p>— А синоћ?</p |
а, да смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате за неке госте или некакав свечаник!</p |
је....{S} Дођу ми неке чудновате мисли, к’о да...{S} А, право да ти кажем, смрти се не плашим.< |
где да погледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три места у чаршији |
Размисли се — па јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они имају свега задовољно.{ |
а неће да приђе...{S} А он се пренемаже к’о маче над вареником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју |
че над вареником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју Јошевину..{S} А она омахну сукњом и рече: „Про |
ће му удити што говоре?</p> <p>— Човек к’о остали људи!</p> <p>Тодосије продужује и подвикује: |
це, и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће |
{S} И све сама лаж!</p> <p>— Море, свет к’о свет! — одмахну руком онај старчић крај ватре.</p> |
дотера зулуфе и мало их погна унапред, ка јагодицама, намаче шубару и метну мало босиљка у џеп |
и било.{S} Други неће тако, него, да је кабил, возао би и среског ћату на својим колима ваздан |
год пресуди.{S} А дође ли између њих до кавге, због стоке, због деце, или какве друге спрдње са |
ступа...{S} Седи као са друговима: пије каву и пуши специјалитет...</p> <p>Чича Витор једва се |
измаче из собе, а затим отрча да донесе каву.</p> <p>Принесе му је у његовој шољи, великој стар |
а личи на турски филџан.</p> <p>— Зар и каву?</p> <p>— Извол’те, бабо.{S} Скоро ће стасати и ру |
S} Ја га понудих да седне, да му скувам каву...</p> <p>— А он?</p> <p>— Он вели: „Остави ме, де |
" /> и идем кући.{S} Ако му дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа није н |
кули варошке цркве искуца осам часова, кад се Витор Микачић испе уз степенице зграде окружног |
адника он с њима непрестано.{S} Зна да, кад домаћин не ради с њима, они се извлаче и ошљаре у р |
детелину и направио детелиште.{S} Онда, кад је чича Витор заорао Видосављеву детелину, Тодосије |
посинку.{S} Једном му се даде прилика, кад су остали сами код воденице и седели на рудини више |
и кукурузе опрашио до Цара Константина, кад не би попластио до Петровдана и пожњео до Светог Пр |
рати кући а седе под трем свога вајата, кад угледа Видосава.{S} Усплахирио се, звера и прекида |
који је препочео од Видосава Микачића, кад је на своме имању посејао детелину и направио детел |
ослетку му обећа дати неколико књижица, кад се првог празника састану у вароши.</p> <p>Тако је |
сам мислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чи |
десетак година пред долазак Видосављев, кад су обојица били млађи, једног пролећа заграђује Тод |
ли толико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио главу нег |
је.{S} Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избегавао је да се с киме састане |
се: „Нека стоји, никоме не смета.“ Сад, кад га је Видосав питао, он ућута па рече: „Како хоћеш. |
ти. — „Он много пије.{S} Шта му би сад, кад то није чинио пре, у млађим годинама?{S} Сад се зау |
— Немој ме, Тодосије, молим те...{S} Е, кад те молим! .. — рече и руке му клонуше те испусти ци |
урио неку шалу и засмејао све око себе, кад му дође Ђурица и рече полако:</p> <p>— Звао те тата |
лавак, да помажеш мајци кад музе краве, кад салева млеко у карлице, да јој сучеш цевке на витли |
те нападну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или друга каква несрећа, кога ћ |
се насмејаше.</p> <p>— Јест, Тодосије, кад пијнем.{S} А иначе сам ћутљив, склањам се и презам |
д целога света.{S} Нашто би биле школе, кад би било најбоље све оно што смо научили од наших ст |
?</p> <p>— Непрестано се издиреш на ме, кад ти приђем! — рече она и седе до њега.</p> <p>— Не м |
косник он је држао и слугу и надничаре, кад му затребају.{S} Док ради воденица преко лета и не |
Антоније?</p> <p>— Бог с тобом, Виторе, кад сам те досад преварио! .{S} Да сам могао ноћас бих |
подиже младице за живу ограду, које ће, кад одрасту, кроз годину две, пресадити по међи и подић |
ђује Тодосије њиву и шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, иде полако с друге стране ограде, |
<p>Једног дана седели су ниже воденице, кад један сиромашак тера прасе пред собом: везао га кон |
егово мишљење о свему.{S} Често у вече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица успрема по ку |
пке и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад мало доцније погледаш, оно сели обојица на кладу, п |
је почео размишљати како ће то извести, кад почеше допирати гласови да се та намера претреса и |
о су започели.</p> <p>У неко доба ноћи, кад су сви поспали по кући сем Ружице која је дворила и |
страшан, како гледа необично...“ Увек, кад је код куће, он је весео, разговоран, распитује <pb |
нда он плете а они гледају.{S} Недељом, кад оду кући да се пресвуку, они носе мајци нову котари |
ати.{S} Кад је забринут и нерасположен, кад га обузме сета при помисли <pb n="154" /> шта ће би |
не знам хоћу ли, тетка... — узмуца он, кад му тетка Руменија први пут помену за то.{S} Она дош |
Видосав је био у њиви, нешто успремао, кад човек пређе из друге њиве и како иде, виче:</p> <p> |
Тодосије.</p> <pb n="54" /> <p>— Овамо, кад ти кажем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — виче Видос |
р.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано, кад сам чувала овце на Башчинама?</p> <p>-- Јеси, ћери. |
обити кочање, растурати и ђубрити жито, кад се може на овој јевтиној справи окрунити много више |
и настали на свет, а друкчије су данас, кад се подигао други нараштај и настале друге потребе.{ |
две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не хтеде се јављати никоме од п |
на ум његова Руменија и она зимска ноћ, кад су <pb n="76" /> седели у старој кући крај прочевља |
S} Каква има рачуна држати оваку стоку, кад троши храну као и она од најбоље сорте, а од њих не |
а шта ћемо сад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад не умем друкчије, већ да ме запали као свећу и наме |
бољи кмет у својој кући, на моме имању, кад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно |
н, понижен и да је добио тутора у кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чича Витор |
<p>— Како заборавио?{S} О чему мислиш, кад не мислиш о своме послу?{S} Није њој место на прагу |
а да нам даш сикире да нацепамо дрва... кад смо оваке...незвани...</p> <p>Чича Витор не даде му |
/> <p>Одспава први сан и пробуди се... кад — њега нема.{S} Она скочи, обуче јелек и полако ошк |
причам...{S} Знаш, господине, рецимо... кад сам ја... овај... и моја покојна Руменија... — заму |
.{S} Тако он ради и у другим приликама: кад иде <pb n="22" /> кроз село он сврати код кога хоће |
де у реч:</p> <p>— Реци, брате, српски: кад мало пијнеш.</p> <p>Они се насмејаше.</p> <p>— Јест |
му рад у руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Вујана прича што смешно, она се цапари као сва |
прекорну реч, њега нешто ледне у срце; кад га озбиљно погледа, прођу га мравци и размишља да н |
: где је то досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, бре, см |
по десеторо и дванаесторо прасади...{S} Кад се урани може да набаци по сто ока сланине...{S} Ев |
ао инат и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Тодосије збира богате прихода од |
осврће се на <pb n="23" /> Тодосија.{S} Кад би близу, он се, одједном, осече осорљиво:</p> <p>— |
на сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у пластове и сена као и |
вља, само колута закрвављеним очима.{S} Кад не ради, седи за столом, налакти се, гледа у полић |
те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање, он је поора и посеја овас, али |
а ко шта упита, он с муком одговара.{S} Кад га зовну да шта послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад |
он се с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га гледаш како с понекима седи и части се, ти би ре |
ма с којима ће имати највише додира.{S} Кад су били у вароши, он га је упознао са газда-Радојиц |
стоку за мужу, лучи телад и јагњад.{S} Кад поседају и узму рад у руке, она ћути докле они ћуте |
беру дулеке, трпају пасуљ на розге.{S} Кад он, на доколици, гради котарице, они му секу лесков |
се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме комад хлеба у руку и још штогод што |
научио од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти би тек |
женама и затура којекакве комендије.{S} Кад ко од тих прође поред његове куће, он га засретне и |
{S} Мијат му нешто прича и доказује.{S} Кад би да ступе у двориште, застадоше мало, протурише ј |
а у механској авлији газда-Јованике.{S} Кад је угледа, он, као и обично, нити се радује, нити с |
ни му се лакше кад је подаље одатле.{S} Кад би мало ниже, чу некакав шушањ у шевару.{S} Трже се |
ашој кући не сме нико имати особине.{S} Кад задружна чељад почну особити, онда нема ништа од та |
ојој би видео искреност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и поздрави: „Помози Бог, Виторе!“ — чи |
да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је остављају у кесу, па чув |
укама, нешто чепрљају и шалакају се.{S} Кад угледаше Витора обрадоваше се и скочише:</p> <p>— Б |
лове, нити му наметати своје савете.{S} Кад га за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, ос |
ела, почеше јести и ређати здравице.{S} Кад попише добродошлицу, Маслаћев сусед уста те донесе |
а зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку прекорну реч, њега нешто ледне у с |
а Бога, нити се с ким пита и здрави.{S} Кад угледа децу, њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а |
ту, око стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум да оду кући, оду заједно и заједно с |
њи се враћа.{S} Свуда су га хвалили.{S} Кад је запросио, сви су је подговарали да иде за њега: |
и лепо обучени, измивени и очешљани.{S} Кад се причестише, Видосав их одведе у механу те се огр |
Сви су изгледи да ће таки и остати.{S} Кад је забринут и нерасположен, кад га обузме сета при |
у рећи свет!{S} Таки је од младости.{S} Кад што чује о себи неповољно, њега то једи, гризе, и т |
да шта послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он прима без речи.</p> <p>У |
.</p> <p>У том се подизаше и дечаци.{S} Кад их угледа Витор затрепташе му трепавице и засузише |
ми... не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за питомца.{S} Обично се уз |
ко, ја ти се лако упознам са сваким.{S} Кад смо били на Кумашевцу на „зекциру“, па ја се залети |
осподин иде напред а Видосав за њим.{S} Кад дођоше у среску канцеларију, он смести ствари у куј |
е и посејао некакво семе као сочиво.{S} Кад је изникло видело се одмах да тај усев није ни за с |
га уведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније изађе из вајата у чистим памучним кошуљама, |
икаку узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи се дозивају: „Пошто су у |
е да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради, он приђе па ради као од беде |
а и заузела чисто старешинску власт.{S} Кад попије трећу, она џака и глас јој крешти: час плаче |
на Ваведеније иде цркви, на причест.{S} Кад би једну годину прегрешио, као да би се поримио.{S} |
или стоји с момчадијом где у крају.{S} Кад приказују прилоге, они не помињу њега него виче чау |
наздравља и радници се поткрепљују.{S} Кад буде време ручку, деца донесу јело, он <pb n="149" |
лице.</p> <p>Тако при свакоме послу.{S} Кад нема радника, он ради с децом или сам, тек није бес |
и цену прекину.</p> <p>Тако у свему.{S} Кад се врати из чаршије он иде право њему, па био код к |
и.{S} Већ нема ништа детиње на њему.{S} Кад се шиша, остави мало веће залуфе и мало више косице |
он се нађе у послу и врдне у страну.{S} Кад су заједно за совром, он ћути, или ако што проговор |
ејаху секиром и лупа у једну главњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру у цепку, па трља руке и г |
лости од тебе, да ми га ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети! — тресну батином о леди |
/p> <p>А овај се искоси:</p> <p>— Е?{S} Кад би те неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само д |
ао оно, не било овде речено...</p> <p>— Кад су ми се надула јунад?</p> <p>— Јес’!</p> <p>— Што |
кад се то рашчује по свету...</p> <p>— Кад чује влас’...</p> <p>— И каже влас’: у селу Врљугам |
ју се и погледају испод обрва.</p> <p>— Кад отуд из оног чечвара иде један чика, па се исправио |
ја посла.{S} То је моја брига.</p> <p>— Кад се то чује по селу...</p> <p>— Нек се чује.</p> <p> |
у и згледају се кроз помрчину.</p> <p>— Кад угледамо непознатог човека у селу, ми издражимо очи |
Иде тако с људима и разговара:</p> <p>— Кад смо били на Пандиралу, па Хорватовић призортио да о |
" /> <p>Па поћута и раздра се:</p> <p>— Кад сам могао педесет година без тебе; могу и сад...{S} |
по гостима и укућанима, рече:</p> <p>— Кад су се деца замиловала, и кад је судбина, пријатељу, |
је Дмитрић!</p> <p>— Откуд он?</p> <p>— Кад је он дошао?</p> <p>— Ја га нисам видео!</p> <p>— Н |
е ли ти тешко?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Кад чујеш шта веле људи?</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Ве |
прозборио, па није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио је још поодавно да је |
ду ближе кући, он све тише разговара, а кад се растадоше, он застаде пред Тодосијевом капијом и |
шно, она се цапари као свако дериште, а кад баба пијне и расплаче се, она се узнемири и ужагри |
тог дана није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове несреће неће с |
У радан дан не да се видети у механи, а кад је празник он иде у њу спокојно, седне међу људе, п |
д га ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да <pb n="128" /> му се подсмевају, он клоне и |
старијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш |
те, шарају очима и хватају сваку реч, а кад <pb n="73" /> разговарају осмејкују се и све одобра |
с, али поретко, како нико не сеје.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по њиви па опет посеја ова |
ма у мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А кад дође празник, мајка је измије и оплете јој кикић и |
је имао нових непријатности и то у доба кад се детелиште беше зазеленело у пуној мери и беше у |
егове радости!{S} Нико сретнији од њега кад је добио неколико поучних књига из којих је учио ра |
<p>— Можда неће викати, али која вајда кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, |
неваљалица.</p> <p>— Јесте, она је така кад не слуша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, ја ниса |
!..</p> <p>И она је са зебњом очекивала кад ће чича Витор изаћи кући.{S} Предвиђала је и замишљ |
справљати ђубре, како је чуо од учитеља кад је једног дана <pb n="104" /> причао у механи, а се |
етљив па и према деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешто у |
</p> <p>Али му још више пуче пред очима кад се упозна с једним ратарцем из Груже.{S} Упознао га |
</p> <p>И пређе, у памети од онога дана кад <pb n="4" /> су се састали.{S} Онда је она у овој к |
ad>XII</head> <p>За годину дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микачића, нико није могао пр |
head>XV</head> <p>За три године од дана кад је Видосав примио Микачића имање, много се штошта и |
Ти знаш шта сам ти казао још првих дана кад су почели тек гунђати по селу: затисни уши, отвори |
ко си човек на свом месту, биће времена кад ће те ти исти људи хвалити више но твоји свагдашњи |
све испретурате по кући! — вели им она кад почеше чистити и дотеривати у ред.</p> <p>— Тек... |
а види где <pb n="89" /> је Видосав, па кад га угледа чак доле, продужи: — Нек ово Видосав скућ |
зи.{S} И овако ожењени, матори људи, па кад нужда пригна, они по двојица оду у надницу и за чит |
и ти.{S} Отишао сам лани један пут, па кад се појинатише, ја побегох и зарекох се да моја нога |
уранију и сецкају купусово лишће!{S} Па кад ручају поседају на земљу и скрсте ноге и оно што им |
и његову Јошевину за мој Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад је те неистине изнео он, онда |
p>Чича Витор, као да је нишанио у врата кад ће се помолити, смотри га, па сав узавре, тресну то |
их је однекле набавио и редовно их чита кад је на доколици.{S} По неки пут чита их на глас, нег |
газдарица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је толико очију упрло у њ |
да му се душмани не освете.</p> <p>Сад кад је усинио Видосава, одлакнуло му је на души.{S} Ако |
акрену главу на страну, па, као и досад кад јој то помене, остави посао, даде се на мисао и хук |
поглед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, напричали сте ми све! |
мо подиже забран из жира, па да га виде кад мало одрасте, па да скину капу и прекрсте се као ко |
а зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане у кућу, нити назива Бога, ни |
е тамо, па седне међу њих и присуствује кад расматрају дела која он заступа...{S} Седи као са д |
ших старих.{S} Друкчије су прилике биле кад су они настали на свет, а друкчије су данас, кад се |
ци. „Не знам што то човек човека заволе кад су исписници у војсци, или кад се овако нађу раме у |
Видосаву, стали су и забезекнули су се кад су видели да је Тодосије, на најбољем парчету земље |
ницу!{S} Тако им је слађе него код куће кад поседају на столице за трпезу или за дугачки сто у |
ти ниже испод куће.{S} Чини му се лакше кад је подаље одатле.{S} Кад би мало ниже, чу некакав ш |
Витор уђе у заседање погрбљених леђа, и кад угледа суд за столом, склопи руке око појаса и стад |
:</p> <p>— Кад су се деца замиловала, и кад је судбина, пријатељу, нека је са срећом...{S} Само |
м сад, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало застаде и заврте главом:</ |
дану.{S} Иде из чаршије запурен сав, и кад стиже кући спусти токачу пред врата, уђе у оџаклију |
ма, па остану до неко доба у чаршији, и кад око поноћи дође кући, он пијан.{S} Срећом нема рђав |
а...{S} Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да < |
народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити, онда, велимо, да |
почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад су били на сиротињском имању, радом су се отимали о |
мој Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад је те неистине изнео он, онда треба да је стид њега |
вићи и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он није онаки каки је био.{S} Све ћути, |
о бива увек кад попије неку чашу пића и кад је расположен да више разговара и штогод доказује.< |
ме имању, кад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p |
шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ово село и у ову кућу! — мисли Видосав |
е како су је с бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, они секу ракитово пруће и помажу |
у таком положају!{S} Али најтеже му би кад паде зао удес и тетка му премину баш пред одређени |
S} Ајдемо заједно!</p> <p>— Иди!{S} Иди кад ти кажем!{S} Иди, молим те! — учеста он нестрпљиво |
..{S} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с познаницам |
јку мори жудња да чује шта то бата вели кад нешто попева и маше рукама, па се привуче полако, в |
а заволе кад су исписници у војсци, или кад се овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е |
да се затвори у собу где нема нико, или кад је напољу сухо и топло, да се склони у <pb n="155" |
пила не знам каква опасност.</p> <p>Или кад опазе да је жито измлевено и чују да колиће воденич |
људи.</p> <pb n="175" /> <p>Оне јесени кад је Ђурица свршио школу и вратио се кући, решише се |
ича и заговара је.{S} Али, ипак, стрепи кад ће поменути Видосава и шта ли ће рећи о њему... сир |
дну <pb n="37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи свој бук |
едње имање, на коме се може лепо живети кад се паметно ради.{S} Толико му је остало од оца и то |
орију упознали.</p> <p>А њихове радости кад приставе лончић уз ватру у воденици или трли, па он |
а кад хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешто у реду.{S} Свака ствар мора бити на свом |
жачким радовима? ..{S} Коме је на смећи кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи... паметан отац ве |
те се сатре радећи? — питају се сељаци кад поведу реч о њему.</p> <p>— Еј, људи, слушајте што |
се с обојицом упознао у једној прилици кад су се удружили у повратку из вароши.{S} Тада су му |
плетеш тај приглавак, да помажеш мајци кад музе краве, кад салева млеко у карлице, да јој суче |
е надуло.</p> <p>— И ова се болест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо ово спасти.{S} Али от |
<p>— Није ово механа да тумараш по њој кад хоћеш.{S} Овде се води ред! — говори пандур и гледа |
се оне.</p> <p>— Љут... као сваки човек кад се наљути, — одговара Ружа.</p> <p>— На кога?</p> < |
зу, као да нешто жваће.{S} То бива увек кад попије неку чашу пића и кад је расположен да више р |
або, — одговара дете.</p> <p>— Ја кажем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па да се зн |
/p> <pb n="150" /> <p>— А!</p> <p>Затим кад га угледа, клипи с кревета, заљуља се и паде опет н |
о.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Што да ћутим кад тако и јесте.{S} Он му је дао старешство и тата је |
, он му увек падне <pb n="100" /> на ум кад дође у какву неприлику и трчи му у наручја као дете |
</p> <p>— Шта знам, оди му буди паметан кад је овако.</p> <p>— То и ја велим.</p> <p>— Оди узми |
ни тежак знао.</p> <p>Како се обрадовао кад се срећа осмехнула на њега и позват у Микачића кућу |
а с његовог имања?{S} И зар му није жао кад се свет угледа сад с Тодосијевог имања?</p> <p>Али |
д познаника; хитао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и |
и почастити.</p> <p>С Мићом се упознао кад су били на вежби у војсци. „Не знам што то човек чо |
урађено на време.{S} Он би се жив изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Константина, кад не |
раво велиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на врата.</p> <p>— Је |
шији и живео на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S} Онако исто запуштен, постарио, об |
еру је био скромнији, повученији, ретко кад да је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича |
нађе пред очима, па једе сам.{S} Ретко кад да седе као човек, са женом и децом за трпезу, да о |
баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по свету...</p> <p>— Кад чује влас’.. |
тату и његов рад...{S} Шта има боље но кад дође време да те хвали онај који те је до јуче напа |
} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{S} Већ велик |
е по неку, поручи и части.{S} Тако исто кад иде у варош не носи у торби чутуру и заструг, већ с |
ог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор кад се мало више расприча и пљеснуо би га по рамену.{S} |
би досад дотерао?{S} Зар му није понос кад се свет угледа с његовог имања?{S} И зар му није жа |
tion" /> <p>Како је тешко било Видосаву кад је дознао шта је било на Варагића комишању!{S} Неко |
, на поду чизме и ципеле што се обувају кад се иде цркви и у чаршију.{S} У кујни ормани И разно |
метају му Сојка и Јовица, који се смеју кад он чита и церекају се као свака дечурлија..{S} Једн |
звани!{S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на Светог Аранђела, или би ми уклепао сики |
јес’, господине.</p> <p>— Ти послушаваш кад ти ко што заповеди?</p> <p>— Послушавам, господине, |
> <p>— Овамо, кад ти кажем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и маше руком, Тодосије |
и, то му је као да веру мења.{S} Па још кад му се неко прислони уз уво и стане дошаптавати и на |
е признаје ништа.</p> <pb n="152" /> <p>Кад га потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен о |
овара на здравице.</p> <pb n="57" /> <p>Кад превали дан поставише велику совру.{S} Напољу је би |
xml:id="SRP19030_C5"> <head>V</head> <p>Кад пођеш од куће Витора Микачића преко новог вотњака, |
, без слободе и заштите своје...</p> <p>Кад год се састану, она му прича како <pb n="167" /> су |
ћу, како то чини још од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду и стакленце с ракијом, он одгурну ру |
ш једнога из другог краја среза.</p> <p>Кад се сврши рад, сељаци сколише око Видосава.</p> <p>— |
а, са пуним торбама и теркијама.</p> <p>Кад ступише у двориште, стари Маслаћ назва Бога:</p> <p |
— вели Видосав и мрда вилицама.</p> <p>Кад уђоше у собу, она тројица скочише те се здравише и |
ако, и нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“ |
може добити ни са какве ливаде.</p> <p>Кад овас одрасте до колена, он ће га, онако зелена, пок |
, па мисли и напослетку уздахне.</p> <p>Кад чита књиге најволи да је сам, или да се затвори у с |
и какви су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу заједно, одмах видиш ко је старији и како |
но као из највеће газдашке куће.</p> <p>Кад треба, Тодосије не веже кесу.{S} У радан дан не да |
ар из кога ће га брат поучавати.</p> <p>Кад оду кући они се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеј |
у није ни казивао да ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали гости били су поседали у велику со |
и о свему се стара у нашој кући.</p> <p>Кад се донесе прасе, он га плати својим новцем, па га п |
о или укочи витао под воденицом.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако је врећа од десетак ока, они |
на лицу му се види задовољство.</p> <p>Кад има радника он с њима непрестано.{S} Зна да, кад до |
орбе на раме и узео штап у руку.</p> <p>Кад га угледа Видосав, он дрекну:</p> <p>— Тодосије!{S} |
добацује које коме по неку реч.</p> <p>Кад би да се износи буклија и ломи колач, њега не би у |
о да не смем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то испричали бабу, он се насмеја:</p> <p>— Нећу |
а да је узме и тури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се изгубити брњица на кајишу, или искривит |
А она поче успијати уснама и намештати кадивицу на глави.</p> <p>Заори се смех низ сву совру и |
ојако корење, извешала записе, издржала кадове, платила све читаније по црквама и манастирима и |
засејати жиром, да се подигне гора.{S} Каже Симо из Мораве: сељак без стоке и горе мртав је.{S |
p> <p>Поћута, поћута, па поче:</p> <p>— Каже побратим Мијат све како је било: бабо одранио јутр |
/p> <pb n="111" /> <p>Антоније појми да каже, па застаде:</p> <p>— Било је нешто, али бојим се. |
се смеје, а она довикује:</p> <p>— Тата каже да ја нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам |
одосије...{S} И вели мој Миле: „Видосав каже: „Сутра да изведемо кметове те да измеримо земљу и |
.</p> <p>— Кад чује влас’...</p> <p>— И каже влас’: у селу Врљугама по четири пута косе за једн |
ју!</p> <p>— И комесија разреже порез и каже: у селу Врљугама косе једну ливаду четири пута, и |
с ових десет ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да ниси ти текао?</p> <p>— Лако је открчити моје и |
у, и то.</p> <p>Али она салетела да јој каже и он јој мораде испричати како су негда били српск |
д да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p |
вараш?</p> <pb n="156" /> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Непрестано се издиреш на ме, кад ти приђ |
као црвоглаво бравче.</p> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Срамота!</p> <p>— Можеш, бабо, како хоће |
, што не говориш истину.</p> <p>— Ко то каже?</p> <p>— Кажем ти ја.</p> <p>— Зар не смем рећи о |
паметнији од целог села?</p> <p>— Ко то каже, бабо?</p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш нове оби |
<p>Али у том и капетан заусти да нешто каже, те махну руком да седе, па се маши у џеп и извади |
ћентије одавно околиши око Витора да му каже шта мисли о његову посинку.{S} Једном му се даде п |
се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже, како да му одговори?{S} Он нема тог срца да се из |
да предам теби, и да то што пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љут |
еси, ћери.</p> <p>— Ето видиш, тата!{S} Кажем ја теби!</p> <p>— Е, сад верујем! — смејури се Ви |
} Бога ми, право велиш!{S} Видиш ти!{S} Кажем ја!{S} Право велиш! — узврпољи се он.</p> <p>— Да |
роји полако:</p> <p>— Неће, ја како!{S} Кажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! |
га ми, баш ћемо њега!{S} Видиш ти!..{S} Кажем ја!..{S} Што плачеш?{S} Право велиш, Руменија!</p |
осаву да се привуче и ослушне:</p> <p>— Кажем ја теби, куд ће он успети нешто мимо свет!</p> <p |
ш истину.</p> <p>— Ко то каже?</p> <p>— Кажем ти ја.</p> <p>— Зар не смем рећи оно што говори с |
/p> <p>— Ниси био на састанку?</p> <p>— Кажем ти: нисам се макао од колибе.{S} Ти знаш да ја са |
ентије?</p> <p>— Свет...{S} Ја, није да кажем нешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ватру међу вас |
лим, господине капетане, то сам имао да кажем: да предложим да се тај Ђурица избере за питомца. |
е Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако ни овако...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, за |
ца однела још једну ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него он |
жеш, бабо, — одговара дете.</p> <p>— Ја кажем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па да |
ог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с познаницама, средове |
мо, кад ти кажем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и маше руком, Тодосије приђе.{S} |
, право кажеш, Тодосије...</p> <p>— Шта кажем?</p> <p>— Велим: право имаш што ово радиш.</p> <p |
удна ми чуда што сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми највећи пријатељ у селу... и... је ли о |
м и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад |
ти беше име?</p> <p>Он каза.</p> <p>— И кажем суду и саслушам се: овај човек, Витор Микачић из |
сам.</p> <p>— Ја дођох, кастиле, да ти кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</p> <p>Он избечи очи.</ |
позив од власти, сваку тапију, и, да ти кажем, уговор, и да прибележи шта хоћеш и кредом и писа |
бабо.</p> <p>— Изучио много... и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у општини |
ја, то нисам заслужно...{S} Ја... да ти кажем... не знам хоћу ли, тетка... — узмуца он, кад му |
.{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за питомца.{S} Об |
сме нигде да погледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три места у ч |
p>Ружић продужује:</p> <p>— Чекај да ти кажем...{S} Чича Витор није ни мислио да му да какво ст |
вате мисли, к’о да...{S} А, право да ти кажем, смрти се не плашим.</p> <pb n="6" /> <p>— Није, |
главу на руку.</p> <p>— И, право да ти кажем, Руменија... некако ми се, и иначе, тешко наканит |
<p>— Није тек онако, него, право да ти кажем, да разгледам Тодосијев рад.</p> <p>Ђурицу обузе |
вако весео и загрејан...{S} Право да ти кажем: ја сам речит и куражан ево овако... овде.</p> <p |
итам.</p> <pb n="138" /> <p>— Озбиља ти кажем.</p> <p>Они оћуткују, згледају се, па ће предузет |
е.</p> <pb n="54" /> <p>— Овамо, кад ти кажем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и ма |
мо заједно!</p> <p>— Иди!{S} Иди кад ти кажем!{S} Иди, молим те! — учеста он нестрпљиво и узмах |
сам ако за шта било досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад ’хоћеш. |
Онај Ружић поче опет:</p> <p>— И да вам кажем, вели Виторов посинак Витору: „Не умете ви да жив |
> <p>— Тако је, брате...{S} И шта да му кажем <pb n="103" /> на то?{S} Ја не умем ништа да му о |
о да ти јавим.{S} Рекох: поранићу да му кажем, нек чини што може.{S} Молим те нек то остане међ |
— вели му чича Витор.</p> <p>— Како ти кажеш, бабо, — одговара дете.</p> <p>— Ја кажем кад си |
Бабо!{S} Ако је то све тако као што ти кажеш, онда што ми ниси раније казао, па џаба ти то ста |
и остали.</p> <p>— Море, Бога ми, право кажеш, Тодосије...</p> <p>— Шта кажем?</p> <p>— Велим: |
леда му у очи:</p> <p>— Молим те, бабо, кажи ми шта ти је...{S} Нас свађају душмани.</p> <p>— Д |
приђе и рече:</p> <p>— Шта, се устежеш: кажи, одобраваш ли?</p> <p>Видосав подиже главу, поглед |
те...{S} Ти ме боље познајеш но ико.{S} Кажи ми отворено, у очи, ако сам на рђавом путу.{S} Ти |
емој ме, Тодосије, молим те!..</p> <p>— Кажи ми: је ли истина да си ти под мојим туторством?</p |
епа, погледа и у њега и у под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ово што се ради за ове две |
већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу и |
аву.</p> <p>— Бога ми јес’!</p> <p>— Па кажу: то је село мимо остала села!</p> <p>—- Посилили о |
тор даде Ђурицу у школу.{S} Једног дана каза му те искупи оне књижице и таблицу, метну под мишк |
гледа у њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза да му спремим стајаће руво, па се обуче и даде ми |
суду...{S} Како ти беше име?</p> <p>Он каза.</p> <p>— И кажем суду и саслушам се: овај човек, |
а тим:</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он каза и како се зове и одакле је, све поименце.</p> <p>— |
оћ га је болела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у чаршији, он клону.{S} Напустио је ра |
а? — пита Јовица Ђурицу.</p> <p>Овај му каза.</p> <p>— Ја имам четрнаест гроша.{S} А ти?</p> <p |
ем.</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Јеси ли учио каквих школа?</p> <p>Он му |
еш?</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Да те познам код суда.{S} На прилику ти |
ој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Микачић!</p> <p>— Јест, тако се презивам |
ако.{S} Онај мој није при речи како смо казали.</p> <p>— Који то?</p> <p>— Мој посинак Видосав. |
му каце од педесет и сто товара, по два казана, каца са сирћетом шљивовиком, а на тавану виле, |
S} Ја сам ипак био човек и остао човек, казао сам: не тражим да се уништи уговор, него да му се |
целе ноћи с њим речи прозборио, па није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио ј |
о што ти кажеш, онда што ми ниси раније казао, па џаба ти то старјешство.{S} Ево, па га узми и |
>И, доиста, било је као што је Тодосије казао.{S} Витор је ћутао неколико дана, па се опет одоб |
аве?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— И казао суду: мој посинак почео пропастити моје имање и т |
па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата пропасти и да је тата распикућа, па му |
рња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још првих дана кад су почели тек гунђати по селу: |
и кога хоћеш...{S} Шта је било ако сам казао...{S} Чудна ми чуда што сам казао.{S} Ја и сад ка |
о сам казао...{S} Чудна ми чуда што сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми највећи пријатељ у с |
д светиње...{S} А мени се смеју што сам казао да ћу посејати ону голет на чукари — и крсти се и |
тихо:</p> <p>— Не знате ви шта је Витор казао за наше село...{S} У нашем селу нема, вели, човек |
оворили и код власти потврдили, и ја му казао: „Ти, синко, Видосаве, да почитујеш мене као роди |
S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{S} Так |
не ваља..“ — она то не би смела никоме казати, ни пред ким признати. — „Он много пије.{S} Шта |
осава.</p> <p>Он им не умеле ништа више казати, али они га сами разумедоше и отрчаше за Видосав |
исам ни богат ни сиромах; не умем ти ни казати како је у нашој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p> <p>О |
дужбину ако га изберете.{S} Не умем вам казати какво је то дете!{S} Он је заволео ту школу и зн |
ећи истину, сутра ти нећу умети све ово казати, као што умем сад, овако весео и загрејан...{S} |
састане с њим, да се лепо разговоре.{S} Казаће му какву лепу реч, умириће га и задовољити, нек |
сазвао још десеторицу, зато му није ни казивао да ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали гост |
дем у Краљево да учим школу, и немој да казујеш бабу док ја не одем тамо,“ — прича му Ружица.</ |
а гледа, и мисли: „Што ме мучиш, што не казујеш шта је“ — па опет ућуткује док он не почне.</p> |
јацима, па ће доћи време те ће се горко кајати, што су овако о мени мислили...{S} Морам ићи нап |
њица разне величине, опуте, фишеклија и кајиша позеленелих од буђа, кутија без дна, чутура са и |
на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави кајише око ногу и обуче зубун, па крочи преко прага.</p |
S} Видосав му покиселио опанке, измазао кајише и на њих ударио нове пијавице.{S} Старац се очеш |
ово кадгод: може се изгубити брњица на кајишу, или искривити, или сломити, или јој испасти она |
и!</p> <p>Или ће рећи:</p> <p>— Гледај, какав је као да се са свињама блатио!{S} Што си, бре, т |
ога ће имати такав принос <pb n="66" /> какав се не може добити ни са какве ливаде.</p> <p>Кад |
ник, није се нигда извлачио од рада.{S} Какав посао почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад |
ре у њиховој кући.{S} Одавно није ни за какав рад, сем да тарне у угарке, да готовом водом проп |
и ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради, он п |
и поврати.{S} Али он неће да чује ни за какав разговор, или ако је саслуша, не признаје ништа.< |
је сам.{S} Још мало па неће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} |
учио је на сиротињу и није сазнао ни за какав рахатлук.</p> <p>Служећи по туђим кућама много је |
амишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} Ту осетљивост није могла да з |
све брњице здраве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и помисли: „Требаће и он“; и спусти га у чакш |
сав Микачић има сад да покаже шта зна и какав је на раду.{S} Њему је остављено да одреди где ће |
изгледа чим се његова назове...{S} Ено какав је онај врт поред пута, као цветњак, шпартан на л |
ама и лаким похабаним хаљинама, сигурно какав пропали трговац или занаџија, приђе му:</p> <p>— |
да се склони у <pb n="155" /> воћњаку у какав хлад, испрући се на земљу и ту чита и размишља.{S |
ио стидан и образит као девојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и друга нашао: своју Ружицу.{S} |
ко варошана: запиткују их што су дошли, каква посла имају код суда, нуде им услуге или им препо |
/p> <p>Витор се узбеши: шта ће то бити, каква је то нужда из беле зоре, па се спреми, на двоје |
гледа у њу... „Како су дивне слике!{S} Каква је ова крава, како су јој широки бокови и велико |
оже је набавити човек обичног стања.{S} Каква разлика, млатити маљем по клиповима, издробити ко |
мала и чипава, рошчићи као паприке.{S} Каква има рачуна држати оваку стоку, кад троши храну ка |
одмицала од њега и његове Јошевине.{S} Каква радост за чича-Витора!{S} Ђурица је у десетој год |
механу.</p> <p>— Имам посла. </p> <p>— Каква посла?</p> <p>— Имам нека посла.</p> <p>— Хоћемо |
?</p> <p>— Тек... деца изнела.</p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти да видиш шта се ради?{S} Ниј |
веда од те траве, или га постигла друга каква незгода, што постиже људе који не гледају посла ш |
Воже, кад дође смрт по своје, или друга каква несрећа, кога ћеш пре призвати до свога комшију?{ |
око тога пустог кмества..</p> <p>— Ама каква кмества!{S} Ја сам најбољи кмет у својој кући, на |
О, бабо! — као да је наступила не знам каква опасност.</p> <p>Или кад опазе да је жито измлеве |
} Па после прича он како је некад било, какве су цене биле, шта је најбоље пролазило на пијацу, |
то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве штете...{S} И откуд је, онда, распикућа?{S} Тај б |
да нема зубе, па се умиј и опери.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и чакширама?{S} Ако нема |
n="66" /> какав се не може добити ни са какве ливаде.</p> <p>Кад овас одрасте до колена, он ће |
их до кавге, због стоке, због деце, или какве друге спрдње са које се суседи најчешће поинате, |
м на одлу среске скупштине и да истичем какве своје интересе, узимам слободу скренути вам пажњу |
асланика да га приме.{S} Има све услове какви се траже и одличну сведоџбу из основне школе.{S} |
ек нагињати куд хоће и скрајати планове какви му на <pb n="134" /> ум дођу, али биће онако како |
, шта је најбоље пролазило на пијацу, и какви су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу заје |
Хоћете, — вели он и иде.</p> <p>Они као какви надзорници сели у хлад па не скидају очи с водени |
реба ли да набави које сириште, да нема каквих чини на стоци и белом мрсу, да није ко што уврач |
p> <p>Он му каза.</p> <p>— Јеси ли учио каквих школа?</p> <p>Он му исприча све како је учио и ш |
а ти не би требало познанство?</p> <p>— Какво познанство?</p> <p>— Да те познам.</p> <p>Чича Ви |
.{S} Чича Витор није ни мислио да му да какво старешинство.{S} Знате Витора боље него и ја.</p> |
о је коме уступио.{S} А то није Бог зна какво имање: један брег са нешто шуме и пашњака, и испо |
ако га изберете.{S} Не умем вам казати какво је то дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што |
гао подсме’нути гдегод за совром или на каквом састанку.</p> <p>— Јок, Бога ми!</p> <p>— То нис |
очи, пир пакости над мојом несрећом!{S} Какву је новину донео у село?{S} Сеје семење које није |
— Како ћу ову бруку преживети?</p> <p>— Какву бруку?{S} То није твоја брука но његова.</p> <p>— |
д суд нити је позвао кмета да им извиди какву потрицу, или штогод пресуди.{S} А дође ли између |
к падне <pb n="100" /> на ум кад дође у какву неприлику и трчи му у наручја као дете да му се п |
њим, да се лепо разговоре.{S} Казаће му какву лепу реч, умириће га и задовољити, нек се све изг |
и гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три гроша.</p> <p>— Добри су и нису скупи, — вели |
/p> <p>И доведоше га кући.</p> <p>— Уф, каки си! — рече Тодосије.</p> <p>Беше у масним искрпљен |
— Хоћу да му смакнем нови фес!</p> <p>— Каки је клип?</p> <pb n="41" /> <p>— Кочањка с два три |
ји ће учити ратарску школу.{S} Ви знате каки су то питомци.</p> <pb n="170" /> <p>— Знамо, госп |
и.{S} Па и кад је трезан, он није онаки каки је био.{S} Све ћути, све замишљен, избегава разгов |
капом. — И онда поче причати и дуљијати каки је овај млади нараштај.</p> <p>Чича Витор га преки |
уме да израчуна шта хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рачун, на прилику: седамдесет и седам ока и |
су дивне слике!{S} Каква је ова крава, како су јој широки бокови и велико виме!{S} Она даје по |
> <p>— Што то, опет?{S} Поштуј ти њега, како заслужује, у другом које чему, а што ће ти он угле |
а па да види како јој се жеља испунила, како би јој мило било!</p> <pb n="8" /> <p>Извади онај |
и јунаци, који су се борили са Турцима, како је Краљевић Марко био велики јунак, па Милош Обили |
Како му живо лебди та слика пред очима, како јасно звоне те речи које је чуо пре толико година! |
р хоће да види за живота, својим очима, како ће се руковати његовим имањем, и хоће да његов пос |
љута ракија...{S} И много пуши дувана, како који дан све више...</p> <p>„То му је сва мана, ал |
су мразеви уорили земљу те се просипа, како је воћка напупила не може красније бити и да ће го |
о.{S} Пита колико је нахватала скорупа, како се сири млеко, да није мрс прокисао, треба ли да н |
парчета земље добити што више приноса, како ћеш подићи што бољу пасмину стоке, да имаш од ње ш |
уке у рукмаче па блене у таван и врата, како творижу чиновници, практиканти и пандури.{S} Међу |
b n="14" /> да има на чему развити рад, како је он то видео у толико имућнијих људи.{S} И тада |
>Сутрадан Тодосије накастио да га нађе, како тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га потреви са |
ремио да га нападне.{S} Шта да му каже, како да му одговори?{S} Он нема тог срца да се избрецне |
} Па шта га је ових машина! ..{S} Боже, како се њима ради!..{S} Што ти је паметан свет, што уме |
... шта би друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{S} Како ти наредиш онако је најбоље! |
овара...{S} Причају како је лепо време, како је била топла Међудневница те су кукурузи узрели к |
ли, како су долазили раније на гледање, како су ово богати и угледни људи и како им је дата реч |
ће велику рупу и у њој справљати ђубре, како је чуо од учитеља кад је једног дана <pb n="104" / |
кукуруза што је сејао семе што не зре, како набавља стоку која није за тај крај, дружи се са г |
е, трља руке и вели:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти беше име....{S} Видосаве... у сретан час ро |
етно.</p> <p>Он приђе ратарцу.{S} Хоће, како тако, да се упусти у разговор и упозна с њиме.</p> |
ту пред њима, зашто су ови људи дошли, како су долазили раније на гледање, како су ово богати |
99" /> како је липсало јуне у детелини, како је упропастио њиву кукуруза што је сејао семе што |
стоке, да имаш од ње што више користи, како ћеш гајити и подизати најбољу лозу, калемити и рас |
а нисам оваког видела: како је страшан, како гледа необично...“ Увек, кад је код куће, он је ве |
/p> <p>— Срамота!</p> <p>— Можеш, бабо, како хоћеш...</p> <p>— Лако је се растрти на моме имању |
драво мирно, Видосаве!</p> <p>— Здраво, како ти?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим. </p> <p |
стаде и мало се трже:</p> <p>— Здраво, како ти? — рече полако и гледа га у прси. </p> <p>— Где |
ирно.{S} Где је Витор?</p> <p>— Здраво, како ти?{S} Није ту.</p> <p>— Сад ће доћи.</p> <p>Човек |
како је ко поорао, повлачио, заградио, како је ономе преплануо овас...</p> <p>Тако је навикао, |
он је поора и посеја овас, али поретко, како нико не сеје.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по |
Здраво мирно, Тодосије!</p> <p>— Добро, како ви?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим оно што |
невница те су кукурузи узрели као кост, како је, не знам које године, пала слана пре Мале Госпо |
рица, па се пренесе мислима у ту школу, како му је причао ратарац. „Та школа, то је, сигурно, в |
це, ни јарко сунашце, ни кућу ни срећу, како то чини још од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду |
ао се како сам пропасник и распикућа... како нисам ништа приходио за ово време од како смо овде |
уша...{S} Никад га нисам оваког видела: како је страшан, како гледа необично...“ Увек, кад је к |
ли шта ће бити од тог Тодосијева посла: како ће се једног дана чути да су му покрепала говеда о |
в те истера тебе, Виторе...{S} Па веле: како он може дозволити у својих педесет и неколико годи |
на тенани, оприча како је у ратарници: како живе, шта уче, шта раде, шта има тамо од стоке и у |
ио се међу пријатељима својом вештином: како је умео склонити продавца да то баш њему прода.{S} |
де мирно и разговарају тихо и одмерено: како је клас једар, сноп ће дати три оке, а крстина пед |
вео на домаћинско имање.{S} Тако је то: како семе сејеш онако ти ниче: сејеш жито, жито ти ниче |
јица на кладу, припијају и разговарају: како су мразеви уорили земљу те се просипа, како је воћ |
сам ти имање у руке па ради како знаш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледа |
све што је досад приметио:<pb n="99" /> како је липсало јуне у детелини, како је упропастио њив |
одвикну:</p> <p>— Ружице, шта ти би!{S} Како је то дерњање?{S} Ниси ти дете!</p> <pb n="135" /> |
жеља да му одмах преда старешинство!{S} Како је тешко наћи се у таком положају!{S} Али најтеже |
еби броји: „Он је крив за све ово...{S} Како је радио онако ће му и бити...{S} Њему је пречи То |
од масалног и ја те приведем суду...{S} Како ти беше име?</p> <p>Он каза.</p> <p>— И кажем суду |
..“</p> <p>Синоћ га је болела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у чаршији, он клону.{S} |
а већ зарастоше у њу до више појаса.{S} Како ко комиша, он баца клип преко себе на рпу окомишан |
ого мобилаца: и жетелица и везилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; жетеоци срп у руку па ухват |
Ту је наука, ту разговор и пошалица.{S} Како је то лепо!{S} Благо њима! ...</p> <p>— Шта ти ту |
:</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{S} Како ти наредиш онако је најбоље!</p> <p>И пређе, у пам |
ум те сипа пиће у бардаке и окињаче.{S} Како се ко послужи он иде у стару кућу да доручкује.{S} |
ски, од свију вршњака у његову селу.{S} Како који дан све отреситији, кочопернији.{S} Видиш про |
чекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он виче:</p> <p>— Помози Бог, домаћ |
ојој кући, као да је његов пасторак?{S} Како може гледати да он јаше његовог седланика и зајми |
лако, домаћине!</p> <p>— Шта полако?{S} Како ја?{S} Ружице!{S} Донеси печења!</p> <p>Уђоше деца |
и бољег од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Како је оно онолико пријатељство с Тодосијем?</p> <p>Ви |
у њу.</p> <p>— Шта, Видосаве?</p> <p>-— Како, шта?{S} Ја и бабо сломисмо колач...{S} Што би, би |
!{S} Ти мораш остати доследан!</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако како си почео.</p> <p>— О |
ије лепо... с његове стране...</p> <p>— Како?{S} Причај ми, Видосаве!</p> <p>Поћута, поћута, па |
> <p>— И много је љут, бабо...</p> <p>— Како... по чему?</p> <p>— Намрштио се и ћути.{S} Ја га |
а не знам докле ћеш ти тако...</p> <p>— Како?</p> <p>— Ето тако.{S} Ти сам знаш да... није онак |
ш да... није онако како треба.</p> <p>— Како, Ружице?</p> <p>— Па тако; ти си сад друкчији чове |
>Чича Витор избегава да прича.</p> <p>— Како је било!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има к |
/p> <p>— Како?{S} Као и досад.</p> <p>— Како ћу му изаћи на очи?</p> <p>— Лако.{S} Он нек виче, |
исичите и да ми се претварате.</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако, брате.</p> <p>— Није, Бо |
стрепи и очекује шта ће рећи.</p> <p>— Како ви овде?</p> <p>— Хвала Богу, здрави смо, — одгово |
/> <p>— Тек... заборавио сам.</p> <p>— Како заборавио?{S} О чему мислиш, кад не мислиш о своме |
коштало! — вели му чича Витор.</p> <p>— Како ти кажеш, бабо, — одговара дете.</p> <p>— Ја кажем |
господине, да ми растуре кућу.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Тако.{S} Онај мој није при речи како |
по неку, па ућутах и побегох.</p> <p>— Како ћу ову бруку преживети?</p> <p>— Какву бруку?{S} Т |
и преда се, усуди се да упита:</p> <p>— Како су деца?</p> <p>— Здрави су.{S} Доћи ће и они дана |
ио од смеја и непрестано виче:</p> <p>— Како смеш тако?</p> <p>А Ђурица се уозбиљио као старкељ |
<p>Видосав не да ни поменути:</p> <p>— Како би то било на радноме дану!</p> <pb n="27" /> <p>— |
а школа?</p> <p>Он се осмехну:</p> <p>— Како за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} |
како знате... што мене питате?</p> <p>— Како то говориш тако?{S} Тебе, ја кога ћемо, — рече ста |
е!..</p> <p>— А како ћу с њим?</p> <p>— Како?{S} Као и досад.</p> <p>— Како ћу му изаћи на очи? |
> <p>— Што си се осмољио тако?</p> <p>— Како, газда?</p> <p>— Тресни рђу са себе, па буди мало |
, али ни он не ради како треба</p> <p>— Како, Вићентије?</p> <p>Он махну главом:</p> <p>— Видиш |
девојка... ћери, прва радости моја! ..“ Како му живо лебди та слика пред очима, како јасно звон |
исни уши, отвори очи па хајде право...“ Како да идеш и да се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта |
како се кантар окреће на лаку страну, а како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта ли |
ти.{S} Гледај посла, море!..</p> <p>— А како ћу с њим?</p> <p>— Како?{S} Као и досад.</p> <p>— |
ко рукују остали сељаци и обрађивати га како им је радио деда и чукундеда; треба показати нешто |
еч за свога посинка.{S} Причао је свуда како је задовољан и како сад зна што живи.</p> <p>Али д |
је само броји полако:</p> <p>— Неће, ја како!{S} Кажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за жи |
и године!</p> <p>— Хоћемо да бирамо, ја како!</p> <p>— Да бирамо, господине! — рекоше сви.</p> |
ина без тебе; могу и сад...{S} Могу, ја како! ..</p> <p>Жене се опет згледаше.{S} Ружа, црвена |
уги у селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што су препочели |
из дана у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Витор предузео старешинство, тај човек не |
и: да треба да је толико паметан да зна како је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе кој |
..{S} Срећа је те није код куће: не зна како би му сад изашао пред очи...</p> <p>У тим мислима |
он то радио уз мајсторе по служби и зна како шта треба.{S} Где би разбијено које окно на прозор |
о, но како ћу.</p> <p>— Проба човек, па како испадне, — објашњава други.</p> <p>— Шта ће му фал |
у школу.{S} Ја одох данас тим путем, па како Бог да.{S} Нећу се враћати док штогод не научим.{S |
че на врат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> |
инати!</p> <p>— Није, ене га сам.{S} Па како се натмурио, узео штаку па кљуца у земљу и нешто в |
ote> <p>Декламује са произношењем гласа како је учио у школи, па се занео и заборавио те виче д |
/p> <p>Кад год се састану, она му прича како <pb n="167" /> су код куће, шта су порадили на има |
коју је одсео, и ту, на тенани, оприча како је у ратарници: како живе, шта уче, шта раде, шта |
залетим и упознам се.... — И ту исприча како се <pb n="26" /> упознао са неким шљиварским тргов |
и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се да није много нерасположен, |
нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Витор предузе старешинство он све горе.{S} Ако што |
ко нисам ништа приходио за ово време од како смо овде...</p> <p>— Шта говориш, Видосаве?</p> <p |
ад годинама и ломио и крепио.</p> <p>Од како зна за се навикао је да осване и омркне на послу и |
ј.</p> <p>Он је, у истини, имао планове како ће уредити имање, али их је вешто крио и чувао, те |
каквих школа?</p> <p>Он му исприча све како је учио и шта је изучио.</p> <p>— С толико науке м |
X</head> <p>У Микачића кући ишло је све како треба.{S} Летина није била богата, али није ни оск |
ли кући.</p> <p>Празнике пропратише све како је уобичајено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у |
поче:</p> <p>— Каже побратим Мијат све како је било: бабо одранио јутрос у суд... и тамо викао |
Витор на среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како је то било!</p> <p>Чича Витор избегава да прича.</ |
{S} Да ми је одвести ове лудаке да виде како газда Симо подиже забран из жира, па да га виде ка |
ристио и себи и другима, а људи се чуде како је смео прићи човеку кога пре није ни чуо ни видео |
А они осташе на истом месту да продуже како су започели.</p> <p>У неко доба ноћи, кад су сви п |
је то научио од Сима Моравца и радио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно.</p |
отима за то.{S} А оно што има уредио је како је умео: груписао њиве за себе, истребио ливаде, о |
расположен.{S} Прва радост у дому, није како треба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ово је његово д |
залива, чепрка, да се сваки дан радује како му рад напредује.</p> <p>Чича Витор имао је и даље |
во и камен...</p> <p>И тако се извирује како је ко поорао, повлачио, заградио, како је ономе пр |
век узалуд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радник те му нема парника, и онда би рекао: „Не |
по њима.</p> <pb n="181" /> <p>— Богме како знате... што мене питате?</p> <p>— Како то говориш |
и звркала својим вретенцетом.... „Боме како ти наредиш онако је најбоље...{S} Да сам тобом ја |
еје кукуруз „американ“ и већ две године како тај кукуруз сазрева као што треба и од њега има дв |
нову котарицу и <pb n="36" /> хвале се како су је с бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за |
к говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како си научио.{S} Ако си човек на свом месту, биће вре |
утрос у суд... и тамо викао и дерњао се како сам пропасник и распикућа... како нисам ништа прих |
>Чича Витор уђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте дошли,“ о |
брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како хоћеш...</p> <p>Она мрдну раменима:</p> <p>— Школе |
>Он се осмехну:</p> <p>— Како за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она није за гос |
/p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он каза и како се зове и одакле је, све поименце.</p> <p>— Које д |
семе које се сеје у моравским њивама и како треба да пази шта ради, да се с њиховом кућом не ш |
премао, кад човек пређе из друге њиве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао, нови коншија! |
га је поучио како ће чувати детелиште и како ће поступати са покошеном детелином.{S} Он ју је к |
ње, како су ово богати и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примити обележје од ово |
ђу заједно, одмах видиш ко је старији и како је међу њима.{S} Он увек пропушта баба напред и ид |
ављено да одреди где ће се шта сејати и како ће се радити.{S} Досад се довољно уверио да му је |
ћаска, хвали се, прича шта ће радити и како му не може нико на пут стати.{S} Више пута, радних |
д свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме погледити.{S} А овако, трапам ли трапам...{S |
{S} Причао је свуда како је задовољан и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао з |
објасни шта је урадио што није ваљало и како је то утицало на баба и остале...{S} Погледа за њи |
ји те је до јуче нападао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица све више о томе размишља и разбир |
свет што не почитује старијег и не живи како су стари живели.</p> <p>Вићентије је био ћуталица; |
} Зашто бабо није дозволио тати да ради како је започео, па би видео докле би досад дотерао?{S} |
дао старешство и тата је почео да ради како треба, а бабо се покајао што <pb n="158" /> му се |
кивати га за сваку ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али...</p> <p>Ов |
ће, ипак, оставити њему на вољу да ради како он хоће.{S} Он ће се чинити невешт свему и пазити |
о ово: „Дао сам ти имање у руке па ради како знаш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазл |
знаш: свет као свет, али ни он не ради како треба</p> <p>— Како, Вићентије?</p> <p>Он махну гл |
се неко тера; тераће се онај ко не ради како треба... и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бо |
старјешство.{S} Ево, па га узми и ради како хоћеш! — одмахну руком Видосав, као да га одбаци о |
</p> <p>— Што те се тиче он!{S} Ти ради како си почео, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти зн |
је да му остави одрешене руке нек ради како <pb n="85" /> зна, јер је сваки почетак тежак и у |
тарешинство предаје Видосаву да он ради како га Бог учи, а он ће се настанити на имању у пољу, |
све имање.{S} Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, како би јој мило било!</p> < |
беде, или да му извуче коју реч да види како је још беднији но што је слушао.{S} Па има их који |
/> похвали како ће радити, док не види како ће му испасти за руком.{S} Наумио је да пријатно и |
оншија, — вели Видосав и у себи се чуди како је слободан овај Тодосије.</p> <p>— Ја велим: баш |
а Мићо с леве.</p> <p>Ружица их послужи како је у реду, принесе јело, па оде у оџаклију, у подр |
Руменија!</p> <p>Ту ноћ нису проспавали како треба: непрестано су им били пред очима и Видосав |
ажи да се унапред <pb n="65" /> похвали како ће радити, док не види како ће му испасти за руком |
руком:</p> <p>— Остави.{S} Решите сами како знате.</p> <p>Сви се сагласише за Ђурицу.{S} А мал |
наследно и да штогод привреди и прикупи како ће што више оставити својим млађим.{S} Ко ништа не |
богат ни сиромах; не умем ти ни казати како је у нашој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p> <p>Он му ка |
е...</p> <p>Тек што је почео размишљати како ће то извести, кад почеше допирати гласови да се т |
{S} Одатле ће, из прикрајка, посматрати како Видосав ради.{S} Неће му ништа сметати, неће се ут |
а да јој каже и он јој мораде испричати како су негда били српски јунаци, који су се борили са |
е, већ да ме запали као свећу и намести како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то старешинство, и |
p> <p>— Тако.{S} Онај мој није при речи како смо казали.</p> <p>— Који то?</p> <p>— Мој посинак |
кола најбоља за сељака.{S} У њој се учи како ћеш са парчета земље добити што више приноса, како |
хоће да ради тежачке радове и да научи како их ваља радити, он учи ову школу.</p> <pb n="160" |
је тешко од његовог џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти ниси огуглао светску вреву, ниси се још |
ављати.</p> <p>— Вала, бабо, ја не знам како ћу... што ’но веле...</p> <p>— Требао си, синко, с |
народ у Шумадији.{S} Да вам ја покажем како се живи!“ Па, мајчин сине, поче да претура по кући |
а чујем шта ти читаш из књиге.{S} Чујем како ти, мало час, нешто попеваш, а мени мило, мило, ва |
<p>— Нека сваки располаже својим имањем како уме, — додаје Видосав.</p> <p>— И после, ја мислим |
ша све до ситница.{S} Па после прича он како је некад било, какве су цене биле, шта је најбоље |
д земље те он измери.{S} Ђурица је знао како се кантар окреће на лаку страну, а како на тешку и |
био човек на свом месту, радио си посао како си умео.{S} А он, лудак, није разумео шта ти хоћеш |
неме.</p> <pb n="151" /> <p>Не зна бабо како је њој; њу тешка брига мори за Видосавом.{S} Што ј |
је му се на оку!</p> <p>— Јеси га видео како иде?</p> <p>— Јеси чуо како говори?{S} Хе... одмах |
е служио у пуној момачкој снази и видео како он ради и имање крепи и унапређује.{S} Чинило му с |
него му се чинило да је мој тата радио како не треба, — правда га Ђурица. </p> <p>— Стари људи |
рце за татом, јер је уверен да је радио како ваља.{S} То му признају први људи у селу.{S} Они в |
су надали дреку на њега, он би продужио како је почео и много би штошта ново увео, и за неколик |
на своме имању, и Видосав га је научио како ће то учинити.{S} Сад види да Видосав, збиљски, им |
сејира од њега.{S} Видосав га је поучио како ће чувати детелиште и како ће поступати са покошен |
село.{S} Лако је руковати имањем овако како рукују остали сељаци и обрађивати га како им је ра |
о тако.{S} Ти сам знаш да... није онако како треба.</p> <p>— Како, Ружице?</p> <p>— Па тако; ти |
<pb n="134" /> ум дођу, али биће онако како је опредељено...</p> <p>Она ломи прсте и чепкори.{ |
а и њега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навикао.{S} Свака новина у његовој кући, то му |
/> <p>— Жива била, Ружице! — рече онако како ју је увек предусретао и отпоздрављао.</p> <p>Она |
дина.{S} Волели су се као браћа и онако како се могу волети људи који се нису нигда сукобили а |
м њивама и на врсте, и обрађивати онако како раде људи који су то изумели.</p> <p>И он, као и В |
а твоју букову главу.{S} Ти радиш онако како си научио од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би |
</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако како си почео.</p> <p>— Он ми смета.</p> <p>— Нека ти с |
сваки сељак домаћин треба да ради тако како не би изостао иза других, да за свог века очува шт |
а, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и умесно, |
— Ти опет тако велиш?</p> <p>— Тако, но како ћу.</p> <p>— Проба човек, па како испадне, — објаш |
<p>— Хоће овај да заповеда!</p> <p>— Но како! </p> <p>— Да узме дизгине у шаке!</p> <p>— Да зап |
То мени не треба.</p> <p>— Треба ти но како.</p> <p>— Молим те, бабо... — промуца и пружи руку |
стано гунђори и броји:</p> <p>— Тако но како... чес и поштовање... ја знам мога старијег, а све |
им што има, и оно што има да је урађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је |
д се окренеш <pb n="106" /> све уређено како доликује: извешана цедила услоњени кругови, качице |
треситији, кочопернији.{S} Видиш просто како се отима да у свему измакне и од својих другова, с |
си га видео како иде?</p> <p>— Јеси чуо како говори?{S} Хе... одмах се познаје човек...</p> <p> |
мала совра и људи седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више совр |
ком нико из села..., који се подсмевају како изгибосмо радећи за другога.</p> <p>Заћуташе опет. |
с седа до њих и разговара...{S} Причају како је лепо време, како је била топла Међудневница те |
те ћилимовима и шареницама и намести их како је у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка, у лепом пра |
ми, она тројица...{S} Па повешће се реч како Видосав хоће да сеје гору...{S} Људи се, безбели, |
ли, смеје и разговара.{S} Кад га гледаш како с понекима седи и части се, ти би рекао: части га |
жише:</p> <p>— Што ’но веле, бабо, знаш како је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје...{S} |
ги, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако ни овако...{S} Здр |
Извол’те... служите се!..</p> <p>— Знаш како је, — поче други, — где је слога ту је Бог...{S} З |
м.</p> <p>— Што ли то?</p> <p>— Не знаш како ми је....{S} Дођу ми неке чудновате мисли, к’о да. |
> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Ти знаш како сам га узео, господине...{S} А он окренуо други ли |
негујеш.</p> <p>— Није, вала, него знаш како је...</p> <p>— Море, баталите то!{S} Хајде да пије |
.</p> <p>— Како је било!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</ |
ли: „Зашто ову њиву не заливадиш, видиш како се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Како је тешко било Видосаву кад је дознао шта је било н |
та носити туђе на својим леђима.</p> <p>Како је све дивно и уређено што је под његовом руком!{S |
ав и крив, од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је |
што је тај школовани тежак знао.</p> <p>Како се обрадовао кад се срећа осмехнула на њега и позв |
а око огњишта и заговара ашчију.</p> <p>Како јој је било тога тренутка!{S} Она није научила да |
по десет ока млека ни дан, најмање...{S}Како је лична, да се поносиш њом...{S} Ова клемпава сви |
послен, он је раскрили и гледа у њу... „Како су дивне слике!{S} Каква је ова крава, како су јој |
тако као што ви говорите..{S} И веле: „Како он може дозволити да се никако не пита у својој ку |
га је Видосав питао, он ућута па рече: „Како хоћеш.... избаци али му ипак жао и све му се чини |
чнији...{S} Ако га шта упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, |
она..{S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p>— Каку Јошевину?</p> <p>— Моје најбоље имање, мој живот.. |
о боље.{S} А већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави држаљицу на секиру, мотику, бу |
без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку прекорну реч, њега нешто ледне у срце; кад га озби |
е подгуркивали и смејали...{S} Набавиће каламљене лозе којој не може буба нашкодити и засадиће |
ако ћеш гајити и подизати најбољу лозу, калемити и расплођавати сваковрсне благородне воћке, по |
елику совру.{S} Напољу је било хладно и каљаво, те је поставише у оџаклији.{S} Чича Витор распо |
па.{S} А, пусник, јак и издржљив!{S} Да камен види из земље колико нокат, он би га, земанле, по |
Па, почех ти причати, мраз, пуца дрво и камен...</p> <p>И тако се извирује како је ко поорао, п |
ешто гута...{S} У том зајаука воденички камен и он скочи:</p> <p>— Измлевено жито!{S} Да заспем |
то измлевено и чују да колиће воденички камен, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи |
Слепи чвор!</p> <p>— Пре ћеш одбити од камена него од њега!</p> <p>— Али овај се усели у кућу |
тише под наслон до дрвљаника, истребише камење игде који би, и набацаше га у један крај, ископа |
се: — Зови-де Видосава!</p> <p>— Јес’, камо га пријатељ Видосав?</p> <p>— Сад ће он, — одговор |
ио уз горњу усну, па гледа преда се.{S} Канда га и роса попала и овлажила му коштуњаве руке и с |
а полије бабу.</p> <p>Чудо с њим!{S} Он канда није ни спавао.{S} Ено га на горњој страни двориш |
оровином.{S} У једном углу виси сребрно кандиоце пред иконом Светог Ђорђа, а на противној стран |
те он измери.{S} Ђурица је знао како се кантар окреће на лаку страну, а како на тешку и знао је |
врећа од десетак ока, они зачас закуче кантарским кукама за петље, па принесу обрамицу и њих д |
слушај пискараче, хајде код адвоката у канцеларију.{S} Он је мајстор од свога заната, има све |
Видосав за њим.{S} Кад дођоше у среску канцеларију, он смести ствари у кујну и доби грош.</p> |
подгуркује и подмигује <pb n="109" />, као ови наши овде, већ се угледају на Симин рад и препо |
осав и Тодосије, сели један до другога, као и увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављев |
а школа, то је, сигурно, велика зграда, као онај конак у вароши на два спрата.{S} У њој имају у |
, а од њих нема ни за половину прихода, као од ваљаног говечета.</p> <p>Зато он уграби прву при |
21" /> <p>— Да истераш из куће посинка, као пропасника? — објасни први члан.</p> <p>Чича се зам |
„Не умете ви да живите овде у Врљугама, као што живи други народ у Шумадији.{S} Да вам ја покаж |
и се, стари.{S} Увек замишљена и тужна, као да болест болује, без старешине свога, без слободе |
ом руком и накрену главу на страну, па, као и досад кад јој то помене, остави посао, даде се на |
Осећао се самохран и презрен од света, као нико у селу.{S} Куд се макне, све му тужно, суморно |
ек смеши и што је увек развучених уста, као овај Тодосије Дмитрић.</p> <p>И не би му право што |
..{S} Ено какав је онај врт поред пута, као цветњак, шпартан на леје, обележен сваки усев.{S} С |
ди како хоћеш! — одмахну руком Видосав, као да га одбаци од себе.</p> <p>Чича му се загледа у о |
> <p>— Еј, Видосаве!</p> <p>Он се трже, као иза сна:</p> <pb n="150" /> <p>— А!</p> <p>Затим ка |
ци, или кад се овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не у |
ча-Вићентије!{S} Ама поштујем те, море, као мога оца! ..</p> <p>— Хвала, синовче, пили смо дост |
ве сироте и цео век радили и мучили се, као што се мучи инокосник.{S} Поградили су грађевине, п |
, ово је његова радост.{S} Да је среће, као што није, па да он дочека пријатеља, да он удоми св |
ли у хлад па не скидају очи с воденице, као да ће утећи.</p> <p>Иде човек, упртио врећу жита на |
шала би као роб.{S} Имају троје дечице, као анђели.{S} Пуна кућа разговора.{S} Поред њих би ожи |
ед детелишта, застајкивали и загледали, као да имају нешто угледати, подгуркивали се и смејали. |
и израз, очи узиграше и он се узнемири, као да ће да се инати.</p> <p>— Ја сам научио да се при |
ну, сутра ти нећу умети све ово казати, као што умем сад, овако весео и загрејан...{S} Право да |
е и две три попије, па га окупи молити, као и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А |
ити да се никако не пита у својој кући, као да је његов пасторак?{S} Како може гледати да он ја |
рође по неколико дана па опет заинтачи, као да је се подухватио да их позавађа:</p> <p>— Бога т |
си’де ово! — показа руком на служавник, као да му нешто смета.</p> <p>Она успреми све, само ост |
аклију и предузе управу кућом и имањем, као да тај Видосав и не постоји под његовим кровом.{S} |
.. — проговори с муком и с неповерењем, као да говори с човеком који га куша шта ће рећи.</p> < |
пуши.{S} Срамота ме да палим пред њим, као његов млађи, коме ја имам да благодарим док сам жив |
ужи рад.{S} Измахује живо ради с вољом, као да га нешто окрепи...</p> <milestone unit="subSecti |
и газда-Јованике.{S} Кад је угледа, он, као и обично, нити се радује, нити се чуди, нити распит |
е људи који су то изумели.</p> <p>И он, као и Видосав, набави бољи сој говеди, краву колубарку, |
на свом месту.</p> <p>— Молим те, бабо, као родитеља...</p> <p>— Гледај посла, синко.{S} Ти мис |
чест.{S} Кад би једну годину прегрешио, као да би се поримио.{S} И ове године дође он од водени |
слони се на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да јој се навалила стена на груди. „Боже, шта ли ми |
село он сврати код кога хоће, слободно, као у своју кућу, час се разговара озбиљно, час се шали |
руке на колена и гледа у њега снуждено, као у болесника.</p> <p>— Ја не знам докле ћеш ти тако. |
трану.</p> <p>— Да разговарамо озбиљно, као паметни људи, онако као што смо увек разговарали... |
погледа, али некако необично и страшно, као да се бори с душом.{S} Поћута па се трже:</p> <p>— |
та ти је, Виторе?...{S} Ти данас нешто, као мимо остале дане — вели Мијат.</p> <p>— Ништа... че |
а крочи преко прага.</p> <p>Чича Витор, као да је нишанио у врата кад ће се помолити, смотри га |
ста и полагано мрда мишићима на образу, као да нешто жваће.{S} То бива увек кад попије неку чаш |
> <p>Сутрадан прављаше се невешт свему, као да ништа није ни било: нити му шта помиње Витор ни |
Видосава не може се поуздати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од как |
{S} Ти имаш да се преда мном исповедиш, као пред рођеним братом.</p> <p>Он устрепта очима, прин |
тварања.</p> <p>— Јок, вала, него ја... као човек, разбирам.</p> <p>— Шта разбираш?{S} Разбираш |
м о патос. </p> <p>— Паметна жена, и... као дериште! ..</p> <p>Она убриса очи и грчевито стезаш |
<p>— Шта?</p> <p>— Бој се да не вали... као оно, не било овде речено...</p> <p>— Кад су ми се н |
му је? — питају се оне.</p> <p>— Љут... као сваки човек кад се наљути, — одговара Ружа.</p> <p> |
х, намештени су кревети, <pb n="163" /> као за војнике.{S} Сваки има, свој кревет, свој простир |
На послетку отпоче:</p> <p>— Браћо!{S} Као што вам је познато, данас сам сазвао среску скупшти |
в кукуруз стигао је тек за пурењаке.{S} Као за <pb n="84" /> пакост, те године удари слана око |
г лета Видосаву не пође рад од руке.{S} Као у инат, деси се нешто на његову детелишту, са чега |
тор је становао ту више но код куће.{S} Као инокосник он је држао и слугу и надничаре, кад му з |
ж, па се завали на кревет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе му пред очи Симо из Мораве и све њег |
>Не мање бриге навалише и на Ружицу.{S} Као женска страна она је досад гледала само свога посла |
<p>— А како ћу с њим?</p> <p>— Како?{S} Као и досад.</p> <p>— Како ћу му изаћи на очи?</p> <p>— |
о пута:</p> <p>— О, бабо!{S} О, бабо! — као да је наступила не знам каква опасност.</p> <p>Или |
велики измет чиниш тој травки.</p> <p>— Као што видиш, чиним.</p> <p>— Ја, тако она хоће.</p> < |
мало у шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели у брлогу, овде у овој кући...</p> |
е сви.</p> <p>Капетан продужи:</p> <p>— Као што знате, браћо, траже се младићи који су свршили |
већ две године како тај кукуруз сазрева као што треба и од њега има два пута више прихода него |
жица, радна жена и образита, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово |
се угледају на Симин рад и препочињу га као девојче, шару са приглавка.{S} Сви ти људи имају и |
> <p>Ружица постарила много.{S} Изгледа као да ја болест боловала, претрнула на све муке и сави |
е, мале буџуље, да сваку упртиш на леђа као козу.{S} Сој никакав и неугледан: мургасте и кудрав |
> <p>— Пис!</p> <pb n="44" /> <p>— Кија као мачка!</p> <p>. — У-а, запаприли му пурењак!</p> <p |
е у какву неприлику и трчи му у наручја као дете да му се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде ж |
е на дрвету: свака шљива масна и глатка као обријана.</p> <p>Пут од куће у село просечен као др |
о је нарочита сушила, која су изгледала као розге и на њих трпао зелену детелину, те је тако би |
ну ноћ, у нема дебла што су се поређала као стражари, унаоколо.</p> <p>— Шта радиш ти? — прозбо |
младеж: момци и девојке, свака се сагла као да крије залогај, а подмигују се и кикоћу.{S} Момци |
Он хтеде нешто рећи, па успљешта устима као да нешто гута...{S} У том зајаука воденички камен и |
Шта велиш? — издре се чича и сену очима као муњом.</p> <p>— Па то... нисам ти ја крив ништа...< |
бро осуши он је стрпа у пластове и сена као и остало сено.{S} Док није навикао стоку на њу, он |
свечаник!</p> <p>Они се смеју.{S} А она као мало у шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо м |
тарјешство.... и мене одгурнуо од имања као распикућу... и то се чуло свуда... по чаршији и сел |
ше и остали.{S} Видосав мало застаде па као да се нешто присети:</p> <p>— Јест, да идемо кући! |
, и натуткаш ону голадију да ме изудара као брава.</p> <p>— Шта сам ти ја крив, бабо?..{S} Бога |
>Видосав се решио да чича-Витора сматра као госта у кући, да престане запиткивати га за сваку с |
и штета и брука, али све то није ништа као ова невоља што је он пошао низбрдицом.{S} То нико н |
е правиш да нешто знаш, а не знаш ништа као дете.</p> <p>— Може бити, бабо.</p> <p>— Све се вод |
в те се и он прекрсти, узе парче колача као нафору, сркну мало вина из буклије, па га опет наст |
глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво бравче.</p> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— |
>Настаде вршидба.{S} Он се пење на стог као младић, баца снопље колико треба за један вршај, па |
, сад ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам |
гвоздени плуг, ветрењачу и круњач, све као у Сима из Мораве.{S} На мене су се угледали први љу |
{S} Откуд да се та несрећа деси!{S} Све као инат!{S} Већ у напред замишља све непријатности кој |
ду заједно и заједно се враћају.{S} Све као браћа и ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало јед |
а у њих и благне му на души.</p> <p>Све као што Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је прева |
огледа и мрдну главом.</p> <p>Она стаде као пред иконом:</p> <p>— Да се умијеш, бабо.</p> <p>Он |
еди најчешће поинате, они то све нареде као људи, или, правије рећи, све то Тодосије удеси, те |
чима, па једе сам.{S} Ретко кад да седе као човек, са женом и децом за трпезу, да обедује.</p> |
е, па по неки пут викне, и све то прође као да ништа није ни било.</p> <p>Видосав маше главом:< |
>Или ће рећи:</p> <p>— Гледај, какав је као да се са свињама блатио!{S} Што си, бре, таки?</p> |
месец дана и овесели се, а сутрадан је као девојка: гледа преда се и стид га је што је урадио. |
. не знаш ни ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што ви велите.</p> <p>— Озбиља те питам.</p> <pb n= |
t="subSection" /> <p>И, доиста, било је као што је Тодосије казао.{S} Витор је ћутао неколико д |
} Свака новина у његовој кући, то му је као да веру мења.{S} Па још кад му се неко прислони уз |
де један чика, па се исправио и усукује као качкин, а јагодице му се зажариле као кокошињи обер |
.{S} Или да му је Видосав да га испљује као Циганку и најури из куће..</p> <p>У том се подизаше |
Ја нисам био тамо; не идем на састанке као и ти.{S} Отишао сам лани један пут, па кад се појин |
} Ни онај човек ни дај си Боже!{S} Руке као мртве, измахне једаред, лупи и држи мотку над комуш |
е као качкин, а јагодице му се зажариле као кокошињи обер...</p> <p>Сви погледаше у Витора.{S} |
њему ради и мене издржава и почитује ме као старијег, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу |
а ми је крив тај Видосав?{S} Поштује ме као родитеља, чини ми почаст на сваком месту, даје ми с |
могли, испљували би ме онде и бацали ме као обојак на буњиште...{S} Зар тако на моме добру?</p> |
две велике леје и посејао некакво семе као сочиво.{S} Кад је изникло видело се одмах да тај ус |
.{S} Зграде све од брвана, лепо срезане као кутијице и поређане у одстојању по крају дворишта.< |
„Ти, синко, Видосаве, да почитујеш мене као родитеља и свог старијег и да прикодиш на моме имањ |
’те се!..</p> <p>Видосав кола око совре као дете и гледа у Витора.{S} Те га речи окуражише:</p> |
пристављени свечарски лонци и спрема се као о светоме.</p> <p>Чича Витор дознао је за ову мобу, |
одрасте, па да скину капу и прекрсте се као код светиње...{S} А мени се смеју што сам казао да |
н и овај рад што радили!{S} Омразили се као со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне |
ми и обрија.{S} Сутрадан рано спреми се као што доликује: обуче чисте преобуке и најновије одел |
p>Видосав се врати у вајат, поводећи се као пијан, седе на свој кревет и ухвати се рукама за гл |
/p> <p>Он се забечио у комушу, занео се као да не може да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну з |
бабовини, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш трампити Чолопек за Јошевину! |
који се смеју кад он чита и церекају се као свака дечурлија..{S} Једног лепог дана седи он у во |
педесет и осам година.{S} Волели су се као браћа и онако како се могу волети људи који се нису |
осаве.{S} Док смо ми живи, поучићемо те као своје дете, упознаћемо те с нашим пријатељима и пре |
и мене то, него ме мрзи што се церекате као дечурлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми више деца.</p |
за божја посла, ..“ Па се обојица крсте као у цркви или код записа.</p> <p>Видосав устрепта очи |
вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојним Шунијом.{S} Он није давао ни Богу тамја |
и.{S} Мало потраја, па се чује све јаче као да се с неким инати:</p> <p>— Није ово кућа Коружић |
уђе у вајат, зари се у постељу и јецаше као мало дете...</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
земље!</p> <p>Затим се окрете вратима и као да не кога угледа, поче викати и набројати:</p> <p> |
да походи предавања и слуша их макар и као приватан ученик.{S} Ја га нисам могао одбити, већ с |
је он.{S} Па његова Ружица, слушала би као роб.{S} Имају троје дечице, као анђели.{S} Пуна кућ |
рист коју је давала од вајкада, да ради као што су му стари радили, и то је све.{S} На том имањ |
види да се нешто ради, он приђе па ради као од беде, па мало, мало, а њега нестане...{S} И нема |
матрају дела која он заступа...{S} Седи као са друговима: пије каву и пуши специјалитет...</p> |
он пошао низбрдицом.{S} То нико не види као што она види.</p> <p>Опија се сваки дан, и од мало |
е разбирала шта је међу људима.{S} Људи као људи, пољуте се, поџевељају се, заћуте, па се повра |
S} Он се поносио њиме, и да му подолази као озбиљном човеку, он би га провео свуда по селу, по |
нтија који је из другог краја села, али као добри пријатељи иду један другоме и преко обичаја.< |
b n="6" /> <p>— Није, него ти се ражали као ово мени... — рече и задркта јој доња усница.</p> < |
кад не умем друкчије, већ да ме запали као свећу и намести како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, |
опла Међудневница те су кукурузи узрели као кост, како је, не знам које године, пала слана пре |
расла и јачала, и скоро се изједначили као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовиц |
ово честито чељаде.{S} Њихову децу воли као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb n="72" /> |
p>— Хоћете, — вели он и иде.</p> <p>Они као какви надзорници сели у хлад па не скидају очи с во |
Вујана прича што смешно, она се цапари као свако дериште, а кад баба пијне и расплаче се, она |
ем као својим, нас гледати и почитовати као своје родитеље...{S} И ти си од сад наше дете, Видо |
иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као моју децу.</p> <p>Председник удари у меденицу:</p> |
адну снагу, ко ће га слушати и издирати као изорски вочић.{S} Али овај вели: јок!</p> <p>— Хоће |
их побије терајући, не могу му поорати као ова два гвозденим плугом...{S} Па шта га је ових ма |
у се загледа у очи:</p> <p>— То ће бити као на Воведеније?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то |
еће, нико му и не тражи.{S} Али он ћути као стена и не обзире се ни на шта.</p> <p>У вароши пос |
кудраве, вимена мала и чипава, рошчићи као паприке.{S} Каква има рачуна држати оваку стоку, ка |
а, мајчин сине, поче да претура по кући као свинче...{S} А пијана баба Вујана лелече иза гласа. |
</p> <p>Видосаву се ухвати нешто у гуши као оскоруша:</p> <pb n="97" /> <p>— Полако, бабо...{S} |
љу, купује стоку што морам да је стимам као кума па да вајдим од ње...{S} Он је шепртља и лудак |
ело, кипело и прекипело...{S} Трпио сам као човек и избегавао да не дође довде, али се не може |
решинство, и та главобоља, да га слушам као роб, само нек: не виче и нек не ћути...“</p> <p>У т |
што имамо.{S} А ти ћеш руковати имањем као својим, нас гледати и почитовати као своје родитеље |
у својој кући, на моме имању, кад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражи |
ера, приљубише се уз баба и трче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели им кришку лубенице на |
у га поштени људи већ се спрдају са њим као са будалом....</p> <p>Видосав ћути, ломи прсте и он |
Мени не треба.</p> <p>Он стоји пред њим као војник.</p> <p>— Шта ће ми, бабо?{S} То мени не тре |
кинуо би високи кров и покрио ћерамидом као што ради данашњи свет.{S} Али чича Витору не може н |
Видосав пуним устима и таквим нагласком као на заклетви. </p> <pb n="102" /> <p>— Ти си рад да |
b n="58" /> али су му дошли на благ дан као другови и пријатељи с којима се упознао одмах по до |
То сеје паметан свет.</p> <p>— Паметан као ти и мој посинак! — јетко се насмеја Витор, ухвати |
ана.</p> <p>Пут од куће у село просечен као државна ленија.{S} Око пута засађени ораси, крушке, |
вали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> <p>Он хукну, па се спусти ниже |
га посла.</p> <p>Једно јутро поранио он као обично, у расвит, и спрема се да иде у поље на рад, |
.</p> <p>— Зар те није стид! — викну он као згранут и тресну штапом о ледину.</p> <p>Видосав уз |
једној њиви подаље од куће.{S} Прилегао као зец у жбун и једнако мисли о јутрошњем догађају.{S} |
ног сукна и црвеним подвезама, изгледао као бела врана међу осталим сељацима.{S} То је чича Вит |
Видосављевим.{S} Он му је сад изгледао као гост који се уселио у кућу и већ постао досадан.{S} |
Оно јес’ газда, али нисам ни ја поникао као ова травка на ледини!{S} Да је сваки од њих прикупи |
ича Витор је овај Тодосијев рад разумео као инат и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, в |
оље што сан радио то, него да сам радио као што су радили наши стари од памтивека...“</p> <p>— |
смеш тако?</p> <p>А Ђурица се уозбиљио као старкеља, па вели:</p> <p>— А што да не смем?{S} Је |
ко упутио тим путем, ја бих се поносио као јунак који осваја позицију под кишом танади.{S} Ко |
варамо озбиљно, као паметни људи, онако као што смо увек разговарали...{S} Зар тебе може онакав |
и подмлађена.{S} Воденица остаде онако као што је и била: мала, од брвана, тесна и сниска, пок |
и.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све тако као што ти кажеш, онда што ми ниси раније казао, па џаб |
он.</p> <p>— Али они не знаду све тако као што ти знаш?</p> <p>— Они не знаду ово што сам ја у |
елим: „Немојте тако, људи, није то тако као што ви говорите..{S} И веле: „Како он може дозволит |
тало дрвено посуђе, те је све изгледало као смиље.{S} Све ствари нађоше своје место и у кући се |
ија да јој Бог да једно детенце ма било као песница...{S} И док је тако обишла све угљеваре, из |
, одрастао и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав само об |
теде да искашље нешто што му се припило као оскоруша, па се опет поврати у исти положај.</p> <p |
.{S} Полако, па се све у кући повратило као и пре доласка Видосављева.{S} Са суседима се измири |
и надигло ноге у вис, а друго се надуло као мешина и узнемирило се.</p> <p>— Шта је то? — запре |
{S} Деде, да се једном и ми разговоримо као људи! — вели чича с врата.</p> <p>Он ћути.{S} Спуст |
што иде уз њих...{S} Двориште пространо као трг, ограђено филаретама, у које се улази пешке на |
не осрамотимо...{S} Изволте... слободно као у својој кући, — рече Витор и оде својим гостима.</ |
ако је свако његово чељаде лепо одевено као из највеће газдашке куће.</p> <p>Кад треба, Тодосиј |
ти три оке, а крстина педесет ока, зрно као дукат...</p> <p>У доњем крају младеж: момци и девој |
на онаком имању умео радити онако исто као Симо из Мораве и да је самоучки научио све што је т |
е, те о ономе, па од једном спусти глас као да шапће на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам |
{S} Види само нешто шарено и онај печат као потковица: — Боже, што нисам писмен да прочитам шта |
да си нешто чуо?</p> <p>— Ти знаш: свет као свет, али ни он не ради како треба</p> <p>— Како, В |
рст.{S} При том је био стидан и образит као девојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и друга наша |
ећем око њега и да се припијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ и поштовање свакоме; ако ми треба |
али у многоме не зна ни за девету част као тата.{S} Да чујеш шта веле наши сељаци, па и сами К |
читав дан, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} Ту осетљ |
на састанку и тако говоре и разговарају као људи.{S} А ту и Видосав и Тодосије, сели један до д |
и било ми је слатко пољубити га у руку као покојног родитеља...{S} И, нек остане међу нама, чу |
не заустављају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружица вене, бледи, суши се, |
уна држати оваку стоку, кад троши храну као и она од најбоље сорте, а од њих нема ни за половин |
ла му!{S} Лако је сести за готову совру као ово ми овде, код овог нашег домаћина — и пљесну чич |
subSection" /> <p>Омиље рад чича-Витору као да је јако настао на свет да подиже кућу.{S} Трчи, |
то да ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећи код своје куће. |
Часних Поста.</p> <p>Нашли су се ето ту као две сироте и цео век радили и мучили се, као што се |
кну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и погурну у в |
у њега цвет, па она скакуће по дворишту као лептирак.</p> <p>Једног празника Видосав намирио по |
е упознао одмах по доласку и заволео их као и Тодосија.{S} То су све млади људи, осредњег стања |
, а он се смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, до |
е не види.</p> <p>— Шта се ти прикрадаш као лопов? — угледа је он.</p> <p>Она се зацерека, па с |
ужи све јаче:</p> <p>— Ако ћеш да радиш као што се ради, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дош |
гледај своја посла... и немој да сузиш као дете... већ гледај своју децу... нашу децу...{S} А |
ће га обилазити сваки други дан.</p> <p>Као човек који дође са неког далеког пута на коме се ду |
p> <p>И они испијаху једну за другом, у кап...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030_ |
о, домаћине!</p> <p>— Шта, полако?{S} У кап!{S} И ти!{S} И ти!</p> <p>Па провири на врата:</p> |
/p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— У кап!</p> <p>— Полако, домаћине!</p> <p>— Шта полако?{S} |
те и добро сте дошли! —промуца и попи у кап.</p> <p>Чича Витор му онда исприча, ту пред њима, з |
адожење у новом оделу и са цветовима на капама, измешали се с момцима и девојкама, па ухватили |
е и заузеше места по клупама, поскидаше капе и очекују да отпочну рад.</p> <p>Мало за тим дође |
ше све и опричаше шта ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа и чека шта ће рећи.{S} Док ће јед |
ју се: један вели овога, други оног.{S} Капетан их гледа и ослушкује.</p> <p>У том се подиже Да |
подине.</p> <p>Видосав предузе посао, а капетан оде на свој посао.{S} Данас је сазвао среску ск |
да отпочну рад.</p> <p>Мало за тим дође капетан.{S} Они скочише.</p> <p>Седите, браћо! — рече и |
.</p> <p>— Шта велите људи! — зачуди се капетан.</p> <p>— Јест, Ђурица је његов син.</p> <pb n= |
да му нешто понесе с пијаце.{S} То беше капетан тога среза,; човек мален, стар, крошњав, али жи |
ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти да нешто каже, те махну руком да седе, п |
гледно добро за околину, — објашњава им капетан.</p> <p>И отпочеше се споразумевати и бирати.</ |
ла Врљуга...“</p> <pb n="172" /> <p>Још капетан и не доврши, а Дамљан Ружић скочи:</p> <p>— Мол |
а зовнемо овде... да га питамо. </p> <p>Капетан махну руком:</p> <p>— Остави.{S} Решите сами ка |
бирамо, господине! — рекоше сви.</p> <p>Капетан продужи:</p> <p>— Као што знате, браћо, траже с |
>— Чиј је он? — запиташе сељаци.</p> <p>Капетан вели:</p> <p>— То је све, браћо, о њему.{S} Ја |
онолико облећу око власти?{S} Није било капетана кога нису призвали кући те частили и гостили!{ |
е у својим седиштима и упреше погледе у капетана.</p> <p>— Ево шта пише господин управник:</p> |
одем светла образа и велим: „Господин’ капетане, ја имам посла код власти, то и то“, — свршим |
Ружић скочи:</p> <p>— Молим, господине капетане, то сам имао да кажем: да предложим да се тај |
е члан те скупштини.</p> <p>— Господине капетане, и ви браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али |
н управник:</p> <p>„Поштовани господине капетане,</p> <p>И ако се лично не познајемо, слободан |
е син оног онде! — и пружи прст на шупу капетанову.</p> <p>Дамљан се обазре:</p> <p>— Јес’, ено |
а примети да је брижан, пребледео, нема капи крви у лицу, па с дружицом у руци, препредајући кл |
растадоше, он застаде пред Тодосијевом капијом и би му тешко што се растадоше.{S} Чињаше му се |
грунуше му сузе низ образе и замаче на капију...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
мала врата, а иначе на велику двокрилну капију.{S} По дворишту засађена дрвета, а између куће и |
ича с врата.</p> <p>Он ћути.{S} Спустио капке до пола очију па кчиљи у страну, у брвна.</p> <p> |
— па га натера те и он прогуне две трп капке и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад мало доцн |
ја овај нови свет.{S} Још он тера ветар капом. — И онда поче причати и дуљијати каки је овај мл |
рече, па устаде, прислони тојагу, скиде капу и прекрсти се.</p> <p>Пошто се убриса, окрену се и |
штап, претурио преко рамена, позабацио капу озад и одмереним корацима уђе у оџаклију, у своју |
н спустио торбу у крај до врата, скинуо капу, па једном руком ослонио се на штап, а другом трља |
се изједначили као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовно поха |
а га виде кад мало одрасте, па да скину капу и прекрсте се као код светиње...{S} А мени се смеј |
p> <p>Па опет седе на исто место: метну капу на главу и ослони се на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко |
десну страну и погледа га са спуштеним капцима до пола очију.{S} Затим баци поглед мимо њега у |
код куће.{S} Нису вредили ни савети, ни карања, ни молбе, ни свађа.{S} Молили су га да их бар н |
l>Жедан воде, жељан девојака.</l> <l>Не кари се, моје мило драго,</l> <l>Ево воде, ево девојака |
ице сира и скорупа на једној клупици, а карлице млека на другој.{S} А чистоћа: да лазнеш мед с |
ајци кад музе краве, кад салева млеко у карлице, да јој сучеш цевке на витлићу, и то.</p> <p>Ал |
ВЕСЕЉЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>СРПСКА МАНАСТИРСКА ШТАМПАРИЈА</p> <p>НО |
{S} И знаду га и цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде тамо, па седне међу њих и присуству |
Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти касти...“ — вели Мића.{S} Од тада се чешће састају, пуш |
/p> <p>— Здраво сам.</p> <p>— Ја дођох, кастиле, да ти кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</p> <p>О |
на хвали са сукненим прслучићем, са три ката гајтана.</p> <p>Сојка је најстарије дете, читава ш |
и веже кљусе, и са занатлијама који му каткад штошта раде.{S} Свима мило, сви се осмешкују, св |
Зна се све шта је редно: шећер и вода, кафа и хладна ракија, па после врућа ракија.{S} Видосав |
/p> <p>У оџаклији ручали сви и служи се кафа и прислужује вино.{S} Разговор све живљи и живљи, |
послужи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S} Служи, двори и гледа преда се. |
гао са чистом куповном марамом, па кува кафу, меди и пени ракију, наслужује у шоље и чаше, те д |
а у орманче поређаше срчалук, кутије за кафу и шећер и друге такве ствари за послужење....</p> |
ко ваља после причешћа, па им поручи по кафу и купи по лепињу.{S} Доцније поседаше за дугачки с |
од педесет и сто товара, по два казана, каца са сирћетом шљивовиком, а на тавану виле, лопате и |
отњака качњак од десет држалица: у њему каце од педесет и сто товара, по два казана, каца са си |
то одело Видосаву.{S} Овај је са својом качарском ношњом: <pb n="32" /> уским чакширама од црно |
у кућу и на имање Видосава Ђурковића из Качера са његовом женом Ружицом и његово троје дечице, |
е и престадоше помињати кућу и чељад из Качера, приљубише се уз баба и трче за њим као керчад.{ |
во.</p> <p>Видосав Ђурковић родом је из Качера, из једног села у планинском пределу под Руднико |
пусти му све.{S} И сад само гледај шта Качерац зна.</p> <p>— Тако му и треба!</p> <p>— Тражи п |
вде, истина, има друкчији понашај.{S} У Качеру је био скромнији, повученији, ретко кад да је иш |
кога, ја имам: ено три моја ујаковића у Качеру.. најбољи је Видосав... да усинимо њега..</p> <p |
м и свог рода.{S} Има <pb n="7" /> их у Качеру седам кућа Ђурковића, — рече она и убриса очи ру |
кује: извешана цедила услоњени кругови, качице сира и скорупа на једној клупици, а карлице млек |
едан чика, па се исправио и усукује као качкин, а јагодице му се зажариле као кокошињи обер...< |
белошљива и трношљива.{S} Усред вотњака качњак од десет држалица: у њему каце од педесет и сто |
p>Сви погледаше у Витора.{S} Он оставио кашику па суче бркове: умотава их и размотава.</p> <pb |
мраз стеже.{S} По кући клопарају лонци, кашље и кија ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца. |
шта било досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад ’хоћеш...</p> <p>П |
бабу, он се насмеја:</p> <p>— Нећу вам кварити пазар; не ваља рећи па порећи.{S} Али други пут |
од шаренице поњаве, тумара око оџака и келнераја, па обиђе столове и продаје лепиње и служи пи |
приљубише се уз баба и трче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели им кришку лубенице на два |
/p> <p>Витор махну руком:</p> <p>— Нека кеса на свом месту.</p> <p>— Молим те, бабо, као родите |
га, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га испрати погледом и не рече ни речи.. |
е те му намаче на врат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како те Бог учи! — рече и задркта му и глас |
штанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је |
бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланеног платна, усукао два пртена кон |
пред власт, и на пазар, и тресе твојом кесом...</p> <p>Чича Витор обори поглед земљи и појми д |
усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, да само радим и дири |
уће.</p> <p>Кад треба, Тодосије не веже кесу.{S} У радан дан не да се видети у механи, а кад је |
тебе је то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде свилени гајтан са себе те му намаче на вра |
л’те!</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Понеси кесу!</p> <p>Витор махну руком:</p> <p>— Нека кеса на с |
преко собе, не гледа ни у кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га испрати |
им ко да коју пару, они је остављају у кесу, па чувају и сваки дан броје колико има.{S} Давали |
нати свет.</p> <p>„Дошло је време да се кида...{S} Кипело, кипело и прекипело...{S} Трпио сам к |
Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једити, кидати, стидовати због њега...{S} Срећа је те није код |
се не мили живети...{S} Дошло ми је да кидишем на себе!</p> <pb n="101" /> <p>— Опет он! — под |
ругим местима...{S} Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погледа он се узбеши, а к |
n="83" /> <p>— Ти си и сувише осетљив и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна о свему што говори |
и.</p> <p>— Пис!</p> <pb n="44" /> <p>— Кија као мачка!</p> <p>. — У-а, запаприли му пурењак!</ |
же.{S} По кући клопарају лонци, кашље и кија ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А на |
— Здрав буди!</p> <p>Један од момчадије кијну и стаде пуктати.</p> <p>— Пис!</p> <pb n="44" /> |
је за колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина девојка... ћери, прва |
е празник, мајка је измије и оплете јој кикић и у њега цвет, па она скакуће по дворишту као леп |
а девојке шану једна другој на ухо, па кикот...</p> <p>Наоколо око совре служи се вино и ракиј |
е ударити поред Јошевине...</p> <p>Поче кикот.{S} Чича Витор успија уснама, они до њега гуркају |
ли поспали?</p> <p>И настави се песма и кикот, и оде тако, дубоко у ноћ...</p> <milestone unit= |
— Несуђени посинак Виторов!</p> <p>Опет кикот.{S} Девојке се ослободе па најпре полако певуше, |
као да крије залогај, а подмигују се и кикоћу.{S} Момци добацују један <pb n="88" /> другоме п |
S} Даље, метне се по киле шећера, фртаљ киле грожђа, по фртаља смокава... — прича председник је |
е дванаест јаја...{S} Даље, метне се по киле шећера, фртаљ киле грожђа, по фртаља смокава... — |
ри, ливењаци, по сто <pb n="49" /> пара кило.{S} Не знам шта би ти рекао: да ли сам их скупо пл |
то није никоме исказивао, нити би пред ким признао да се огрешио о посинка.</p> <p>Видосав је |
а то не би смела никоме казати, ни пред ким признати. — „Он много пије.{S} Шта му би сад, кад т |
и корак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се састаје, шта говори?{S} Што те се тиче то?{S} Не |
осав приповеда све редом; где је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто је шта на |
, све му тужно, суморно, празно...{S} С ким прозбори, не може да нађе ни једне речи у којој би |
p>Чича Витор мрдну раменима:</p> <p>— С ким имаш да ме упознајеш?</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p |
де у њу спокојно, седне међу људе, па с ким хоће он попије по неку, поручи и части.{S} Тако ист |
м; где је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто је шта на пијацу.</p> <p>Чича Ви |
и међу људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња гла |
то се добро смрче, избегавајући да се с ким види и састане.</p> <p>Међу тим сутрадан му освану |
ане у кућу, нити назива Бога, нити се с ким пита и здрави.{S} Кад угледа децу, њему овлаже очи, |
ази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговорити.{S} Већ нема ништа детиње на њем |
и мурдарлука, понаша се уљудно, пази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговорит |
а било и на своју штету.{S} Још се ни с ким није судио ни парнично, и по њему може суд и не пос |
м човек: не могу се рвати и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор се размахнуо, |
е.{S} Звали су га Микача.</p> <p>Мало с ким да проговори реч.{S} Нити кога <pb n="166" /> поздр |
хвати за очи:</p> <pb n="153" /> <p>— С киме ћу се разговарати ако нећу с тобом, веселниче мој. |
се вратно из суда избегавао је да се с киме састане...{S} Шта би имао да прича?{S} Њихну бруку |
Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако се с киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избегне, па ма б |
или ракију.</p> <p>Нема човека у селу с киме се не би могао Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако |
Дошло је време да се кида...{S} Кипело, кипело и прекипело...{S} Трпио сам као човек и избегава |
/p> <p>„Дошло је време да се кида...{S} Кипело, кипело и прекипело...{S} Трпио сам као човек и |
ера кући, и мало наслона за стоку да не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошевина његова и да |
Пуче снег и лед, сијну пролеће и млака киша скиде и последње трагове снега, ону сивкасту паучи |
осио као јунак који осваја позицију под кишом танади.{S} Ко те напада сад, стидиће се доцније.{ |
и, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш трампити Чолопек за Јошевину! ..{S} |
о доцније погледаш, оно сели обојица на кладу, припијају и разговарају: како су мразеви уорили |
оси ужину.{S} Тодосије простре торбу на кладу и на њу поређа хлеб, со, чутурицу и друго што се |
и разговарају тихо и одмерено: како је клас једар, сноп ће дати три оке, а крстина педесет ока |
} Само се јавка жетелица кроз таласасто класје на њиви...</p> <p>Витору Микачићу необично да до |
и на мојој бабовини, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш трампити Чолопек з |
о је лична, да се поносиш њом...{S} Ова клемпава свиња праси по десеторо и дванаесторо прасади. |
тору је објаснио све што је порадио.{S} Клео му се свим на свету да овако раде данас паметни љу |
се загледао у рагастов од врата и само клима главом.</p> <p>— Што ти је, бабо? — запиткује Ђур |
о сам је за Чо-чо-ло-пек...</p> <p>Чича климну главом:</p> <p>— Лези, лези, не причај ништа! — |
{S} Чим дође из школе он обеси чантру о клин, па тражи Јовицу, и што ради један то и други: или |
више појаса.{S} Како ко комиша, он баца клип преко себе на рпу окомишаног кукуруза и клипови са |
а му смакнем нови фес!</p> <p>— Каки је клип?</p> <pb n="41" /> <p>— Кочањка с два три зрна: ба |
/> <p>— А!</p> <p>Затим кад га угледа, клипи с кревета, заљуља се и паде опет на кревет.</p> < |
слетку обузе га нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави кајише око |
се па чита.{S} Седи, седи, па наједаред клипи и поче, млатајући рукама, декламовати:</p> <quote |
p> <p>— Шта радиш, море?</p> <p>Он опет клипи, усправи се и услони уз брвна.{S} Чича стаде и по |
преко себе на рпу окомишаног кукуруза и клипови само сукћу и један други сустиже.</p> <p>Домаћи |
н доноси много више прихода, већи су му клипови и крупнији струк.{S} Он га набави и не хте га с |
ања.{S} Каква разлика, млатити маљем по клиповима, издробити кочање, растурати и ђубрити жито, |
пресецима жита, кошеви пуни кукуруза у клиповима, који се обија уз часни пост.{S} Вајати пуни |
ош за дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен...</p> <p>У том ето ти Савке, носи ужину.{S |
Витор пишти још за дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен...</p> <p>У том ето ти Савке, |
ја где је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <pb n="24" /> <p>— Убио те враг, не пит |
више да ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од тог цера па до дебелог јасена, што се наднео у |
да <pb n="128" /> му се подсмевају, он клоне и нема воље да ради... и онда сам себе једе.{S} Т |
за чело...{S} Затим полако уђе у вајат, клону и спусти се на кревет.</p> <pb n="126" /> <p>— Ру |
село и у ову кућу! — мисли Видосав, па клону.</p> <p>Обузе га нека ватра и дремеж, па се завал |
му Мијат каза шта је било у чаршији, он клону.{S} Напустио је рад, није ни вечерао.{S} Она му ј |
па убезвија и не умеде да проговори.{S} Клонуше му и ноге и руке, појми да нешто рече, па му уз |
S} Е, кад те молим! .. — рече и руке му клонуше те испусти цигару.</p> <p>Тодосије хтеде још до |
се проведрава и мраз стеже.{S} По кући клопарају лонци, кашље и кија ашчија, псује баба Вујана |
учионице, где се учи, дугачке собе са, клупама, у којима седе они, читави људи.{S} У другим со |
а гвоздена кревета, са застртим столом, клупама и столицама.{S} Зидови искићени сликама, цвећем |
ли и поседали по собама, затурили се на клупама и столицама, замастили се па зевају, брекћу, пу |
поједе и попије.{S} Спава на механским клупама.{S} Ако га истерају из једне механе, иде у друг |
и и одборници дођоше и заузеше места по клупама, поскидаше капе и очекују да отпочну рад.</p> < |
ју.{S} У ходнику наместише дугачки сто, клупе и столице, а у орманче поређаше срчалук, кутије з |
веде госте у оџаклију, где су намештене клупе застрте ћилимовима и шареницама и намести их како |
ослове.{S} Пандури наместише у дворишту клупе, сто и столице.{S} Кметови и одборници дођоше и з |
ругови, качице сира и скорупа на једној клупици, а карлице млека на другој.{S} А чистоћа: да ла |
воришта, под јабуком шећерлијом, сео па клупу, наслонио <pb n="94" /> леђа уз дебло, прекрстио |
ицу, па с дружицом у руци, препредајући клупче конаца, приђе полако и седе до њега.</p> <p>— Ет |
пространа и видна, подељена за говеда и кљусад, а уз њу телечар за телад.{S} Пролази сви са стр |
и у другим лакшим пословима: да терају кљусад у вршају, беру дулеке, трпају пасуљ на розге.{S} |
и са механџијом код кога свраћа и веже кљусе, и са занатлијама који му каткад штошта раде.{S} |
д ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам и г |
продаду на тргу за сто дуката, а свако кљусе стиже им на меру за коњицу...{S} Да ми је одвести |
јацу.</p> <p>Чича Витор гледа преда се, кљуца штапом у земљу и пажљиво слуша све до ситница.{S} |
.{S} Па како се натмурио, узео штаку па кљуца у земљу и нешто виче...</p> <p>Ружица се трже нат |
то радим што не ваља?</p> <p>Он ућута, кљуцну штапом у земљу, па наједаред подиже главу:</p> < |
ога пустог кмества..</p> <p>— Ама каква кмества!{S} Ја сам најбољи кмет у својој кући, на моме |
у нас понеки трчкарају око тога пустог кмества..</p> <p>— Ама каква кмества!{S} Ја сам најбољи |
>— Ама каква кмества!{S} Ја сам најбољи кмет у својој кући, на моме имању, кад радим као домаћи |
није нигда стао пред суд нити је позвао кмета да им извиди какву потрицу, или штогод пресуди.{S |
Миле: „Видосав каже: „Сутра да изведемо кметове те да измеримо земљу и у’ватимо...“</p> <p>— Ве |
ише у дворишту клупе, сто и столице.{S} Кметови и одборници дођоше и заузеше места по клупама, |
>Па оде општини, однесе пореску књижицу кметовима:</p> <p>— Молим, видите ту, да не дугује штог |
и од њега кад је добио неколико поучних књига из којих је учио ратарац!{S} Те књиге са искидани |
ела који се и по свршетку школе забавља књигама.{S} Има их неколико комада у оџаклији на полици |
загледају у књижицу, а ћата претура по књигама и вели:</p> <pb n="147" /> <p>— Видосав Микачић |
и и напослетку уздахне.</p> <p>Кад чита књиге најволи да је сам, или да се затвори у собу где н |
су школски уџбеници, него некакве друге књиге што их је однекле набавио и редовно их чита кад ј |
х књига из којих је учио ратарац!{S} Те књиге са искиданим корицама, са изгужваним, умрљаним и |
<p>— Шта ти мораш знати шта ја читам из књиге?</p> <p>— Мило ми да знам.</p> <p>— То није твој |
утиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књиге.{S} Чујем како ти, мало час, нешто попеваш, а мен |
т чита их на глас, негда се налакти над књигом па чита, чита, задубе се далеко, не можеш да га |
ћу? — рече Дамљан.</p> <p>Ђурица склони књигу у џеп и, погнуте главе, одговори:</p> <p>— Што, б |
ног лепог дана седи он у вотњаку, турио књигу преда се па чита.{S} Седи, седи, па наједаред кли |
лади, а у џепу му увек марама и по нека књижица.</p> <p>То је можда једини ђак из тог села који |
а најнужнијим стварима, сто са неколико књижица, с пером, хартијом и мастионицом.{S} У трећој с |
p> <p>Напослетку му обећа дати неколико књижица, кад се првог празника састану у вароши.</p> <p |
у.{S} Једног дана каза му те искупи оне књижице и таблицу, метну под мишку и одведе га учитељу. |
и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу и писаљку па се чешће забавља тиме Јо |
е врпољи, чеше се иза врата, прелистава књижицу, док се накани да помене:</p> <p>— И велите на |
штогод од данка.</p> <p>Они загледају у књижицу, а ћата претура по књигама и вели:</p> <pb n="1 |
.</p> <p>Па оде општини, однесе пореску књижицу кметовима:</p> <p>— Молим, видите ту, да не дуг |
/p> <p>Ђурица ужагри очима.</p> <p>— Е, ко ће мене дати на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и |
<p>— До тебе кривице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још |
S} Реци: „Немојте, људи, тако говорити, ко зна, је ли то тако било, и што причаш што ниси очима |
Он је хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће га слушати и издирати као изорски вочић.{S} Али о |
да сам себе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га боље познавати него ја...“ </p> <p>„...{S} Али |
ама и зна сваки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна |
о очи на њега и пратимо му сваки корак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се састаје, шта гово |
то очас, — вели он и погледа унаоколо: ко ли га удари.</p> <p>Тако другог, трећег...{S} У том |
ињи, да ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се освети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш |
, није добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} |
тратије...{S} Нека их, нек се смеју!{S} Ко се најпосле смеје, најслађе се смеје.{S} Не може ме |
и сад води за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали и овај мученик!</p> <p>Витор то ч |
Она није за господу него за сељаке.{S} Ко хоће да господује он учи друге школе, а ко хоће да р |
ји осваја позицију под кишом танади.{S} Ко те напада сад, стидиће се доцније.{S} Причекај то вр |
ће што више оставити својим млађим.{S} Ко ништа не принови, провео је век узалуд.</p> <p>Волео |
а...{S} Шта има при њему да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он је добар радник, |
о дође дотле? — мисли она и размишља. — Ко је крив?{S} Бабо криви Видосава...{S} Шта има при ње |
ном разговараш?</p> <pb n="156" /> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Непрестано се издиреш на ме, ка |
ошао!</p> <p>— Еве га посинак!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Вилотије!</p> <p>— Несуђени посинак Виторо |
о привредимо нашем домаћину...</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Људи се окретоше:</p> <p>— Тодосије Дм |
ам брљив као црвоглаво бравче.</p> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Срамота!</p> <p>— Можеш, бабо, |
изићи тај рад? — почиње један.</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Велиш... не знаш ни ти.</p> <p>— Је |
.. бекрија? .. — подиже се он.</p> <p>— Ко ти то вели...{S} Ти ниси то што ти велиш...{S} Свет |
то за вратима, — шали се Мићо.</p> <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{S} Ви га још не познајете! <pb n=" |
S} Шта је ово?</p> <p>— Колир.</p> <p>— Ко ти је ово извезао, Сојка?</p> <p>— Ја сам извезла.</ |
брате, што не говориш истину.</p> <p>— Ко то каже?</p> <p>— Кажем ти ја.</p> <p>— Зар не смем |
одосије продужује и подвикује:</p> <p>— Ко би могао приморати Витора да му да и старешинство, д |
у коме плива јабука, и викну:</p> <p>— Ко здрав с дружином!</p> <p>— Сви ми с дружином! — грак |
да си паметнији од целог села?</p> <p>— Ко то каже, бабо?</p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш но |
осије, и ово ће нешто вајдити?</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Ти опет тако велиш?</p> <p>— Тако, |
продају <pb n="11" /> само у то доба, а ко пре прода није домаћин него раскутњик.{S} Тако мисли |
хоће да господује он учи друге школе, а ко хоће да ради тежачке радове и да научи како их ваља |
купили“...{S} И још веле....</p> <p>— А ко то вели, Вићентије?</p> <p>— Свет...{S} Ја, није да |
видео искреност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и поздрави: „Помози Бог, Виторе!“ — чини му с |
Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да <pb n="1 |
стишало: нити га ко задиркује, нити га ко изазива.{S} Он само ради и приходи.{S} Од тада је ве |
има се измирио, све се стишало: нити га ко задиркује, нити га ко изазива.{S} Он само ради и при |
предмет, с човека на човека.{S} Ако га ко шта упита, он с муком одговара.{S} Кад га зовну да ш |
си ово и скућио, брате...</p> <p>— А да ко је други но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој прико, |
Витор с ових десет ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да ниси ти текао?</p> <p>— Лако је открчити |
<p>За час разјаснише све и опричаше шта ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа и чека шта ће р |
<p>— Говоре по селу!{S} И ти слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође д |
ита, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово честито чељаде.{S} Њихов |
ма и затура којекакве комендије.{S} Кад ко од тих прође поред његове куће, он га засретне и уве |
и нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и |
а свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изја |
стане дошаптавати и нагваждати, шта је ко рекао за тебе и његову кућу, он мисли да му се цео с |
ате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поносио као јунак који о |
ен...</p> <p>И тако се извирује како је ко поорао, повлачио, заградио, како је ономе преплануо |
вра и људи седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више совре, нуди |
вих чини на стоци и белом мрсу, да није ко што уврачао.</p> <p>И тако све редом, од најмањег до |
ко, неко ’нако, а ја велим: тешко ономе ко нема што треба у глави па да туђу слуша, а своју сви |
о је нешта неповољно“.{S} Насмеје ли се ко у његовој близини и погледа у њега, он мисли: „Што с |
па пиће у бардаке и окињаче.{S} Како се ко послужи он иде у стару кућу да доручкује.{S} Тамо у |
је боље и корисније, без обзира шта ће ко мислити прећи.</p> <p>Ђурица зинуо па хвата сваку ре |
м се и презам од свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме погледити.{S} А овако, трапам |
џаклији.{S} Чича Витор распореди где ће ко сести: у врху старији људи, па млађи, па жене, и сов |
о по занату, по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су му |
е смо затекли.{S} Зар то није боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису надали дреку на њега |
ај ко не ради како треба... и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја са |
<p>Дружи се са свима поштеним људима и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} К |
} А од данас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни глава заболети, — |
Тодосије за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се отрести...{S} Одоше и тамо продужише разгов |
је све, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треба њ |
осподине.</p> <p>— Ти послушаваш кад ти ко што заповеди?</p> <p>— Послушавам, господине,</p> <p |
до тога да се неко тера; тераће се онај ко не ради како треба... и расипа: и ко срамоти кућу:{S |
и имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је остављају у кесу, па чувају и с |
једну и он, али непрестано звера, и чим ко <pb n="64" /> отвори врата, склопи шаку око цигаре б |
зарастоше у њу до више појаса.{S} Како ко комиша, он баца клип преко себе на рпу окомишаног ку |
обилаца: и жетелица и везилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; жетеоци срп у руку па ухвате пос |
е осмехну:</p> <p>— Како за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она није за господу |
ца се узврпољи.</p> <p>— А ми сви знамо ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па продужи:</p> <p> |
ићентије ужагри очима и узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица над горњом усни |
> <p>Кад где изађу заједно, одмах видиш ко је старији и како је међу њима.{S} Он увек пропушта |
тутора у кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чича Витор измирио са новим положај |
ина“.{S} Предсобље патосано опекама, из ког се улази у три собе, велике и видне, патосане трени |
смрт по своје, или друга каква несрећа, кога ћеш пре призвати до свога комшију?{S} Али он зна и |
селу!{S} И ти слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се н |
за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали и овај мученик!</p> <p>Витор то чује па сам |
.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветити.{S} Увео је у кућу з |
с други човек, ћути, не распитује ни за кога нити се на кога осврће.</p> <p>Ружица се полако ук |
</p> <p>Он се осмехну:</p> <p>— Како за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она није |
се и све одобравају а у истини мало за кога имају добру реч.</p> <p>Чича Вићентије одавно окол |
p> <pb n="46" /> <p>— Чим шта чујемо за кога од нас, ми потрчи да продобујемо по селу.{S} Одмах |
<p>— Како то говориш тако?{S} Тебе, ја кога ћемо, — рече стари пријатељ.</p> <p>Он опет чепка |
ед и старачка лакост, одавали су човека кога је тежачки рад годинама и ломио и крепио.</p> <p>О |
се наљути, — одговара Ружа.</p> <p>— На кога?</p> <p>— Шта ће онде, што није код мобилаца?</p> |
ути, не распитује ни за кога нити се на кога осврће.</p> <p>Ружица се полако уклони и замаче у |
p>— Ако је тражио, јес’ се и намерио на кога треба.</p> <p>— Витор?</p> <p>— Ја, на онога...{S} |
блећу око власти?{S} Није било капетана кога нису призвали кући те частили и гостили!{S} Па шта |
лину, од њиве је направио детелиште, са кога ће имати такав принос <pb n="66" /> какав се не мо |
радио: тако је радио и Симо Моравац од кога је и то научио.{S} Он је посејао детелину, од њиве |
е <pb n="22" /> кроз село он сврати код кога хоће, слободно, као у своју кућу, час се разговара |
> <p>Тако га упозна и са механџијом код кога свраћа и веже кљусе, и са занатлијама који му катк |
на шта.</p> <p>У вароши послушава које кога: цепа дрва, носи ђугумаре воде, чисти авлије и шта |
<p>Затим се окрете вратима и као да не кога угледа, поче викати и набројати:</p> <p>— Нећеш, Т |
аше га.</p> <p>— Шта радим?{S} А шта се кога... на прилику... тиче: шта радим ја у моме вајату? |
да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.</p> <p |
гу Јовици, да у њој носи свој буквар из кога ће га брат поучавати.</p> <p>Кад оду кући они се х |
олико сам попио, брате?{S} Питај баба и кога хоћеш...{S} Шта је било ако сам казао...{S} Чудна |
у и обори поглед у под.</p> <p>— Ако би кога усвојили, не морамо одавде из села.{S} Ја имам и с |
смо о свему, сад да речемо о послу ради кога смо дошли, — поче стари Маслаћ, мало замуцну па пр |
> <p>— То и ја велим.</p> <p>— Оди узми кога било и доведи сијасет у кућу и на имање.</p> <p>— |
<p>Мало с ким да проговори реч.{S} Нити кога <pb n="166" /> поздравља ни отпоздравља, само колу |
еда се и стид га је што је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{S} И сви његови ваљају: ње |
есне пред очима имаовина Сима Моравца у кога је служио у пуној момачкој снази и видео како он р |
а...{S} Крочи преко собе, не гледа ни у кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p> |
људи се чуде како је смео прићи човеку кога пре није ни чуо ни видео.</p> <p>За тим ће:</p> <p |
посла.</p> <p>— Код суда?</p> <p>— Ја, код суда.</p> <pb n="116" /> <p>— Да ти не би требало п |
сести за готову совру као ово ми овде, код овог нашег домаћина — и пљесну чичу по леђима.</p> |
та ће сад бити.{S} Ружица стоји подаље, код долапа, и учинила се да нешто послује.{S} Ђурица и |
ју никоме ништа.{S} Распита и у вароши, код механџије и дућанџија.</p> <p>Чича Радојица трља ру |
, а он ће се настанити на имању у пољу, код воденице, која је подаље од куће.{S} Ту ће чувати и |
сав и не постоји под његовим кровом.{S} Код воденице намести слугу, да ради, а он ће га обилази |
одговори:</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Код суда?</p> <p>— Ја, код суда.</p> <pb n="116" /> <p> |
!</p> <p>— Где си га израдила?</p> <p>— Код оваца.</p> <p>— Ене сад!</p> <p>— Јесам, баш код ов |
а:</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће!</p> <p>— Није данас долазио!</p> <p>Он хтеде |
меном засеја једну од најплоднијих њива код куће.</p> <p>Ове новине уводио је постепено, тихо, |
е освитао празник.{S} Чељад су била сва код куће.{S} Пошто посвршаваше обичне послове, он узва |
осав.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за рукав и |
у меденицу:</p> <p>— Води овога човека код пријавника.</p> <p>Чича Витор узе своју хартију, ту |
— прогунђа пандур.</p> <p>— Имам посла код председника.</p> <p>— Имаш ли позив?</p> <p>— Немам |
лим: „Господин’ капетане, ја имам посла код власти, то и то“, — свршим посла <pb n="18" /> и ид |
њем закрчио свет; људи који имају посла код суда издвојили се у гомилице, стоје и разговарају т |
"> <head>XXIII</head> <p>Тог истог дана код њихове куће десило се ово:{S} Ружица је седела са С |
" /> <p>— Ћути!{S} Зар ти је до смејања код оваке штете и бруке!</p> <p>— Чудна ми чуда: једно |
а даљина да се састану бар сваког свеца код куће или пазарног дана у чаршији.{S} Нису ништа кри |
</p> <p>— Душмани!{S} Јесам ли ја ћорав код очију!{S} Зар не видим шта ти радиш?</p> <p>— Шта т |
<p>— Где си био јуче?</p> <p>— Ја овде код колибе.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— И синоћ.{S} Јуче |
е њиховим шалама.{S} Сад више воле овде код ове четворице него код оноликих гостију у оџаклији. |
ча!</p> <p>— Не слушај пискараче, хајде код адвоката у канцеларију.{S} Он је мајстор од свога з |
н, како гледа необично...“ Увек, кад је код куће, он је весео, разговоран, распитује <pb n="95" |
ауке ми!</p> <p>Мало доцније наручио је код сарача две чантре од телећака, беле и рутаве, и јед |
довати због њега...{S} Срећа је те није код куће: не зна како би му сад изашао пред очи...</p> |
На кога?</p> <p>— Шта ће онде, што није код мобилаца?</p> <p>— Шта ли је то било? — питају се о |
:</p> <p>— Молим ја тебе, пусти ти мене код господина председника!</p> <p>Председник лупи у мед |
d>XXVII</head> <p>Чича Витор настани се код куће, преведе децу, пренесе своје ствари и намести |
авати него ја...“ </p> <p>„...{S} Али и код њега има нешто што не ваља..“ — она то не би смела |
јемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и код Тодосијеве куће...{S} То му не ваља...{S} Сад пије |
краја.{S} Тако смо рекли и уговорили и код власти потврдили, и ја му казао: „Ти, синко, Видоса |
— Хвала, домаћине!{S} Да Бог да овако и код наше куће! — вели Филип.</p> <p>— Хвала Богу и моме |
..“ Па се обојица крсте као у цркви или код записа.</p> <p>Видосав устрепта очима:</p> <p>— Шта |
му се даде прилика, кад су остали сами код воденице и седели на рудини више јаза, па поче поиз |
прозору и залепљено хартијом, он измени код стаклоресца па све прозоре испра и истре.{S} Пошто |
наврнчава опанке.{S} Навикоше се и они код воденице и тамо су волели него код куће, ту је за њ |
И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за рукав и не пушта.</p> |
д иде <pb n="22" /> кроз село он сврати код кога хоће, слободно, као у своју кућу, час се разго |
рових уста и да ће усиновљење потврдити код окружног суда. </p> <p>За дуго није могао да верује |
као и ти, па могао сам се напити и лећи код своје куће.{S} Овде ваља радити.{S} Да радим ја теб |
p> <p>Он му каза.</p> <p>— Да те познам код суда.{S} На прилику ти тврдиш тапију или имаш да пр |
“</p> <p>Тако га упозна и са механџијом код кога свраћа и веже кљусе, и са занатлијама који му |
, по неку ноћ ноћевати по селу, већином код побратима.{S} Они га стадоше викати и саветовати, т |
нове обичаје.{S} Чича Витор је наставао код воденице, притврђивао брану на јазу, узимао ујам и |
јим колима ваздан и опет би га чашћавао код сваке механе...</p> <p>— Истина је, бабо...{S} И у |
сте, па да скину капу и прекрсте се као код светиње...{S} А мени се смеју што сам казао да ћу п |
>— Шта, сине?</p> <p>— Седи ’номад бабо код воденице па вели чича-Јестратију: „Овај мој окренуо |
ц или зобницу!{S} Тако им је слађе него код куће кад поседају на столице за трпезу или за дугач |
д више воле овде код ове четворице него код оноликих гостију у оџаклији.</p> <p>Мало прође, па |
они код воденице и тамо су волели него код куће, ту је за њих имало више забаве но игда на дру |
он иде право њему, па био код куће, био код воденице, вади из торбе шта је купио и показује му: |
ти из чаршије он иде право њему, па био код куће, био код воденице, вади из торбе шта је купио |
ли ти што дужан?{S} Да се није задужио код тебе?</p> <p>Он одговори да не дугује ништа.</p> <p |
е, свезао неколико снопа, па се налазио код куће...</p> <p>Пошто је посао био распоређен, он ни |
н није имао шта да ради.{S} Поседи мало код куће, прошета по дворишту, оде опет до везилаца, пр |
ен.</p> <p>Витор је становао ту више но код куће.{S} Као инокосник он је држао и слугу и наднич |
ијатељ у селу... и... је ли оно поштено код Варагића?</p> <p>Па се ућути и почну разговор о дру |
са газда-Радојицом, старим трговцем што код њега пазарује тридесет година и од њега набавља за |
кују их што су дошли, каква посла имају код суда, нуде им услуге или им препоручују адвокате.</ |
и.{S} По неку ноћ преноћи тамо, по неку код куће.{S} Нису вредили ни савети, ни карања, ни молб |
S} Иду, тако, њих по неколико, па стану код детелишта, наднесу се преко врљика и посматрају.</p |
ну, она му прича како <pb n="167" /> су код куће, шта су порадили на имању, шта раде деца и шта |
.</p> <p>— Ене сад!</p> <p>— Јесам, баш код оваца!</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Да питамо нану.{S} |
и узимао шта ниси, него причај шта имаш код суда, немој да дуљијаш...</p> <p>— Ето да ти причам |
аво...“ Како да идеш и да се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам, шта сам им на пут |
ца, моји синови и наследници...“</p> <p>Код трле не беше никог...{S} Упекла жега, кокошке се шћ |
але буџуље, да сваку упртиш на леђа као козу.{S} Сој никакав и неугледан: мургасте и кудраве, в |
бо! .. — И бризну у плач.</p> <p>Сојка, која се беше привукла до врата у ходнику, раздерња се и |
} Доцније, направио је нарочита сушила, која су изгледала као розге и на њих трпао зелену детел |
ива жена од шездесет и неколике године, која нема нигде никога и ту служи у Витора од пре десет |
астанити на имању у пољу, код воденице, која је подаље од куће.{S} Ту ће чувати имање од штете, |
павали <pb n="56" /> на једној постељи, која је прострта преко целе собе.{S} Ујутру је чича пор |
је у његовој шољи, великој старинској, која личи на турски филџан.</p> <p>— Зар и каву?</p> <p |
емље за сваковрсне усеве, и једну њиву, која се звала Лакин Лаз, изабра за један усев који до т |
.{S} Запустио браду и пустио дугу косу, која беше улепљена и замршена.</p> <p>Чича Витор се укл |
у њих и присуствује кад расматрају дела која он заступа...{S} Седи као са друговима: пије каву |
его ја.{S} Можда сам ја некаква шепртља која се пача у све а не зна свог посла.{S} Или сам луда |
е боља кока ћубаста и гаћаста, него она која није ни ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља |
а Витором стадоше сви кућани, сем Сојке која остаде у вајату.{S} Витор се пољуби са старим приј |
, кад су сви поспали по кући сем Ружице која је дворила и служила, завршена је ова пијанка тиме |
главом:</p> <p>— Можда неће викати, али која вајда кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је до |
скренем пажњу и на једну приватну ствар која стоји с њом у вези.</p> <p>— Извол’те, господине! |
оду скренути вам пажњу на једну прилику која ме је побудила да вам ово напишем.{S} Пре двадесет |
јао семе што не зре, како набавља стоку која није за тај крај, дружи се са голадијом и несретни |
старешинство над једним толиким имањем, које је бар трп пута веће но њих тројице Ђурковића!</p> |
м лејама подиже младице за живу ограду, које ће, кад одрасту, кроз годину две, пресадити по међ |
ове и одакле је, све поименце.</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Даће Бог добро, господоне...{S} Те |
и.</p> <p>— Ама причај-де оно.</p> <p>— Које, поре?</p> <p>— Знаш оно, што си ономад причао у в |
се ни на шта.</p> <p>У вароши послушава које кога: цепа дрва, носи ђугумаре воде, чисти авлије |
сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говори и онај што је негд |
ућом у којој се родио, са сродницима за које су му везане толике успомене, одлазак у непознато |
вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јов |
е, због деце, или какве друге спрдње са које се суседи најчешће поинате, они то све нареде као |
судове трчкара из куће у кућу, добацује које коме по неку реч.</p> <p>Кад би да се износи букли |
арка, даје више млека но све три мргуље које смо затекли.{S} Зар то није боље... и ко не воли ш |
чија земља у Врљугама и није за њу семе које се сеје у моравским њивама и како треба да пази шт |
је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разгласити по селу.</p> <p>— Шта му је? — питај |
head> <p>Сваки домаћин има понеко имање које више цени од осталог, поклања му више пажње у обра |
је новину донео у село?{S} Сеје семење које није за нашу земљу, купује стоку што морам да је с |
колико би остало прељетака, може ли се које продати.{S} С њиме^се годе и цену прекину.</p> <p> |
оградом пође му од руке.{S} Оне младице које је подигао Видосав на <pb n="137" /> својим лејама |
за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не сме ништа пропастити већ прикодити, а а |
аршију и међу људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад ку |
а није мрс прокисао, треба ли да набави које сириште, да нема каквих чини на стоци и белом мрсу |
дговара Видосав.</p> <p>— Би ли продали које сијено?</p> <p>— Не знам шта ће рећи бабо.</p> <p> |
а, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце што се ту нађу, знаду шта треба: приставе џез |
Већ у напред замишља све непријатности које ће га постићи: зна да тај глас бруји по селу, да с |
ка пред очима, како јасно звоне те речи које је чуо пре толико година! ..{S} Данас је прва радо |
урузи узрели као кост, како је, не знам које године, пала слана пре Мале Госпође и сатрла ране |
оштуј ти њега, како заслужује, у другом које чему, а што ће ти он угледати цигару у руци, то ни |
ко њиме управљам?{S} Ако нисам прикупио које парче земље, ја сам набавно бољу пасмину стоке: го |
па кући, да положимо стоци и пресечемо које дрво на дрвљанику...{S} Је л’-де? — разраколио се |
1" /> <p>—“ Да вам прочитам једно писмо које сам, поводом овога избора, добио од управника рата |
зна како шта треба.{S} Где би разбијено које окно на прозору и залепљено хартијом, он измени ко |
него ти!“ — вели му он...{S} Чича Витор које ће јаде, па да не пуца брука, пусти му све.{S} И с |
острано као трг, ограђено филаретама, у које се улази пешке на мала врата, а иначе на велику дв |
исмен да прочитам шта све овде пише... „Које ја Витор Микачић из села Врљуга признајем пред вла |
дно на друго...{S} А све то искупио је, којекад, чича Витор Микачић.{S} На пример, иде он путем |
час се шали са људима и женама и затура којекакве комендије.{S} Кад ко од тих прође поред његов |
еку уз ватру, једу, трчкарају и носе их којекоме.</p> <p>Рад журно одмиче, гомила све мања, а с |
ошта гласно приповедају, жале се и чуде којечему што нису знале.{S} Деца траже пурењаке и бабиц |
p>Па се ућути и почну разговор о другом којечему.{S} Мало мало, а њему звони у ушима: „Ћути, ти |
е не слади нашом муком нико из села..., који се подсмевају како изгибосмо радећи за другога.</p |
ојим лејама.</p> <p>Кукуруз „американ“, који је најпре сејао:на једној њиви, доношаше му много |
е посао подесан за њега, старог човека, који већ није за тежачке радове.{S} Одатле ће, из прикр |
жита, кошеви пуни кукуруза у клиповима, који се обија уз часни пост.{S} Вајати пуни ствари: поњ |
је миран, не сметају му Сојка и Јовица, који се смеју кад он чита и церекају се као свака дечур |
ана имаће ваш срез да бира два питомца, који ће се школовати у ратарској школи.{S} Далеко од то |
нуо па хвата сваку реч младога ратарца, који, пошто оприча све што смета пољопривредном напретк |
<p>И на свему осталом опази се нов ред, који уводи умешна рука Видосава Микачића...</p> </div> |
ного се штошта изменило.</p> <p>Сељаци, који су се смејали Видосаву, стали су и забезекнули су |
ичати како су негда били српски јунаци, који су се борили са Турцима, како је Краљевић Марко би |
ву у својој дечици:{S} Ђурици и Јовици, који нису одмицали од њега.{S} Деца су напредовала, рас |
стид га да разговара са старим човеком, који није његово друштво.</p> <p>— А, правије би било д |
а њега и позват у Микачића кућу!{S} Он, који је увек био млађи, сад ће од једаред примити старе |
, јер се превртањем обија лишће и цвет, који садржавају нај јачу храну у себи.{S} Доцније, напр |
е.</p> <p>У том се подиже Дамљан Ружић, који, такође, беше члан те скупштини.</p> <p>— Господин |
добио је велики број пријатеља у селу, који су га искрено предусретали и узимали у заштиту.</p |
се и виче: „Добро дошли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ И трчкара час на њиву час кући.</p> |
свет?</p> <p>— Народ по селу. </p> <p>— Који народ?{S} Народ! „Говор’те уста, да нисте пуста!“< |
није при речи како смо казали.</p> <p>— Који то?</p> <p>— Мој посинак Видосав. -</p> <p>— Па шт |
смем рећи оно што говори свет?</p> <p>— Који свет?</p> <p>— Народ по селу. </p> <p>— Који народ |
друге руке, него да видим баш од онога који је први подигао...{S} Те тако наиђох на Тодосијево |
лио да ће имати оволике користи од рада који је препочео од Видосава Микачића, кад је на своме |
ти...{S} Њему је пречи Тодосије него ја који сам га из ништа довео на домаћинско имање.{S} Тако |
радост и на жалост, сем чича-Вићентија који је из другог краја села, али као добри пријатељи и |
тридесетој години од једног пропасника који је напустио кућу и село и отишао по занату, по жан |
> <p>То је можда једини ђак из тог села који се и по свршетку школе забавља књигама.{S} Има их |
а свраћа и веже кљусе, и са занатлијама који му каткад штошта раде.{S} Свима мило, сви се осмеш |
ижен, да је, здрав и прав, добио тутора који ће руковати његовим имањем.{S} Сам зна да то није |
Тодосијевим имањем и била је поред пута који води кроз село.{S} Њу је Видосав припремао још с ј |
p>— Тражи се да срез избере два питомца који ће учити ратарску школу.{S} Ви знате каки су то пи |
е звала Лакин Лаз, изабра за један усев који до тада није сејат у селу Врљугама.{S} Та њива гра |
у и на махове се засмеју.{S} Момци, где који, по два три у гомили, са пригрнутим копоранима, не |
лон до дрвљаника, истребише камење игде који би, и набацаше га у један крај, ископаше рупчагу з |
а друга каква незгода, што постиже људе који не гледају посла што им је Бог одредио.{S} Али Тод |
} А ено шта ради <pb n="93" /> Тодосије који се на мене угледао и колики приход вуче с те стран |
их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он виче:</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} |
рне у угарке, да готовом водом проплаче који суд и маже метлом преко куће И тако се ослободила |
немам пару да метнем на крст у цркву и који грош да попијем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан н |
днику пред заседањем закрчио свет; људи који имају посла код суда издвојили се у гомилице, стој |
рсте, и обрађивати онако како раде људи који су то изумели.</p> <p>И он, као и Видосав, набави |
браћа и онако како се могу волети људи који се нису нигда сукобили а имају исте успомене и ист |
Као што знате, браћо, траже се младићи који су свршили основну школу, да су доброг владања и и |
боље но кад дође време да те хвали онај који те је до јуче нападао...“ -</p> <p>И како који дан |
е а не зна свог посла.{S} Или сам лудак који не зна шта ради.{S} Молим те, тако ти све живо, ре |
тим путем, ја бих се поносио као јунак који осваја позицију под кишом танади.{S} Ко те напада |
и и писати, умео је зготовити леп ручак који би смео и пред господу изнети, умео се наћи у свак |
је лудак или шепртља, већ озбиљан човек који зна шта ради, и да од тог рада има користи за сеља |
азити сваки други дан.</p> <p>Као човек који дође са неког далеког пута на коме се дуго бавио, |
с неповерењем, као да говори с човеком који га куша шта ће рећи.</p> <p>— Море, шта се ту зате |
ив ништа...</p> <p>Он се развика гласом који је крештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је голи Перов |
даље боравио у чаршији и живео на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S} Онако исто запу |
ракија...{S} И много пуши дувана, како који дан све више...</p> <p>„То му је сва мана, али то |
од свију вршњака у његову селу.{S} Како који дан све отреситији, кочопернији.{S} Видиш просто к |
је до јуче нападао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица све више о томе размишља и разбира...< |
ата:</p> <p>— Ружице!{S} Обиђи-де и нас који пут!</p> <p>Она понови јела, досу вина и стаде нут |
евим.{S} Он му је сад изгледао као гост који се уселио у кућу и већ постао досадан.{S} Осећао ј |
е одавно постао несносан овај положај у који је стављен доласком Видосављевим.{S} Он му је сад |
е штете.{S} А највише се занимао у врту који је ове <pb n="68" /> године заградио за читаву рал |
беднији но што је слушао.{S} Па има их који њему у пркос хвале Видосава и веле: да не би њега |
и се трудио да још штогод дозна, да још који корак измакне унапред.{S} Оно што није могао пости |
ћи рукама, декламовати:</p> <quote> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што једанпут бритком |
<l>— Оно јесте Срђа Злопоглеђа!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше </l> <l>На алату коњу велико |
l>— Оно јесте Бановић Страхиња!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што два и два на коп |
рговац или занаџија, приђе му:</p> <p>— Којим добром ти, стари?</p> <p>Витор убриса зној с чела |
љиварским трговцем из ваљевске нахије с којим је, доцније, имао ваљаних послова и користио и се |
етна човека,“ сродника своје домаћице с којим је кућу <pb n="12" /> скућио.{S} Он ће с новом сн |
са лаком трновом браном.</p> <p>Онима, којима тај рад паде у очи, беше за чудо шта то ради пос |
у свему измакне и од својих другова, с којима је свршио основну школу, и од својих вршњака по |
одило и у њима је нашао искрене људе, с којима је волео састати се, разговарати и почастити.</p |
но и у приликама са угледнијим људима с којима ће имати највише додира.{S} Кад су били у вароши |
и на благ дан као другови и пријатељи с којима се упознао одмах по доласку и заволео их као и Т |
где се учи, дугачке собе са, клупама, у којима седе они, читави људи.{S} У другим собама до њих |
миндерлук, поређаше сељачке сандуке, у којима су биле <pb n="29" /> разноврсне ствари.{S} О чи |
кад је добио неколико поучних књига из којих је учио ратарац!{S} Те књиге са искиданим корицам |
и смејали...{S} Набавиће каламљене лозе којој не може буба нашкодити и засадиће је на земљишту |
такнути у кров и темељ те старе куће у којој се родио, одрастао и век вековао.{S} То би било к |
озбори, не може да нађе ни једне речи у којој би видео искреност и поштовање.{S} Кад га ко срет |
вај прелом у животу: растанак с кућом у којој се родио, са сродницима за које су му везане толи |
пријатељ извади из џепа шарену кутију у којој стојаше десет нових дуката и спусти је на сто, на |
ко и Витор Микачић има своју „Јошевину" коју воли толико колико и себе, и, вера и Бог, кад би д |
/> оделу, у плавкастој извезеној сукњи, коју је сама ткала и шарала, у тесном чошном јелечету, |
а отрчи у оџаклију да се тамо види и да коју послужи.</p> <p>Тамо су већ проредили буклију, руч |
у кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је остављају у кесу, па чувају и сваки д |
>— У Краљеву! — показа ратарац руком на коју страну долази та варош.</p> <p>— То је добра школа |
ашно да би га могао омрзнути.{S} Попије коју више у месец дана и овесели се, а сутрадан је као |
— Чес и поштовање...{S} Па да и пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде |
га поздравља од беде, или да му извуче коју реч да види како је још беднији но што је слушао.{ |
ју пало у вољу да с тим човеком седне и коју попије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим пр |
да је његова, да с ње збира ону корист коју је давала од вајкада, да ради као што су му стари |
из своје околине, одведе га у механу у коју је одсео, и ту, на тенани, оприча како је у ратарн |
у ону пругасту шару на чађаву дувару у коју је Мато Коружић згађ’о окињачом и Светоме Јовану.< |
лећиво салети, те му кријући донесе још коју чашицу.</p> <p>Чешће Ружица помисли: шта ли мисле |
? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него она која није ни ћубаста н |
о качкин, а јагодице му се зажариле као кокошињи обер...</p> <p>Сви погледаше у Витора.{S} Он о |
гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и облеће око баба.</p> <p>Витор |
д трле не беше никог...{S} Упекла жега, кокошке се шћукале у хлад, зинуле и отпустиле крила, св |
а одведе у шупу.</p> <p>— Да опереш ова кола.{S} Разумеш?{S} Па <pb n="169" /> да скинеш точков |
titlepage"> <p>Прештампано из „Бранкова кола“ за год. 1903.</p> </div> </front> <body> <pb n="3 |
а по дворишту.{S} Пред шталом наслон за кола волујска и коњска и прибор што иде уз њих...{S} Дв |
Извол’те, служ’те се!..</p> <p>Видосав кола око совре као дете и гледа у Витора.{S} Те га речи |
затворену шамију и није јој до сабора и кола.</p> <p>— Нека, бабо...</p> <p>— Шта нека?{S} Знам |
пред механу, трљка га, намешта му узду, колан, шиљте и непрестано гунђори и броји:</p> <p>— Так |
ча те му изведе коња, седланика, огледа колан и ухвати за зенгују, да <pb n="51" /> узјаше.{S} |
је, — одговара Тодосије и чука у један колац.</p> <p>— Куда мислиш да сведеш ту ограду? — искр |
сет нових дуката и спусти је на сто, на колач.</p> <p>Наста тајац.{S} Чича Витор стајаше иза њи |
сусед уста те донесе из торбе чутуру и колач, извезен са вуницом, и неколико јабука, те турише |
> <p>Кад би да се износи буклија и ломи колач, њега не би у оџаклији.{S} Чича изнесе буклију за |
<p>Усташе сви те чича Вићентије изломи колач с Витором, узе буклију па одмолитва и наздрави То |
трли, па они спремају ручак: бабо умеси колач и запреће га на прочевљу, а они секу буранију и с |
S} Има и теби! ...</p> <p>— Умесили смо колач и испекли на прочевљу!</p> <p>— Остало и теби дос |
<p>-— Како, шта?{S} Ја и бабо сломисмо колач...{S} Што би, би... више га нико не састави!...</ |
Видосав те се и он прекрсти, узе парче колача као нафору, сркну мало вина из буклије, па га оп |
на сандук спрам кревета, спусти руке на колена и гледа у њега снуждено, као у болесника.</p> <p |
акве ливаде.</p> <p>Кад овас одрасте до колена, он ће га, онако зелена, покосити и исполагати с |
>— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с колена на колено, док је Србина,</p> <p>— А зна ли то б |
то се пева и прича и ићи ће с колена на колено, док је Србина,</p> <p>— А зна ли то бабо?</p> < |
у?</p> <p>— Кажем ти: нисам се макао од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем на састанке.{S} То |
— Где си био јуче?</p> <p>— Ја овде код колибе.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— И синоћ.{S} Јуче нис |
а Антоније зверајући и на прстима уђе у колибу.{S} Витор спири мало ватрице на огњишту, па посе |
" /> Тодосије који се на мене угледао и колики приход вуче с те стране.{S} На њега ће се угледа |
.{S} Толико љубави према школи и науци, колико се показује у овом младићу, тешко се може наћи и |
лико земље колико сам ја прикупио, хеј, колико би они имали данас!{S} Нек се сутра изделе и нек |
мо.</p> <p>И тамо их води те га питају: колико би остало прељетака, може ли се које продати.{S} |
ребаће и он“; и спусти га у чакшире.{S} Колико се пута решавао да све то пребере и рашчисти, па |
а рад, да се побрину и за подмладак.{S} Колико би пута Видосав застао у раду, замислио се и узд |
ужице!</p> <p>— Чујем, бабо. '</p> <p>— Колико ’но имадосмо ракије у подруму?</p> <p>— Два пуна |
p>Они се згледаше и сашапташе:</p> <p>— Колико је то гроша? — пита Јовица Ђурицу.</p> <p>Овај м |
ар, и умеша се у Ружичин посао.{S} Пита колико је нахватала скорупа, како се сири млеко, да ниј |
напили се и изназдрављали здравице све колико их је по реду, па се неки дигли и поседали по со |
, да речем да жалим, не жалим; нек пије колико може.{S} Него велим не ваља за њега... и за њего |
ају у кесу, па чувају и сваки дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p |
к и издржљив!{S} Да камен види из земље колико нокат, он би га, земанле, подухватио и ишчупао.{ |
сваки од њих прикупио по онолико земље колико сам ја прикупио, хеј, колико би они имали данас! |
се пење на стог као младић, баца снопље колико треба за један вршај, па сиђе те налаже, дреши у |
даде Бог да наследи бар толико очевине колико би му било најпотребније <pb n="14" /> да има на |
и довео Ђурицу и Јовицу, те су помагали колико су могли.{S} Чича Витор је наточио чутуру ракије |
е је берба ипак била толика да су имали колико им треба за целу годину и опет да нешто продаду, |
и разговарају.</p> <p>— Нисам ја пијан колико јеси ли ти...</p> <pb n="55" /> <p>Колико сам по |
ухрањено, чисто и глатко и држи онолико колико му треба да не досађује ни њему ни другоме....</ |
треба имати мере, треба радити онолико колико је човеку потребно за живот, да не би оскудевао |
ћ има своју „Јошевину" коју воли толико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, |
ава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико се радовао томе, у толико му је био тежи овај пр |
лико јеси ли ти...</p> <pb n="55" /> <p>Колико сам попио, брате?{S} Питај баба и кога хоћеш...{ |
абил, возао би и среског ћату на својим колима ваздан и опет би га чашћавао код сваке механе... |
<p>— Ене, ене!{S} Шта је ово?</p> <p>— Колир.</p> <p>— Ко ти је ово извезао, Сојка?</p> <p>— Ј |
Сојком, разговара и ћерета, хвата је за колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си |
те о овоме те о ономе, па је ухвати за колир и стаде га загледати:</p> <p>— Ене, ене!{S} Шта ј |
<p>— Тата каже да ја нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано, кад сам чув |
ад опазе да је жито измлевено и чују да колиће воденички камен, они трче и вичу да дође да засп |
те за ону, загледају сукње и јелеке.{S} Коло игра без престанка те се упрти снег поновац и напр |
журите, ако сте ради да раније ухватите коло! — вели један старчић од ватре.</p> <p>— Хоћемо! — |
и се с момцима и девојкама, па ухватили коло.</p> <p>У сниској и тесној механи поседали за оно |
ђа, кутија без дна, чутура са избијеним колом, ексера, фесова масних и излизаних, копорана без |
де, а ево кофе овде...{S} Ево ти кутија коломаза...{S} Разумеш?</p> <p>— Разумем, господине.</p |
еча свирала и за тренут беше све живо у колу, сем оних стараца у горњем крају...</p> </div> <di |
зна нешто више од њега? „Наша плавуља, колубарка, даје више млека но све три мргуље које смо з |
Видосав, набави бољи сој говеди, краву колубарку, и стараше се да се тај сој размножи.</p> <p> |
ру две мургуље, те купи једну сивуљу од колубарског соја: крупну са великим затуреним роговорим |
а питомца.“</p> <p>Он стао, укочио се и колута очима с једног на другог.</p> <p>— Није мала ств |
"166" /> поздравља ни отпоздравља, само колута закрвављеним очима.{S} Кад не ради, седи за стол |
/p> <p>Успремише и двориште.{S} Некакво коље и врљике, разбацане на неколико страна, скупише на |
мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме комад хлеба у руку и још штогод што му се нађе пред очи |
оле забавља књигама.{S} Има их неколико комада у оџаклији на полици.{S} Нису школски уџбеници, |
пре избегне одатле.</p> <p>Затим оде у команду, да види је ли штогод нарезато на њихову кућу, |
чи од свију“.{S} Рецимо: упали се кућа, коме ћеш се другом надати но комшији, да ти помогне?{S} |
ме да палим пред њим, као његов млађи, коме ја имам да благодарим док сам жив.{S} И нећу пред |
нове обичаје у тежачким радовима? ..{S} Коме је на смећи кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи.. |
одавде, нећеш се маћи отале!..</p> <p>— Коме то велиш?</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Знам ј |
/p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта ја коме чиним?</p> <p>— Е, хе... — маше главом Вићентије.< |
> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Знам ја коме велим, — погледа онај по свима.</p> <p>— Ја нисам! |
о...{S} У нашем селу нема, вели, човека коме би он смео поверити своје имање.{S} И рекао је да |
: „Нема у земљи курјака“. </p> <p>— Ама коме ће, по Богу, те се сатре радећи? — питају се сељац |
с оним што има, а има осредње имање, на коме се може лепо живети кад се паметно ради.{S} Толико |
овек који дође са неког далеког пута на коме се дуго бавио, тако и он поче разгледати и разбира |
имад.{S} Покрај вотњака вијуга поток на коме се стока поји и свиње блате...{S} Нигде корова ни |
S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећете људи, то је човек, онај исти Видоса |
ања, Витор би пре узгубио главу него је коме уступио.{S} А то није Бог зна какво имање: један б |
е трчкара из куће у кућу, добацује које коме по неку реч.</p> <p>Кад би да се износи буклија и |
че распитивати полако, изнаоколо, да ли коме шта дугују.{S} Виде да у селу не дугују никоме ниш |
не буде слуга у његовој кући, него син коме отац предаје старешинство.</p> <p>Видосав Ђурковић |
Чича изнесе буклију замедљеног вина, у коме плива јабука, и викну:</p> <p>— Ко здрав с дружино |
ао из окружног суда с табаком у руци, у коме је стајало да га је усинио и преписао му све имање |
, покривена папраћу, са једним витлом у коме није ни једно перо измењено, и са старим у пола тр |
и са људима и женама и затура којекакве комендије.{S} Кад ко од тих прође поред његове куће, он |
не.</p> <p>— Море шта ти је, шта правиш комендије! — Притрча да ухвати оно живо јуне.</p> <p>— |
...</p> <p>— Јес’, комесију!</p> <p>— И комесија разреже порез и каже: у селу Врљугама косе јед |
ва!</p> <p>— Па пошљу...</p> <p>— Јес’, комесију!</p> <p>— И комесија разреже порез и каже: у с |
, не! — прекиде председник. — Друго је „комис-прот“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе, а никако |
гим речима, господине Атанасије, то је „комис-прот“.{S} Моја Полексија...</p> <p>— А, не! — пре |
растоше у њу до више појаса.{S} Како ко комиша, он баца клип преко себе на рпу окомишаног кукур |
то се одзивају из комшилука, са другог комишања, са песмом и подврискивањем.</p> <p>— Седи, по |
асови...</p> <p>У Младена Варагића било комишање једне вечери уз Међудневницу.{S} У врх њиве са |
у кад је дознао шта је било на Варагића комишању!{S} Неко му је доказао сутрадан све и он је од |
рањем.{S} Пламен лиже високо и обасјава комишаоце с једне стране гомиле, а други у мраку.{S} На |
укуруза, за стотину врећа, и скупили се комишаоци.{S} Ноћ топла и мрачна...{S} Наоколо гомиле к |
ли угариш.{S} Ливаду у подјазници можеш комотно косити два пута преко лета и опет да на њој нап |
рно одмиче, гомила све мања, а све више комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса.{S} Како к |
оружића, што му се мало виђаше глава из комуше, проговори тихо:</p> <p>— Не знате ви шта је Вит |
сео да ради!</p> <p>Деца бацише грања и комуше на ватру, <pb n="45" /> те се изви пламен високо |
измахне једаред, лупи и држи мотку над комушом, па опет лупи два три пута и стане: блене у ону |
море, да седимо.</p> <p>Он се забечио у комушу, занео се као да не може да дође себи.</p> <p>То |
правилно, сагле главу и хитро одвајају комушу, шапћу и на махове се засмеју.{S} Момци, где кој |
лупи два три пута и стане: блене у ону комушу.{S} Опет тако, па се извали на ледину, налакти с |
к не оде до њега.</p> <p>— Добро јутро, комшија! — виче он одовуд, од своје врзине.</p> <p>— Бо |
совру да ме хвалиш...</p> <p>— Бравос, комшија!{S} Та ти ваља! — смеје се Тодосије.</p> <p>— Т |
до свога комшију?{S} Али он зна и то да комшија жели да што више приграби имања и заокругли, да |
веде под један плот, и ту најпре страда комшија.</p> <p>А чича Витор највише се боји онога што |
ија.{S} Он зна за ону стару пословицу: „Комшија је пречи од свију“.{S} Рецимо: упали се кућа, к |
мшију чича-Витора Микачића, дошао своме комшији на радост и весеље и донио...“ на прилику — ћур |
и се кућа, коме ћеш се другом надати но комшији, да ти помогне?{S} Или те нападну зли људи, или |
несрећа, кога ћеш пре призвати до свога комшију?{S} Али он зна и то да комшија жели да што више |
у њега него виче чауш: „Да видите нашег комшију чича-Витора Микачића, дошао своме комшији на ра |
<p>Витор Микачић није ни волео ни мрзио комшију Тодосија.{S} Он зна за ону стару пословицу: „Ко |
а.{S} У вече је било само неколицина из комшилука, а сутрадан су долазили многи и рано.{S} Чича |
ју-ју! ..</p> <p>А на то се одзивају из комшилука, са другог комишања, са песмом и подврискивањ |
то је, сигурно, велика зграда, као онај конак у вароши на два спрата.{S} У њој имају учионице, |
у овој кући, то јест није у овом новом конаку са ходником и две простране собе и стакленим про |
с дружицом у руци, препредајући клупче конаца, приђе полако и седе до њега.</p> <p>— Ето, сад |
ма?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу и конаца па се искрпи.{S} Није срамота носити своје и иск |
ромашак тера прасе пред собом: везао га конопцем за ногу и враћа га из чаршије.</p> <p>Они угле |
изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Константина, кад не би попластио до Петровдана и пожњео |
му и пазити да Видосав не примети да му контролише рад и понашање.{S} Чича Витор хоће да види з |
белог ланеног платна, усукао два пртена конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе |
еје брашно, носи воду, уноси дрва, суче конце на витлићу, пригони стоку за мужу, лучи телад и ј |
се пољубише.</p> <p>- Боље тебе нашао, коншија, — вели Видосав и у себи се чуди како је слобод |
де, виче:</p> <p>— Добро ми дошао, нови коншија! — и залеће се те се пољубише.</p> <p>- Боље те |
вери се да је записано да даду товарног коња са прибором.</p> <p>Па поче распитивати полако, из |
ст...</p> <p>Видосав отрча те му изведе коња, седланика, огледа колан и ухвати за зенгују, да < |
ст, да идемо кући! — и одјури да доведе коња.</p> <p>За час га приведе пред механу, трљка га, н |
вно бољу пасмину стоке: говеда, свиња и коња.{S} Набавио сам гвоздени плуг, ветрењачу и круњач, |
ј, па сиђе те налаже, дреши ужета, тера коње у вршају, претреса и истура сламу.{S} Затим, с вре |
и приђоше те се руковаше, па прихватише коње и одведоше у шталу, а чича Витор одведе госте у оџ |
дожењином рођаком.</p> <p>Сви на добрим коњима, са пуним торбама и теркијама.</p> <p>Кад ступиш |
ката, а свако кљусе стиже им на меру за коњицу...{S} Да ми је одвести ове лудаке да виде како г |
} Пред шталом наслон за кола волујска и коњска и прибор што иде уз њих...{S} Двориште пространо |
b n="51" /> узјаше.{S} И чича напред на коњу а он за њим, па право цркви.{S} Мало доције дође и |
Зар ја? ...</p> <p>Чича Витор одмаче на коњу напред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи у гомилица |
оно добар јунак бјеше </l> <l>На алату коњу великоме</l> <l>Са крсташом у руци барјаком,</l> < |
} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи се дозивају: „Пошто су улари на вашару |
ирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи се дозивају: „Пошто су улари на вашару?“ и пружа |
а путу угледа брњицу.{S} Одмах га нешто копка да је узме и тури у џеп. „Требаће ово кадгод: мож |
ар јунак бјеше,</l> <l>Што два и два на копље набија,</l> <l>Преко себе у Ситницу тура?“</l> <l |
по и пристојно: чакшире од црног сукна, копоран и фермен од шајка.{S} На њему све чисто и уљудн |
хаљине што их носи празником: чакшире, копоран, грудњак и зубун.{S} На неколико ексера по дува |
лом, ексера, фесова масних и излизаних, копорана без рукава, шајтова, чепова обручева....{S} Не |
> <pb n="8" /> <p>Извади онај табак иза копорана, окрену га и обрну.{S} Види само нешто шарено |
оји, по два три у гомили, са пригрнутим копоранима, неко се извалио и опрућио, неки почучнуо па |
пандур у плавим војничким панталонама и копорану, са припасаним силавима, уозбиљио се, суче брк |
е у масним искрпљеним чакширама, старом копорану и војничким цокулама.{S} Запустио браду и пуст |
јата у чистим памучним кошуљама, чистом копорану и новим чарапама и опанцима, други човек.{S} И |
руба сукна, прибави се гајтана, чојице, копчи и другог арча, па терзија реже, шије и шара и за |
трудио да још штогод дозна, да још који корак измакне унапред.{S} Оно што није могао постићи Ви |
епознатог човека!{S} Сад му прате сваки корак, хватају му сваку реч, претресају и што јес и што |
здражимо очи на њега и пратимо му сваки корак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се састаје, ш |
рамена, позабацио капу озад и одмереним корацима уђе у оџаклију, у своју собу.</p> <p>Она га см |
али и изјада.</p> <p>Скочи и оде журним корацима кући Тодосијевој.</p> <p>Тек што је прешао пре |
ле рогуље за парожак па се поштапљује и корача полако, погнуте главе.{S} Мијат му нешто прича и |
/> вотњака.{S} И док је скочио неколико корачаји, смотрио је баба и видео чудо што није досад б |
ишла све угљеваре, изугризала свакојако корење, извешала записе, издржала кадове, платила све ч |
м приликама и очекивао је док се покажу корисни плодови његова рада, па да ту причека свакога и |
авете, а ради оно што знаш да је боље и корисније, без обзира шта ће ко мислити прећи.</p> <p>Ђ |
врсне благородне воћке, подизати шуму и корисно је употребљавати, и таке науке што користе сеља |
о у пуној мери и беше у стању да покаже корист од тога посла.</p> <p>Једно јутро поранио он као |
да Видосав, збиљски, има право и да је корист од таког рода несумњива.{S} Већ у другој години |
именити своје знање на имању и показати корист од напреднијег рада.{S} Његово имање треба да бу |
се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју је давала од вајкада, да ради као што су му |
исно је употребљавати, и таке науке што користе сељаку.{S} Види се да је тата имао право што је |
који зна шта ради, и да од тог рада има користи за сељаке.</p> <p>У току тога времена добио је |
рић није сам мислио да ће имати оволике користи од рада који је препочео од Видосава Микачића, |
у пасмину стоке, да имаш од ње што више користи, како ћеш гајити и подизати најбољу лозу, калем |
јим је, доцније, имао ваљаних послова и користио и себи и другима, а људи се чуде како је смео |
учио ратарац!{S} Те књиге са искиданим корицама, са изгужваним, умрљаним и нацепљеним листовим |
се стока поји и свиње блате...{S} Нигде корова ни травуљине по вотњаку, нигде маховине нити сух |
ту шару на чађаву дувару у коју је Мато Коружић згађ’о окињачом и Светоме Јовану.</p> <p>Дубок |
<p>— И вели он, Видосаве: није ово кућа Коружића, да толико расипа и да се размеће...{S} А жене |
е с неким инати:</p> <p>— Није ово кућа Коружића!..{S} Јес’..{S} Ја!</p> <p>Ружица повири из ку |
p> <p>— Ђавола и тражи!</p> <p>Један од Коружића, што му се мало виђаше глава из комуше, прогов |
<p>— На прилику, синко, што гледаш ове Коружиће!{S} Они су газде од старина: имају по триста б |
а чујеш шта веле наши сељаци, па и сами Коружићи!</p> <p>— Молим те, бато, немој то никоме прич |
а разреже порез и каже: у селу Врљугама косе једну ливаду четири пута, и онда је право да плаћа |
е влас’: у селу Врљугама по четири пута косе за једно лето, а у другим селима једва да увате от |
Виторова, човека средовечна, црвенкасте косе и бркова, широких уста и крезава, увек расположена |
викну:</p> <p>— Еј, људи, ова се ливада коси четири пута за лето!</p> <p>— И пет пута за лето!< |
богат принос, а сад, ето, сваке године коси је по пет пута.</p> <p>Сељаци су, изнајпре, радозн |
лицу, на пуним смеђим брковима и реткој коси, оставило је време незнатне белеге старости, али п |
од сунца, знојави са осјем и плевом по коси и брковима, расхладили се водом па седе мирно и ра |
ати са покошеном детелином.{S} Он ју је косио у време, држао је у откосима дуже но обично ливад |
Већ у другој години он је његову ливаду косио четири пута и имао богат принос, а сад, ето, свак |
ш.{S} Ливаду у подјазници можеш комотно косити два пута преко лета и опет да на њој напасеш сто |
ша, остави мало веће залуфе и мало више косице више чела, па то зачешља и углади, а у џепу му у |
Међудневница те су кукурузи узрели као кост, како је, не знам које године, пала слана пре Мале |
гору по оном Чолопеку Тодосијевом.“ — А Коста Марић вели: „Не можеш је вала онде посејати па да |
/> <div type="titlepage"> <p>ТАДИЈА П. КОСТИЋ</p> <p>ПРВО ВЕСЕЉЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>СР.{ |
ћерета, хвата је за колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина девојка |
м по свом длану.</p> <p>Па је глади низ косу:</p> <p>— Шали се тата!{S} Ти си добро дете татино |
ароши и могао се лако познати: напустио косу и браду, занеопранио се, на глави му шеширина са и |
кулама.{S} Запустио браду и пустио дугу косу, која беше улепљена и замршена.</p> <p>Чича Витор |
ретар, млад човек, завукао руку у густу косу, одупро се на лакат и задубао се у расматрање наки |
на розге.{S} Кад он, на доколици, гради котарице, они му секу лесковину и дељу је донекле, па ј |
осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави држаљиц |
ући да се пресвуку, они носе мајци нову котарицу и <pb n="36" /> хвале се како су је с бабом ис |
еш осовине...{S} Ено бунара онде, а ево кофе овде...{S} Ево ти кутија коломаза...{S} Разумеш?</ |
еђи и подићи трајну ограду без врљике и коца.</p> <p>Посвршава те послове, а стиже време за сеј |
, млатити маљем по клиповима, издробити кочање, растурати и ђубрити жито, кад се може на овој ј |
>— Каки је клип?</p> <pb n="41" /> <p>— Кочањка с два три зрна: бабица! — рече и полако и непри |
како необично и у страну, а он притиште кочањком у браду и обори поглед у под.</p> <p>— Ако би |
ави окрунити много више, оставити сваку кочањку и не просути ни једног зрна...{S} Боже, паметна |
у вотњака свињац за крмаче са прасади и кочине за <pb n="107" /> нерастове и назимад.{S} Покрај |
селу.{S} Како који дан све отреситији, кочопернији.{S} Видиш просто како се отима да у свему и |
сни рђу са себе, па буди мало ведрији и кочопернији!{S} Не дај да ти траг засмрди!</p> <p>Или ћ |
је с бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, они секу ракитово пруће и помажу му у плет |
иву заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног пролећа...{S} |
и ракије; амбар с пуним пресецима жита, кошеви пуни кукуруза у клиповима, који се обија уз часн |
!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта коштало! — вели му чича Витор.</p> <p>— Како ти кажеш, |
S} Канда га и роса попала и овлажила му коштуњаве руке и сухе образе.</p> <p>Ружица му полако п |
цније изађе из вајата у чистим памучним кошуљама, чистом копорану и новим чарапама и опанцима, |
ића, — рече она и убриса очи рукавом од кошуље.</p> <p>— Право велиш! _</p> <p>— Ако ти немаш н |
. „Како су дивне слике!{S} Каква је ова крава, како су јој широки бокови и велико виме!{S} Она |
великим затуреним роговорима.{S} Такве краве није било у селу.</p> <p>И на свему осталом опази |
ај приглавак, да помажеш мајци кад музе краве, кад салева млеко у карлице, да јој сучеш цевке н |
ељаци.{S} Он је затекао у Витора четири краве музаре, мале буџуље, да сваку упртиш на леђа као |
као и Видосав, набави бољи сој говеди, краву колубарку, и стараше се да се тај сој размножи.</ |
дни, моја јунад, <pb n="77" /> хтела да краду твоју детелину па се прејала! — виче Тодосије.</p |
гао слободно кретати и ухватити лето за крај.</p> <p>Он је, у истини, имао планове како ће уред |
S} Постављена дугачка трпеза с краја на крај дворишта.{S} У горњем крају старији људи; прогорел |
под куће вотњак, да не можеш с краја на крај дозвати.{S} Сав ограђен у проштац.{S} По њему шљив |
а ухвате постат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па праве ужета.{S} Видосав дочекује све редом |
до нас! — рече један.</p> <p>— У горњи крај! — рече Мићо.</p> <p>— Ту до Тодосија! — повикаше |
мало, нуди чича-Витора да седне у горњи крај до Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и тумара |
д су <pb n="76" /> седели у старој кући крај прочевља...{S} Напољу је била мећава, северац је з |
тио је то вече) седели су у старој кући крај огњишта.{S} Напољу је била мећава, северац је заси |
е се изви пламен високо и обасја и онај крај где сеђаше Тодосије са још двојицом.{S} Они су дош |
ре, како набавља стоку која није за тај крај, дружи се са голадијом и несретниковићима, слуша Т |
ење игде који би, и набацаше га у један крај, ископаше рупчагу за буњак чак ниже куће, покосише |
к’о свет! — одмахну руком онај старчић крај ватре.</p> <p>— Шта ће му удити што говоре?</p> <p |
Витор уморио се и задијао се, па стао у крај и наслонио се на своју штаку.{S} Замислио се и пос |
а му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до врата, скинуо капу, па једном руком ослонио се |
о за тим изабраше још једнога из другог краја среза.</p> <p>Кад се сврши рад, сељаци сколише ок |
т, сем чича-Вићентија који је из другог краја села, али као добри пријатељи иду један другоме и |
господине.{S} Све је тако од почетка до краја.{S} Тако смо рекли и уговорили и код власти потвр |
млазеве.{S} Постављена дугачка трпеза с краја на крај дворишта.{S} У горњем крају старији људи; |
/p> <p>Испод куће вотњак, да не можеш с краја на крај дозвати.{S} Сав ограђен у проштац.{S} По |
да ће година бити родна...{S} На крају крајева сав сукоб изравњава се тиме, што ће Тодосије кр |
атерати га да се заборави и оде у другу крајност.{S} Пусти их нек говоре шта хоће, а ти ради и |
бити и да ће година бити родна...{S} На крају крајева сав сукоб изравњава се тиме, што ће Тодос |
уросила, ..</p> <p>Поче пуктање у доњем крају.</p> <p>— Па ће ударити поред Јошевине...</p> <p> |
т ока, зрно као дукат...</p> <p>У доњем крају младеж: момци и девојке, свака се сагла као да кр |
уча! .. — виче Тодосије.</p> <p>У доњем крају совре ври...{S} Час се закикоћу, час прићуте, па |
а с краја на крај дворишта.{S} У горњем крају старији људи; прогорели од сунца, знојави са осје |
илогом.{S} Витор седи с људима у горњем крају, а он при дну, или стоји с момчадијом где у крају |
живо у колу, сем оних стараца у горњем крају...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1903 |
ну виле, лопате и грабуље.{S} На другом крају вотњака свињац за крмаче са прасади и кочине за < |
е гомиле, а други у мраку.{S} На једном крају девојке у тесним сукненим јелецима, седе правилно |
као кутијице и поређане у одстојању по крају дворишта.</p> <p>То је дом Тодосија Дмитрића прво |
н при дну, или стоји с момчадијом где у крају.{S} Кад приказују прилоге, они не помињу њега нег |
пела да се провуче испод ћивота Светога Краља у Студеници — погрбљеше се леђа и набраше се боре |
:</p> <p>— Море, не будали!{S} Цареви и краљеви па немају деце, и ништа..{S} А ено у Перџа деве |
, који су се борили са Турцима, како је Краљевић Марко био велики јунак, па Милош Обилић, Бошко |
ица: „Опрости мајка, ја морам да идем у Краљево да учим школу, и немој да казујеш бабу док ја н |
> <p>— А где му је та школа?</p> <p>— У Краљеву! — показа ратарац руком на коју страну долази т |
егов син.</p> <pb n="173" /> <p>— То је красан младић!</p> <p>— Најбољи ђак!</p> <p>— Дарован с |
Изгубљен човек!...</p> <p>— И Витор је красан човек!...</p> <p>— Нема онаког домаћина, мој бра |
просипа, како је воћка напупила не може красније бити и да ће година бити родна...{S} На крају |
ста проћи све село и наплести се: да је крв и нож у Микачића кући! .. „Шта му је криво?{S} Нек |
тише на своје место.{S} У сарачани беше крв и лом, и Видосав се дуго размишљао док се решио да |
мети да је брижан, пребледео, нема капи крви у лицу, па с дружицом у руци, препредајући клупче |
симо рђаву реч но добру.{S} То нам је у крви! </p> <p>— Вала, готово, право велиш, Тодосије.</p |
оставићу.</p> <p>И измакне се, седне на кревет поред њега, или на сандук спрам кревета, спусти |
, сакри га на исто место и спусти се на кревет!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030 |
олако уђе у вајат, клону и спусти се на кревет.</p> <pb n="126" /> <p>— Ружо, дај ми воде!</p> |
га нека ватра и дремеж, па се завали на кревет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе му пред очи Сим |
ипи с кревета, заљуља се и паде опет на кревет.</p> <p>— Шта радиш, море?</p> <p>Он опет клипи, |
" /> као за војнике.{S} Сваки има, свој кревет, свој простирач и покривач, своје рубље и хаљине |
ат, поводећи се као пијан, седе на свој кревет и ухвати се рукама за главу.{S} Нема више двоумљ |
поменицу из рата.{S} Даље, у један угао кревет са сламњачом, ћилимом, јастуцима и новим губером |
лниче мој...</p> <p>Он се опет завали у кревет, узмрда сухим устима, закркља му нешто у гуши и |
ани оружје.{S} У другој соби два широка кревета за спавање, са шареницама и подшивеном ћебади, |
амештена за госте, са два пуна гвоздена кревета, са застртим столом, клупама и столицама.{S} Зи |
кревет поред њега, или на сандук спрам кревета, спусти руке на колена и гледа у њега снуждено, |
А!</p> <p>Затим кад га угледа, клипи с кревета, заљуља се и паде опет на кревет.</p> <p>— Шта |
S} У другим собама до њих, намештени су кревети, <pb n="163" /> као за војнике.{S} Сваки има, с |
ма куд врдати.</p> <p>Видосав лежаше на кревету, налеђушке, са потуреним рукама под главу, раск |
рије од мене: нашла сам једно чутурче у кревету, у слами, у њему љута ракија...{S} И много пуши |
жем, уговор, и да прибележи шта хоћеш и кредом и писаљком.</p> <p>Поћута, сркну чашу ракије па |
лав; с десне стране човек истих година, крезав и ћелав, а с леве стране човек средовечан и прос |
рвенкасте косе и бркова, широких уста и крезава, увек расположена и насмејана.</p> <p>Тај је за |
утарња румен и хладан дах пирка у лице, крепи и освежава...{S} Ружица, по обичају, дочекала дан |
чкој снази и видео како он ради и имање крепи и унапређује.{S} Чинило му се да би он на онаком |
кога је тежачки рад годинама и ломио и крепио.</p> <p>Од како зна за се навикао је да осване и |
укоб изравњава се тиме, што ће Тодосије кресати неко дрво на међи, да не захлађује Виторову њив |
тавио све на вољу, те се могао слободно кретати и ухватити лето за крај.</p> <p>Он је, у истини |
е дечице, и њему уступам све моје имање кретно и некретно, да на њему ради и мене издржава и по |
еселио, зноји се по челу, слободније се креће и разговара, суче брке и по један стрпа у уста и |
сти их нек говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како си научио.{S} Ако си човек на свом месту, |
...</p> <p>Он се развика гласом који је крештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је голи Перовац?{S} Г |
ена, повири из куће и викну слабачким и крештећим гласом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и зац |
} Кад попије трећу, она џака и глас јој крешти: час плаче и куне, час се смеје и благосиља:</p> |
а па продужи:</p> <p>— Што бих крио.{S} Крив је, брате, Витор!</p> <p>Ђурица скочи.</p> <p>— Се |
удара као брава.</p> <p>— Шта сам ти ја крив, бабо?..{S} Бога ти, шта ти је?</p> <p>— Шта велиш |
ао муњом.</p> <p>— Па то... нисам ти ја крив ништа...</p> <p>Он се развика гласом који је крешт |
она се угасила.</p> <p>— Ти ниси ништа крив; то зна све село и сви поштени људи.{S} Ти си био |
се замисли и пита сам себе: „Шта ми је крив тај Видосав?{S} Поштује ме као родитеља, чини ми п |
но и то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланеног платна |
Иде путем журно, а у себи броји: „Он је крив за све ово...{S} Како је радио онако ће му и бити. |
дотле? — мисли она и размишља. — Ко је крив?{S} Бабо криви Видосава...{S} Шта има при њему да |
узврпољи.</p> <p>— А ми сви знамо ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па продужи:</p> <p>— Што |
оним, само му не дам овласти.{S} Ако је крив он, нису крива деца и није крива Ружица.{S} Ако са |
издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив, од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му је тек са |
. онако...</p> <p>— Реци ми: јеси ли ти крив што је он онако порадио с тобом?</p> <p>Он се мучи |
Ако је крив он, нису крива деца и није крива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, они нек |
не дам овласти.{S} Ако је крив он, нису крива деца и није крива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, |
и она и размишља. — Ко је крив?{S} Бабо криви Видосава...{S} Шта има при њему да не ваља?{S} Ко |
S} Шта му знаш како је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</p> <pb n="148" /> <p>Али, |
Радојица маше главом:</p> <p>— До тебе кривице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам |
е од најмањег до највећег.{S} Шта им је криво што он тежи бољитку, да има бољу пасмину стоке, д |
рв и нож у Микачића кући! .. „Шта му је криво?{S} Нек размисли јесам ли му шта напакостио да ме |
абогме да нисам.</p> <p>— Па што говори криво?</p> <p>— Говори зато што му се тако може... и шт |
Нису велики домаћини, а нећу да говорим криво, нису ни сиротиња.{S} Ама што онолико облећу око |
о па ће рећи:</p> <p>— А што ти је тако криво, Тодосије?</p> <p>— Зато, брате, што не говориш и |
Молим те, бабо... теби је одавно нешто криво...{S} Ја сам чуо...</p> <p>— Шта си чуо?</p> <p>— |
момци и девојке, свака се сагла као да крије залогај, а подмигују се и кикоћу.{S} Момци добацу |
стид њега, а не тебе; онда треба да се крије од света он, а не ти.{S} Је ли тако, Видосаве?</p |
...{S} Сад пије сам... и чудо ми је што крије од мене: нашла сам једно чутурче у кревету, у сла |
до пред саму зору...{S} То нико не зна, кријемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и код Тодосије |
го... велим...</p> <p>— Немаш ти шта да кријеш од мене.{S} Ти имаш да се преда мном исповедиш, |
и данас ће да у’вате земљу...{S} И све крију што раде, али мени то доставише пријатељи и ја до |
дигне те седне и молећиво салети, те му кријући донесе још коју чашицу.</p> <p>Чешће Ружица пом |
е се шћукале у хлад, зинуле и отпустиле крила, све се утајало, само пршти вода о воденички вита |
пазарног дана у чаршији.{S} Нису ништа крили један од другог и најволели су изјадати се на дан |
апоче он.</p> <p>Она забоде вретено за -крило сукненог прслука, подбочи се једном руком и накре |
како ће уредити имање, али их је вешто крио и чувао, те их није никоме саопштио.{S} А, правије |
Мало оћута па продужи:</p> <p>— Што бих крио.{S} Крив је, брате, Витор!</p> <p>Ђурица скочи.</p |
им као керчад.{S} Он их милује, дели им кришку лубенице на два дела, крпи им хаљинице, наврнчав |
едно у друго.{S} Младожења се постидео, кришом баци поглед на девојку, па се врчи и спусти погл |
е.{S} На другом крају вотњака свињац за крмаче са прасади и кочине за <pb n="107" /> нерастове |
p>Они угледаше и сашапташе се:</p> <p>— Крмачица!</p> <p>— Да купимо!</p> <p>— Не смемо!</p> <p |
или крмачицу.{S} Здоговорише се да купе крмачицу.</p> <p>Једног дана седели су ниже воденице, к |
9" /> треба и они да имају или овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се да купе крмачицу.</p> <p>Је |
а:</p> <p>— Еј, рођаче, би ли продао ту крмачицу?</p> <p>Сељак стаде па се осмехну.</p> <p>— Шт |
стару кућу преобразио: скинуо би високи кров и покрио ћерамидом као што ради данашњи свет.{S} А |
не може нико доказати да сме такнути у кров и темељ те старе куће у којој се родио, одрастао и |
леним прозорима, него у оној старој под кровином и брезовим лемезовима, затекла само њега.{S} Н |
да тај Видосав и не постоји под његовим кровом.{S} Код воденице намести слугу, да ради, а он ће |
, дете...{S} Моли Бога што си под мојим кровом. — И у себи му опсова оца голог.</p> <pb n="92" |
то, него се и не виђају.{S} Под једним кровом па се не виде једаред у недељи!{S} Све избегава |
е за живу ограду, које ће, кад одрасту, кроз годину две, пресадити по међи и подићи трајну огра |
другим приликама: кад иде <pb n="22" /> кроз село он сврати код кога хоће, слободно, као у свој |
ица у гори...{S} Само се јавка жетелица кроз таласасто класје на њиви...</p> <p>Витору Микачићу |
ују.</p> <p>Људи оћуткују и згледају се кроз помрчину.</p> <p>— Кад угледамо непознатог човека |
Вече пријатно.{S} Месец тек прогрејао и кроз широко грање просипа бледе млазеве.{S} Постављена |
м имањем и била је поред пута који води кроз село.{S} Њу је Видосав припремао још с јесени те ј |
из чарапе и ландара по врх опанка...{S} Крочи преко собе, не гледа ни у кога, и баци кесу на ст |
се накашља промукло и сухо.</p> <p>Она крочи боса, полако, по мекој трави и приђе му.{S} Јабук |
сави кајише око ногу и обуче зубун, па крочи преко прага.</p> <p>Чича Витор, као да је нишанио |
оџавељали?</p> <p>— Јес’, дочека ме чим крочих из вајата...{S} Ја не знам шта ћу од себе!{S} Зд |
капетан тога среза,; човек мален, стар, крошњав, али живахан и разговоран.</p> <p>— Ти си одавд |
око њега и да се припијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ и поштовање свакоме; ако ми треба влас |
е, дели им кришку лубенице на два дела, крпи им хаљинице, наврнчава опанке.{S} Навикоше се и он |
орљав и прљав сељак, запрегнут некаквом крпом од шаренице поњаве, тумара око оџака и келнераја, |
ђурио толико да немам пару да метнем на крст у цркву и који грош да попијем у друштву.</p> <p>О |
/l> <l>На алату коњу великоме</l> <l>Са крсташом у руци барјаком,</l> <l>Што нагони Турке на бу |
ашати за божја посла, ..“ Па се обојица крсте као у цркви или код записа.</p> <p>Видосав устреп |
да ћу посејати ону голет на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јестратије...{S} |
је клас једар, сноп ће дати три оке, а крстина педесет ока, зрно као дукат...</p> <p>У доњем к |
4" /> пакост, те године удари слана око Крстова дана и сав му кукуруз слисти.</p> <p>Чича Витор |
ролетње послове: отреби ливаде, растури кртичњаке, потврди ограде, направи леје у врту, предузе |
како доликује: извешана цедила услоњени кругови, качице сира и скорупа на једној клупици, а кар |
, што уме да се свему довије!{S} Ово је круњач, справа јевтина, може је набавити човек обичног |
Набавио сам гвоздени плуг, ветрењачу и круњач, све као у Сима из Мораве.{S} На мене су се угле |
петоро: стари Маслаћ, младожењин отац, крупан човек, просед, у широким чакширама и пространом |
гласа...</p> <p>Али га прекиде некакав крупан глас из помрчине:</p> <p>— Море, шта преклапаш т |
рит, притом зрео и личит човек: висок и крупан, са дугим и плавим <pb n="16" /> брцима.{S} Он с |
ед улаз у заседање.{S} На вратима стоји крупан пандур у плавим војничким панталонама и копорану |
ју.{S} Израсла велика, престигла мајку, крупна, гледна, пуних и ведрих образа.{S} Чим је подево |
ј с чела и окрете се.{S} За њим стојаше крупна жена у чистим хаљинама и новом убрадачу, са крча |
ного више прихода, већи су му клипови и крупнији струк.{S} Он га набави и не хте га сејати на с |
а: црномањаста, дугих пуних обрашчића и крупних очију.</p> <p>Она се није одвојила од Ружице.{S |
купи једну сивуљу од колубарског соја: крупну са великим затуреним роговорима.{S} Такве краве |
а јесен направити једну велику шталу за крупну стоку.{S} То је видео у Сима из Мораве.{S} Озида |
абавља тиме Јовица у осмој години, мало крутуљастији и лењи, али и он вољан и послушан.{S} И он |
вна ленија.{S} Око пута засађени ораси, крушке, јабуке, трешње.{S} Тамо даље настаје имање: њив |
наложила ватру и донела воде, спремила крчаг с убрусом да полије бабу.</p> <p>Чудо с њим!{S} О |
у чистим хаљинама и новом убрадачу, са крчагом свеже воде и убрусом.</p> <p>— Снајка, помог’о |
он дочека пријатеља, да он удоми своју кћер.{S} Чини му се да је, он главом, зликовачки украти |
.. тиче Витора Микачића шта ради рас-пи-ку-ћа Видосав?</p> <p>Затим дрекну:</p> <p>— Ја сам рас |
ича поранио те месио чесницу и пуцао из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њих |
ексера по дувару закачише: дугу пушку, кубурлук, пиштољ и по неки струк босиљка....{S} И соба |
врата.{S} Тодосије му додаде потпрашену кубуру, те је опали у вис и огласи селу: прво весеље у |
запрегао са чистом куповном марамом, па кува кафу, меди и пени ракију, наслужује у шоље и чаше, |
вуче и ослушне:</p> <p>— Кажем ја теби, куд ће он успети нешто мимо свет!</p> <p>— Жали Боже ов |
ђе у заседање.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без позива у заседање.</p> <p>— Пусти га!</p> < |
5" /> <p>— Није ту бабо!</p> <p>— Стој, куд ћеш?</p> <p>Човек спушта врећу, брише зној и виче:< |
р Микачић, а није село!{S} Не’ш, синко, куд си наумно! ..</p> <p>Жене се згледаше.{S} Он продуж |
планинка збира и сређује бели смок.{S} Куд се окренеш <pb n="106" /> све уређено како доликује |
скачу:</p> <p>— Немој да идеш тамо.{S} Куд си навро!</p> <p>Један трчи више јаза и виче:</p> < |
уста шта мисли о њему и његову раду.{S} Куд ће и шта ће сад!</p> <p>Поћута мало, па се на једар |
и презрен од света, као нико у селу.{S} Куд се макне, све му тужно, суморно, празно...{S} С ким |
е сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати.</p> <p>Видосав лежаше на кревету, налеђушке |
то никоме причати.{S} Да чује бабо, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— А што је |
n="113" /> <p>— А ја велим: нећеш море куд си наумио.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S} Нис |
е...{S} И ја велим: може човек нагињати куд хоће и скрајати планове какви му на <pb n="134" /> |
и набројати:</p> <p>— Нећеш, Тодосије, куда си наумио!{S} Не’ш се распасати на мојој бабовини, |
Тодосије и чука у један колац.</p> <p>— Куда мислиш да сведеш ту ограду? — искриви главу Витор. |
р.</p> <p>Тодосије се смијури:</p> <p>— Куда ћу је свести но око мог имања.</p> <p>— Докле је т |
{S} Сој никакав и неугледан: мургасте и кудраве, вимена мала и чипава, рошчићи као паприке.{S} |
совре служи се вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћин, |
вају кад се иде цркви и у чаршију.{S} У кујни ормани И разно посуђе...{S} Ниже велике куће мутв |
среску канцеларију, он смести ствари у кујну и доби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још не |
есетак ока, они зачас закуче кантарским кукама за петље, па принесу обрамицу и њих двојица одиг |
артију из сандука и стрпа је у џеп, узе кукасти штап и окрете се деци:</p> <p>— Ви ћете бити ов |
чатме и покрио је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да се привремено склони с њиве док се не отера |
мак“ брали и смештали у салашеве, његов кукуруз стигао је тек за пурењаке.{S} Као за <pb n="84" |
реко лета.{S} А одмах до детелишта сеје кукуруз „американ“ и већ две године како тај кукуруз са |
нашао је да је практичније сејати бели кукуруз „американ“, него „осмак", јер он доноси много в |
.{S} Можеш их непрестано орати и сејати кукуруз и нећеш имати потребе да их пођубриш или угариш |
уз „американ“ и већ две године како тај кукуруз сазрева као што треба и од њега има два пута ви |
зом „американом“.{S} Док су сељаци свој кукуруз „осмак“ брали и смештали у салашеве, његов куку |
даде ми да уредим детелиште и да сејем кукуруз „американ“ на њивама...{S} А ено шта ради <pb n |
е удари слана око Крстова дана и сав му кукуруз слисти.</p> <p>Чича Витор се опет љутио.{S} Сад |
ам, из семена, на својим лејама.</p> <p>Кукуруз „американ“, који је најпре сејао:на једној њиви |
Међудневницу.{S} У врх њиве сабрана рпа кукуруза, за стотину врећа, и скупили се комишаоци.{S} |
баца клип преко себе на рпу окомишаног кукуруза и клипови само сукћу и један други сустиже.</p |
Ноћ топла и мрачна...{S} Наоколо гомиле кукуруза поседало и мушко <pb n="40" /> и женско и стар |
ава те послове, а стиже време за сејање кукуруза.{S} И ту имаде да унесе нешто ново у село: наш |
да није докон, скинуо неколике вешалице кукуруза па се забавља.</p> <p>— Не знам шта би ти рекл |
бар с пуним пресецима жита, кошеви пуни кукуруза у клиповима, који се обија уз часни пост.{S} В |
уне у детелини, како је упропастио њиву кукуруза што је сејао семе што не зре, како набавља сто |
заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног пролећа...{S} Е, н |
ла слана пре Мале Госпође и сатрла ране кукурузе.</p> <p>Донеше и врућу ракију, попише по три, |
а време.{S} Он би се жив изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Константина, кад не би попласт |
, како је била топла Међудневница те су кукурузи узрели као кост, како је, не знам које године, |
есен.{S} Видосав је имао неприлике и са кукурузом „американом“.{S} Док су сељаци свој кукуруз „ |
> <head>XXI</head> <pb n="115" /> <p>На кули варошке цркве искуца осам часова, кад се Витор Мик |
та се можеш заклети" ...{S} Божја воља, кум ми не треба поодавно, али ја га призивам и стимам: |
вуци и потегни, док се нису наравњали и кум Иво плати улар скупље но икаку узду.{S} Сад га дира |
S} Ја то нећу нигде признати да је таки кум Иво а немој ни ти.{S} Реци: „Немојте, људи, тако го |
несретницима.{S} А његов отац, покојни кум Антоније, био је човек и било ми је слатко пољубити |
лас као да шапће на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам у Бога... није човек од реда.{S} Мл |
ек остане међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св. Томи украо улар на вашару и |
купује стоку што морам да је стимам као кума па да вајдим од ње...{S} Он је шепртља и лудак!..{ |
о упознам са сваким.{S} Кад смо били на Кумашевцу на „зекциру“, па ја се залетим и упознам се.. |
и пружају прст на њега, а мене стид, — кумови смо...{S} Ја то нећу нигде признати да је таки к |
она џака и глас јој крешти: час плаче и куне, час се смеје и благосиља:</p> <p>— Шта вам је; де |
о горе.{S} Заједно се хране; заједно се купају, шетају и одмарају.{S} Ту је наука, ту разговор |
овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се да купе крмачицу.</p> <p>Једног дана седели су ниже водени |
ти га да му измами неко парче земље, да купи појевтино, или да осече неко дрво из његова забран |
ику и продаде на вашару две мургуље, те купи једну сивуљу од колубарског соја: крупну са велики |
после причешћа, па им поручи по кафу и купи по лепињу.{S} Доцније поседаше за дугачки сто и ту |
Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви купили“...{S} И још веле....</p> <p>— А ко то вели, Вић |
таше се:</p> <p>— Крмачица!</p> <p>— Да купимо!</p> <p>— Не смемо!</p> <p>— Што да не смемо?{S} |
о теби, Ђурица!{S} Ево теби, Јовица!{S} Купио вам бабо у чаршији.</p> <p>Они засјајаше очицама. |
био код воденице, вади из торбе шта је купио и показује му:</p> <p>— Ево ови ексери, ливењаци, |
водом и воденицом.{S} То имање Витор је купио у тридесетој години од једног пропасника који је |
акија.{S} Видосав се запрегао са чистом куповном марамом, па кува кафу, меди и пени ракију, нас |
S} Сеје семење које није за нашу земљу, купује стоку што морам да је стимам као кума па да вајд |
а набавља за кућу све што се у дућанима купује.{S} Чича Радојица шмрче бурмут, смеши се, трља р |
та радили без татиног одобрења.{S} Он и купује и продаје и о свему се стара у нашој кући.</p> < |
да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, не прева |
прочевљу, а они секу буранију и сецкају купусово лишће!{S} Па кад ручају поседају на земљу и ск |
..{S} Право да ти кажем: ја сам речит и куражан ево овако... овде.</p> <p>Тодосије му упаде у р |
ад осећаше да је добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му није ту |
пштио.{S} А, правије рећи, није имао ни куражи да се унапред <pb n="65" /> похвали како ће ради |
е шегачи свет.</p> <p>Видосав није имао куражи да се упусти у доказивање и објашњавање.{S} Слег |
пољу око увођења новог начина рода.{S} Куражило га је само то што је видео да су многи разбори |
парника, и онда би рекао: „Нема у земљи курјака“. </p> <p>— Ама коме ће, по Богу, те се сатре р |
та и сад му би теже изаћи но стати пред куршум.{S} Није да га се боји: не дај Боже да се побију |
фишеклија и кајиша позеленелих од буђа, кутија без дна, чутура са избијеним колом, ексера, фесо |
нара онде, а ево кофе овде...{S} Ево ти кутија коломаза...{S} Разумеш?</p> <p>— Разумем, господ |
столице, а у орманче поређаше срчалук, кутије за кафу и шећер и друге такве ствари за послужењ |
Зграде све од брвана, лепо срезане као кутијице и поређане у одстојању по крају дворишта.</p> |
S} Стари пријатељ извади из џепа шарену кутију у којој стојаше десет нових дуката и спусти је н |
!</p> <p>Ружица промоли чупаву главу на кутња врата.{S} Видосав се смеје, а она довикује:</p> < |
дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и стара за све о |
мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг и извијао своју песму око оџака, а <pb n="5" |
мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг, а дрва су пуцкарала на огњишту...{S} Она се |
д очи Симо из Мораве и све његово...{S} Кућа велика, зидана, под црепом са подрумом под целом к |
епосредном суседству Виторова имања.{S} Кућа до пола озидана од опеке, од пола од брвана и покр |
е стоји на земљи него на жени...{S} Ова кућа стоји баш на овој жени...{S} Вредно чељаде... и да |
Шта је било?{S} Није ништа...{S} Његова кућа...{S} Његово имање... и све...{S} Он је влас’ан да |
у једној задрузи, сва три ожењени, пуна кућа деце, а имање слабо и неачко.{S} Једва ако имају ш |
Имају троје дечице, као анђели.{S} Пуна кућа разговора.{S} Поред њих би оживели...{S} А он би п |
је пречи од свију“.{S} Рецимо: упали се кућа, коме ћеш се другом надати но комшији, да ти помог |
.{S} Има <pb n="7" /> их у Качеру седам кућа Ђурковића, — рече она и убриса очи рукавом од кошу |
</p> <p>— И вели он, Видосаве: није ово кућа Коружића, да толико расипа и да се размеће...{S} А |
да се с неким инати:</p> <p>— Није ово кућа Коружића!..{S} Јес’..{S} Ја!</p> <p>Ружица повири |
му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кући...</p> <p>Успремише и двориште.{S} Некакво |
и своју штаку, па укочи поглед у зид. „Кућа не стоји на земљи него на жени...{S} Ова кућа стој |
ало се шта распознаје до бели зидови на кућама и мрачне сенке дебала од дрвећа.{S} Тишина... са |
какав рахатлук.</p> <p>Служећи по туђим кућама много је штошта видео и научио што нису знали ње |
и парника... одрастао је по домаћинским кућама и зна сваки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би |
о Бог да!</p> <p>За Витором стадоше сви кућани, сем Сојке која остаде у вајату.{S} Витор се пољ |
м Јовицу:</p> <p>— А ти си мој радник и кућаник! ...</p> <p>Затим замуцну и протепа:</p> <p>— А |
} Усплахирио се, звера и прекида се иза куће и хоће њему.</p> <p>Тодосије га узва унутра и пруж |
ети“, а сва чељад дочекали су га насред куће и бацали се на њега овсом.{S} Видосав је пекао печ |
и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А он проговори: „Ћути, не плачи, ето остаћу... |
о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хо |
у пољу, код воденице, која је подаље од куће.{S} Ту ће чувати имање од штете, и радити ситније |
о дан пробавио на једној њиви подаље од куће.{S} Прилегао као зец у жбун и једнако мисли о јутр |
Он избечи очи.</p> <p>— Он је отишао од куће, — рече и глас јој задркта.</p> <p>Он извади изгуж |
.{S} То је већ било: одлазио је рано од куће, тог дана није ту попио ни једне чаше, а кад се у |
на и глатка као обријана.</p> <p>Пут од куће у село просечен као државна ленија.{S} Око пута за |
030_C5"> <head>V</head> <p>Кад пођеш од куће Витора Микачића преко новог вотњака, угледаћеш јед |
p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће!</p> <p>— Није данас долазио!</p> <p>Он хтеде нешт |
м засеја једну од најплоднијих њива код куће.</p> <p>Ове новине уводио је постепено, тихо, без |
витао празник.{S} Чељад су била сва код куће.{S} Пошто посвршаваше обичне послове, он узва обој |
љина да се састану бар сваког свеца код куће или пазарног дана у чаршији.{S} Нису ништа крили ј |
ако гледа необично...“ Увек, кад је код куће, он је весео, разговоран, распитује <pb n="95" /> |
ти због њега...{S} Срећа је те није код куће: не зна како би му сад изашао пред очи...</p> <p>У |
VII</head> <p>Чича Витор настани се код куће, преведе децу, пренесе своје ствари и намести их у |
и зобницу!{S} Тако им је слађе него код куће кад поседају на столице за трпезу или за дугачки с |
код воденице и тамо су волели него код куће, ту је за њих имало више забаве но игда на другом |
з чаршије он иде право њему, па био код куће, био код воденице, вади из торбе шта је купио и по |
везао неколико снопа, па се налазио код куће...</p> <p>Пошто је посао био распоређен, он није и |
је имао шта да ради.{S} Поседи мало код куће, прошета по дворишту, оде опет до везилаца, прогов |
/p> <p>Витор је становао ту више но код куће.{S} Као инокосник он је држао и слугу и надничаре, |
} По неку ноћ преноћи тамо, по неку код куће.{S} Нису вредили ни савети, ни карања, ни молбе, н |
она му прича како <pb n="167" /> су код куће, шта су порадили на имању, шта раде деца и шта је |
p> <p>Он хукну, па се спусти ниже испод куће.{S} Чини му се лакше кад је подаље одатле.{S} Кад |
заграђује Тодосије њиву и шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, иде полако с друге стране ог |
не путање, насуте шљунком.</p> <p>Испод куће вотњак, да не можеш с краја на крај дозвати.{S} Са |
бабо.{S} Тако су пили и код Тодосијеве куће...{S} То му не ваља...{S} Сад пије сам... и чудо м |
је.{S} Кад ко од тих прође поред његове куће, он га засретне и уведе у авлију па га, ако је леп |
.</p> <p>Па почеше обилазити око његове куће и загледати шта он то ради.{S} Иду, тако, њих по н |
нагом предузети послове на добро његове куће.</p> <p>Чича Витор је извео читав план за будући ж |
III</head> <p>Тог истог дана код њихове куће десило се ово:{S} Ружица је седела са Сојком пред |
рај, ископаше рупчагу за буњак чак ниже куће, покосише и почупаше боцу, татулу и дивљу паприку, |
па могао сам се напити и лећи код своје куће.{S} Овде ваља радити.{S} Да радим ја теби па да и |
Но, оставимо то, хајдемо-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни |
..{S} Зато ли се ти облизујеш око моје куће, нашао си будалаша да преко њега уситниш моје имањ |
ормани И разно посуђе...{S} Ниже велике куће мутвак с две собе: у једној се обедује, а У ДРУгој |
у, да су доброг владања и из домаћинске куће.</p> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— Има таких мла |
своју Ружицу.{S} И она је из сиротињске куће, чељаде што уста има језик нема: скромна, мирна и |
де лепо одевено као из највеће газдашке куће.</p> <p>Кад треба, Тодосије не веже кесу.{S} У рад |
и, па жене, и совра се отеже преко целе куће.{S} Прекрстише се и обредише по ракију, па почеше |
да сме такнути у кров и темељ те старе куће у којој се родио, одрастао и век вековао.{S} То би |
домаћине!{S} Да Бог да овако и код наше куће! — вели Филип.</p> <p>— Хвала Богу и моме родитељу |
рође полако, ногу пред ногу и седе више куће под јабуку, услони се на рогуље и укочи поглед у т |
и пиће, помаже мењати судове трчкара из куће у кућу, добацује које коме по неку реч.</p> <p>Кад |
То је несрећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И она ј |
.{S} Баба Вујана, преплашена, повири из куће и викну слабачким и крештећим гласом: „Шта ти је, |
} Јес’..{S} Ја!</p> <p>Ружица повири из куће, а за њом се надвирише и мешаје.</p> <p>— То је ба |
в да га испљује као Циганку и најури из куће..</p> <p>У том се подизаше и дечаци.{S} Кад их угл |
кује <pb n="19" /> Витор, те би неко из куће рекао да се инате горе под јабуком шећерлијом.</p> |
.</p> <pb n="121" /> <p>— Да истераш из куће посинка, као пропасника? — објасни први члан.</p> |
е и исте погледе на све.{S} И ако су им куће биле подалеко, није им сметала даљина да се састан |
га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што радити, нека ради, ако неће, нико м |
о и заборавио те виче да се чује чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња да чује шта то бата вели |
м проплаче који суд и маже метлом преко куће И тако се ослободила и заузела чисто старешинску в |
сејање усева.{S} У груписаном имању око куће имао је довољно земље за сваковрсне усеве, и једну |
} По дворишту засађена дрвета, а између куће и осталих зграда утрвене путање, насуте шљунком.</ |
У вече слегао се читав сабор у дворишту куће Микачића.{S} Вече пријатно.{S} Месец тек прогрејао |
.</p> <p>Мало доцније врати се, полако, кући, уђе у вајат, зари се у постељу и јецаше као мало |
тим мислима и узбуђењу пропрати дан, а кући оде пошто се добро смрче, избегавајући да се с ким |
е више маћи од нас</p> <p>И доведоше га кући.</p> <p>— Уф, каки си! — рече Тодосије.</p> <p>Беш |
ада.</p> <p>Скочи и оде журним корацима кући Тодосијевој.</p> <p>Тек што је прешао преко вотњак |
..{S} Данас је причес... још по неку па кући, да положимо стоци и пресечемо које дрво на дрвљан |
ривремено склони с њиве док се не отера кући, и мало наслона за стоку да не кисне.{S} Њему је г |
с и огласи селу: прво весеље у Микачића кући.</p> <p>1903. </p> </div> </body> </text> </TEI> |
наплести се: да је крв и нож у Микачића кући! .. „Шта му је криво?{S} Нек размисли јесам ли му |
ог празника беху се ужурбали у Микачића кући.{S} Обрисали двориште, истресли хаљине, наместили |
ће да се мало више раскомоти у Микачића кући.</p> <pb n="62" /> <p>— Не можемо тако!{S} Аја!{S} |
9030_C9"> <head>IX</head> <p>У Микачића кући ишло је све како треба.{S} Летина није била богата |
гледа слободно у очи.</p> <p>У Микачића кући ишло је и даље све својим редом...</p> <p>Пред Бож |
у варош.</p> <p>Старац поскочи и отрча кући:</p> <p>— Ђурица!{S} Тодосије!{S} Ене! — повика и |
ври са својима, и сад се спремио да иде кући: набио повраз од торбе на раме и узео штап у руку. |
ткивали га шта ће по вароши, што не иде кући на своје имање и међу своју децу, а он на то и не |
ке на совру.{S} Тодосије виче да се иде кући, али Видосав не да ни поменути, него опет доли чаш |
о доба у чаршији, и кад око поноћи дође кући, он пијан.{S} Срећом нема рђаву нарав у пићу: тада |
и слаб на пићу...“</p> <p>Што иду ближе кући, он све тише разговара, а кад се растадоше, он зас |
Иде из чаршије запурен сав, и кад стиже кући спусти токачу пред врата, уђе у оџаклију, обриса з |
жао и све му се чини да се тако кућа не кући...</p> <p>Успремише и двориште.{S} Некакво коље и |
но то што га ти заораваш! — И окрете се кући.</p> <p>Витор оста гунђорећи и псовајући..</p> <p> |
ори неку реч, понуди ракијом и врати се кући.</p> <p>Доцније мало, они у кући чуше да чича нешт |
кад је Ђурица свршио школу и вратио се кући, решише се да је удаду.</p> <p>Једног празника бех |
пружи јој цедуљче и рече:</p> <p>— Иди кући, гледај посла!</p> <p>Па тури цигару у уста, хукну |
} Није било капетана кога нису призвали кући те частили и гостили!{S} Па шта им се види од тога |
то беше у Јошевини, те се Витор пресели кући.</p> <p>Празнике пропратише све како је уобичајено |
јући..</p> <p>Тек што се Тодосије врати кући а седе под трем свога вајата, кад угледа Видосава. |
турицу и друго што се нашло, жену врати кући па поче ужинати.{S} Витор шурка у својој њиви, саг |
ебњом очекивала кад ће чича Витор изаћи кући.{S} Предвиђала је и замишљала све што може најцрње |
на, заводио је друштво у неко доба ноћи кући, те су пили у оџаклији до пред саму зору...{S} То |
растадоше се.{S} Дамљан оде Тодосијевој кући, да разгледа шта је порадио, а Ђурица оде својој.{ |
/> су се састали.{S} Онда је она у овој кући, то јест није у овом новом конаку са ходником и дв |
да смо ми живели у брлогу, овде у овој кући...</p> <p>Па одмах окрене другу:</p> <p>— Богме пр |
цу...{S} А од данас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни глава забо |
а његов посинак не буде слуга у његовој кући, него син коме отац предаје старешинство.</p> <p>В |
о је навикао.{S} Свака новина у његовој кући, то му је као да веру мења.{S} Па још кад му се не |
узнемирио.{S} Данас је весеље у његовој кући, прошевина његове унуке Сојке.{S} Доћи ће угледни |
и све се мора вршити на време у његовој кући.</p> <p>— Инђија!</p> <p>— Чујем, Симо.</p> <p>— Ш |
о.{S} Она дошла једног празника њиховој кући, издвојила га у вајат, села на сандук и својим дрк |
ног празника, Видосав је отишао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторових уста и да ће уси |
ру да је не тера већ нек умре у њиховој кући.{S} Одавно није ни за какав рад, сем да тарне у уг |
дозволити да се никако не пита у својој кући, као да је његов пасторак?{S} Како може гледати да |
та буде!{S} Па да се и поинате у својој кући, па ништа.{S} Само нек легне већа несрећа, нек не |
желео је да их тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се бабо неће љутити, па да је сазвао |
ио са новим положајем и стањем у својој кући, да не почеше његови пријатељи пружати прст на Вид |
...{S} Изволте... слободно као у својој кући, — рече Витор и оде својим гостима.</p> <p>У оџакл |
мества!{S} Ја сам најбољи кмет у својој кући, на моме имању, кад радим као домаћин човек и кад |
сија.</p> <p>— Шта се снебиваш у својој кући!{S} Здрав буди!</p> <p>— Не снебивам се...{S} Тек. |
се нађе да уводиш нове обичаје у мојој кући и на моме имању, да ми црвени образ под старост... |
и тамо у сиротињи и овде у домаћинској кући, и биће сретна с њиме где буде.</p> <p>Овде, истин |
га опет настаде.</p> <p>Он је, у старој кући имао своје госте:{S} Филипа Перића, Мијата Симића |
ћ, кад су <pb n="76" /> седели у старој кући крај прочевља...{S} Напољу је била мећава, северац |
упамтио је то вече) седели су у старој кући крај огњишта.{S} Напољу је била мећава, северац је |
{S} Ја би’ вам имао много причати о тој кући и његовом оцу.</p> <p>— Чиј је он? — запиташе сеља |
, па га пусти у свиње.</p> <p>— У нашој кући не сме нико имати особине.{S} Кад задружна чељад п |
је и продаје и о свему се стара у нашој кући.</p> <p>Кад се донесе прасе, он га плати својим но |
х; не умем ти ни казати како је у нашој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Мик |
о се ради за ове две три године у нашој кући?</p> <p>Она уздахну и промуца:</p> <p>— Говоре у с |
о“, — свршим посла <pb n="18" /> и идем кући.{S} Ако му дадох једну каву на пиће добро и јес, а |
ао ујам и нешто га трошио, а нешто слао кући и чувао имање да не буде штете.{S} А највише се за |
осав је то испричао Витору чим је дошао кући.</p> <p>— Тодосијева посла! — смешка се бабо лукав |
у да умије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовицом у расвит, ухватио волове у плуг и отишао |
идосав оде у страну сасвим.{S} Напустио кући и рад на имању и подивљао.{S} Најпре почео, по нек |
S} Погледа за њим подуже, па оде полако кући.</p> <p>Сутрадан прављаше се невешт свему, као да |
нешто присети:</p> <p>— Јест, да идемо кући! — и одјури да доведе коња.</p> <p>За час га приве |
н... на наше весеље...</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Он се отима, звера и промуцује:</p> <p>— Ш |
и погледа га озбиљно.</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Чича Витор устаде:</p> <p>— Право велиш, Т |
љкати прстом по столу.</p> <p>— Хајдемо кући! — одзива се Тодосије.</p> <pb n="54" /> <p>— Овам |
нека посла.</p> <p>— Хоћемо ли заједно кући?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Дела сврши посла па да |
Небо се проведрава и мраз стеже.{S} По кући клопарају лонци, кашље и кија ашчија, псује баба В |
реме и деца полежу, а Ружица успрема по кући, Витор пригрне гуњче и с посинком изађе више оџакл |
азгледа шта је успремила баба Вујана по кући, упути Сојку на њен посао, па тек да узме рад у ру |
и!“ Па, мајчин сине, поче да претура по кући као свинче...{S} А пијана баба Вујана лелече иза г |
онесе иловаче те је наби у оне локве по кући и изравна под.{S} Ружица ориба наћве, сланицу, лоп |
е другог посла но да све испретурате по кући! — вели им она кад почеше чистити и дотеривати у р |
У неко доба ноћи, кад су сви поспали по кући сем Ружице која је дворила и служила, завршена је |
те ви дошли.“ И трчкара час на њиву час кући.</p> <p>За тај дан набавио је ашчију да готови јел |
, наместили собе, опрали стаклиће.{S} У кући гори велика ватра и уз њу пристављени лонци.{S} Дв |
аје, да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У кући наложена велика ватра, пристављени свечарски лонци |
и за Видосавом.{S} Што је било сукоба у кући, што су пуцали гласови по селу, те је свака рђа ис |
а, по обичају, дочекала дан на ногама у кући: омела је, опајала, наложила ватру и донела воде, |
и...{S} Вредно чељаде... и да ње нема у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је |
решио да чича-Витора сматра као госта у кући, да престане запиткивати га за сваку ситницу, већ |
шао!</p> <p>И седају у намештене собе у кући и оџаклији.{S} Жена и деца прилазе те љубе госте у |
напредак имања.{S} Полако, па се све у кући повратило као и пре доласка Видосављева.{S} Са сус |
ичиног школовања у ратарници, прилике у кући Микачића остале су исте.</p> <p>Видосав је и даље |
ради, све чисто, лепо и у реду.{S} И у кући послује у свему и замењује мајку и баба-Вујану.{S} |
рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он виче:</p> |
е.{S} Све ствари нађоше своје место и у кући се заведе сталан ред.</p> <p>То исто би и са остал |
видео и научио што нису знали његови у кући, па ни други сељаци у његову маленом и забаченом с |
слушна...{S} И он и она били су млађи у кући и имали су само да слушају што старији заповедају. |
дана доцније много се што шта измени у кући Микачића.</p> <p>Видосав оде у страну сасвим.{S} Н |
ати се кући.</p> <p>Доцније мало, они у кући чуше да чича нешто гунђори у авлији.{S} Мало потра |
веселији.{S} Да није било скоро смрти у кући, сад би се заорила песма и нашао гајдаш.{S} И Видо |
маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</p> <pb n="39" /> <p>— Јесте, ћери, прва радости |
ледати и разбирати за сваку стварчицу у кући, за све што се тиче његова дома и имања.{S} Он је |
заповеди.{S} Кад им падне на ум да оду кући, оду заједно и заједно се враћају.{S} Све као браћ |
лете а они гледају.{S} Недељом, кад оду кући да се пресвуку, они носе мајци нову котарицу и <pb |
га ће га брат поучавати.</p> <p>Кад оду кући они се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се сам |
онај један срађује оно имања и управља кућом.</p> <p>Видосав је одрастао по служби, навикао је |
само ти фалиш! — дочека га Видосав пред кућом и ухвати га за мишку.</p> <p>Тодосије му се загле |
ово:{S} Ружица је седела са Сојком пред кућом у хладу и забављале се својим радом.{S} Баба Вуја |
S} Пред подне примети га на ливади, под кућом.{S} Изнео розгу пасуља па млати.{S} Он се привуче |
од брвана и покривена ћерамидом.{S} Под кућом подрум и на њему велика двокрилна врата.{S} Зград |
пресади Тодосије наоколо своје њиве под кућом, а друге поче изводити сам, из семена, на својим |
треба да пази шта ради, да се с њиховом кућом не шегачи свет.</p> <p>Видосав није имао куражи д |
идана, под црепом са подрумом под целом кућом.{S} Прозори дупли, са стакленим окнима, а на вели |
шњаци, забрани, виногради...</p> <p>Том кућом управља и тим имањем рукује газда Симо Моравац, ч |
о тежи овај прелом у животу: растанак с кућом у којој се родио, са сродницима за које су му вез |
намести их у оџаклију и предузе управу кућом и имањем, као да тај Видосав и не постоји под њег |
у дућанима набави свега што му треба за кућу.</p> <p>Дружи се са свима поштеним људима и ко је |
је тридесет година и од њега набавља за кућу све што се у дућанима купује.{S} Чича Радојица шмр |
ио, али није попустио у раду и бризи за кућу и напредак имања.{S} Полако, па се све у кући повр |
а Видосав Ђурковић уселио се у Микачића кућу.</p> <p>Сад је Витор дошао из окружног суда с таба |
а осмехнула на њега и позват у Микачића кућу!{S} Он, који је увек био млађи, сад ће од једаред |
</p> <p>Витор се размахнуо, изашао пред кућу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Ант |
као да је јако настао на свет да подиже кућу.{S} Трчи, ради, не осећа умор, на лицу му се види |
ка,“ сродника своје домаћице с којим је кућу <pb n="12" /> скућио.{S} Он ће с новом снагом пред |
ђави људи, мој господине, да ми растуре кућу.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Тако.{S} Онај мој није |
што ми поједе два најбоља брава и шћаше кућу растурити од хуке и беса?..{S} Па да су могли, исп |
он мисли!</p> <p>Док су они улепшавали кућу, дотле се чича постарао да понови њих: призвао је |
јутрошње јутарце, ни јарко сунашце, ни кућу ни срећу, како то чини још од вајкада.</p> <p>Кад |
Микачића....{S} Видосав поче удешавати кућу и двориште.{S} Једног дана окречи оџаклију и набав |
јака поврћа.{S} Одатле ће он снабдевати кућу, а што претекне носити на пијац а откидати по неку |
Деца брзо свикоше и престадоше помињати кућу и чељад из Качера, приљубише се уз баба и трче за |
ди како треба... и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не |
и од једног пропасника који је напустио кућу и село и отишао по занату, по жандарима и чуварима |
или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце што се ту |
шао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао: „Честит свети“, а сва чељад дочекали су г |
стављен, понижен и да је добио тутора у кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чича |
мислио Витор.{S} Он је хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће га слушати и издирати као изорс |
се поврати у собу.</p> <p>Ружица оде у кућу да спреми шта треба, да га послужи, а он се услони |
ће му се душмани осветити.{S} Увео је у кућу зрела и паметна човека,“ сродника своје домаћице с |
у“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане у кућу, нити назива Бога, нити се с ким пита и здрави.{S} |
помаже мењати судове трчкара из куће у кућу, добацује које коме по неку реч.</p> <p>Кад би да |
> <p>Ружица се полако уклони и замаче у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих двојица учинити.< |
} Откуд ти ’вако сабајле?{S} Хоћеш ли у кућу?</p> <pb n="110" /> <p>Чича Антоније зверајући и н |
о од њега!</p> <p>— Али овај се усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слу |
дину дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микачића, нико није могао приметити на чича-Витору |
сад изгледао као гост који се уселио у кућу и већ постао досадан.{S} Осећао је да је запостављ |
, не звани!{S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на Светог Аранђела, или би ми уклепао |
им овај уговор да сам усинио и пустио у кућу и на имање Видосава Ђурковића из Качера са његовом |
— Оди узми кога било и доведи сијасет у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>Он оста |
ије га ухвати за руку и повуче да иду У кућу.</p> <p>— Немој ме, молим те.</p> <p>— Мораш!</p> |
/p> <p>— Звао те тата да часком сиђеш у кућу.</p> <p>Тодосије изађе.</p> <p>— Овамо, да видиш н |
хао и кад сам ступио у ово село и у ову кућу! — мисли Видосав, па клону.</p> <p>Обузе га нека в |
ам од себе!</p> <p>— Чули смо за његову кућу.</p> <p>— И овај је вољан човек. али... ето тако.. |
ждати, шта је ко рекао за тебе и његову кућу, он мисли да му се цео свет подсмева... и да пропа |
зи првих дана њихнога доласка у његову кућу...{S} Било је то једног празника.{S} Дан ведар, су |
.{S} У њему назире пуну срећу за њихову кућу.</p> <p>Тај момчић одвојио је, збиљски, од свију в |
да види је ли штогод нарезато на њихову кућу, за војску, и увери се да је записано да даду това |
баш пред одређени дан доласка у њихову кућу.{S} То је био подједнак удар и за Витора и за њего |
ица и базања по вароши, већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђав чов |
ти код кога хоће, слободно, као у своју кућу, час се разговара озбиљно, час се шали са људима и |
радости!</p> <p>— То је срећа за твоју кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не рече ни речи.</p> |
е, весели и поноси што даје дете у таку кућу и пријатељи с таком фамилијом.{S} Али му је срце п |
еко новог вотњака, угледаћеш једну лепу кућу са неколико зграда у чистом и пространом дворишту, |
послужење....</p> <p>Видосав би и стару кућу преобразио: скинуо би високи кров и покрио ћерамид |
е.{S} Како се ко послужи он иде у стару кућу да доручкује.{S} Тамо у соби постављена је мала со |
велику совру, те их је наместио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, да би б |
ерењем, као да говори с човеком који га куша шта ће рећи.</p> <p>— Море, шта се ту затежеш и за |
ћути.{S} Спустио капке до пола очију па кчиљи у страну, у брвна.</p> <p>— Еј, Видосаве!</p> <p> |
о, ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>Па махне руком и |
есечемо које дрво на дрвљанику...{S} Је л’-де? — разраколио се Видосав и погледа у све редом: — |
педесетој, ја ћу бити луд довека.{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— И што да ме он уч |
ш, па те је гледао с неповерењем.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он се забечио у цигару, гледа, и ћути.< |
е да ја нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано, кад сам чувала овце на Б |
адите док вам се тако мили.</p> <p>— Је л’-де, баба?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича Вит |
та ти не чусмо и за њега!{S} И све сама лаж!</p> <p>— Море, свет к’о свет! — одмахну руком онај |
арац се врпољи...{S} Тодосије гунђори: „Лаже, нисам ја то причао.“ А младићи га пострекавају:</ |
/p> <p>— Јесам, баш код оваца!</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Да питамо нану.{S} О, нано!</p> <p>Ружи |
де и оговарају, да измишљају најгадније лажи о мени?</p> <p>Тодосије поћута, па му се забечи у |
севе, и једну њиву, која се звала Лакин Лаз, изабра за један усев који до тада није сејат у сел |
рлице млека на другој.{S} А чистоћа: да лазнеш мед с патоса!..{S} Наоколо и остале зграде и ста |
завукао руку у густу косу, одупро се на лакат и задубао се у расматрање наких акта,</p> <p>— Уп |
/p> <p>Један старији човек у цокулама и лаким похабаним хаљинама, сигурно какав пропали трговац |
рсне усеве, и једну њиву, која се звала Лакин Лаз, изабра за један усев који до тада није сејат |
сам без старог масла, па ејвала му!{S} Лако је сести за готову совру као ово ми овде, код овог |
главом:</p> <p>— Лако је за мене...{S} Лако ћемо...</p> <p>— Седи, бабо, што ти је, — моли га |
воје укућане и пријатеље и све село.{S} Лако је руковати имањем овако како рукују остали сељаци |
p>— Можеш, бабо, како хоћеш...</p> <p>— Лако је се растрти на моме имању! — дрекну чича толико, |
многи.</p> <p>Он маше главом:</p> <p>— Лако је за мене...{S} Лако ћемо...</p> <p>— Седи, бабо, |
<p>— Како ћу му изаћи на очи?</p> <p>— Лако.{S} Он нек виче, а ти ћути.{S} А неће толико ни ви |
а ко ти каже да ниси ти текао?</p> <p>— Лако је открчити моје имање и моју замуку, па узјати ха |
н, а он се расипа.{S} Савија, а не може лако да савије и непрестано гледа у цигару.</p> <p>Тодо |
<p>— Нисмо никада...{S} Тако, ја ти се лако упознам са сваким.{S} Кад смо били на Кумашевцу на |
</p> <p>Знали су га у вароши и могао се лако познати: напустио косу и браду, занеопранио се, на |
га учитељу.{S} Школа је близу и моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, на |
Нек стече он, па нек уситњава, а овако лако је доћи на готово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Н |
ехну, па се уозбиљи:</p> <p>— Зато ћемо лако.{S} Реци ти мени ово: јеси ли ти уверен да радиш д |
м ситним жутим семеном, па га задрља са лаком трновом браном.</p> <p>Онима, којима тај рад паде |
старости, али поуздан поглед и старачка лакост, одавали су човека кога је тежачки рад годинама |
Ђурица је знао како се кантар окреће на лаку страну, а како на тешку и знао је шта је ока, шта |
с њим речи прозборио, па није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио је још поод |
>Он пије, а она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобровољио па прича и заговара је.{S |
е тако може... и што тако хоће... да ме лакше истисне с имања...{S} Ја му сметам... не може да |
е спусти ниже испод куће.{S} Чини му се лакше кад је подаље одатле.{S} Кад би мало ниже, чу нек |
о су свикли да помажу Витору и у другим лакшим пословима: да терају кљусад у вршају, беру дулек |
в, једна ногавица испала му из чарапе и ландара по врх опанка...{S} Крочи преко собе, не гледа |
рив и за то: сашио им кесице од дебелог ланеног платна, усукао два пртена конца и увоштанио, па |
ама, чу се рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св. Томи украо улар на вашару и стрпао га у чакш |
дем на састанке као и ти.{S} Отишао сам лани један пут, па кад се појинатише, ја побегох и заре |
Разумете, никако!</p> <p>У том се зачу ларма пред вратима и запишта један старачки глас:</p> < |
е новине уводио је постепено, тихо, без ларме и разметања са својим знањем.{S} Али оне нису мог |
рад што радили!{S} Омразили се као со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две трп |
без готова, — дода други.</p> <p>— Свој леб једемо, а туђу бригу водимо, — дода трећи.</p> <pb |
ри, прва радости моја! ..“ Како му живо лебди та слика пред очима, како јасно звоне те речи кој |
човек истих година, крезав и ћелав, а с леве стране човек средовечан и просед.{S} За другим сто |
побратим Мијат с десне стране, а Мићо с леве.</p> <p>Ружица их послужи како је у реду, принесе |
p> <p>— Није истина, него је био онде у лево!</p> <p>— Јест, онде!</p> <p>— Докажи!</p> <p>— До |
а усука гужву од сена и стаде трљати по левој страни трбуха.</p> <p>Тодосије се бори с јунетом |
те у својој кући, па ништа.{S} Само нек легне већа несрећа, нек не пуца брука и нека се он смир |
те радости, они су осетили и дужност да легну још више на рад, да се побрину и за подмладак.{S} |
p>Минуше трапави дани...{S} Пуче снег и лед, сијну пролеће и млака киша скиде и последње трагов |
и нисам ни ја поникао као ова травка на ледини!{S} Да је сваки од њих прикупио по онолико земље |
атраше.{S} Видосав скинуо пола розге на ледину, па причучнуо и млати.{S} Ни онај човек ни дај с |
у комушу.{S} Опет тако, па се извали на ледину, налакти се и гледа тамо негде далеко, у модрика |
, ја ћу ти га отети! — тресну батином о ледину и скочи. ,</p> <p>У тај мах помолише се из оџакл |
викну он као згранут и тресну штапом о ледину.</p> <p>Видосав узвера:</p> <p>— Ама шта ти је, |
д он рече каку прекорну реч, њега нешто ледне у срце; кад га озбиљно погледа, прођу га мравци и |
собу.</p> <p>Она га смотри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учи |
м, сео па клупу, наслонио <pb n="94" /> леђа уз дебло, прекрстио ногу преко ноге, а врх штапа у |
увезао појасом читаво бреме, затурио на леђа па се упутно у варош.</p> <p>Старац поскочи и отрч |
музаре, мале буџуље, да сваку упртиш на леђа као козу.{S} Сој никакав и неугледан: мургасте и к |
ветога Краља у Студеници — погрбљеше се леђа и набраше се боре на лицу.</p> <p>Тада се престаше |
<p>Чича Витор уђе у заседање погрбљених леђа, и кад угледа суд за столом, склопи руке око појас |
артију, тури у џеп, и полако, погурених леђа, изађе из заседања...</p> </div> <div type="chapte |
Могли су га дирати јавно и оговарати за леђима, могли су га изазивати од сваке руке, али нико н |
, да ми <pb n="105" /> се подсмевају за леђима?{S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од боље |
о, већ је срамота носити туђе на својим леђима.</p> <p>Како је све дивно и уређено што је под њ |
овог нашег домаћина — и пљесну чичу по леђима.</p> <p>Тодосије се осмехну, а чича уздахну и ре |
ече, да нема куд врдати.</p> <p>Видосав лежаше на кревету, налеђушке, са потуреним рукама под г |
што ћутиш непрестано?</p> <p>Он ћути и лежи.{S} Она му тури руку на чело.</p> <p>— Што си тако |
осила свеже воде те се умивао, затим је лезао, устајао, пушио... тек у неко доба свео је очи, т |
> <p>Чича климну главом:</p> <p>— Лези, лези, не причај ништа! — рече и изађе.</p> <p>Он се раз |
...</p> <p>Чича климну главом:</p> <p>— Лези, лези, не причај ништа! — рече и изађе.</p> <p>Он |
одигао Видосав на <pb n="137" /> својим лејама, пресади Тодосије наоколо своје њиве под кућом, |
поче изводити сам, из семена, на својим лејама.</p> <p>Кукуруз „американ“, који је најпре сејао |
е, док није Видосав објаснио: да на тим лејама подиже младице за живу ограду, које ће, кад одра |
врт поред пута, као цветњак, шпартан на леје, обележен сваки усев.{S} Свет пролази, застане, ди |
поред поврћа, направио је и две велике леје и посејао некакво семе као сочиво.{S} Кад је изник |
тури кртичњаке, потврди ограде, направи леје у врту, предузе сејање усева.{S} У груписаном имањ |
и као свинче...{S} А пијана баба Вујана лелече иза гласа...</p> <p>Али га прекиде некакав крупа |
о у оној старој под кровином и брезовим лемезовима, затекла само њега.{S} Није зазнала ни чика, |
Пут од куће у село просечен као државна ленија.{S} Око пута засађени ораси, крушке, јабуке, тре |
p> <p>— Управо, господине Јанићије, та „лења торта“ то ти је једно чудновато замјешателство: ра |
ица у осмој години, мало крутуљастији и лењи, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна |
елу; па младожења, висок, танак младић, леп и личит, у новим уским чакширама, чошном фермену и |
јаком и шајкачом са зеленом пантљиком: леп, личит, чист.{S} Нешто га је вукло њему чим га је у |
елог села.</p> <p>Беше неки празничић и леп дан, па се искупи много мобилаца: и жетелица и вези |
учио читати и писати, умео је зготовити леп ручак који би смео и пред господу изнети, умео се н |
ања и ради на школском имању.{S} Сад би лепа прилика била да га срез узме за питомца и ја вас м |
домаћинским кућама и зна сваки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог.. |
, те се сваки сукоб заврши смијурином и лепим растанком.</p> <p>Поодавно, на десетак година пре |
врати на пекарницу те с ћепенка узе две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чарши |
едра.{S} Маши се у џеп и извади оне две лепиње:</p> <p>— Ево теби, Ђурица!{S} Ево теби, Јовица! |
и келнераја, па обиђе столове и продаје лепиње и служи пиће из бардака.</p> <p>Чича Витор и њег |
оденици.</p> <p>Они остадоше грицкајући лепиње и чувајући стоку...</p> </div> <div type="chapte |
ричешћа, па им поручи по кафу и купи по лепињу.{S} Доцније поседаше за дугачки сто и турише пре |
лечету, са свиленом марамом на грудима, лепо и скромно очешљана у плетенице, са једним природни |
окрилна врата.{S} Зграде све од брвана, лепо срезане као кутијице и поређане у одстојању по кра |
ади рукама.{S} Што год ради, све чисто, лепо и у реду.{S} И у кући послује у свему и замењује м |
децу.{S} Те тако је свако његово чељаде лепо одевено као из највеће газдашке куће.</p> <p>Кад т |
а, а има осредње имање, на коме се може лепо живети кад се паметно ради.{S} Толико му је остало |
ишљење о свему.{S} Често у вече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица успрема по кући, Вит |
засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, намести у хлад или под трем у вајату, а ако је зи |
о њих и разговара...{S} Причају како је лепо време, како је била топла Међудневница те су кукур |
тно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у проштац или са врбом и трњем.{S} Он |
не ’вала му што ме брука!...{S} То није лепо... с његове стране...</p> <p>— Како?{S} Причај ми, |
тор накастио да се састане с њим, да се лепо разговоре.{S} Казаће му какву лепу реч, умириће га |
инама, висок, сувињав, смеђ.{S} Носи се лепо и пристојно: чакшире од црног сукна, копоран и фер |
ђено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у проштац или са |
ало доције дође и Ружица, и дечица, сви лепо обучени, измивени и очешљани.{S} Кад се причестише |
, ту разговор и пошалица.{S} Како је то лепо!{S} Благо њима! ...</p> <p>— Шта ти ту радиш, млад |
бирати оне младиће чији родитељи имају лепо имање, да би могли по свршетку школе применити сво |
кају се као свака дечурлија..{S} Једног лепог дана седи он у вотњаку, турио књигу преда се па ч |
е у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка, у лепом празничном <pb n="179" /> оделу, у плавкастој изв |
у вароши, на пијаци.{S} Види младића у лепом оделу од <pb n="159" /> плавкастог шајка, у блузи |
га цвет, па она скакуће по дворишту као лептирак.</p> <p>Једног празника Видосав намирио посао |
у свакој прилици, учтиво се понашати и лепу реч прозборити.</p> <p>Али, по својој скромности, |
а се лепо разговоре.{S} Казаће му какву лепу реч, умириће га и задовољити, нек се све изглади ш |
ћа преко новог вотњака, угледаћеш једну лепу кућу са неколико зграда у чистом и пространом двор |
а доколици, гради котарице, они му секу лесковину и дељу је донекле, па је даду њему те је он у |
није руке од многих домаћина.{S} Сваког лета добави он терзију па га намести у собу да ту ради |
SRP19030_C13"> <head>XIII</head> <p>Тог лета Видосаву не пође рад од руке.{S} Као у инат, деси |
за дугачки сто у оџаклији...</p> <p>Тог лета, по Великој Госпођи, Витор даде Ђурицу у школу.{S} |
нешто оре.</p> <p>— Шта ће орати усред лета!</p> <p>Она мрдну раменима...{S} Па додаде:</p> <p |
ици можеш комотно косити два пута преко лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у ј |
њега принос по четири и пет пута преко лета.{S} А одмах до детелишта сеје кукуруз „американ“ и |
у затребају.{S} Док ради воденица преко лета и не заустави је суша и зими док не настану мразев |
икачића кући ишло је све како треба.{S} Летина није била богата, али није ни оскудна те је берб |
људи, ова се ливада коси четири пута за лето!</p> <p>— И пет пута за лето!</p> <pb n="79" /> <p |
ри пута за лето!</p> <p>— И пет пута за лето!</p> <pb n="79" /> <p>— Па баш и да ваља за нашу м |
те се могао слободно кретати и ухватити лето за крај.</p> <p>Он је, у истини, имао планове како |
ни по двојица оду у надницу и за читаво лето не <pb n="13" /> дођу дома, а онај један срађује о |
у Врљугама по четири пута косе за једно лето, а у другим селима једва да увате отаву.</p> <p>— |
> <p>То га окуражи те, четврте године у лето, сазва једну велику мобу за жетву, и на исту позва |
туру као и ти, па могао сам се напити и лећи код своје куће.{S} Овде ваља радити.{S} Да радим ј |
чим се надуло.</p> <p>— И ова се болест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо ово спасти.{S} А |
сири млеко, да није мрс прокисао, треба ли да набави које сириште, да нема каквих чини на стоци |
поче распитивати полако, изнаоколо, да ли коме шта дугују.{S} Виде да у селу не дугују никоме |
ра кило.{S} Не знам шта би ти рекао: да ли сам их скупо платио?</p> <p>И гледа му у очи.</p> <p |
чича Вићентије ужагри очима и узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица над горњо |
под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ово што се ради за ове две три године у нашој кући?< |
о тебе кривице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он тер |
вог баба.</p> <pb n="157" /> <p>— А зна ли то тата?</p> <p>— Зна и он.</p> <p>— Али они не знад |
а колено, док је Србина,</p> <p>— А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, чуо је од његовог баба.</p> < |
<p>Боже, да речемо да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на ону трупиницу до вра |
Сад треба дочекати баба...{S} Боже, шта ли ће бити!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
се навалила стена на груди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је то толико увредио Видосав?{ |
ашицу.</p> <p>Чешће Ружица помисли: шта ли мисле ова деца за свога тату...{S} Размисли се — па |
г баба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једити, кидати, стидовати зб |
ој рекне и једну прекорну реч...{S} Шта ли је то било те се толико наљутио!..</p> <milestone un |
де, што није код мобилаца?</p> <p>— Шта ли је то било? — питају се оне, а Ружа само мрда рамени |
ослободе и распричају.</p> <p>— На шта ли ће ти изићи тај рад? — почиње један.</p> <p>— Ко му |
, стрепи кад ће поменути Видосава и шта ли ће рећи о њему... сиромах он, да је знао да је бабо |
идосав.</p> <p>— И после, ја мислим шта ли он хоће с тим што ме навлачи да ја моју њиву заливад |
варају и гледају у њега, он мисли: „Шта ли то разговарају о мени, то је нешта неповољно“.{S} На |
ли му упропастио што имања?{S} Продаде ли што за ове неколике године од некретности?</p> <p>— |
<p>Сељак продужи пут.</p> <p>— Пристаде ли, море? — виче Ђурица.</p> <pb n="70" /> <p>— Пристад |
кућа, Јошевина, Чолопек...</p> <p>— Где ли је се напио оволико? — срете чича Ружицу.</p> <p>Она |
потрицу, или штогод пресуди.{S} А дође ли између њих до кавге, због стоке, због деце, или какв |
итају: колико би остало прељетака, може ли се које продати.{S} С њиме^се годе и цену прекину.</ |
уди?</p> <pb n="74" /> <p>— За њега, је ли Вићентије?</p> <p>— И за тебе и за њега.</p> <p>— Шт |
емојте, људи, тако говорити, ко зна, је ли то тако било, и што причаш што ниси очима видео и на |
<p>— То је оно што се пева уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с |
позавађа:</p> <p>— Бога ти, Виторе, је ли ти тешко?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Кад чујеш шта вел |
озна с њиме.</p> <p>— Ти учиш школу, је ли? — упита га Ђурица.</p> <p>Он га промери погледом.</ |
и ми највећи пријатељ у селу... и... је ли оно поштено код Варагића?</p> <p>Па се ућути и почну |
н да радиш добро?</p> <p>— Молим те: је ли ти савест чиста и мирна?</p> <p>— Јесте, Бога ми! — |
осије, молим те!..</p> <p>— Кажи ми: је ли истина да си ти под мојим туторством?</p> <p>— Није |
не дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери? .</p> <p>Она црвени, чепа, погледа и у њ |
да се крије од света он, а не ти.{S} Је ли тако, Видосаве?</p> <p>Он уздркта, отвори очи и погл |
аш: шта ја тражим по туђем имању.{S} Је ли, младићу? — рече Дамљан.</p> <p>Ђурица склони књигу |
вели:</p> <p>— А што да не смем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то испричали бабу, он се нас |
смемо!</p> <p>— Што да не смемо?{S} Је ли чик?</p> <p>' — Чик!</p> <p>Ђурица викну сељака:</p> |
ћи испод наочара на Витора.</p> <p>— Је ли све тако? — упита председник.</p> <p>— Тако је, госп |
p>— Нисам ништа упропастио.</p> <p>— Је ли истина да смо трампили Јошевину за Челопек?</p> <p>— |
а кад не слуша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, ја нисам неваљалица?</p> <p>— Ти ниси така, т |
е иза уха и рече му полако:</p> <p>— Је ли засео суд?</p> <p>— Што питаш? — прогунђа пандур.</p |
</p> <p>Затим оде у команду, да види је ли штогод нарезато на њихову кућу, за војску, и увери с |
дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, да измишљају најгадниј |
ени, то је нешта неповољно“.{S} Насмеје ли се ко у његовој близини и погледа у њега, он мисли: |
нема ништа од такве задруге.{S} Хоћете ли то упамтити?</p> <p>— Хоћемо, бабо! — веле деца и гл |
p> <p>— Што се ућутасте, децо?{S} Јесте ли поспали?</p> <p>И настави се песма и кикот, и оде та |
о доба зачукао на врата.</p> <p>— Јесте ли здраво, Антоније?</p> <p>— Здрави смо, Богу хвала.</ |
помогао! — дочека Витор.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрим, ако Бог да!</p> <p>За |
а викну сељака:</p> <p>— Еј, рођаче, би ли продао ту крмачицу?</p> <p>Сељак стаде па се осмехну |
о сена, — одговара Видосав.</p> <p>— Би ли продали које сијено?</p> <p>— Не знам шта ће рећи ба |
Бог с тобом!{S} Шта, не звани!{S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на Светог Аранђел |
ну и развуче:</p> <p>— Е, синовче, јеси ли по-ра-ни-о...</p> <p>Лице се старчево растеже, уста |
их ногу и разбарушен.</p> <p>— Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се једном и ми разговоримо као људи! |
ш то?{S} Оставите ви мене... ја... јеси ли чуо ти! — виче Видосав.</p> <p>— Не чујем ништа, нег |
тек... онако...</p> <p>— Реци ми: јеси ли ти крив што је он онако порадио с тобом?</p> <p>Он с |
то ћемо лако.{S} Реци ти мени ово: јеси ли ти уверен да радиш добро?</p> <p>— Молим те: је ли т |
си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Јеси ли учио каквих школа?</p> <p>Он му исприча све како је |
ом?</p> <p>— Није истина.</p> <p>— Јеси ли му упропастио што имања?{S} Продаде ли што за ове не |
ат обори поглед преда се.</p> <p>— Јеси ли се надао оваким гостима? — поче Филип.</p> <p>— Добр |
ју.</p> <p>— Нисам ја пијан колико јеси ли ти...</p> <pb n="55" /> <p>Колико сам попио, брате?{ |
по селу.{S} Одмах сусрећемо људе: „Јеси ли чуо шта је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“. |
е заборави на чему си, па ми реци: имам ли ти што дужан?{S} Да се није задужио код тебе?</p> <p |
ако ће ме погледити.{S} А овако, трапам ли трапам...{S} И што волим друштво!{S} Ево овако искре |
ају душмани.</p> <p>— Душмани!{S} Јесам ли ја ћорав код очију!{S} Зар не видим шта ти радиш?</p |
етка... да толиким имањем...{S} И јесам ли ја то заслужио...</p> <p>— Дорастао си ти... наша је |
е:</p> <p>— Хвала вам, тетка, али јесам ли ја дорастао... рецимо, тетка... да толиким имањем... |
„Шта му је криво?{S} Нек размисли јесам ли му шта напакостио да ме тако омрзне, или да му нисам |
очас, — вели он и погледа унаоколо: ко ли га удари.</p> <p>Тако другог, трећег...{S} У том бан |
крив, од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је толик |
бабо.</p> <p>— Хоћемо!</p> <p>— Хоћемо ли обојица?</p> <p>— Хоћете, — вели он и иде.</p> <p>Он |
> <p>— Имам нека посла.</p> <p>— Хоћемо ли заједно кући?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Дела сврши п |
а сколише га пискарачи:</p> <p>— Хоћемо ли што да пишемо? — приђе један младић у опанцима.</p> |
рампити Чолопек за Јошевину! ..{S} Зато ли се ти облизујеш око моје куће, нашао си будалаша да |
шко наканити да то учиним.</p> <p>— Што ли то?</p> <p>— Не знаш како ми је....{S} Дођу ми неке |
..{S} Ја... да ти кажем... не знам хоћу ли, тетка... — узмуца он, кад му тетка Руменија први пу |
и!</p> <p>Он нешто гунђори.</p> <p>— Чу ли што ти рекох, море!</p> <p>— Не чујем ја ништа што м |
— Опет он! — подвикну Тодосије. — Рекох ли ти још у почетку да ћеш имати много штошта да савлађ |
Опет она! — подвикну Витор. — Ама рекох ли ти да се оканеш тих беспослица!</p> <p>— Бар нек се |
> <p>— Шта, се устежеш: кажи, одобраваш ли?</p> <p>Видосав подиже главу, погледа у Сојку и рече |
ам посла код председника.</p> <p>— Имаш ли позив?</p> <p>— Немам позив, већ имам ’нако посла.</ |
и, молим те, — брани се Видосав. — Знаш ли да ми се не мили живети...{S} Дошло ми је да кидишем |
.{S} То је Видосављево.</p> <p>— А знаш ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Ј |
{S} Седите!{S} Видосаве, дијете, стараш ли се ти да ове људе почастиш?</p> <p>Видосав слеже рам |
ч слуша, а Тодосијеву свиђа.{S} И чујеш ли шта говоре људи?</p> <pb n="74" /> <p>— За њега, је |
и, отвори очи и хајде право!{S} Разумеш ли ме једном?</p> <p>Видосав маше главом и чим заусти д |
је?{S} Откуд ти ’вако сабајле?{S} Хоћеш ли у кућу?</p> <pb n="110" /> <p>Чича Антоније зверајућ |
авиш на себе?..{S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да ће св |
утра и пружи му столицу.</p> <p>— Видиш ли, Тодосије! — рече и показа руком на детелиште.</p> < |
видео.</p> <p>За тим ће:</p> <p>— Палиш ли дуван?</p> <p>— Палим, не бој се; није ме та добрина |
</p> <p>Онај се осмехну:</p> <p>— Велиш ли озбиља?</p> <p>— Збиљскије није могло бити... сем да |
имо земљу и у’ватимо...“</p> <p>— Велиш ли одиста, Антоније?</p> <p>— Бог с тобом, Виторе, кад |
ерим: што се њега тиче моја њива и моја ливада?</p> <p>— Нека сваки располаже својим имањем как |
пашњака, и испод брега две њиве и једна ливада, са живом водом и воденицом.{S} То имање Витор ј |
дан подвикну:</p> <p>— Еј, људи, ова се ливада коси четири пута за лето!</p> <p>— И пет пута за |
е трагове снега, ону сивкасту паучину с ливада, проби густа зелена трава и зазеленеше се поља, |
ешње.{S} Тамо даље настаје имање: њиве, ливаде, пашњаци, забрани, виногради...</p> <p>Том кућом |
/> какав се не може добити ни са какве ливаде.</p> <p>Кад овас одрасте до колена, он ће га, он |
посвршава прве пролетње послове: отреби ливаде, растури кртичњаке, потврди ограде, направи леје |
е умео: груписао њиве за себе, истребио ливаде, очувао забране и поновио вотњак.</p> <p>Погледи |
треви сама.{S} Пред подне примети га на ливади, под кућом.{S} Изнео розгу пасуља па млати.{S} О |
еме, држао је у откосима дуже но обично ливадско сено, да се добро осуши.{S} Знао је да је не т |
и потребе да их пођубриш или угариш.{S} Ливаду у подјазници можеш комотно косити два пута преко |
ири у мучањ, па је затвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се већ напасла и пландује у хладу, а њ |
ва.{S} Већ у другој години он је његову ливаду косио четири пута и имао богат принос, а сад, ет |
орез и каже: у селу Врљугама косе једну ливаду четири пута, и онда је право да плаћају два пута |
и показује му:</p> <p>— Ево ови ексери, ливењаци, по сто <pb n="49" /> пара кило.{S} Не знам шт |
н сад...</p> <pb n="143" /> <p>Он ћути, лиже цигару и гледа у њу.{S} Махне дим, погледа у Тодос |
са две главње и сухим грањем.{S} Пламен лиже високо и обасјава комишаоце с једне стране гомиле, |
а моја нега родитељска...</p> <p>Ружици лијнуше сузе низ образе.{S} Сојка зајеца и ухвати се за |
је досад приметио:<pb n="99" /> како је липсало јуне у детелини, како је упропастио њиву кукуру |
а, а Ђурица рече:</p> <p>— Бабо да није лисица однела још једну ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо |
Знам вас шта мислите и немојте ту да ми лисичите и да ми се претварате.</p> <p>— Како, Тодосије |
<p>— Хоћу.</p> <p>Узе дувањару, одваја лист папира а рука му дркће, тура дуван, а он се расипа |
ead> <p>Упекао јулијски дан: изврнуо се лист на грани, ућутала тица у гори...{S} Само се јавка |
> <p>Он извади изгужван паклић дувана и лист папира и поче савијати цигар.{S} Савија, дркте му |
зео, господине...{S} А он окренуо други лист и...</p> <p>Председник прекиде:</p> <p>— Не знам ј |
а, са изгужваним, умрљаним и нацепљеним листовима, милије су му биле, но <pb n="162" /> икакве |
и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p> <p>Убрзо су свикли да помажу Витору и |
а прилику: седамдесет и седам ока и три литре, по тридесет и девет и по пара, и за час израчуна |
у председник суда, стар човек, збрчкана лица и ћелав; с десне стране човек истих година, крезав |
тоје и разговарају тихо: неко забринута лица и несигурна погледа, неко весео и насмејан, а неко |
ед врата, уђе у оџаклију, обриса зној с лица, завали се у своју столовачу и управи поглед у ону |
да брковима и обрвама и узврпољи се.{S} Лице му се уозбиљи и мало зацрвене.</p> <p>— А где је В |
мила јутарња румен и хладан дах пирка у лице, крепи и освежава...{S} Ружица, по обичају, дочека |
кари на. њему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му лице доби живљи израз, очи узиграше и он се узнемири, к |
, синовче, јеси ли по-ра-ни-о...</p> <p>Лице се старчево растеже, уста одоше на јагодице и пока |
кућу.{S} Трчи, ради, не осећа умор, на лицу му се види задовољство.</p> <p>Кад има радника он |
погрбљеше се леђа и набраше се боре на лицу.</p> <p>Тада се престаше вајкати и помирише се са |
ма, други човек.{S} И засјаја радост на лицу свију укућана.</p> <p>У том се чу:</p> <p>— Ево их |
иру испаване очи.</p> <p>Чичи благну на лицу, приђе им у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџ |
S} На његову високом челу и округластом лицу, на пуним смеђим брковима и реткој коси, оставило |
џак, па изађе те се уми, испљуска се по лицу, убриса се, па се поврати у собу.</p> <p>Ружица од |
ц у себи и мрдају му уснице и мења се у лицу.</p> <p>Један старији човек у цокулама и лаким пох |
је брижан, пребледео, нема капи крви у лицу, па с дружицом у руци, препредајући клупче конаца, |
исто се застидеше:{S} Мићо се промени у лицу, Мијат обори поглед преда се.</p> <p>— Јеси ли се |
његовој шољи, великој старинској, која личи на турски филџан.</p> <p>— Зар и каву?</p> <p>— Из |
акав посао почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад су били на сиротињском имању, радом су с |
м и шајкачом са зеленом пантљиком: леп, личит, чист.{S} Нешто га је вукло њему чим га је угледа |
е био скроман и разборит, притом зрео и личит човек: висок и крупан, са дугим и плавим <pb n="1 |
а младожења, висок, танак младић, леп и личит, у новим уским чакширама, чошном фермену и шиљаст |
ока млека ни дан, најмање...{S}Како је лична, да се поносиш њом...{S} Ова клемпава свиња праси |
вићу.{S} То је тај Витор Микачић, ја га лично познајем од пре тридесет година.{S} И ти ћеш ми з |
ани господине капетане,</p> <p>И ако се лично не познајемо, слободан сам обратити вам се и замо |
ного превртати, јер се превртањем обија лишће и цвет, који садржавају нај јачу храну у себи.{S} |
чује птица у гори, и, час по час, шушне лишће на поветарцу... „Нема га... не чује се...{S} Он ј |
а они секу буранију и сецкају купусово лишће!{S} Па кад ручају поседају на земљу и скрсте ноге |
Јошевину...{S} Трампио сам је за Чо-чо-ло-пек...</p> <p>Чича климну главом:</p> <p>— Лези, лез |
вали и смејали...{S} Набавиће каламљене лозе којој не може буба нашкодити и засадиће је на земљ |
сти, како ћеш гајити и подизати најбољу лозу, калемити и расплођавати сваковрсне благородне воћ |
се врати у собу.</p> <p>Запалише свеће лојанице и наместише чираке на совру.{S} Тодосије виче |
е где овлажило између дуга, он замазује лојем, скида и отире буђу и паучину.</p> <p>Затим оде у |
котине, донесе иловаче те је наби у оне локве по кући и изравна под.{S} Ружица ориба наћве, сла |
а своје место.{S} У сарачани беше крв и лом, и Видосав се дуго размишљао док се решио да то раш |
као са будалом....</p> <p>Видосав ћути, ломи прсте и ону травку У руци.</p> <p>— Бабо!{S} Ако ј |
онако како је опредељено...</p> <p>Она ломи прсте и чепкори.{S} Види да је реч о Видосаву.</p> |
ч.</p> <p>Кад би да се износи буклија и ломи колач, њега не би у оџаклији.{S} Чича изнесе букли |
у човека кога је тежачки рад годинама и ломио и крепио.</p> <p>Од како зна за се навикао је да |
ена велика ватра, пристављени свечарски лонци и спрема се као о светоме.</p> <p>Чича Витор дозн |
и гори велика ватра и уз њу пристављени лонци.{S} Две жене из суседства раде и помажу.{S} У воћ |
рава и мраз стеже.{S} По кући клопарају лонци, кашље и кија ашчија, псује баба Вујана и смеју с |
и.</p> <p>А њихове радости кад приставе лончић уз ватру у воденици или трли, па они спремају ру |
на под.{S} Ружица ориба наћве, сланицу, лопаре и остало дрвено посуђе, те је све изгледало као |
сирћетом шљивовиком, а на тавану виле, лопате и грабуље.{S} На другом крају вотњака свињац за |
види.</p> <p>— Шта се ти прикрадаш као лопов? — угледа је он.</p> <p>Она се зацерека, па се се |
а пример: обојица су поштени људи, мрзе лопове и бадаваџије.{S} Обојица су радници и воле радни |
сти се Видосав.</p> <p>— Ето шта је!{S} Лопови једни, моја јунад, <pb n="77" /> хтела да краду |
керчад.{S} Он их милује, дели им кришку лубенице на два дела, крпи им хаљинице, наврнчава опанк |
е и показа руком на детелиште.</p> <p>— Луд човек.{S} Не могу да се свађам с њим.{S} Почесмо по |
Јест, сад ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти то не кажем.</p> <p>— Сад |
то не кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво бравче.< |
ој четерестој или педесетој, ја ћу бити луд довека.{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— |
је то још било да се сеје жир?{S} Само луд човек може се машати за божја посла, ..“ Па се обој |
S} Не дам ја моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да је још онолико! — рече Тодосије па |
, радио си посао како си умео.{S} А он, лудак, није разумео шта ти хоћеш и чему тежиш, па те је |
тији сељаци дошли до уверења да он није лудак или шепртља, већ озбиљан човек који зна шта ради, |
а да вајдим од ње...{S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он ће ме натерати да једног дана узмем мотк |
а у све а не зна свог посла.{S} Или сам лудак који не зна шта ради.{S} Молим те, тако ти све жи |
ру за коњицу...{S} Да ми је одвести ове лудаке да виде како газда Симо подиже забран из жира, п |
и причају шта су чули шта може бити са лудоријама Виторова посинка...</p> <milestone unit="sub |
атра, баца погледе с једног на другог и лукаво се смеши.{S} Напослетку изађе отворено:</p> <p>— |
<p>— Тодосијева посла! — смешка се бабо лукаво и шара очима.</p> <p>Витор Микачић није ни волео |
, нити распитује.{S} Измејаху секиром и лупа у једну главњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру у |
же!{S} Руке као мртве, измахне једаред, лупи и држи мотку над комушом, па опет лупи два три пут |
осподина председника!</p> <p>Председник лупи у меденицу и пандур уђе.</p> <p>— Шта је то тамо?< |
лупи и држи мотку над комушом, па опет лупи два три пута и стане: блене у ону комушу.{S} Опет |
посла...{S} Спаси Бог!{S} Дијете, мало луча! .. — виче Тодосије.</p> <p>У доњем крају совре вр |
онце на витлићу, пригони стоку за мужу, лучи телад и јагњад.{S} Кад поседају и узму рад у руке, |
РИЈА</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА ДАВИДОВИЋ - ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА.</p> <p>1903. - 79.</p> </div> <p |
ништа од вас него <pb n="63" /> братску љубав, и не био што сам ако за шта било досадио.{S} Што |
љу да се школује у ратарници.{S} Толико љубави према школи и науци, колико се показује у овом м |
<p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Видосав:</p> <p>— Добро дошао! — И са |
и и оџаклији.{S} Жена и деца прилазе те љубе госте у руку, па настаје послужење.{S} Зна се све |
вети!{S} Боље тебе нашли! — рукују се и љубе они. </p> <p>Чисто се застидеше:{S} Мићо се промен |
обратимили с Видосавом.{S} И тада су се љубили и цмакали до миле воље.</p> <p>У то побратимство |
дмах да тај усев није ни за стоку ни за људе, и нико није знао шта је, док није Видосав објасни |
идосаве, дијете, стараш ли се ти да ове људе почастиш?</p> <p>Видосав слеже раменима:</p> <p>— |
стигла друга каква незгода, што постиже људе који не гледају посла што им је Бог одредио.{S} Ал |
је то годило и у њима је нашао искрене људе, с којима је волео састати се, разговарати и почас |
ке успомене, одлазак у непознато село и људе.{S} А Виторова је жеља да му одмах преда старешинс |
синку!{S} Нисмо дошли овде да оговарамо људе, већ да нешто привредимо нашем домаћину...</p> <p> |
а се скупљамо да доколичимо и оговарамо људе.</p> <p>Наста тајац.{S} Дамљан Ружић се накашља су |
продобујемо по селу.{S} Одмах сусрећемо људе: „Јеси ли чуо шта је ново?{S} Било то и то; рече т |
} Дај све чисто и ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније изађе из вајата |
разник он иде у њу спокојно, седне међу људе, па с ким хоће он попије по неку, поручи и части.{ |
, ретко кад да је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S} Али т |
нолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви купили“...{S} И још веле... |
Витор се поизмаче:</p> <p>— Оканите се, људи... не треба ми ваше познанство!..</p> <p>Они се ук |
м Иво а немој ни ти.{S} Реци: „Немојте, људи, тако говорити, ко зна, је ли то тако било, и што |
је вино.{S} Разговор све живљи и живљи, људи поседали у гомилице по два трп, једва се виде у ди |
аци кад поведу реч о њему.</p> <p>— Еј, људи, слушајте што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и |
Дамљан, поче још јасније:</p> <p>— Еј, људи, друкчије је мислио Витор.{S} Он је хтео да уведе |
/p> <p>Док један подвикну:</p> <p>— Еј, људи, ова се ливада коси четири пута за лето!</p> <p>— |
имовином.{S} А ја велим: „Немојте тако, људи, није то тако као што ви говорите..{S} И веле: „Ка |
ом ходнику пред заседањем закрчио свет; људи који имају посла код суда издвојили се у гомилице, |
еч како Видосав хоће да сеје гору...{S} Људи се, безбели, <pb n="112" /> смеју: где је то досад |
и није разбирала шта је међу људима.{S} Људи као људи, пољуте се, поџевељају се, заћуте, па се |
коњу напред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи у гомилицама сустижу, пролазе, жагоре, дозивају се |
послова и користио и себи и другима, а људи се чуде како је смео прићи човеку кога пре није ни |
механи поседали за оно неколико столова људи са својом чељади И пријатељима што су се ту десили |
ја ништа што ми ти велиш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, бићемо и помрећемо, а та ће пустолина ос |
.{S} И тако вели Миле: скупило се доста људи и поседали на састанку и тако говоре и разговарају |
S} И не да се нигде видети, све бега од људи по окрајцима и најволи да је сам.{S} Тодосије га ј |
на врсте, и обрађивати онако како раде људи који су то изумели.</p> <p>И он, као и Видосав, на |
<p>— Зашто?</p> <p>— Кад чујеш шта веле људи?</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле: дође дивљи те и |
а рече: „А зар није тако?{S} Право веле људи“, — па мрдну раменима и оћута.</p> <p>После оваких |
Ако сам ти шта упропастио, нек прецене људи па да ти накнадим.{S} Ћути и не сметај ми.. " .</p |
осијеву свиђа.{S} И чујеш ли шта говоре људи?</p> <pb n="74" /> <p>— За њега, је ли Вићентије?< |
..{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>— Море људи, глајте посла...{S} Спаси Бог!{S} Дијете, мало луч |
итора!{S} И имао је коме!{S} И видећете људи, то је човек, онај исти Видосав!</p> <p>— То и ја |
ес’, ено оног онде.</p> <p>— Шта велите људи! — зачуди се капетан.</p> <p>— Јест, Ђурица је њег |
</p> <p>— Сви ми с дружином! — гракнуше људи.</p> <p>Усташе сви те чича Вићентије изломи колач |
Тамо у соби постављена је мала совра и људи седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Вито |
је, брате? -</p> <p>— Изузели се рђави људи, мој господине, да ми растуре кућу.</p> <p>— Како |
са, клупама, у којима седе они, читави људи.{S} У другим собама до њих, намештени су кревети, |
нда исприча, ту пред њима, зашто су ови људи дошли, како су долазили раније на гледање, како су |
Мораве.{S} На мене су се угледали први људи у селу и почели то исто набављати...{S} Не даде ми |
радио како ваља.{S} То му признају први људи у селу.{S} Они већ препочињу онај рад од Тодосија |
о их као и Тодосија.{S} То су све млади људи, осредњег стања, ваљани и дружевни.{S} Филип и Миј |
рај дворишта.{S} У горњем крају старији људи; прогорели од сунца, знојави са осјем и плевом по |
спореди где ће ко сести: у врху старији људи, па млађи, па жене, и совра се отеже преко целе ку |
и што говоре?</p> <p>— Човек к’о остали људи!</p> <p>Тодосије продужује и подвикује:</p> <p>— К |
е, а сви џакају и дозивају се.{S} Зрели људи прекрстили ноге, обукли гуњеве па полако раде и ти |
и, да ти помогне?{S} Или те нападну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или дру |
Па шта ћемо!..</p> <p>— Знаш, говоре ми људи непрестано за онога Вилотија.{S} Јуче ме засрете ч |
његове унуке Сојке.{S} Доћи ће угледни људи из Јасенице, од богате фамилије Маслаћа.{S} Треба |
а гледање, како су ово богати и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примити обележје |
е јављати просиоци, све богати и виђени људи.</p> <pb n="175" /> <p>Оне јесени кад је Ђурица св |
слуша Тодосија, не признају га поштени људи већ се спрдају са њим као са будалом....</p> <p>Ви |
шта крив; то зна све село и сви поштени људи.{S} Ти си био човек на свом месту, радио си посао |
ачића.{S} На пример: обојица су поштени људи, мрзе лопове и бадаваџије.{S} Обојица су радници и |
азнало за многу новину што раде паметни људи. „То је пркос, смејање у очи, пир пакости над мојо |
p>— Да разговарамо озбиљно, као паметни људи, онако као што смо увек разговарали...{S} Зар тебе |
им на свету да овако раде данас паметни људи и да га овај рад неће нигда постидети.{S} Он се са |
ба, — правда га Ђурица. </p> <p>— Стари људи праве највеће сметње напретку науке.{S} Они свако |
м у задрузи.{S} И овако ожењени, матори људи, па кад нужда пригна, они по двојица оду у надницу |
о девојче, шару са приглавка.{S} Сви ти људи имају и добра детелишта, добру пасмину стоке и уме |
е као браћа и онако како се могу волети људи који се нису нигда сукобили а имају исте успомене |
м месту, биће времена кад ће те ти исти људи хвалити више но твоји свагдашњи пријатељи.</p> <p> |
најчешће поинате, они то све нареде као људи, или, правије рећи, све то Тодосије удеси, те се с |
збирала шта је међу људима.{S} Људи као људи, пољуте се, поџевељају се, заћуте, па се поврате и |
Деде, да се једном и ми разговоримо као људи! — вели чича с врата.</p> <p>Он ћути.{S} Спустио к |
астанку и тако говоре и разговарају као људи.{S} А ту и Видосав и Тодосије, сели један до друго |
како је он то видео у толико имућнијих људи.{S} И тада му блесне пред очима имаовина Сима Мора |
о да идеш и да се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам, шта сам им на путу, да ми <p |
рећи „Ниси ни ти много утекао од таких људи.“</p> <p>— Прича ’номад Тодосије — поче младић, — |
> <p>— Оговарање није достојно озбиљних људи.{S} Али оно не може избити из такта паметног човек |
ве што му је на срцу.{S} Био је од оних људи што у друштву ћуте, шарају очима и хватају сваку р |
p>— Е, мој прико, нема посла без старих људи, — поче један и обрну се да види где <pb n="89" /> |
е, засадили вотњаке и винограде.</p> <p>Људи рекоше: „Благо њима!..“</p> <p>Али Бог не да сва б |
араше се да се тај сој размножи.</p> <p>Људи гледају шта чини Тодосије па чисто им неверица да |
подвикује Тодосије, да сви чују.</p> <p>Људи оћуткују и згледају се кроз помрчину.</p> <p>— Кад |
м домаћину...</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Људи се окретоше:</p> <p>— Тодосије Дмитрић!</p> <p>— О |
ас се разговара озбиљно, час се шали са људима и женама и затура којекакве комендије.{S} Кад ко |
е и горе мртав је.{S} Шума чува здравље људима и штити родну земљу од поплаве...</p> <p>Тек што |
и постепено и у приликама са угледнијим људима с којима ће имати највише додира.{S} Кад су били |
веле скупштинари и обзиру се по осталим људима.</p> <p>— Имате да одобрите неке мање суме за оп |
Тодосија, али он се само смејао пијаним људима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030 |
кућу.</p> <p>Дружи се са свима поштеним људима и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разгов |
адо и зелено па се не дружи са поштеним људима него с несретницима.{S} А његов отац, покојни ку |
p>Видосав је брзо дознао за бабов суд о људима и његово мишљење о свему.{S} Често у вече, кад ј |
носи торбу са прилогом.{S} Витор седи с људима у горњем крају, а он при дну, или стоји с момчад |
да га не смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људима и разговара:</p> <p>— Кад смо били на Пандиралу, |
вога посла и није разбирала шта је међу људима.{S} Људи као људи, пољуте се, поџевељају се, заћ |
раг:</p> <p>— Прођите се, Бога ви...{S} Љут човек, па ништа.</p> <p>Жене се повукоше, али ипак |
>— Шта му је? — питају се оне.</p> <p>— Љут... као сваки човек кад се наљути, — одговара Ружа.< |
ма...{S} Па додаде:</p> <p>— И много је љут, бабо...</p> <p>— Како... по чему?</p> <p>— Намршти |
чује бабо, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— А што је љут?</p> <p>— Шта знам ј |
онако је љут на тату.</p> <p>— А што је љут?</p> <p>— Шта знам ја што је љут.</p> <p>— Шта му ј |
што је љут?</p> <p>— Шта знам ја што је љут.</p> <p>— Шта му је тата учинио?{S} Да чујеш ти шта |
стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разгласити по с |
изјадао све муке своје.{S} Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избегавао је |
едно чутурче у кревету, у слами, у њему љута ракија...{S} И много пуши дувана, како који дан св |
а бурета меке и из трећег трошимо.{S} А љуте оно буре у ћошку.</p> <p>Он мисли, мисли.</p> <p>— |
ог угла, из слане, извуче једно чутурче љуте ракије.{S} Натеже добро, сакри га на исто место и |
аусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе цедуљче, отвори га и гледа га |
ијев рад разумео као инат и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Тодосије збира |
куруз слисти.</p> <p>Чича Витор се опет љутио.{S} Сад није могао отриети а да му не изговори: д |
својој кући.{S} Он зна да се бабо неће љутити, па да је сазвао још десеторицу, зато му није ни |
>— Море, окани се, дете.{S} Немој да ме љутиш сад пред причест...</p> <p>Видосав отрча те му из |
осмејкује на њега.</p> <p>— Немој да се љутиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књиге.{S} Чује |
азду.</p> <p>— Зар ја штетовао, а ти се љутиш? — довикује Тодосије.</p> <p>Он нешто гунђори.{S} |
<p>НОВА ШТАМПАРИЈА ДАВИДОВИЋ - ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА.</p> <p>1903. - 79.</p> </div> <pb n="2" |
а ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави кајише око ногу и обуче зубун |
, он одмах нађе излаз да то избегне, па ма било и на своју штету.{S} Још се ни с ким није судио |
ду, а он хоће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор.</p> <p>Настаде вршидба.{S} Он се п |
се да и пред најбољим пријатељем искаже ма шта неповољно о посинку.</p> <p>— На прилику... шта |
ва Руменија да јој Бог да једно детенце ма било као песница...{S} И док је тако обишла све угље |
е, да готовом водом проплаче који суд и маже метлом преко куће И тако се ослободила и заузела ч |
је се уз њу.</p> <p>А кад дође празник, мајка је измије и оплете јој кикић и у њега цвет, па он |
змама на ногама.{S} За њима младожењина мајка, старија жена, у памуклији и жућкастом убрадачу, |
ва шипарица од дванаест година.{S} Иста мајка: црномањаста, дугих пуних обрашчића и крупних очи |
за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{S} Већ велика девојка, уме |
...{S} Сигурно те жалим... родила ми те мајка!{S} Здрав си!{S} Здрави будите сви, добри пријате |
“</p> <p>— И вели мени Ђурица: „Опрости мајка, ја морам да идем у Краљево да учим школу, и немо |
>Она се није одвојила од Ружице.{S} Што мајка ради, она јој помаже: сеје брашно, носи воду, уно |
на удају.{S} Израсла велика, престигла мајку, крупна, гледна, пуних и ведрих образа.{S} Чим је |
{S} И у кући послује у свему и замењује мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и поносе се њоме.< |
теши се она.</p> <p>Сојка непрестано уз мајку.{S} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад год |
— Јесте, она је така кад не слуша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, ја нисам неваљалица?</p> < |
се, она се узнемири и ужагри очицама у мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А кад дође празник, ма |
<p>— Тата, тата!{S} Мара не слуша своју мајку, па јој њен тата вели:{S} Ти си, Маро, неваљалица |
само њега.{S} Није зазнала ни чика, ни мајоку, ни ону дечицу што их некаква болешчина покоси ј |
де код адвоката у канцеларију.{S} Он је мајстор од свога заната, има све законе и зна све параг |
окречи.{S} За тај посао није му требао мајстор, јер је он то радио уз мајсторе по служби и зна |
у требао мајстор, јер је он то радио уз мајсторе по служби и зна како шта треба.{S} Где би разб |
пруће и помажу му у плетењу, те су и ту мајсторију упознали.</p> <p>А њихове радости кад приста |
, кад оду кући да се пресвуку, они носе мајци нову котарицу и <pb n="36" /> хвале се како су је |
p> <p>Кад оду кући они се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и она хвали |
тако, плетеш тај приглавак, да помажеш мајци кад музе краве, кад салева млеко у карлице, да јо |
S} Да вам ја покажем како се живи!“ Па, мајчин сине, поче да претура по кући као свинче...{S} А |
вић призортио да освојимо позицију, те, мајчин сине, хоће бити, те неће бити....{S} Па, почех т |
> <p>И за час набави млаке воде, сапун, маказе и бријач, одфикари му браду, па га обрија, затим |
а састанку?</p> <p>— Кажем ти: нисам се макао од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем на састан |
раскутњик.{S} Тако мисли и тако ради па макар да би је скупље продао у јесен, а јевтиније у про |
чи, само да походи предавања и слуша их макар и као приватан ученик.{S} Ја га нисам могао одбит |
ен од света, као нико у селу.{S} Куд се макне, све му тужно, суморно, празно...{S} С ким прозбо |
оденица остаде онако као што је и била: мала, од брвана, тесна и сниска, покривена папраћу, са |
но филаретама, у које се улази пешке на мала врата, а иначе на велику двокрилну капију.{S} По д |
и неугледан: мургасте и кудраве, вимена мала и чипава, рошчићи као паприке.{S} Каква има рачуна |
доручкује.{S} Тамо у соби постављена је мала совра и људи седају за њу по реду како је ко дошао |
очима с једног на другог.</p> <p>— Није мала ствар, брат-Видосаве!</p> <p>— Ти треба да се поно |
не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, мале свађе, чича Витор се мрштио, гунђао, — па је остал |
е затекао у Витора четири краве музаре, мале буџуље, да сваку упртиш на леђа као козу.{S} Сој н |
својим радом.{S} Баба Вујана је чувала мале пилиће у башти, премештала се из хлада у хлад, и, |
је, не знам које године, пала слана пре Мале Госпође и сатрла ране кукурузе.</p> <p>Донеше и вр |
јат.{S} Видосав пригрнуо гуњче, ухватио мале рогуље за парожак па се поштапљује и корача полако |
.{S} То беше капетан тога среза,; човек мален, стар, крошњав, али живахан и разговоран.</p> <p> |
ови у кући, па ни други сељаци у његову маленом и забаченом селу.{S} Он је тако научио читати и |
диже главу и одазва се:</p> <p>— Чујем, мали.</p> <p>— Причај-де, море, штогод, да не задремамо |
пристати и тата и бабо.</p> <p>— Добро, мали, ја не поричем, само нека тако буде.{S} Дођи сутра |
насмеја, па му одврати:</p> <p>— Добро, мали газда, вала баш да пазаримо.</p> <p>— Шта је цениш |
било: чича Витор заорава детелину!..{S} Мали Јовица води волове за парожје и стука их палицом д |
је на сиротињу и невољу.{S} Док је био мали, тукли су га газде и псовале газдараце, ишао је бо |
одговори Ружица.</p> <p>— А где су моји малишани?</p> <p>— Сојка је у вајату, а она двојичица н |
ша ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим малишанима..{S} Где су ми они све јутро? — скочи старац |
обилази и нутка да се једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Витора да седне у горњи крај до Т |
лајте посла...{S} Спаси Бог!{S} Дијете, мало луча! .. — виче Тодосије.</p> <p>У доњем крају сов |
је.{S} Негде нутка, неком наздравља, и, мало, мало па обреди све маторије.</p> <p>Младежи није |
шће забавља тиме Јовица у осмој години, мало крутуљастији и лењи, али и он вољан и послушан.{S} |
та ти читаш из књиге.{S} Чујем како ти, мало час, нешто попеваш, а мени мило, мило, ваздан би’ |
зи и нутка да се једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Витора да седне у горњи крај до Тодосиј |
Негде нутка, неком наздравља, и, мало, мало па обреди све маторије.</p> <p>Младежи није до тог |
он приђе па ради као од беде, па мало, мало, а њега нестане...{S} И нема га цео дан...{S} Не з |
ди кога смо дошли, — поче стари Маслаћ, мало замуцну па продужи: — Ти имаш девојку за удају, а |
отпустила гране, он се извалио под њу, мало се погучио, налактио се и гледа у помрчину у тамну |
а.{S} Ноћ топла... ни видна ни тамна... мало се шта распознаје до бели зидови на кућама и мрачн |
дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме комад хлеба у р |
</p> <p>— Дела мало и ти провичи....{S} Мало ми је било овамо.</p> <p>Онај се осмехну:</p> <p>— |
ту тка, шије, везе, а у ноћ спава...{S} Мало даље је штала, озидана, пространа и видна, подељен |
на коњу а он за њим, па право цркви.{S} Мало доције дође и Ружица, и дечица, сви лепо обучени, |
чуше да чича нешто гунђори у авлији.{S} Мало потраја, па се чује све јаче као да се с неким ина |
а, закркља му нешто у гуши и заћути.{S} Мало доцније заиште чашу ракије.</p> <p>— Немој више, м |
и почну разговор о другом којечему.{S} Мало мало, а њему звони у ушима: „Ћути, ти си слаб на п |
и се смеју.{S} А она као мало у шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели у брлогу, |
/p> <p>Сви се сагласише за Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше још једнога из другог краја среза. |
га где притврђује ограду.</p> <p>— Дела мало и ти провичи....{S} Мало ми је било овамо.</p> <p> |
ради, он приђе па ради као од беде, па мало, мало, а њега нестане...{S} И нема га цео дан...{S |
д човек, воли друштво, слаб на пићу, па мало више говори и у говору се пребаци, и шта је то так |
е:</p> <p>— Бог ти помогао...</p> <p>Па мало за тим:</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он каза и ка |
и прекосутра, и кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало застаде и заврте главом:</p> <p>— То јест... треба |
.{S} Куд ће и шта ће сад!</p> <p>Поћута мало, па се на једаред сети да потражи Тодосија.{S} Чуд |
е.</p> <p>Устадоше и остали.{S} Видосав мало застаде па као да се нешто присети:</p> <p>— Јест, |
и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад мало доцније погледаш, оно сели обојица на кладу, припи |
реч:</p> <p>— Реци, брате, српски: кад мало пијнеш.</p> <p>Они се насмејаше.</p> <p>— Јест, То |
одиже забран из жира, па да га виде кад мало одрасте, па да скину капу и прекрсте се као код св |
а види.</p> <p>Опија се сваки дан, и од мало се опије.{S} Она не може да му забрани да понеку п |
/p> <p>— Шта сам попио?{S} Свега три од мало пре.{S} Молим те, Ружице...</p> <p>И онда се подиг |
ну главом у страну и заћута.{S} Доцније мало поведе исти разговор:</p> <p>— Ја сам нешто смисли |
ракијом и врати се кући.</p> <p>Доцније мало, они у кући чуше да чича нешто гунђори у авлији.{S |
у је ствар: ово мало друштво хоће да се мало више раскомоти у Микачића кући.</p> <pb n="62" /> |
збегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи да се мало уратлучи и да пренесе терет на мене, стара човека. |
јеш, бабо?</p> <p>— Добро би било да се мало расхладим.</p> <p>Она отрча да донесе свеже воде.{ |
прешће те моје добро!</p> <p>Видосав се мало прибра и погледа му у очи:</p> <p>— Молим те, бабо |
Вићентија“.. рекао би чича Витор кад се мало више расприча и пљеснуо би га по рамену.{S} Нашто |
30_C25"> <head>XXV</head> <p>Одјутри се мало.{S} Ружица избриса стрвољ испод јабуке: цигарице, |
жи!</p> <p>Један од Коружића, што му се мало виђаше глава из комуше, проговори тихо:</p> <p>— Н |
} Кад би да ступе у двориште, застадоше мало, протурише још неку, па Мијат тресну руком:</p> <p |
о склони с њиве док се не отера кући, и мало наслона за стоку да не кисне.{S} Њему је главно то |
, смеју се.{S} Понеку попио и Видосав и мало му се одрешио језик, те слободније говори, меша се |
раво свани, Видосаве!</p> <p>Он стаде и мало се трже:</p> <p>— Здраво, како ти? — рече полако и |
Кад се шиша, остави мало веће залуфе и мало више косице више чела, па то зачешља и углади, а у |
е.{S} Старац се очешља, дотера зулуфе и мало их погна унапред, ка јагодицама, намаче шубару и м |
и узврпољи се.{S} Лице му се уозбиљи и мало зацрвене.</p> <p>— А где је Видосав? — упита и нак |
радио свој посао.{S} Остарио је добро и мало се погрбио, али није попустио у раду и бризи за ку |
} Ђурица је у десетој години, џигљаст и мало бледушкав, али здрав и окретан.{S} Учио је два раз |
ресају и што јес и што није!..</p> <p>И мало прође па почеше гласови...</p> <p>У Младена Вараги |
е лакше кад је подаље одатле.{S} Кад би мало ниже, чу некакав шушањ у шевару.{S} Трже се и обаз |
детиње на њему.{S} Кад се шиша, остави мало веће залуфе и мало више косице више чела, па то за |
ен, он није имао шта да ради.{S} Поседи мало код куће, прошета по дворишту, оде опет до везилац |
а?</p> <p>— Тресни рђу са себе, па буди мало ведрији и кочопернији!{S} Не дај да ти траг засмрд |
смејкују се и све одобравају а у истини мало за кога имају добру реч.</p> <p>Чича Вићентије ода |
на прстима уђе у колибу.{S} Витор спири мало ватрице на огњишту, па поседаше на столичице око п |
м би од те траве?</p> <p>— Ћути!{S} Дај мало сена!</p> <p>Тодосије отрча.</p> <p>— Тако!{S} Држ |
>— Ружице!{S} Деде, па ти изађи с децом мало у народ!</p> <p>Она се снебива, слеже раменима и г |
/p> <p>— Нек говори шта хоће!</p> <p>Он мало поћута па продужи:</p> <p>— Тодосије, брате...{S} |
од смеја, — прича му Ружица.</p> <p>Он мало оћута, па рече:</p> <p>— Ти гледај своја посла.{S} |
аник!</p> <p>Они се смеју.{S} А она као мало у шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо ми жи |
у вајат, зари се у постељу и јецаше као мало дете...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тод |
Ружицу, те га изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и погурну у вајат |
место.{S} Види се у чему је ствар: ово мало друштво хоће да се мало више раскомоти у Микачића |
чну разговор о другом којечему.{S} Мало мало, а њему звони у ушима: „Ћути, ти си слаб на пићу.. |
ера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица над горњом усницом што не може да усуче ев |
м принесе у чаши вина те сви сркнуше по мало, јер се тако ваља после причешћа, па им поручи по |
> <p>Погледи Тодосија Дмитрића на живот мало у чему да се подударају са погледима Витора Микачи |
сти, узе парче колача као нафору, сркну мало вина из буклије, па га опет настаде.</p> <p>Он је, |
д, ка јагодицама, намаче шубару и метну мало босиљка у џеп.</p> <p>Видосав му приђе, скиде гајт |
стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слободнији.</p> <p>— Нећу вам |
„Где си, милодуне мој!{S} Што не сврнеш мало до ноје трле?“ А она поче успијати уснама и намешт |
ва разговор и најволи да је сам.{S} Још мало па неће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за |
!</p> <p>— Хоћу, бабо, науке ми!</p> <p>Мало доцније наручио је код сарача две чантре од телећа |
шљиве...{S} Не може даље маћи...</p> <p>Мало доцније врати се, полако, кући, уђе у вајат, зари |
ма траље.{S} Звали су га Микача.</p> <p>Мало с ким да проговори реч.{S} Нити кога <pb n="166" / |
е капе и очекују да отпочну рад.</p> <p>Мало за тим дође капетан.{S} Они скочише.</p> <p>Седите |
код оноликих гостију у оџаклији.</p> <p>Мало прође, па ето ти Витора.{S} Он на врата а они на н |
А ми сви знамо ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па продужи:</p> <p>— Што бих крио.{S} Крив ј |
> <p>Домаћин Варагић, средовечан човек, малог раста, погурен, носи чутуру од једног до другог и |
м земљом.{S} Где би пукотина или обијен малтер, он замаза и окречи.{S} За тај посао није му тре |
бичног стања.{S} Каква разлика, млатити маљем по клиповима, издробити кочање, растурати и ђубри |
по образу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</p> <pb n= |
ји дан све више...</p> <p>„То му је сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве |
дове, платила све читаније по црквама и манастирима и доспела да се провуче испод ћивота Светог |
КА</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>СРПСКА МАНАСТИРСКА ШТАМПАРИЈА</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА ДАВИДОВИЋ |
b n="148" /> <p>Али, што је било, било, мани ме, брат-Радојица!</p> <p>Чича Радојица маше главо |
еше,</l> <l>Што једанпут бритком сабљом ману,</l> <l>Бритком сабљом и десницом руком,</l> <l>Па |
ме.</p> <p>Рад журно одмиче, гомила све мања, а све више комуше, да већ зарастоше у њу до више |
људима.</p> <p>— Имате да одобрите неке мање суме за оправку мостова.{S} Али, пре тога, да сврш |
"SRP19030_C24"> <head>XXIV</head> <p>Не мање бриге навалише и на Ружицу.{S} Као женска страна о |
ро дете татино!</p> <p>— Тата, тата!{S} Мара не слуша своју мајку, па јој њен тата вели:{S} Ти |
а то зачешља и углади, а у џепу му увек марама и по нека књижица.</p> <p>То је можда једини ђак |
Видосав се запрегао са чистом куповном марамом, па кува кафу, меди и пени ракију, наслужује у |
, у тесном чошном јелечету, са свиленом марамом на грудима, лепо и скромно очешљана у плетенице |
n="79" /> <p>— Па баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по свету...</p> <p> |
ве дућане и нема нигде јевтиније него у Маринчића.{S} На једном месту цени по три гроша, а ја м |
огу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако, молим те....</p> <p>— Не бригај, Ант |
о оном Чолопеку Тодосијевом.“ — А Коста Марић вели: „Не можеш је вала онде посејати па да ти је |
Он није давао ни Богу тамјана, али дође Маркезан те наследи имање и сад води за собом по туце Ц |
се борили са Турцима, како је Краљевић Марко био велики јунак, па Милош Обилић, Бошко Југовић. |
села Врљуга, хоће да изда тапију Јанку Марковићу.{S} То је тај Витор Микачић, ја га лично позн |
мајку, па јој њен тата вели:{S} Ти си, Маро, неваљалица.</p> <p>— Јесте, она је така кад не сл |
рдиш тапију или имаш да примиш новац од масалног и ја те приведем суду...{S} Како ти беше име?< |
— Нек ово Видосав скући сам без старог масла, па ејвала му!{S} Лако је сести за готову совру к |
у Витор.</p> <p>— Да ти одобриш! — дода Маслаћ.</p> <p>Ђурица му приђе и рече:</p> <p>— Шта, се |
драви, пријатељу, — додаде му чашу чича Маслаћ.</p> <p>Видосав се снебива...{S} Затим узе чашу, |
а.</p> <p>Кад ступише у двориште, стари Маслаћ назва Бога:</p> <p>— Помози Бог!</p> <p>— Бог ва |
више се пријатељи.{S} Њих петоро: стари Маслаћ, младожењин отац, крупан човек, просед, у широки |
послу ради кога смо дошли, — поче стари Маслаћ, мало замуцну па продужи: — Ти имаш девојку за у |
ни људи из Јасенице, од богате фамилије Маслаћа.{S} Треба да се радује, весели и поноси што дај |
и здравице.{S} Кад попише добродошлицу, Маслаћев сусед уста те донесе из торбе чутуру и колач, |
ти сухе гранчице на дрвету: свака шљива масна и глатка као обријана.</p> <p>Пут од куће у село |
каки си! — рече Тодосије.</p> <p>Беше у масним искрпљеним чакширама, старом копорану и војнички |
тура са избијеним колом, ексера, фесова масних и излизаних, копорана без рукава, шајтова, чепов |
а неколико књижица, с пером, хартијом и мастионицом.{S} У трећој собици стојеће ствари у сандуц |
ругасту шару на чађаву дувару у коју је Мато Коружић згађ’о окињачом и Светоме Јовану.</p> <p>Д |
и слогом у задрузи.{S} И овако ожењени, матори људи, па кад нужда пригна, они по двојица оду у |
наздравља, и, мало, мало па обреди све маторије.</p> <p>Младежи није до тога: она ђаволише.</p |
за дебло једне шљиве...{S} Не може даље маћи...</p> <p>Мало доцније врати се, полако, кући, уђе |
Море ако те згодим ја одавде, нећеш се маћи отале!..</p> <p>— Коме то велиш?</p> <p>— Шта је т |
тумарао; док сам ја жив, нећеш се више маћи од нас</p> <p>И доведоше га кући.</p> <p>— Уф, как |
атином о ледину и скочи. ,</p> <p>У тај мах помолише се из оџаклије Ђурица и Јовица: један босо |
p>Он ћути, лиже цигару и гледа у њу.{S} Махне дим, погледа у Тодосија, па одмах сакрије поглед. |
де?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>Па махне руком и нанишани на десну страну:</p> <p>— И ови, |
хирен.{S} Узврпољи се, погледа низа се, махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он |
не може очима гледати.</p> <p>Тодосије махну руком:</p> <p>— Море, ниси ти дете да те тешим.{S |
том и капетан заусти да нешто каже, те махну руком да седе, па се маши у џеп и извади једно пи |
о овде... да га питамо. </p> <p>Капетан махну руком:</p> <p>— Остави.{S} Решите сами како знате |
еба</p> <p>— Како, Вићентије?</p> <p>Он махну главом:</p> <p>— Видиш и сам, да ти ништа не прич |
, еда би и себе утешио.</p> <p>Она само махну главом у страну и заћута.{S} Доцније мало поведе |
ћеш?</p> <p>— Понеси кесу!</p> <p>Витор махну руком:</p> <p>— Нека кеса на свом месту.</p> <p>— |
аву и хитро одвајају комушу, шапћу и на махове се засмеју.{S} Момци, где који, по два три у гом |
е корова ни травуљине по вотњаку, нигде маховине нити сухе гранчице на дрвету: свака шљива масн |
ће да приђе...{S} А он се пренемаже к’о маче над вареником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју Јоше |
>— Пис!</p> <pb n="44" /> <p>— Кија као мачка!</p> <p>. — У-а, запаприли му пурењак!</p> <p>Тај |
S} По њему шљива од сваке врсте: ранка, маџарка, белошљива и трношљива.{S} Усред вотњака качњак |
се сеје жир?{S} Само луд човек може се машати за божја посла, ..“ Па се обојица крсте као у цр |
Шта ја коме чиним?</p> <p>— Е, хе... — маше главом Вићентије.</p> <p>Прође по неколико дана па |
ме, брат-Радојица!</p> <p>Чича Радојица маше главом:</p> <p>— До тебе кривице?{S} Јок, Бога ми, |
о да ништа није ни било.</p> <p>Видосав маше главом:</p> <p>— Можда неће викати, али која вајда |
S} Разумеш ли ме једном?</p> <p>Видосав маше главом и чим заусти да одговори, а Тодосије продуж |
ује шта то бата вели кад нешто попева и маше рукама, па се привуче полако, варакајући се иза др |
мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и маше руком, Тодосије приђе.{S} Видосав притрча те га за |
о Тодосија! — повикаше многи.</p> <p>Он маше главом:</p> <p>— Лако је за мене...{S} Лако ћемо.. |
b n="123" /> да би их турио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две лепиње:</p> <p>— Ево теб |
што каже, те махну руком да седе, па се маши у џеп и извади једно писмо.</p> <p>— Молим вас, бр |
окојна Руменија... — замуцну чича па се маши у џеп и извади табак хартије.</p> <pb n="120" /> < |
возденим плугом...{S} Па шта га је ових машина! ..{S} Боже, како се њима ради!..{S} Што ти је п |
</p> <p>— Нека те грди!</p> <p>— Исмева ме где стане.</p> <p>— Нека те исмева!</p> <p>— Шта ће |
и доби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још нешто послушаш? '</p> <p>— Хоћу, господине. '</p |
ли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да ме не може очима гледати.</p> <p>Тодосије махну руком:< |
у се тако може... и што тако хоће... да ме лакше истисне с имања...{S} Ја му сметам... не може |
Молим те, брате.</p> <p>— Немаш шта да ме молиш!{S} Ти мораш остати доследан!</p> <p>— Како, Т |
синоћ још да ме ухватиш преко среде да ме држиш, и натуткаш ону голадију да ме изудара као бра |
имања...{S} Ја му сметам... не може да ме гледа...</p> <p>Опет поћута, па продужи:</p> <p>— И |
држава и почитује ме као старијег, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми |
ве, брате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поносио као јунак |
<p>— Море, окани се, дете.{S} Немој да ме љутиш сад пред причест...</p> <p>Видосав отрча те му |
икодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удариш. |
њега:</p> <p>— Шта ти је пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање?</p> <p>Витор искриви г |
<p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, да измишљају најгадније лажи о мен |
размисли јесам ли му шта напакостио да ме тако омрзне, или да му нисам уназадио имање за ове н |
/p> <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— И што да ме он учи и саветује?{S} Тако дође по неки на њиву и ве |
а на силу, кад не умем друкчије, већ да ме запали као свећу и намести како он хоће.{S} Ево му, |
да ме држиш, и натуткаш ону голадију да ме изудара као брава.</p> <p>— Шта сам ти ја крив, бабо |
итам... и нисам те звао за ову совру да ме хвалиш...</p> <p>— Бравос, комшија!{S} Та ти ваља! — |
мукни ти!{S} Не дам ја моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да је још онолико! — рече То |
мрдну раменима:</p> <p>— С ким имаш да ме упознајеш?</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза. |
/p> <p>— Требао си, синко, синоћ још да ме ухватиш преко среде да ме држиш, и натуткаш ону гола |
и.</p> <p>— Е, хвала ти... што си се за ме заузимао, — промуца Видосав.</p> <p>— Нема ту хвала. |
гране,</l> <l>Ој јаране, не разбирај за ме,</l> <l>Синоћ сам се завадила с драгим,</l> <l>Завад |
кренути вам пажњу на једну прилику која ме је побудила да вам ово напишем.{S} Пре двадесет дана |
те се поџавељали?</p> <p>— Јес’, дочека ме чим крочих из вајата...{S} Ја не знам шта ћу од себе |
у...{S} Брука, моја Ружо!...{S} Уф, ала ме боли глава...</p> <p>Баци рогуље и ухвати се за чело |
каже?</p> <p>— Непрестано се издиреш на ме, кад ти приђем! — рече она и седе до њега.</p> <p>— |
>— Даће Бог добро, господоне...{S} Тера ме нека добрина по суду, да и вама досађујем.</p> <p>— |
ми старешинство у свакој прилици, пита ме за сваку ситницу, ради што може и уме, имам шта хоћу |
о што ја пушим а он не пуши.{S} Срамота ме да палим пред њим, као његов млађи, коме ја имам да |
ле смеје, најслађе се смеје.{S} Не може ме ништа помести на путу: ја морам бити други Симо из М |
дуван?</p> <p>— Палим, не бој се; није ме та добрина мимоишла.</p> <p>— И ја горим паре пред о |
на њему ради и мене издржава и почитује ме као старијег, и да ме Видосав по смрти сарани и за д |
„Шта ми је крив тај Видосав?{S} Поштује ме као родитеља, чини ми почаст на сваком месту, даје м |
..{S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он ће ме натерати да једног дана узмем мотку и најурим га са |
а и пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме погледити.{S} А овако, трапам ли трапам...{S} И што |
ајаше ово: „Поштовани родитељу!{S} Срце ме вуче да учим ратарску школу.{S} Ја одох данас тим пу |
и непрестано за онога Вилотија.{S} Јуче ме засрете чича Вићентије, па вели: „Не би погрешио да |
а те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта коштало! — вели му чича Витор.</p> <p>— |
беса?..{S} Па да су могли, испљували би ме онде и бацали ме као обојак на буњиште...{S} Зар так |
<p>Он јој одгурне руку.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Што, Видосаве?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Ето |
p> <p>— А он?</p> <p>— Он вели: „Остави ме, дете, сада“...</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништ |
отвори очи и хајде право!{S} Разумеш ли ме једном?</p> <p>Видосав маше главом и чим заусти да о |
су могли, испљували би ме онде и бацали ме као обојак на буњиште...{S} Зар тако на моме добру?< |
саве, тебе боли глава.</p> <p>— Не боли ме ништа.</p> <p>— Па што ћутиш непрестано?</p> <p>Он ћ |
148" /> <p>Али, што је било, било, мани ме, брат-Радојица!</p> <p>Чича Радојица маше главом:</p |
дужи:</p> <p>— Тодосије, брате...{S} Ти ме боље познајеш но ико.{S} Кажи ми отворено, у очи, ак |
/p> <p>— Нисам ја дете, Антоније.{S} Ти ме бар познајеш.</p> <p>Он се прокртољи на столици па о |
л’те послужење!</p> <p>— Носи, не питај ме ништа јутрос.</p> <p>Па опет седе на исто место: мет |
ори очи и погледа јасно.</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим те...{S} Е, кад те молим! .. — рече |
и повуче да иду У кућу.</p> <p>— Немој ме, молим те.</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Није ми ни до че |
ма и напослетку промуца:</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим те!..</p> <p>— Кажи ми: је ли истин |
н мисли: „Што се онај смеје на мене, он ме нешто исмејава"; и у стању је да о томе размишља по |
јда кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да ме не може очима гледати.</p> <p |
та.</p> <p>— Нека ти смета!</p> <p>— Он ме грди.</p> <p>— Нека те грди!</p> <p>— Исмева ме где |
</p> <p>— Где си ти, море?</p> <p>— Ево ме.</p> <p>— Хајдемо у механу.</p> <p>— Имам посла. </p |
до њега.</p> <p>— Не мрзи мене то, него ме мрзи што се церекате као дечурлија, и ти и Јовица.{S |
тошта...{S} Ја не знам, бабо...{S} Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>— И убиће те! ..{S} Попрешће т |
па напослетку промуца:</p> <p>— Па што ме онда запиткујеш... и што ме узнемираваш...</p> <p>Он |
<p>— Па што ме онда запиткујеш... и што ме узнемираваш...</p> <p>Она се ухвати за очи:</p> <pb |
сле, ја мислим шта ли он хоће с тим што ме навлачи да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео би да он |
ади шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме брука!...{S} То није лепо... с његове стране...</p> |
> <p>Чича Витор га гледа, и мисли: „Што ме мучиш, што не казујеш шта је“ — па опет ућуткује док |
{S} По неки пут загледа се у ме и нешто ме мери:</p> <p>— Што си се осмољио тако?</p> <p>— Како |
о и уљудно.{S} По неки пут загледа се у ме и нешто ме мери:</p> <p>— Што си се осмољио тако?</p |
о и.... шта би друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{S} Како ти наредиш онако је најб |
лека на другој.{S} А чистоћа: да лазнеш мед с патоса!..{S} Наоколо и остале зграде и стаје: пив |
има, уозбиљио се, суче брке и ослушкује меденицу.</p> <p>Витор искриви главу, почеша се иза уха |
а председника!</p> <p>Председник лупи у меденицу и пандур уђе.</p> <p>— Шта је то тамо?</p> <p> |
ао моју децу.</p> <p>Председник удари у меденицу:</p> <p>— Води овога човека код пријавника.</p |
чистом куповном марамом, па кува кафу, меди и пени ракију, наслужује у шоље и чаше, те деца но |
е, што ће Тодосије кресати неко дрво на међи, да не захлађује Виторову њиву и не смета усевима. |
одрасту, кроз годину две, пресадити по међи и подићи трајну ограду без врљике и коца.</p> <p>П |
жу чиновници, практиканти и пандури.{S} Међу њих се умешало неколико варошана: запиткују их што |
еним подвезама, изгледао као бела врана међу осталим сељацима.{S} То је чича Витора боло у очи |
други Симо из Мораве, и истрајаћу овде међу овим безјацима, па ће доћи време те ће се горко ка |
амо свога посла и није разбирала шта је међу људима.{S} Људи као људи, пољуте се, поџевељају се |
но, одмах видиш ко је старији и како је међу њима.{S} Он увек пропушта баба напред и иде скромн |
и задовољити, нек се све изглади што је међу њима.</p> <p>То је било пред вече.{S} Опазо је да |
о покојног родитеља...{S} И, нек остане међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св |
ило?</p> <p>— Молим те, само нек остане међу нама.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да ико испира |
..{S} И молим те, Виторе, нек то остане међу нама... стар сам човек: не могу се рвати и бочити |
ини што може.{S} Молим те нек то остане међу нама.</p> <p>Витор занеме.{S} Нешто га притиште оз |
је празник он иде у њу спокојно, седне међу људе, па с ким хоће он попије по неку, поручи и ча |
ји и касацији.{S} Он оде тамо, па седне међу њих и присуствује кад расматрају дела која он заст |
јевтино, па се поносно тиме и хвалио се међу пријатељима својом вештином: како је умео склонити |
љу, познати за пола динара! — утисну се међу њих један подбуо човек, пуне, седе браде.</p> <p>Ч |
ао да не даде никаква знака несугласице међу њима, или да би се видело да он рукује имаовином б |
ароши, што не иде кући на своје имање и међу своју децу, а он на то и не одговара.{S} Ујогуни с |
енији, ретко кад да је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S} |
вако!</p> <p>Рашчеврљи му вилице, метну међу њих облицу, отпаса се и привеза дрво с обе стране |
ешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ватру међу вас...{S} Него велим: хоћу све да испричам моме на |
јући да се с ким види и састане.</p> <p>Међу тим сутрадан му освану још црњи дан.{S} Неиспаван, |
како је лепо време, како је била топла Међудневница те су кукурузи узрели као кост, како је, н |
Варагића било комишање једне вечери уз Међудневницу.{S} У врх њиве сабрана рпа кукуруза, за ст |
мао још с јесени те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање, он је поора и п |
ије у подруму?</p> <p>— Два пуна бурета меке и из трећег трошимо.{S} А љуте оно буре у ћошку.</ |
сухо.</p> <p>Она крочи боса, полако, по мекој трави и приђе му.{S} Јабука отпустила гране, он с |
еви, он је ту у Јошевини: прима жито те меље, узима ујам, причувљава стоку, зими јој полаже док |
и на вашару?“ и пружају прст на њега, а мене стид, — кумови смо...{S} Ја то нећу нигде признати |
>— Како за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она није за господу него за сељаке.{S |
еље и хоћу да ми будете пријатељи, а за мене се не брините.{S} И не тражим ништа од вас него <p |
<p>Он маше главом:</p> <p>— Лако је за мене...{S} Лако ћемо...</p> <p>— Седи, бабо, што ти је, |
И за тебе и за њега.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта ја коме чиним?</p> <p>— Е, хе... — ма |
круњач, све као у Сима из Мораве.{S} На мене су се угледали први људи у селу и почели то исто н |
у њега, он мисли: „Што се онај смеје на мене, он ме нешто исмејава"; и у стању је да о томе раз |
ради <pb n="93" /> Тодосије који се на мене угледао и колики приход вуче с те стране.{S} На ње |
/p> <p>— Молим, да се све то пренесе на мене.</p> <p>Они га запиткују шта то би, што се тако по |
се мало уратлучи и да пренесе терет на мене, стара човека.{S} Ето то је, није ништа друго, — с |
и јес’ тако, али он и не тражи бољег од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Како је оно онолико пријат |
д пије сам... и чудо ми је што крије од мене: нашла сам једно чутурче у кревету, у слами, у њем |
у дозволити да ми се подсмевају гори од мене...{S} Ја не дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли |
м...</p> <p>— Немаш ти шта да кријеш од мене.{S} Ти имаш да се преда мном исповедиш, као пред р |
ад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за рукав и не пушта.</p> <p> |
>Ђурица ужагри очима.</p> <p>— Е, ко ће мене дати на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и учи с |
мрећемо, а та ће пустолина остати и без мене и без тебе...{S} Чије није било, чије бити неће... |
<p>— И суд му је дао старјешство.... и мене одгурнуо од имања као распикућу... и то се чуло св |
ње кретно и некретно, да на њему ради и мене издржава и почитује ме као старијег, и да ме Видос |
:</p> <p>— Шта вам је...{S} Остав’те ви мене...{S} Носим дрва газда-Милики... даће ми човек гро |
ла!</p> <p>— Шта ћеш то?{S} Оставите ви мене... ја... јеси ли чуо ти! — виче Видосав.</p> <p>— |
че она и седе до њега.</p> <p>— Не мрзи мене то, него ме мрзи што се церекате као дечурлија, и |
штво.</p> <p>— А, правије би било да ти мене питаш: шта ја тражим по туђем имању.{S} Је ли, мла |
тобом!{S} Шта, не звани!{S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на Светог Аранђела, или |
глас:</p> <p>— Молим ја тебе, пусти ти мене код господина председника!</p> <p>Председник лупи |
ивице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он тера ветар к |
све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</p> <pb n="148" /> <p>Али, што је било, било, ман |
n="181" /> <p>— Богме како знате... што мене питате?</p> <p>— Како то говориш тако?{S} Тебе, ја |
, само нек остане међу нама.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да ико испира уста са мном.{S} Да са |
зао: „Ти, синко, Видосаве, да почитујеш мене као родитеља и свог старијег и да прикодиш на моме |
идосаву:</p> <p>— Ево ти ово, синко.{S} Мени не треба.</p> <p>Он стоји пред њим као војник.</p> |
јем како ти, мало час, нешто попеваш, а мени мило, мило, ваздан би’ те слушала.{S} Што, болан, |
у и прекрсте се као код светиње...{S} А мени се смеју што сам казао да ћу посејати ону голет на |
упиљи очи у њега.</p> <p>— Знаш, прича мени мој Миле...{S} Ја нисам био тамо; не идем на саста |
а је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и теби...{S} Сигурно те жалим... родила м |
ше видео онде! ..</p> <p>„Или се окрене мени:</p> <p>— Видосаве!</p> <p>— Извол’те, газда!</p> |
хукну:</p> <p>— Боже дај здравље теби и мени, Виторе, до суђена сата.{S} Па шта ћемо!..</p> <p> |
е земљу...{S} И све крију што раде, али мени то доставише пријатељи и ја дођох овде, суду...</p |
о.{S} Твој син Ђурица.“</p> <p>— И вели мени Ђурица: „Опрости мајка, ја морам да идем у Краљево |
љи:</p> <p>— Зато ћемо лако.{S} Реци ти мени ово: јеси ли ти уверен да радиш добро?</p> <p>— Мо |
оварају, да измишљају најгадније лажи о мени?</p> <p>Тодосије поћута, па му се забечи у очи:</p |
али која вајда кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да ме не може очима гле |
е те ће се горко кајати, што су овако о мени мислили...{S} Морам ићи напред!{S} Морам, морам!“< |
ега, он мисли: „Шта ли то разговарају о мени, то је нешта неповољно“.{S} Насмеје ли се ко у њег |
/> <p>— Није, него ти се ражали као ово мени... — рече и задркта јој доња усница.</p> <p>Он се |
е и презам од свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме погледити.{S} А овако, трапам ли |
војник.</p> <p>— Шта ће ми, бабо?{S} То мени не треба.</p> <p>— Треба ти но како.</p> <p>— Моли |
ћемо ово спасти.{S} Али откуд да се то мени деси!{S} Дај ону облицу дрвета!{S} Тако!{S} Сад ће |
ене...{S} Ја не дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери? .</p> <p>Она црвени, чепа, п |
и.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако је, брате!</p> <p>— А не да се скуп |
роји старац у себи и мрдају му уснице и мења се у лицу.</p> <p>Један старији човек у цокулама и |
на у његовој кући, то му је као да веру мења.{S} Па још кад му се неко прислони уз уво и стане |
при врху, а Видосав служи пиће, помаже мењати судове трчкара из куће у кућу, добацује које ком |
о Тодосије држи да и у раду треба имати мере, треба радити онолико колико је човеку потребно за |
десети пут, извади врањ, спушта шипку, мери докле је ухватила ракија, чука у бурад, загледа их |
По неки пут загледа се у ме и нешто ме мери:</p> <p>— Што си се осмољио тако?</p> <p>— Како, г |
ом.{S} А зна да није заслужио у толикој мери да може дозволити да га с правом грди и напада...< |
ад се детелиште беше зазеленело у пуној мери и беше у стању да покаже корист од тога посла.</p> |
чи витао под воденицом.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако је врећа од десетак ока, они зачас за |
иш како се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега тиче моја њива и моја ливада?</p> <p |
и грди с њим, да му увреду врати равном мером.{S} А зна да није заслужио у толикој мери да може |
а сто дуката, а свако кљусе стиже им на меру за коњицу...{S} Да ми је одвести ове лудаке да вид |
у да готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У кући наложена велика ва |
шту куће Микачића.{S} Вече пријатно.{S} Месец тек прогрејао и кроз широко грање просипа бледе м |
зију па га намести у собу да ту ради по месец дана.{S} Ту се развије труба сукна, прибави се га |
а могао омрзнути.{S} Попије коју више у месец дана и овесели се, а сутрадан је као девојка: гле |
целе собе.{S} Ујутру је чича поранио те месио чесницу и пуцао из кубуре, а Јовица и Ђурица пуца |
S} Кметови и одборници дођоше и заузеше места по клупама, поскидаше капе и очекују да отпочну р |
к’о жив човек имам... дужан на два три места у чаршији по неки грош и динар.{S} Да то одужиш, |
<p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И направи му места где год те нађе.</p> <p>— Не брини, бабо!</p> <p> |
што ради он, ради паметан свет у другим местима...{S} Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко |
м на Видосава што је значило: није овде место да се о томе говори.</p> <p>У том се помоли на ме |
е.</p> <p>Седите, браћо! — рече и заузе место за столом.</p> <p>Они поседаше и упреше погледе у |
це с ракијом, па врати и стаде на своје место.</p> <p>Он се опет узврпољи, затим подиже обрве в |
па се поврате и опет све дође на своје место.{S} Али, еве јада сад!...{S} Бабо ишао у суд, туж |
, повири на врата и поврати се на своје место:</p> <p>— Бојим се да се не наљутиш.</p> <p>— Нис |
а се проветре, па се наместише на своје место.{S} У сарачани беше крв и лом, и Видосав се дуго |
о као смиље.{S} Све ствари нађоше своје место и у кући се заведе сталан ред.</p> <p>То исто би |
ад не мислиш о своме послу?{S} Није њој место на прагу него у штали о диреку.{S} Да је нисам ви |
кије.{S} Натеже добро, сакри га на исто место и спусти се на кревет!</p> </div> <div type="chap |
шта јутрос.</p> <p>Па опет седе на исто место: метну капу на главу и ослони се на тојагу.</p> < |
а скочише те се здравише и направише му место.{S} Види се у чему је ствар: ово мало друштво хоћ |
и ти да видиш шта се ради?{S} Није њему место на путу него у вајату.{S} Да га нисам више видео |
>— Ако он дође па викне: незваном госту место за вратима, — шали се Мићо.</p> <p>— Ко?{S} Зар м |
pb n="174" /> <p>— Да је други на твоме месту, он би играо од радости!</p> <p>— То је срећа за |
махну руком:</p> <p>— Нека кеса на свом месту.</p> <p>— Молим те, бабо, као родитеља...</p> <p> |
реду.{S} Свака ствар мора бити на свом месту и све се мора вршити на време у његовој кући.</p> |
како си научио.{S} Ако си човек на свом месту, биће времена кад ће те ти исти људи хвалити више |
оштени људи.{S} Ти си био човек на свом месту, радио си посао како си умео.{S} А он, лудак, ниј |
њих имало више забаве но игда на другом месту.</p> <p>— Ви ћете чувати воденицу, док ја видим п |
као родитеља, чини ми почаст на сваком месту, даје ми старешинство у свакој прилици, пита ме з |
евтиније него у Маринчића.{S} На једном месту цени по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, |
те и удаљи се.{S} А они осташе на истом месту да продуже како су започели.</p> <p>У неко доба н |
<p>Видосава обли румен и стаде чепати у месту.{S} Не умеде рећи ни речи, већ само приђе и пољуб |
готовом водом проплаче који суд и маже метлом преко куће И тако се ослободила и заузела чисто |
разлупају се дванаест јаја...{S} Даље, метне се по киле шећера, фртаљ киле грожђа, по фртаља с |
сам ја озуђурио толико да немам пару да метнем на крст у цркву и који грош да попијем у друштву |
ћемо овако!</p> <p>Рашчеврљи му вилице, метну међу њих облицу, отпаса се и привеза дрво с обе с |
аза му те искупи оне књижице и таблицу, метну под мишку и одведе га учитељу.{S} Школа је близу |
рос.</p> <p>Па опет седе на исто место: метну капу на главу и ослони се на тојагу.</p> <p>Њојзи |
ју на земљу и скрсте ноге и оно што има метну преда се на покровац или зобницу!{S} Тако им је с |
шећера, стакленце ракије с чашицом, па метну на сто, пред њега.</p> <p>— Извол’те, бабо!</p> < |
унапред, ка јагодицама, намаче шубару и метну мало босиљка у џеп.</p> <p>Видосав му приђе, скид |
кући крај прочевља...{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг, а др |
ој кући крај огњишта.{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг и изв |
е да кажем нешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ватру међу вас...{S} Него велим: хоћу све да испр |
. — Друго је „комис-прот“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе, а никако смокве и шљиве.{S} Разуме |
већ имам ’нако посла.</p> <p>— Није ово механа да тумараш по њој кад хоћеш.{S} Овде се води ред |
ваздан и опет би га чашћавао код сваке механе...</p> <p>— Истина је, бабо...{S} И у нас понеки |
им клупама.{S} Ако га истерају из једне механе, иде у другу.</p> <p>Знали су га у вароши и мога |
хватили коло.</p> <p>У сниској и тесној механи поседали за оно неколико столова људи са својом |
!{S} Овамо!{S} Овамо, бре!</p> <p>Сви у механи погледаше: неко у Тодосија, неко у Видосава.{S} |
кесу.{S} У радан дан не да се видети у механи, а кад је празник он иде у њу спокојно, седне ме |
је једног дана <pb n="104" /> причао у механи, а сељаци се подгуркивали и смејали...{S} Набави |
томе говори.</p> <p>У том се помоли на механска врата Тодосије Дмитрић.{S} Он је био у својој |
Што заради поједе и попије.{S} Спава на механским клупама.{S} Ако га истерају из једне механе, |
општи једну новост.{S} Он цепаше дрва у механској авлији газда-Јованике.{S} Кад је угледа, он, |
еде коња.</p> <p>За час га приведе пред механу, трљка га, намешта му узду, колан, шиљте и непре |
и незнања из своје околине, одведе га у механу у коју је одсео, и ту, на тенани, оприча како је |
си у торби чутуру и заструг, већ седа у механу па поручи јела и пића, а у дућанима набави свега |
Кад се причестише, Видосав их одведе у механу те се огрејаше, па им принесе у чаши вина те сви |
и оста подуже, а старији се склонише у механу и почеше се припремати за повратак.</p> <p>За чи |
а празна, а неће да уђе ни у дућан ни у механу. '</p> <p>— Здраво свани, Видосаве!</p> <p>Он ст |
pb n="117" /> <p>— Јефтино.{S} Хајдмо у механу!</p> <p>— Пишем по што хоћеш.{S} Хајде, чича!</p |
ре?</p> <p>— Ево ме.</p> <p>— Хајдемо у механу.</p> <p>— Имам посла. </p> <p>— Каква посла?</p> |
ди И пријатељима што су се ту десили, а механџија, чорљав и прљав сељак, запрегнут некаквом крп |
икоме ништа.{S} Распита и у вароши, код механџије и дућанџија.</p> <p>Чича Радојица трља руке з |
ким речима.“</p> <p>Тако га упозна и са механџијом код кога свраћа и веже кљусе, и са занатлија |
се одрешио језик, те слободније говори, меша се у разговоре и живље долива чаше.</p> <p>Док ће |
ио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У кући наложен |
повири из куће, а за њом се надвирише и мешаје.</p> <p>— То је бабо!</p> <p>— С неким говори!</ |
Док није навикао стоку на њу, он ју је мешао са обичним сеном и тако измешану давао те му се н |
дигло ноге у вис, а друго се надуло као мешина и узнемирило се.</p> <p>— Шта је то? — запрепаст |
/> <p>— Чим шта чујемо за кога од нас, ми потрчи да продобујемо по селу.{S} Одмах сусрећемо љу |
Кад угледамо непознатог човека у селу, ми издражимо очи на њега и пратимо му сваки корак: ко ј |
>— Да чује бабо!</p> <p>— Нека чује!{S} Ми смо добри пријатељи!</p> <p>— Други пут, на празнику |
пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о томе говорили, деца су се, да речемо, заре |
причам?{S} Ви сте млађи па причајте.{S} Ми смо се испричали.</p> <p>— Ама причај-де оно.</p> <p |
тора.</p> <p>— Где си ти, пријатељу?{S} Ми пописмо по неку...{S} Деде, наздрави, пријатељу, — д |
<p>— Није било никакве штете!</p> <p>— Ми ручали сами! ...</p> <p>— Приставили сланине и бунгу |
ао је и то.</p> <p>— Паметно ради.{S} А ми знамо да је он то научио од Видосава.</p> <p>Ђурица |
.</p> <p>Ђурица се узврпољи.</p> <p>— А ми сви знамо ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па про |
:</p> <p>— Оканите се, људи... не треба ми ваше познанство!..</p> <p>Они се уклонише, а сколише |
у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>Он остави посао, тарну угарке и наслони глав |
>Сељаци сви у глас:</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и те нес |
> <p>— Тако, брате.</p> <p>— Није, Бога ми, нема ту претварања.</p> <p>— Јок, вала, него ја... |
ако пређу и остали.</p> <p>— Море, Бога ми, право кажеш, Тодосије...</p> <p>— Шта кажем?</p> <p |
>— Је л’-де, баба?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича Витор се смејури и само чујеш: хм... |
ест чиста и мирна?</p> <p>— Јесте, Бога ми! — рече Видосав пуним устима и таквим нагласком као |
га...{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>Па махне руком и нанишани на десну страну:</ |
</p> <p>— До тебе кривице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} |
на каквом састанку.</p> <p>— Јок, Бога ми!</p> <p>— То нисам ни помислио!</p> <p>— Ни ја, вала |
и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Бога ми!</p> </div> <pb n="20" /> <div type="chapter" xml:id |
авде.</p> <p>— Е?</p> <p>— Не бих, Бога ми.</p> <p>— Што, Руменија?</p> <p>— Зар радили и мучил |
/p> <p>— Право велиш, Руменија!{S} Бога ми, право велиш!{S} Видиш ти!{S} Кажем ја!{S} Право вел |
чи сам.{S} Ако си сиромах то...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео сре |
оч’ју ми!</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Бога ми!</p> <p>— Ниси!</p> <p>— Јесам, младости ми!</p> <p> |
тао и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, баш ћемо њега!{S} Видиш ти!..{S} Кажем ја!..{S} Што |
вориш то! — ћутка га она.</p> <p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и |
има једва да увате отаву.</p> <p>— Бога ми јес’!</p> <p>— Па кажу: то је село мимо остала села! |
>— Шта говориш, Видосаве?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— И казао суду: мој посинак почео проп |
ка...</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— Шта ће му волови и плуг?</p> <p>— Не |
ш, море!{S} Нећу ја милости од тебе, да ми га ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети! — |
зузели се рђави људи, мој господине, да ми растуре кућу.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Тако.{S} Он |
господине, једва чекају да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је су |
бичаје у мојој кући и на моме имању, да ми црвени образ под старост...</p> <p>И ту поче ређати |
та им ја сметам, шта сам им на путу, да ми <pb n="105" /> се подсмевају за леђима?{S} Зар они з |
да су двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе посејем свуда око мог имања, па, да Бо |
усе стиже им на меру за коњицу...{S} Да ми је одвести ове лудаке да виде како газда Симо подиже |
ади нека ради, ако неће нека иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су моја |
ислите и немојте ту да ми лисичите и да ми се претварате.</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Так |
, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката прида...“</p> <p>Чича-Витору |
им те, — брани се Видосав. — Знаш ли да ми се не мили живети...{S} Дошло ми је да кидишем на се |
ди на моме имању и не могу дозволити да ми се подсмевају гори од мене...{S} Ја не дам то док им |
ђем да се видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси вешт.</p> <p>— Право велиш: чини ми се... нисмо |
шта не тражим, сем <pb n="168" /> то да ми опростите што ово чиним без ваше дозволе.{S} У здрав |
>— Знам вас шта мислите и немојте ту да ми лисичите и да ми се претварате.</p> <p>— Како, Тодос |
>— Ја вас рачунам у пријатеље и хоћу да ми будете пријатељи, а за мене се не брините.{S} И не т |
и теби...{S} Сигурно те жалим... родила ми те мајка!{S} Здрав си!{S} Здрави будите сви, добри п |
} Шта је било ако сам казао...{S} Чудна ми чуда што сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми најв |
ни до чега сад.</p> <p>— Што?{S} Чудна ми, чуда...</p> <p>Поседаше под трем пред пивницом.{S} |
код оваке штете и бруке!</p> <p>— Чудна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за |
де:</p> <p>— Не заборави на чему си, па ми реци: имам ли ти што дужан?{S} Да се није задужио ко |
те Бог!{S} Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми се ти извлачиш?</p> <p>— Пио сам!</p> <p>— Здрав буд |
во сван’о, Виторе.</p> <p>— Здраво, шта ми ти радиш, Антоније?{S} Откуд ти ’вако сабајле?{S} Хо |
ко, па се замисли и пита сам себе: „Шта ми је крив тај Видосав?{S} Поштује ме као родитеља, чин |
нека се он смири...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан и радник.{S} Ономад је осекао троје виле |
смрти сарани и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не сме ништа пропастити ве |
</p> <p>— Хе, хе, привиђа.{S} Јест, сад ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ј |
почели то исто набављати...{S} Не даде ми да уредим детелиште и да сејем кукуруз „американ“ на |
премим стајаће руво, па се обуче и даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да то што пише теби, |
а, чини ми почаст на сваком месту, даје ми старешинство у свакој прилици, пита ме за сваку ситн |
молим те.</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Није ми ни до чега сад.</p> <p>— Што?{S} Чудна ми, чуда...</ |
Хајде, де, да прообичајимо...{S} А није ми до тога.</p> <p>Умочи шећер у воду па поче сркутати |
е осрамотиш!</p> <p>— Хоћу, бабо, науке ми!</p> <p>Мало доцније наручио је код сарача две чантр |
S} Па шта ћемо!..</p> <p>— Знаш, говоре ми људи непрестано за онога Вилотија.{S} Јуче ме засрет |
вирујеш?</p> <pb n="144" /> <p>Нисмо се ми од јуче сазнали.{S} Што си неповерљив тако?</p> <p>— |
д њим...{S} Но, оставимо то, хајдемо-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видоса |
о.</p> <p>— Добро, добро, напричали сте ми све! — рече и седе на рудину испод јаза, а они до ње |
п.</p> <p>— Добрим, увек... и добро сте ми дошли!{S} Седите!{S} Видосаве, дијете, стараш ли се |
ји пред њим као војник.</p> <p>— Шта ће ми, бабо?{S} То мени не треба.</p> <p>— Треба ти но как |
е...{S} Носим дрва газда-Милики... даће ми човек грош...</p> <p>А Ђурица му вели:</p> <pb n="17 |
е и гледа у њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза да му спремим стајаће руво, па се обуче и даде |
е болест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд да се то мени деси!{S} |
Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се једном и ми разговоримо као људи! — вели чича с врата.</p> <p>Он |
лиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на врата.</p> <p>— Јесте ли |
оме причати.{S} Да чује бабо, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— А што је љут?</ |
кад ти дођем на Светог Аранђела, или би ми уклепао сикиру <pb n="61" /> у руке..?{S} И ако Бог |
<p>— Ко здрав с дружином!</p> <p>— Сви ми с дружином! — гракнуше људи.</p> <p>Усташе сви те чи |
му у очи:</p> <p>— Молим те, бабо, кажи ми шта ти је...{S} Нас свађају душмани.</p> <p>— Душман |
{S} Ти ме боље познајеш но ико.{S} Кажи ми отворено, у очи, ако сам на рђавом путу.{S} Ти боље |
ме, Тодосије, молим те!..</p> <p>— Кажи ми: је ли истина да си ти под мојим туторством?</p> <p> |
погледа и у њега и у под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ово што се ради за ове две три г |
досав?{S} Поштује ме као родитеља, чини ми почаст на сваком месту, даје ми старешинство у свако |
его... чини ти се...</p> <p>— Шта, чини ми се?{S} Шта детињиш!{S} Дођи себи ти, море...{S} Погл |
и ниси вешт.</p> <p>— Право велиш: чини ми се... нисмо се до сад виђали.</p> <p>— Нисмо никада. |
што сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми највећи пријатељ у селу... и... је ли оно поштено ко |
а, но баш до тебе.</p> <p>— Па добро си ми дошао.</p> <p>— Даће Бог добро! — рече Антоније, па |
p> <p>— Ко то каже, бабо?</p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш нове обичаје у мојој кући и на мом |
/p> <p>— Ниси!</p> <p>— Јесам, младости ми!</p> <p>— Где си га израдила?</p> <p>— Код оваца.</p |
, него... тек... онако...</p> <p>— Реци ми: јеси ли ти крив што је он онако порадио с тобом?</p |
</p> <p>— Разумем, бабо!</p> <p>— Чувај ми пријатеље, немој да их вређаш.{S} А за друго, здрављ |
евет.</p> <pb n="126" /> <p>— Ружо, дај ми воде!</p> <p>Она отрча на извор.{S} Он се подиже пол |
ш!{S} Дођи себи ти, море...{S} Погледај ми у очи! — продрмуса га за раме.</p> <p>Он развуче усн |
па да ти накнадим.{S} Ћути и не сметај ми.. " .</p> <p>— Ја му то не могу рећи.{S} Немам то ср |
гове стране...</p> <p>— Како?{S} Причај ми, Видосаве!</p> <p>Поћута, поћута, па поче:</p> <p>— |
м.{S} Поћута па се трже:</p> <p>— Полиј ми, дијете! — рече, па устаде, прислони тојагу, скиде к |
не може даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је сто грехота! ..{S} Не’ш, синко! ..“ — броји стара |
там!</p> <p>— Чик загради!</p> <p>— Чик ми стани на пут!</p> <p>И онда настаје врева.{S} Тодоси |
е можеш заклети" ...{S} Божја воља, кум ми не треба поодавно, али ја га призивам и стимам: и о |
— Чудно ми његово имање!</p> <p>— Чудан ми и он човек и домаћин!</p> <p>— Море, глајте посла, ш |
p> <p>— Тако како си почео.</p> <p>— Он ми смета.</p> <p>— Нека ти смета!</p> <p>— Он ме грди.< |
} Лако је сести за готову совру као ово ми овде, код овог нашег домаћина — и пљесну чичу по леђ |
му не ваља...{S} Сад пије сам... и чудо ми је што крије од мене: нашла сам једно чутурче у крев |
пељ...{S} Чес’ и поштовање свакоме; ако ми треба власт, ја јој одем светла образа и велим: „Гос |
за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и ка |
> <p>— Што ли то?</p> <p>— Не знаш како ми је....{S} Дођу ми неке чудновате мисли, к’о да...{S} |
, право да ти кажем, Руменија... некако ми се, и иначе, тешко наканити да то учиним.</p> <p>— Ш |
<p>— Дела мало и ти провичи....{S} Мало ми је било овамо.</p> <p>Онај се осмехну:</p> <p>— Вели |
којни кум Антоније, био је човек и било ми је слатко пољубити га у руку као покојног родитеља.. |
ти шта ја читам из књиге?</p> <p>— Мило ми да знам.</p> <p>— То није твој посао.{S} Твој је пос |
ли да ми се не мили живети...{S} Дошло ми је да кидишем на себе!</p> <pb n="101" /> <p>— Опет |
и, а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели у брлогу, овде у овој кући...</p> <p>Па одмах |
{S} Тодосије продужи:</p> <p>— Таки смо ми, сељаци, увек.{S} Волимо да проносимо рђаву реч но д |
еља, <pb n="15" /> Видосаве.{S} Док смо ми живи, поучићемо те као своје дете, упознаћемо те с н |
као дечурлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p>Она се загвирила у чарапни почетак |
ика човека у нашем селу.</p> <p>— Чудно ми његово имање!</p> <p>— Чудан ми и он човек и домаћин |
ну, већ притисли на рад.</p> <p>— Добро ми дошао, Тодосије!{S} Видиш ти њега, па се и не јавља! |
на врата а они на ноге.</p> <p>— Добро ми дошли!</p> <p>— Честит свети!{S} Боље тебе нашли! — |
е њиве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао, нови коншија! — и залеће се те се пољубише.</ |
лим те!</p> <p>— Молим и ја тебе!{S} То ми не смеш одрећи!</p> <p>— Да чује бабо!</p> <p>— Нека |
и помислио!</p> <p>— Ни ја, вала.{S} То ми није ни накрај памети!</p> <p>Тодосије продужује:</p |
и побратими и она голадија синоћна, што ми поједе два најбоља брава и шћаше кућу растурити од х |
то све тако као што ти кажеш, онда што ми ниси раније казао, па џаба ти то старјешство.{S} Ево |
х, море!</p> <p>— Не чујем ја ништа што ми ти велиш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, бићемо и помре |
није сам пристао и уступио му...{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећете љу |
/p> <p>— Не знаш како ми је....{S} Дођу ми неке чудновате мисли, к’о да...{S} А, право да ти ка |
ва се Видосав.</p> <p>— Ја, тата, оч’ју ми!</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Бога ми!</p> <p>— Ниси!</p> |
не било овде речено...</p> <p>— Кад су ми се надула јунад?</p> <p>— Јес’!</p> <p>— Што ти жали |
бављати са мојим малишанима..{S} Где су ми они све јутро? — скочи старац за радошћу дома свога. |
да ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не сме ниш |
умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удариш..“</p> <p>— А он?</p> <p>— Узел |
јем од пре тридесет година.{S} И ти ћеш ми за то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те познати за |
е застидеше:{S} Мићо се промени у лицу, Мијат обори поглед преда се.</p> <p>— Јеси ли се надао |
љује и корача полако, погнуте главе.{S} Мијат му нешто прича и доказује.{S} Кад би да ступе у д |
застадоше мало, протурише још неку, па Мијат тресну руком:</p> <p>— У здрављу, побратиме!</p> |
ег стања, ваљани и дружевни.{S} Филип и Мијат побратимили су се из ране младости и нераздвојени |
измаче и оде у оџаклију.</p> <p>Филип и Мијат почеше разговор о Видосаву и стадоше га хвалити:< |
анас нешто, као мимо остале дане — вели Мијат.</p> <p>— Ништа... чес’ и поштовање...{S} Извол’т |
Филип, настарији по годинама, побратим Мијат с десне стране, а Мићо с леве.</p> <p>Ружица их п |
лише се с њиве Видосав и његов побратим Мијат.{S} Видосав пригрнуо гуњче, ухватио мале рогуље з |
поћута, па поче:</p> <p>— Каже побратим Мијат све како је било: бабо одранио јутрос у суд... и |
<p>Синоћ га је болела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у чаршији, он клону.{S} Напустио |
ући имао своје госте:{S} Филипа Перића, Мијата Симића и Мића Савића, сељаке из истог села.</p> |
ободом, на ногама траље.{S} Звали су га Микача.</p> <p>Мало с ким да проговори реч.{S} Нити ког |
/p> <p>— Јес’, онога Видосава!</p> <p>— Микачин!</p> <p>— Виторов унук.</p> <p>За час разјасниш |
>Чиј си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Микачић!</p> <p>— Јест, тако се презивам.</p> <p>— Шта |
џбу из основне школе.{S} Зове се Ђурица Микачић из села Врљуга...“</p> <pb n="172" /> <p>Још ка |
и вели:</p> <pb n="147" /> <p>— Видосав Микачић не дугује ништа ни за себе ни за имање.{S} И за |
<p>Настаде радно доба...</p> <p>Видосав Микачић има сад да покаже шта зна и какав је на раду.{S |
м суду и саслушам се: овај човек, Витор Микачић из села Врљуга, хоће да изда тапију Јанку Марко |
рукчије ни бити.{S} На пример:{S} Витор Микачић навикао је да продаје пшеницу уз Часне Посте.{S |
да то баш њему прода.{S} Од тада Витор Микачић не може прозборити неколико речи а да не помене |
там шта све овде пише... „Које ја Витор Микачић из села Врљуга признајем пред влашћу и законом |
све то искупио је, којекад, чича Витор Микачић.{S} На пример, иде он путем и на путу угледа бр |
цркве искуца осам часова, кад се Витор Микачић испе уз степенице зграде окружног суда.{S} У пр |
ивању и њиме се поноси.{S} Тако и Витор Микачић има своју „Јошевину" коју воли толико колико и |
у стању да учини нероткиња, нити Витор Микачић шта је чинила његова Руменија да јој Бог да јед |
ију Јанку Марковићу.{S} То је тај Витор Микачић, ја га лично познајем од пре тридесет година.{S |
та ће рећи.</p> <p>— Ово је текао Витор Микачић, а није село!{S} Не’ш, синко, куд си наумно! .. |
/p> <p>Тако једног зимњег вечера (Витор Микачић упамтио је то вече) седели су у старој кући кра |
"SRP19030_C2"> <head>II</head> <p>Витор Микачић, човек од педесет и неколико година, изгледао ј |
"SRP19030_C4"> <head>IV</head> <p>Витор Микачић опазио је да му је посинак достојан да га очинс |
бабо лукаво и шара очима.</p> <p>Витор Микачић није ни волео ни мрзио комшију Тодосија.{S} Он |
ов ред, који уводи умешна рука Видосава Микачића...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
ти од рада који је препочео од Видосава Микачића, кад је на своме имању посејао детелину и напр |
му да се подударају са погледима Витора Микачића.{S} На пример: обојица су поштени људи, мрзе л |
ad>V</head> <p>Кад пођеш од куће Витора Микачића преко новог вотњака, угледаћеш једну лепу кућу |
p>— Шта се... на прилику... тиче Витора Микачића шта ради рас-пи-ку-ћа Видосав?</p> <p>Затим др |
> <p>Дубок уздах оте се из груди Витора Микачића и даде му се на мисао, те оде далеко, далеко.. |
ead> <p>Подмлади се и окрепи дом Витора Микачића....{S} Видосав поче удешавати кућу и двориште. |
ш: „Да видите нашег комшију чича-Витора Микачића, дошао своме комшији на радост и весеље и дони |
е слегао се читав сабор у дворишту куће Микачића.{S} Вече пријатно.{S} Месец тек прогрејао и кр |
г школовања у ратарници, прилике у кући Микачића остале су исте.</p> <p>Видосав је и даље борав |
доцније много се што шта измени у кући Микачића.</p> <p>Видосав оде у страну сасвим.{S} Напуст |
ри године од дана кад је Видосав примио Микачића имање, много се штошта изменило.</p> <p>Сељаци |
пали у вис и огласи селу: прво весеље у Микачића кући.</p> <p>1903. </p> </div> </body> </text> |
уменији, а Видосав Ђурковић уселио се у Микачића кућу.</p> <p>Сад је Витор дошао из окружног су |
е село и наплести се: да је крв и нож у Микачића кући! .. „Шта му је криво?{S} Нек размисли јес |
> <p>Једног празника беху се ужурбали у Микачића кући.{S} Обрисали двориште, истресли хаљине, н |
руштво хоће да се мало више раскомоти у Микачића кући.</p> <pb n="62" /> <p>— Не можемо тако!{S |
д се срећа осмехнула на њега и позват у Микачића кућу!{S} Он, који је увек био млађи, сад ће од |
:id="SRP19030_C9"> <head>IX</head> <p>У Микачића кући ишло је све како треба.{S} Летина није би |
да му погледа слободно у очи.</p> <p>У Микачића кући ишло је и даље све својим редом...</p> <p |
дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микачића, нико није могао приметити на чича-Витору да с |
јати.</p> <p>И са првим суседом Витором Микачићем он није нигда стао пред суд нити је позвао км |
ко се презивам.</p> <p>— Шта си ти оном Микачићу што је заоравао детелину?</p> <p>Он му исприча |
ласасто класје на њиви...</p> <p>Витору Микачићу необично да доколичи на овакоме дану.{S} Иде и |
не стане на састанак...{S} И тако вели Миле: скупило се доста људи и поседали на састанку и та |
једва дочека Тодосије...{S} И вели мој Миле: „Видосав каже: „Сутра да изведемо кметове те да и |
и у њега.</p> <p>— Знаш, прича мени мој Миле...{S} Ја нисам био тамо; не идем на састанке као и |
ади како си почео, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још првих дана к |
ом.{S} И тада су се љубили и цмакали до миле воље.</p> <p>У то побратимство увлачили су и Тодос |
брани се Видосав. — Знаш ли да ми се не мили живети...{S} Дошло ми је да кидишем на себе!</p> < |
гме право имате, радите док вам се тако мили.</p> <p>— Је л’-де, баба?</p> <p>— Јесте, Бога ми! |
ваним, умрљаним и нацепљеним листовима, милије су му биле, но <pb n="162" /> икакве друге у нај |
га.</p> <p>Учини му се да су му сад још милији и <pb n="123" /> да би их турио у недра.{S} Маши |
Остав’те ви мене...{S} Носим дрва газда-Милики... даће ми човек грош...</p> <p>А Ђурица му вели |
<pb n="34" /> <p>Сад се старцу још више милило да ту станује, јер Видосављева деца:{S} Ђурица и |
Тодосијев рад.</p> <p>Ђурицу обузе нека милина, узврпољи се па седе.</p> <p>— Гледам ону ограду |
, мало час, нешто попеваш, а мени мило, мило, ваздан би’ те слушала.{S} Што, болан, нећеш још ј |
ш знати шта ја читам из књиге?</p> <p>— Мило ми да знам.</p> <p>— То није твој посао.{S} Твој ј |
ма који му каткад штошта раде.{S} Свима мило, сви се осмешкују, сви чашћавају и хвале обојицу у |
жељан девојака.</l> <l>Не кари се, моје мило драго,</l> <l>Ево воде, ево девојака!...“</l> </qu |
ако ти, мало час, нешто попеваш, а мени мило, мило, ваздан би’ те слушала.{S} Што, болан, нећеш |
како јој се жеља испунила, како би јој мило било!</p> <pb n="8" /> <p>Извади онај табак иза ко |
а.{S} Ујогуни се па ћути, па псовао га, миловао га, тукао га.{S} После навикоше тако, и нико га |
и: иде онај чика па вели Јани: „Где си, милодуне мој!{S} Што не сврнеш мало до ноје трле?“ А он |
:</p> <p>— Ама, чујеш, море!{S} Нећу ја милости од тебе, да ми га ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, |
је Краљевић Марко био велики јунак, па Милош Обилић, Бошко Југовић...</p> <p>— То је оно што с |
p> <p>— Неће, ја како!{S} Кажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} И молим |
је доћи на готово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи |
иси така, ти си добра татина девојка! — милује је он по образу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и мам |
агне му на души.</p> <p>Све као што Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је превасходио...{S} |
овала...{S} Сад да испунимо оно што Бог милује.{S} Ако сте при речи, нек приђе девојка и узме о |
баба и трче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели им кришку лубенице на два дела, крпи им ха |
т...</p> <p>Чича Витор једва се прогура мимо њих и приђе пред улаз у заседање.{S} На вратима ст |
има до пола очију.{S} Затим баци поглед мимо њега у страну.</p> <p>— Да разговарамо озбиљно, ка |
адиш мимо свет?</p> <p>— А зар ово није мимо свет? — показује на детелину.</p> <p>— Није.{S} То |
му, као да га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Витор предузе старешинство он све |
и је, Виторе?...{S} Ти данас нешто, као мимо остале дане — вели Мијат.</p> <p>— Ништа... чес’ и |
а ми јес’!</p> <p>— Па кажу: то је село мимо остала села!</p> <p>—- Посилили од богаства!</p> < |
— Кажем ја теби, куд ће он успети нешто мимо свет!</p> <p>— Жали Боже овог труда!</p> <p>— Зар, |
сла.</p> <p>— Бог с тобом, шта то радиш мимо свет?</p> <p>— А зар ово није мимо свет? — показуј |
>— Палим, не бој се; није ме та добрина мимоишла.</p> <p>— И ја горим паре пред очима.{S} Деде |
сиљком...</p> <p>У другу собу наместише миндерлук, поређаше сељачке сандуке, у којима су биле < |
све параграфе.{S} Нудили су га да буде министар, али он неће; воли да служи своме народу него |
ml:id="SRP19030_C10"> <head>X</head> <p>Минуше трапави дани...{S} Пуче снег и лед, сијну пролећ |
ки њихов пријатељ из суседства, некакав миран и скроман сиромашак у половном оделу; па младожењ |
земљу и ту чита и размишља.{S} Тада је миран, не сметају му Сојка и Јовица, који се смеју кад |
ељаде што уста има језик нема: скромна, мирна и послушна...{S} И он и она били су млађи у кући |
а хоћеш више?{S} Теби је савест чиста и мирна, ти њој одговараш и ником више...{S} Напред!</p> |
<p>— Молим те: је ли ти савест чиста и мирна?</p> <p>— Јесте, Бога ми! — рече Видосав пуним ус |
и брковима, расхладили се водом па седе мирно и разговарају тихо и одмерено: како је клас једар |
ко врљика и посматрају.</p> <p>— Здраво мирно, Тодосије!</p> <p>— Добро, како ви?</p> <p>— Шта |
и се и услони на мотку.</p> <p>— Здраво мирно, Видосаве!</p> <p>— Здраво, како ти?</p> <p>— Шта |
ећу, брише зној и виче:</p> <p>— Здраво мирно.{S} Где је Витор?</p> <p>— Здраво, како ти?{S} Ни |
ас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни глава заболети, — говори јо |
јој то помене, остави посао, даде се на мисао и хукну:</p> <p>— Боже дај здравље теби и мени, В |
з груди Витора Микачића и даде му се на мисао, те оде далеко, далеко...</p> <p>Боже, да речемо |
застаде и чисто се обрадова што јој та мисао паде у главу.</p> <p>— Право велиш, Руменија!{S} |
цу.</p> <p>Чешће Ружица помисли: шта ли мисле ова деца за свога тату...{S} Размисли се — па јој |
а располаже са својом децом...{S} Хода, мисли, хуче, сећа се успомена зи првих дана њихнога дол |
љуте оно буре у ћошку.</p> <p>Он мисли, мисли.</p> <p>— Јес’, толико. </p> <p>Па оде у подрум, |
д сам ступио у ово село и у ову кућу! — мисли Видосав, па клону.</p> <p>Обузе га нека ватра и д |
{S} Шта то би, са чега то дође дотле? — мисли она и размишља. — Ко је крив?{S} Бабо криви Видос |
S} Вера и Бог, паметнија је од њега!“ — мисли чича Витор и ваздан би хвалио Ружицу.</p> <p>У то |
може за час изменити са овом новом,“ — мисли чича и носи је у сарачану.{S} И тако то стоји год |
ратарници, где учи онај Гружанин...“ — мисли Ђурица, па се пренесе мислима у ту школу, како му |
зе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако двојица на путу |
се замисли и укочи поглед, у страну, па мисли и напослетку уздахне.</p> <p>Кад чита књиге најво |
те да те тешим.{S} Сад опет бринеш: шта мисли о теби!{S} Нек мисли шта хоће, не може ти ништа.< |
оумљења: сад је чуо из бабових уста шта мисли о њему и његову раду.{S} Куд ће и шта ће сад!</p> |
давно околиши око Витора да му каже шта мисли о његову посинку.{S} Једном му се даде прилика, к |
ако ми је....{S} Дођу ми неке чудновате мисли, к’о да...{S} А, право да ти кажем, смрти се не п |
т узвера.</p> <p>Чича Витор га гледа, и мисли: „Што ме мучиш, што не казујеш шта је“ — па опет |
навалила стена на груди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је то толико увредио Видосав?{S} |
д опет бринеш: шта мисли о теби!{S} Нек мисли шта хоће, не може ти ништа.</p> <milestone unit=" |
у његовој близини и погледа у њега, он мисли: „Што се онај смеје на мене, он ме нешто исмејава |
а путу разговарају и гледају у њега, он мисли: „Шта ли то разговарају о мени, то је нешта непов |
а је ко рекао за тебе и његову кућу, он мисли да му се цео свет подсмева... и да пропаде с глав |
хм... хе.... хи..</p> <p>Бог зна шта он мисли!</p> <p>Док су они улепшавали кућу, дотле се чича |
викати, али која вајда кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да ме не може о |
.{S} А љуте оно буре у ћошку.</p> <p>Он мисли, мисли.</p> <p>— Јес’, толико. </p> <p>Па оде у п |
е.{S} Прилегао као зец у жбун и једнако мисли о јутрошњем догађају.{S} Откуд да се та несрећа д |
да није домаћин него раскутњик.{S} Тако мисли и тако ради па макар да би је скупље продао у јес |
манле, подухватио и ишчупао.{S} Он само мисли о себи и своме послу и нигда га не смеће с ума.</ |
ће се горко кајати, што су овако о мени мислили...{S} Морам ићи напред!{S} Морам, морам!“</p> < |
, да посвршавамо неки хитнија посла.{S} Мислим да можемо отпочети рад, јер сте сви дошли.</p> < |
— додаје Видосав.</p> <p>— И после, ја мислим шта ли он хоће с тим што ме навлачи да ја моју њ |
е размећете!{S} То јест, велим у себи и мислим: човек не треба да сили.{S} Бог је стари сајибиј |
жанин...“ — мисли Ђурица, па се пренесе мислима у ту школу, како му је причао ратарац. „Та школ |
му сад изашао пред очи...</p> <p>У тим мислима и узбуђењу пропрати дан, а кући оде пошто се до |
јасније:</p> <p>— Еј, људи, друкчије је мислио Витор.{S} Он је хтео да уведе у кућу радну снагу |
ај да ти кажем...{S} Чича Витор није ни мислио да му да какво старешинство.{S} Знате Витора бољ |
же раменима и оћуткује.</p> <p>— Ја сам мислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и д |
XVI</head> <p>Тодосије Дмитрић није сам мислио да ће имати оволике користи од рада који је преп |
>— Шта, Тодосије?</p> <p>— Знам вас шта мислите и немојте ту да ми лисичите и да ми се претвара |
боље и корисније, без обзира шта ће ко мислити прећи.</p> <p>Ђурица зинуо па хвата сваку реч м |
ије и чука у један колац.</p> <p>— Куда мислиш да сведеш ту ограду? — искриви главу Витор.</p> |
ако заборавио?{S} О чему мислиш, кад не мислиш о своме послу?{S} Није њој место на прагу него у |
... по твоме обичају... да се секираш и мислиш! ... — рече на послетку и оде.</p> <p>Видосав пр |
се осмехну.</p> <p>— Шта се смејеш? ти мислиш ја немам пара?</p> <p>Сељак се опет насмеја, па |
...</p> <p>— Гледај посла, синко.{S} Ти мислиш да сам ја озуђурио толико да немам пару да метне |
досав ћути, а он продужује:</p> <p>— Ти мислиш да си паметнији од целог села?</p> <p>— Ко то ка |
p>— Баш вала, Виторе, ја не знам шта ти мислиш....</p> <p>— Шта, Вићентије?</p> <p>— За оног тв |
сам.</p> <p>— Како заборавио?{S} О чему мислиш, кад не мислиш о своме послу?{S} Није њој место |
осте:{S} Филипа Перића, Мијата Симића и Мића Савића, сељаке из истог села.</p> <p>Сви ови гости |
саве брате, не умем ти касти...“ — вели Мића.{S} Од тада се чешће састају, пуше и разговарају.< |
убе они. </p> <p>Чисто се застидеше:{S} Мићо се промени у лицу, Мијат обори поглед преда се.</p |
инама, побратим Мијат с десне стране, а Мићо с леве.</p> <p>Ружица их послужи како је у реду, п |
се Тодосије.</p> <p>— Тако је! — додаје Мићо.</p> <p>Видосав продужи:</p> <p>— Ја вас рачунам у |
ваном госту место за вратима, — шали се Мићо.</p> <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{S} Ви га још не поз |
че један.</p> <p>— У горњи крај! — рече Мићо.</p> <p>— Ту до Тодосија! — повикаше многи.</p> <p |
и се, разговарати и почастити.</p> <p>С Мићом се упознао кад су били на вежби у војсци. „Не зна |
одвлачи се испод амбара да види да нису миши гдегод прогризли, па затискује, да не буде штете.< |
уче брке и по један стрпа у уста и мрда мишићима и вилицама.</p> <p>— Хвала, домаћине!{S} Да Бо |
стрпа један брк у уста и полагано мрда мишићима на образу, као да нешто жваће.{S} То бива увек |
ка га Видосав пред кућом и ухвати га за мишку.</p> <p>Тодосије му се загледа у очи:</p> <p>— То |
шире, а човек то смотри па га ухвати за мишку.{S} Те ту повуци и потегни, док се нису наравњали |
искупи оне књижице и таблицу, метну под мишку и одведе га учитељу.{S} Школа је близу и моћи ће |
о дознао за бабов суд о људима и његово мишљење о свему.{S} Често у вече, кад је лепо време и д |
} За другим столом погурио се секретар, млад човек, завукао руку у густу косу, одупро се на лак |
аведеније и за оно на Светог Јована.{S} Млад човек, воли друштво, слаб на пићу, па мало више го |
На пијаци, пред црквом, читав сабор.{S} Младе, о јесени доведене, са венцима и у свадбеном руху |
направише се читава гумна по пијаци.{S} Младеж пркоси и снегу и зими и оста подуже, а старији с |
зрно као дукат...</p> <p>У доњем крају младеж: момци и девојке, свака се сагла као да крије за |
ло, мало па обреди све маторије.</p> <p>Младежи није до тога: она ђаволише.</p> <p>— Пази оног |
ало прође па почеше гласови...</p> <p>У Младена Варагића било комишање једне вечери уз Међуднев |
ану у вароши.</p> <p>Тако је и било.{S} Млади ратарац усадио је у душу детињу чежњу за науком и |
заволео их као и Тодосија.{S} То су све млади људи, осредњег стања, ваљани и дружевни.{S} Филип |
зазеленеше се поља, размилеше се овци и млади јагањци.. </p> <p>Настаде радно доба...</p> <p>Ви |
да поче причати и дуљијати каки је овај млади нараштај.</p> <p>Чича Витор га прекиде:</p> <p>— |
ти је изашло последње вријеме, са овим младим нараштајем.{S} Да ти наврнча што ниси ни помисли |
“</p> <p>— Прича ’номад Тодосије — поче младић, — удовица Јана била у воденици, па боса, па се |
аћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треба њега да бир |
овном оделу; па младожења, висок, танак младић, леп и личит, у новим уским чакширама, чошном фе |
Хоћемо ли што да пишемо? — приђе један младић у опанцима.</p> <p>— Тапију, облигацију, жалбу, |
адесет дана дошао је у нашу школу један младић из вашег среза и изјавио жељу да се школује у ра |
н.</p> <pb n="173" /> <p>— То је красан младић!</p> <p>— Најбољи ђак!</p> <p>— Дарован сам од с |
таде вршидба.{S} Он се пење на стог као младић, баца снопље колико треба за један вршај, па сиђ |
шта би?</p> <p>— А шта она вели?</p> <p>Младић се уозбиљи:</p> <p>— Шта вам је?{S} Шта се смеје |
еч да ће Сојка примити обележје од овог младића.</p> <p>Он слеже раменима, чепка и погледа по њ |
арног дана у вароши, на пијаци.{S} Види младића у лепом оделу од <pb n="159" /> плавкастог шајк |
> <p>Наста нема тишина, само се два три младића прокртољише, а девојке сагоше главе још дубље, |
>— Знамо, господине!</p> <p>— Има таких младића!</p> <p>— Треба бирати оне младиће чији родитељ |
аких младића!</p> <p>— Треба бирати оне младиће чији родитељи имају лепо имање, да би могли по |
с пијаца да разговара с овим непознатим младићем.</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> |
гунђори: „Лаже, нисам ја то причао.“ А младићи га пострекавају:</p> <p>— Деде, деде, шта би?</ |
/p> <p>— Као што знате, браћо, траже се младићи који су свршили основну школу, да су доброг вла |
е се ижљубише по обичају.{S} Тодосије и младићи приђоше те се руковаше, па прихватише коње и од |
шта ја тражим по туђем имању.{S} Је ли, младићу? — рече Дамљан.</p> <p>Ђурица склони књигу у џе |
ла!</p> <p>— Е, па добро!{S} У здрављу, младићу.</p> <p>И растадоше се.{S} Дамљан оде Тодосијев |
аго њима! ...</p> <p>— Шта ти ту радиш, младићу? — изненади га једног дана Дамљан Ружић и затеч |
коли и науци, колико се показује у овом младићу, тешко се може наћи и у стотину ђака.{S} Он је |
досав објаснио: да на тим лејама подиже младице за живу ограду, које ће, кад одрасту, кроз годи |
а живом оградом пође му од руке.{S} Оне младице које је подигао Видосав на <pb n="137" /> своји |
ан сам у Бога... није човек од реда.{S} Младо и зелено па се не дружи са поштеним људима него с |
мушко <pb n="40" /> и женско и старо и младо, а у среди наложена велика ватра са две главње и |
</p> <p>Ђурица зинуо па хвата сваку реч младога ратарца, који, пошто оприча све што смета пољоп |
па шануше Видосаву те и он то учини.{S} Младожења пољуби у руку обојицу, па хтеде и Ружицу, али |
ају.{S} Гости гледају једно у друго.{S} Младожења се постидео, кришом баци поглед на девојку, п |
скроман сиромашак у половном оделу; па младожења, висок, танак младић, леп и личит, у новим ус |
оведене, са венцима и у свадбеном руху, младожење у новом оделу и са цветовима на капама, измеш |
пријатељи.{S} Њих петоро: стари Маслаћ, младожењин отац, крупан човек, просед, у широким чакшир |
шубари са чизмама на ногама.{S} За њима младожењина мајка, старија жена, у памуклији и жућкасто |
ачу, са једном младом одбрађеном женом, младожењином рођаком.</p> <p>Сви на добрим коњима, са п |
есет и неколико година, изгледао је још младолик и држећи.{S} На његову високом челу и округлас |
муклији и жућкастом убрадачу, са једном младом одбрађеном женом, младожењином рођаком.</p> <p>С |
Бога ми!</p> <p>— Ниси!</p> <p>— Јесам, младости ми!</p> <p>— Где си га израдила?</p> <p>— Код |
шта ће о њему рећи свет!{S} Таки је од младости.{S} Кад што чује о себи неповољно, њега то јед |
Филип и Мијат побратимили су се из ране младости и нераздвојени другови.{S} Видосав се с обојиц |
де ће ко сести: у врху старији људи, па млађи, па жене, и совра се отеже преко целе куће.{S} Пр |
Срамота ме да палим пред њим, као његов млађи, коме ја имам да благодарим док сам жив.{S} И нећ |
</p> <p>— А шта да ти причам?{S} Ви сте млађи па причајте.{S} Ми смо се испричали.</p> <p>— Ама |
, да би то избегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи да се мало уратлучи и да пренесе терет на мене, с |
долазак Видосављев, кад су обојица били млађи, једног пролећа заграђује Тодосије њиву и шибљак |
д да ико испира уста са мном.{S} Да сам млађи, да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни м |
Микачића кућу!{S} Он, који је увек био млађи, сад ће од једаред примити старешинство над једни |
рна и послушна...{S} И он и она били су млађи у кући и имали су само да слушају што старији зап |
рикупи како ће што више оставити својим млађим.{S} Ко ништа не принови, провео је век узалуд.</ |
Шта му би сад, кад то није чинио пре, у млађим годинама?{S} Сад се заузме с друштвом, са својим |
рејао и кроз широко грање просипа бледе млазеве.{S} Постављена дугачка трпеза с краја на крај д |
...{S} Пуче снег и лед, сијну пролеће и млака киша скиде и последње трагове снега, ону сивкасту |
или га Тодосије.</p> <p>И за час набави млаке воде, сапун, маказе и бријач, одфикари му браду, |
ећи.{S} Немам то срце.</p> <p>— Онда си млакоња и ти ћеш подлећи и пропасти...{S} Здрав буди!{S |
Седи, седи, па наједаред клипи и поче, млатајући рукама, декламовати:</p> <quote> <l>„Који оно |
бо, што ти је?</p> <p>Чича седе и стаде млатарати штаком о земљу:</p> <p>— Хвала ти, синовче, н |
ди, под кућом.{S} Изнео розгу пасуља па млати.{S} Он се привуче за један жбун и одатле га посма |
уо пола розге на ледину, па причучнуо и млати.{S} Ни онај човек ни дај си Боже!{S} Руке као мрт |
човек обичног стања.{S} Каква разлика, млатити маљем по клиповима, издробити кочање, растурати |
Шта то радиш?</p> <p>— Радим. </p> <p>— Млатиш пасуљ?</p> <p>— Ја. </p> <p>— Седи, море, да сед |
и велико виме!{S} Она даје по десет ока млека ни дан, најмање...{S}Како је лична, да се поносиш |
и скорупа на једној клупици, а карлице млека на другој.{S} А чистоћа: да лазнеш мед с патоса!. |
га? „Наша плавуља, колубарка, даје више млека но све три мргуље које смо затекли.{S} Зар то ниј |
вешају сланине И пршуте.{S} До мутвака млекар, где планинка збира и сређује бели смок.{S} Куд |
ве, стоку, па се надвири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин посао.{S} Пита колико је н |
омажеш мајци кад музе краве, кад салева млеко у карлице, да јој сучеш цевке на витлићу, и то.</ |
лико је нахватала скорупа, како се сири млеко, да није мрс прокисао, треба ли да набави које си |
ћо.</p> <p>— Ту до Тодосија! — повикаше многи.</p> <p>Он маше главом:</p> <p>— Лако је за мене. |
на из комшилука, а сутрадан су долазили многи и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и |
ражило га је само то што је видео да су многи разборитији сељаци дошли до уверења да он није лу |
је дружеван човек и пространије руке од многих домаћина.{S} Сваког лета добави он терзију па га |
а кад је Видосав примио Микачића имање, много се штошта изменило.</p> <p>Сељаци, који су се сме |
— Шта си чуо?</p> <p>— Чуо сам, овај... много штошта...{S} Ја не знам, бабо...{S} Убио ме Бог, |
добро осуши.{S} Знао је да је не треба много превртати, јер се превртањем обија лишће и цвет, |
е земље у пољу.</p> <p>Ружица постарила много.{S} Изгледа као да ја болест боловала, претрнула |
ахатлук.</p> <p>Служећи по туђим кућама много је штошта видео и научио што нису знали његови у |
сли се.</p> <p>— Е, моја Сојо, тата зна много што шта што нико не зна. </p> <p>Па спусти глас:< |
шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у многоме не зна ни за девету част к |
d>VIII</head> <p>За чудо што је Видосав много разбирао о томе шта ће о њему рећи свет!{S} Таки |
обично на Видосаву.</p> <p>Али не прође много, а помолише се с њиве Видосав и његов побратим Ми |
Сад како да Бог!“ Учини јој се да није много нерасположен, не познаје се да је усплахирен.{S} |
head>XXIX</head> <p>Годину дана доцније много се што шта измени у кући Микачића.</p> <p>Видосав |
ту, у слами, у њему љута ракија...{S} И много пуши дувана, како који дан све више...</p> <p>„То |
ну раменима...{S} Па додаде:</p> <p>— И много је љут, бабо...</p> <p>— Како... по чему?</p> <p> |
на њега, он би продужио како је почео и много би штошта ново увео, и за неколике године показао |
неки празничић и леп дан, па се искупи много мобилаца: и жетелица и везилаца.{S} Како ко долаз |
овори али не зна шта ће.</p> <p>— Па си много чудан сад...</p> <pb n="143" /> <p>Он ћути, лиже |
„американ“, него „осмак", јер он доноси много више прихода, већи су му клипови и крупнији струк |
наше главом, а хтео би рећи „Ниси ни ти много утекао од таких људи.“</p> <p>— Прича ’номад Тодо |
Рекох ли ти још у почетку да ћеш имати много штошта да савлађујеш.</p> <p>— Молим те, брате.</ |
е може на овој јевтиној справи окрунити много више, оставити сваку кочањку и не просути ни једн |
оме казати, ни пред ким признати. — „Он много пије.{S} Шта му би сад, кад то није чинио пре, у |
ања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много причати о тој кући и његовом оцу.</p> <p>— Чиј је |
а.</p> <p>— Знам, бабо.</p> <p>— Изучио много... и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но |
ајпре сејао:на једној њиви, доношаше му много више приноса него,,осмак“.{S} Поче га сејати стал |
е добар и бабо зна много што шта, али у многоме не зна ни за девету част као тата.{S} Да чујеш |
ле: да не би њега не би село сазнало за многу новину што раде паметни људи. „То је пркос, смеја |
кријеш од мене.{S} Ти имаш да се преда мном исповедиш, као пред рођеним братом.</p> <p>Он устр |
иђе.</p> <p>— Што те, болан, мрзи да са мном разговараш?</p> <pb n="156" /> <p>— Ко ти то каже? |
ене, ја нисам рад да ико испира уста са мном.{S} Да сам млађи, да се могу рвати и бочити с њима |
S} Није тај чича овде.{S} Па и да јес’, моба је моба,</p> <p>— намигну он на оног до себе, па п |
ј-де, море, штогод, да не задремамо.{S} Моба је.</p> <pb n="90" /> <p>Тодосије развуче усне.</p |
тај чича овде.{S} Па и да јес’, моба је моба,</p> <p>— намигну он на оног до себе, па продужи:< |
ога?</p> <p>— Шта ће онде, што није код мобилаца?</p> <p>— Шта ли је то било? — питају се оне, |
празничић и леп дан, па се искупи много мобилаца: и жетелица и везилаца.{S} Како ко долази иде |
оме.</p> <p>Чича Витор дознао је за ову мобу, пошто је сазвата, и није му било право што је ово |
тврте године у лето, сазва једну велику мобу за жетву, и на исту позва све своје пријатеље из ц |
и кажи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу изабрао је срез за питомца.“</p> <p>Он |
рво а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор кад се мало више р |
} Да ми је да то семе посејем свуда око мог имања, па, да Бог помаже!{S} Онда би други чувао мо |
јури:</p> <p>— Куда ћу је свести но око мог имања.</p> <p>— Докле је то твоје имање?</p> <p>Тод |
ебе и... што ’но веле, бабо: добротвора мога.</p> <p>Чича Вићентије зева и искреће главу у стра |
једног дана узмем мотку и најурим га са мога имања“...</p> <p>Али ту се тргне и падне му на ум |
р, на прилику, да будем ја паметнији од мога оца!{S} Да је ово добро, сејали би наши стари.</p> |
Ако ти немаш никога, ја имам.{S} Ено од мога ујака остала тројица и сва три се иженили.{S} Имањ |
лу,. „ то јест... што ’но веле... после мога родитеља и баба!</p> <p>Тодосије му одгурну руку и |
ој прилици, да не би било свађе, али не мога отрпети, док не оде до њега.</p> <p>— Добро јутро, |
о но како... чес и поштовање... ја знам мога старијег, а свет нека звоца и испира зубе...{S} Из |
ићентије!{S} Ама поштујем те, море, као мога оца! ..</p> <p>— Хвала, синовче, пили смо доста, — |
а Бог те дочекамо Светога Јована, славу мога родитеља... — Па потрча да пољуби у руку свога баб |
баци, и шта је то тако страшно да би га могао омрзнути.{S} Попије коју више у месец дана и овес |
ављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећи код своје куће.{S} Овде ваља |
та разбираш?{S} Разбираш да би се сутра могао подсме’нути гдегод за совром или на каквом састан |
ну, до ситница.{S} Али од Тодосија није могао ништа сазнати.</p> <p>— Што ће ти то да знаш?</p> |
p>Чича Витор се опет љутио.{S} Сад није могао отриети а да му не изговори: да треба да је толик |
код окружног суда. </p> <p>За дуго није могао да верује сам себи да је све то јава и збиља што |
Видосав ушао у кућу Микачића, нико није могао приметити на чича-Витору да се покајао што је ура |
изазивати од сваке руке, али нико није могао од њега чути рђаву <pb n="71" /> реч за свога пос |
корак измакне унапред.{S} Оно што није могао постићи Видосав на своме имању, желео је да пости |
шта је изучио.</p> <p>— С толико науке могао би и ти ступити у ратарску школу, па да учиш ово |
а му је чича оставио све на вољу, те се могао слободно кретати и ухватити лето за крај.</p> <p> |
у другу.</p> <p>Знали су га у вароши и могао се лако познати: напустио косу и браду, занеопран |
био негде накакав „златоуст“, па не би могао утицати на твоју букову главу.{S} Ти радиш онако |
> <p>Нема човека у селу с киме се не би могао Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако се с киме суко |
е продужује и подвикује:</p> <p>— Ко би могао приморати Витора да му да и старешинство, да он н |
кад сам те досад преварио! .{S} Да сам могао ноћас бих дошао да ти јавим.{S} Рекох: поранићу д |
Па поћута и раздра се:</p> <p>— Кад сам могао педесет година без тебе; могу и сад...{S} Могу, ј |
р и као приватан ученик.{S} Ја га нисам могао одбити, већ сам му дозволио да привремено слуша п |
зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао завући у душу чича-Виторову, видео би да чича нос |
терет притиснуо.{S} Ту осетљивост није могла да затупи ни његова дугогодишња служба где је има |
етања са својим знањем.{S} Али оне нису могле остати неопажене и за њих су се заинтересовали се |
га дирати јавно и оговарати за леђима, могли су га изазивати од сваке руке, али нико није мога |
-Витору да се покајао што је урадио.{S} Могли су га дирати јавно и оговарати за леђима, могли с |
е чији родитељи имају лепо имање, да би могли по свршетку школе применити своје знање на имању |
растурити од хуке и беса?..{S} Па да су могли, испљували би ме онде и бацали ме као обојак на б |
рицу и Јовицу, те су помагали колико су могли.{S} Чича Витор је наточио чутуру ракије и носио н |
томе водио рачуна и раније и ништа није могло измаћи испред његових очију, па ипак чињаше му се |
елиш ли озбиља?</p> <p>— Збиљскије није могло бити... сем да се у’ватимо за гуше! ..</p> <p>— Н |
III</head> <p>Ђурици се ни по чему није могло познати да он разбира о односима између чича-Вито |
Кад сам могао педесет година без тебе; могу и сад...{S} Могу, ја како! ..</p> <p>Жене се опет |
десет година без тебе; могу и сад...{S} Могу, ја како! ..</p> <p>Жене се опет згледаше.{S} Ружа |
Видосав вели: „Шта се, бре, смејете, ја могу да посејем гору по оном Чолопеку Тодосијевом.“ — А |
посејати па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посејати“.{S} Ту се прегонише, |
ту око њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити — теши се она.</p> <p>Сојка |
еденије?{S} Зар се ја, што ’но веле, не могу увеселити с мојим друштвом бар три пут у години? — |
ст волова, па да их побије терајући, не могу му поорати као ова два гвозденим плугом...{S} Па ш |
остане међу нама... стар сам човек: не могу се рвати и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде |
ати реп глави, него глава репу...{S} Не могу ја у мојих педесет и неколико година дозволити да |
на детелиште.</p> <p>— Луд човек.{S} Не могу да се свађам с њим.{S} Почесмо по неку, па ућутах |
ога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако ни овако...{S} Здрав си!..</p> <p |
научио да се прикоди на моме имању и не могу дозволити да ми се подсмевају гори од мене...{S} Ј |
не сметај ми.. " .</p> <p>— Ја му то не могу рећи.{S} Немам то срце.</p> <p>— Онда си млакоња и |
ра уста са мном.{S} Да сам млађи, да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А ов |
Волели су се као браћа и онако како се могу волети људи који се нису нигда сукобили а имају ис |
е дугује ништа.</p> <p>— Хвала Богу, те могу рећи: да не дугујем ником ништа, сем Богу душу, — |
стити већ прикодити, а ако би пропастио могу му у свако боговетно доба истргнути имање из шака. |
налакти се и гледа тамо негде далеко, у модрикасте висове рудничких планина...</p> <p>Напослетк |
кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чича Витор измирио са новим положајем и ста |
авом путу.{S} Ти боље видиш него ја.{S} Можда сам ја некаква шепртља која се пача у све а не зн |
о.</p> <p>Видосав маше главом:</p> <p>— Можда неће викати, али која вајда кад знам шта он мисли |
марама и по нека књижица.</p> <p>То је можда једини ђак из тог села који се и по свршетку школ |
га питају: колико би остало прељетака, може ли се које продати.{S} С њиме^се годе и цену преки |
вије!{S} Ово је круњач, справа јевтина, може је набавити човек обичног стања.{S} Каква разлика, |
узме и тури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се изгубити брњица на кајишу, или искривити, или с |
лаже, а Бог располаже...{S} И ја велим: може човек нагињати куд хоће и скрајати планове какви м |
наш, а не знаш ништа као дете.</p> <p>— Може бити, бабо.</p> <p>— Све се водиш из Тодосијеве гл |
шевину и чињаше му се да се тек од тога може с пуно права убрајати у домаћине.</p> <pb n="33" / |
зна да није заслужио у толикој мери да може дозволити да га с правом грди и напада...</p> <p>Н |
нда се разиђу и причају шта су чули шта може бити са лудоријама Виторова посинка...</p> <milest |
што смо увек разговарали...{S} Зар тебе може онакав простак, Витор, избити из такта да толико з |
— Не знам шта би ти рекла, Руменија, не може се више овако! — започе он.</p> <p>Она забоде врет |
мисли о теби!{S} Нек мисли шта хоће, не може ти ништа.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И |
уморно, празно...{S} С ким прозбори, не може да нађе ни једне речи у којој би видео искреност и |
ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати.</p> <p>Чича Витор узвера, скочи и п |
стисне с имања...{S} Ја му сметам... не може да ме гледа...</p> <p>Опет поћута, па продужи:</p> |
му је време данас...{S} А ја велим: не може заповедати реп глави, него глава репу...{S} Не мог |
и ухвати за дебло једне шљиве...{S} Не може даље маћи...</p> <p>Мало доцније врати се, полако, |
ајпосле смеје, најслађе се смеје.{S} Не може ме ништа помести на путу: ја морам бити други Симо |
дуван, а он се расипа.{S} Савија, а не може лако да савије и непрестано гледа у цигару.</p> <p |
ослан никад.</p> <p>А већ у Видосава не може се поуздати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај чо |
о је навикао држи да је најбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На пример:{S} Витор Микачић н |
се забечио у комушу, занео се као да не може да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну за раме.</p |
е се просипа, како је воћка напупила не може красније бити и да ће година бити родна...{S} На к |
ваки дан, и од мало се опије.{S} Она не може да му забрани да понеку попије.{S} Ако би му и заб |
ени.{S} Он ме је досад омрзао, да ме не може очима гледати.</p> <p>Тодосије махну руком:</p> <p |
такав принос <pb n="66" /> какав се не може добити ни са какве ливаде.</p> <p>Кад овас одрасте |
и избегавао да не дође довде, али се не може даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је сто грехота! |
иру, мотику, будак... — прича чича и не може да се нахвали своје дечице.</p> <p>Наједаред заста |
и утешну реч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на само разговоре.{S} Тих дана |
н воли и свог баба и свога тату, али не може да затвори очи и затисне уши, већ види шта се ради |
...{S} Набавиће каламљене лозе којој не може буба нашкодити и засадиће је на земљишту где је би |
тор предузео старешинство, тај човек не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И |
Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће му сазидати цркву на гро |
е достојно озбиљних људи.{S} Али оно не може избити из такта паметног човека и натерати га да с |
мало длачица над горњом усницом што не може да усуче ево већ педесет и осам година.{S} Волели |
њему прода.{S} Од тада Витор Микачић не може прозборити неколико речи а да не помене Јошевину и |
ли се, прича шта ће радити и како му не може нико на пут стати.{S} Више пута, радних дана, заво |
ади данашњи свет.{S} Али чича Витору не може нико доказати да сме такнути у кров и темељ те ста |
ве несреће неће се одвићи и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он није онаки каки |
ти, или јој испасти онај језичак, па се може за час изменити са овом новом,“ — мисли чича и нос |
очање, растурати и ђубрити жито, кад се може на овој јевтиној справи окрунити много више, остав |
то има, а има осредње имање, на коме се може лепо живети кад се паметно ради.{S} Толико му је о |
ко се показује у овом младићу, тешко се може наћи и у стотину ђака.{S} Он је без срестава за шк |
бро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Није нег |
дванаесторо прасади...{S} Кад се урани може да набаци по сто ока сланине...{S} Ево га гвоздени |
било да се сеје жир?{S} Само луд човек може се машати за божја посла, ..“ Па се обојица крсте |
ера тебе, Виторе...{S} Па веле: како он може дозволити у својих педесет и неколико година да он |
о што ви говорите..{S} И веле: „Како он може дозволити да се никако не пита у својој кући, као |
кући, као да је његов пасторак?{S} Како може гледати да он јаше његовог седланика и зајми његов |
во?</p> <p>— Говори зато што му се тако може... и што тако хоће... да ме лакше истисне с имања. |
чем да жалим, не жалим; нек пије колико може.{S} Него велим не ваља за њега... и за његову буду |
и.{S} Предвиђала је и замишљала све што може најцрње наступити...{S} Шта то би, са чега то дође |
ици, пита ме за сваку ситницу, ради што може и уме, имам шта хоћу: и појести и попити, имам и п |
кох: поранићу да му кажем, нек чини што може.{S} Молим те нек то остане међу нама.</p> <p>Витор |
.{S} Ти ниси то што ти велиш...{S} Свет може говорити шта хоће...</p> <p>Он је гледа закрвављен |
је сваки почетак тежак и у сваком раду може бити и неуспеха и неприлика.{S} Али то није никоме |
с ким није судио ни парнично, и по њему може суд и не постојати.</p> <p>И са првим суседом Вито |
p>Све као што Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је превасходио...{S} У њему назире пуну ср |
шавамо неки хитнија посла.{S} Мислим да можемо отпочети рад, јер сте сви дошли.</p> <p>— Дошли |
икачића кући.</p> <pb n="62" /> <p>— Не можемо тако!{S} Аја!{S} Овај Видосав хтео би да све изо |
море: ако не можеш бити богат и одевен, можеш бити чист и умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј |
.{S} На том имању њиве су без изора.{S} Можеш их непрестано орати и сејати кукуруз и нећеш имат |
ти то каже?</p> <p>— Срамота!</p> <p>— Можеш, бабо, како хоћеш...</p> <p>— Лако је се растрти |
гом па чита, чита, задубе се далеко, не можеш да га дозовеш.{S} Или прочита нешто па се замисли |
љунком.</p> <p>Испод куће вотњак, да не можеш с краја на крај дозвати.{S} Сав ограђен у проштац |
е очисти.{S} Ама јеси чуо, море: ако не можеш бити богат и одевен, можеш бити чист и умивен.{S} |
Тодосијевом.“ — А Коста Марић вели: „Не можеш је вала онде посејати па да ти је Бог ујак“. — „В |
причаш што ниси очима видео и на шта се можеш заклети" ...{S} Божја воља, кум ми не треба поода |
бриш или угариш.{S} Ливаду у подјазници можеш комотно косити два пута преко лета и опет да на њ |
овек!...</p> <p>— Нема онаког домаћина, мој брате!..{S} Утркују се сељаци и сви хвале Витора и |
Нек се чује.</p> <p>— Брука и срамота, мој Видосаве! ..</p> <p>Он не умеде ништа одговорити... |
други но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој прико, нема посла без старих људи, — поче један и о |
Јошевину?</p> <p>— Моје најбоље имање, мој живот...{S} Јошевину, хоће да трампи са Тодосијем з |
рате? -</p> <p>— Изузели се рђави људи, мој господине, да ми растуре кућу.</p> <p>— Како то?</p |
— Бога ми, јес’!</p> <p>— И казао суду: мој посинак почео пропастити моје имање и трампио Јошев |
смо казали.</p> <p>— Који то?</p> <p>— Мој посинак Видосав. -</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p> |
ком састанку тражили његову Јошевину за мој Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад је те неист |
161" /> намере, него му се чинило да је мој тата радио како не треба, — правда га Ђурица. </p> |
в притрча те га загрли.</p> <p>— Ово је мој најбољи пријатељ у селу,. „ то јест... што ’но веле |
ај чика па вели Јани: „Где си, милодуне мој!{S} Што не сврнеш мало до ноје трле?“ А она поче ус |
разговарати ако нећу с тобом, веселниче мој...</p> <p>Он се опет завали у кревет, узмрда сухим |
паметан свет.</p> <p>— Паметан као ти и мој посинак! — јетко се насмеја Витор, ухвати за рукуни |
И убиће те! ..{S} Попрешће те моја со и мој хлеб! </p> <p>— Што, бабо?</p> <p>— Попрешће те мој |
но!“ једва дочека Тодосије...{S} И вели мој Миле: „Видосав каже: „Сутра да изведемо кметове те |
и очи у њега.</p> <p>— Знаш, прича мени мој Миле...{S} Ја нисам био тамо; не идем на састанке к |
А другом руком Јовицу:</p> <p>— А ти си мој радник и кућаник! ...</p> <p>Затим замуцну и протеп |
воденице па вели чича-Јестратију: „Овај мој окренуо сасвим наопако...{S} Сад ’хоће да сеје жир |
p> <p>— Како то?</p> <p>— Тако.{S} Онај мој није при речи како смо казали.</p> <p>— Који то?</p |
: нећеш море куд си наумио.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је |
ма, — шали се Мићо.</p> <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{S} Ви га још не познајете! <pb n="60" /> Толи |
е је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <pb n="24" /> <p>— Убио те враг, не питам ни |
а па до дебелог јасена, што се наднео у мој шевар, то је моје имање.</p> <p>— Где је тај дебели |
свуда... по чаршији и селу...{S} Брука, моја Ружо!...{S} Уф, ала ме боли глава...</p> <p>Баци р |
одговорити.....{S}Да, брука и срамота, моја Ружо!.. — помисли у себи: — па шта ћемо сад?..{S} |
p> <p>Застаде и замисли се.</p> <p>— Е, моја Сојо, тата зна много што шта што нико не зна. </p> |
.</p> <p>— Ето шта је!{S} Лопови једни, моја јунад, <pb n="77" /> хтела да краду твоју детелину |
одине Атанасије, то је „комис-прот“.{S} Моја Полексија...</p> <p>— А, не! — прекиде председник. |
м гласом прича му и објашњава:</p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти |
појинатише, ја побегох и зарекох се да моја нога не стане на састанак...{S} И тако вели Миле: |
сретно, дете...{S} И нека ти је проста моја нега родитељска...</p> <p>Ружици лијнуше сузе низ |
p> <p>— Ти гледај своја посла.{S} То је моја брига.</p> <p>— Кад се то чује по селу...</p> <p>— |
</p> <p>— И убиће те! ..{S} Попрешће те моја со и мој хлеб! </p> <p>— Што, бабо?</p> <p>— Попре |
>Они засјајаше очицама.</p> <p>— Ви сте моја дечица... ви остајете моји... — рече чича дрктавим |
ја га гледам и мерим: што се њега тиче моја њива и моја ливада?</p> <p>— Нека сваки располаже |
дине, рецимо... кад сам ја... овај... и моја покојна Руменија... — замуцну чича па се маши у џе |
м и мерим: што се њега тиче моја њива и моја ливада?</p> <p>— Нека сваки располаже својим имање |
} Ако ти немаш никога, ја имам: ено три моја ујаковића у Качеру.. најбољи је Видосав... да усин |
="39" /> <p>— Јесте, ћери, прва радости моја!</p> <p>У том чича Витор бану испод оџаклије и они |
ра татина девојка... ћери, прва радости моја! ..“ Како му живо лебди та слика пред очима, како |
грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су моја деца, моји синови и наследници...“</p> <p>Код трле |
оде, жељан девојака.</l> <l>Не кари се, моје мило драго,</l> <l>Ево воде, ево девојака!...“</l> |
евину?</p> <p>— Каку Јошевину?</p> <p>— Моје најбоље имање, мој живот...{S} Јошевину, хоће да т |
> <p>— Убио те враг, не питам никога за моје имање!</p> <p>— Ти си џангризалица!</p> <p>— Ти си |
је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао и хвала им шт |
мукни!</p> <p>— Умукни ти!{S} Не дам ја моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да је још о |
његово троје дечице, и њему уступам све моје имање кретно и некретно, да на њему ради и мене из |
и је пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање?</p> <p>Витор искриви главу још више:</p> <p |
— Докажи!</p> <p>— Докажи ти!{S} Ово је моје од девендела!</p> <p>— Ти си то приграбио, али ја |
асена, што се наднео у мој шевар, то је моје имање.</p> <p>— Где је тај дебели јасен?</p> <p>— |
p>Видосав се само вајка:</p> <p>— Бруке моје!{S} Док чује бабо!{S} Док зукне глас по селу!</p> |
p> <p>— Што, бабо?</p> <p>— Попрешће те моје добро!</p> <p>Видосав се мало прибра и погледа му |
на: и да си пропасник, и да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састанку тражили његову |
азао суду: мој посинак почео пропастити моје имање и трампио Јошевину за Чолопек, са Тодосијем |
иси ти текао?</p> <p>— Лако је открчити моје имање и моју замуку, па узјати хата од педесет дук |
, да Бог помаже!{S} Онда би други чувао моје имање.</p> <p>Оно живо отераше у обор, а мрцину ба |
..{S} Но, оставимо то, хајдемо-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не д |
вину! ..{S} Зато ли се ти облизујеш око моје куће, нашао си будалаша да преко њега уситниш моје |
иза гласа: „Ово је ној посинак, братић моје покојне Руменије.“</p> <p>И поче га упознавати али |
ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од тог цера па до дебелог ј |
нашао си будалаша да преко њега уситниш моје имање! ..</p> <p>Чича Антоније само броји полако:< |
{S} А дечицу не дам... то су моја деца, моји синови и наследници...“</p> <p>Код трле не беше ни |
<p>— Ви сте моја дечица... ви остајете моји... — рече чича дрктавим гласом и помилова их по об |
а им што су дошли...</p> <p>— И твоји и моји, синко.{S} Само се потруди да се не осрамотимо...{ |
!{S} Здрави будите сви, добри пријатељи моји! , .</p> <p>— Полако, домаћине!</p> <p>— Шта, пола |
у, — одговори Ружица.</p> <p>— А где су моји малишани?</p> <p>— Сојка је у вајату, а она двојич |
и а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим малишанима..{S} Где су ми они све јутро? — скочи |
, хајд, дете...{S} Моли Бога што си под мојим кровом. — И у себи му опсова оца голог.</p> <pb n |
<p>— Кажи ми: је ли истина да си ти под мојим туторством?</p> <p>— Није истина.</p> <p>— Јеси л |
е ја, што ’но веле, не могу увеселити с мојим друштвом бар три пут у години? — вели Видосав и м |
ави, него глава репу...{S} Не могу ја у мојих педесет и неколико година дозволити да будем паст |
куда си наумио!{S} Не’ш се распасати на мојој бабовини, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на Кл |
S} Води бригу о својој стоци, а немој о мојој.</p> <p>— Тек, велим...</p> <p>— Не бије гром у с |
ти ми се нађе да уводиш нове обичаје у мојој кући и на моме имању, да ми црвени образ под стар |
, а своју свиђа.{S} Ако нисам паметан у мојој четерестој или педесетој, ја ћу бити луд довека.{ |
е пркос, смејање у очи, пир пакости над мојом несрећом!{S} Какву је новину донео у село?{S} Сеј |
а ли он хоће с тим што ме навлачи да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош кукур |
ес’!</p> <p>— Што ти жалиш моју јунад и моју стоку?{S} Води бригу о својој стоци, а немој о мој |
</p> <p>— Лако је открчити моје имање и моју замуку, па узјати хата од педесет дуката...</p> <p |
синко, док је суда и закона..{S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p>— Каку Јошевину?</p> <p>— Моје на |
ад вареником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју Јошевину..{S} А она омахну сукњом и рече: „Прој се |
они нек остану, и ја ћу њих чувати као моју децу.</p> <p>Председник удари у меденицу:</p> <p>— |
.{S} И да је Видосав дужан држати славу моју и служити моме Светоме Јовану...“</p> <p>Витор изг |
д?</p> <p>— Јес’!</p> <p>— Што ти жалиш моју јунад и моју стоку?{S} Води бригу о својој стоци, |
} Нису вредили ни савети, ни карања, ни молбе, ни свађа.{S} Молили су га да их бар не брука, да |
...</p> <p>И онда се подигне те седне и молећиво салети, те му кријући донесе још коју чашицу.< |
и рече:</p> <p>— Хајд, хајд, дете...{S} Моли Бога што си под мојим кровом. — И у себи му опсова |
мо...</p> <p>— Седи, бабо, што ти је, — моли га Видосав.</p> <p>Он полако приђе и седе до Тодос |
!</p> <p>Витор то чује па само шапуће и моли Бога да му се душмани не освете.</p> <p>Сад кад је |
Да је вајда, она би говорила сваки дан, молила би га, преклињала, тешила, да се прибере и повра |
вети, ни карања, ни молбе, ни свађа.{S} Молили су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће. |
еда јасно.</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим те...{S} Е, кад те молим! .. — рече и руке му кло |
у промуца:</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим те!..</p> <p>— Кажи ми: је ли истина да си ти под |
овуче да иду У кућу.</p> <p>— Немој ме, молим те.</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Није ми ни до чега с |
аиште чашу ракије.</p> <p>— Немој више, молим те.</p> <p>— Шта сам попио?{S} Свега три од мало |
и тури пред Видосава.</p> <p>— Остави, молим те, — брани се Видосав. — Знаш ли да ми се не мил |
<p>— Иди!{S} Иди кад ти кажем!{S} Иди, молим те! — учеста он нестрпљиво и узмаха руком.</p> <p |
с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако, молим те....</p> <p>— Не бригај, Антоније, — рече Витор |
а и испира зубе...{S} Извол’те, бабо... молим, све исправно!</p> <p>Тодосије му шану на ухо:</p |
> <pb n="97" /> <p>— Полако, бабо...{S} Молим те, бабо... теби је одавно нешто криво...{S} Ја с |
нићу да му кажем, нек чини што може.{S} Молим те нек то остане међу нама.</p> <p>Витор занеме.{ |
сам попио?{S} Свега три од мало пре.{S} Молим те, Ружице...</p> <p>И онда се подигне те седне и |
Или сам лудак који не зна шта ради.{S} Молим те, тако ти све живо, реци по души...</p> <p>Тодо |
и знаш из чије.</p> <p>— Ја не знам.{S} Молим те... шта ти је?{S} Теби се нешто привиђа.</p> <p |
ве и погледа га:</p> <pb n="82" /> <p>— Молим те, Тодосије, гледај своја посла.</p> <p>— Бог с |
у попијемо!</p> <p>— Молим те!</p> <p>— Молим и ја тебе!{S} То ми не смеш одрећи!</p> <p>— Да ч |
ши сељаци, па и сами Коружићи!</p> <p>— Молим те, бато, немој то никоме причати.{S} Да чује баб |
осла!{S} Да по једну попијемо!</p> <p>— Молим те!</p> <p>— Молим и ја тебе!{S} То ми не смеш од |
ба.</p> <p>— Треба ти но како.</p> <p>— Молим те, бабо... — промуца и пружи руку..</p> <p>— Узм |
ши у џеп и извади једно писмо.</p> <p>— Молим вас, браћо.{S} Дозволите да вам уз овај службени |
?</p> <p>— Јесте, на Видосаву.</p> <p>— Молим, да се све то пренесе на мене.</p> <p>Они га запи |
<p>— Нека кеса на свом месту.</p> <p>— Молим те, бабо, као родитеља...</p> <p>— Гледај посла, |
ти много штошта да савлађујеш.</p> <p>— Молим те, брате.</p> <p>— Немаш шта да ме молиш!{S} Ти |
есе пореску књижицу кметовима:</p> <p>— Молим, видите ту, да не дугује штогод од данка.</p> <p> |
>Затим се окрете изасланицима:</p> <p>— Молим вас, браћо, учинићете велику задужбину ако га изб |
ало прибра и погледа му у очи:</p> <p>— Молим те, бабо, кажи ми шта ти је...{S} Нас свађају душ |
доврши, а Дамљан Ружић скочи:</p> <p>— Молим, господине капетане, то сам имао да кажем: да пре |
и запишта један старачки глас:</p> <p>— Молим ја тебе, пусти ти мене код господина председника! |
<p>— Ене!{S} А шта је то било?</p> <p>— Молим те, само нек остане међу нама.{S} Ти знаш мене, ј |
и ли ти уверен да радиш добро?</p> <p>— Молим те: је ли ти савест чиста и мирна?</p> <p>— Јесте |
и, кажем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе цедуљче, отвори |
ме, Тодосије, молим те...{S} Е, кад те молим! .. — рече и руке му клонуше те испусти цигару.</ |
е да то Витор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, нек то остане међу нама... стар сам ч |
ила да га срез узме за питомца и ја вас молим да покушате преко изасланика да га приме.{S} Има |
еђе врзину и принесе му чутурицу и поче молитвати:</p> <p>— Помози Боже!{S} Срећан и овај рад ш |
у те једе и две три попије, па га окупи молити, као и увек: да дође себи, да више не иде од кућ |
лим те, брате.</p> <p>— Немаш шта да ме молиш!{S} Ти мораш остати доследан!</p> <p>— Како, Тодо |
дланове! — дирају Вилотија.</p> <p>Он, момак, скроман па ћути и осмејкује се, а они отпочну пр |
а Сима Моравца у кога је служио у пуној момачкој снази и видео како он ради и имање крепи и уна |
у му они причали о свом побратимству, о момачком животу и друговању и затурали свакојаке шале.{ |
ко:</p> <p>— Неће, ја како!{S} Кажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} И |
лако је доћи на готово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> <p>Витор с |
} Ја сам најбољи кмет у својој кући, на моме имању, кад радим као домаћин човек и кад имам и мр |
о година дозволити да будем пасторче на моме имању... а неко да се башкари на. њему...{S} Јес’! |
а уводиш нове обичаје у мојој кући и на моме имању, да ми црвени образ под старост...</p> <p>И |
/p> <p>— Ја сам научио да се прикоди на моме имању и не могу дозволити да ми се подсмевају гори |
хоћеш...</p> <p>— Лако је се растрти на моме имању! — дрекну чича толико, да залајаше пашчад и |
као обојак на буњиште...{S} Зар тако на моме добру?</p> <p>Видосаву се ухвати нешто у гуши као |
дитеља и свог старијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за |
ће! — вели Филип.</p> <p>— Хвала Богу и моме родитељу! — одзива се Видосав.</p> <p>— Ако он дођ |
досав дужан држати славу моју и служити моме Светоме Јовану...“</p> <p>Витор изговори ово на ду |
...{S} Него велим: хоћу све да испричам моме најбољем пријатељу.</p> <p>— Хвала ти, Вићентије!< |
а... на прилику... тиче: шта радим ја у моме вајату? — рече и заљуља главом.</p> <p>— Пијан! — |
о дукат...</p> <p>У доњем крају младеж: момци и девојке, свака се сагла као да крије залогај, а |
омушу, шапћу и на махове се засмеју.{S} Момци, где који, по два три у гомили, са пригрнутим коп |
је залогај, а подмигују се и кикоћу.{S} Момци добацују један <pb n="88" /> другоме по неку шалу |
јака!...“</l> </quote> <pb n="42" /> <p>Момци подврискују: _</p> <p>— И-ју-ју! ..</p> <p>А на т |
и са цветовима на капама, измешали се с момцима и девојкама, па ухватили коло.</p> <p>У сниској |
познаје човек...</p> <p>Један од Ружића момчадије, Дамљан, поче још јасније:</p> <p>— Еј, људи, |
м!</p> <p>— Здрав буди!</p> <p>Један од момчадије кијну и стаде пуктати.</p> <p>— Пис!</p> <pb |
горњем крају, а он при дну, или стоји с момчадијом где у крају.{S} Кад приказују прилоге, они н |
е пуну срећу за њихову кућу.</p> <p>Тај момчић одвојио је, збиљски, од свију вршњака у његову с |
опеке.{S} Биће топла и подесна да се не мора стока мрзнути.{S} Испод штале ископаће велику рупу |
ствар мора бити на свом месту и све се мора вршити на време у његовој кући.</p> <p>— Инђија!</ |
да пије, да тера сичију са срца...{S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече |
рица застаде и покупи веђе на чело, — И мора човек да пије, да тера сичију са срца...{S} И мора |
бро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити, онда, велимо, да ово што смо са сила труда и |
и кад није нешто у реду.{S} Свака ствар мора бити на свом месту и све се мора вршити на време у |
управља и тим имањем рукује газда Симо Моравац, човек у четрдесетим годинама, висок, сувињав, |
знао шта је радио: тако је радио и Симо Моравац од кога је и то научио.{S} Он је посејао детели |
, ветрењачу и круњач, све као у Сима из Мораве.{S} На мене су се угледали први људи у селу и по |
крупну стоку.{S} То је видео у Сима из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а зидове од опеке.{S} |
ом, да се подигне гора.{S} Каже Симо из Мораве: сељак без стоке и горе мртав је.{S} Шума чува з |
ти на путу: ја морам бити други Симо из Мораве, и истрајаћу овде међу овим безјацима, па ће доћ |
Као у бунилу изађе му пред очи Симо из Мораве и све његово...{S} Кућа велика, зидана, под цреп |
мању умео радити онако исто као Симо из Мораве и да је самоучки научио све што је тај школовани |
љугама и није за њу семе које се сеје у моравским њивама и како треба да пази шта ради, да се с |
тада му блесне пред очима имаовина Сима Моравца у кога је служио у пуној момачкој снази и видео |
је радио.{S} Тата је то научио од Сима Моравца и радио је како је знао.{S} Сад се види да је о |
е то видео у свог некадањега газде Сима Моравца и његов начин рада није смећао с ума.</p> <p>По |
зи, застане, диви се и хвали газда-Сима Моравца.{S} Нема нико да се подгуркује и подмигује <pb |
е и нешто му суво застаде у гуши, те се мораде искашљати.</p> <p>— Шта би?{S} Скочише обојица и |
p>Али она салетела да јој каже и он јој мораде испричати како су негда били српски јунаци, који |
ја.{S} Они су и старији и паметнији, па морају више и знати.</p> <p>Застаде и замисли се.</p> < |
слили...{S} Морам ићи напред!{S} Морам, морам!“</p> <p>Скочи Видосав, стресе се и растрља очи.. |
мени мислили...{S} Морам ићи напред!{S} Морам, морам!“</p> <p>Скочи Видосав, стресе се и растрљ |
јати, што су овако о мени мислили...{S} Морам ићи напред!{S} Морам, морам!“</p> <p>Скочи Видоса |
И вели мени Ђурица: „Опрости мајка, ја морам да идем у Краљево да учим школу, и немој да казуј |
S} Не може ме ништа помести на путу: ја морам бити други Симо из Мораве, и истрајаћу овде међу |
је није за нашу земљу, купује стоку што морам да је стимам као кума па да вајдим од ње...{S} Он |
под.</p> <p>— Ако би кога усвојили, не морамо одавде из села.{S} Ја имам и свог рода.{S} Има < |
.</p> <p>— Немој ме, молим те.</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Није ми ни до чега сад.</p> <p>— Што?{S |
"54" /> <p>— Овамо, кад ти кажем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и маше руком, Тод |
.</p> <p>— Немаш шта да ме молиш!{S} Ти мораш остати доследан!</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p> |
да чујем шта ’но велиш?</p> <p>— Шта ти мораш знати шта ја читам из књиге?</p> <p>— Мило ми да |
орити, па ће престати.{S} Гледај посла, море!..</p> <p>— А како ћу с њим?</p> <p>— Како?{S} Као |
Тодосије:</p> <p>— Зар ’нако ти с нама, море, ноћас?{S} Изопија нас те ни јутрос не знамо гди с |
водиш из Тодосијеве главе!{S} Срамота, море!{S} Еј, срамота! ..</p> <p>Он мрдну обрвама.{S} Не |
> <p>— Чујем, мали.</p> <p>— Причај-де, море, штогод, да не задремамо.{S} Моба је.</p> <pb n="9 |
<p>— Ојс, у бразду! ..</p> <p>— Виторе, море!</p> <p>Он се одазва:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— |
а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта провуче онуда.</p> <pb n="164" / |
те, чича-Вићентије!{S} Ама поштујем те, море, као мога оца! ..</p> <p>— Хвала, синовче, пили см |
тиш пасуљ?</p> <p>— Ја. </p> <p>— Седи, море, да седимо.</p> <p>Он се забечио у комушу, занео с |
ељак продужи пут.</p> <p>— Пристаде ли, море? — виче Ђурица.</p> <pb n="70" /> <p>— Пристадох а |
ми се?{S} Шта детињиш!{S} Дођи себи ти, море...{S} Погледај ми у очи! — продрмуса га за раме.</ |
и гледа га у прси. </p> <p>— Где си ти, море?</p> <p>— Ево ме.</p> <p>— Хајдемо у механу.</p> < |
ом и поврати га.</p> <p>— Шта радиш ти, море?</p> <p>— Ето.</p> <p>— Не даш се видети.</p> <p>— |
ва:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Немој, море, правити спрдњу од себе!{S} Он заустави волове, ху |
о, чије бити неће...{S} Оди да ужинамо, море!</p> <p>И тако, полако, све тише и тише, док <pb n |
не диже главу.</p> <p>— Оди да ужинамо, море!</p> <p>Он опет ћути.</p> <p>— Што ћутиш, нисмо оч |
и својим послом.</p> <p>— Оставите то, море! — виче домаћин.</p> <p>— Што је било, било! — дод |
и радио, ти се очисти.{S} Ама јеси чуо, море: ако не можеш бити богат и одевен, можеш бити чист |
о гунђори.</p> <p>— Чу ли што ти рекох, море!</p> <p>— Не чујем ја ништа што ми ти велиш!</p> < |
се загледа у очи:</p> <p>— Ама, чујеш, море!{S} Нећу ја милости од тебе, да ми га ти поклањаш. |
аде опет на кревет.</p> <p>— Шта радиш, море?</p> <p>Он опет клипи, усправи се и услони уз брвн |
је! ..{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>— Море људи, глајте посла...{S} Спаси Бог!{S} Дијете, мал |
и за њега!{S} И све сама лаж!</p> <p>— Море, свет к’о свет! — одмахну руком онај старчић крај |
Чудан ми и он човек и домаћин!</p> <p>— Море, глајте посла, шта слушате Витора!</p> <p>Домаћин |
је, вала, него знаш како је...</p> <p>— Море, баталите то!{S} Хајде да пијемо ракије! — вели То |
.</p> <p>Видосав да се згране.</p> <p>— Море шта ти је, шта правиш комендије! — Притрча да ухва |
<p>Онај ћути и не обазире се.</p> <p>— Море, еј Виторе!</p> <p>— Шта ти је? — проговара он и н |
За њим полако пређу и остали.</p> <p>— Море, Бога ми, право кажеш, Тодосије...</p> <p>— Шта ка |
еком који га куша шта ће рећи.</p> <p>— Море, шта се ту затежеш и завирујеш?</p> <pb n="144" /> |
ког феса.</p> <p>Онај се трже:</p> <p>— Море ако те згодим ја одавде, нећеш се маћи отале!..</p |
оња усница.</p> <p>Он се трже:</p> <p>— Море, не будали!{S} Цареви и краљеви па немају деце, и |
какав крупан глас из помрчине:</p> <p>— Море, шта преклапаш ту сву ноћ о Витору и његовом посин |
ају се, па ће предузети други:</p> <p>— Море, велики измет чиниш тој травки.</p> <p>— Као што в |
п.{S} Али Витор не даде прићи:</p> <p>— Море, окани се, дете.{S} Немој да ме љутиш сад пред при |
.</p> <p>Тодосије махну руком:</p> <p>— Море, ниси ти дете да те тешим.{S} Сад опет бринеш: шта |
> <pb n="113" /> <p>— А ја велим: нећеш море куд си наумио.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S |
Не зна бабо како је њој; њу тешка брига мори за Видосавом.{S} Што је било сукоба у кући, што су |
че да се чује чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња да чује шта то бата вели кад нешто попева и |
е да одобрите неке мање суме за оправку мостова.{S} Али, пре тога, да свршимо посао са питомцим |
хоћеш а и да углави држаљицу на секиру, мотику, будак... — прича чича и не може да се нахвали с |
<p>Он се трже,, исправи се и услони на мотку.</p> <p>— Здраво мирно, Видосаве!</p> <p>— Здраво |
као мртве, измахне једаред, лупи и држи мотку над комушом, па опет лупи два три пута и стане: б |
Он ће ме натерати да једног дана узмем мотку и најурим га са мога имања“...</p> <p>Али ту се т |
свему што говори свет, онда нећеш нигда моћи своја посла свиђати.{S} Свет ће говорити, па ће пр |
одведе га учитељу.{S} Школа је близу и моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио два разре |
срце; кад га озбиљно погледа, прођу га мравци и размишља да није штогод погрешио.{S} Сад зна д |
неће бити....{S} Па, почех ти причати, мраз, пуца дрво и камен...</p> <p>И тако се извирује ка |
еше на смирају.{S} Небо се проведрава и мраз стеже.{S} По кући клопарају лонци, кашље и кија аш |
редом...</p> <p>Пред Божић насташе јаки мразеви и стаде воденица, а дотле се исполага и сено шт |
заустави је суша и зими док не настану мразеви, он је ту у Јошевини: прима жито те меље, узима |
кладу, припијају и разговарају: како су мразеви уорили земљу те се просипа, како је воћка напуп |
угог, трећег...{S} У том бане понеко из мрака.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог ти помогао! — |
лужите, се — вели чича и опет тумара по мраку.</p> <p>— Хоћемо да седнеш овде до нас! — рече је |
полако и неприметно баци се на једног у мраку, и погоди поврх високог феса.</p> <p>Онај се трже |
ишаоце с једне стране гомиле, а други у мраку.{S} На једном крају девојке у тесним сукненим јел |
и скупили се комишаоци.{S} Ноћ топла и мрачна...{S} Наоколо гомиле кукуруза поседало и мушко < |
а распознаје до бели зидови на кућама и мрачне сенке дебала од дрвећа.{S} Тишина... само се чуј |
, колубарка, даје више млека но све три мргуље које смо затекли.{S} Зар то није боље... и ко не |
ако порадио с тобом?</p> <p>Он се мучи, мрда уснама и напослетку промуца:</p> <p>— Немој ме, То |
е и разговарају.{S} Витор се зацрвенио, мрда обрвама и живо се разговара са својим пријатељима |
ра, суче брке и по један стрпа у уста и мрда мишићима и вилицама.</p> <p>— Хвала, домаћине!{S} |
бар три пут у години? — вели Видосав и мрда вилицама.</p> <p>Кад уђоше у собу, она тројица ско |
а прави сејир од нас! — вели Тодосије и мрда главом.</p> <p>Видосав се смејури:</p> <p>— Чес и |
е то било? — питају се оне, а Ружа само мрда раменима, тумара око огњишта и заговара ашчију.</p |
— саветује га Тодосије.</p> <p>Он само мрда раменима и промеће ону цигару из руке у руку.</p> |
ви па стрпа један брк у уста и полагано мрда мишићима на образу, као да нешто жваће.{S} То бива |
е’ш, синко! ..“ — броји старац у себи и мрдају му уснице и мења се у лицу.</p> <p>Један старији |
азивати, па застаде.{S} Искриви главу и мрдаше њом, што ће рећи:{S} Тешко теби, ојађениче!..</p |
p>— Шта ће орати усред лета!</p> <p>Она мрдну раменима...{S} Па додаде:</p> <p>— И много је љут |
ме и умесно, и како хоћеш...</p> <p>Она мрдну раменима:</p> <p>— Школе се... науке су... — рече |
волико? — срете чича Ружицу.</p> <p>Она мрдну раменима и обори поглед:</p> <p>— Не знам, бабо.< |
ар није тако?{S} Право веле људи“, — па мрдну раменима и оћута.</p> <p>После оваких разговора В |
и и поклони се.{S} Он је само погледа и мрдну главом.</p> <p>Она стаде као пред иконом:</p> <p> |
ота, море!{S} Еј, срамота! ..</p> <p>Он мрдну обрвама.{S} Не зна шта да му одговори.</p> <p>— З |
p> <p>— Да те познам.</p> <p>Чича Витор мрдну раменима:</p> <p>— С ким имаш да ме упознајеш?</p |
пољуби у руку свога баба.</p> <p>Витор мрдну главом:</p> <p>— Остави то сад!</p> <p>— Није то |
све редом за совром.</p> <p>Витор опет мрдну главом на Видосава што је значило: није овде мест |
{S} На пример: обојица су поштени људи, мрзе лопове и бадаваџије.{S} Обојица су радници и воле |
, што се тако покрпаше.{S} Он оћуткује, мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p |
олако му приђе.</p> <p>— Што те, болан, мрзи да са мном разговараш?</p> <pb n="156" /> <p>— Ко |
њега.</p> <p>— Не мрзи мене то, него ме мрзи што се церекате као дечурлија, и ти и Јовица.{S} Н |
— рече она и седе до њега.</p> <p>— Не мрзи мене то, него ме мрзи што се церекате као дечурлиј |
ео онде!</p> <p>На аљкавост и мурдарлук мрзи, да очима не види.{S} Хоће да је свако чељаде хитр |
<p>Она се зацерека, па се сети да га то мрзи, те оћута и полако му приђе.</p> <p>— Што те, бола |
.</p> <p>Витор Микачић није ни волео ни мрзио комшију Тодосија.{S} Он зна за ону стару пословиц |
а је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зна нешто више од њега? „Наша плавуља |
иће топла и подесна да се не мора стока мрзнути.{S} Испод штале ископаће велику рупу и у њој сп |
ла скорупа, како се сири млеко, да није мрс прокисао, треба ли да набави које сириште, да нема |
ад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p> <p>— Тако |
е, да нема каквих чини на стоци и белом мрсу, да није ко што уврачао.</p> <p>И тако све редом, |
Симо из Мораве: сељак без стоке и горе мртав је.{S} Шума чува здравље људима и штити родну зем |
онај човек ни дај си Боже!{S} Руке као мртве, измахне једаред, лупи и држи мотку над комушом, |
мање.</p> <p>Оно живо отераше у обор, а мрцину бацише у шевар.</p> <p>Видосав се само вајка:</p |
и даље чарке, мале свађе, чича Витор се мрштио, гунђао, — па је остало по старом.</p> <p>Видоса |
се узбеши, а кад види да <pb n="128" /> му се подсмевају, он клоне и нема воље да ради... и онд |
а, а бабо се покајао што <pb n="158" /> му се старешство избило из шака, па га је омрз’о и поче |
е и ћути.{S} Ја га понудих да седне, да му скувам каву...</p> <p>— А он?</p> <p>— Он вели: „Ост |
{S} Ружица га натера те се пресвуче, да му те једе и две три попије, па га окупи молити, као и |
е на њега, да се инати и грди с њим, да му увреду врати равном мером.{S} А зна да није заслужио |
е нарочито тражио да се разговарају, да му пружи утешну реч и да изгрди Витора, али не може да |
је ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљу |
богме... није то ништа.{S} Не идеш, да му штогод напакостиш, него, тек ’нако...</p> <p>— Није |
т љутио.{S} Сад није могао отриети а да му не изговори: да треба да је толико паметан да зна ка |
ди и части се, ти би рекао: части га да му измами неко парче земље, да купи појевтино, или да о |
р то чује па само шапуће и моли Бога да му се душмани не освете.</p> <p>Сад кад је усинио Видос |
њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза да му спремим стајаће руво, па се обуче и даде ми ову цеду |
о село и људе.{S} А Виторова је жеља да му одмах преда старешинство!{S} Како је тешко наћи се у |
p> <p>— Ко би могао приморати Витора да му да и старешинство, да он није сам пристао и уступио |
Вићентије одавно околиши око Витора да му каже шта мисли о његову посинку.{S} Једном му се дад |
да се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже, како да му одговори?{S} Он нема тог срца да се |
> <p>Он мрдну обрвама.{S} Не зна шта да му одговори.</p> <p>— Зар те није стид! — викну он као |
</p> <p>— Тако је, брате...{S} И шта да му кажем <pb n="103" /> на то?{S} Ја не умем ништа да м |
="103" /> на то?{S} Ја не умем ништа да му одговорим.</p> <p>— Немој му ништа ни говорити ни ду |
гледа оно чутурче пред њим.{S} Хтеде да му рече, па се уздржа.</p> <p>— Иди!</p> <p>— Видосаве, |
за се, махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до врата, ск |
, и од мало се опије.{S} Она не може да му забрани да понеку попије.{S} Ако би му и забранила, |
њем продусрео Видосава.{S} Требао је да му остави одрешене руке нек ради како <pb n="85" /> зна |
IV</head> <p>Витор Микачић опазио је да му је посинак достојан да га очински пригрли.{S} Он је |
ићи до неко доба дана.{S} Решавао се да му се не јавља у овој прилици, да не би било свађе, али |
прилику и трчи му у наручја као дете да му се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде журним кораци |
/> брцима.{S} Он се поносио њиме, и да му подолази као озбиљном човеку, он би га провео свуда |
као је да осване и омркне на послу и да му је све урађено на време.{S} Он би се жив изео кад не |
наруга, да га поздравља од беде, или да му извуче коју реч да види како је још беднији но што ј |
та напакостио да ме тако омрзне, или да му нисам уназадио имање за ове неколике године одкако њ |
гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљује као Циганку и најури из кућ |
екао за тебе и његову кућу, он мисли да му се цео свет подсмева... и да пропаде с главе.</p> <p |
свему и пазити да Видосав не примети да му контролише рад и понашање.{S} Чича Витор хоће да вид |
тву.</p> <p>Он сави гајтан на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде прићи:</p> <p>— |
е тако говорно, да је искренуо језик да му се наруга, да га поздравља од беде, или да му извуче |
Тодосијево имање.{S} Хоћу да обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког новог семења |
дана доцније позва га један господин да му нешто понесе с пијаце.{S} То беше капетан тога среза |
во! — показа руком на служавник, као да му нешто смета.</p> <p>Она успреми све, само остави ста |
{S} Чињаше му се да би Тодосије имао да му објасни шта је урадио што није ваљало и како је то у |
не тражим да се уништи уговор, него да му се избије старјешство... и ако хоће да ради нека рад |
ажем...{S} Чича Витор није ни мислио да му да какво старешинство.{S} Знате Витора боље него и ј |
е радити.{S} Досад се довољно уверио да му је чича оставио све на вољу, те се могао слободно кр |
га нападне.{S} Шта да му каже, како да му одговори?{S} Он нема тог срца да се избрецне на њега |
свој посао.{S} Само му је било тешко да му погледа слободно у очи.</p> <p>У Микачића кући ишло |
ити на пијац а откидати по неку пару да му се нађе, да не досађује посинку.{S} Врт је најпријат |
ошао да ти јавим.{S} Рекох: поранићу да му кажем, нек чини што може.{S} Молим те нек то остане |
онамо!</p> <p>— Немој!</p> <p>— Хоћу да му смакнем нови фес!</p> <p>— Каки је клип?</p> <pb n=" |
једног радног дана, дође она у варош да му саопшти једну новост.{S} Он цепаше дрва у механској |
ашао пред кућу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија.</p> <p>— У здрављу, Вит |
идео у толико имућнијих људи.{S} И тада му блесне пред очима имаовина Сима Моравца у кога је сл |
упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у послу и вр |
ли сам их скупо платио?</p> <p>И гледа му у очи.</p> <p>Витор их загледа и претура по руци:</p |
/p> <p>Видосав се мало прибра и погледа му у очи:</p> <p>— Молим те, бабо, кажи ми шта ти је... |
ра те и он прогуне две трп капке и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад мало доцније погледаш, |
аде Ђурицу у школу.{S} Једног дана каза му те искупи оне књижице и таблицу, метну под мишку и о |
.. да ме лакше истисне с имања...{S} Ја му сметам... не може да ме гледа...</p> <p>Опет поћута, |
} Ћути и не сметај ми.. " .</p> <p>— Ја му то не могу рећи.{S} Немам то срце.</p> <p>— Онда си |
На једном месту цени по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три гроша.</p> <p>— Добр |
уговорили и код власти потврдили, и ја му казао: „Ти, синко, Видосаве, да почитујеш мене као р |
најтеже му би кад паде зао удес и тетка му премину баш пред одређени дан доласка у њихову кућу. |
Узе дувањару, одваја лист папира а рука му дркће, тура дуван, а он се расипа.{S} Савија, а не м |
се снебива...{S} Затим узе чашу, и рука му задрхта.</p> <p>— Здрави сте и добро сте дошли! —про |
н да уради шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме брука!...{S} То није лепо... с његове стране. |
в скући сам без старог масла, па ејвала му!{S} Лако је сести за готову совру као ово ми овде, к |
неочешљан, аљкав, једна ногавица испала му из чарапе и ландара по врх опанка...{S} Крочи преко |
е.{S} Канда га и роса попала и овлажила му коштуњаве руке и сухе образе.</p> <p>Ружица му полак |
у кревет, узмрда сухим устима, закркља му нешто у гуши и заћути.{S} Мало доцније заиште чашу р |
не...{S} И нема га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан |
своје...</p> <p>Кад год се састану, она му прича како <pb n="167" /> су код куће, шта су поради |
престано?</p> <p>Он ћути и лежи.{S} Она му тури руку на чело.</p> <p>— Што си тако тужан?</p> < |
апустио је рад, није ни вечерао.{S} Она му је доносила свеже воде те се умивао, затим је лезао, |
узмаха руком.</p> <pb n="130" /> <p>Она му угледа оно чутурче пред њим.{S} Хтеде да му рече, па |
мање које више цени од осталог, поклања му више пажње у обрађивању и њиме се поноси.{S} Тако и |
пара?</p> <p>Сељак се опет насмеја, па му одврати:</p> <p>— Добро, мали газда, вала баш да паз |
лажи о мени?</p> <p>Тодосије поћута, па му се забечи у очи:</p> <p>— Оговарање није достојно оз |
ата пропасти и да је тата распикућа, па му преотео старешство и тати задао муку на срце, те чов |
и ноге и руке, појми да нешто рече, па му уздркташе уснице, пође да устане, па се поврати на с |
госте.{S} Поздрави се с неколицином, па му Витор примети да се врати у собу.</p> <p>Запалише св |
S} Па како те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>Видосава обли румен и стаде че |
идосав?{S} Што то чини тај Видосав: шта му је те га не слуша...{S} Никад га нисам оваког видела |
да прича.</p> <p>— Како је било!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има кривице и до њега и до |
ким признати. — „Он много пије.{S} Шта му би сад, кад то није чинио пре, у млађим годинама?{S} |
>— Шта знам ја што је љут.</p> <p>— Шта му је тата учинио?{S} Да чујеш ти шта веле наши сељаци. |
оје ће разгласити по селу.</p> <p>— Шта му је? — питају се оне.</p> <p>— Љут... као сваки човек |
право имаш што ово радиш.</p> <p>— Шта му знаш: право, неправо, то му је.</p> <p>— Да то није |
а је крв и нож у Микачића кући! .. „Шта му је криво?{S} Нек размисли јесам ли му шта напакостио |
приведе пред механу, трљка га, намешта му узду, колан, шиљте и непрестано гунђори и броји:</p> |
она.</p> <p>Он подиже главу.{S} Зашишта му у гуши и хтеде да искашље нешто што му се припило ка |
и изађе пошто сунце изјутра.{S} Ружица му принесе воду да умије и саопштити да је бабо дошао к |
каста сукна, памуклију и гуњ.{S} Ружица му спремила нове чарапе с двојим вођицама и широки поја |
уњаве руке и сухе образе.</p> <p>Ружица му полако приђе руци и поклони се.{S} Он је само поглед |
. даће ми човек грош...</p> <p>А Ђурица му вели:</p> <pb n="177" /> <p>— Што си тумарао, тумара |
и одобриш! — дода Маслаћ.</p> <p>Ђурица му приђе и рече:</p> <p>— Шта, се устежеш: кажи, одобра |
слушају и загушиле се од смеја, — прича му Ружица.</p> <p>Он мало оћута, па рече:</p> <p>— Ти г |
си чуо нешто, што веле за тебе? — прича му Јовица.</p> <p>— Шта, сине?</p> <p>— Седи ’номад баб |
ујеш бабу док ја не одем тамо,“ — прича му Ружица.</p> <p>Видосав узмрда брковима, пружи јој це |
а сандук и својим дрктавим гласом прича му и објашњава:</p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а |
, као да га одбаци од себе.</p> <p>Чича му се загледа у очи:</p> <p>— Ама, чујеш, море!{S} Нећу |
дине удари слана око Крстова дана и сав му кукуруз слисти.</p> <p>Чича Витор се опет љутио.{S} |
а и широки појас алове боје.{S} Видосав му покиселио опанке, измазао кајише и на њих ударио нов |
к, па учини што си наумио“. — А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми |
ба напред.</p> <pb n="96" /> <p>Видосав му назва Бога и приђе руци.{S} Он скочи и укоси се:</p> |
етну мало босиљка у џеп.</p> <p>Видосав му приђе, скиде гајтан с врата и пружи:</p> <p>— Сад, б |
неку шалу и засмејао све око себе, кад му дође Ђурица и рече полако:</p> <p>— Звао те тата да |
ик он је држао и слугу и надничаре, кад му затребају.{S} Док ради воденица преко лета и не заус |
знам хоћу ли, тетка... — узмуца он, кад му тетка Руменија први пут помену за то.{S} Она дошла ј |
шта послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он прима без речи.</p> <p>У поч |
о му је као да веру мења.{S} Па још кад му се неко прислони уз уво и стане дошаптавати и нагваж |
како то чини још од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду и стакленце с ракијом, он одгурну руком: |
упрло у њега, непознатог човека!{S} Сад му прате сваки корак, хватају му сваку реч, претресају |
p>Видосав то посматраше из вајата и сад му би теже изаћи но стати пред куршум.{S} Није да га се |
башкари на. њему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му лице доби живљи израз, очи узиграше и он се узнемири |
Опет поћута, па продужи:</p> <p>— И суд му је дао старјешство.... и мене одгурнуо од имања као |
Видосав... да усинимо њега..</p> <p>Ове му речи и данас звоне у ушима.{S} Весела Руменија!</p> |
, као нико у селу.{S} Куд се макне, све му тужно, суморно, празно...{S} С ким прозбори, не може |
врбом и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ухрањено, чисто и глатко и држи онолико колико му |
хоћеш.... избаци али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кући...</p> <p>Успремише |
ем.{S} Сам зна да то није тако, али све му се чини да је баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли |
...незвани...</p> <p>Чича Витор не даде му ни да доврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта, не звани |
оте се из груди Витора Микачића и даде му се на мисао, те оде далеко, далеко...</p> <p>Боже, д |
{S} Деде, наздрави, пријатељу, — додаде му чашу чича Маслаћ.</p> <p>Видосав се снебива...{S} За |
p>— Учим ратарску школу.</p> <p>— А где му је та школа?</p> <p>— У Краљеву! — показа ратарац ру |
лачио од рада.{S} Какав посао почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад су били на сиротињско |
кревет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе му пред очи Симо из Мораве и све његово...{S} Кућа вели |
кав пропали трговац или занаџија, приђе му:</p> <p>— Којим добром ти, стари?</p> <p>Витор убрис |
гледа у њу.</p> <p>— Шта радиш? — приђе му руци.</p> <p>— Здраво сам.</p> <p>— Ја дођох, кастил |
>Она уђе полако, погнуте главе, и приђе му руци.</p> <pb n="131" /> <p>— Жива била, Ружице! — р |
<p>Напослетку се јави иза џбуна и приђе му:</p> <pb n="142" /> <p>— Зар онако ти јуче изграби и |
чи боса, полако, по мекој трави и приђе му.{S} Јабука отпустила гране, он се извалио под њу, ма |
детелишта.</p> <p>Ђурица скочи и приђе му руци</p> <p>— Жив био и велики пораст’о!{S} Седи, да |
>На послетку обузе га нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави каји |
а.</p> <p>И посао са живом оградом пође му од руке.{S} Оне младице које је подигао Видосав на < |
аћи се у таком положају!{S} Али најтеже му би кад паде зао удес и тетка му премину баш пред одр |
ина...</p> <pb n="80" /> <p>Али најтеже му је због баба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће |
онога...{S} Видосава.</p> <p>— Познаје му се на оку!</p> <p>— Јеси га видео како иде?</p> <p>— |
е за ову мобу, пошто је сазвата, и није му било право што је оволики свет сазват.{S} Али, ипак, |
н замаза и окречи.{S} За тај посао није му требао мајстор, јер је он то радио уз мајсторе по сл |
се полако измаче на врата.{S} Тодосије му додаде потпрашену кубуру, те је опали у вис и огласи |
е мога родитеља и баба!</p> <p>Тодосије му одгурну руку и погледа га озбиљно.</p> <p>— Хајдемо |
.. молим, све исправно!</p> <p>Тодосије му шану на ухо:</p> <p>— Ућути једном..{S} Ти си слаб н |
ажан ево овако... овде.</p> <p>Тодосије му упаде у реч:</p> <p>— Реци, брате, српски: кад мало |
м и ухвати га за мишку.</p> <p>Тодосије му се загледа у очи:</p> <p>— То ће бити као на Воведен |
, вади из торбе шта је купио и показује му:</p> <p>— Ево ови ексери, ливењаци, по сто <pb n="49 |
..{S} Е, кад те молим! .. — рече и руке му клонуше те испусти цигару.</p> <p>Тодосије хтеде још |
?</p> <p>— Притврђујем ограду.{S} Време му је, — одговара Тодосије и чука у један колац.</p> <p |
до послетка, он погледа у њих и благне му на души.</p> <p>Све као што Бог милује, али за Ђуриц |
мања“...</p> <p>Али ту се тргне и падне му на ум његова Руменија и она зимска ноћ, кад су <pb n |
и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у проштац или са врбом и трњем. |
Тодосије реши те пређе врзину и принесе му чутурицу и поче молитвати:</p> <p>— Помози Боже!{S} |
им отрча да донесе каву.</p> <p>Принесе му је у његовој шољи, великој старинској, која личи на |
подигне те седне и молећиво салети, те му кријући донесе још коју чашицу.</p> <p>Чешће Ружица |
дио...{S} Па шта је то <pb n="72" /> те му је тако несносно и тешко...{S} Он не уме да објасни |
он има своју овцу у задружним овцама те му се јагњи сваке године, па <pb n="69" /> треба и они |
пред причест...</p> <p>Видосав отрча те му изведе коња, седланика, огледа колан и ухвати за зен |
кесу и скиде свилени гајтан са себе те му намаче на врат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како те |
>Волео је да га хвале како је радник те му нема парника, и онда би рекао: „Нема у земљи курјака |
обичним сеном и тако измешану давао те му се није никаква штета десила.</p> <p>И посао са живо |
и поче савијати цигар.{S} Савија, дркте му руке и гледа у њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза д |
лим: „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви купили“...{S} И још веле....</p> <p>— А ко то вел |
сеторицу, зато му није ни казивао да ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали гости били су посе |
/p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— Шта ће му волови и плуг?</p> <p>— Не знам... да нешто оре.</p> |
нај старчић крај ватре.</p> <p>— Шта ће му удити што говоре?</p> <p>— Човек к’о остали људи!</p |
дне, — објашњава други.</p> <p>— Шта ће му фалити што ће пробати, — додаје трећи.</p> <p>Он их |
али како ће радити, док не види како ће му испасти за руком.{S} Наумио је да пријатно изненади |
за све ово...{S} Како је радио онако ће му и бити...{S} Њему је пречи Тодосије него ја који сам |
једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће му сазидати цркву на гробу, — теши он њу, еда би и себе |
с њим, да се лепо разговоре.{S} Казаће му какву лепу реч, умириће га и задовољити, нек се све |
, посматрати како Видосав ради.{S} Неће му ништа сметати, неће се утрчавати у његове послове, н |
мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветити.{S} Увео је у кућу зрела и памет |
сам и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже те откиде једн |
ну попијемо!</p> <p>Витор расте и шапће му на ухо: „Хвала ти, газда-Радојица, на таким речима.“ |
правио и усукује као качкин, а јагодице му се зажариле као кокошињи обер...</p> <p>Сви погледаш |
ковима и обрвама и узврпољи се.{S} Лице му се уозбиљи и мало зацрвене.</p> <p>— А где је Видоса |
господине,</p> <p>— Понеси ово! — рече му и даде неке ствари што је покуповао.</p> <p>Господин |
искриви главу, почеша се иза уха и рече му полако:</p> <p>— Је ли засео суд?</p> <p>— Што питаш |
би му тешко што се растадоше.{S} Чињаше му се да би Тодосије имао да му објасни шта је урадио ш |
о речи а да не помене Јошевину и чињаше му се да се тек од тога може с пуно права убрајати у до |
ћи испред његових очију, па ипак чињаше му се да сад треба да то све обиђе, разгледа и дохвати |
чаци.{S} Кад их угледа Витор затрепташе му трепавице и засузише очи.</p> <p>Деца се загледаше у |
е најпре сејао:на једној њиви, доношаше му много више приноса него,,осмак“.{S} Поче га сејати с |
јица скочише те се здравише и направише му место.{S} Види се у чему је ствар: ово мало друштво |
Остало и теби доста!..</p> <p>Ухватише му се за скуте, па се утркују и доказују, а он се смеју |
вукло њему чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај учи ратарску школу а та је школа најбоља за с |
ија и не умеде да проговори.{S} Клонуше му и ноге и руке, појми да нешто рече, па му уздркташе |
рече ни речи.</p> <p>Напослетку грунуше му сузе низ образе и замаче на капију...</p> </div> <di |
о овај Тодосије Дмитрић.</p> <p>И не би му право што се Видосав тако <pb n="28" /> брзо упознао |
н застаде пред Тодосијевом капијом и би му тешко што се растадоше.{S} Чињаше му се да би Тодоси |
а.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{S} |
му забрани да понеку попије.{S} Ако би му и забранила, он би нашао ракије у селу и опет би пио |
ећа је те није код куће: не зна како би му сад изашао пред очи...</p> <p>У тим мислима и узбуђе |
да наследи бар толико очевине колико би му било најпотребније <pb n="14" /> да има на чему разв |
ога што си под мојим кровом. — И у себи му опсова оца голог.</p> <pb n="92" /> <p>У том зајеча |
косу и браду, занеопранио се, на глави му шеширина са искецаном пантљиком и изгужваним ободом, |
/p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И направи му места где год те нађе.</p> <p>— Не брини, бабо!</p> |
ињати куд хоће и скрајати планове какви му на <pb n="134" /> ум дођу, али биће онако како је оп |
Ти знаш, Виторе.</p> <p>— Шта знам, оди му буди паметан кад је овако.</p> <p>— То и ја велим.</ |
</p> <p>Тодосије га узва унутра и пружи му столицу.</p> <p>— Видиш ли, Тодосије! — рече и показ |
иш ти њега, па се и не јавља! — прилази му домаћин.</p> <p>— Што да ти се јављам?{S} Имам и ја |
аћа и веже кљусе, и са занатлијама који му каткад штошта раде.{S} Свима мило, сви се осмешкују, |
</p> <p>— Није истина.</p> <p>— Јеси ли му упропастио што имања?{S} Продаде ли што за ове некол |
а му је криво?{S} Нек размисли јесам ли му шта напакостио да ме тако омрзне, или да му нисам ун |
в, од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је толико о |
рио Витора чим је ушао у детелиште, али му није хтео прићи до неко доба дана.{S} Решавао се да |
у и пријатељи с таком фамилијом.{S} Али му је срце празно, он је невесео и нерасположен.{S} Прв |
ута па рече: „Како хоћеш.... избаци али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кући... |
еда сад с Тодосијевог имања?</p> <p>Али му још више пуче пред очима кад се упозна с једним рата |
па да би ме не знам шта коштало! — вели му чича Витор.</p> <p>— Како ти кажеш, бабо, — одговара |
<p>— Хоћемо да чујемо твоју реч! — вели му Витор.</p> <p>— Да ти одобриш! — дода Маслаћ.</p> <p |
ћ посинак, и више знам него ти!“ — вели му он...{S} Чича Витор које ће јаде, па да не пуца брук |
ја као мачка!</p> <p>. — У-а, запаприли му пурењак!</p> <p>Тај уребес заглушише девојке:</p> <q |
ко!{S} Сад ћемо овако!</p> <p>Рашчеврљи му вилице, метну међу њих облицу, отпаса се и привеза д |
, па се спусти ниже испод куће.{S} Чини му се лакше кад је подаље одатле.{S} Кад би мало ниже, |
јатеља, да он удоми своју кћер.{S} Чини му се да је, он главом, зликовачки укратио ту радост: о |
поздрави: „Помози Бог, Виторе!“ — чини му се да тај није тако говорно, да је искренуо језик да |
испод јаза, а они до њега.</p> <p>Учини му се да су му сад још милији и <pb n="123" /> да би их |
ад он, на доколици, гради котарице, они му секу лесковину и дељу је донекле, па је даду њему те |
воде, сапун, маказе и бријач, одфикари му браду, па га обрија, затим га ошиша до главе и викну |
еће се утрчавати у његове послове, нити му наметати своје савете.{S} Кад га за шта упита, он ће |
одобровољио.{S} Нити га је псовао, нити му је шта приговарао.{S} На детелишту су посејали елду, |
свему, као да ништа није ни било: нити му шта помиње Витор ни он Витору, већ сваки гледа свој |
Тодосије га одведе у вотњак.{S} Намести му столицу.</p> <p>— Седи!{S} А ви остали, хајте тамо, |
оје ће јаде, па да не пуца брука, пусти му све.{S} И сад само гледај шта Качерац зна.</p> <p>— |
ништа ни говорити ни дуљијати.{S} Реци му једном за свагда: „Овако умем и овако ћу радити.{S} |
на ум кад дође у какву неприлику и трчи му у наручја као дете да му се пожали и изјада.</p> <p> |
роша? — пита Јовица Ђурицу.</p> <p>Овај му каза.</p> <p>— Ја имам четрнаест гроша.{S} А ти?</p> |
— И уме да израчуна шта хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рачун, на прилику: седамдесет и седам ока |
м ништа да му одговорим.</p> <p>— Немој му ништа ни говорити ни дуљијати.{S} Реци му једном за |
штај и настале друге потребе.{S} Поштуј му његову старост и прихваћај паметне савете, а ради он |
к.{S} Ја га нисам могао одбити, већ сам му дозволио да привремено слуша предавања и ради на шко |
е шта мисли о његову посинку.{S} Једном му се даде прилика, кад су остали сами код воденице и с |
иди и састане.</p> <p>Међу тим сутрадан му освану још црњи дан.{S} Неиспаван, изломљен и бунова |
и да потражи Тодосија.{S} Чудновато, он му увек падне <pb n="100" /> на ум кад дође у какву неп |
ор убраја у најбоље пријатеље своје; он му је друг из детињства. „Дрво се ослања на дрво а чове |
>— Што да ћутим кад тако и јесте.{S} Он му је дао старешство и тата је почео да ради како треба |
је стављен доласком Видосављевим.{S} Он му је сад изгледао као гост који се уселио у кућу и већ |
>— Јеси ли учио каквих школа?</p> <p>Он му исприча све како је учио и шта је изучио.</p> <p>— С |
дићем.</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Јеси ли учио каквих школа?</p> <p>Он |
најеш?</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Да те познам код суда.{S} На прилику |
нашој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Микачић!</p> <p>— Јест, тако се прези |
ићу што је заоравао детелину?</p> <p>Он му исприча све.{S} Ратарац се загледа у њега и осу пови |
у чежњу за науком и напретком и показао му пут за усавршавање.</p> <p>Његове радости!{S} Нико с |
е је стајало да га је усинио и преписао му све имање.{S} Да је она жива па да види како јој се |
ао свећу и намести како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то старешинство, и та главобоља, да га |
адио из зле <pb n="161" /> намере, него му се чинило да је мој тата радио како не треба, — прав |
је објаснио све што је порадио.{S} Клео му се свим на свету да овако раде данас паметни људи и |
нство, да он није сам пристао и уступио му...{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} |
ћи тај рад? — почиње један.</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Велиш... не знаш ни ти.</p> <p>— Јес’, |
је, и ово ће нешто вајдити?</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Ти опет тако велиш?</p> <p>— Тако, но |
о занату, по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су му се |
дох једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Други неће тако, не |
посла <pb n="18" /> и идем кући.{S} Ако му дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадо |
па се пренесе мислима у ту школу, како му је причао ратарац. „Та школа, то је, сигурно, велика |
p> <p>Синоћ га је болела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у чаршији, он клону.{S} Напус |
ка... ћери, прва радости моја! ..“ Како му живо лебди та слика пред очима, како јасно звоне те |
ва, чепрка, да се сваки дан радује како му рад напредује.</p> <p>Чича Витор имао је и даље стал |
а, хвали се, прича шта ће радити и како му не може нико на пут стати.{S} Више пута, радних дана |
е сети да га то мрзи, те оћута и полако му приђе.</p> <p>— Што те, болан, мрзи да са мном разго |
о гледај шта Качерац зна.</p> <p>— Тако му и треба!</p> <p>— Тражи посинка преко бела света!</p |
иди да је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако му је време данас...{S} А ја велим: не може заповедати |
а је било на Варагића комишању!{S} Неко му је доказао сутрадан све и он је одмах отишао Тодосиј |
о, чисто и глатко и држи онолико колико му треба да не досађује ни њему ни другоме....</p> <p>Т |
о живети кад се паметно ради.{S} Толико му је остало од оца и толико и данас има.{S} Целог века |
S} И у колико се радовао томе, у толико му је био тежи овај прелом у животу: растанак с кућом у |
е што радити, нека ради, ако неће, нико му и не тражи.{S} Али он ћути као стена и не обзире се |
ју се.{S} Понеку попио и Видосав и мало му се одрешио језик, те слободније говори, меша се у ра |
и и имање крепи и унапређује.{S} Чинило му се да би он на онаком имању умео радити онако исто к |
о му га зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су му сељаци завидели што је дошао до тако гру |
вора Витору је све теже било.{S} Чинило му се да све село само о њему говори, да се, где двојиц |
p>Сад кад је усинио Видосава, одлакнуло му је на души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за ко |
амисли.</p> <p>— Нећу да га гоним, само му не дам овласти.{S} Ако је крив он, нису крива деца и |
ру, већ сваки гледа свој посао.{S} Само му је било тешко да му погледа слободно у очи.</p> <p>У |
елу, ми издражимо очи на њега и пратимо му сваки корак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се с |
да, па да ту причека свакога и слободно му у очи погледа.</p> <pb n="67" /> <p>Чича-Витору је о |
као.{S} Свака новина у његовој кући, то му је као да веру мења.{S} Па још кад му се неко присло |
p> <p>— Шта му знаш: право, неправо, то му је.</p> <p>— Да то није неко радио не би знао ни Вид |
су пили и код Тодосијеве куће...{S} То му не ваља...{S} Сад пије сам... и чудо ми је што крије |
је уверен да је радио како ваља.{S} То му признају први људи у селу.{S} Они већ препочињу онај |
.</p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређе преко врљика да још бо |
} Какав посао почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад су били на сиротињском имању, радом с |
а, како који дан све више...</p> <p>„То му је сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Бог |
и, па да је сазвао још десеторицу, зато му није ни казивао да ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, |
и тражи!</p> <p>Један од Коружића, што му се мало виђаше глава из комуше, проговори тихо:</p> |
тао у раду, замислио се и уздахнуо: што му не даде Бог да наследи бар толико очевине колико би |
жи и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му није ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишчупа |
а и пића, а у дућанима набави свега што му треба за кућу.</p> <p>Дружи се са свима поштеним људ |
зме комад хлеба у руку и још штогод што му се нађе пред очима, па једе сам.{S} Ретко кад да сед |
причао све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи што у друштву ћут |
е горе.{S} Ако што и ради, ради оно што му се свиди.{S} Нити га шта пита, нити се с њим здогова |
мила до недрага, а он присвојио оно што му је најсветије: да располаже са својом децом...{S} Хо |
Он не уме да објасни ни откуд је то што му се чини да је запостављен, понижен и да је добио тут |
говори криво?</p> <p>— Говори зато што му се тако може... и што тако хоће... да ме лакше истис |
му у гуши и хтеде да искашље нешто што му се припило као оскоруша, па се опет поврати у исти п |
p>— Па шта би, Антоније? — рече и нешто му суво застаде у гуши, те се мораде искашљати.</p> <p> |
би видео докле би досад дотерао?{S} Зар му није понос кад се свет угледа с његовог имања?{S} И |
е свет угледа с његовог имања?{S} И зар му није жао кад се свет угледа сад с Тодосијевог имања? |
промуца и попи у кап.</p> <p>Чича Витор му онда исприча, ту пред њима, зашто су ови људи дошли, |
S} Тодосије једну, а Витор десет и глас му пишти до по села...</p> <p>— Убио те Бог, питај чича |
етом и смеје се, а Видосав га трља, час му извлачи језик и голица га по њему:</p> <p>— Ти не зн |
корача полако, погнуте главе.{S} Мијат му нешто прича и доказује.{S} Кад би да ступе у дворишт |
кове, чисти, брише.</p> <p>Дамљан Ружић му вели:</p> <p>— А сад се окани беспослица и базања по |
лова, па да их побије терајући, не могу му поорати као ова два гвозденим плугом...{S} Па шта га |
већ прикодити, а ако би пропастио могу му у свако боговетно доба истргнути имање из шака.{S} И |
рибу, они секу ракитово пруће и помажу му у плетењу, те су и ту мајсторију упознали.</p> <p>А |
нко! ..“ — броји старац у себи и мрдају му уснице и мења се у лицу.</p> <p>Један старији човек |
а!{S} Сад му прате сваки корак, хватају му сваку реч, претресају и што јес и што није!..</p> <p |
размишља.{S} Тада је миран, не сметају му Сојка и Јовица, који се смеју кад он чита и церекају |
тор не окрену главе.</p> <p>На послетку му добаци:</p> <p>— Ако буде жив Тодосије, до године ће |
и шта се све подиже.</p> <p>Напослетку му обећа дати неколико књижица, кад се првог празника с |
дост у дому, није како треба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ово је његово дете, ово је његова рад |
чела, па то зачешља и углади, а у џепу му увек марама и по нека књижица.</p> <p>То је можда је |
а они до њега.</p> <p>Учини му се да су му сад још милији и <pb n="123" /> да би их турио у нед |
где се зауставио.{S} Чинило му се да су му сељаци завидели што је дошао до тако груписаног имањ |
осла: како ће се једног дана чути да су му покрепала говеда од те траве, или га постигла друга |
ружили у повратку из вароши.{S} Тада су му они причали о свом побратимству, о момачком животу и |
љаним и нацепљеним листовима, милије су му биле, но <pb n="162" /> икакве друге у најлепшем пов |
ојој се родио, са сродницима за које су му везане толике успомене, одлазак у непознато село и љ |
ти нису у званици, <pb n="58" /> али су му дошли на благ дан као другови и пријатељи с којима с |
р он доноси много више прихода, већи су му клипови и крупнији струк.{S} Он га набави и не хте г |
е давала од вајкада, да ради као што су му стари радили, и то је све.{S} На том имању њиве су б |
Како?{S} Као и досад.</p> <p>— Како ћу му изаћи на очи?</p> <p>— Лако.{S} Он нек виче, а ти ћу |
и дошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу му ја то очас, — вели он и погледа унаоколо: ко ли га у |
.{S} Трчи, ради, не осећа умор, на лицу му се види задовољство.</p> <p>Кад има радника он с њим |
зна шта ће од њега бити! — рече и намах му се скотрљаше сузе низ обрашчиће.</p> <p>Сојка баци р |
ш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село потражи.</p> <p> |
ухвати оно живо јуне.</p> <p>— Шта ћеш му сад?</p> <p>— Држи га!</p> <p>— Шта им би од те трав |
суче конце на витлићу, пригони стоку за мужу, лучи телад и јагњад.{S} Кад поседају и узму рад у |
{S} Он је затекао у Витора четири краве музаре, мале буџуље, да сваку упртиш на леђа као козу.{ |
теш тај приглавак, да помажеш мајци кад музе краве, кад салева млеко у карлице, да јој сучеш це |
да ја болест боловала, претрнула на све муке и савила руке око оно деце што јој је пред очима.< |
му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{S} Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад се |
ица!</p> <p>— Бар нек се не слади нашом муком нико из села..., који се подсмевају како изгибосм |
... и све...{S} Јакако... — проговори с муком и с неповерењем, као да говори с човеком који га |
на човека.{S} Ако га ко шта упита, он с муком одговара.{S} Кад га зовну да шта послуша, он иде, |
, па му преотео старешство и тати задао муку на срце, те човек изгубио рачун о себи.</p> <p>Ђур |
.</p> <p>— Седи, посинче!</p> <p>— Нема мулевине, но пљуни у дланове! — дирају Вилотија.</p> <p |
велиш? — издре се чича и сену очима као муњом.</p> <p>— Па то... нисам ти ја крив ништа...</p> |
а као козу.{S} Сој никакав и неугледан: мургасте и кудраве, вимена мала и чипава, рошчићи као п |
би прву прилику и продаде на вашару две мургуље, те купи једну сивуљу од колубарског соја: круп |
м више видео онде!</p> <p>На аљкавост и мурдарлук мрзи, да очима не види.{S} Хоће да је свако ч |
на њему чисто и у реду, без аљкавости и мурдарлука, понаша се уљудно, пази с ким ће стати, где |
и И разно посуђе...{S} Ниже велике куће мутвак с две собе: у једној се обедује, а У ДРУгој спав |
пастрма, вешају сланине И пршуте.{S} До мутвака млекар, где планинка збира и сређује бели смок. |
е помоли Видосав... страшан и необичан: мутне очи, подбуо, неочешљан, аљкав, једна ногавица исп |
укари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јестратије...{S} Нека их, нек се смеју!{S} Ко с |
а изађе; затим уђе у воденицу, повири у мучањ, па је затвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се в |
игана..{S} Ко зна за кога печали и овај мученик!</p> <p>Витор то чује па само шапуће и моли Бог |
кне од школе; хоће да послужује и да се мучи, само да походи предавања и слуша их макар и као п |
он онако порадио с тобом?</p> <p>Он се мучи, мрда уснама и напослетку промуца:</p> <p>— Немој |
цео век радили и мучили се, као што се мучи инокосник.{S} Поградили су грађевине, приновили и |
то ту као две сироте и цео век радили и мучили се, као што се мучи инокосник.{S} Поградили су г |
>— Што, Руменија?</p> <p>— Зар радили и мучили се, па, овај...да други одавде из села... — И ту |
ава, одлакнуло му је на души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани о |
p>Чича Витор га гледа, и мисли: „Што ме мучиш, што не казујеш шта је“ — па опет ућуткује док он |
.{S} Наоколо гомиле кукуруза поседало и мушко <pb n="40" /> и женско и старо и младо, а у среди |
.</p> <p>— Ено га на њиви.</p> <p>— Ја, на њиви...{S} Ради...{S} Измеси’де ово! — показа руком |
ога треба.</p> <p>— Витор?</p> <p>— Ја, на онога...{S} Видосава.</p> <p>— Познаје му се на оку! |
у чарапни почетак што јој је у рукама, на иглама, па час гледа у рад, час се осмејкује на њега |
јеће ствари у сандуцима и о чивилуцима, на поду чизме и ципеле што се обувају кад се иде цркви |
, а друге поче изводити сам, из семена, на својим лејама.</p> <p>Кукуруз „американ“, који је на |
е му на ухо: „Хвала ти, газда-Радојица, на таким речима.“</p> <p>Тако га упозна и са механџијом |
овако расположен, па да га дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у својој кући, па ни |
оказати нешто савршеније и практичније, на шта ће се угледати свет.{S} Он је то видео у свог не |
ули су се кад су видели да је Тодосије, на најбољем парчету земље, засејао детелину и већ две г |
ан с оним што има, а има осредње имање, на коме се може лепо живети кад се паметно ради.{S} Тол |
напустио косу и браду, занеопранио се, на глави му шеширина са искецаном пантљиком и изгужвани |
е пореза од свег имања?</p> <p>— Јесте, на Видосаву.</p> <p>— Молим, да се све то пренесе на ме |
60" /> <p>Он ћути, гледа у њега, па ће, на послетку, рећи:</p> <p>— Боже, благо теби!</p> <p>Ра |
ом о земљу:</p> <p>— Хвала ти, синовче, на твоме добру.{S} Бравос, сине...{S} То сам и заслужио |
:</p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, на прилику, стао на по пута, па да те ту оставим!{S} Јо |
јио је да увек на Ваведеније иде цркви, на причест.{S} Кад би једну годину прегрешио, као да би |
је то нужда из беле зоре, па се спреми, на двоје на троје, и отвори.{S} То беше његов пријатељ |
!{S} Ја сам најбољи кмет у својој кући, на моме имању, кад радим као домаћин човек и кад имам и |
ао га је једног пазарног дана у вароши, на пијаци.{S} Види младића у лепом оделу од <pb n="159" |
скецаном пантљиком и изгужваним ободом, на ногама траље.{S} Звали су га Микача.</p> <p>Мало с к |
леке, трпају пасуљ на розге.{S} Кад он, на доколици, гради котарице, они му секу лесковину и де |
/> Видосава, решио се да је посеје он, на своме имању, и Видосав га је научио како ће то учини |
та хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рачун, на прилику: седамдесет и седам ока и три литре, по трид |
ном и лепим растанком.</p> <p>Поодавно, на десетак година пред долазак Видосављев, кад су обоји |
десет нових дуката и спусти је на сто, на колач.</p> <p>Наста тајац.{S} Чича Витор стајаше иза |
p>— Жали Боже овог труда!</p> <p>— Зар, на прилику, да будем ја паметнији од мога оца!{S} Да је |
иже кућу.{S} Трчи, ради, не осећа умор, на лицу му се види задовољство.</p> <p>Кад има радника |
мо добри пријатељи!</p> <p>— Други пут, на празнику! — отима се Видосав.</p> <p>— И сад, и друг |
веде га у механу у коју је одсео, и ту, на тенани, оприча како је у ратарници: како живе, шта у |
његову високом челу и округластом лицу, на пуним смеђим брковима и реткој коси, оставило је вре |
/p> <p>— Шта радим?{S} А шта се кога... на прилику... тиче: шта радим ја у моме вајату? — рече |
<p>— Нећу вам ја ту... што ’но веле... на прилику, да вам служим све редно, него...{S} Ружице, |
се: где се то опио.</p> <p>— Шта се... на прилику... тиче Витора Микачића шта ради рас-пи-ку-ћ |
, бели!</p> <p>— Зар и у данашњи дан... на наше весеље...</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Он се о |
рус, широк и дугачак од дебелог платна; на трећи владаочеву слику и до ње Виторову споменицу из |
сандуке фарбане, дућанске, пуне ствари; на другој страни чивилук и о њему Виторове хаљине што и |
з стаклета, закачише на источну страну; на други зид огледало и преко њега пребацише убрус, шир |
новато, он му увек падне <pb n="100" /> на ум кад дође у какву неприлику и трчи му у наручја ка |
ароши: затурио торбичицу <pb n="141" /> на раме па иде испред дућана, блене, зачкиљио очима, по |
...{S} И шта да му кажем <pb n="103" /> на то?{S} Ја не умем ништа да му одговорим.</p> <p>— Не |
ба Вујана, па сви спавали <pb n="56" /> на једној постељи, која је прострта преко целе собе.{S} |
је бити и да ће година бити родна...{S} На крају крајева сав сукоб изравњава се тиме, што ће То |
Прва радост у дому, није како треба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ово је његово дете, ово је њег |
аза.</p> <p>— Да те познам код суда.{S} На прилику ти тврдиш тапију или имаш да примиш новац од |
ог сукна, копоран и фермен од шајка.{S} На њему све чисто и уљудно.{S} Увек расположен и насмеј |
дарају са погледима Витора Микачића.{S} На пример: обојица су поштени људи, мрзе лопове и бадав |
ма нигде јевтиније него у Маринчића.{S} На једном месту цени по три гроша, а ја му велим:{S} Бо |
и круњач, све као у Сима из Мораве.{S} На мене су се угледали први људи у селу и почели то ист |
што су му стари радили, и то је све.{S} На том имању њиве су без изора.{S} Можеш их непрестано |
а на тавану виле, лопате и грабуље.{S} На другом крају вотњака свињац за крмаче са прасади и к |
ао и колики приход вуче с те стране.{S} На њега ће се угледати још десеторица у најкраћем време |
, превија хартију, загледа у законе.{S} На послетку отпоче:</p> <p>— Браћо!{S} Као што вам је п |
мо њих и приђе пред улаз у заседање.{S} На вратима стоји крупан пандур у плавим војничким панта |
</p> <p>Наједаред се трже и исправи.{S} На врата се помоли Видосав... страшан и необичан: мутне |
јбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На пример:{S} Витор Микачић навикао је да продаје пшени |
, изгледао је још младолик и држећи.{S} На његову високом челу и округластом лицу, на пуним сме |
зелена, покосити и исполагати стоци.{S} На њиви ће остати сама детелина, густа и сочна, да се с |
: чакшире, копоран, грудњак и зубун.{S} На неколико ексера по дувару закачише: дугу пушку, кубу |
е псовао, нити му је шта приговарао.{S} На детелишту су посејали елду, да не остане беспослено |
пио је, којекад, чича Витор Микачић.{S} На пример, иде он путем и на путу угледа брњицу.{S} Одм |
рст на Видосава и потаркивати свађу.{S} На пример чича Вићентије...</p> <p>Њега Витор убраја у |
едне стране гомиле, а други у мраку.{S} На једном крају девојке у тесним сукненим јелецима, сед |
љу, Виторе!{S} Хвала на части!</p> <p>— На чем хвала!{S} Да Бог да у здрављу!</p> <p>Видосав из |
ад се наљути, — одговара Ружа.</p> <p>— На кога?</p> <p>— Шта ће онде, што није код мобилаца?</ |
, па се ослободе и распричају.</p> <p>— На шта ли ће ти изићи тај рад? — почиње један.</p> <p>— |
же ма шта неповољно о посинку.</p> <p>— На прилику... шта ће он тражити бољег саветника од тебе |
ће из руке у руку и разговара:</p> <p>— На прилику, синко, што гледаш ове Коружиће!{S} Они су г |
се Витор. — А где је Видосав?</p> <p>— На њиви, с радинима.{S} Сад ћу им однети ужину, — одгов |
комшији на радост и весеље и донио...“ на прилику — ћурана.{S} И погледаш, чича Витор седи за |
детелиште и да сејем кукуруз „американ“ на њивама...{S} А ено шта ради <pb n="93" /> Тодосије к |
но кандиоце пред иконом Светог Ђорђа, а на противној страни оружје.{S} У другој соби два широка |
} Прозори дупли, са стакленим окнима, а на великом димњаку пише: „1884 година“.{S} Предсобље па |
казана, каца са сирћетом шљивовиком, а на тавану виле, лопате и грабуље.{S} На другом крају во |
искују: _</p> <p>— И-ју-ју! ..</p> <p>А на то се одзивају из комшилука, са другог комишања, са |
S} Што заради поједе и попије.{S} Спава на механским клупама.{S} Ако га истерају из једне механ |
добар јунак бјеше,</l> <l>Што два и два на копље набија,</l> <l>Преко себе у Ситницу тура?“</l> |
ју ручак: бабо умеси колач и запреће га на прочевљу, а они секу буранију и сецкају купусово лиш |
љуте ракије.{S} Натеже добро, сакри га на исто место и спусти се на кревет!</p> </div> <div ty |
потреви сама.{S} Пред подне примети га на ливади, под кућом.{S} Изнео розгу пасуља па млати.{S |
!{S} Он канда није ни спавао.{S} Ено га на горњој страни дворишта, под јабуком шећерлијом, сео |
упита и накриви главу.</p> <p>— Ено га на њиви.</p> <p>— Ја, на њиви...{S} Ради...{S} Измеси’д |
ам све моје имање кретно и некретно, да на њему ради и мене издржава и почитује ме као старијег |
о шта је, док није Видосав објаснио: да на тим лејама подиже младице за живу ограду, које ће, к |
но косити два пута преко лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p>Ви |
ту је за њих имало више забаве но игда на другом месту.</p> <p>— Ви ћете чувати воденицу, док |
де се води ред! — говори пандур и гледа на другу страну.</p> <p>Чича Витор подвикну:</p> <p>— Ј |
себи: — па шта ћемо сад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад не умем друкчије, већ да ме запали као све |
е.{S} Постављена дугачка трпеза с краја на крај дворишта.{S} У горњем крају старији људи; прого |
>Испод куће вотњак, да не можеш с краја на крај дозвати.{S} Сав ограђен у проштац.{S} По њему ш |
газда!</p> <p>— Шта ће ти она чешагија на прагу?</p> <pb n="108" /> <p>— Тек... заборавио сам. |
али нисам ни ја поникао као ова травка на ледини!{S} Да је сваки од њих прикупио по онолико зе |
огледом с предмета на предмет, с човека на човека.{S} Ако га ко шта упита, он с муком одговара. |
рупа на једној клупици, а карлице млека на другој.{S} А чистоћа: да лазнеш мед с патоса!..{S} Н |
је пред очима.</p> <p>Сојка је девојка на удају.{S} Израсла велика, престигла мајку, крупна, г |
и:</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Хвала на части!</p> <p>— На чем хвала!{S} Да Бог да у здрављу |
из хлада у хлад, и, час по час, ујкала на јастреба.{S} Видосав је био на <pb n="124" /> њиви с |
оџака, а <pb n="5" /> дрва су пуцкарала на огњишту.{S} Она села на столичицу, задела преслицу з |
снег за кутњи праг, а дрва су пуцкарала на огњишту...{S} Она села на столичицу, задела преслицу |
образа.{S} Чим је подевојчила и одвела на један сабор, почеше се јављати просиоци, све богати |
иховој кући, издвојила га у вајат, села на сандук и својим дрктавим гласом прича му и објашњава |
су пуцкарала на огњишту...{S} Она села на столичицу, задела преслицу за појас и звркала својим |
ва су пуцкарала на огњишту.{S} Она села на столичицу, задела преслицу за појас и зврколи својим |
ва, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на ону трупиницу до врата, скрстила би руке око појаса, |
да као да ја болест боловала, претрнула на све муке и савила руке око оно деце што јој је пред |
ако се обрадовао кад се срећа осмехнула на њега и позват у Микачића кућу!{S} Он, који је увек б |
ли за јело, призваше неколико пријатеља на заједничку совру на залогај хлеба, чашу пића и разго |
ом фермену и шиљастој шубари са чизмама на ногама.{S} За њима младожењина мајка, старија жена, |
било најпотребније <pb n="14" /> да има на чему развити рад, како је он то видео у толико имућн |
младожење у новом оделу и са цветовима на капама, измешали се с момцима и девојкама, па ухвати |
борила очи земљи и забавља се с прстима на руци.{S} Не сме нигде да погледа.</p> <p>— И да ти к |
дан брк у уста и полагано мрда мишићима на образу, као да нешто жваће.{S} То бива увек кад попи |
S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како хоћеш...</p> <p> |
е, то се пева и прича и ићи ће с колена на колено, док је Србина,</p> <p>— А зна ли то бабо?</p |
еса и истура сламу.{S} Затим, с времена на време, приноси чутуру, наздравља и радници се поткре |
јзи тешко, као да јој се навалила стена на груди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је то тол |
о у вајат.</p> <p>Тако су осванули: она на прагу, а он под јабуком.{S} Затим се приобуо и умио |
хвалио Ружицу.</p> <p>У том донесе она на служавнику чашу хладне воде, шећера, стакленце ракиј |
у је друг из детињства. „Дрво се ослања на дрво а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићенти |
ешавао да све то пребере и рашчисти, па на по пута стане и размисли се: „Нека стоји, никоме не |
говог седланика и зајми његову стоку па на вашар и размеће се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта |
услоњени кругови, качице сира и скорупа на једној клупици, а карлице млека на другој.{S} А чист |
више совре, нуди и наздравља и одговара на здравице.</p> <pb n="57" /> <p>Кад превали дан поста |
на тачкама и погледајући испод наочара на Витора.</p> <p>— Је ли све тако? — упита председник. |
опрућио, неки почучнуо па ради и звера на девојке и другове, а сви џакају и дозивају се.{S} Зр |
p>Витор махну руком:</p> <p>— Нека кеса на свом месту.</p> <p>— Молим те, бабо, као родитеља... |
или у сто, или шара погледом с предмета на предмет, с човека на човека.{S} Ако га ко шта упита, |
ћи.</p> <p>Иде човек, упртио врећу жита на раме, погнуо се и тек да спусти врећу а они вичу:</p |
о човек који дође са неког далеког пута на коме се дуго бавио, тако и он поче разгледати и разб |
шта је с ким разговарао и пошто је шта на пијацу.</p> <p>Чича Витор гледа преда се, кљуца штап |
отњак.</p> <p>Погледи Тодосија Дмитрића на живот мало у чему да се подударају са погледима Вито |
мало доцније погледаш, оно сели обојица на кладу, припијају и разговарају: како су мразеви уори |
томе, зашто је то тако.{S} Ако двојица на путу разговарају и гледају у њега, он мисли: „Шта ли |
аће ово кадгод: може се изгубити брњица на кајишу, или искривити, или сломити, или јој испасти |
<p>— Сојка је у вајату, а она двојичица на њиви.</p> <p>— Добро, благо бабу! — рече и онај таба |
p>— Ружо, дај ми воде!</p> <p>Она отрча на извор.{S} Он се подиже полако, извири се на врата, у |
вана.{S} Млад човек, воли друштво, слаб на пићу, па мало више говори и у говору се пребаци, и ш |
а њему звони у ушима: „Ћути, ти си слаб на пићу...“</p> <p>Што иду ближе кући, он све тише разг |
:</p> <p>— Ућути једном..{S} Ти си слаб на пићу.</p> <p>Он се загледа у њега и промуца:</p> <p> |
.{S} Оно што није могао постићи Видосав на своме имању, желео је да постигне он, уз његову прип |
{S} Оне младице које је подигао Видосав на <pb n="137" /> својим лејама, пресади Тодосије наоко |
стао, укочио се и колута очима с једног на другог.</p> <p>— Није мала ствар, брат-Видосаве!</p> |
p>Он их посматра, баца погледе с једног на другог и лукаво се смеши.{S} Напослетку изађе отворе |
у страну сасвим.{S} Напустио кући и рад на имању и подивљао.{S} Најпре почео, по неку ноћ ноћев |
на девојку, па се врчи и спусти поглед на сто.{S} Сојка држи стакло у руци, трљка га погнуте г |
адожења се постидео, кришом баци поглед на девојку, па се врчи и спусти поглед на сто.{S} Сојка |
<pb n="51" /> узјаше.{S} И чича напред на коњу а он за њим, па право цркви.{S} Мало доције дођ |
Како ко комиша, он баца клип преко себе на рпу окомишаног кукуруза и клипови само сукћу и један |
емио да иде кући: набио повраз од торбе на раме и узео штап у руку.</p> <p>Кад га угледа Видоса |
Он ће с новом снагом предузети послове на добро његове куће.</p> <p>Чича Витор је извео читав |
и од својих вршњака по годинама.{S} Све на њему чисто и у реду, без аљкавости и мурдарлука, пон |
овољно уверио да му је чича оставио све на вољу, те се могао слободно кретати и ухватити лето з |
осматраше.{S} Видосав скинуо пола розге на ледину, па причучнуо и млати.{S} Ни онај човек ни да |
p>Зато он уграби прву прилику и продаде на вашару две мургуље, те купи једну сивуљу од колубарс |
бо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре не треба да стоје беспослене.{S} Виде |
и стакленце с ракијом, па врати и стаде на своје место.</p> <p>Он се опет узврпољи, затим подиж |
.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи се дозивају: „Пошто су улари на ваш |
ли а имају исте успомене и исте погледе на све.{S} И ако су им куће биле подалеко, није им смет |
ти у вајат, поводећи се као пијан, седе на свој кревет и ухвати се рукама за главу.{S} Нема виш |
ро, напричали сте ми све! — рече и седе на рудину испод јаза, а они до њега.</p> <p>Учини му се |
ај ме ништа јутрос.</p> <p>Па опет седе на исто место: метну капу на главу и ослони се на тојаг |
елица и везилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; жетеоци срп у руку па ухвате постат и жњу, а в |
<p>Видосав предузе посао, а капетан оде на свој посао.{S} Данас је сазвао среску скупштину да п |
би.</p> <p>Ђурица застаде и покупи веђе на чело, — И мора човек да пије, да тера сичију са срца |
, заћуте, па се поврате и опет све дође на своје место.{S} Али, еве јада сад!...{S} Бабо ишао у |
и искрпљено, већ је срамота носити туђе на својим леђима.</p> <p>Како је све дивно и уређено шт |
, растурати и ђубрити жито, кад се може на овој јевтиној справи окрунити много више, оставити с |
ић има сад да покаже шта зна и какав је на раду.{S} Њему је остављено да одреди где ће се шта с |
е препочео од Видосава Микачића, кад је на своме имању посејао детелину и направио детелиште.{S |
днекле набавио и редовно их чита кад је на доколици.{S} По неки пут чита их на глас, негда се н |
чаје у тежачким радовима? ..{S} Коме је на смећи кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи... памета |
ој не може буба нашкодити и засадиће је на земљишту где је био стари виноград...{S} А ону голет |
стојаше десет нових дуката и спусти је на сто, на колач.</p> <p>Наста тајац.{S} Чича Витор ста |
досав је одрастао по служби, навикао је на сиротињу и невољу.{S} Док је био мали, тукли су га г |
<p>Видосава обузе зла слутња: отишао је на детелиште...{S} Скочи брже и оде преко <pb n="81" /> |
И још веле: нико у селу не зове: ово је на, пример Јошевина чича-Виторова, него Видосављева.</p |
у слами и сену на шталама.{S} Научио је на сиротињу и није сазнао ни за какав рахатлук.</p> <p> |
кад је усинио Видосава, одлакнуло му је на души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и н |
све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи што у друштву ћуте, шар |
да у њега, он мисли: „Што се онај смеје на мене, он ме нешто исмејава"; и у стању је да о томе |
ови људи дошли, како су долазили раније на гледање, како су ово богати и угледни људи и како им |
да из беле зоре, па се спреми, на двоје на троје, и отвори.{S} То беше његов пријатељ чича Анто |
се јавка жетелица кроз таласасто класје на њиви...</p> <p>Витору Микачићу необично да доколичи |
>— А зар ово није мимо свет? — показује на детелину.</p> <p>— Није.{S} То сеје паметан свет.</p |
а, па час гледа у рад, час се осмејкује на њега.</p> <p>— Немој да се љутиш, ја волем да чујем |
алише свеће лојанице и наместише чираке на совру.{S} Тодосије виче да се иде кући, али Видосав |
ева млеко у карлице, да јој сучеш цевке на витлићу, и то.</p> <p>Али она салетела да јој каже и |
руци барјаком,</l> <l>Што нагони Турке на буљуке </l> <l>И нагони на воду Ситницу?“</l> <l>— О |
ли на сандук спрам кревета, спусти руке на колена и гледа у њега снуждено, као у болесника.</p> |
ађено филаретама, у које се улази пешке на мала врата, а иначе на велику двокрилну капију.{S} П |
но, у расвит, и спрема се да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозивати отуд од детелишта:</p> |
егох и зарекох се да моја нога не стане на састанак...{S} И тако вели Миле: скупило се доста љу |
те.{S} Некакво коље и врљике, разбацане на неколико страна, скупише на гомилу и сместише под на |
<p>— И ова се болест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд да се то м |
, што им бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум да оду кући, оду заједно и заједно се враћају.{S} |
о, оставићу.</p> <p>И измакне се, седне на кревет поред њега, или на сандук спрам кревета, спус |
оли да служи своме народу него да седне на народну грбачу...{S} И знаду га и цене сви у апелаци |
зна за се навикао је да осване и омркне на послу и да му је све урађено на време.{S} Он би се ж |
ори?{S} Он нема тог срца да се избрецне на њега, да се инати и грди с њим, да му увреду врати р |
по свршетку школе применити своје знање на имању и показати корист од напреднијег рада.{S} Њего |
.</p> <p>Настаде вршидба.{S} Он се пење на стог као младић, баца снопље колико треба за један в |
а проговорити.{S} Већ нема ништа детиње на њему.{S} Кад се шиша, остави мало веће залуфе и мало |
и — погрбљеше се леђа и набраше се боре на лицу.</p> <p>Тада се престаше вајкати и помирише се |
Витора, али не може да га ухвати да се на само разговоре.{S} Тих дана нађе га, пазарног дана, |
крсте ноге и оно што има метну преда се на покровац или зобницу!{S} Тако им је слађе него код к |
и шта ће сад!</p> <p>Поћута мало, па се на једаред сети да потражи Тодосија.{S} Чудновато, он м |
ад јој то помене, остави посао, даде се на мисао и хукну:</p> <p>— Боже дај здравље теби и мени |
обрва погледа по огради, а не осврће се на <pb n="23" /> Тодосија.{S} Кад би близу, он се, одје |
шта ради <pb n="93" /> Тодосије који се на мене угледао и колики приход вуче с те стране.{S} На |
дочекали су га насред куће и бацали се на њега овсом.{S} Видосав је пекао печеницу, уносио сла |
н до другога, као и увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављеви побратими, она тројица.. |
дигли и поседали по собама, затурили се на клупама и столицама, замастили се па зевају, брекћу, |
свиђаш, а туђу не слушаш.{S} Навикни се на то!{S} Видосаве, брате, да сам ја твојих година и да |
место: метну капу на главу и ослони се на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да јој се навалила с |
и седе више куће под јабуку, услони се на рогуље и укочи поглед у траву пред собом.</p> <p>Руж |
звор.{S} Он се подиже полако, извири се на врата, устумара се по вајату, док из једног угла, из |
ан од другог и најволели су изјадати се на данашњи свет што не почитује старијег и не живи како |
ет устаде, повири на врата и поврати се на своје место:</p> <p>— Бојим се да се не наљутиш.</p> |
, ћути, не распитује ни за кога нити се на кога осврће.</p> <p>Ружица се полако уклони и замаче |
бро, сакри га на исто место и спусти се на кревет!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
м полако уђе у вајат, клону и спусти се на кревет.</p> <pb n="126" /> <p>— Ружо, дај ми воде!</ |
рочита цео уговор гласно, одмарајући се на тачкама и погледајући испод наочара на Витора.</p> < |
55" /> воћњаку у какав хлад, испрући се на земљу и ту чита и размишља.{S} Тада је миран, не сме |
а! — рече и полако и неприметно баци се на једног у мраку, и погоди поврх високог феса.</p> <p> |
адијао се, па стао у крај и наслонио се на своју штаку.{S} Замислио се и посматра овај непознат |
скинуо капу, па једном руком ослонио се на штап, а другом трља преко темена и чела, и разгледа |
к, завукао руку у густу косу, одупро се на лакат и задубао се у расматрање наких акта,</p> <p>— |
е из груди Витора Микачића и даде му се на мисао, те оде далеко, далеко...</p> <p>Боже, да рече |
...{S} Видосава.</p> <p>— Познаје му се на оку!</p> <p>— Јеси га видео како иде?</p> <p>— Јеси |
у.</p> <p>— Молим, да се све то пренесе на мене.</p> <p>Они га запиткују шта то би, што се тако |
дите, — вели Тодосије и натрпава откосе на сушила.</p> <p>Они се смејуре, згледају се, нешто ша |
се накани да помене:</p> <p>— И велите на њему је пореза од свег имања?</p> <p>— Јесте, на Вид |
рећи бабо?..{S} Испричао је негде да ће на јесен направити једну велику шталу за крупну стоку.{ |
S} Ђурица је знао како се кантар окреће на лаку страну, а како на тешку и знао је шта је ока, ш |
, па од једном спусти глас као да шапће на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам у Бога... ни |
тица у гори, и, час по час, шушне лишће на поветарцу... „Нема га... не чује се...{S} Он је ту, |
м га извезла, нано, кад сам чувала овце на Башчинама?</p> <p>-- Јеси, ћери.</p> <p>— Ето видиш, |
} Он их милује, дели им кришку лубенице на два дела, крпи им хаљинице, наврнчава опанке.{S} Нав |
е у колибу.{S} Витор спири мало ватрице на огњишту, па поседаше на столичице око прочевља.</p> |
њаку, нигде маховине нити сухе гранчице на дрвету: свака шљива масна и глатка као обријана.</p> |
ашно, носи воду, уноси дрва, суче конце на витлићу, пригони стоку за мужу, лучи телад и јагњад. |
тку грунуше му сузе низ образе и замаче на капију...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
иде свилени гајтан са себе те му намаче на врат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како те Бог учи! — |
>— Зар ја? ...</p> <p>Чича Витор одмаче на коњу напред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи у гомил |
павице.</p> <p>Видосав се полако измаче на врата.{S} Тодосије му додаде потпрашену кубуру, те ј |
е се улази пешке на мала врата, а иначе на велику двокрилну капију.{S} По дворишту засађена дрв |
у... да се секираш и мислиш! ... — рече на послетку и оде.</p> <p>Видосав прође полако, ногу пр |
лико година дозволити да будем пасторче на моме имању... а неко да се башкари на. њему...{S} Је |
ри мало ватрице на огњишту, па поседаше на столичице око прочевља.</p> <p>— Право велиш, Виторе |
нема куд врдати.</p> <p>Видосав лежаше на кревету, налеђушке, са потуреним рукама под главу, р |
сти почасте и удаљи се.{S} А они осташе на истом месту да продуже како су започели.</p> <p>У не |
крено друштво! ..</p> <p>Сунце већ беше на смирају.{S} Небо се проведрава и мраз стеже.{S} По к |
претресоше се хаљине, ишчукаше и изнеше на сунце да се проветре, па се наместише на своје место |
су осетили и дужност да легну још више на рад, да се побрину и за подмладак.{S} Колико би пута |
, разбацане на неколико страна, скупише на гомилу и сместише под наслон до дрвљаника, истребише |
а вуницом, и неколико јабука, те турише на сто, у врх совре.{S} Стари пријатељ извади из џепа ш |
а сунце да се проветре, па се наместише на своје место.{S} У сарачани беше крв и лом, и Видосав |
и чађаву, у раму без стаклета, закачише на источну страну; на други зид огледало и преко њега п |
Витор бану испод оџаклије и они скочише на ноге.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1903 |
<p>Лице се старчево растеже, уста одоше на јагодице и показаше се она три зуба напред.</p> <pb |
ради!</p> <p>Деца бацише грања и комуше на ватру, <pb n="45" /> те се изви пламен високо и обас |
шарену торбу пуну ствари, набио повраз на штап, претурио преко рамена, позабацио капу озад и о |
а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе твојом кесом...</p> <p>Чича Витор обо |
то, сазва једну велику мобу за жетву, и на исту позва све своје пријатеље из целог села.</p> <p |
ијатељу, — пљеска Витора по рамену: — и на готово долазиш, брате...{S} Само да сачуваш што је о |
наш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао друкчије него остали сељаци.{S} О |
е га сејати стално и у осталим њивама и на врсте, и обрађивати онако како раде људи који су то |
а сушила, која су изгледала као розге и на њих трпао зелену детелину, те је тако била више изло |
е хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семеном засеја једну од најплоднијих њи |
в му покиселио опанке, измазао кајише и на њих ударио нове пијавице.{S} Старац се очешља, дотер |
XXIV</head> <p>Не мање бриге навалише и на Ружицу.{S} Као женска страна она је досад гледала са |
n="110" /> <p>Чича Антоније зверајући и на прстима уђе у колибу.{S} Витор спири мало ватрице на |
е да уводиш нове обичаје у мојој кући и на моме имању, да ми црвени образ под старост...</p> <p |
р Микачић.{S} На пример, иде он путем и на путу угледа брњицу.{S} Одмах га нешто копка да је уз |
ривена ћерамидом.{S} Под кућом подрум и на њему велика двокрилна врата.{S} Зграде све од брвана |
ло, и што причаш што ниси очима видео и на шта се можеш заклети" ...{S} Божја воља, кум ми не т |
нађе излаз да то избегне, па ма било и на своју штету.{S} Још се ни с ким није судио ни парнич |
о су званице, они се зову и на радост и на жалост, сем чича-Вићентија који је из другог краја с |
ом совром, то су званице, они се зову и на радост и на жалост, сем чича-Вићентија који је из др |
у.{S} Тодосије простре торбу на кладу и на њу поређа хлеб, со, чутурицу и друго што се нашло, ж |
уз овај службени посао скренем пажњу и на једну приватну ствар која стоји с њом у вези.</p> <p |
главу и хитро одвајају комушу, шапћу и на махове се засмеју.{S} Момци, где који, по два три у |
уговор да сам усинио и пустио у кућу и на имање Видосава Ђурковића из Качера са његовом женом |
зми кога било и доведи сијасет у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>Он остави поса |
азања по вароши, већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S} |
Такве краве није било у селу.</p> <p>И на свему осталом опази се нов ред, који уводи умешна ру |
Витор га прекиде:</p> <p>— Не заборави на чему си, па ми реци: имам ли ти што дужан?{S} Да се |
. мало се шта распознаје до бели зидови на кућама и мрачне сенке дебала од дрвећа.{S} Тишина... |
тимали од немаштине.{S} Он је увек први на послу, а последњи се враћа.{S} Свуда су га хвалили.{ |
женом, младожењином рођаком.</p> <p>Сви на добрим коњима, са пуним торбама и теркијама.</p> <p> |
ст!</p> <pb n="174" /> <p>— Да је други на твоме месту, он би играо од радости!</p> <p>— То је |
ио да привремено слуша предавања и ради на школском имању.{S} Сад би лепа прилика била да га ср |
и.</p> <p>— Ја сам научио да се прикоди на моме имању и не могу дозволити да ми се подсмевају г |
а.{S} Има их неколико комада у оџаклији на полици.{S} Нису школски уџбеници, него некакве друге |
ча-Витора Микачића, дошао своме комшији на радост и весеље и донио...“ на прилику — ћурана.{S} |
, па укочи поглед у зид. „Кућа не стоји на земљи него на жени...{S} Ова кућа стоји баш на овој |
он учи и саветује?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не заливадиш, видиш как |
зе га нека ватра и дремеж, па се завали на кревет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе му пред очи |
ону комушу.{S} Опет тако, па се извали на ледину, налакти се и гледа тамо негде далеко, у модр |
Миле: скупило се доста људи и поседали на састанку и тако говоре и разговарају као људи.{S} А |
чије су прилике биле кад су они настали на свет, а друкчије су данас, кад се подигао други нара |
ад су остали сами код воденице и седели на рудини више јаза, па поче поиздалека:</p> <p>— Баш в |
кне се, седне на кревет поред њега, или на сандук спрам кревета, спусти руке на колена и гледа |
могао подсме’нути гдегод за совром или на каквом састанку.</p> <p>— Јок, Бога ми!</p> <p>— То |
лако упознам са сваким.{S} Кад смо били на Кумашевцу на „зекциру“, па ја се залетим и упознам с |
дима и разговара:</p> <p>— Кад смо били на Пандиралу, па Хорватовић призортио да освојимо позиц |
од руке и то му личи.{S} И кад су били на сиротињском имању, радом су се отимали од немаштине. |
.</p> <p>С Мићом се упознао кад су били на вежби у војсци. „Не знам што то човек човека заволе |
n="167" /> су код куће, шта су порадили на имању, шта раде деца и шта је где чула да се говори |
..</p> <p>— Умесили смо колач и испекли на прочевљу!</p> <p>— Остало и теби доста!..</p> <p>Ухв |
е о томе говори.</p> <p>У том се помоли на механска врата Тодосије Дмитрић.{S} Он је био у свој |
су се ни јављали домаћину, већ притисли на рад.</p> <p>— Добро ми дошао, Тодосије!{S} Видиш ти |
званици, <pb n="58" /> али су му дошли на благ дан као другови и пријатељи с којима се упознао |
ме бар познајеш.</p> <p>Он се прокртољи на столици па отпоче:</p> <p>— Није се ништа десило на |
... и настао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, мале сва |
Али он ћути као стена и не обзире се ни на шта.</p> <p>У вароши послушава које кога: цепа дрва, |
ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор.</p> <p>Настаде вршидба. |
p> <p>— А он?</p> <p>— Узели га душмани на руку, господине, једва чекају да зажмурим, да ми диг |
<p>— Чик загради!</p> <p>— Чик ми стани на пут!</p> <p>И онда настаје врева.{S} Тодосије једну, |
га ми!</p> <p>Па махне руком и нанишани на десну страну:</p> <p>— И ови, овденак, Ружићи!{S} Ни |
абави које сириште, да нема каквих чини на стоци и белом мрсу, да није ко што уврачао.</p> <p>И |
па ето ти Витора.{S} Он на врата а они на ноге.</p> <p>— Добро ми дошли!</p> <p>— Честит свети |
нагони Турке на буљуке </l> <l>И нагони на воду Ситницу?“</l> <l>— Оно јесте Бошко Југовићу.“</ |
та треба, да га послужи, а он се услони на столицу и своју штаку, па укочи поглед у зид. „Кућа |
/p> <p>Он се трже,, исправи се и услони на мотку.</p> <p>— Здраво мирно, Видосаве!</p> <p>— Здр |
обузе га нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави кајише око ногу |
е на моме имању... а неко да се башкари на. њему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му лице доби живљи изра |
, а копачи се дозивају: „Пошто су улари на вашару?“ и пружају прст на њега, а мене стид, — кумо |
се бојиш?</p> <p>Он опет устаде, повири на врата и поврати се на своје место:</p> <p>— Бојим се |
е Бог добро! — рече Антоније, па повири на врата и опет узвера.</p> <p>Чича Витор га гледа, и м |
ап!{S} И ти!{S} И ти!</p> <p>Па провири на врата:</p> <p>— Ружице!{S} Обиђи-де и нас који пут!< |
агри очима.</p> <p>— Е, ко ће мене дати на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и учи сам.{S} Ако |
рук.{S} Он га набави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семеном засеја |
е уснице, пође да устане, па се поврати на столицу и само гледа у Антонија и трепће.</p> <pb n= |
е право својој Јошевини.{S} Само сврати на пекарницу те с ћепенка узе две лепиње и тури их у џе |
е, куда си наумио!{S} Не’ш се распасати на мојој бабовини, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на |
осављеву и тај случај почеше претресати на све стране.{S} Радознали сељаци, враћајући се с рада |
Видосав опази да почеше гасови одисати на уста.</p> <p>— Уа!{S} Сад је добро! — виче он и трчи |
акав „златоуст“, па не би могао утицати на твоју букову главу.{S} Ти радиш онако како си научио |
нешто у реду.{S} Свака ствар мора бити на свом месту и све се мора вршити на време у његовој к |
и како га Бог учи, а он ће се настанити на имању у пољу, код воденице, која је подаље од куће.{ |
снабдевати кућу, а што претекне носити на пијац а откидати по неку пару да му се нађе, да не д |
ућу Микачића, нико није могао приметити на чича-Витору да се покајао што је урадио.{S} Могли су |
бити на свом месту и све се мора вршити на време у његовој кући.</p> <p>— Инђија!</p> <p>— Чује |
ко хоћеш...</p> <p>— Лако је се растрти на моме имању! — дрекну чича толико, да залајаше пашчад |
е се смеје.{S} Не може ме ништа помести на путу: ја морам бити други Симо из Мораве, и истрајаћ |
дам Антоније!{S} Не дам, да ћу погинути на овој поњави земље!</p> <p>Затим се окрете вратима и |
Као и досад.</p> <p>— Како ћу му изаћи на очи?</p> <p>— Лако.{S} Он нек виче, а ти ћути.{S} А |
, па нек уситњава, а овако лако је доћи на готово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор |
ли га шта ће по вароши, што не иде кући на своје имање и међу своју децу, а он на то и не одгов |
вој шољи, великој старинској, која личи на турски филџан.</p> <p>— Зар и каву?</p> <p>— Извол’т |
<p>Витору Микачићу необично да доколичи на овакоме дану.{S} Иде из чаршије запурен сав, и кад с |
ознатог човека у селу, ми издражимо очи на њега и пратимо му сваки корак: ко је, шта је, што је |
велика зграда, као онај конак у вароши на два спрата.{S} У њој имају учионице, где се учи, дуг |
неку шалу, а девојке шану једна другој на ухо, па кикот...</p> <p>Наоколо око совре служи се в |
ували би ме онде и бацали ме као обојак на буњиште...{S} Зар тако на моме добру?</p> <p>Видосав |
ињства. „Дрво се ослања на дрво а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићентија“.. рекао би ч |
рећи се како си научио.{S} Ако си човек на свом месту, биће времена кад ће те ти исти људи хвал |
и сви поштени људи.{S} Ти си био човек на свом месту, радио си посао како си умео.{S} А он, лу |
" /> <p>Чича Витор уобичајио је да увек на Ваведеније иде цркви, на причест.{S} Кад би једну го |
назимад.{S} Покрај вотњака вијуга поток на коме се стока поји и свиње блате...{S} Нигде корова |
Чујем, Симо.</p> <p>— Шта ће онај чекрк на путу?</p> <p>— Тек... деца изнела.</p> <p>— Каква де |
сад у вршају, беру дулеке, трпају пасуљ на розге.{S} Кад он, на доколици, гради котарице, они м |
ко.{S} Кажи ми отворено, у очи, ако сам на рђавом путу.{S} Ти боље видиш него ја.{S} Можда сам |
ј Миле...{S} Ја нисам био тамо; не идем на састанке као и ти.{S} Отишао сам лани један пут, па |
од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем на састанке.{S} То је Видосављево.</p> <p>— А знаш ли д |
и ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на Светог Аранђела, или би ми уклепао сикиру <pb n="61" |
озуђурио толико да немам пару да метнем на крст у цркву и који грош да попијем у друштву.</p> < |
ској школи.{S} Далеко од тога да утичем на одлу среске скупштине и да истичем какве своје интер |
или живети...{S} Дошло ми је да кидишем на себе!</p> <pb n="101" /> <p>— Опет он! — подвикну То |
у за сто дуката, а свако кљусе стиже им на меру за коњицу...{S} Да ми је одвести ове лудаке да |
х људи!{S} Шта им ја сметам, шта сам им на путу, да ми <pb n="105" /> се подсмевају за леђима?{ |
све што је порадио.{S} Клео му се свим на свету да овако раде данас паметни људи и да га овај |
совром.</p> <p>Витор опет мрдну главом на Видосава што је значило: није овде место да се о том |
ади...{S} Измеси’де ово! — показа руком на служавник, као да му нешто смета.</p> <p>Она успреми |
диш ли, Тодосије! — рече и показа руком на детелиште.</p> <p>— Луд човек.{S} Не могу да се свађ |
<p>— У Краљеву! — показа ратарац руком на коју страну долази та варош.</p> <p>— То је добра шк |
ом чошном јелечету, са свиленом марамом на грудима, лепо и скромно очешљана у плетенице, са јед |
...{S} Ружица, по обичају, дочекала дан на ногама у кући: омела је, опајала, наложила ватру и д |
а ти кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три места у чаршији по неки грош и динар.{S} Да |
опијем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде при |
ај врт поред пута, као цветњак, шпартан на леје, обележен сваки усев.{S} Свет пролази, застане, |
<p>Мало прође, па ето ти Витора.{S} Он на врата а они на ноге.</p> <p>— Добро ми дошли!</p> <p |
на своје имање и међу своју децу, а он на то и не одговара.{S} Ујогуни се па ћути, па псовао г |
и унапређује.{S} Чинило му се да би он на онаком имању умео радити онако исто као Симо из Мора |
јес’, моба је моба,</p> <p>— намигну он на оног до себе, па продужи:</p> <p>— Узврпољио се вели |
аздараце, ишао је бос и поцепан, спавао на дугим зимским ноћима у слами и сену на шталама.{S} Н |
у.</p> <p>Сву тројицу Видосав је позвао на славу и желео је да их тога дана види у својој кући. |
вини, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш трампити Чолопек за Јошевину! ..{ |
загледа у очи:</p> <p>— То ће бити као на Воведеније?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то бил |
сав пуним устима и таквим нагласком као на заклетви. </p> <pb n="102" /> <p>— Ти си рад да пост |
чудио кад би ми неко у ово доба зачукао на врата.</p> <p>— Јесте ли здраво, Антоније?</p> <p>— |
ете чувати воденицу, док ја видим посао на њиви, — вели бабо.</p> <p>— Хоћемо!</p> <p>— Хоћемо |
изучио два разреда и, на прилику, стао на по пута, па да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би |
е рад чича-Витору као да је јако настао на свет да подиже кућу.{S} Трчи, ради, не осећа умор, н |
ања на дрво а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор кад се мал |
ме Јовану...“</p> <p>Витор изговори ово на душак и одахну.{S} Затим обриса зној с чела и окрете |
да положимо стоци и пресечемо које дрво на дрвљанику...{S} Је л’-де? — разраколио се Видосав и |
тиме, што ће Тодосије кресати неко дрво на међи, да не захлађује Виторову њиву и не смета усеви |
лед у зид. „Кућа не стоји на земљи него на жени...{S} Ова кућа стоји баш на овој жени...{S} Вре |
Витор занеме.{S} Нешто га притиште озго на теме, па убезвија и не умеде да проговори.{S} Клонуш |
сав је и даље боравио у чаршији и живео на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S} Онако |
но за живот, да не би оскудевао и живео на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што више, а |
сије него ја који сам га из ништа довео на домаћинско имање.{S} Тако је то: како семе сејеш она |
ов рад и светио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио да је та |
, ујкала на јастреба.{S} Видосав је био на <pb n="124" /> њиви са слугом, денули су сламу.{S} Р |
лутња: то није добро.</p> <p>— Ниси био на састанку?</p> <p>— Кажем ти: нисам се макао од колиб |
tion" /> <p>Видосав је цео дан пробавио на једној њиви подаље од куће.{S} Прилегао као зец у жб |
> <p>— Ако је тражио, јес’ се и намерио на кога треба.</p> <p>— Витор?</p> <p>— Ја, на онога... |
у, увезао појасом читаво бреме, затурио на леђа па се упутно у варош.</p> <p>Старац поскочи и о |
Витор је наточио чутуру ракије и носио на њиву те нудио возиоце, свезао неколико снопа, па се |
ад разумео као инат и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Тодосије збира богате |
двојином снаге и куражи и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му није ту Тодосије да га ухвати з |
се кантар окреће на лаку страну, а како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра о |
ме као обојак на буњиште...{S} Зар тако на моме добру?</p> <p>Видосаву се ухвати нешто у гуши к |
једно јутро, из ране зоре, закуца неко на Виторову стану у Јошевини.</p> <p>Витор се узбеши: ш |
ча шта ће радити и како му не може нико на пут стати.{S} Више пута, радних дана, заводио је дру |
загледа у њега:</p> <p>— Шта ти је пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање?</p> <p>Витор |
ио што није ваљало и како је то утицало на баба и остале...{S} Погледа за њим подуже, па оде по |
било Видосаву кад је дознао шта је било на Варагића комишању!{S} Неко му је доказао сутрадан св |
>До подне пуче глас по селу шта је било на детелишту Видосављеву и тај случај почеше претресати |
> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но веле, не могу увес |
ест, био је.</p> <p>— Па шта је то било на састанку?</p> <pb n="111" /> <p>Антоније појми да ка |
а ни поменути:</p> <p>— Како би то било на радноме дану!</p> <pb n="27" /> <p>— Час посла!{S} Д |
су цене биле, шта је најбоље пролазило на пијацу, и какви су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад г |
а отпоче:</p> <p>— Није се ништа десило на састанку, него нешто сам чуо за онога твога.</p> <p> |
, и да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састанку тражили његову Јошевину за мој Чоло |
ано, <pb n="30" /> нешто набацано једно на друго...{S} А све то искупио је, којекад, чича Витор |
омркне на послу и да му је све урађено на време.{S} Он би се жив изео кад не би кукурузе опраш |
та треба.{S} Где би разбијено које окно на прозору и залепљено хартијом, он измени код стаклоре |
извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована.{S} Млад човек, воли друштво, слаб на |
..</p> <p>Умео га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована.{S} Млад човек, |
ме прави инат чича-Витору: да уводи оно на шта он виче и због чега је омрзао посинка.</p> <p>Па |
а ручак и није ништа приметила необично на Видосаву.</p> <p>Али не прође много, а помолише се с |
команду, да види је ли штогод нарезато на њихову кућу, за војску, и увери се да је записано да |
мислиш о своме послу?{S} Није њој место на прагу него у штали о диреку.{S} Да је нисам више вид |
а видиш шта се ради?{S} Није њему место на путу него у вајату.{S} Да га нисам више видео онде! |
д од руке.{S} Као у инат, деси се нешто на његову детелишту, са чега је имао нових непријатност |
а Ива: веле, лани о Св. Томи украо улар на вашару и стрпао га у чакшире, а човек то смотри па г |
вим наопако...{S} Сад ’хоће да сеје жир на оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта је том човек |
овека!{S} Тамо, амо, па опет чича Витор на среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како је то било!</p> |
ла... који сте ви дошли.“ И трчкара час на њиву час кући.</p> <p>За тај дан набавио је ашчију д |
што сам казао да ћу посејати ону голет на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јес |
клипи с кревета, заљуља се и паде опет на кревет.</p> <p>— Шта радиш, море?</p> <p>Он опет кли |
да се мало уратлучи и да пренесе терет на мене, стара човека.{S} Ето то је, није ништа друго, |
орову, видео би да чича носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему је одавно поста |
Поштује ме као родитеља, чини ми почаст на сваком месту, даје ми старешинство у свакој прилици, |
<p>Упекао јулијски дан: изврнуо се лист на грани, ућутала тица у гори...{S} Само се јавка жетел |
нцима, други човек.{S} И засјаја радост на лицу свију укућана.</p> <p>У том се чу:</p> <p>— Ево |
p>— То је син оног онде! — и пружи прст на шупу капетанову.</p> <p>Дамљан се обазре:</p> <p>— Ј |
Тодосије!{S} Ене! — повика и пружи прст на Видосава.</p> <p>Он им не умеле ништа више казати, а |
не почеше његови пријатељи пружати прст на Видосава и потаркивати свађу.{S} На пример чича Виће |
што су улари на вашару?“ и пружају прст на њега, а мене стид, — кумови смо...{S} Ја то нећу ниг |
е бабо, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— А што је љут?</p> <p>— Шта знам ја шт |
да, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разгласити по селу. |
це.</p> <pb n="17" /> <p>Он узме штапић на га промеће из руке у руку и разговара:</p> <p>— На п |
, носи ужину.{S} Тодосије простре торбу на кладу и на њу поређа хлеб, со, чутурицу и друго што |
и идем кући.{S} Ако му дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа није ни бил |
ави посао, тарну угарке и наслони главу на руку.</p> <p>— И, право да ти кажем, Руменија... нек |
ано!</p> <p>Ружица промоли чупаву главу на кутња врата.{S} Видосав се смеје, а она довикује:</p |
подбочи се једном руком и накрену главу на страну, па, као и досад кад јој то помене, остави по |
схрани.{S} Сигурно ће му сазидати цркву на гробу, — теши он њу, еда би и себе утешио.</p> <p>Он |
да је негују: волове ухране па продаду на тргу за сто дуката, а свако кљусе стиже им на меру з |
у па ухвате постат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па праве ужета.{S} Видосав дочекује све ре |
/>, као ови наши овде, већ се угледају на Симин рад и препочињу га као девојче, шару са пригла |
им је слађе него код куће кад поседају на столице за трпезу или за дугачки сто у оџаклији...</ |
пусово лишће!{S} Па кад ручају поседају на земљу и скрсте ноге и оно што има метну преда се на |
реде брава и спремају ватру да га пеку на равни.{S} Ружица у вајату спрема Сојку: чешља је, на |
ли што је боље?{S} Да нису надали дреку на њега, он би продужио како је почео и много би штошта |
Ратарац се загледа у њега и осу повику на чича-Витора.</p> <p>— Стар човек.{S} Није он то ради |
ремила баба Вујана по кући, упути Сојку на њен посао, па тек да узме рад у руке, а чича Витор с |
остало сено.{S} Док није навикао стоку на њу, он ју је мешао са обичним сеном и тако измешану |
му преотео старешство и тати задао муку на срце, те човек изгубио рачун о себи.</p> <p>Ђурица з |
<p>Он ћути и лежи.{S} Она му тури руку на чело.</p> <p>— Што си тако тужан?</p> <p>Он јој одгу |
/p> <p>Видосав је већ почео губити вољу на пољу око увођења новог начина рода.{S} Куражило га ј |
о пред кућу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија.</p> <p>— У здрављу, Виторе |
послетка, он погледа у њих и благне му на души.</p> <p>Све као што Бог милује, али за Ђурицу м |
а“...</p> <p>Али ту се тргне и падне му на ум његова Руменија и она зимска ноћ, кад су <pb n="7 |
попијемо!</p> <p>Витор расте и шапће му на ухо: „Хвала ти, газда-Радојица, на таким речима.“</p |
ти куд хоће и скрајати планове какви му на <pb n="134" /> ум дођу, али биће онако како је опред |
га поучити, али ће, ипак, оставити њему на вољу да ради како он хоће.{S} Он ће се чинити невешт |
аставао код воденице, притврђивао брану на јазу, узимао ујам и нешто га трошио, а нешто слао ку |
, све исправно!</p> <p>Тодосије му шану на ухо:</p> <p>— Ућути једном..{S} Ти си слаб на пићу.< |
астиру испаване очи.</p> <p>Чичи благну на лицу, приђе им у сусрет, ухвати их за руке и врати у |
на дугим зимским ноћима у слами и сену на шталама.{S} Научио је на сиротињу и није сазнао ни з |
муса га за раме.</p> <p>Он развуче усну на десну страну и погледа га са спуштеним капцима до по |
а, стакленце ракије с чашицом, па метну на сто, пред њега.</p> <p>— Извол’те, бабо!</p> <pb n=" |
ресе, узимам слободу скренути вам пажњу на једну прилику која ме је побудила да вам ово напишем |
>Па опет седе на исто место: метну капу на главу и ослони се на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као |
ачу и управи поглед у ону пругасту шару на чађаву дувару у коју је Мато Коружић згађ’о окињачом |
неколико пријатеља на заједничку совру на залогај хлеба, чашу пића и разговор.</p> <p>На пијац |
иде скромно и погнуте главе.{S} Ишли су на неколике свадбе у селу и чича иде напред и поштапљуј |
о собе, не гледа ни у кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га испрати погл |
о, да је кабил, возао би и среског ћату на својим колима ваздан и опет би га чашћавао код сваке |
са сваким.{S} Кад смо били на Кумашевцу на „зекциру“, па ја се залетим и упознам се.... — И ту |
че успијати уснама и намештати кадивицу на глави.</p> <p>Заори се смех низ сву совру и упреше о |
плете каку хоћеш а и да углави држаљицу на секиру, мотику, будак... — прича чича и не може да с |
је на доколици.{S} По неки пут чита их на глас, негда се налакти над књигом па чита, чита, зад |
ји је први подигао...{S} Те тако наиђох на Тодосијево имање.{S} Хоћу да обиђем да му видим и вр |
и него на жени...{S} Ова кућа стоји баш на овој жени...{S} Вредно чељаде... и да ње нема у кући |
освети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш на руку твојим непријатељима, да виде несрећу од тебе.{ |
дођох овде, суду...</p> <p>— Да станеш на пут потврђењу тапија?</p> <p>— Јес’, господине.</p> |
то каже?</p> <p>— Непрестано се издиреш на ме, кад ти приђем! — рече она и седе до њега.</p> <p |
ор, избити из такта да толико заборавиш на себе?..{S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш да се изгу |
родитеља и свог старијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме пристојно сараниш и |
ве музаре, мале буџуље, да сваку упртиш на леђа као козу.{S} Сој никакав и неугледан: мургасте |
укуруз „американ“, који је најпре сејао:на једној њиви, доношаше му много више приноса него,,ос |
<l>„Који оно добар јунак бјеше </l> <l>На алату коњу великоме</l> <l>Са крсташом у руци барјак |
21"> <head>XXI</head> <pb n="115" /> <p>На кули варошке цркве искуца осам часова, кад се Витор |
l:id="SRP19030_C11"> <head>XI</head> <p>На имању „Јошевини“ ишло је све по старом.{S} Видосав н |
{S} Да је нисам више видео онде!</p> <p>На аљкавост и мурдарлук мрзи, да очима не види.{S} Хоће |
да га с правом грди и напада...</p> <p>На послетку обузе га нека ватра и дође му да клипи на в |
неку, али Витор не окрену главе.</p> <p>На послетку му добаци:</p> <p>— Ако буде жив Тодосије, |
гај хлеба, чашу пића и разговор.</p> <p>На пијаци, пред црквом, читав сабор.{S} Младе, о јесени |
то изумели.</p> <p>И он, као и Видосав, набави бољи сој говеди, краву колубарку, и стараше се д |
у му клипови и крупнији струк.{S} Он га набави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџ |
леко, да није мрс прокисао, треба ли да набави које сириште, да нема каквих чини на стоци и бел |
ану па поручи јела и пића, а у дућанима набави свега што му треба за кућу.</p> <p>Дружи се са с |
риште.{S} Једног дана окречи оџаклију и набави плаве земље те је одоздо донекле обојадиса, а ци |
! — резили га Тодосије.</p> <p>И за час набави млаке воде, сапун, маказе и бријач, одфикари му |
ерао га је да се понови.{S} И Ружица је набавила по неку хаљинку, па су поновили и децу.{S} Све |
пасмину стоке: говеда, свиња и коња.{S} Набавио сам гвоздени плуг, ветрењачу и круњач, све као |
о некакве друге књиге што их је однекле набавио и редовно их чита кад је на доколици.{S} По нек |
час на њиву час кући.</p> <p>За тај дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје, да |
Ово је круњач, справа јевтина, може је набавити човек обичног стања.{S} Каква разлика, млатити |
сељаци се подгуркивали и смејали...{S} Набавиће каламљене лозе којој не може буба нашкодити и |
њега пазарује тридесет година и од њега набавља за кућу све што се у дућанима купује.{S} Чича Р |
руза што је сејао семе што не зре, како набавља стоку која није за тај крај, дружи се са голади |
едали први људи у селу и почели то исто набављати...{S} Не даде ми да уредим детелиште и да сеј |
нисам прикупио које парче земље, ја сам набавно бољу пасмину стоке: говеда, свиња и коња.{S} На |
{S} Нешто извешано, <pb n="30" /> нешто набацано једно на друго...{S} А све то искупио је, које |
аника, истребише камење игде који би, и набацаше га у један крај, ископаше рупчагу за буњак чак |
торо прасади...{S} Кад се урани може да набаци по сто ока сланине...{S} Ево га гвоздени плуг!{S |
упчаге и пукотине, донесе иловаче те је наби у оне локве по кући и изравна под.{S} Ружица ориба |
ак бјеше,</l> <l>Што два и два на копље набија,</l> <l>Преко себе у Ситницу тура?“</l> <l>— Оно |
} Носи велику шарену торбу пуну ствари, набио повраз на штап, претурио преко рамена, позабацио |
својима, и сад се спремио да иде кући: набио повраз од торбе на раме и узео штап у руку.</p> < |
све што смета пољопривредном напретку, набраја примере глупости и незнања из своје околине, од |
Краља у Студеници — погрбљеше се леђа и набраше се боре на лицу.</p> <p>Тада се престаше вајкат |
и као да не кога угледа, поче викати и набројати:</p> <p>— Нећеш, Тодосије, куда си наумио!{S} |
јагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да јој се навалила стена на груди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S} Ш |
24"> <head>XXIV</head> <p>Не мање бриге навалише и на Ружицу.{S} Као женска страна она је досад |
.</p> <p>Видосав је одрастао по служби, навикао је на сиротињу и невољу.{S} Док је био мали, ту |
и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навикао.{S} Свака новина у његовој кући, то му је као д |
ономе преплануо овас...</p> <p>Тако је навикао, а што је навикао држи да је најбоље и да не мо |
вас...</p> <p>Тако је навикао, а што је навикао држи да је најбоље и да не може друкчије ни бит |
е и сена као и остало сено.{S} Док није навикао стоку на њу, он ју је мешао са обичним сеном и |
омио и крепио.</p> <p>Од како зна за се навикао је да осване и омркне на послу и да му је све у |
ни бити.{S} На пример:{S} Витор Микачић навикао је да продаје пшеницу уз Часне Посте.{S} Он држ |
ниси огуглао светску вреву, ниси се још навикао да своју свиђаш, а туђу не слушаш.{S} Навикни с |
ма деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешто у реду.{S} Свака |
о да своју свиђаш, а туђу не слушаш.{S} Навикни се на то!{S} Видосаве, брате, да сам ја твојих |
крпи им хаљинице, наврнчава опанке.{S} Навикоше се и они код воденице и тамо су волели него ко |
овао га, миловао га, тукао га.{S} После навикоше тако, и нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад к |
стане.{S} Не заустави га нико...</p> <p>Навикоше сви тако, па га и не заустављају и не воде рач |
, ја мислим шта ли он хоће с тим што ме навлачи да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео би да он има |
ме, са овим младим нараштајем.{S} Да ти наврнча што ниси ни помислио!</p> <p>Чича Витор наше гл |
лубенице на два дела, крпи им хаљинице, наврнчава опанке.{S} Навикоше се и они код воденице и т |
</p> <p>— Немој да идеш тамо.{S} Куд си навро!</p> <p>Један трчи више јаза и виче:</p> <p>— О, |
p>— Господин’ председниче, један старац навро хоће да уђе у заседање.{S} А ја велим:{S} Чекај, |
о прислони уз уво и стане дошаптавати и нагваждати, шта је ко рекао за тебе и његову кућу, он м |
располаже...{S} И ја велим: може човек нагињати куд хоће и скрајати планове какви му на <pb n= |
и! — рече Видосав пуним устима и таквим нагласком као на заклетви. </p> <pb n="102" /> <p>— Ти |
<l>Што нагони Турке на буљуке </l> <l>И нагони на воду Ситницу?“</l> <l>— Оно јесте Бошко Југов |
Са крсташом у руци барјаком,</l> <l>Што нагони Турке на буљуке </l> <l>И нагони на воду Ситницу |
ко чује и ухвати се за оно мало длачица над горњом усницом што не може да усуче ево већ педесет |
приђе...{S} А он се пренемаже к’о маче над вареником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју Јошевину. |
и пут чита их на глас, негда се налакти над књигом па чита, чита, задубе се далеко, не можеш да |
То је пркос, смејање у очи, пир пакости над мојом несрећом!{S} Какву је новину донео у село?{S} |
сад ће од једаред примити старешинство над једним толиким имањем, које је бар трп пута веће но |
тве, измахне једаред, лупи и држи мотку над комушом, па опет лупи два три пута и стане: блене у |
.. и ко не воли што је боље?{S} Да нису надали дреку на њега, он би продужио како је почео и мн |
ри поглед преда се.</p> <p>— Јеси ли се надао оваким гостима? — поче Филип.</p> <p>— Добрим, ув |
цимо: упали се кућа, коме ћеш се другом надати но комшији, да ти помогне?{S} Или те нападну зли |
p> <p>Обиђе шталу, торове, стоку, па се надвири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин пос |
> <p>Ружица повири из куће, а за њом се надвирише и мешаје.</p> <p>— То је бабо!</p> <p>— С нек |
, — вели он и иде.</p> <p>Они као какви надзорници сели у хлад па не скидају очи с воденице, ка |
граду, ушла у детелиште и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго се надуло као мешина и узне |
д тог цера па до дебелог јасена, што се наднео у мој шевар, то је моје имање.</p> <p>— Где је т |
их по неколико, па стану код детелишта, наднесу се преко врљика и посматрају.</p> <p>— Здраво м |
се иженили.{S} Имање им слабо те иду по надници.{S} Зашто не би узели једног од њих? — рече она |
кад нужда пригна, они по двојица оду у надницу и за читаво лето не <pb n="13" /> дођу дома, а |
{S} Као инокосник он је држао и слугу и надничаре, кад му затребају.{S} Док ради воденица преко |
се обедује, а У ДРУгој спавају слуге и надничари.{S} Ту се готови јело, суши пастрма, вешају с |
естано с чича-Витором.{S} Старац је сву наду положио у њих.{S} Они расту, развијају се, одмичу. |
ло овде речено...</p> <p>— Кад су ми се надула јунад?</p> <p>— Јес’!</p> <p>— Што ти жалиш моју |
надун.</p> <p>— Знам да је тако, чим се надуло.</p> <p>— И ова се болест лечи кад се стигне на |
цркло и надигло ноге у вис, а друго се надуло као мешина и узнемирило се.</p> <p>— Шта је то? |
и не знаш шта је ово!{S} Ово је болест: надун.</p> <p>— Знам да је тако, чим се надуло.</p> <p> |
иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с познаницама, средовечним женама у зајитунли ш |
/p> <p>Сутрадан Тодосије накастио да га нађе, како тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га потр |
празно...{S} С ким прозбори, не може да нађе ни једне речи у којој би видео искреност и поштова |
ти да се на само разговоре.{S} Тих дана нађе га, пазарног дана, у вароши: затурио торбичицу <pb |
— Ко то каже, бабо?</p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш нове обичаје у мојој кући и на моме имањ |
а му у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у послу и врдне у страну.{S} Кад су заједно за сов |
пијац а откидати по неку пару да му се нађе, да не досађује посинку.{S} Врт је најпријатнија з |
мад хлеба у руку и још штогод што му се нађе пред очима, па једе сам.{S} Ретко кад да седе као |
</p> <p>— И направи му места где год те нађе.</p> <p>— Не брини, бабо!</p> <p>— И пољуби га у р |
ма и све брњице здраве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и помисли: „Требаће и он“; и спусти га у |
ти.{S} И ако се с киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избегне, па ма било и на своју штету.{ |
све изгледало као смиље.{S} Све ствари нађоше своје место и у кући се заведе сталан ред.</p> < |
су исписници у војсци, или кад се овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, В |
.{S} А домаћица или које деце што се ту нађу, знаду шта треба: приставе џезву уз ватру и перу с |
<p>Кад ступише у двориште, стари Маслаћ назва Бога:</p> <p>— Помози Бог!</p> <p>— Бог вам помог |
напред.</p> <pb n="96" /> <p>Видосав му назва Бога и приђе руци.{S} Он скочи и укоси се:</p> <p |
тељу?{S} Ми пописмо по неку...{S} Деде, наздрави, пријатељу, — додаде му чашу чича Маслаћ.</p> |
молитва и наздрави Тодосију, а Тодосије наздрави домаћину.{S} Затим је обдарише сви па поседаше |
ч с Витором, узе буклију па одмолитва и наздрави Тодосију, а Тодосије наздрави домаћину.{S} Зат |
им, с времена на време, приноси чутуру, наздравља и радници се поткрепљују.{S} Кад буде време р |
Витор стоји гологлав више совре, нуди и наздравља и одговара на здравице.</p> <pb n="57" /> <p> |
даје да се пије.{S} Негде нутка, неком наздравља, и, мало, мало па обреди све маторије.</p> <p |
кад хоће.{S} Изненада бане у кућу, нити назива Бога, нити се с ким пита и здрави.{S} Кад угледа |
и кочине за <pb n="107" /> нерастове и назимад.{S} Покрај вотњака вијуга поток на коме се сток |
оже рећи да је превасходио...{S} У њему назире пуну срећу за њихову кућу.</p> <p>Тај момчић одв |
ка ствар друкчије изгледа чим се његова назове...{S} Ено какав је онај врт поред пута, као цвет |
нога који је први подигао...{S} Те тако наиђох на Тодосијево имање.{S} Хоћу да обиђем да му вид |
њем обија лишће и цвет, који садржавају нај јачу храну у себи.{S} Доцније, направио је нарочита |
она голадија синоћна, што ми поједе два најбоља брава и шћаше кућу растурити од хуке и беса?..{ |
да тај учи ратарску школу а та је школа најбоља за сељака.{S} У њој се учи како ћеш са парчета |
аку стоку, кад троши храну као и она од најбоље сорте, а од њих нема ни за половину прихода, ка |
је навикао, а што је навикао држи да је најбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На пример:{S} |
некад било, какве су цене биле, шта је најбоље пролазило на пијацу, и какви су изгледи за у бу |
аш, Виторе.{S} Како ти наредиш онако је најбоље!</p> <p>И пређе, у памети од онога дана кад <pb |
етом.... „Боме како ти наредиш онако је најбоље...{S} Да сам тобом ја не би’ узела никога из се |
?</p> <p>— Каку Јошевину?</p> <p>— Моје најбоље имање, мој живот...{S} Јошевину, хоће да трампи |
та.{S} Нашто би биле школе, кад би било најбоље све оно што смо научили од наших старих.{S} Дру |
Вићентије...</p> <p>Њега Витор убраја у најбоље пријатеље своје; он му је друг из детињства. „Д |
су се кад су видели да је Тодосије, на најбољем парчету земље, засејао детелину и већ две годи |
} Него велим: хоћу све да испричам моме најбољем пријатељу.</p> <p>— Хвала ти, Вићентије!</p> < |
имам: ено три моја ујаковића у Качеру.. најбољи је Видосав... да усинимо њега..</p> <p>Ове му р |
" /> <p>— То је красан младић!</p> <p>— Најбољи ђак!</p> <p>— Дарован сам од себе!</p> <p>— Чул |
м да узмемо Видосава.{S} Од њих тројице најбољи је он.{S} Па његова Ружица, слушала би као роб. |
итрча те га загрли.</p> <p>— Ово је мој најбољи пријатељ у селу,. „ то јест... што ’но веле... |
.</p> <p>— Ама каква кмества!{S} Ја сам најбољи кмет у својој кући, на моме имању, кад радим ка |
прави се невешт и уздржава се да и пред најбољим пријатељем искаже ма шта неповољно о посинку.< |
ише користи, како ћеш гајити и подизати најбољу лозу, калемити и расплођавати сваковрсне благор |
а га Ђурица. </p> <p>— Стари људи праве највеће сметње напретку науке.{S} Они свако новачење пр |
свако његово чељаде лепо одевено као из највеће газдашке куће.</p> <p>Кад треба, Тодосије не ве |
/p> <p>И тако све редом, од најмањег до највећег.</p> <p>Па оде општини, однесе пореску књижицу |
ко понаша и стара за све од најмањег до највећег.{S} Шта им је криво што он тежи бољитку, да им |
сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми највећи пријатељ у селу... и... је ли оно поштено код В |
ћи и чувао имање да не буде штете.{S} А највише се занимао у врту који је ове <pb n="68" /> год |
са угледнијим људима с којима ће имати највише додира.{S} Кад су били у вароши, он га је упозн |
пре страда комшија.</p> <p>А чича Витор највише се боји онога што се увек смеши и што је увек р |
уо главу и размишља: „Овај Дамљан Ружић највише је букао по селу противу тате, исмевао његов ра |
.{S} Нису ништа крили један од другог и најволели су изјадати се на данашњи свет што не почитуј |
послетку уздахне.</p> <p>Кад чита књиге најволи да је сам, или да се затвори у собу где нема ни |
видети, све бега од људи по окрајцима и најволи да је сам.{S} Тодосије га је нарочито тражио да |
љно, њега то једи, гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако.{S |
ћути, све замишљен, избегава разговор и најволи да је сам.{S} Још мало па неће бити ни за какав |
во да ме грде и оговарају, да измишљају најгадније лажи о мени?</p> <p>Тодосије поћута, па му с |
игу преда се па чита.{S} Седи, седи, па наједаред клипи и поче, млатајући рукама, декламовати:< |
<p>Он ућута, кљуцну штапом у земљу, па наједаред подиже главу:</p> <p>— Где ти је Тодосије?..< |
дода Јовица</p> <p>Он ћути, ћути, па се наједаред трже, погледа низа се, уђе у собу те обуче но |
може да се нахвали своје дечице.</p> <p>Наједаред застаде, погледа у њу, узмрда брковима и обрв |
се, гледа у патос и чука штапом.</p> <p>Наједаред се трже и исправи.{S} На врата се помоли Видо |
На њега ће се угледати још десеторица у најкраћем времену...{S} Зар није боље што сан радио то, |
биле, но <pb n="162" /> икакве друге у најлепшем повезу.{S} Он их је читао, разгледао, размишљ |
{S} Она даје по десет ока млека ни дан, најмање...{S}Како је лична, да се поносиш њом...{S} Ова |
то уврачао.</p> <p>И тако све редом, од најмањег до највећег.</p> <p>Па оде општини, однесе пор |
је да се тако понаша и стара за све од најмањег до највећег.{S} Шта им је криво што он тежи бо |
ао што доликује: обуче чисте преобуке и најновије одело: простране чакшире од плавкаста сукна, |
је сазвао среску скупштину да посвршава најнужније послове.{S} Пандури наместише у дворишту клу |
љинама што се носе у себицу, сандуци са најнужнијим стварима, сто са неколико књижица, с пером, |
на оџаке, и тим семеном засеја једну од најплоднијих њива код куће.</p> <p>Ове новине уводио је |
е...{S} Нека их, нек се смеју!{S} Ко се најпосле смеје, најслађе се смеје.{S} Не може ме ништа |
досије са још двојицом.{S} Они су дошли најпосле и нису се ни јављали домаћину, већ притисли на |
ди бар толико очевине колико би му било најпотребније <pb n="14" /> да има на чему развити рад, |
стио кући и рад на имању и подивљао.{S} Најпре почео, по неку ноћ ноћевати по селу, већином код |
p>Опет кикот.{S} Девојке се ослободе па најпре полако певуше, а затим по две и две запевају иза |
ама.</p> <p>Кукуруз „американ“, који је најпре сејао:на једној њиви, доношаше му много више при |
иво, реци по души...</p> <p>Тодосије се најпре осмехну, па се уозбиљи:</p> <p>— Зато ћемо лако. |
јурити:</p> <p>— Уа!{S} Уа!</p> <p>Оно најпре пође полако, ураскорак, после све брже и брже, д |
групише и подведе под један плот, и ту најпре страда комшија.</p> <p>А чича Витор највише се б |
нађе, да не досађује посинку.{S} Врт је најпријатнија забава староме човеку да ту плеви, залива |
о недрага, а он присвојио оно што му је најсветије: да располаже са својом децом...{S} Хода, ми |
нек се смеју!{S} Ко се најпосле смеје, најслађе се смеје.{S} Не може ме ништа помести на путу: |
м, са три ката гајтана.</p> <p>Сојка је најстарије дете, читава шипарица од дванаест година.{S} |
тешко наћи се у таком положају!{S} Али најтеже му би кад паде зао удес и тетка му премину баш |
лико година...</p> <pb n="80" /> <p>Али најтеже му је због баба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шт |
је Видосав да га испљује као Циганку и најури из куће..</p> <p>У том се подизаше и дечаци.{S} |
е натерати да једног дана узмем мотку и најурим га са мога имања“...</p> <p>Али ту се тргне и п |
Предвиђала је и замишљала све што може најцрње наступити...{S} Шта то би, са чега то дође дотл |
ли какве друге спрдње са које се суседи најчешће поинате, они то све нареде као људи, или, прав |
да говори и онај што је негда био негде накакав „златоуст“, па не би могао утицати на твоју бук |
е иза врата, прелистава књижицу, док се накани да помене:</p> <p>— И велите на њему је пореза о |
уменија... некако ми се, и иначе, тешко наканити да то учиним.</p> <p>— Што ли то?</p> <p>— Не |
а дан не виде.</p> <p>Сутрадан Тодосије накастио да га нађе, како тако.{S} Вреба га од раног ју |
страну.</p> <p>Једне недеље чича Витор накастио да се састане с њим, да се лепо разговоре.{S} |
у цигара под јабуком шећерлијом и он се накашља промукло и сухо.</p> <p>Она крочи боса, полако, |
p>Наста читав урнебес.{S} Чича Витор се накашља суво и необично и рече:</p> <p>— Хајд, хајд, де |
</p> <p>Наста тајац.{S} Дамљан Ружић се накашља суво па ће рећи:</p> <p>— А што ти је тако крив |
p>— Нисам ја ништа причао у воденици, — накељи се Тодосије.</p> <p>Поче гуркање, подмигивање, д |
о се на лакат и задубао се у расматрање наких акта,</p> <p>— Управо, господине Јанићије, та „ле |
а упропастио, нек прецене људи па да ти накнадим.{S} Ћути и не сметај ми.. " .</p> <p>— Ја му т |
еш, да му штогод напакостиш, него, тек ’нако...</p> <p>— Није тек онако, него, право да ти каже |
позив?</p> <p>— Немам позив, већ имам ’нако посла.</p> <p>— Није ово механа да тумараш по њој |
— Хе, овај свет: неко вели ’вако, неко ’нако, а ја велим: тешко ономе ко нема што треба у глави |
отњака, а чу се Тодосије:</p> <p>— Зар ’нако ти с нама, море, ноћас?{S} Изопија нас те ни јутро |
</p> <p>— Ни ја, вала.{S} То ми није ни накрај памети!</p> <p>Тодосије продужује:</p> <p>— Ви б |
еног прслука, подбочи се једном руком и накрену главу на страну, па, као и досад кад јој то пом |
е.</p> <p>— А где је Видосав? — упита и накриви главу.</p> <p>— Ено га на њиви.</p> <p>— Ја, на |
и, он се једва показивао да зна и две у накрст.{S} При том је био стидан и образит као девојка. |
се и обазре се — и угледа Видосава!{S} Накупио сувога грања по шевару, увезао појасом читаво б |
колико треба за један вршај, па сиђе те налаже, дреши ужета, тера коње у вршају, претреса и ист |
о возиоце, свезао неколико снопа, па се налазио код куће...</p> <p>Пошто је посао био распоређе |
ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треба њега да бирате, ви га изберите.{S} Ак |
очима.{S} Кад не ради, седи за столом, налакти се, гледа у полић или у сто, или шара погледом |
.{S} Опет тако, па се извали на ледину, налакти се и гледа тамо негде далеко, у модрикасте висо |
} По неки пут чита их на глас, негда се налакти над књигом па чита, чита, задубе се далеко, не |
он се извалио под њу, мало се погучио, налактио се и гледа у помрчину у тамну ноћ, у нема дебл |
дати.</p> <p>Видосав лежаше на кревету, налеђушке, са потуреним рукама под главу, раскорачених |
/> и женско и старо и младо, а у среди наложена велика ватра са две главње и сухим грањем.{S} |
да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У кући наложена велика ватра, пристављени свечарски лонци и сп |
ан на ногама у кући: омела је, опајала, наложила ватру и донела воде, спремила крчаг с убрусом |
</p> <p>— Љут... као сваки човек кад се наљути, — одговара Ружа.</p> <p>— На кога?</p> <p>— Шта |
еч...{S} Шта ли је то било те се толико наљутио!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У веч |
своје место:</p> <p>— Бојим се да се не наљутиш.</p> <p>— Нисам ја дете, Антоније.{S} Ти ме бар |
S} Опрости, домаћине!</p> <p>— Треба да нам даш сикире да нацепамо дрва... кад смо оваке...незв |
оду, видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити, онда, велимо, да ово |
да проносимо рђаву реч но добру.{S} То нам је у крви! </p> <p>— Вала, готово, право велиш, Тод |
аплетемо двојином више, и чудимо се што нам нико ништа не верује.{S} То су женска посла, брате! |
>— Овамо, да видиш наше друштво.{S} Још нам само ти фалиш! — дочека га Видосав пред кућом и ухв |
е жир на оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта је том човеку!{S} Не знам где ће се зауставити |
чу се Тодосије:</p> <p>— Зар ’нако ти с нама, море, ноћас?{S} Изопија нас те ни јутрос не знамо |
ојног родитеља...{S} И, нек остане међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св. Том |
/p> <p>— Молим те, само нек остане међу нама.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да ико испира уста |
И молим те, Виторе, нек то остане међу нама... стар сам човек: не могу се рвати и бочити ни с |
то може.{S} Молим те нек то остане међу нама.</p> <p>Витор занеме.{S} Нешто га притиште озго на |
и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах му се скотрљаше сузе низ обрашчиће.</p> <p>Сојка |
и мало их погна унапред, ка јагодицама, намаче шубару и метну мало босиљка у џеп.</p> <p>Видоса |
су и скиде свилени гајтан са себе те му намаче на врат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како те Бог |
и, кад почеше допирати гласови да се та намера претреса и исмева.</p> <p>— Тата, тата, јеси чуо |
Није он то радио из зле <pb n="161" /> намере, него му се чинило да је мој тата радио како не |
сати:</p> <p>— Ако је тражио, јес’ се и намерио на кога треба.</p> <p>— Витор?</p> <p>— Ја, на |
цигарице, палидрвца, прашину од дувана, намести вајат, разгледа шта је успремила баба Вујана по |
не и уведе у авлију па га, ако је лепо, намести у хлад или под трем у вајату, а ако је зима, у |
лију, а Тодосије га одведе у вотњак.{S} Намести му столицу.</p> <p>— Седи!{S} А ви остали, хајт |
{S} Сваког лета добави он терзију па га намести у собу да ту ради по месец дана.{S} Ту се разви |
оји под његовим кровом.{S} Код воденице намести слугу, да ради, а он ће га обилазити сваки друг |
клупе застрте ћилимовима и шареницама и намести их како је у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка, |
е, преведе децу, пренесе своје ствари и намести их у оџаклију и предузе управу кућом и имањем, |
друкчије, већ да ме запали као свећу и намести како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то стареши |
{S} Обрисали двориште, истресли хаљине, наместили собе, опрали стаклиће.{S} У кући гори велика |
ли су поседали у велику совру, те их је наместио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало |
е испра и истре.{S} Пошто опраше патос, наместише бабову собу.{S} Икону Св. Јована, стару и чађ |
и изнеше на сунце да се проветре, па се наместише на своје место.{S} У сарачани беше крв и лом, |
собу.</p> <p>Запалише свеће лојанице и наместише чираке на совру.{S} Тодосије виче да се иде к |
освршава најнужније послове.{S} Пандури наместише у дворишту клупе, сто и столице.{S} Кметови и |
тоћом и босиљком...</p> <p>У другу собу наместише миндерлук, поређаше сељачке сандуке, у којима |
што се ређе употребљавају.{S} У ходнику наместише дугачки сто, клупе и столице, а у орманче пор |
се утрчавати у његове послове, нити му наметати своје савете.{S} Кад га за шта упита, он ће га |
а час га приведе пред механу, трљка га, намешта му узду, колан, шиљте и непрестано гунђори и бр |
Ружица у вајату спрема Сојку: чешља је, намешта јој стојеће рухо и непрестано јој нешта припове |
доћи раније! — виче Видосав и одмах их намешта.{S} У врх совре седе Филип, настарији по година |
оје трле?“ А она поче успијати уснама и намештати кадивицу на глави.</p> <p>Заори се смех низ с |
и видне, патосане треницама Једна соба намештена за госте, са два пуна гвоздена кревета, са за |
<p>— Боље вас нашао!</p> <p>И седају у намештене собе у кући и оџаклији.{S} Жена и деца прилаз |
а Витор одведе госте у оџаклију, где су намештене клупе застрте ћилимовима и шареницама и намес |
читави људи.{S} У другим собама до њих, намештени су кревети, <pb n="163" /> као за војнике.{S} |
S} Па и да јес’, моба је моба,</p> <p>— намигну он на оног до себе, па продужи:</p> <p>— Узврпо |
хладови шарали по дворишту.{S} Видосав намирио посао и обукао се, сео под <pb n="176" /> јабук |
ептирак.</p> <p>Једног празника Видосав намирио посао и обукао се, сео под јабуку шећерлију па |
о...</p> <p>— Како... по чему?</p> <p>— Намрштио се и ћути.{S} Ја га понудих да седне, да му ск |
Јесте, Бога ми!</p> <p>Па махне руком и нанишани на десну страну:</p> <p>— И ови, овденак, Ружи |
ј колир.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано, кад сам чувала овце на Башчинама?</p> <p>-- Јеси, |
— Лажеш!</p> <p>— Да питамо нану.{S} О, нано!</p> <p>Ружица промоли чупаву главу на кутња врата |
аца!</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Да питамо нану.{S} О, нано!</p> <p>Ружица промоли чупаву главу на |
А чистоћа: да лазнеш мед с патоса!..{S} Наоколо и остале зграде и стаје: пивница велика, озидан |
комишаоци.{S} Ноћ топла и мрачна...{S} Наоколо гомиле кукуруза поседало и мушко <pb n="40" /> |
137" /> својим лејама, пресади Тодосије наоколо своје њиве под кућом, а друге поче изводити сам |
једна другој на ухо, па кикот...</p> <p>Наоколо око совре служи се вино и ракија, а жене из куј |
ча-Јестратију: „Овај мој окренуо сасвим наопако...{S} Сад ’хоће да сеје жир на оном Чолопеку... |
ајући се на тачкама и погледајући испод наочара на Витора.</p> <p>— Је ли све тако? — упита пре |
пружи.{S} Први члан узе хартију, натури наочаре и проговори:</p> <p>— Уговор о усиновљењу.</p> |
аја позицију под кишом танади.{S} Ко те напада сад, стидиће се доцније.{S} Причекај то време!{S |
да може дозволити да га с правом грди и напада...</p> <p>На послетку обузе га нека ватра и дође |
еме да те хвали онај који те је до јуче нападао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица све више о |
неће оћутати и види да се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже, како да му одговори?{S} Он |
ти но комшији, да ти помогне?{S} Или те нападну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смрт по св |
криво?{S} Нек размисли јесам ли му шта напакостио да ме тако омрзне, или да му нисам уназадио |
није то ништа.{S} Не идеш, да му штогод напакостиш, него, тек ’нако...</p> <p>— Није тек онако, |
ти два пута преко лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p>Витор је |
ри и оде деци у ливаду.{S} Стока се већ напасла и пландује у хладу, а њих двојичица седе поред |
>Тамо су већ проредили буклију, ручали, напили се и изназдрављали здравице све колико их је по |
евина, Чолопек...</p> <p>— Где ли је се напио оволико? — срете чича Ружицу.</p> <p>Она мрдну ра |
м и ја чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећи код своје куће.{S} Овде ваља радити.{S} Д |
прилику која ме је побудила да вам ово напишем.{S} Пре двадесет дана дошао је у нашу школу јед |
то ће од уста до уста проћи све село и наплести се: да је крв и нож у Микачића кући! .. „Шта м |
то и то; рече тај то и то“...{S} Па још наплетемо двојином више, и чудимо се што нам нико ништа |
едели у старој кући крај прочевља...{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за к |
едели су у старој кући крај огњишта.{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за к |
превали дан поставише велику совру.{S} Напољу је било хладно и каљаво, те је поставише у оџакл |
псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А напољу се чују гласови:</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} |
атвори у собу где нема нико, или кад је напољу сухо и топло, да се склони у <pb n="155" /> воћњ |
једног на другог и лукаво се смеши.{S} Напослетку изађе отворено:</p> <p>— Знам ја шта ви хоће |
да закрвављеним очима, гледа задуго, па напослетку промуца:</p> <p>— Па што ме онда запиткујеш. |
тобом?</p> <p>Он се мучи, мрда уснама и напослетку промуца:</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим |
ли и укочи поглед, у страну, па мисли и напослетку уздахне.</p> <p>Кад чита књиге најволи да је |
асте висове рудничких планина...</p> <p>Напослетку се јави иза џбуна и приђе му:</p> <pb n="142 |
едног добра и шта се све подиже.</p> <p>Напослетку му обећа дати неколико књижица, кад се првог |
гледа, гледа, и не рече ни речи.</p> <p>Напослетку грунуше му сузе низ образе и замаче на капиј |
аде, растури кртичњаке, потврди ограде, направи леје у врту, предузе сејање усева.{S} У груписа |
у увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И направи му места где год те нађе.</p> <p>— Не брини, ба |
е је порадио ово: у врту, поред поврћа, направио је и две велике леје и посејао некакво семе ка |
вају нај јачу храну у себи.{S} Доцније, направио је нарочита сушила, која су изгледала као розг |
бадњем.{S} Свега што је, ту у близини, направио једну трлу од чатме и покрио је ћерамидом, и с |
.{S} Он је посејао детелину, од њиве је направио детелиште, са кога ће имати такав принос <pb n |
ад је на своме имању посејао детелину и направио детелиште.{S} Онда, кад је чича Витор заорао В |
?..{S} Испричао је негде да ће на јесен направити једну велику шталу за крупну стоку.{S} То је |
у, она тројица скочише те се здравише и направише му место.{S} Види се у чему је ствар: ово мал |
ез престанка те се упрти снег поновац и направише се читава гумна по пијаци.{S} Младеж пркоси и |
на, ти њој одговараш и ником више...{S} Напред!</p> <p>— Али шта ћу с њим?</p> <p>— Што те се т |
је међу њима.{S} Он увек пропушта баба напред и иде скромно и погнуте главе.{S} Ишли су на нек |
на јагодице и показаше се она три зуба напред.</p> <pb n="96" /> <p>Видосав му назва Бога и пр |
ују, да <pb n="51" /> узјаше.{S} И чича напред на коњу а он за њим, па право цркви.{S} Мало доц |
су на неколике свадбе у селу и чича иде напред и поштапљује се, а он за њим носи торбу са прило |
и што је покуповао.</p> <p>Господин иде напред а Видосав за њим.{S} Кад дођоше у среску канцела |
су овако о мени мислили...{S} Морам ићи напред!{S} Морам, морам!“</p> <p>Скочи Видосав, стресе |
несрећа деси!{S} Све као инат!{S} Већ у напред замишља све непријатности које ће га постићи: зн |
а? ...</p> <p>Чича Витор одмаче на коњу напред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи у гомилицама су |
није попустио у раду и бризи за кућу и напредак имања.{S} Полако, па се све у кући повратило к |
оје знање на имању и показати корист од напреднијег рада.{S} Његово имање треба да буде угледно |
који нису одмицали од њега.{S} Деца су напредовала, расла и јачала, и скоро се изједначили као |
рка, да се сваки дан радује како му рад напредује.</p> <p>Чича Витор имао је и даље сталне пома |
орита човека да се усавршава, да иде за напретком, да се отреса од заблуда, и својски се трудио |
адио је у душу детињу чежњу за науком и напретком и показао му пут за усавршавање.</p> <p>Његов |
p> <p>— Стари људи праве највеће сметње напретку науке.{S} Они свако новачење пресрећу с непове |
што оприча све што смета пољопривредном напретку, набраја примере глупости и незнања из своје о |
на од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, напричали сте ми све! — рече и седе на рудину испод јаз |
рили земљу те се просипа, како је воћка напупила не може красније бити и да ће година бити родн |
Они га стадоше викати и саветовати, те напусти и њих, па се поче забављати по вароши.{S} По не |
су га у вароши и могао се лако познати: напустио косу и браду, занеопранио се, на глави му шеши |
</p> <p>Видосав оде у страну сасвим.{S} Напустио кући и рад на имању и подивљао.{S} Најпре поче |
аза шта је било у чаршији, он клону.{S} Напустио је рад, није ни вечерао.{S} Она му је доносила |
Учио је два разреда основне школе па је напустио.{S} Школа далеко, а он сиромашак и го и бос, п |
тој години од једног пропасника који је напустио кућу и село и отишао по занату, по жандарима и |
ђе кући, он пијан.{S} Срећом нема рђаву нарав у пићу: тада се само смеје, раколи, ћаска, хвали |
ским кућама и зна сваки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Биће |
{S} Те ту повуци и потегни, док се нису наравњали и кум Иво плати улар скупље но икаку узду.{S} |
друкчије су данас, кад се подигао други нараштај и настале друге потребе.{S} Поштуј му његову с |
е причати и дуљијати каки је овај млади нараштај.</p> <p>Чича Витор га прекиде:</p> <p>— Не заб |
изашло последње вријеме, са овим младим нараштајем.{S} Да ти наврнча што ниси ни помислио!</p> |
се суседи најчешће поинате, они то све нареде као људи, или, правије рећи, све то Тодосије уде |
>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{S} Како ти наредиш онако је најбоље!</p> <p>И пређе, у памети од о |
ла својим вретенцетом.... „Боме како ти наредиш онако је најбоље...{S} Да сам тобом ја не би’ у |
тим оде у команду, да види је ли штогод нарезато на њихову кућу, за војску, и увери се да је за |
Народ по селу. </p> <p>— Који народ?{S} Народ! „Говор’те уста, да нисте пуста!“</p> <p>Он ућута |
вори свет?</p> <p>— Који свет?</p> <p>— Народ по селу. </p> <p>— Који народ?{S} Народ! „Говор’т |
ите овде у Врљугама, као што живи други народ у Шумадији.{S} Да вам ја покажем како се живи!“ П |
</p> <p>— Народ по селу. </p> <p>— Који народ?{S} Народ! „Говор’те уста, да нисте пуста!“</p> < |
већ види шта се ради и чује шта говори народ, па сам размишља о свему.{S} Њега боли срце за та |
це!{S} Деде, па ти изађи с децом мало у народ!</p> <p>Она се снебива, слеже раменима и гледа <p |
да служи своме народу него да седне на народну грбачу...{S} И знаду га и цене сви у апелацији |
истар, али он неће; воли да служи своме народу него да седне на народну грбачу...{S} И знаду га |
, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако |
овори шта хоће.</p> <p>— Треба живети у народу.</p> <p>Тодосије се дурну:</p> <pb n="83" /> <p> |
у храну у себи.{S} Доцније, направио је нарочита сушила, која су изгледала као розге и на њих т |
и најволи да је сам.{S} Тодосије га је нарочито тражио да се разговарају, да му пружи утешну р |
говорно, да је искренуо језик да му се наруга, да га поздравља од беде, или да му извуче коју |
ћу, бабо, науке ми!</p> <p>Мало доцније наручио је код сарача две чантре од телећака, беле и ру |
кад дође у какву неприлику и трчи му у наручја као дете да му се пожали и изјада.</p> <p>Скочи |
S} А ти ћеш руковати имањем као својим, нас гледати и почитовати као своје родитеље...{S} И ти |
Молим те, бабо, кажи ми шта ти је...{S} Нас свађају душмани.</p> <p>— Душмани!{S} Јесам ли ја ћ |
ља и све старије, и добро се владаш, да нас не осрамотиш!</p> <p>— Хоћу, бабо, науке ми!</p> <p |
</p> <p>— Говоре у селу... да ћеш... да нас истераш... бабо! .. — И бризну у плач.</p> <p>Сојка |
нако ти с нама, море, ноћас?{S} Изопија нас те ни јутрос не знамо гди смо!-</p> <p>Видосав се т |
="46" /> <p>— Чим шта чујемо за кога од нас, ми потрчи да продобујемо по селу.{S} Одмах сусреће |
; док сам ја жив, нећеш се више маћи од нас</p> <p>И доведоше га кући.</p> <p>— Уф, каки си! — |
би да све изопија, па да прави сејир од нас! — вели Тодосије и мрда главом.</p> <p>Видосав се с |
а врата:</p> <p>— Ружице!{S} Обиђи-де и нас који пут!</p> <p>Она понови јела, досу вина и стаде |
сам се завадила с драгим,</l> <l>Завади нас из села девојка!.“</l> </quote> <p>— Тако, дечице, |
раку.</p> <p>— Хоћемо да седнеш овде до нас! — рече један.</p> <p>— У горњи крај! — рече Мићо.< |
е...</p> <p>— Истина је, бабо...{S} И у нас понеки трчкарају око тога пустог кмества..</p> <p>— |
ио се и уздахнуо: што му не даде Бог да наследи бар толико очевине колико би му било најпотребн |
о ни Богу тамјана, али дође Маркезан те наследи имање и сад води за собом по туце Цигана..{S} К |
е дам... то су моја деца, моји синови и наследници...“</p> <p>Код трле не беше никог...{S} Упек |
за других, да за свог века очува што је наследно и да штогод привреди и прикупи како ће што виш |
трана, скупише на гомилу и сместише под наслон до дрвљаника, истребише камење игде који би, и н |
нема посла по дворишту.{S} Пред шталом наслон за кола волујска и коњска и прибор што иде уз њи |
они с њиве док се не отера кући, и мало наслона за стоку да не кисне.{S} Њему је главно то, да |
</p> <p>Он остави посао, тарну угарке и наслони главу на руку.</p> <p>— И, право да ти кажем, Р |
, под јабуком шећерлијом, сео па клупу, наслонио <pb n="94" /> леђа уз дебло, прекрстио ногу пр |
морио се и задијао се, па стао у крај и наслонио се на своју штаку.{S} Замислио се и посматра о |
амом, па кува кафу, меди и пени ракију, наслужује у шоље и чаше, те деца носе и послужују, трчи |
</p> <p>Кад су то испричали бабу, он се насмеја:</p> <p>— Нећу вам кварити пазар; не ваља рећи |
и ти имаш само да служиш.</p> <p>Он се насмеја и удаљи.</p> <p>— Па почех вам причати: иде она |
аметан као ти и мој посинак! — јетко се насмеја Витор, ухвати за рукунице и викну: — Ојс, воко, |
лиш ја немам пара?</p> <p>Сељак се опет насмеја, па му одврати:</p> <p>— Добро, мали газда, вал |
ве чисто и уљудно.{S} Увек расположен и насмејан, према свакоме предусретљив па и према деци и |
лица и несигурна погледа, неко весео и насмејан, а неко завукао руке у рукмаче па блене у тава |
оких уста и крезава, увек расположена и насмејана.</p> <p>Тај је задовољан с оним што има, а им |
српски: кад мало пијнеш.</p> <p>Они се насмејаше.</p> <p>— Јест, Тодосије, кад пијнем.{S} А ин |
рају о мени, то је нешта неповољно“.{S} Насмеје ли се ко у његовој близини и погледа у њега, он |
стит свети“, а сва чељад дочекали су га насред куће и бацали се на њега овсом.{S} Видосав је пе |
аше.</p> <p>— Пст!</p> <p>— Чик!</p> <p>Наста нема тишина, само се два три младића прокртољише, |
че: „Прој се, чича, доколице“...</p> <p>Наста читав урнебес.{S} Чича Витор се накашља суво и не |
да доколичимо и оговарамо људе.</p> <p>Наста тајац.{S} Дамљан Ружић се накашља суво па ће рећи |
та и спусти је на сто, на колач.</p> <p>Наста тајац.{S} Чича Витор стајаше иза њих и нуткаше их |
у заводи нове обичаје.{S} Чича Витор је наставао код воденице, притврђивао брану на јазу, узима |
те, децо?{S} Јесте ли поспали?</p> <p>И настави се песма и кикот, и оде тако, дубоко у ноћ...</ |
сркну мало вина из буклије, па га опет настаде.</p> <p>Он је, у старој кући имао своје госте:{ |
илеше се овци и млади јагањци.. </p> <p>Настаде радно доба...</p> <p>Видосав Микачић има сад да |
на чему па ма не знао за одмор.</p> <p>Настаде вршидба.{S} Он се пење на стог као младић, баца |
<p>— Чик ми стани на пут!</p> <p>И онда настаје врева.{S} Тодосије једну, а Витор десет и глас |
и деца прилазе те љубе госте у руку, па настаје послужење.{S} Зна се све шта је редно: шећер и |
и, крушке, јабуке, трешње.{S} Тамо даље настаје имање: њиве, ливаде, пашњаци, забрани, виноград |
данас, кад се подигао други нараштај и настале друге потребе.{S} Поштуј му његову старост и пр |
{S} Друкчије су прилике биле кад су они настали на свет, а друкчије су данас, кад се подигао др |
_C27"> <head>XXVII</head> <p>Чича Витор настани се код куће, преведе децу, пренесе своје ствари |
да он ради како га Бог учи, а он ће се настанити на имању у пољу, код воденице, која је подаље |
ета и не заустави је суша и зими док не настану мразеви, он је ту у Јошевини: прима жито те мељ |
/p> <p>Видосав је упамтио ове речи... и настао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</p> |
<p>Омиље рад чича-Витору као да је јако настао на свет да подиже кућу.{S} Трчи, ради, не осећа |
их намешта.{S} У врх совре седе Филип, настарији по годинама, побратим Мијат с десне стране, а |
е све својим редом...</p> <p>Пред Божић насташе јаки мразеви и стаде воденица, а дотле се испол |
> <p>— О, бабо!{S} О, бабо! — као да је наступила не знам каква опасност.</p> <p>Или кад опазе |
ала је и замишљала све што може најцрње наступити...{S} Шта то би, са чега то дође дотле? — мис |
у куће и осталих зграда утрвене путање, насуте шљунком.</p> <p>Испод куће вотњак, да не можеш с |
низа се, уђе у собу те обуче нов гуњ и натакну алов фес, извади некакву хартију из сандука и с |
е, извуче једно чутурче љуте ракије.{S} Натеже добро, сакри га на исто место и спусти се на кре |
или се као со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две трп капке и онда му да залог |
ком по глави и измакне се.{S} Ружица га натера те се пресвуче, да му те једе и две три попије, |
љацима.{S} То је чича Витора боло у очи натерао га је да се понови.{S} И Ружица је набавила по |
S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он ће ме натерати да једног дана узмем мотку и најурим га са мог |
може избити из такта паметног човека и натерати га да се заборави и оде у другу крајност.{S} П |
p> <p>— Није, ене га сам.{S} Па како се натмурио, узео штаку па кљуца у земљу и нешто виче...</ |
су волели да су сами, зато домаћин сам наточи стакло ракије и тури пред Видосава.</p> <p>— Ост |
агали колико су могли.{S} Чича Витор је наточио чутуру ракије и носио на њиву те нудио возиоце, |
у и нешто виче...</p> <p>Ружица се трже натраг:</p> <p>— Прођите се, Бога ви...{S} Љут човек, п |
оно што ви не радите, — вели Тодосије и натрпава откосе на сушила.</p> <p>Они се смејуре, зглед |
<p>Он пружи.{S} Први члан узе хартију, натури наочаре и проговори:</p> <p>— Уговор о усиновљењ |
а ме ухватиш преко среде да ме држиш, и натуткаш ону голадију да ме изудара као брава.</p> <p>— |
по кући и изравна под.{S} Ружица ориба наћве, сланицу, лопаре и остало дрвено посуђе, те је св |
показује у овом младићу, тешко се може наћи и у стотину ђака.{S} Он је без срестава за школова |
би смео и пред господу изнети, умео се наћи у свакој прилици, учтиво се понашати и лепу реч пр |
ах преда старешинство!{S} Како је тешко наћи се у таком положају!{S} Али најтеже му би кад паде |
се купају, шетају и одмарају.{S} Ту је наука, ту разговор и пошалица.{S} Како је то лепо!{S} Б |
нас не осрамотиш!</p> <p>— Хоћу, бабо, науке ми!</p> <p>Мало доцније наручио је код сарача две |
на мрдну раменима:</p> <p>— Школе се... науке су... — рече и полако се измаче из собе, а затим |
и очима.</p> <p>— Е, ко ће мене дати на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и учи сам.{S} Ако си |
шуму и корисно је употребљавати, и таке науке што користе сељаку.{S} Види се да је тата имао пр |
учио и шта је изучио.</p> <p>— С толико науке могао би и ти ступити у ратарску школу, па да учи |
тари људи праве највеће сметње напретку науке.{S} Они свако новачење пресрећу с неповерењем и п |
атарац усадио је у душу детињу чежњу за науком и напретком и показао му пут за усавршавање.</p> |
не види како ће му испасти за руком.{S} Наумио је да пријатно изненади и своје укућане и пријат |
јати:</p> <p>— Нећеш, Тодосије, куда си наумио!{S} Не’ш се распасати на мојој бабовини, док сам |
" /> <p>— А ја велим: нећеш море куд си наумио.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти ст |
оме „Да ти дам Чолопек, па учини што си наумио“. — А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да трампи |
ић, а није село!{S} Не’ш, синко, куд си наумно! ..</p> <p>Жене се згледаше.{S} Он продужи све ј |
теби, и да то што пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> <p>В |
тарници.{S} Толико љубави према школи и науци, колико се показује у овом младићу, тешко се може |
о што су они радили...{S} Није се ни он научен родио, него је препочео од другога... то што рад |
, а ко хоће да ради тежачке радове и да научи како их ваља радити, он учи ову школу.</p> <pb n= |
писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца брзо свик |
се снебива:</p> <p>— Тако то жив човек научи свашта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста |
јој је било тога тренутка!{S} Она није научила да јој рекне и једну прекорну реч...{S} Шта ли |
ле, кад би било најбоље све оно што смо научили од наших старих.{S} Друкчије су прилике биле ка |
ог да.{S} Нећу се враћати док штогод не научим.{S} Од вас ништа не тражим, сем <pb n="168" /> т |
им ноћима у слами и сену на шталама.{S} Научио је на сиротињу и није сазнао ни за какав рахатлу |
еје он, на своме имању, и Видосав га је научио како ће то учинити.{S} Сад види да Видосав, збиљ |
у онај рад од Тодосија а Тодосије га је научио од тате.{S} Зашто бабо није дозволио тати да рад |
по туђим кућама много је штошта видео и научио што нису знали његови у кући, па ни други сељаци |
сто као Симо из Мораве и да је самоучки научио све што је тај школовани тежак знао.</p> <p>Како |
шта хоће, а ти ради и крећи се како си научио.{S} Ако си човек на свом месту, биће времена кад |
букову главу.{S} Ти радиш онако како си научио од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да |
као да ће да се инати.</p> <p>— Ја сам научио да се прикоди на моме имању и не могу дозволити |
маленом и забаченом селу.{S} Он је тако научио читати и писати, умео је зготовити леп ручак кој |
имао право што је радио.{S} Тата је то научио од Сима Моравца и радио је како је знао.{S} Сад |
је радио и Симо Моравац од кога је и то научио.{S} Он је посејао детелину, од њиве је направио |
Паметно ради.{S} А ми знамо да је он то научио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћути и гледа преда се |
богате прихода од тога рада и да је то научно од његова посинка, покајао се у души што је с не |
се и он прекрсти, узе парче колача као нафору, сркну мало вина из буклије, па га опет настаде. |
, будак... — прича чича и не може да се нахвали своје дечице.</p> <p>Наједаред застаде, погледа |
а се у Ружичин посао.{S} Пита колико је нахватала скорупа, како се сири млеко, да није мрс прок |
а неким шљиварским трговцем из ваљевске нахије с којим је, доцније, имао ваљаних послова и кори |
не!</p> <p>— Треба да нам даш сикире да нацепамо дрва... кад смо оваке...незвани...</p> <p>Чича |
ним корицама, са изгужваним, умрљаним и нацепљеним листовима, милије су му биле, но <pb n="162" |
је и даље боравио у чаршији и живео на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S} Онако ист |
г некадањега газде Сима Моравца и његов начин рада није смећао с ума.</p> <p>Пошто посвршава пр |
о губити вољу на пољу око увођења новог начина рода.{S} Куражило га је само то што је видео да |
дени плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш ојађени сељак упрегне у свој плуг шест волова, па д |
ти глас као да шапће на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам у Бога... није човек од реда.{S |
ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да буд |
заслужио...</p> <p>— Дорастао си ти... наша је жеља, <pb n="15" /> Видосаве.{S} Док смо ми жив |
ио ако Видосав зна нешто више од њега? „Наша плавуља, колубарка, даје више млека но све три мрг |
Зато ли се ти облизујеш око моје куће, нашао си будалаша да преко њега уситниш моје имање! ..< |
И ту имаде да унесе нешто ново у село: нашао је да је практичније сејати бели кукуруз „америка |
.</p> <p>Какав је он, онаког је и друга нашао: своју Ружицу.{S} И она је из сиротињске куће, че |
гледао, размишљао о свему што је у њима нашао.{S} По једну носи у џепу увек и чим је беспослен, |
е се те се пољубише.</p> <p>- Боље тебе нашао, коншија, — вели Видосав и у себи се чуди како је |
шале.{S} Њему је то годило и у њима је нашао искрене људе, с којима је волео састати се, разго |
смрти у кући, сад би се заорила песма и нашао гајдаш.{S} И Видосав се увеселио, зноји се по чел |
попије.{S} Ако би му и забранила, он би нашао ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ било: о |
они га отпоздрављају:</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>И седају у намештене собе у кући и оџакли |
а, распикућа?{S} Тај бабо слуша свет... наше душмане...“</p> <p>Синоћ га је болела глава.{S} Ка |
<p>— Не знате ви шта је Витор казао за наше село...{S} У нашем селу нема, вели, човека коме би |
ели!</p> <p>— Зар и у данашњи дан... на наше весеље...</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Он се отим |
као своје родитеље...{S} И ти си од сад наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се за очи.</p> <p> |
ала, домаћине!{S} Да Бог да овако и код наше куће! — вели Филип.</p> <p>— Хвала Богу и моме род |
што ниси ни помислио!</p> <p>Чича Витор наше главом, а хтео би рећи „Ниси ни ти много утекао од |
одосије изађе.</p> <p>— Овамо, да видиш наше друштво.{S} Још нам само ти фалиш! — дочека га Вид |
готову совру као ово ми овде, код овог нашег домаћина — и пљесну чичу по леђима.</p> <p>Тодоси |
помињу њега него виче чауш: „Да видите нашег комшију чича-Витора Микачића, дошао своме комшији |
руда и зноја стекли, оставимо некоме од нашега рода.</p> <p>Видосав црвени и врпољи се:</p> <p> |
оговарамо људе, већ да нешто привредимо нашем домаћину...</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Људи се окр |
шта је Витор казао за наше село...{S} У нашем селу нема, вели, човека коме би он смео поверити |
{S} И рекао је да нема радника човека у нашем селу.</p> <p>— Чудно ми његово имање!</p> <p>— Чу |
је тата учинио?{S} Да чујеш ти шта веле наши сељаци...</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле да га ј |
ету част као тата.{S} Да чујеш шта веле наши сељаци, па и сами Коружићи!</p> <p>— Молим те, бат |
мога оца!{S} Да је ово добро, сејали би наши стари.</p> <p>— Није овако семе за сваку њиву!</p> |
ује и подмигује <pb n="109" />, као ови наши овде, већ се угледају на Симин рад и препочињу га |
то, него да сам радио као што су радили наши стари од памтивека...“</p> <p>— И вели он, Видосав |
ћемо те као своје дете, упознаћемо те с нашим пријатељима и предаћемо ти у руке све што имамо.{ |
слушаш што ти се заповеда.{S} Сад си у нашим шакама...{S} Видиш ти њега!{S} Срам те било! — ре |
било најбоље све оно што смо научили од наших старих.{S} Друкчије су прилике биле кад су они на |
авиће каламљене лозе којој не може буба нашкодити и засадиће је на земљишту где је био стари ви |
сам... и чудо ми је што крије од мене: нашла сам једно чутурче у кревету, у слами, у њему љута |
ли!</p> <p>— Честит свети!{S} Боље тебе нашли! — рукују се и љубе они. </p> <p>Чисто се застиде |
чина покоси једних Часних Поста.</p> <p>Нашли су се ето ту као две сироте и цео век радили и му |
оређа хлеб, со, чутурицу и друго што се нашло, жену врати кући па поче ужинати.{S} Витор шурка |
ло?</p> <p>— Чућеш и знаћеш...{S} Тешко нашој деци! — рече и загрцну.</p> <p>Она се узнемири и |
новцем, па га пусти у свиње.</p> <p>— У нашој кући не сме нико имати особине.{S} Кад задружна ч |
и купује и продаје и о свему се стара у нашој кући.</p> <p>Кад се донесе прасе, он га плати сво |
сиромах; не умем ти ни казати како је у нашој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p |
ово што се ради за ове две три године у нашој кући?</p> <p>Она уздахну и промуца:</p> <p>— Гово |
еспослица!</p> <p>— Бар нек се не слади нашом муком нико из села..., који се подсмевају како из |
тар, није паметнији од целога света.{S} Нашто би биле школе, кад би било најбоље све оно што см |
расприча и пљеснуо би га по рамену.{S} Нашто чича Вићентије ужагри очима и узвера да ли то ко |
иш као дете... већ гледај своју децу... нашу децу...{S} А од данас ја заповедам у овој кући и к |
<pb n="79" /> <p>— Па баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по свету...</p |
нео у село?{S} Сеје семење које није за нашу земљу, купује стоку што морам да је стимам као кум |
апишем.{S} Пре двадесет дана дошао је у нашу школу један младић из вашег среза и изјавио жељу д |
прот“.{S} Моја Полексија...</p> <p>— А, не! — прекиде председник. — Друго је „комис-прот“.{S} У |
<p>— Не знам шта би ти рекла, Руменија, не може се више овако! — започе он.</p> <p>Она забоде в |
јом и несретниковићима, слуша Тодосија, не признају га поштени људи већ се спрдају са њим као с |
ару у руци, то није ништа...{S} Истина, не би ваљало да баш одмах прекрстиш ногу преко ноге, по |
а доврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта, не звани!{S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем |
за какав разговор, или ако је саслуша, не признаје ништа.</p> <pb n="152" /> <p>Кад га потреви |
..</p> <pb n="24" /> <p>— Убио те враг, не питам никога за моје имање!</p> <p>— Ти си џангризал |
да га купујем с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, не превари! — подвикује <pb n="19" /> Вит |
а по врх опанка...{S} Крочи преко собе, не гледа ни у кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти |
е су кукурузи узрели као кост, како је, не знам које године, пала слана пре Мале Госпође и сатр |
Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но веле, не могу увеселити с мојим друштвом бар три пут у години |
ише девојке:</p> <quote> <l>„О јаблане, не развијај гране,</l> <l>Ој јаране, не разбирај за ме, |
е, не развијај гране,</l> <l>Ој јаране, не разбирај за ме,</l> <l>Синоћ сам се завадила с драги |
ница.</p> <p>Он се трже:</p> <p>— Море, не будали!{S} Цареви и краљеви па немају деце, и ништа. |
и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти касти...“ — вели Мића.{S} Од тада се чешће с |
та мисли о теби!{S} Нек мисли шта хоће, не може ти ништа.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
на свет да подиже кућу.{S} Трчи, ради, не осећа умор, на лицу му се види задовољство.</p> <p>К |
ича климну главом:</p> <p>— Лези, лези, не причај ништа! — рече и изађе.</p> <p>Он се раздерња |
могне?{S} Или те нападну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или друга каква не |
д у под.</p> <p>— Ако би кога усвојили, не морамо одавде из села.{S} Ја имам и свог рода.{S} Им |
, суморно, празно...{S} С ким прозбори, не може да нађе ни једне речи у којој би видео искренос |
?{S} Извол’те послужење!</p> <p>— Носи, не питај ме ништа јутрос.</p> <p>Па опет седе на исто м |
с децом; — а јутрос други човек, ћути, не распитује ни за кога нити се на кога осврће.</p> <p> |
иде од куће.{S} А он проговори: „Ћути, не плачи, ето остаћу...“ и буде дан, два, па га нестане |
шест волова, па да их побије терајући, не могу му поорати као ова два гвозденим плугом...{S} П |
, бабо.</p> <p>— Ја, да речем да жалим, не жалим; нек пије колико може.{S} Него велим не ваља з |
p> <p>— Палиш ли дуван?</p> <p>— Палим, не бој се; није ме та добрина мимоишла.</p> <p>— И ја г |
и ту чита и размишља.{S} Тада је миран, не сметају му Сојка и Јовица, који се смеју кад он чита |
чини јој се да није много нерасположен, не познаје се да је усплахирен.{S} Узврпољи се, погледа |
, сад је све свршено! — рече он полако, не гледајући у њу.</p> <p>— Шта, Видосаве?</p> <p>-— Ка |
књигом па чита, чита, задубе се далеко, не можеш да га дозовеш.{S} Или прочита нешто па се зами |
с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, не превари! — подвикује <pb n="19" /> Витор, те би неко |
</p> <p>— Бој се да не вали... као оно, не било овде речено...</p> <p>— Кад су ми се надула јун |
џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не хтеде се јављати никоме од познаника; хитао је у суд |
та ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати.</p> <p>Чича Витор узвера, скочи |
шушне лишће на поветарцу... „Нема га... не чује се...{S} Он је ту, негде...“ извири се она.{S} |
поизмаче:</p> <p>— Оканите се, људи... не треба ми ваше познанство!..</p> <p>Они се уклонише, |
.{S} Ако си сиромах то...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да т |
е истисне с имања...{S} Ја му сметам... не може да ме гледа...</p> <p>Опет поћута, па продужи:< |
сам заслужно...{S} Ја... да ти кажем... не знам хоћу ли, тетка... — узмуца он, кад му тетка Рум |
.</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Велиш... не знаш ни ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што ви велите |
г њега...{S} Срећа је те није код куће: не зна како би му сад изашао пред очи...</p> <p>У тим м |
ати пред куршум.{S} Није да га се боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зубима понео, али |
е ни ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и облеће око баб |
то остане међу нама... стар сам човек: не могу се рвати и бочити ни с ким, — рече и устаде да |
вобоља, да га слушам као роб, само нек: не виче и нек не ћути...“</p> <p>У том и свану дан.{S} |
пак био човек и остао човек, казао сам: не тражим да се уништи уговор, него да му се избије ста |
ако му је време данас...{S} А ја велим: не може заповедати реп глави, него глава репу...{S} Не |
е но наш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село потражи.< |
мени мој Миле...{S} Ја нисам био тамо; не идем на састанке као и ти.{S} Отишао сам лани један |
смеја:</p> <p>— Нећу вам кварити пазар; не ваља рећи па порећи.{S} Али други пут да нисте ништа |
ом:</p> <p>— Нисам ни богат ни сиромах; не умем ти ни казати како је у нашој кући!</p> <p>Чиј с |
утка га она.</p> <p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна мног |
, гласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не дам, да ћу погинути на овој поњави земље!</p> <p>Зат |
па буди мало ведрији и кочопернији!{S} Не дај да ти траг засмрди!</p> <p>Или ће рећи:</p> <p>— |
/p> <p>— Умукни!</p> <p>— Умукни ти!{S} Не дам ја моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим д |
p>— Нећеш, Тодосије, куда си наумио!{S} Не’ш се распасати на мојој бабовини, док сам ја жив!{S} |
је текао Витор Микачић, а није село!{S} Не’ш, синко, куд си наумно! ..</p> <p>Жене се згледаше. |
} Буди Бог с нама шта је том човеку!{S} Не знам где ће се зауставити с овим својим будалаштинам |
е! ..{S} И нек ми је сто грехота! ..{S} Не’ш, синко! ..“ — броји старац у себи и мрдају му усни |
се и ухвати за дебло једне шљиве...{S} Не може даље маћи...</p> <p>Мало доцније врати се, пола |
у селу и почели то исто набављати...{S} Не даде ми да уредим детелиште и да сејем кукуруз „амер |
а нестане...{S} И нема га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је |
вет...{S} Ја, није да кажем нешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ватру међу вас...{S} Него велим: |
ведати реп глави, него глава репу...{S} Не могу ја у мојих педесет и неколико година дозволити |
срамота! ..</p> <p>Он мрдну обрвама.{S} Не зна шта да му одговори.</p> <p>— Зар те није стид! — |
p> <p>— Што, богме... није то ништа.{S} Не идеш, да му штогод напакостиш, него, тек ’нако...</p |
ријатељима, да виде несрећу од тебе.{S} Не дај се! — саветује га Тодосије.</p> <p>Он само мрда |
е најпосле смеје, најслађе се смеје.{S} Не може ме ништа помести на путу: ја морам бити други С |
...“ и буде дан, два, па га нестане.{S} Не заустави га нико...</p> <p>Навикоше сви тако, па га |
те велику задужбину ако га изберете.{S} Не умем вам казати какво је то дете!{S} Он је заволео т |
емљи и забавља се с прстима на руци.{S} Не сме нигде да погледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жи |
о би да чича носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему је одавно постао несносан |
ом на детелиште.</p> <p>— Луд човек.{S} Не могу да се свађам с њим.{S} Почесмо по неку, па ућут |
ја велим: нећеш море куд си наумио.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошеви |
аци, по сто <pb n="49" /> пара кило.{S} Не знам шта би ти рекао: да ли сам их скупо платио?</p> |
а обли румен и стаде чепати у месту.{S} Не умеде рећи ни речи, већ само приђе и пољуби га у рук |
еће, ја како!{S} Кажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Вито |
а готово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну |
реба... и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дот |
у Микачића кући.</p> <pb n="62" /> <p>— Не можемо тако!{S} Аја!{S} Овај Видосав хтео би да све |
!</p> <p>— Нисам, вала, ни ја!</p> <p>— Не видим те ни да си дошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Врат |
по што хоћеш.{S} Хајде, чича!</p> <p>— Не слушај пискараче, хајде код адвоката у канцеларију.{ |
>— Деде, ја те заборавих туде!</p> <p>— Не заборавио те Бог!{S} Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми |
<p>— Чу ли што ти рекох, море!</p> <p>— Не чујем ја ништа што ми ти велиш!</p> <p>— Ама људи см |
у својој кући!{S} Здрав буди!</p> <p>— Не снебивам се...{S} Тек...{S} Од Бога ти здравље!</p> |
Крмачица!</p> <p>— Да купимо!</p> <p>— Не смемо!</p> <p>— Што да не смемо?{S} Је ли чик?</p> < |
арио.{S} А овако, молим те....</p> <p>— Не бригај, Антоније, — рече Витор и упиљи очи у њега.</ |
мојој.</p> <p>— Тек, велим...</p> <p>— Не бије гром у свако дрво, — додаје други.</p> <p>— Где |
p>— Видосаве, тебе боли глава.</p> <p>— Не боли ме ништа.</p> <p>— Па што ћутиш непрестано?</p> |
ем! — рече она и седе до њега.</p> <p>— Не мрзи мене то, него ме мрзи што се церекате као дечур |
шалице кукуруза па се забавља.</p> <p>— Не знам шта би ти рекла, Руменија, не може се више овак |
еси ли чуо ти! — виче Видосав.</p> <p>— Не чујем ништа, него да си ту ћутао и да слушаш што ти |
рави му места где год те нађе.</p> <p>— Не брини, бабо!</p> <p>— И пољуби га у руку и од срца, |
н сипљив старчић и закашља се.</p> <p>— Не глобите човека!{S} Ја ћу те, пријатељу, познати за п |
прње па иди одакле си и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, |
радиш ти, море?</p> <p>— Ето.</p> <p>— Не даш се видети.</p> <p>— Није... него... — хоће да се |
мрдну раменима и обори поглед:</p> <p>— Не знам, бабо.</p> <p>— Ја, да речем да жалим, не жалим |
</p> <p>Чича Витор га прекиде:</p> <p>— Не заборави на чему си, па ми реци: имам ли ти што дужа |
...</p> <p>Председник прекиде:</p> <p>— Не знам ја ни тебе ни њега, ни шта си узимао шта ниси, |
заћуташе.{S} Док ће ти један:</p> <p>— Не смеш!</p> <p>— Смем!</p> <p>— Зар ти?</p> <p>— Ја!</ |
ава из комуше, проговори тихо:</p> <p>— Не знате ви шта је Витор казао за наше село...{S} У наш |
<p>— Шта ће му волови и плуг?</p> <p>— Не знам... да нешто оре.</p> <p>— Шта ће орати усред ле |
ела никога одавде.</p> <p>— Е?</p> <p>— Не бих, Бога ми.</p> <p>— Што, Руменија?</p> <p>— Зар р |
p>— Би ли продали које сијено?</p> <p>— Не знам шта ће рећи бабо.</p> <p>— Рекоше да си ти газд |
то учиним.</p> <p>— Што ли то?</p> <p>— Не знаш како ми је....{S} Дођу ми неке чудновате мисли, |
и: „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Не помену ни јутрошње јутарце, ни јарко сунашце, ни кућ |
изнео он, онда треба да је стид њега, а не тебе; онда треба да се крије од света он, а не ти.{S |
м ја моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да је још онолико! — рече Тодосије па заћута и |
ура дуван, а он се расипа.{S} Савија, а не може лако да савије и непрестано гледа у цигару.</p> |
ћути и испод обрва погледа по огради, а не осврће се на <pb n="23" /> Тодосија.{S} Кад би близу |
; онда треба да се крије од света он, а не ти.{S} Је ли тако, Видосаве?</p> <p>Он уздркта, отво |
знаш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ништа као дете.</p> <p>— Може бити, бабо.</p> < |
ни!</p> <p>— Тако је, брате!</p> <p>— А не да се скупљамо да доколичимо и оговарамо људе.</p> < |
ја некаква шепртља која се пача у све а не зна свог посла.{S} Или сам лудак који не зна шта рад |
еспослан никад.</p> <p>А већ у Видосава не може се поуздати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај |
о мисли о себи и своме послу и нигда га не смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људима и разговара:</ |
то то чини тај Видосав: шта му је те га не слуша...{S} Никад га нисам оваког видела: како је ст |
> Толико година живите у селу, а још га не познајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од Бога ти здравље! |
да се износи буклија и ломи колач, њега не би у оџаклији.{S} Чича изнесе буклију замедљеног вин |
ос хвале Видосава и веле: да не би њега не би село сазнало за многу новину што раде паметни људ |
е, ја побегох и зарекох се да моја нога не стане на састанак...{S} И тако вели Миле: скупило се |
{S} Молили су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што радити, нека ради, ак |
и.</p> <p>— Причај-де, море, штогод, да не задремамо.{S} Моба је.</p> <pb n="90" /> <p>Тодосије |
откидати по неку пару да му се нађе, да не досађује посинку.{S} Врт је најпријатнија забава ста |
миши гдегод прогризли, па затискује, да не буде штете.</p> <p>Обиђе шталу, торове, стоку, па се |
Тодосије кресати неко дрво на међи, да не захлађује Виторову њиву и не смета усевима...</p> <m |
им положајем и стањем у својој кући, да не почеше његови пријатељи пружати прст на Видосава и п |
се да му се не јавља у овој прилици, да не би било свађе, али не мога отрпети, док не оде до ње |
е шљунком.</p> <p>Испод куће вотњак, да не можеш с краја на крај дозвати.{S} Сав ограђен у прош |
колико је човеку потребно за живот, да не би оскудевао и живео на туђ рачун.</p> <p>Витор је т |
о.{S} На детелишту су посејали елду, да не остане беспослено земљиште, и то је питање скинуто с |
метовима:</p> <p>— Молим, видите ту, да не дугује штогод од данка.</p> <p>Они загледају у књижи |
њему у пркос хвале Видосава и веле: да не би њега не би село сазнало за многу новину што раде |
.</p> <p>— Хвала Богу, те могу рећи: да не дугујем ником ништа, сем Богу душу, — рече Витор и т |
ћ не може прозборити неколико речи а да не помене Јошевину и чињаше му се да се тек од тога мож |
латко и држи онолико колико му треба да не досађује ни њему ни другоме....</p> <p>Тодосије је д |
он...{S} Чича Витор које ће јаде, па да не пуца брука, пусти му све.{S} И сад само гледај шта К |
ао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја посла... и немој |
шио, а нешто слао кући и чувао имање да не буде штете.{S} А највише се занимао у врту који је о |
рата, склопи шаку око цигаре боји се да не угледа бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још једном, два, |
стоке.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Бој се да не вали... као оно, не било овде речено...</p> <p>— Кад |
{S} Одох часком у чаршију.{S} Пазите да не буде штете! — рече и оде.</p> <p>— Хоћемо, бабо!</p> |
е извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор.</p> <p>Наст |
што је навикао држи да је најбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На пример:{S} Витор Микачи |
јој полаже док ту траје хране и пази да не буде штете.</p> <pb n="34" /> <p>Сад се старцу још в |
задужио код тебе?</p> <p>Он одговори да не дугује ништа.</p> <p>— Хвала Богу, те могу рећи: да |
волове за парожје и стука их палицом да не пасу траву, а чича се погао па плужи...{S} Забраздио |
.{S} Трпио сам као човек и избегавао да не дође довде, али се не може даље...{S} Нек иде! ..{S} |
Он се забечио у комушу, занео се као да не може да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну за раме. |
/p> <p>Затим се окрете вратима и као да не кога угледа, поче викати и набројати:</p> <p>— Нећеш |
да Бог поможе!{S} Видосав се старао да не даде никаква знака несугласице међу њима, или да би |
у зору...{S} То нико не зна, кријемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и код Тодосијеве куће...{ |
имо!</p> <p>— Не смемо!</p> <p>— Што да не смемо?{S} Је ли чик?</p> <p>' — Чик!</p> <p>Ђурица в |
ао старкеља, па вели:</p> <p>— А што да не смем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то испричали |
отера кући, и мало наслона за стоку да не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошевина његова и |
риви Видосава...{S} Шта има при њему да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он је д |
и причувао шуму да се не сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа и подмлађена.{ |
и, да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако, молим те....</p> <p>— Не б |
слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако ни овако...{S} Здрав си!..</p> |
издалека:</p> <p>— Баш вала, Виторе, ја не знам шта ти мислиш....</p> <p>— Шта, Вићентије?</p> |
и тата и бабо.</p> <p>— Добро, мали, ја не поричем, само нека тако буде.{S} Дођи сутра па носи |
Шта то?</p> <p>— Рекох да сам тобом, ја не бих узела никога одавде.</p> <p>— Е?</p> <p>— Не бих |
е се забављати.</p> <p>— Вала, бабо, ја не знам како ћу... што ’но веле...</p> <p>— Требао си, |
</p> <p>— Није то остави, него ја... ја не знам за бољег родитеља од тебе и... што ’но веле, ба |
дочека ме чим крочих из вајата...{S} Ја не знам шта ћу од себе!{S} Здраво свануо, Тодосије! — ј |
Чуо сам, овај... много штошта...{S} Ја не знам, бабо...{S} Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>— И у |
ми се подсмевају гори од мене...{S} Ја не дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери? . |
p> <p>— А што помињеш Тодосија?..{S} Ја не знам, бабо, шта хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>— И н |
е си чуо, управи-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од |
p> <p>— То је све, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите |
да му кажем <pb n="103" /> на то?{S} Ја не умем ништа да му одговорим.</p> <p>— Немој му ништа |
снуждено, као у болесника.</p> <p>— Ја не знам докле ћеш ти тако...</p> <p>— Како?</p> <p>— Ет |
?</p> <p>— Ти знаш из чије.</p> <p>— Ја не знам.{S} Молим те... шта ти је?{S} Теби се нешто при |
отишао и оценио шта треба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете каку |
м школу, и немој да казујеш бабу док ја не одем тамо,“ — прича му Ружица.</p> <p>Видосав узмрда |
онако је најбоље...{S} Да сам тобом ја не би’ узела никога из села...{S} Ако ти немаш никога, |
јнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и теби...{S} Сигурн |
у те се просипа, како је воћка напупила не може красније бити и да ће година бити родна...{S} Н |
бабо!{S} О, бабо! — као да је наступила не знам каква опасност.</p> <p>Или кад опазе да је жито |
а он хоће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор.</p> <p>Настаде вршидба.{S} Он се пење |
ј то време!{S} Буди јунак!</p> <p>— Ама не знаш ти њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све |
>На аљкавост и мурдарлук мрзи, да очима не види.{S} Хоће да је свако чељаде хитро и окретно, чи |
е сваки дан, и од мало се опије.{S} Она не може да му забрани да понеку попије.{S} Ако би му и |
негда био негде накакав „златоуст“, па не би могао утицати на твоју букову главу.{S} Ти радиш |
Они као какви надзорници сели у хлад па не скидају очи с воденице, као да ће утећи.</p> <p>Иде |
те татино!</p> <p>— Тата, тата!{S} Мара не слуша своју мајку, па јој њен тата вели:{S} Ти си, М |
астао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, мале свађе, чич |
.</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа не вели.{S} Ухвати волове у јарам, заврзоше плуг и одош |
авом:</p> <p>— Видиш и сам, да ти ништа не причам.</p> <p>Чича Витор прави се невешт и уздржава |
ише оставити својим млађим.{S} Ко ништа не принови, провео је век узалуд.</p> <p>Волео је да га |
ом више, и чудимо се што нам нико ништа не верује.{S} То су женска посла, брате! — подвикује То |
и док штогод не научим.{S} Од вас ништа не тражим, сем <pb n="168" /> то да ми опростите што ов |
ак жао и све му се чини да се тако кућа не кући...</p> <p>Успремише и двориште.{S} Некакво коље |
оју штаку, па укочи поглед у зид. „Кућа не стоји на земљи него на жени...{S} Ова кућа стоји баш |
чинити невешт свему и пазити да Видосав не примети да му контролише рад и понашање.{S} Чича Вит |
да и белег ми удари..{S} И које Видосав не сме ништа пропастити већ прикодити, а ако би пропаст |
досије виче да се иде кући, али Видосав не да ни поменути, него опет доли чаше и завише цигаре. |
лип врскати језиком.</p> <p>Али Видосав не да о томе прозборити:</p> <p>— За то те не питам... |
да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни поменути:</p> <p>— Како би то било на радноме |
рекоше: „Благо њима!..“</p> <p>Али Бог не да сва блага: нису имали никога од срца.</p> <p>Чове |
курузе опрашио до Цара Константина, кад не би попластио до Петровдана и пожњео до Светог Прокоп |
а ћемо сад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад не умем друкчије, већ да ме запали као свећу и намести |
— Како заборавио?{S} О чему мислиш, кад не мислиш о своме послу?{S} Није њој место на прагу нег |
само колута закрвављеним очима.{S} Кад не ради, седи за столом, налакти се, гледа у полић или |
љалица.</p> <p>— Јесте, она је така кад не слуша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, ја нисам не |
ђено на време.{S} Он би се жив изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Константина, кад не би п |
е макао од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем на састанке.{S} То је Видосављево.</p> <p>— А з |
о Бог да.{S} Нећу се враћати док штогод не научим.{S} Од вас ништа не тражим, сем <pb n="168" / |
јцима иза грађевина....{S} И шта ти све не порадише!</p> <p>Све њих двоје, Видосав и Ружица.{S} |
полако, варакајући се иза дрвећа, да је не види.</p> <p>— Шта се ти прикрадаш као лопов? — угле |
но, да се добро осуши.{S} Знао је да је не треба много превртати, јер се превртањем обија лишће |
еље, те је оставила аманет Витору да је не тера већ нек умре у њиховој кући.{S} Одавно није ни |
здашке куће.</p> <p>Кад треба, Тодосије не веже кесу.{S} У радан дан не да се видети у механи, |
посла.</p> <pb n="48" /> <p>И Тодосије не хте проговорити више речи о томе.</p> </div> <div ty |
синови и наследници...“</p> <p>Код трле не беше никог...{S} Упекла жега, кокошке се шћукале у х |
о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да ме не може очима гледати.</p> <p>Тодосије махну руком:</p> |
е ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта коштало! — вели му чича Витор.</p> <p>— Как |
и бабо зна много што шта, али у многоме не зна ни за девету част као тата.{S} Да чујеш шта веле |
тане и размисли се: „Нека стоји, никоме не смета.“ Сад, кад га је Видосав питао, он ућута па ре |
и.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре не треба да стоје беспослене.{S} Видео је од Пере чика- |
једног по једног, да једу у пију, да се не снебивају.{S} Па се опет измаче и оде у оџаклију.</p |
од опеке.{S} Биће топла и подесна да се не мора стока мрзнути.{S} Испод штале ископаће велику р |
на своје место:</p> <p>— Бојим се да се не наљутиш.</p> <p>— Нисам ја дете, Антоније.{S} Ти ме |
па хајде право...“ Како да идеш и да се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам, шта са |
и моји, синко.{S} Само се потруди да се не осрамотимо...{S} Изволте... слободно као у својој ку |
у наусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе цедуљче, отвори га и гледа |
притврдио ограде и причувао шуму да се не сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума гу |
и не виђају.{S} Под једним кровом па се не виде једаред у недељи!{S} Све избегава да се састану |
човек од реда.{S} Младо и зелено па се не дружи са поштеним људима него с несретницима.{S} А њ |
ати такав принос <pb n="66" /> какав се не може добити ни са какве ливаде.</p> <p>Кад овас одра |
ју.</p> <p>Нема човека у селу с киме се не би могао Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако се с ким |
ћу да ми будете пријатељи, а за мене се не брините.{S} И не тражим ништа од вас него <pb n="63" |
ек и избегавао да не дође довде, али се не може даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је сто грехо |
— брани се Видосав. — Знаш ли да ми се не мили живети...{S} Дошло ми је да кидишем на себе!</p |
да...{S} А, право да ти кажем, смрти се не плашим.</p> <pb n="6" /> <p>— Није, него ти се ражал |
неш тих беспослица!</p> <p>— Бар нек се не слади нашом муком нико из села..., који се подсмевај |
, да се привремено склони с њиве док се не отера кући, и мало наслона за стоку да не кисне.{S} |
зна сваки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна с њим |
о!{S} Хајде ’вамо сад!</p> <p>Па ако се не одзове одмах, они заинтаче по неколико пута:</p> <p> |
неко доба дана.{S} Решавао се да му се не јавља у овој прилици, да не би било свађе, али не мо |
, али ја више не дам!</p> <p>— За то те не питам!</p> <p>— Чик загради!</p> <p>— Чик ми стани н |
да о томе прозборити:</p> <p>— За то те не питам... и нисам те звао за ову совру да ме хвалиш.. |
лити, као и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А он проговори: „Ћути, не плачи, ето |
p> <p>— Ти си то приграбио, али ја више не дам!</p> <p>— За то те не питам!</p> <p>— Чик заград |
о га шта упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у п |
воју кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не рече ни речи.</p> <p>Напослетку грунуше му сузе низ |
вас него <pb n="63" /> братску љубав, и не био што сам ако за шта било досадио.{S} Што ти кажем |
би, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети, све бега од људи по окрајцима и |
ријатељи, а за мене се не брините.{S} И не тражим ништа од вас него <pb n="63" /> братску љубав |
шта хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>— И не знаш.{S} Ништа и не знаш.{S} Све се правиш да нешто |
р скочи и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не дам, да ћу погинути на овој поња |
рављу, побратиме!</p> <p>Он се рукова и не рече ни речи.</p> <p>— Буди јунак!{S} Немој ти... по |
ко...</p> <p>Навикоше сви тако, па га и не заустављају и не воде рачуна о њему као да га и нема |
га притиште озго на теме, па убезвија и не умеде да проговори.{S} Клонуше му и ноге и руке, пој |
и не тражи.{S} Али он ћути као стена и не обзире се ни на шта.</p> <p>У вароши послушава које |
бају.{S} Док ради воденица преко лета и не заустави је суша и зими док не настану мразеви, он ј |
човеком!</p> <p>— И не знаш.{S} Ништа и не знаш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ништ |
секиру, мотику, будак... — прича чича и не може да се нахвали своје дечице.</p> <p>Наједаред за |
д мене! — ухвати га Тодосије за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се отрести...{S} Одоше и та |
ву кућом и имањем, као да тај Видосав и не постоји под његовим кровом.{S} Код воденице намести |
данашњи свет што не почитује старијег и не живи како су стари живели.</p> <p>Вићентије је био ћ |
судио ни парнично, и по њему може суд и не постојати.</p> <p>И са првим суседом Витором Микачић |
де чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по неку р |
После навикоше тако, и нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он само |
ао, Тодосије!{S} Видиш ти њега, па се и не јавља! — прилази му домаћин.</p> <p>— Што да ти се ј |
им здоговара.{S} Јадно ти то, него се и не виђају.{S} Под једним кровом па се не виде једаред у |
хнуо, изашао пред кућу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија.</p> <p>— У здра |
ови и крупнији струк.{S} Он га набави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и ти |
ецене људи па да ти накнадим.{S} Ћути и не сметај ми.. " .</p> <p>— Ја му то не могу рећи.{S} Н |
иче Тодосије полако.</p> <p>Онај ћути и не обазире се.</p> <p>— Море, еј Виторе!</p> <p>— Шта т |
и кесе!</p> <p>Он га испрати погледом и не рече ни речи...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
..“</p> <pb n="172" /> <p>Још капетан и не доврши, а Дамљан Ружић скочи:</p> <p>— Молим, господ |
е!</p> <p>— Шта ти је? — проговара он и не диже главу.</p> <p>— Оди да ужинамо, море!</p> <p>Он |
торе?</p> <p>— Па и јес’ тако, али он и не тражи бољег од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Како је |
аћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја велим, баб |
е имање и међу своју децу, а он на то и не одговара.{S} Ујогуни се па ћути, па псовао га, милов |
а међи, да не захлађује Виторову њиву и не смета усевима...</p> <milestone unit="subSection" /> |
коше сви тако, па га и не заустављају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружица |
ти много више, оставити сваку кочањку и не просути ни једног зрна...{S} Боже, паметна света!{S} |
радити, нека ради, ако неће, нико му и не тражи.{S} Али он ћути као стена и не обзире се ни на |
ам научио да се прикоди на моме имању и не могу дозволити да ми се подсмевају гори од мене...{S |
та, као овај Тодосије Дмитрић.</p> <p>И не би му право што се Видосав тако <pb n="28" /> брзо у |
Шта то радиш?</p> <p>— Радим оно што ви не радите, — вели Тодосије и натрпава откосе на сушила. |
га каква незгода, што постиже људе који не гледају посла што им је Бог одредио.{S} Али Тодосију |
е зна свог посла.{S} Или сам лудак који не зна шта ради.{S} Молим те, тако ти све живо, реци по |
ружи утешну реч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на само разговоре.{S} Тих да |
овој прилици, да не би било свађе, али не мога отрпети, док не оде до њега.</p> <p>— Добро јут |
жив!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш трампити Чолопек за Јошевину! ..{S} Зато ли се ти |
њега: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не брини, Ружице. <pb n="127" /> .{S} Онакав радник тра |
} Он воли и свог баба и свога тату, али не може да затвори очи и затисне уши, већ види шта се р |
је... него... — хоће да се изговори али не зна шта ће.</p> <p>— Па си много чудан сад...</p> <p |
метила необично на Видосаву.</p> <p>Али не прође много, а помолише се с њиве Видосав и његов по |
ожеш заклети" ...{S} Божја воља, кум ми не треба поодавно, али ја га призивам и стимам: и о бла |
те!</p> <p>— Молим и ја тебе!{S} То ми не смеш одрећи!</p> <p>— Да чује бабо!</p> <p>— Нека чу |
е сам пристао и уступио му...{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећете људи, |
амо шапуће и моли Бога да му се душмани не освете.</p> <p>Сад кад је усинио Видосава, одлакнуло |
ву:</p> <p>— Ево ти ово, синко.{S} Мени не треба.</p> <p>Он стоји пред њим као војник.</p> <p>— |
к.</p> <p>— Шта ће ми, бабо?{S} То мени не треба.</p> <p>— Треба ти но како.</p> <p>— Молим те, |
у крају.{S} Кад приказују прилоге, они не помињу њега него виче чауш: „Да видите нашег комшију |
све тако као што ти знаш?</p> <p>— Они не знаду ово што сам ја учио у школи, али знаду све дру |
та?</p> <p>— Зна и он.</p> <p>— Али они не знаду све тако као што ти знаш?</p> <p>— Они не знад |
језик и голица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} Ово је болест: надун.</p> <p>— З |
код суда.</p> <pb n="116" /> <p>— Да ти не би требало познанство?</p> <p>— Какво познанство?</p |
и за тога Виторовог посинка!{S} Шта ти не чусмо и за њега!{S} И све сама лаж!</p> <p>— Море, с |
док се решио да то рашчисти.{S} Шта ти не беше у тој сарачани!{S} Старих поцепаних опанака, за |
га пусти у свиње.</p> <p>— У нашој кући не сме нико имати особине.{S} Кад задружна чељад почну |
али...{S} Набавиће каламљене лозе којој не може буба нашкодити и засадиће је на земљишту где је |
његовим имањем, и хоће да његов посинак не буде слуга у његовој кући, него син коме отац предај |
о....</p> <p>— Право велиш, бабо, човек не треба да сили, па шта имао да имао, — додаје Видосав |
} То јест, велим у себи и мислим: човек не треба да сили.{S} Бог је стари сајибија: у њега је с |
Витор предузео старешинство, тај човек не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} |
нису имали никога од срца.</p> <p>Човек не уме испричати шта је у стању да учини нероткиња, нит |
та.{S} Само нек легне већа несрећа, нек не пуца брука и нека се он смири...</p> <p>— А и Јовица |
слушам као роб, само нек: не виче и нек не ћути...“</p> <p>У том и свану дан.{S} Небо плаво и ч |
би било свађе, али не мога отрпети, док не оде до њега.</p> <p>— Добро јутро, комшија! — виче о |
b n="65" /> похвали како ће радити, док не види како ће му испасти за руком.{S} Наумио је да пр |
бурад па јој чека цену и тако стоји док не роди шљива и онда продаје стару а пече нову.</p> <p> |
о лета и не заустави је суша и зими док не настану мразеви, он је ту у Јошевини: прима жито те |
и пружи прст на Видосава.</p> <p>Он им не умеле ништа више казати, али они га сами разумедоше |
им; нек пије колико може.{S} Него велим не ваља за њега... и за његову будућност, дете...</p> < |
да пази шта ради, да се с њиховом кућом не шегачи свет.</p> <p>Видосав није имао куражи да се у |
крену, Видосава, неста.{S} И тај га дан не виде.</p> <p>Сутрадан Тодосије накастио да га нађе, |
, Тодосије не веже кесу.{S} У радан дан не да се видети у механи, а кад је празник он иде у њу |
а јевтиније у пролеће.{S} Даље, домаћин не продаје нову ракију, већ је саспе у бурад па јој чек |
њима непрестано.{S} Зна да, кад домаћин не ради с њима, они се извлаче и ошљаре у раду, а он хо |
те му је тако несносно и тешко...{S} Он не уме да објасни ни откуд је то што му се чини да је з |
бабу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{S} Срамота ме да палим пред њим, као његов мла |
<p>— Ти знаш: свет као свет, али ни он не ради како треба</p> <p>— Како, Вићентије?</p> <p>Он |
зујеш шта је“ — па опет ућуткује док он не почне.</p> <p>Антоније поћута, чукну штапом о прочев |
а и срамота, мој Видосаве! ..</p> <p>Он не умеде ништа одговорити.....{S}Да, брука и срамота, м |
о му је.</p> <p>— Да то није неко радио не би знао ни Видосав...{S} Само не знам то, што се тич |
мо затекли.{S} Зар то није боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису надали дреку на њега, о |
тога да се неко тера; тераће се онај ко не ради како треба... и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Н |
и се очисти.{S} Ама јеси чуо, море: ако не можеш бити богат и одевен, можеш бити чист и умивен. |
му се чинило да је мој тата радио како не треба, — правда га Ђурица. </p> <p>— Стари људи прав |
и сељак домаћин треба да ради тако како не би изостао иза других, да за свог века очува што је |
е: „Како он може дозволити да се никако не пита у својој кући, као да је његов пасторак?{S} Как |
колач...{S} Што би, би... више га нико не састави!...</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Чућеш |
ли Тодосију тај рад пође од руке и нико не дочека да види сејира од њега.{S} Видосав га је поуч |
а и посеја овас, али поретко, како нико не сеје.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по њиви па о |
џаклији до пред саму зору...{S} То нико не зна, кријемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и код |
што је он пошао низбрдицом.{S} То нико не види као што она види.</p> <p>Опија се сваки дан, и |
</p> <p>„То му је сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве штете...{S} И отку |
а Сојо, тата зна много што шта што нико не зна. </p> <p>Па спусти глас:</p> <p>— Он зна више не |
радио не би знао ни Видосав...{S} Само не знам то, што се тиче... стоке.</p> <p>— Шта?</p> <p> |
је влас’ан да уради шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме брука!...{S} То није лепо... с његов |
у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће му сазидати цркву на |
није достојно озбиљних људи.{S} Али оно не може избити из такта паметног човека и натерати га д |
сподине капетане,</p> <p>И ако се лично не познајемо, слободан сам обратити вам се и замолити в |
њега има нешто што не ваља..“ — она то не би смела никоме казати, ни пред ким признати. — „Он |
сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изветрео.{S} |
и не сметај ми.. " .</p> <p>— Ја му то не могу рећи.{S} Немам то срце.</p> <p>— Онда си млакоњ |
ћути.</p> <p>— Што ћутиш?</p> <p>— Ето не ћутим, него... тек... онако...</p> <p>— Реци ми: јес |
двојица оду у надницу и за читаво лето не <pb n="13" /> дођу дома, а онај један срађује оно им |
во, Тодосије?</p> <p>— Зато, брате, што не говориш истину.</p> <p>— Ко то каже?</p> <p>— Кажем |
ку запиткивали га шта ће по вароши, што не иде кући на своје имање и међу своју децу, а он на т |
р га гледа, и мисли: „Што ме мучиш, што не казујеш шта је“ — па опет ућуткује док он не почне.< |
ели Јани: „Где си, милодуне мој!{S} Што не сврнеш мало до ноје трле?“ А она поче успијати уснам |
а сухим уснама и прозбори:</p> <p>— Што не спаваш?</p> <p>— Спавала сам доста, — рече и дохвати |
тио њиву кукуруза што је сејао семе што не зре, како набавља стоку која није за тај крај, дружи |
жив човек научи свашта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро.</p> <p>— А што, |
шта ти радиш?</p> <p>— Шта то радим што не ваља?</p> <p>Он ућута, кљуцну штапом у земљу, па нај |
оно мало длачица над горњом усницом што не може да усуче ево већ педесет и осам година.{S} Воле |
<p>„...{S} Али и код њега има нешто што не ваља..“ — она то не би смела никоме казати, ни пред |
лели су изјадати се на данашњи свет што не почитује старијег и не живи како су стари живели.</p |
ње им слабо те иду по надници.{S} Зашто не би узели једног од њих? — рече она, застаде и чисто |
бе, ни свађа.{S} Молили су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што радити, |
{S} Јесам ли ја ћорав код очију!{S} Зар не видим шта ти радиш?</p> <p>— Шта то радим што не ваљ |
аже?</p> <p>— Кажем ти ја.</p> <p>— Зар не смем рећи оно што говори свет?</p> <p>— Који свет?</ |
сијем?</p> <p>Витор ућута.</p> <p>— Зар не видиш да он твоју реч слуша, а Тодосијеву свиђа.{S} |
мо оваке...незвани...</p> <p>Чича Витор не даде му ни да доврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта, |
>Тодосије проговори још неку, али Витор не окрену главе.</p> <p>На послетку му добаци:</p> <p>— |
рмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде прићи:</p> <p>— Море, окани се, дете.{S} Немој |
све старије, и добро се владаш, да нас не осрамотиш!</p> <p>— Хоћу, бабо, науке ми!</p> <p>Мал |
оре, ноћас?{S} Изопија нас те ни јутрос не знамо гди смо!-</p> <p>Видосав се трже и угледа га г |
/p> <pb n="147" /> <p>— Видосав Микачић не дугује ништа ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је |
аш њему прода.{S} Од тада Витор Микачић не може прозборити неколико речи а да не помене Јошевин |
<head>XIII</head> <p>Тог лета Видосаву не пође рад од руке.{S} Као у инат, деси се нешто на ње |
по неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не заливадиш, видиш како се испостила?“ А ја га гледам |
се још навикао да своју свиђаш, а туђу не слушаш.{S} Навикни се на то!{S} Видосаве, брате, да |
а ли коме шта дугују.{S} Виде да у селу не дугују никоме ништа.{S} Распита и у вароши, код меха |
нтије!</p> <p>— И још веле: нико у селу не зове: ово је на, пример Јошевина чича-Виторова, него |
утио.{S} Сад није могао отриети а да му не изговори: да треба да је толико паметан да зна како |
једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Други неће тако, него, |
хвали се, прича шта ће радити и како му не може нико на пут стати.{S} Више пута, радних дана, з |
сли.</p> <p>— Нећу да га гоним, само му не дам овласти.{S} Ако је крив он, нису крива деца и ни |
пили и код Тодосијеве куће...{S} То му не ваља...{S} Сад пије сам... и чудо ми је што крије од |
у раду, замислио се и уздахнуо: што му не даде Бог да наследи бар толико очевине колико би му |
о ради данашњи свет.{S} Али чича Витору не може нико доказати да сме такнути у кров и темељ те |
па да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су моја деца, моји синови и наследници...“ |
<p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{S} Ви га још не познајете! <pb n="60" /> Толико година живите у селу |
и и части.{S} Тако исто кад иде у варош не носи у торби чутуру и заструг, већ седа у механу па |
> <l>Жедан воде, жељан девојака.</l> <l>Не кари се, моје мило драго,</l> <l>Ево воде, ево девој |
p> <p>Она занеме.</p> <pb n="151" /> <p>Не зна бабо како је њој; њу тешка брига мори за Видосав |
id="SRP19030_C24"> <head>XXIV</head> <p>Не мање бриге навалише и на Ружицу.{S} Као женска стран |
упознао кад су били на вежби у војсци. „Не знам што то човек човека заволе кад су исписници у в |
че ме засрете чича Вићентије, па вели: „Не би погрешио да га усиниш.“</p> <p>Она слеже раменима |
ку Тодосијевом.“ — А Коста Марић вели: „Не можеш је вала онде посејати па да ти је Бог ујак“. — |
ам кажем, вели Виторов посинак Витору: „Не умете ви да живите овде у Врљугама, као што живи дру |
жењени, пуна кућа деце, а имање слабо и неачко.{S} Једва ако имају шест хектара земље папратњач |
е ћути...“</p> <p>У том и свану дан.{S} Небо плаво и чисто, без облачка.{S} Отуд, са истока, по |
..</p> <p>Сунце већ беше на смирају.{S} Небо се проведрава и мраз стеже.{S} По кући клопарају л |
, па јој њен тата вели:{S} Ти си, Маро, неваљалица.</p> <p>— Јесте, она је така кад не слуша оц |
и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, ја нисам неваљалица?</p> <p>— Ти ниси така, ти си добра татина д |
и гледају шта чини Тодосије па чисто им неверица да он то ради с уверењем да је то боље.{S} Све |
илијом.{S} Али му је срце празно, он је невесео и нерасположен.{S} Прва радост у дому, није как |
олако кући.</p> <p>Сутрадан прављаше се невешт свему, као да ништа није ни било: нити му шта по |
а не причам.</p> <p>Чича Витор прави се невешт и уздржава се да и пред најбољим пријатељем иска |
а ради како он хоће.{S} Он ће се чинити невешт свему и пазити да Видосав не примети да му контр |
и брука, али све то није ништа као ова невоља што је он пошао низбрдицом.{S} То нико не види к |
ј...{S} Ја нисам дошао овде без нужде и невоље! ..</p> <p>У то време у заседању су расматрали а |
тао по служби, навикао је на сиротињу и невољу.{S} Док је био мали, тукли су га газде и псовале |
но, дете...{S} И нека ти је проста моја нега родитељска...</p> <p>Ружици лијнуше сузе низ образ |
колици.{S} По неки пут чита их на глас, негда се налакти над књигом па чита, чита, задубе се да |
дравље?{S} Теби да говори и онај што је негда био негде накакав „златоуст“, па не би могао утиц |
каже и он јој мораде испричати како су негда били српски јунаци, који су се борили са Турцима, |
„Нема га... не чује се...{S} Он је ту, негде...“ извири се она.{S} Али у том сену цигара под ј |
једног до другог и даје да се пије.{S} Негде нутка, неком наздравља, и, мало, мало па обреди с |
се: шта ће рећи бабо?..{S} Испричао је негде да ће на јесен направити једну велику шталу за кр |
д јабуком.{S} Затим се приобуо и умио и негде отишао.</p> <p>Сад треба дочекати баба...{S} Боже |
Теби да говори и онај што је негда био негде накакав „златоуст“, па не би могао утицати на тво |
вали на ледину, налакти се и гледа тамо негде далеко, у модрикасте висове рудничких планина...< |
тичније сејати бели кукуруз „американ“, него „осмак", јер он доноси много више прихода, већи су |
о је на, пример Јошевина чича-Виторова, него Видосављева.</p> <pb n="75" /> <p>— А што веле так |
е сејеш и негујеш.</p> <p>— Није, вала, него знаш како је...</p> <p>— Море, баталите то!{S} Хај |
нема ту претварања.</p> <p>— Јок, вала, него ја... као човек, разбирам.</p> <p>— Шта разбираш?{ |
е простране собе и стакленим прозорима, него у оној старој под кровином и брезовим лемезовима, |
ено онде у десно!</p> <p>— Није истина, него је био онде у лево!</p> <p>— Јест, онде!</p> <p>— |
або, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него она која није ни ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели |
виче Видосав.</p> <p>— Не чујем ништа, него да си ту ћутао и да слушаш што ти се заповеда.{S} |
не плашим.</p> <pb n="6" /> <p>— Није, него ти се ражали као ово мени... — рече и задркта јој |
поверљив тако?</p> <p>— Није, Тодосије, него... велим...</p> <p>— Немаш ти шта да кријеш од мен |
других што су препочели из друге руке, него да видим баш од онога који је први подигао...{S} Т |
то радио из зле <pb n="161" /> намере, него му се чинило да је мој тата радио како не треба, — |
ја велим: не може заповедати реп глави, него глава репу...{S} Не могу ја у мојих педесет и неко |
Остави то сад!</p> <p>— Није то остави, него ја... ја не знам за бољег родитеља од тебе и... шт |
ао би свима да је боље оно што он ради, него оно што су они радили...{S} Није се ни он научен р |
ебе ни њега, ни шта си узимао шта ниси, него причај шта имаш код суда, немој да дуљијаш...</p> |
де кући, али Видосав не да ни поменути, него опет доли чаше и завише цигаре.{S} Запали једну и |
в посинак не буде слуга у његовој кући, него син коме отац предаје старешинство.</p> <p>Видосав |
ји на полици.{S} Нису школски уџбеници, него некакве друге књиге што их је однекле набавио и ре |
<p>— Што ћутиш?</p> <p>— Ето не ћутим, него... тек... онако...</p> <p>— Реци ми: јеси ли ти кр |
велиш, Тодосије.</p> <p>— Није готово, него без готова, — дода други.</p> <p>— Свој леб једемо |
адили...{S} Није се ни он научен родио, него је препочео од другога... то што ради он, ради пам |
, тек ’нако...</p> <p>— Није тек онако, него, право да ти кажем, да разгледам Тодосијев рад.</p |
ништа није ни било.{S} Други неће тако, него, да је кабил, возао би и среског ћату на својим ко |
.. на прилику, да вам служим све редно, него...{S} Ружице, постави-де ти совру овде...{S} Били |
седе до њега.</p> <p>— Не мрзи мене то, него ме мрзи што се церекате као дечурлија, и ти и Јови |
ити се с њим здоговара.{S} Јадно ти то, него се и не виђају.{S} Под једним кровом па се не виде |
у...{S} Зар није боље што сан радио то, него да сам радио као што су радили наши стари од памти |
зао сам: не тражим да се уништи уговор, него да му се избије старјешство... и ако хоће да ради |
<p>— Није се ништа десило на састанку, него нешто сам чуо за онога твога.</p> <p>— За Видосава |
а.{S} Не идеш, да му штогод напакостиш, него, тек ’нако...</p> <p>— Није тек онако, него, право |
си... ни онај човек...</p> <p>— Није... него... чини ти се...</p> <p>— Шта, чини ми се?{S} Шта |
<p>— Не даш се видети.</p> <p>— Није... него... — хоће да се изговори али не зна шта ће.</p> <p |
ај, Боже, да мећем ватру међу вас...{S} Него велим: хоћу све да испричам моме најбољем пријатељ |
лим, не жалим; нек пије колико може.{S} Него велим не ваља за њега... и за његову будућност, де |
д приказују прилоге, они не помињу њега него виче чауш: „Да видите нашег комшију чича-Витора Ми |
еба и од њега има два пута више прихода него од „осмака“.</p> <p>Чича Витор је овај Тодосијев р |
елено па се не дружи са поштеним људима него с несретницима.{S} А његов отац, покојни кум Антон |
чвор!</p> <p>— Пре ћеш одбити од камена него од њега!</p> <p>— Али овај се усели у кућу па од ј |
ој њиви, доношаше му много више приноса него,,осмак“.{S} Поче га сејати стално и у осталим њива |
кровац или зобницу!{S} Тако им је слађе него код куће кад поседају на столице за трпезу или за |
пали, и пије и нек се проводи!{S} Није него да вежем пару у хиљаду завезака и да јој будем роб |
бишао све дућане и нема нигде јевтиније него у Маринчића.{S} На једном месту цени по три гроша, |
му и бити...{S} Њему је пречи Тодосије него ја који сам га из ништа довео на домаћинско имање. |
бити.“ И на домазлук је гледао друкчије него остали сељаци.{S} Он је затекао у Витора четири кр |
акво старешинство.{S} Знате Витора боље него и ја.</p> <p>— Џимрија!</p> <pb n="43" /> <p>— Сле |
S} Сад више воле овде код ове четворице него код оноликих гостију у оџаклији.</p> <p>Мало прође |
<p>Па спусти глас:</p> <p>— Он зна више него бабо.</p> <p>— Ћути, шта говориш то! — ћутка га он |
учио у школи, али знаду све друго више него ја.{S} Они су и старији и паметнији, па морају виш |
ин док си жив!{S} И да га поштујеш више него родитеља...{S} Хајде да по једну попијемо!</p> <p> |
се и они код воденице и тамо су волели него код куће, ту је за њих имало више забаве но игда н |
и поглед у зид. „Кућа не стоји на земљи него на жени...{S} Ова кућа стоји баш на овој жени...{S |
и је Видосав... ко ће га боље познавати него ја...“ </p> <p>„...{S} Али и код њега има нешто шт |
да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он је добар радник, није се нигда извлачио |
им и диринџим, већ посинак, и више знам него ти!“ — вели му он...{S} Чича Витор које ће јаде, п |
у то доба, а ко пре прода није домаћин него раскутњик.{S} Тако мисли и тако ради па макар да б |
не брините.{S} И не тражим ништа од вас него <pb n="63" /> братску љубав, и не био што сам ако |
до отимања, Витор би пре узгубио главу него је коме уступио.{S} А то није Бог зна какво имање: |
своме послу?{S} Није њој место на прагу него у штали о диреку.{S} Да је нисам више видео онде!< |
а мене је добра.{S} Она није за господу него за сељаке.{S} Ко хоће да господује он учи друге шк |
али он неће; воли да служи своме народу него да седне на народну грбачу...{S} И знаду га и цене |
шта се ради?{S} Није њему место на путу него у вајату.{S} Да га нисам више видео онде! ..</p> < |
ко сам на рђавом путу.{S} Ти боље видиш него ја.{S} Можда сам ја некаква шепртља која се пача у |
е, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негујеш.</p> <p>— Није, вала, него знаш како је...</p> |
ишта, добру пасмину стоке и умеју да је негују: волове ухране па продаду на тргу за сто дуката, |
д земљи и шмурне у страну.</p> <p>Једне недеље чича Витор накастио да се састане с њим, да се л |
д једним кровом па се не виде једаред у недељи!{S} Све избегава да се састану.{S} Ако се где су |
танча и онда он плете а они гледају.{S} Недељом, кад оду кући да се пресвуку, они носе мајци но |
илији и <pb n="123" /> да би их турио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две лепиње:</p> <p |
рао га у свет да се потуца од немила до недрага, а он присвојио оно што му је најсветије: да ра |
ире да нацепамо дрва... кад смо оваке...незвани...</p> <p>Чича Витор не даде му ни да доврши:</ |
Видосав.</p> <p>— Ако он дође па викне: незваном госту место за вратима, — шали се Мићо.</p> <p |
д те траве, или га постигла друга каква незгода, што постиже људе који не гледају посла што им |
ом напретку, набраја примере глупости и незнања из своје околине, одведе га у механу у коју је |
ковима и реткој коси, оставило је време незнатне белеге старости, али поуздан поглед и старачка |
тим сутрадан му освану још црњи дан.{S} Неиспаван, изломљен и бунован, он се, овог јутра, задрж |
к.{S} Па кад то није истина и кад је те неистине изнео он, онда треба да је стид њега, а не теб |
ништа.{S} Само нек легне већа несрећа, нек не пуца брука и нека се он смири...</p> <p>— А и Јо |
е крива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као моју де |
а живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, нек то остане међу нама... стар сам човек: не могу се р |
а у руку као покојног родитеља...{S} И, нек остане међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: веле |
?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви купили“...{S} И још веле....</p> |
акву лепу реч, умириће га и задовољити, нек се све изглади што је међу њима.</p> <p>То је било |
но што Бог милује.{S} Ако сте при речи, нек приђе девојка и узме обележје...</p> <p>Чича Витор |
јавим.{S} Рекох: поранићу да му кажем, нек чини што може.{S} Молим те нек то остане међу нама. |
аповедам у овој кући и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни глава заболети, — говори јој Витор |
у радити.{S} Ако сам ти шта упропастио, нек прецене људи па да ти накнадим.{S} Ћути и не сметај |
онај мућурла Јестратије...{S} Нека их, нек се смеју!{S} Ко се најпосле смеје, најслађе се смеј |
> <p>— Ја, да речем да жалим, не жалим; нек пије колико може.{S} Него велим не ваља за њега... |
} Сад опет бринеш: шта мисли о теби!{S} Нек мисли шта хоће, не може ти ништа.</p> <milestone un |
пио, хеј, колико би они имали данас!{S} Нек се сутра изделе и нека сваки одвоји што је његово, |
е дође довде, али се не може даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је сто грехота! ..{S} Не’ш, син |
Микачића кући! .. „Шта му је криво?{S} Нек размисли јесам ли му шта напакостио да ме тако омрз |
е, шта говори?{S} Што те се тиче то?{S} Нек иде сваки својим путем и својим послом.</p> <p>— Ос |
, па кад га угледа чак доле, продужи: — Нек ово Видосав скући сам без старог масла, па ејвала м |
<p>— Кад се то чује по селу...</p> <p>— Нек се чује.</p> <p>— Брука и срамота, мој Видосаве! .. |
<p>Витор само гледа и трепће.</p> <p>— Нек стече он, па нек уситњава, а овако лако је доћи на |
Сојку и рече дрктавим гласом:</p> <p>— Нек ти је сретно, дете...{S} И нека ти је проста моја н |
ва!</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће!</p> <p>Он мало поћута па продужи:< |
ва.</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће.</p> <p>— Треба живети у народу.</p |
еда и трепће.</p> <p>— Нек стече он, па нек уситњава, а овако лако је доћи на готово...{S} И ве |
<pb n="122" />, она ти ниче...{S} И сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и остао чо |
S} Требао је да му остави одрешене руке нек ради како <pb n="85" /> зна, јер је сваки почетак т |
у кажем, нек чини што може.{S} Молим те нек то остане међу нама.</p> <p>Витор занеме.{S} Нешто |
се не може даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је сто грехота! ..{S} Не’ш, синко! ..“ — броји с |
S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Није него да вежем пару у хиљаду зав |
га слушам као роб, само нек: не виче и нек не ћути...“</p> <p>У том и свану дан.{S} Небо плаво |
{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и теби...{S} Сигурно те жалим... родила ми те |
а.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као моју децу.</p> <p>Пр |
у му изаћи на очи?</p> <p>— Лако.{S} Он нек виче, а ти ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} Ја |
тиче он!{S} Ти ради како си почео, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао |
а главобоља, да га слушам као роб, само нек: не виче и нек не ћути...“</p> <p>У том и свану дан |
шта је то било?</p> <p>— Молим те, само нек остане међу нама.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да |
оинате у својој кући, па ништа.{S} Само нек легне већа несрећа, нек не пуца брука и нека се он |
се оканеш тих беспослица!</p> <p>— Бар нек се не слади нашом муком нико из села..., који се по |
ставила аманет Витору да је не тера већ нек умре у њиховој кући.{S} Одавно није ни за какав рад |
ави и оде у другу крајност.{S} Пусти их нек говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како си научи |
би?{S} Скочише обојица и пољубише се! „Нек је сретно!“ једва дочека Тодосије...{S} И вели мој |
и сељак и оде својим путем.</p> <p>— Е, нека је сретно!{S} Нека је сретно!{S} Видећеш да ће при |
p> <p>— А што, брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Није него да в |
ноћева ван куће.{S} Ако ће што радити, нека ради, ако неће, нико му и не тражи.{S} Али он ћути |
амиловала, и кад је судбина, пријатељу, нека је са срећом...{S} Само, ја би’ још једну рекао, — |
м путем.</p> <p>— Е, нека је сретно!{S} Нека је сретно!{S} Видећеш да ће пристати и тата и бабо |
и бабо и онај мућурла Јестратије...{S} Нека их, нек се смеју!{S} Ко се најпосле смеје, најслађ |
одрећи!</p> <p>— Да чује бабо!</p> <p>— Нека чује!{S} Ми смо добри пријатељи!</p> <p>— Други пу |
у и није јој до сабора и кола.</p> <p>— Нека, бабо...</p> <p>— Шта нека?{S} Знам ја, рецимо, св |
и почео.</p> <p>— Он ми смета.</p> <p>— Нека ти смета!</p> <p>— Он ме грди.</p> <p>— Нека те гр |
</p> <p>— Исмева ме где стане.</p> <p>— Нека те исмева!</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек |
ти смета!</p> <p>— Он ме грди.</p> <p>— Нека те грди!</p> <p>— Исмева ме где стане.</p> <p>— Не |
атије смејури се и пуши дуван.</p> <p>— Нека их, сине... „Затисни уши, отвори очи па хајде прав |
есу!</p> <p>Витор махну руком:</p> <p>— Нека кеса на свом месту.</p> <p>— Молим те, бабо, као р |
тиче моја њива и моја ливада?</p> <p>— Нека сваки располаже својим имањем како уме, — додаје В |
и напада...</p> <p>На послетку обузе га нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта било. |
исли Видосав, па клону.</p> <p>Обузе га нека ватра и дремеж, па се завали на кревет и зажмури.{ |
ла.</p> <p>— Нека, бабо...</p> <p>— Шта нека?{S} Знам ја, рецимо, све...{S} Да Бог поживи живе. |
едам Тодосијев рад.</p> <p>Ђурицу обузе нека милина, узврпољи се па седе.</p> <p>— Гледам ону о |
Даће Бог добро, господоне...{S} Тера ме нека добрина по суду, да и вама досађујем.</p> <p>— Шта |
и ако хоће да ради нека ради, ако неће нека иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не да |
/p> <p>— Нек ти је сретно, дете...{S} И нека ти је проста моја нега родитељска...</p> <p>Ружици |
легне већа несрећа, нек не пуца брука и нека се он смири...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан и |
и имали данас!{S} Нек се сутра изделе и нека сваки одвоји што је његово, ја бих их чикнуо по је |
збије старјешство... и ако хоће да ради нека ради, ако неће нека иде, па да ми је сто грехота, |
а. </p> <p>— Каква посла?</p> <p>— Имам нека посла.</p> <p>— Хоћемо ли заједно кући?</p> <p>— Х |
> <p>— Добро, мали, ја не поричем, само нека тако буде.{S} Дођи сутра па носи прасе.</p> <p>Јов |
и углади, а у џепу му увек марама и по нека књижица.</p> <p>То је можда једини ђак из тог села |
товање... ја знам мога старијег, а свет нека звоца и испира зубе...{S} Извол’те, бабо... молим, |
ти, па на по пута стане и размисли се: „Нека стоји, никоме не смета.“ Сад, кад га је Видосав пи |
о ситница.{S} Па после прича он како је некад било, какве су цене биле, шта је најбоље пролазил |
угледати свет.{S} Он је то видео у свог некадањега газде Сима Моравца и његов начин рада није с |
а њим неки њихов пријатељ из суседства, некакав миран и скроман сиромашак у половном оделу; па |
лече иза гласа...</p> <p>Али га прекиде некакав крупан глас из помрчине:</p> <p>— Море, шта пре |
ама, к’о да успремате за неке госте или некакав свечаник!</p> <p>Они се смеју.{S} А она као мал |
подаље одатле.{S} Кад би мало ниже, чу некакав шушањ у шевару.{S} Трже се и обазре се — и угле |
Ти боље видиш него ја.{S} Можда сам ја некаква шепртља која се пача у све а не зна свог посла. |
и чика, ни мајоку, ни ону дечицу што их некаква болешчина покоси једних Часних Поста.</p> <p>На |
полици.{S} Нису школски уџбеници, него некакве друге књиге што их је однекле набавио и редовно |
осеја овас, уздуж и попреко, помешан са некаквим ситним жутим семеном, па га задрља са лаком тр |
кући...</p> <p>Успремише и двориште.{S} Некакво коље и врљике, разбацане на неколико страна, ск |
направио је и две велике леје и посејао некакво семе као сочиво.{S} Кад је изникло видело се од |
анџија, чорљав и прљав сељак, запрегнут некаквом крпом од шаренице поњаве, тумара око оџака и к |
буче нов гуњ и натакну алов фес, извади некакву хартију из сандука и стрпа је у џеп, узе кукаст |
у, онаког би у зубима понео, али онако, некако, срамота га од њега, подилази га зима и дрхат, б |
<p>— И, право да ти кажем, Руменија... некако ми се, и иначе, тешко наканити да то учиним.</p> |
умијеш, бабо.</p> <p>Он је погледа, али некако необично и страшно, као да се бори с душом.{S} П |
.{S} Она узе вретено и поче га окретати некако необично и у страну, а он притиште кочањком у бр |
p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате за неке госте или некакав свечаник!</p> <p>Они се смеју.{S |
,</p> <p>— Понеси ово! — рече му и даде неке ствари што је покуповао.</p> <p>Господин иде напре |
алим људима.</p> <p>— Имате да одобрите неке мање суме за оправку мостова.{S} Али, пре тога, да |
<p>— Не знаш како ми је....{S} Дођу ми неке чудновате мисли, к’о да...{S} А, право да ти кажем |
копоранима, неко се извалио и опрућио, неки почучнуо па ради и звера на девојке и другове, а с |
дравице све колико их је по реду, па се неки дигли и поседали по собама, затурили се на клупама |
је пријатеље из целог села.</p> <p>Беше неки празничић и леп дан, па се искупи много мобилаца: |
ким чакширама и пространом гуњу; за њим неки њихов пријатељ из суседства, некакав миран и скром |
сазвао среску скупштину, да посвршавамо неки хитнија посла.{S} Мислим да можемо отпочети рад, ј |
довно их чита кад је на доколици.{S} По неки пут чита их на глас, негда се налакти над књигом п |
хитро и окретно, чисто и уљудно.{S} По неки пут загледа се у ме и нешто ме мери:</p> <p>— Што |
нам Витора: он ћути, дима, шикће, па по неки пут викне, и све то прође као да ништа није ни бил |
а ме он учи и саветује?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не заливадиш, види |
чише: дугу пушку, кубурлук, пиштољ и по неки струк босиљка....{S} И соба замириса чистоћом и бо |
... дужан на два три места у чаршији по неки грош и динар.{S} Да то одужиш, синко!</p> <p>— Хоћ |
на се смејури, гледа преда се, и тек по неки пут погледа у њега.</p> <p>— Шта ћеш више: уме да |
сприча како се <pb n="26" /> упознао са неким шљиварским трговцем из ваљевске нахије с којим је |
бо!</p> <p>— С неким говори!</p> <p>— С неким се инати!</p> <p>— Није, ене га сам.{S} Па како с |
мешаје.</p> <p>— То је бабо!</p> <p>— С неким говори!</p> <p>— С неким се инати!</p> <p>— Није, |
отраја, па се чује све јаче као да се с неким инати:</p> <p>— Није ово кућа Коружића!..{S} Јес’ |
Добро дошао! — И са свима се здрави, с некима рукује, а они га отпоздрављају:</p> <p>— Боље ва |
еко забринута лица и несигурна погледа, неко весео и насмејан, а неко завукао руке у рукмаче па |
ви у механи погледаше: неко у Тодосија, неко у Видосава.{S} Чича Витор обори поглед у сто и поч |
три у гомили, са пригрнутим копоранима, неко се извалио и опрућио, неки почучнуо па ради и звер |
p> <p>— Хе, овај свет: неко вели ’вако, неко ’нако, а ја велим: тешко ономе ко нема што треба у |
мо, бре!</p> <p>Сви у механи погледаше: неко у Тодосија, неко у Видосава.{S} Чича Витор обори п |
е у гомилице, стоје и разговарају тихо: неко забринута лица и несигурна погледа, неко весео и н |
таки је онај...</p> <p>— Хе, овај свет: неко вели ’вако, неко ’нако, а ја велим: тешко ономе ко |
ао шта је било на Варагића комишању!{S} Неко му је доказао сутрадан све и он је одмах отишао То |
гурна погледа, неко весео и насмејан, а неко завукао руке у рукмаче па блене у таван и врата, к |
ти да будем пасторче на моме имању... а неко да се башкари на. њему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му л |
цније једно јутро, из ране зоре, закуца неко на Виторову стану у Јошевини.</p> <p>Витор се узбе |
неправо, то му је.</p> <p>— Да то није неко радио не би знао ни Видосав...{S} Само не знам то, |
сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; тераће се онај ко не ради како треба... и ра |
о сад зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао завући у душу чича-Виторову, видео би да чич |
е као да веру мења.{S} Па још кад му се неко прислони уз уво и стане дошаптавати и нагваждати, |
вај се искоси:</p> <p>— Е?{S} Кад би те неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да служиш.< |
земље, да купи појевтино, или да осече неко дрво из његова забрана.{S} А оно није:{S} Тодосију |
— подвикује <pb n="19" /> Витор, те би неко из куће рекао да се инате горе под јабуком шећерли |
, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на врата.</p> <p>— Јесте ли здр |
се, ти би рекао: части га да му измами неко парче земље, да купи појевтино, или да осече неко |
авњава се тиме, што ће Тодосије кресати неко дрво на међи, да не захлађује Виторову њиву и не с |
у детелиште, али му није хтео прићи до неко доба дана.{S} Решавао се да му се не јавља у овој |
м, са својим! побратимима, па остану до неко доба у чаршији, и кад око поноћи дође кући, он пиј |
затим је лезао, устајао, пушио... тек у неко доба свео је очи, те је и она заспала.</p> <pb n=" |
пута, радних дана, заводио је друштво у неко доба ноћи кући, те су пили у оџаклији до пред саму |
у да продуже како су започели.</p> <p>У неко доба ноћи, кад су сви поспали по кући сем Ружице к |
руги дан.</p> <p>Као човек који дође са неког далеког пута на коме се дуго бавио, тако и он поч |
да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког новог семења.</p> <p>— Јес’, сејао је и то.</p> < |
почео и много би штошта ново увео, и за неколике године показао би свима да је боље оно што он |
скромно и погнуте главе.{S} Ишли су на неколике свадбе у селу и чича иде напред и поштапљује с |
г их је обрадовао дечицом: у размаку од неколике године добили су ћерку и два сина.{S} Поред те |
, или да му нисам уназадио имање за ове неколике године одкако њиме управљам?{S} Ако нисам прик |
тио што имања?{S} Продаде ли што за ове неколике године од некретности?</p> <p>— Нисам ништа уп |
ка, пргава и сипљива жена од шездесет и неколике године, која нема нигде никога и ту служи у Ви |
етенцетом.{S} Он, да није докон, скинуо неколике вешалице кукуруза па се забавља.</p> <p>— Не з |
акшире, копоран, грудњак и зубун.{S} На неколико ексера по дувару закачише: дугу пушку, кубурлу |
{S} Некакво коље и врљике, разбацане на неколико страна, скупише на гомилу и сместише под насло |
сандуци са најнужнијим стварима, сто са неколико књижица, с пером, хартијом и мастионицом.{S} У |
г вотњака, угледаћеш једну лепу кућу са неколико зграда у чистом и пространом дворишту, у непос |
реда се што су донели за јело, призваше неколико пријатеља на заједничку совру на залогај хлеба |
е чутуру и колач, извезен са вуницом, и неколико јабука, те турише на сто, у врх совре.{S} Стар |
d> <p>Витор Микачић, човек од педесет и неколико година, изгледао је још младолик и држећи.{S} |
ко он може дозволити у својих педесет и неколико година да онај витла његовом имовином.{S} А ја |
репу...{S} Не могу ја у мојих педесет и неколико година дозволити да будем пасторче на моме има |
подиже.</p> <p>Напослетку му обећа дати неколико књижица, кад се првог празника састану у варош |
свете, да ће се подсмевати и то причати неколико година...</p> <pb n="80" /> <p>Али најтеже му |
д тада Витор Микачић не може прозборити неколико речи а да не помене Јошевину и чињаше му се да |
носио на њиву те нудио возиоце, свезао неколико снопа, па се налазио код куће...</p> <p>Пошто |
то је Тодосије казао.{S} Витор је ћутао неколико дана, па се опет одобровољио.{S} Нити га је пс |
!{S} Нико сретнији од њега кад је добио неколико поучних књига из којих је учио ратарац!{S} Те |
b n="81" /> вотњака.{S} И док је скочио неколико корачаји, смотрио је баба и видео чудо што ниј |
канти и пандури.{S} Међу њих се умешало неколико варошана: запиткују их што су дошли, каква пос |
сниској и тесној механи поседали за оно неколико столова људи са својом чељади И пријатељима шт |
маше главом Вићентије.</p> <p>Прође по неколико дана па опет заинтачи, као да је се подухватио |
ако се не одзове одмах, они заинтаче по неколико пута:</p> <p>— О, бабо!{S} О, бабо! — као да ј |
ти шта он то ради.{S} Иду, тако, њих по неколико, па стану код детелишта, наднесу се преко врљи |
ршетку школе забавља књигама.{S} Има их неколико комада у оџаклији на полици.{S} Нису школски у |
отадањих година.{S} У вече је било само неколицина из комшилука, а сутрадан су долазили многи и |
зађе да испраћа госте.{S} Поздрави се с неколицином, па му Витор примети да се врати у собу.</p |
угог и даје да се пије.{S} Негде нутка, неком наздравља, и, мало, мало па обреди све маторије.< |
са сила труда и зноја стекли, оставимо некоме од нашега рода.</p> <p>Видосав црвени и врпољи с |
и њему уступам све моје имање кретно и некретно, да на њему ради и мене издржава и почитује ме |
родаде ли што за ове неколике године од некретности?</p> <p>— Нисам ништа упропастио.</p> <p>— |
нешто жваће.{S} То бива увек кад попије неку чашу пића и кад је расположен да више разговара и |
оришту, оде опет до везилаца, проговори неку реч, понуди ракијом и врати се кући.</p> <p>Доцниј |
е у диму од дувана.{S} Тодосије затурио неку шалу и засмејао све око себе, кад му дође Ђурица и |
а имању и подивљао.{S} Најпре почео, по неку ноћ ноћевати по селу, већином код побратима.{S} Он |
вароши.{S} По неку ноћ преноћи тамо, по неку код куће.{S} Нису вредили ни савети, ни карања, ни |
, па се поче забављати по вароши.{S} По неку ноћ преноћи тамо, по неку код куће.{S} Нису вредил |
а се понови.{S} И Ружица је набавила по неку хаљинку, па су поновили и децу.{S} Све доби нов из |
е међу људе, па с ким хоће он попије по неку, поручи и части.{S} Тако исто кад иде у варош не н |
добацују један <pb n="88" /> другоме по неку шалу, а девојке шану једна другој на ухо, па кикот |
а из куће у кућу, добацује које коме по неку реч.</p> <p>Кад би да се износи буклија и ломи кол |
а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по неку реч.</p> <p>Те јесени, једног радног дана, дође он |
Од Бога ти здравље!</p> <p>Обредише по неку чашу, па ће један рећи:</p> <p>— Ти си ово и скући |
претекне носити на пијац а откидати по неку пару да му се нађе, да не досађује посинку.{S} Врт |
могу да се свађам с њим.{S} Почесмо по неку, па ућутах и побегох.</p> <p>— Како ћу ову бруку п |
Где си ти, пријатељу?{S} Ми пописмо по неку...{S} Деде, наздрави, пријатељу, — додаде му чашу |
тај дан...{S} Данас је причес... још по неку па кући, да положимо стоци и пресечемо које дрво н |
и погледа у Витора.</p> <p>— Пијте још неку... нећу вас ја ту...</p> <pb n="53" /> <p>Знам ја. |
двориште, застадоше мало, протурише још неку, па Мијат тресну руком:</p> <p>— У здрављу, побрат |
око, ојс!</p> <p>Тодосије проговори још неку, али Витор не окрену главе.</p> <p>На послетку му |
>— Тако, брате.</p> <p>— Није, Бога ми, нема ту претварања.</p> <p>— Јок, вала, него ја... као |
Ружица примети да је брижан, пребледео, нема капи крви у лицу, па с дружицом у руци, препредају |
н, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој прико, нема посла без старих људи, — поче један и обрну се да |
диви се и хвали газда-Сима Моравца.{S} Нема нико да се подгуркује и подмигује <pb n="109" />, |
.{S} Видосаве... у сретан час родио.{S} Нема оваког радина оваког чуваоца, пријатељу, — пљеска |
кревет и ухвати се рукама за главу.{S} Нема више двоумљења: сад је чуо из бабових уста шта мис |
е:</p> <p>— Где си, стари пријатељу?{S} Нема посла без стара човека!{S} Тамо, амо, па опет чича |
вањем.</p> <p>— Седи, посинче!</p> <p>— Нема мулевине, но пљуни у дланове! — дирају Вилотија.</ |
>— И Витор је красан човек!...</p> <p>— Нема онаког домаћина, мој брате!..{S} Утркују се сељаци |
е заузимао, — промуца Видосав.</p> <p>— Нема ту хвала.{S} Ћути и гледај посла.</p> <pb n="48" / |
ава први сан и пробуди се... кад — њега нема.{S} Она скочи, обуче јелек и полако ошкрину врата |
{S} Данас је прва радост његова, а њега нема да ужива у тој радости родитељској.{S} Звали су га |
сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве штете...{S} И откуд је, онда, распик |
ао, треба ли да набави које сириште, да нема каквих чини на стоци и белом мрсу, да није ко што |
да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати.</p> <p>Видосав лежаше на кревету, нале |
поверити своје имање.{S} И рекао је да нема радника човека у нашем селу.</p> <p>— Чудно ми њег |
Кад задружна чељад почну особити, онда нема ништа од такве задруге.{S} Хоћете ли то упамтити?< |
евен, можеш бити чист и умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј и опери.{S} Па какве су ти то руп |
ена од шездесет и неколике године, која нема нигде никога и ту служи у Витора од пре десетак го |
лад.{S} Пролази сви са стране, да стока нема посла по дворишту.{S} Пред шталом наслон за кола в |
p> <p>— Пст!</p> <p>— Чик!</p> <p>Наста нема тишина, само се два три младића прокртољише, а дев |
.</p> <p>Тако при свакоме послу.{S} Кад нема радника, он ради с децом или сам, тек није беспосл |
да је сам, или да се затвори у собу где нема нико, или кад је напољу сухо и топло, да се склони |
вој жени...{S} Вредно чељаде... и да ње нема у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, паметн |
, па мало, мало, а њега нестане...{S} И нема га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало |
може се поуздати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Витор пред |
ају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружица вене, бледи, суши се, стари.{S} Ув |
.</p> <p>— Бога сам обишао све дућане и нема нигде јевтиније него у Маринчића.{S} На једном мес |
n="128" /> му се подсмевају, он клоне и нема воље да ради... и онда сам себе једе.{S} Таки је В |
отињске куће, чељаде што уста има језик нема: скромна, мирна и послушна...{S} И он и она били с |
о поноћи дође кући, он пијан.{S} Срећом нема рђаву нарав у пићу: тада се само смеје, раколи, ћа |
да му каже, како да му одговори?{S} Он нема тог срца да се избрецне на њега, да се инати и грд |
неко ’нако, а ја велим: тешко ономе ко нема што треба у глави па да туђу слуша, а своју свиђа. |
, ако има посла, он иде те га ради, ако нема, он се забавља с децом; — а јутрос други човек, ћу |
мо!</p> <p>— Сви смо!</p> <p>— Па и ако нема свију, вишина је дошла! — веле скупштинари и обзир |
рећи и с ким ће шта проговорити.{S} Већ нема ништа детиње на њему.{S} Кад се шиша, остави мало |
ио се и гледа у помрчину у тамну ноћ, у нема дебла што су се поређала као стражари, унаоколо.</ |
р казао за наше село...{S} У нашем селу нема, вели, човека коме би он смео поверити своје имање |
лео је да га хвале како је радник те му нема парника, и онда би рекао: „Нема у земљи курјака“. |
ну као и она од најбоље сорте, а од њих нема ни за половину прихода, као од ваљаног говечета.</ |
перу стакло за вино или ракију.</p> <p>Нема човека у селу с киме се не би могао Тодосије Дмитр |
ас по час, шушне лишће на поветарцу... „Нема га... не чује се...{S} Он је ту, негде...“ извири |
к те му нема парника, и онда би рекао: „Нема у земљи курјака“. </p> <p>— Ама коме ће, по Богу, |
Море, не будали!{S} Цареви и краљеви па немају деце, и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о пр |
" .</p> <p>— Ја му то не могу рећи.{S} Немам то срце.</p> <p>— Онда си млакоња и ти ћеш подлећ |
дника.</p> <p>— Имаш ли позив?</p> <p>— Немам позив, већ имам ’нако посла.</p> <p>— Није ово ме |
Ти мислиш да сам ја озуђурио толико да немам пару да метнем на крст у цркву и који грош да поп |
у.</p> <p>— Шта се смејеш? ти мислиш ја немам пара?</p> <p>Сељак се опет насмеја, па му одврати |
агосиља:</p> <p>— Шта вам је; децо, зар немате другог посла но да све испретурате по кући! — ве |
је, Тодосије, него... велим...</p> <p>— Немаш ти шта да кријеш од мене.{S} Ти имаш да се преда |
јеш.</p> <p>— Молим те, брате.</p> <p>— Немаш шта да ме молиш!{S} Ти мораш остати доследан!</p> |
лаву у страну: </p> <p>— Тако и јесте и немаш никог пречег од њега. — рече он, па ушара очима у |
е би’ узела никога из села...{S} Ако ти немаш никога, ја имам: ено три моја ујаковића у Качеру. |
/p> <p>— Право велиш! _</p> <p>— Ако ти немаш никога, ја имам.{S} Ено од мога ујака остала трој |
то рупчаге по гуњу и чакширама?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу и конаца па се искрпи.{S} Ни |
ротињском имању, радом су се отимали од немаштине.{S} Он је увек први на послу, а последњи се в |
адост: отерао га у свет да се потуца од немила до недрага, а он присвојио оно што му је најсвет |
та ниси, него причај шта имаш код суда, немој да дуљијаш...</p> <p>— Ето да ти причам...{S} Зна |
мем, бабо!</p> <p>— Чувај ми пријатеље, немој да их вређаш.{S} А за друго, здравље Боже, здогов |
сами Коружићи!</p> <p>— Молим те, бато, немој то никоме причати.{S} Да чује бабо, па куд би ми! |
е рече ни речи.</p> <p>— Буди јунак!{S} Немој ти... по твоме обичају... да се секираш и мислиш! |
рићи:</p> <p>— Море, окани се, дете.{S} Немој да ме љутиш сад пред причест...</p> <p>Видосав от |
ише.</p> <p>— Пази оног онамо!</p> <p>— Немој!</p> <p>— Хоћу да му смакнем нови фес!</p> <p>— К |
рад, час се осмејкује на њега.</p> <p>— Немој да се љутиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књ |
ло доцније заиште чашу ракије.</p> <p>— Немој више, молим те.</p> <p>— Шта сам попио?{S} Свега |
не умем ништа да му одговорим.</p> <p>— Немој му ништа ни говорити ни дуљијати.{S} Реци му једн |
а, отвори очи и погледа јасно.</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим те...{S} Е, кад те молим! .. |
а руку и повуче да иду У кућу.</p> <p>— Немој ме, молим те.</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Није ми ни |
а уснама и напослетку промуца:</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим те!..</p> <p>— Кажи ми: је ли |
хоће у воденицу, а они скачу:</p> <p>— Немој да идеш тамо.{S} Куд си навро!</p> <p>Један трчи |
се одазва:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Немој, море, правити спрдњу од себе!{S} Он заустави вол |
стоку?{S} Води бригу о својој стоци, а немој о мојој.</p> <p>— Тек, велим...</p> <p>— Не бије |
ећу нигде признати да је таки кум Иво а немој ни ти.{S} Реци: „Немојте, људи, тако говорити, ко |
орам да идем у Краљево да учим школу, и немој да казујеш бабу док ја не одем тамо,“ — прича му |
отле...{S} А ти гледај своја посла... и немој да сузиш као дете... већ гледај своју децу... наш |
> <p>— Извол’те!{S} Добро сте дошли!{S} Немојте се снебивати!{S} Деде по једну: прва за помози |
досије?</p> <p>— Знам вас шта мислите и немојте ту да ми лисичите и да ми се претварате.</p> <p |
е таки кум Иво а немој ни ти.{S} Реци: „Немојте, људи, тако говорити, ко зна, је ли то тако бил |
витла његовом имовином.{S} А ја велим: „Немојте тако, људи, није то тако као што ви говорите..{ |
На врата се помоли Видосав... страшан и необичан: мутне очи, подбуо, неочешљан, аљкав, једна но |
ког видела: како је страшан, како гледа необично...“ Увек, кад је код куће, он је весео, разгов |
им носила ручак и није ништа приметила необично на Видосаву.</p> <p>Али не прође много, а помо |
рнебес.{S} Чича Витор се накашља суво и необично и рече:</p> <p>— Хајд, хајд, дете...{S} Моли Б |
бабо.</p> <p>Он је погледа, али некако необично и страшно, као да се бори с душом.{S} Поћута п |
а узе вретено и поче га окретати некако необично и у страну, а он притиште кочањком у браду и о |
ласје на њиви...</p> <p>Витору Микачићу необично да доколичи на овакоме дану.{S} Иде из чаршије |
им знањем.{S} Али оне нису могле остати неопажене и за њих су се заинтересовали сељаци и застај |
страшан и необичан: мутне очи, подбуо, неочешљан, аљкав, једна ногавица испала му из чарапе и |
ова посинка, покајао се у души што је с неповерењем продусрео Видосава.{S} Требао је да му оста |
..{S} Јакако... — проговори с муком и с неповерењем, као да говори с човеком који га куша шта ћ |
и хоћеш и чему тежиш, па те је гледао с неповерењем.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он се забечио у цига |
науке.{S} Они свако новачење пресрећу с неповерењем и подсмевком, и тиме онемогућавају да свет |
>Нисмо се ми од јуче сазнали.{S} Што си неповерљив тако?</p> <p>— Није, Тодосије, него... велим |
пред најбољим пријатељем искаже ма шта неповољно о посинку.</p> <p>— На прилику... шта ће он т |
а ли то разговарају о мени, то је нешта неповољно“.{S} Насмеје ли се ко у његовој близини и пог |
је од младости.{S} Кад што чује о себи неповољно, њега то једи, гризе, и тада ћути и најволи д |
у штаку.{S} Замислио се и посматра овај непознати свет.</p> <p>„Дошло је време да се кида...{S} |
се издвоји с пијаца да разговара с овим непознатим младићем.</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он м |
су му везане толике успомене, одлазак у непознато село и људе.{S} А Виторова је жеља да му одма |
свет, где је толико очију упрло у њега, непознатог човека!{S} Сад му прате сваки корак, хватају |
се кроз помрчину.</p> <p>— Кад угледамо непознатог човека у селу, ми издражимо очи на њега и пр |
града у чистом и пространом дворишту, у непосредном суседству Виторова имања.{S} Кућа до пола о |
ово радиш.</p> <p>— Шта му знаш: право, неправо, то му је.</p> <p>— Да то није неко радио не би |
> <p>Ту ноћ нису проспавали како треба: непрестано су им били пред очима и Видосав и његова Руж |
n="156" /> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Непрестано се издиреш на ме, кад ти приђем! — рече она |
и и слутити — теши се она.</p> <p>Сојка непрестано уз мајку.{S} Она зна само за њу и срце јој ј |
љство.</p> <p>Кад има радника он с њима непрестано.{S} Зна да, кад домаћин не ради с њима, они |
поносе се њоме.</p> <p>Ђурица и Јовица непрестано с чича-Витором.{S} Старац је сву наду положи |
се.</p> <p>Јовица се загушио од смеја и непрестано виче:</p> <p>— Како смеш тако?</p> <p>А Ђури |
.{S} Савија, а не може лако да савије и непрестано гледа у цигару.</p> <p>Тодосије запали и при |
љка га, намешта му узду, колан, шиљте и непрестано гунђори и броји:</p> <p>— Тако но како... че |
у: чешља је, намешта јој стојеће рухо и непрестано јој нешта приповеда.</p> <p>Само чича Витор |
а ћемо!..</p> <p>— Знаш, говоре ми људи непрестано за онога Вилотија.{S} Јуче ме засрете чича В |
авише цигаре.{S} Запали једну и он, али непрестано звера, и чим ко <pb n="64" /> отвори врата, |
ом имању њиве су без изора.{S} Можеш их непрестано орати и сејати кукуруз и нећеш имати потребе |
Не боли ме ништа.</p> <p>— Па што ћутиш непрестано?</p> <p>Он ћути и лежи.{S} Она му тури руку |
ће ти се сад.{S} Ти идеш на руку твојим непријатељима, да виде несрећу од тебе.{S} Не дај се! — |
е као инат!{S} Већ у напред замишља све непријатности које ће га постићи: зна да тај глас бруји |
његову детелишту, са чега је имао нових непријатности и то у доба кад се детелиште беше зазелен |
и у сваком раду може бити и неуспеха и неприлика.{S} Али то није никоме исказивао, нити би пре |
у, али није ока свео...{S} Опет бриге и неприлике!{S} Чича Витор није целе ноћи с њим речи проз |
о било је и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са кукурузом „американом“.{S} Док су сељаци |
е <pb n="100" /> на ум кад дође у какву неприлику и трчи му у наручја као дете да му се пожали |
два три зрна: бабица! — рече и полако и неприметно баци се на једног у мраку, и погоди поврх ви |
ио је још поодавно да је све хладнији и неприступачнији...{S} Ако га шта упита, он вели: „како |
ат побратимили су се из ране младости и нераздвојени другови.{S} Видосав се с обојицом упознао |
Али му је срце празно, он је невесео и нерасположен.{S} Прва радост у дому, није како треба.{S |
ће таки и остати.{S} Кад је забринут и нерасположен, кад га обузме сета при помисли <pb n="154 |
ако да Бог!“ Учини јој се да није много нерасположен, не познаје се да је усплахирен.{S} Узврпо |
е са прасади и кочине за <pb n="107" /> нерастове и назимад.{S} Покрај вотњака вијуга поток на |
е уме испричати шта је у стању да учини нероткиња, нити Витор Микачић шта је чинила његова Руме |
разговарају тихо: неко забринута лица и несигурна погледа, неко весео и насмејан, а неко завука |
ни он зашто, али њему је одавно постао несносан овај положај у који је стављен доласком Видоса |
а шта је то <pb n="72" /> те му је тако несносно и тешко...{S} Он не уме да објасни ни откуд је |
досава...{S} Онако уморан и изломљен од неспавања, прилегао је пред саму зору, али није ока све |
је за тај крај, дружи се са голадијом и несретниковићима, слуша Тодосија, не признају га поштен |
а се не дружи са поштеним људима него с несретницима.{S} А његов отац, покојни кум Антоније, би |
кад дође смрт по своје, или друга каква несрећа, кога ћеш пре призвати до свога комшију?{S} Али |
о јутрошњем догађају.{S} Откуд да се та несрећа деси!{S} Све као инат!{S} Већ у напред замишља |
кући, па ништа.{S} Само нек легне већа несрећа, нек не пуца брука и нека се он смири...</p> <p |
а и огласио га за распикућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања...{S} |
ад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове несреће неће се одвићи и тешко да се може одвићи.{S} Па |
То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се разиђу и причају шта су чули |
с, смејање у очи, пир пакости над мојом несрећом!{S} Какву је новину донео у село?{S} Сеје семе |
ш на руку твојим непријатељима, да виде несрећу од тебе.{S} Не дај се! — саветује га Тодосије.< |
</p> <p>Али док се он окрену, Видосава, неста.{S} И тај га дан не виде.</p> <p>Сутрадан Тодосиј |
, ето остаћу...“ и буде дан, два, па га нестане.{S} Не заустави га нико...</p> <p>Навикоше сви |
ради као од беде, па мало, мало, а њега нестане...{S} И нема га цео дан...{S} Не зна му се реда |
ти кажем!{S} Иди, молим те! — учеста он нестрпљиво и узмаха руком.</p> <pb n="130" /> <p>Она му |
осав се старао да не даде никаква знака несугласице међу њима, или да би се видело да он рукује |
p> <p>— Ко?</p> <p>— Вилотије!</p> <p>— Несуђени посинак Виторов!</p> <p>Опет кикот.{S} Девојке |
има право и да је корист од таког рода несумњива.{S} Већ у другој години он је његову ливаду к |
.{S} Савија, дркте му руке и гледа у њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза да му спремим стајаће |
овој кући и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни глава заболети, — говори јој Витор, погао се |
Видосав ради.{S} Неће му ништа сметати, неће се утрчавати у његове послове, нити му наметати св |
рајка, посматрати како Видосав ради.{S} Неће му ништа сметати, неће се утрчавати у његове посло |
ча Антоније само броји полако:</p> <p>— Неће, ја како!{S} Кажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор |
љио очима, подбуо.{S} Торбица празна, а неће да уђе ни у дућан ни у механу. '</p> <p>— Здраво с |
— Лако.{S} Он нек виче, а ти ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам Витора: он ћути, дима |
да није штогод погрешио.{S} Сад зна да неће оћутати и види да се спремио да га нападне.{S} Шта |
<p>Видосав маше главом:</p> <p>— Можда неће викати, али која вајда кад знам шта он мисли о мен |
вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће да приђе...{S} А он се пренемаже к’о маче над варе |
вор и најволи да је сам.{S} Још мало па неће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за какав р |
аде данас паметни људи и да га овај рад неће нигда постидети.{S} Он се само смешкао слежући рам |
озицију, те, мајчин сине, хоће бити, те неће бити....{S} Па, почех ти причати, мраз, пуца дрво |
вече врати, он пијан.{S} Од ове несреће неће се одвићи и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад ј |
ош мало па неће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види да |
о се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветити.{S} Увео је у кућу зрела и |
не дадох, ништа није ни било.{S} Други неће тако, него, да је кабил, возао би и среског ћату н |
ез тебе...{S} Чије није било, чије бити неће...{S} Оди да ужинамо, море!</p> <p>И тако, полако, |
н је без срестава за школовање, па ипак неће да одмакне од школе; хоће да послужује и да се муч |
а седне у горњи крај до Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и тумара по окрајцима.</p> <p>— Ш |
} Нудили су га да буде министар, али он неће; воли да служи своме народу него да седне на народ |
ила, да се прибере и поврати.{S} Али он неће да чује ни за какав разговор, или ако је саслуша, |
иди у својој кући.{S} Он зна да се бабо неће љутити, па да је сазвао још десеторицу, зато му ни |
е.{S} Ако ће што радити, нека ради, ако неће, нико му и не тражи.{S} Али он ћути као стена и не |
во... и ако хоће да ради нека ради, ако неће нека иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу |
, — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и бабу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{S} Срамота м |
то си тумарао, тумарао; док сам ја жив, нећеш се више маћи од нас</p> <p>И доведоше га кући.</p |
</p> <p>— Море ако те згодим ја одавде, нећеш се маћи отале!..</p> <p>— Коме то велиш?</p> <p>— |
, ваздан би’ те слушала.{S} Што, болан, нећеш још једанпут да то попеваш, да чујем шта ’но вели |
рим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је суда и закона..{S} Зар ти моју Још |
ће.</p> <pb n="113" /> <p>— А ја велим: нећеш море куд си наумио.{S} Не да то мој Витор док је |
е за Видосавом.</p> <p>— Стој!</p> <p>— Нећеш више тако, бели!</p> <p>— Зар и у данашњи дан... |
леда, поче викати и набројати:</p> <p>— Нећеш, Тодосије, куда си наумио!{S} Не’ш се распасати н |
ти рачуна о свему што говори свет, онда нећеш нигда моћи своја посла свиђати.{S} Свет ће говори |
их непрестано орати и сејати кукуруз и нећеш имати потребе да их пођубриш или угариш.{S} Ливад |
да радиш као што се ради, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дошао...{S} Нисам ја подизао сток |
да у Витора.</p> <p>— Пијте још неку... нећу вас ја ту...</p> <pb n="53" /> <p>Знам ја... није |
> <p>— Умукни ти!{S} Не дам ја моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да је још онолико! — |
да у очи:</p> <p>— Ама, чујеш, море!{S} Нећу ја милости од тебе, да ми га ти поклањаш.{S} Кад х |
дох данас тим путем, па како Бог да.{S} Нећу се враћати док штогод не научим.{S} Од вас ништа н |
рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што су препочели из друге руке, |
здвоји, да би били слободнији.</p> <p>— Нећу вам ја ту... што ’но веле... на прилику, да вам сл |
члан.</p> <p>Чича се замисли.</p> <p>— Нећу да га гоним, само му не дам овласти.{S} Ако је кри |
испричали бабу, он се насмеја:</p> <p>— Нећу вам кварити пазар; не ваља рећи па порећи.{S} Али |
нак, Ружићи!{S} Нису велики домаћини, а нећу да говорим криво, нису ни сиротиња.{S} Ама што оно |
ја имам да благодарим док сам жив.{S} И нећу пред њим нигда запалити.</p> <p>— Што то, опет?{S} |
То јест... треба рећи истину, сутра ти нећу умети све ово казати, као што умем сад, овако весе |
3" /> <p>— С киме ћу се разговарати ако нећу с тобом, веселниче мој...</p> <p>Он се опет завали |
, а мене стид, — кумови смо...{S} Ја то нећу нигде признати да је таки кум Иво а немој ни ти.{S |
ртиш на леђа као козу.{S} Сој никакав и неугледан: мургасте и кудраве, вимена мала и чипава, ро |
четак тежак и у сваком раду може бити и неуспеха и неприлика.{S} Али то није никоме исказивао, |
и: „Шта ли то разговарају о мени, то је нешта неповољно“.{S} Насмеје ли се ко у његовој близини |
мешта јој стојеће рухо и непрестано јој нешта приповеда.</p> <p>Само чича Витор се узодао и узн |
седе поред јаза, са прутићима у рукама, нешто чепрљају и шалакају се.{S} Кад угледаше Витора об |
погледе у њега.{S} Он прелистава акта, нешто подвлачи писаљком, превија хартију, загледа у зак |
ла.</p> <p>Они се смејуре, згледају се, нешто шапћу између себе, па се ослободе и распричају.</ |
ко имају шест хектара земље папратњаче, нешто шуме и вотњак.{S} Бранили су се радом и слогом у |
ило случајно.{S} Видосав је био у њиви, нешто успремао, кад човек пређе из друге њиве и како ид |
ш из књиге.{S} Чујем како ти, мало час, нешто попеваш, а мени мило, мило, ваздан би’ те слушала |
ва....{S} Нешто извешано, <pb n="30" /> нешто набацано једно на друго...{S} А све то искупио је |
рукава, шајтова, чепова обручева....{S} Нешто извешано, <pb n="30" /> нешто набацано једно на д |
тане међу нама.</p> <p>Витор занеме.{S} Нешто га притиште озго на теме, па убезвија и не умеде |
зеленом пантљиком: леп, личит, чист.{S} Нешто га је вукло њему чим га је угледао.{S} Рекоше му |
сем да се у’ватимо за гуше! ..</p> <p>— Нешто сте се поџавељали?</p> <p>— Јес’, дочека ме чим к |
и је, бабо? — запиткује Ђурица</p> <p>— Нешто си се окарио, бабо? — дода Јовица</p> <p>Он ћути, |
јазу, узимао ујам и нешто га трошио, а нешто слао кући и чувао имање да не буде штете.{S} А на |
} Измахује живо ради с вољом, као да га нешто окрепи...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
ем и на путу угледа брњицу.{S} Одмах га нешто копка да је узме и тури у џеп. „Требаће ово кадго |
Кад год он рече каку прекорну реч, њега нешто ледне у срце; кад га озбиљно погледа, прођу га мр |
у волови и плуг?</p> <p>— Не знам... да нешто оре.</p> <p>— Шта ће орати усред лета!</p> <p>Она |
оји подаље, код долапа, и учинила се да нешто послује.{S} Ђурица и Грујица час улазе, час излаз |
.{S} Клонуше му и ноге и руке, појми да нешто рече, па му уздркташе уснице, пође да устане, па |
о!</p> <p>Али у том и капетан заусти да нешто каже, те махну руком да седе, па се маши у џеп и |
олагано мрда мишићима на образу, као да нешто жваће.{S} То бива увек кад попије неку чашу пића |
е нешто рећи, па успљешта устима као да нешто гута...{S} У том зајаука воденички камен и он ско |
олико им треба за целу годину и опет да нешто продаду, да поднесу све трошкове.{S} Имали су хра |
мо дошли овде да оговарамо људе, већ да нешто привредимо нашем домаћину...</p> <p>— Ко је то?</ |
S} Ништа и не знаш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ништа као дете.</p> <p>— Може бит |
...“ </p> <p>„...{S} Али и код њега има нешто што не ваља..“ — она то не би смела никоме казати |
{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зна нешто више од њега? „Наша плавуља, колубарка, даје више |
н се раздерња и оста вичући.{S} Трабуња нешто без икакве везе, само чујеш: распикућа, Јошевина, |
није Бог зна какво имање: један брег са нешто шуме и пашњака, и испод брега две њиве и једна ли |
не можеш да га дозовеш.{S} Или прочита нешто па се замисли и укочи поглед, у страну, па мисли |
p>Доцније мало, они у кући чуше да чича нешто гунђори у авлији.{S} Мало потраја, па се чује све |
мори жудња да чује шта то бата вели кад нешто попева и маше рукама, па се привуче полако, варак |
p>— Није данас долазио!</p> <p>Он хтеде нешто рећи, па успљешта устима као да нешто гута...{S} |
и да каже, па застаде:</p> <p>— Било је нешто, али бојим се...</p> <p>— Чега има да се бојиш?</ |
е и да навикне и да се ражљути кад није нешто у реду.{S} Свака ствар мора бити на свом месту и |
S} Зашишта му у гуши и хтеде да искашље нешто што му се припило као оскоруша, па се опет поврат |
исли: „Што се онај смеје на мене, он ме нешто исмејава"; и у стању је да о томе размишља по чит |
какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради, он приђе па ради као од беде, па мало, мало |
и.{S} Видосав мало застаде па као да се нешто присети:</p> <p>— Јест, да идемо кући! — и одјури |
м.{S} Молим те... шта ти је?{S} Теби се нешто привиђа.</p> <p>Чича узврте главом:</p> <p>— Хе, |
ође рад од руке.{S} Као у инат, деси се нешто на његову детелишту, са чега је имао нових неприј |
сејање кукуруза.{S} И ту имаде да унесе нешто ново у село: нашао је да је практичније сејати бе |
ику.</p> <p>— Велиш, Тодосије, и ово ће нешто вајдити?</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Ти опет так |
S} Чича Витор обори поглед у сто и поче нешто трљкати прстом по столу.</p> <p>— Хајдемо кући! — |
људно.{S} По неки пут загледа се у ме и нешто ме мери:</p> <p>— Што си се осмољио тако?</p> <p> |
</p> <p>— Па шта би, Антоније? — рече и нешто му суво застаде у гуши, те се мораде искашљати.</ |
ритврђивао брану на јазу, узимао ујам и нешто га трошио, а нешто слао кући и чувао имање да не |
натмурио, узео штаку па кљуца у земљу и нешто виче...</p> <p>Ружица се трже натраг:</p> <p>— Пр |
е.{S} Он ушара очима.</p> <p>— Ваљда си нешто чуо?</p> <p>— Ти знаш: свет као свет, али ни он н |
старац па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће да приђе...{S} А он се п |
а моме добру?</p> <p>Видосаву се ухвати нешто у гуши као оскоруша:</p> <pb n="97" /> <p>— Полак |
радио деда и чукундеда; треба показати нешто савршеније и практичније, на шта ће се угледати с |
p> <p>— Кажем ја теби, куд ће он успети нешто мимо свет!</p> <p>— Жали Боже овог труда!</p> <p> |
о поведе исти разговор:</p> <p>— Ја сам нешто смислила и велим, Виторе...</p> <p>— Шта то?</p> |
?</p> <p>— Свет...{S} Ја, није да кажем нешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ватру међу вас...{S} |
Што ћутиш, нисмо очи вадили!</p> <p>Он нешто гунђори.</p> <p>— Чу ли што ти рекох, море!</p> < |
е љутиш? — довикује Тодосије.</p> <p>Он нешто гунђори.{S} За тим се продера:</p> <p>— Ојс, у бр |
Није се ништа десило на састанку, него нешто сам чуо за онога твога.</p> <p>— За Видосава?</p> |
о је питање скинуто с реда.</p> <p>Тако нешто било је и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и |
рши посла па да идемо заједно.{S} Имамо нешто да разговарамо.</p> <p>Али док се он окрену, Видо |
порана, окрену га и обрну.{S} Види само нешто шарено и онај печат као потковица: — Боже, што ни |
...{S} Молим те, бабо... теби је одавно нешто криво...{S} Ја сам чуо...</p> <p>— Шта си чуо?</p |
и исмева.</p> <p>— Тата, тата, јеси чуо нешто, што веле за тебе? — прича му Јовица.</p> <p>— Шт |
<p>— Шта ти је, Виторе?...{S} Ти данас нешто, као мимо остале дане — вели Мијат.</p> <p>— Ништ |
застајкивали и загледали, као да имају нешто угледати, подгуркивали се и смејали.{S} Да је отк |
а доцније позва га један господин да му нешто понесе с пијаце.{S} То беше капетан тога среза,; |
— показа руком на служавник, као да му нешто смета.</p> <p>Она успреми све, само остави стакле |
кревет, узмрда сухим устима, закркља му нешто у гуши и заћути.{S} Мало доцније заиште чашу раки |
рача полако, погнуте главе.{S} Мијат му нешто прича и доказује.{S} Кад би да ступе у двориште, |
грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још нешто послушаш? '</p> <p>— Хоћу, господине. '</p> <p>Он |
е:</p> <p>— Не знам ја ни тебе ни њега, ни шта си узимао шта ниси, него причај шта имаш код суд |
кла само њега.{S} Није зазнала ни чика, ни мајоку, ни ону дечицу што их некаква болешчина покос |
p> <p>— Ја нисам!</p> <p>— Нисам, вала, ни ја!</p> <p>— Не видим те ни да си дошао!</p> <p>— Зн |
.{S} Нису вредили ни савети, ни карања, ни молбе, ни свађа.{S} Молили су га да их бар не брука, |
вредили ни савети, ни карања, ни молбе, ни свађа.{S} Молили су га да их бар не брука, да не ноћ |
а дука.“ Не помену ни јутрошње јутарце, ни јарко сунашце, ни кућу ни срећу, како то чини још од |
ни јутрошње јутарце, ни јарко сунашце, ни кућу ни срећу, како то чини још од вајкада.</p> <p>К |
..“ — она то не би смела никоме казати, ни пред ким признати. — „Он много пије.{S} Шта му би са |
ку код куће.{S} Нису вредили ни савети, ни карања, ни молбе, ни свађа.{S} Молили су га да их ба |
ему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треба њега да бирате, ви |
га.{S} Није зазнала ни чика, ни мајоку, ни ону дечицу што их некаква болешчина покоси једних Ча |
шкрину врата од вајата.{S} Ноћ топла... ни видна ни тамна... мало се шта распознаје до бели зид |
ах сакрије поглед.</p> <p>— Чудан си... ни онај човек...</p> <p>— Није... него... чини ти се... |
самцит отишао и оценио шта треба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете |
зге на ледину, па причучнуо и млати.{S} Ни онај човек ни дај си Боже!{S} Руке као мртве, измахн |
о?</p> <p>— Ја га нисам видео!</p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео да ради!</p> <p>Деца бацише |
/p> <p>— То нисам ни помислио!</p> <p>— Ни ја, вала.{S} То ми није ни накрај памети!</p> <p>Тод |
рошкове.{S} Имали су хране и за стоку а ни подрум им није био празан.</p> <p>Слога, да Бог помо |
а поји и свиње блате...{S} Нигде корова ни травуљине по вотњаку, нигде маховине нити сухе гранч |
ћи и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни глава заболети, — говори јој Витор, погао се, гледа |
виче да се иде кући, али Видосав не да ни поменути, него опет доли чаше и завише цигаре.{S} За |
иш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни поменути:</p> <p>— Како би то било на радноме дану!< |
опанка...{S} Крочи преко собе, не гледа ни у кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p |
нема га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме кома |
Председник прекиде:</p> <p>— Не знам ја ни тебе ни њега, ни шта си узимао шта ниси, него причај |
ко виме!{S} Она даје по десет ока млека ни дан, најмање...{S}Како је лична, да се поносиш њом.. |
има, затекла само њега.{S} Није зазнала ни чика, ни мајоку, ни ону дечицу што их некаква болешч |
.{S} Нити кога <pb n="166" /> поздравља ни отпоздравља, само колута закрвављеним очима.{S} Кад |
о и она од најбоље сорте, а од њих нема ни за половину прихода, као од ваљаног говечета.</p> <p |
ата од вајата.{S} Ноћ топла... ни видна ни тамна... мало се шта распознаје до бели зидови на ку |
чича носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему је одавно постао несносан овај по |
зна много што шта, али у многоме не зна ни за девету част као тата.{S} Да чујеш шта веле наши с |
научио што нису знали његови у кући, па ни други сељаци у његову маленом и забаченом селу.{S} О |
гаћаста, него она која није ни ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља гаћаста кокошка, — в |
/> <p>— Видосав Микачић не дугује ништа ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву по |
а му одговорим.</p> <p>— Немој му ништа ни говорити ни дуљијати.{S} Реци му једном за свагда: „ |
осав Микачић не дугује ништа ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порезу за про |
ик прекиде:</p> <p>— Не знам ја ни тебе ни њега, ни шта си узимао шта ниси, него причај шта има |
о...{S} С ким прозбори, не може да нађе ни једне речи у којој би видео искреност и поштовање.{S |
одбуо.{S} Торбица празна, а неће да уђе ни у дућан ни у механу. '</p> <p>— Здраво свани, Видоса |
ији, он клону.{S} Напустио је рад, није ни вечерао.{S} Она му је доносила свеже воде те се умив |
пили Јошевину за Челопек?</p> <p>— Није ни то истина.</p> <p>— Дабогме да није.{S} Сад зна све |
бу.</p> <p>Чудо с њим!{S} Он канда није ни спавао.{S} Ено га на горњој страни дворишта, под јаб |
а ћубаста и гаћаста, него она која није ни ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља гаћаста к |
обро и јес, ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Други неће тако, него, да је кабил, возао б |
љаше се невешт свему, као да ништа није ни било: нити му шта помиње Витор ни он Витору, већ сва |
викне, и све то прође као да ништа није ни било.</p> <p>Видосав маше главом:</p> <p>— Можда нећ |
ишло је све по старом.{S} Видосав није ни покушавао да ту заводи нове обичаје.{S} Чича Витор ј |
зникло видело се одмах да тај усев није ни за стоку ни за људе, и нико није знао шта је, док ни |
а папраћу, са једним витлом у коме није ни једно перо измењено, и са старим у пола трулим бадње |
како је смео прићи човеку кога пре није ни чуо ни видео.</p> <p>За тим ће:</p> <p>— Палиш ли ду |
а.{S} Летина није била богата, али није ни оскудна те је берба ипак била толика да су имали кол |
ио!</p> <p>— Ни ја, вала.{S} То ми није ни накрај памети!</p> <p>Тодосије продужује:</p> <p>— В |
брадатио, подадуо.{S} Сад већ нико није ни покушавао да га одврати.{S} То би био узалудан посао |
нек умре у њиховој кући.{S} Одавно није ни за какав рад, сем да тарне у угарке, да готовом водо |
Чекај да ти кажем...{S} Чича Витор није ни мислио да му да какво старешинство.{S} Знате Витора |
и шара очима.</p> <p>Витор Микачић није ни волео ни мрзио комшију Тодосија.{S} Он зна за ону ст |
је сазвао још десеторицу, зато му није ни казивао да ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали г |
ржи да је најбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На пример:{S} Витор Микачић навикао је да п |
онолико колико му треба да не досађује ни њему ни другоме....</p> <p>Тодосије је дружеван чове |
јутрос други човек, ћути, не распитује ни за кога нити се на кога осврће.</p> <p>Ружица се пол |
ће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради |
ибере и поврати.{S} Али он неће да чује ни за какав разговор, или ако је саслуша, не признаје н |
ечи... и настао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, мале |
его оно што су они радили...{S} Није се ни он научен родио, него је препочео од другога... то ш |
S} Али он ћути као стена и не обзире се ни на шта.</p> <p>У вароши послушава које кога: цепа др |
_C28"> <head>XXVIII</head> <p>Ђурици се ни по чему није могло познати да он разбира о односима |
цом.{S} Они су дошли најпосле и нису се ни јављали домаћину, већ притисли на рад.</p> <p>— Добр |
па ма било и на своју штету.{S} Још се ни с ким није судио ни парнично, и по њему може суд и н |
исам, вала, ни ја!</p> <p>— Не видим те ни да си дошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу му ја то |
с нама, море, ноћас?{S} Изопија нас те ни јутрос не знамо гди смо!-</p> <p>Видосав се трже и у |
у!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не рече ни речи.</p> <p>Напослетку грунуше му сузе низ образе и |
обратиме!</p> <p>Он се рукова и не рече ни речи.</p> <p>— Буди јунак!{S} Немој ти... по твоме о |
/p> <p>Он га испрати погледом и не рече ни речи...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће му сазидати |
о?</p> <p>— Ти знаш: свет као свет, али ни он не ради како треба</p> <p>— Како, Вићентије?</p> |
тамо, по неку код куће.{S} Нису вредили ни савети, ни карања, ни молбе, ни свађа.{S} Молили су |
им те.</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Није ми ни до чега сад.</p> <p>— Што?{S} Чудна ми, чуда...</p> |
осно и тешко...{S} Он не уме да објасни ни откуд је то што му се чини да је запостављен, пониже |
.{S} Ту осетљивост није могла да затупи ни његова дугогодишња служба где је имао да издржи пљус |
м нараштајем.{S} Да ти наврнча што ниси ни помислио!</p> <p>Чича Витор наше главом, а хтео би р |
Витор наше главом, а хтео би рећи „Ниси ни ти много утекао од таких људи.“</p> <p>— Прича ’нома |
— Нисам ни богат ни сиромах; не умем ти ни казати како је у нашој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p> < |
<p>А већ у Видосава не може се поуздати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај човек ради мимо све |
и ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор.</p> <p>Настаде вршид |
оли да је сам.{S} Још мало па неће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и догов |
с <pb n="66" /> какав се не може добити ни са какве ливаде.</p> <p>Кад овас одрасте до колена, |
им.</p> <p>— Немој му ништа ни говорити ни дуљијати.{S} Реци му једном за свагда: „Овако умем и |
ар сам човек: не могу се рвати и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор се разма |
ше, оставити сваку кочањку и не просути ни једног зрна...{S} Боже, паметна света!{S} Ето, све с |
стаде чепати у месту.{S} Не умеде рећи ни речи, већ само приђе и пољуби га у руку.</p> <p>Ружи |
где признати да је таки кум Иво а немој ни ти.{S} Реци: „Немојте, људи, тако говорити, ко зна, |
па причучнуо и млати.{S} Ни онај човек ни дај си Боже!{S} Руке као мртве, измахне једаред, луп |
си сиромах то...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме з |
То је све, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треб |
преда се и врти главом:</p> <p>— Нисам ни богат ни сиромах; не умем ти ни казати како је у наш |
о да сили!{S} Оно јес’ газда, али нисам ни ја поникао као ова травка на ледини!{S} Да је сваки |
p> <p>— Јок, Бога ми!</p> <p>— То нисам ни помислио!</p> <p>— Ни ја, вала.{S} То ми није ни нак |
..{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако ни овако...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, за то ти |
орбица празна, а неће да уђе ни у дућан ни у механу. '</p> <p>— Здраво свани, Видосаве!</p> <p> |
о са покојним Шунијом.{S} Он није давао ни Богу тамјана, али дође Маркезан те наследи имање и с |
оћи с њим речи прозборио, па није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио је још |
саопштио.{S} А, правије рећи, није имао ни куражи да се унапред <pb n="65" /> похвали како ће р |
> <p>— Да то није неко радио не би знао ни Видосав...{S} Само не знам то, што се тиче... стоке. |
{S} Научио је на сиротињу и није сазнао ни за какав рахатлук.</p> <p>Служећи по туђим кућама мн |
има.</p> <p>Витор Микачић није ни волео ни мрзио комшију Тодосија.{S} Он зна за ону стару посло |
ју штету.{S} Још се ни с ким није судио ни парнично, и по њему може суд и не постојати.</p> <p> |
је рано од куће, тог дана није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од о |
данас има.{S} Целог века није прикупио ни парчета земље нити се отима за то.{S} А оно што има |
аш како је, ја не могу да кажем ни тако ни овако...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, за то ти хвала! |
н нек виче, а ти ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам Витора: он ћути, дима, шикће, па |
смео прићи човеку кога пре није ни чуо ни видео.</p> <p>За тим ће:</p> <p>— Палиш ли дуван?</p |
није ни било: нити му шта помиње Витор ни он Витору, већ сваки гледа свој посао.{S} Само му је |
} Кажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, нек то оста |
и врти главом:</p> <p>— Нисам ни богат ни сиромах; не умем ти ни казати како је у нашој кући!< |
о се одмах да тај усев није ни за стоку ни за људе, и нико није знао шта је, док није Видосав о |
незвани...</p> <p>Чича Витор не даде му ни да доврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта, не звани!{S |
колико му треба да не досађује ни њему ни другоме....</p> <p>Тодосије је дружеван човек и прос |
а оца и сина и светога дука.“ Не помену ни јутрошње јутарце, ни јарко сунашце, ни кућу ни срећу |
домаћини, а нећу да говорим криво, нису ни сиротиња.{S} Ама што онолико облећу око власти?{S} Н |
ошње јутарце, ни јарко сунашце, ни кућу ни срећу, како то чини још од вајкада.</p> <p>Кад му до |
е могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако, молим те....</p> <p>— Не бригај, |
>— Ко му зна!</p> <p>— Велиш... не знаш ни ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што ви велите.</p> <p |
уче:</p> <p>— Е, синовче, јеси ли по-ра-ни-о...</p> <p>Лице се старчево растеже, уста одоше на |
првим суседом Витором Микачићем он није нигда стао пред суд нити је позвао кмета да им извиди к |
него ја.{S} Он је добар радник, није се нигда извлачио од рада.{S} Какав посао почне иде му од |
анас паметни људи и да га овај рад неће нигда постидети.{S} Он се само смешкао слежући раменима |
S} Он само мисли о себи и своме послу и нигда га не смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људима и раз |
годарим док сам жив.{S} И нећу пред њим нигда запалити.</p> <p>— Што то, опет?{S} Поштуј ти њег |
о како се могу волети људи који се нису нигда сукобили а имају исте успомене и исте погледе на |
уна о свему што говори свет, онда нећеш нигда моћи своја посла свиђати.{S} Свет ће говорити, па |
} Нигде корова ни травуљине по вотњаку, нигде маховине нити сухе гранчице на дрвету: свака шљив |
коме се стока поји и свиње блате...{S} Нигде корова ни травуљине по вотњаку, нигде маховине ни |
д шездесет и неколике године, која нема нигде никога и ту служи у Витора од пре десетак година. |
<p>— Бога сам обишао све дућане и нема нигде јевтиније него у Маринчића.{S} На једном месту це |
забавља се с прстима на руци.{S} Не сме нигде да погледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек |
зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети, све бега од људи по окрајцима и најволи д |
синоћ?</p> <p>— И синоћ.{S} Јуче нисам нигде ишао.</p> <p>Антоније врти главом, а чича Витора |
ене стид, — кумови смо...{S} Ја то нећу нигде признати да је таки кум Иво а немој ни ти.{S} Рец |
{S} У кујни ормани И разно посуђе...{S} Ниже велике куће мутвак с две собе: у једној се обедује |
стена...</p> <p>Он хукну, па се спусти ниже испод куће.{S} Чини му се лакше кад је подаље одат |
дан крај, ископаше рупчагу за буњак чак ниже куће, покосише и почупаше боцу, татулу и дивљу пап |
а шеснаест.{S} Имамо доста, али даће он ниже.</p> <p>Па викну сељаку:</p> <p>— Хоћеш дати за че |
ше кад је подаље одатле.{S} Кад би мало ниже, чу некакав шушањ у шевару.{S} Трже се и обазре се |
крмачицу.</p> <p>Једног дана седели су ниже воденице, кад један сиромашак тера прасе пред собо |
II</head> <p>Пред подне чича Витор сиђе низ судске степенице и упути се право својој Јошевини.{ |
ти! — рече и намах му се скотрљаше сузе низ обрашчиће.</p> <p>Сојка баци рад, ухвати се за очи |
одитељска...</p> <p>Ружици лијнуше сузе низ образе.{S} Сојка зајеца и ухвати се за очи.{S} Вито |
речи.</p> <p>Напослетку грунуше му сузе низ образе и замаче на капију...</p> </div> <div type=" |
а и ћерета, хвата је за колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина дев |
чицом по свом длану.</p> <p>Па је глади низ косу:</p> <p>— Шали се тата!{S} Ти си добро дете та |
драви смо, — одговори она и трљну руком низ рукав.</p> <p>Па затим, гледајући преда се, усуди с |
кадивицу на глави.</p> <p>Заори се смех низ сву совру и упреше очи у Витора.</p> <p>Старац се в |
ти, ћути, па се наједаред трже, погледа низа се, уђе у собу те обуче нов гуњ и натакну алов фес |
је усплахирен.{S} Узврпољи се, погледа низа се, махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</ |
.</p> <p>— Они се застидеше и погледаше низа се.{S} Он ухвати Ђурицу за руку:</p> <p>— Ти си ба |
се па загледају, пипају, повлаче прстом низа стабљику.</p> <p>— Велиш, Тодосије, и ово ће нешто |
је ништа као ова невоља што је он пошао низбрдицом.{S} То нико не види као што она види.</p> <p |
ели, Вићентије?</p> <p>— Свет...{S} Ја, није да кажем нешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ватру |
о ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко има и може, не |
чаршији, он клону.{S} Напустио је рад, није ни вечерао.{S} Она му је доносила свеже воде те се |
ет на мене, стара човека.{S} Ето то је, није ништа друго, — смејури се старац и граби да час пр |
ом.{S} А ја велим: „Немојте тако, људи, није то тако као што ви говорите..{S} И веле: „Како он |
је никоме саопштио.{S} А, правије рећи, није имао ни куражи да се унапред <pb n="65" /> похвали |
си посао како си умео.{S} А он, лудак, није разумео шта ти хоћеш и чему тежиш, па те је гледао |
знавати него ја.{S} Он је добар радник, није се нигда извлачио од рада.{S} Какав посао почне ид |
обрадоваше се и скочише:</p> <p>— Бабо, није нико долазио!</p> <p>— Није било никакве штете!</p |
све.{S} И ако су им куће биле подалеко, није им сметала даљина да се састану бар сваког свеца к |
прима што је добро.{S} Ако је он стар, није паметнији од целога света.{S} Нашто би биле школе, |
и нерасположен.{S} Прва радост у дому, није како треба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ово је њег |
p>— И наш кум Иво, грешан сам у Бога... није човек од реда.{S} Младо и зелено па се не дружи са |
/p> <p>— Ето тако.{S} Ти сам знаш да... није онако како треба.</p> <p>— Како, Ружице?</p> <p>— |
а ту...</p> <pb n="53" /> <p>Знам ја... није данас тај дан...{S} Данас је причес... још по неку |
главе, одговори:</p> <p>— Што, богме... није то ништа.{S} Не идеш, да му штогод напакостиш, нег |
ивека...“</p> <p>— И вели он, Видосаве: није ово кућа Коружића, да толико расипа и да се размећ |
рдну главом на Видосава што је значило: није овде место да се о томе говори.</p> <p>У том се по |
иш ли дуван?</p> <p>— Палим, не бој се; није ме та добрина мимоишла.</p> <p>— И ја горим паре п |
ека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Није него да вежем пару у хиљаду завезака и да јој буде |
ради, него оно што су они радили...{S} Није се ни он научен родио, него је препочео од другога |
зовим лемезовима, затекла само њега.{S} Није зазнала ни чика, ни мајоку, ни ону дечицу што их н |
го, имаш иглу и конаца па се искрпи.{S} Није срамота носити своје и искрпљено, већ је срамота н |
на чича-Витора.</p> <p>— Стар човек.{S} Није он то радио из зле <pb n="161" /> намере, него му |
би теже изаћи но стати пред куршум.{S} Није да га се боји: не дај Боже да се побију, онаког би |
<p>— Шта вам је?{S} Шта се смејете?{S} Није тај чича овде.{S} Па и да јес’, моба је моба,</p> |
S} А где си ти да видиш шта се ради?{S} Није њему место на путу него у вајату.{S} Да га нисам в |
је Витор?</p> <p>— Здраво, како ти?{S} Није ту.</p> <p>— Сад ће доћи.</p> <p>Човек хоће у воде |
} Ама што онолико облећу око власти?{S} Није било капетана кога нису призвали кући те частили и |
о протрља очи.</p> <p>— Шта је било?{S} Није ништа...{S} Његова кућа...{S} Његово имање... и св |
мислиш, кад не мислиш о своме послу?{S} Није њој место на прагу него у штали о диреку.{S} Да је |
рећу а они вичу:</p> <pb n="35" /> <p>— Није ту бабо!</p> <p>— Стој, куд ћеш?</p> <p>Човек спуш |
рти се не плашим.</p> <pb n="6" /> <p>— Није, него ти се ражали као ово мени... — рече и задркт |
лавом:</p> <p>— Остави то сад!</p> <p>— Није то остави, него ја... ја не знам за бољег родитеља |
ам је тата?</p> <p>— Код куће!</p> <p>— Није данас долазио!</p> <p>Он хтеде нешто рећи, па успљ |
ри!</p> <p>— С неким се инати!</p> <p>— Није, ене га сам.{S} Па како се натмурио, узео штаку па |
<p>— Бабо, није нико долазио!</p> <p>— Није било никакве штете!</p> <p>— Ми ручали сами! ...</ |
о је земанле ено онде у десно!</p> <p>— Није истина, него је био онде у лево!</p> <p>— Јест, он |
ме, молим те.</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Није ми ни до чега сад.</p> <p>— Што?{S} Чудна ми, чуда |
— Чудан си... ни онај човек...</p> <p>— Није... него... чини ти се...</p> <p>— Шта, чини ми се? |
ишту.</p> <p>— Полако, бабо...</p> <p>— Није ово Тодосије текао, но Витор с ових десет ноката.< |
напакостиш, него, тек ’нако...</p> <p>— Није тек онако, него, право да ти кажем, да разгледам Т |
м позив, већ имам ’нако посла.</p> <p>— Није ово механа да тумараш по њој кад хоћеш.{S} Овде се |
лута очима с једног на другог.</p> <p>— Није мала ствар, брат-Видосаве!</p> <p>— Ти треба да се |
готово, право велиш, Тодосије.</p> <p>— Није готово, него без готова, — дода други.</p> <p>— Св |
одосије?</p> <p>— Тако, брате.</p> <p>— Није, Бога ми, нема ту претварања.</p> <p>— Јок, вала, |
о добро, сејали би наши стари.</p> <p>— Није овако семе за сваку њиву!</p> <p>Док један подвикн |
то.</p> <p>— Не даш се видети.</p> <p>— Није... него... — хоће да се изговори али не зна шта ће |
свет? — показује на детелину.</p> <p>— Није.{S} То сеје паметан свет.</p> <p>— Паметан као ти |
грмачио да је сејеш и негујеш.</p> <p>— Није, вала, него знаш како је...</p> <p>— Море, баталит |
рокртољи на столици па отпоче:</p> <p>— Није се ништа десило на састанку, него нешто сам чуо за |
јаче као да се с неким инати:</p> <p>— Није ово кућа Коружића!..{S} Јес’..{S} Ја!</p> <p>Ружиц |
трампили Јошевину за Челопек?</p> <p>— Није ни то истина.</p> <p>— Дабогме да није.{S} Сад зна |
да си ти под мојим туторством?</p> <p>— Није истина.</p> <p>— Јеси ли му упропастио што имања?{ |
ли.{S} Што си неповерљив тако?</p> <p>— Није, Тодосије, него... велим...</p> <p>— Немаш ти шта |
заримо.</p> <p>— Шта је цениш?</p> <p>— Није скупа: пет динара.</p> <p>Они се згледаше и сашапт |
</p> <p>— Ово је текао Витор Микачић, а није село!{S} Не’ш, синко, куд си наумно! ..</p> <p>Жен |
<p>— Хајде, де, да прообичајимо...{S} А није ми до тога.</p> <p>Умочи шећер у воду па поче срку |
и зврколи својим вретенцетом.{S} Он, да није докон, скинуо неколике вешалице кукуруза па се заб |
хватала скорупа, како се сири млеко, да није мрс прокисао, треба ли да набави које сириште, да |
а каквих чини на стоци и белом мрсу, да није ко што уврачао.</p> <p>И тако све редом, од најмањ |
час, гости су били све веселији.{S} Да није било скоро смрти у кући, сад би се заорила песма и |
погледа, прођу га мравци и размишља да није штогод погрешио.{S} Сад зна да неће оћутати и види |
увреду врати равном мером.{S} А зна да није заслужио у толикој мери да може дозволити да га с |
Није ни то истина.</p> <p>— Дабогме да није.{S} Сад зна све село <pb n="145" /> да то није ист |
..{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се да није много нерасположен, не познаје се да је усплахирен |
а баба, а Ђурица рече:</p> <p>— Бабо да није лисица однела још једну ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, |
а газде Сима Моравца и његов начин рада није смећао с ума.</p> <p>Пошто посвршава прве пролетње |
Лаз, изабра за један усев који до тада није сејат у селу Врљугама.{S} Та њива граничи се Тодос |
је бабу.</p> <p>Чудо с њим!{S} Он канда није ни спавао.{S} Ено га на горњој страни дворишта, по |
="11" /> само у то доба, а ко пре прода није домаћин него раскутњик.{S} Тако мисли и тако ради |
истину, до ситница.{S} Али од Тодосија није могао ништа сазнати.</p> <p>— Што ће ти то да знаш |
а кока ћубаста и гаћаста, него она која није ни ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља гаћа |
еме што не зре, како набавља стоку која није за тај крај, дружи се са голадијом и несретниковић |
оца и толико и данас има.{S} Целог века није прикупио ни парчета земље нити се отима за то.{S} |
било: одлазио је рано од куће, тог дана није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати, он |
кући ишло је све како треба.{S} Летина није била богата, али није ни оскудна те је берба ипак |
>Како јој је било тога тренутка!{S} Она није научила да јој рекне и једну прекорну реч...{S} Шт |
ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она није за господу него за сељаке.{S} Ко хоће да господује |
није целе ноћи с њим речи прозборио, па није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Приме |
сијев син, а Тодосија Видосав.{S} Совра није дизата три дана...</p> <p>О св. Јовану имали су го |
ди од тога?{S} Чиновник данас јес сутра није, и што да облећем око њега и да се припијам уз вла |
иће добро и јес, ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Други неће тако, него, да је кабил, во |
прављаше се невешт свему, као да ништа није ни било: нити му шта помиње Витор ни он Витору, ве |
пут викне, и све то прође као да ништа није ни било.</p> <p>Видосав маше главом:</p> <p>— Можд |
је о томе водио рачуна и раније и ништа није могло измаћи испред његових очију, па ипак чињаше |
вини“ ишло је све по старом.{S} Видосав није ни покушавао да ту заводи нове обичаје.{S} Чича Ви |
ом кућом не шегачи свет.</p> <p>Видосав није имао куражи да се упусти у доказивање и објашњавањ |
је изникло видело се одмах да тај усев није ни за стоку ни за људе, и нико није знао шта је, д |
д хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешто у реду.{S} Свака ствар мора бити на свом мес |
/p> <p>Чича Витор се опет љутио.{S} Сад није могао отриети а да му не изговори: да треба да је |
им затуреним роговорима.{S} Такве краве није било у селу.</p> <p>И на свему осталом опази се но |
p>— Велиш ли озбиља?</p> <p>— Збиљскије није могло бити... сем да се у’ватимо за гуше! ..</p> < |
остати и без мене и без тебе...{S} Чије није било, чије бити неће...{S} Оди да ужинамо, море!</ |
и чуда: једно јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе посејем сву |
овину донео у село?{S} Сеје семење које није за нашу земљу, купује стоку што морам да је стимам |
ривена папраћу, са једним витлом у коме није ни једно перо измењено, и са старим у пола трулим |
му се забечи у очи:</p> <p>— Оговарање није достојно озбиљних људи.{S} Али оно не може избити |
чуде како је смео прићи човеку кога пре није ни чуо ни видео.</p> <p>За тим ће:</p> <p>— Палиш |
ми реци: имам ли ти што дужан?{S} Да се није задужио код тебе?</p> <p>Он одговори да не дугује |
брашчића и крупних очију.</p> <p>Она се није одвојила од Ружице.{S} Што мајка ради, она јој пом |
p> <p>Само им није ваљало једно и то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кес |
им сеном и тако измешану давао те му се није никаква штета десила.</p> <p>И посао са живом огра |
, стидовати због њега...{S} Срећа је те није код куће: не зна како би му сад изашао пред очи... |
зна шта да му одговори.</p> <p>— Зар те није стид! — викну он као згранут и тресну штапом о лед |
>— Ама шта ти је, бабо?</p> <p>— Зар те није срам.... толики човек?</p> <pb n="98" /> <p>— Зашт |
нао је за ову мобу, пошто је сазвата, и није му било право што је оволики свет сазват.{S} Али, |
она је досад гледала само свога посла и није разбирала шта је међу људима.{S} Људи као људи, по |
зна како је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе које се сеје у моравским њивама и како |
и.{S} Ако је крив он, нису крива деца и није крива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, они |
и никоме од познаника; хитао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је |
и су сламу.{S} Ружица им носила ручак и није ништа приметила необично на Видосаву.</p> <p>Али н |
реда се.{S} Још носи затворену шамију и није јој до сабора и кола.</p> <p>— Нека, бабо...</p> < |
на шталама.{S} Научио је на сиротињу и није сазнао ни за какав рахатлук.</p> <p>Служећи по туђ |
па обреди све маторије.</p> <p>Младежи није до тога: она ђаволише.</p> <p>— Пази оног онамо!</ |
га да разговара са старим човеком, који није његово друштво.</p> <p>— А, правије би било да ти |
треба.{S} Летина није била богата, али није ни оскудна те је берба ипак била толика да су имал |
Остарио је добро и мало се погрбио, али није попустио у раду и бризи за кућу и напредак имања.{ |
павања, прилегао је пред саму зору, али није ока свео...{S} Опет бриге и неприлике!{S} Чича Вит |
омислио!</p> <p>— Ни ја, вала.{S} То ми није ни накрај памети!</p> <p>Тодосије продужује:</p> < |
омози Бог, Виторе!“ — чини му се да тај није тако говорно, да је искренуо језик да му се наруга |
p>— Како то?</p> <p>— Тако.{S} Онај мој није при речи како смо казали.</p> <p>— Који то?</p> <p |
а радника, он ради с децом или сам, тек није беспослан никад.</p> <p>А већ у Видосава не може с |
и за људе, и нико није знао шта је, док није Видосав објаснио: да на тим лејама подиже младице |
астове и сена као и остало сено.{S} Док није навикао стоку на њу, он ју је мешао са обичним сен |
мали су хране и за стоку а ни подрум им није био празан.</p> <p>Слога, да Бог поможе!{S} Видоса |
као браћа и ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало једно и то се није допало бабу.{S} А он је |
ло и на своју штету.{S} Још се ни с ким није судио ни парнично, и по њему може суд и не постоја |
може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он није онаки каки је био.{S} Све ћути, све замишљен, избе |
p> <p>Пошто је посао био распоређен, он није имао шта да ради.{S} Поседи мало код куће, прошета |
е и биће као са покојним Шунијом.{S} Он није давао ни Богу тамјана, али дође Маркезан те наслед |
и Витора да му да и старешинство, да он није сам пристао и уступио му...{S} Зар ми не знамо Вит |
зборитији сељаци дошли до уверења да он није лудак или шепртља, већ озбиљан човек који зна шта |
И са првим суседом Витором Микачићем он није нигда стао пред суд нити је позвао кмета да им изв |
ер, он замаза и окречи.{S} За тај посао није му требао мајстор, јер је он то радио уз мајсторе |
ије га је научио од тате.{S} Зашто бабо није дозволио тати да ради како је започео, па би видео |
то радиш мимо свет?</p> <p>— А зар ово није мимо свет? — показује на детелину.</p> <p>— Није.{ |
дити код окружног суда. </p> <p>За дуго није могао да верује сам себи да је све то јава и збиља |
д је Видосав ушао у кућу Микачића, нико није могао приметити на чича-Витору да се покајао што ј |
сев није ни за стоку ни за људе, и нико није знао шта је, док није Видосав објаснио: да на тим |
су га изазивати од сваке руке, али нико није могао од њега чути рђаву <pb n="71" /> реч за свог |
ио, обрадатио, подадуо.{S} Сад већ нико није ни покушавао да га одврати.{S} То би био узалудан |
већ нек умре у њиховој кући.{S} Одавно није ни за какав рад, сем да тарне у угарке, да готовом |
е неко дрво из његова забрана.{S} А оно није:{S} Тодосију пало у вољу да с тим човеком седне и |
што ће ти он угледати цигару у руци, то није ништа...{S} Истина, не би ваљало да баш одмах прек |
, а чича Витора подузима зла слутња: то није добро.</p> <p>— Ниси био на састанку?</p> <p>— Каж |
Само не ’вала му што ме брука!...{S} То није лепо... с његове стране...</p> <p>— Како?{S} Прича |
преживети?</p> <p>— Какву бруку?{S} То није твоја брука но његова.</p> <p>— Шта ће рећи свет?< |
?</p> <p>— Мило ми да знам.</p> <p>— То није твој посао.{S} Твој је посао да, ето тако, плетеш |
био главу него је коме уступио.{S} А то није Бог зна какво имање: један брег са нешто шуме и па |
} Сад зна све село <pb n="145" /> да то није истина.{S} А Витор је изјавио пред судом да је то |
раво, неправо, то му је.</p> <p>— Да то није неко радио не би знао ни Видосав...{S} Само не зна |
ковати његовим имањем.{S} Сам зна да то није тако, али све му се чини да је баш тако.{S} Седи, |
Он много пије.{S} Шта му би сад, кад то није чинио пре, у млађим годинама?{S} Сад се заузме с д |
жен и да је добио тутора у кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чича Витор измири |
у Јошевину за мој Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад је те неистине изнео он, онда треба д |
ве то јесте и штета и брука, али све то није ништа као ова невоља што је он пошао низбрдицом.{S |
бити и неуспеха и неприлика.{S} Али то није никоме исказивао, нити би пред ким признао да се о |
три мргуље које смо затекли.{S} Зар то није боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису надал |
<p>— На кога?</p> <p>— Шта ће онде, што није код мобилаца?</p> <p>— Шта ли је то било? — питају |
у сваку реч, претресају и што јес и што није!..</p> <p>И мало прође па почеше гласови...</p> <p |
његова радост.{S} Да је среће, као што није, па да он дочека пријатеља, да он удоми своју кћер |
ачаји, смотрио је баба и видео чудо што није досад било: чича Витор заорава детелину!..{S} Мали |
је имао да му објасни шта је урадио што није ваљало и како је то утицало на баба и остале...{S} |
који корак измакне унапред.{S} Оно што није могао постићи Видосав на своме имању, желео је да |
есеторица у најкраћем времену...{S} Зар није боље што сан радио то, него да сам радио као што с |
ри поглед земљи и појми да рече: „А зар није тако?{S} Право веле људи“, — па мрдну раменима и о |
/p> <pb n="33" /> <p>Истину рећи, Витор није нимало улепшао Јошевину, нити она друкчије изгледа |
} Опет бриге и неприлике!{S} Чича Витор није целе ноћи с њим речи прозборио, па није казао ни „ |
<p>— Чекај да ти кажем...{S} Чича Витор није ни мислио да му да какво старешинство.{S} Знате Ви |
и дворила покојну Руменију, и пред смрт није одмицала од њене постеље, те је оставила аманет Ви |
ли.{S} Онда је она у овој кући, то јест није у овом новом конаку са ходником и две простране со |
какав терет притиснуо.{S} Ту осетљивост није могла да затупи ни његова дугогодишња служба где ј |
одесан за њега, старог човека, који већ није за тежачке радове.{S} Одатле ће, из прикрајка, пос |
"> <head>XVI</head> <p>Тодосије Дмитрић није сам мислио да ће имати оволике користи од рада кој |
каво и шара очима.</p> <p>Витор Микачић није ни волео ни мрзио комшију Тодосија.{S} Он зна за о |
Витора чим је ушао у детелиште, али му није хтео прићи до неко доба дана.{S} Решавао се да му |
па да је сазвао још десеторицу, зато му није ни казивао да ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, ост |
и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му није ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јаб |
видео докле би досад дотерао?{S} Зар му није понос кад се свет угледа с његовог имања?{S} И зар |
вет угледа с његовог имања?{S} И зар му није жао кад се свет угледа сад с Тодосијевог имања?</p |
d>XXVIII</head> <p>Ђурици се ни по чему није могло познати да он разбира о односима између чича |
смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, напри |
ње, али их је вешто крио и чувао, те их није никоме саопштио.{S} А, правије рећи, није имао ни |
кну:</p> <p>— Ја сам распикућа, про-пас-ник!..</p> <p>Чича уступи једну стопу вратима.</p> <p>— |
Видосав: шта му је те га не слуша...{S} Никад га нисам оваког видела: како је страшан, како гле |
ади с децом или сам, тек није беспослан никад.</p> <p>А већ у Видосава не може се поуздати ни у |
нисмо се до сад виђали.</p> <p>— Нисмо никада...{S} Тако, ја ти се лако упознам са сваким.{S} |
а сваку упртиш на леђа као козу.{S} Сој никакав и неугледан: мургасте и кудраве, вимена мала и |
поможе!{S} Видосав се старао да не даде никаква знака несугласице међу њима, или да би се видел |
ном и тако измешану давао те му се није никаква штета десила.</p> <p>И посао са живом оградом п |
, није нико долазио!</p> <p>— Није било никакве штете!</p> <p>— Ми ручали сами! ...</p> <p>— Пр |
, а никако смокве и шљиве.{S} Разумете, никако!</p> <p>У том се зачу ларма пред вратима и запиш |
т“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе, а никако смокве и шљиве.{S} Разумете, никако!</p> <p>У то |
} И веле: „Како он може дозволити да се никако не пита у својој кући, као да је његов пасторак? |
на кад је Видосав ушао у кућу Микачића, нико није могао приметити на чича-Витору да се покајао |
ће и носеће.{S} Све једнако: нико боље, нико горе.{S} Заједно се хране; заједно се купају, шета |
Ако ће што радити, нека ради, ако неће, нико му и не тражи.{S} Али он ћути као стена и не обзир |
ала ти, Вићентије!</p> <p>— И још веле: нико у селу не зове: ово је на, пример Јошевина чича-Ви |
аљине стојеће и носеће.{S} Све једнако: нико боље, нико горе.{S} Заједно се хране; заједно се к |
усавршавање.</p> <p>Његове радости!{S} Нико сретнији од њега кад је добио неколико поучних књи |
мисмо колач...{S} Што би, би... више га нико не састави!...</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Ч |
, два, па га нестане.{S} Не заустави га нико...</p> <p>Навикоше сви тако, па га и не заустављај |
се и хвали газда-Сима Моравца.{S} Нема нико да се подгуркује и подмигује <pb n="109" />, као о |
сам, или да се затвори у собу где нема нико, или кад је напољу сухо и топло, да се склони у <p |
, прича шта ће радити и како му не може нико на пут стати.{S} Више пута, радних дана, заводио ј |
анашњи свет.{S} Али чича Витору не може нико доказати да сме такнути у кров и темељ те старе ку |
оваше се и скочише:</p> <p>— Бабо, није нико долазио!</p> <p>— Није било никакве штете!</p> <p> |
и у свиње.</p> <p>— У нашој кући не сме нико имати особине.{S} Кад задружна чељад почну особити |
тај усев није ни за стоку ни за људе, и нико није знао шта је, док није Видосав објаснио: да на |
га, тукао га.{S} После навикоше тако, и нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да |
{S} Али Тодосију тај рад пође од руке и нико не дочека да види сејира од њега.{S} Видосав га је |
огли су га изазивати од сваке руке, али нико није могао од њега чути рђаву <pb n="71" /> реч за |
темо двојином више, и чудимо се што нам нико ништа не верује.{S} То су женска посла, брате! — п |
p> <p>— Бар нек се не слади нашом муком нико из села..., који се подсмевају како изгибосмо раде |
ћао се самохран и презрен од света, као нико у селу.{S} Куд се макне, све му тужно, суморно, пр |
поора и посеја овас, али поретко, како нико не сеје.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по њиви |
и у оџаклији до пред саму зору...{S} То нико не зна, кријемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и |
евоља што је он пошао низбрдицом.{S} То нико не види као што она види.</p> <p>Опија се сваки да |
ше...</p> <p>„То му је сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве штете...{S} И |
, моја Сојо, тата зна много што шта што нико не зна. </p> <p>Па спусти глас:</p> <p>— Он зна ви |
остарио, обрадатио, подадуо.{S} Сад већ нико није ни покушавао да га одврати.{S} То би био узал |
наследници...“</p> <p>Код трле не беше никог...{S} Упекла жега, кокошке се шћукале у хлад, зин |
страну: </p> <p>— Тако и јесте и немаш никог пречег од њега. — рече он, па ушара очима у све р |
боље...{S} Да сам тобом ја не би’ узела никога из села...{S} Ако ти немаш никога, ја имам: ено |
p>— Рекох да сам тобом, ја не бих узела никога одавде.</p> <p>— Е?</p> <p>— Не бих, Бога ми.</p |
есет и неколике године, која нема нигде никога и ту служи у Витора од пре десетак година.{S} Сл |
<p>Али Бог не да сва блага: нису имали никога од срца.</p> <p>Човек не уме испричати шта је у |
b n="24" /> <p>— Убио те враг, не питам никога за моје имање!</p> <p>— Ти си џангризалица!</p> |
узела никога из села...{S} Ако ти немаш никога, ја имам: ено три моја ујаковића у Качеру.. најб |
>— Право велиш! _</p> <p>— Ако ти немаш никога, ја имам.{S} Ено од мога ујака остала тројица и |
авест чиста и мирна, ти њој одговараш и ником више...{S} Напред!</p> <p>— Али шта ћу с њим?</p> |
Хвала Богу, те могу рећи: да не дугујем ником ништа, сем Богу душу, — рече Витор и ту бригу ски |
пута стане и размисли се: „Нека стоји, никоме не смета.“ Сад, кад га је Видосав питао, он ућут |
што што не ваља..“ — она то не би смела никоме казати, ни пред ким признати. — „Он много пије.{ |
и неуспеха и неприлика.{S} Али то није никоме исказивао, нити би пред ким признао да се огреши |
ли их је вешто крио и чувао, те их није никоме саопштио.{S} А, правије рећи, није имао ни кураж |
је дошао у чаршију, не хтеде се јављати никоме од познаника; хитао је у суд и није имао кад да |
жићи!</p> <p>— Молим те, бато, немој то никоме причати.{S} Да чује бабо, па куд би ми!{S} И она |
шта дугују.{S} Виде да у селу не дугују никоме ништа.{S} Распита и у вароши, код механџије и ду |
pb n="33" /> <p>Истину рећи, Витор није нимало улепшао Јошевину, нити она друкчије изгледа у ње |
е врпољи...{S} Тодосије гунђори: „Лаже, нисам ја то причао.“ А младићи га пострекавају:</p> <p> |
сену очима као муњом.</p> <p>— Па то... нисам ти ја крив ништа...</p> <p>Он се развика гласом к |
иси био на састанку?</p> <p>— Кажем ти: нисам се макао од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем |
, ако нећеш иди одакле си и дошао...{S} Нисам ја подизао стоку, да је ждере свет...</p> <pb n=" |
ј по свима.</p> <p>— Ја нисам!</p> <p>— Нисам, вала, ни ја!</p> <p>— Не видим те ни да си дошао |
о си ономад причао у воденици.</p> <p>— Нисам ја ништа причао у воденици, — накељи се Тодосије. |
е те иду полако и разговарају.</p> <p>— Нисам ја пијан колико јеси ли ти...</p> <pb n="55" /> < |
p>— Бојим се да се не наљутиш.</p> <p>— Нисам ја дете, Антоније.{S} Ти ме бар познајеш.</p> <p> |
гледа преда се и врти главом:</p> <p>— Нисам ни богат ни сиромах; не умем ти ни казати како је |
еколике године од некретности?</p> <p>— Нисам ништа упропастио.</p> <p>— Је ли истина да смо тр |
у место на путу него у вајату.{S} Да га нисам више видео онде! ..</p> <p>„Или се окрене мени:</ |
х макар и као приватан ученик.{S} Ја га нисам могао одбити, већ сам му дозволио да привремено с |
p> <p>— Кад је он дошао?</p> <p>— Ја га нисам видео!</p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео да ра |
шта му је те га не слуша...{S} Никад га нисам оваког видела: како је страшан, како гледа необич |
и урадио, Видосаве?</p> <p>— Дабогме да нисам.</p> <p>— Па што говори криво?</p> <p>— Говори за |
а оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, ја нисам неваљалица?</p> <p>— Ти ниси така, ти си добра та |
к остане међу нама.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да ико испира уста са мном.{S} Да сам млађи, |
<p>— Знаш, прича мени мој Миле...{S} Ја нисам био тамо; не идем на састанке као и ти.{S} Отишао |
/p> <p>— Ја имам посла... овај...{S} Ја нисам дошао овде без нужде и невоље! ..</p> <p>У то вре |
м, — погледа онај по свима.</p> <p>— Ја нисам!</p> <p>— Нисам, вала, ни ја!</p> <p>— Не видим т |
она довикује:</p> <p>— Тата каже да ја нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га извезла |
ућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу изабрао је срез за |
а прагу него у штали о диреку.{S} Да је нисам више видео онде!</p> <p>На аљкавост и мурдарлук м |
<p>— А синоћ?</p> <p>— И синоћ.{S} Јуче нисам нигде ишао.</p> <p>Антоније врти главом, а чича В |
борити:</p> <p>— За то те не питам... и нисам те звао за ову совру да ме хвалиш...</p> <p>— Бра |
p>— Што да сили!{S} Оно јес’ газда, али нисам ни ја поникао као ова травка на ледини!{S} Да је |
па да туђу слуша, а своју свиђа.{S} Ако нисам паметан у мојој четерестој или педесетој, ја ћу б |
ике године одкако њиме управљам?{S} Ако нисам прикупио које парче земље, ја сам набавно бољу па |
како сам пропасник и распикућа... како нисам ништа приходио за ово време од како смо овде...</ |
ковића!</p> <p>— Опрости, тетка, ја, то нисам заслужно...{S} Ја... да ти кажем... не знам хоћу |
нку.</p> <p>— Јок, Бога ми!</p> <p>— То нисам ни помислио!</p> <p>— Ни ја, вала.{S} То ми није |
и онај печат као потковица: — Боже, што нисам писмен да прочитам шта све овде пише... „Које ја |
напакостио да ме тако омрзне, или да му нисам уназадио имање за ове неколике године одкако њиме |
у кућу па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, да само радим и диринџим, в |
<p>Тодосије махну руком:</p> <p>— Море, ниси ти дете да те тешим.{S} Сад опет бринеш: шта мисли |
о ти је; ти ниси огуглао светску вреву, ниси се још навикао да своју свиђаш, а туђу не слушаш.{ |
о.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је трампљаваш за Чолопек.</p |
е, шта ти би!{S} Како је то дерњање?{S} Ниси ти дете!</p> <pb n="135" /> <p>Затим се поврати те |
> <p>— Ћути!</p> <p>— Бога ми!</p> <p>— Ниси!</p> <p>— Јесам, младости ми!</p> <p>— Где си га и |
има зла слутња: то није добро.</p> <p>— Ниси био на састанку?</p> <p>— Кажем ти: нисам се макао |
p>— Здрави смо, Богу хвала.</p> <p>— Да ниси пошао у чаршију?</p> <p>— Јок, вала, но баш до теб |
десет ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да ниси ти текао?</p> <p>— Лако је открчити моје имање и м |
а ни тебе ни њега, ни шта си узимао шта ниси, него причај шта имаш код суда, немој да дуљијаш.. |
да се видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси вешт.</p> <p>— Право велиш: чини ми се... нисмо се |
све тако као што ти кажеш, онда што ми ниси раније казао, па џаба ти то старјешство.{S} Ево, п |
овог џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти ниси огуглао светску вреву, ниси се још навикао да свој |
се он.</p> <p>— Ко ти то вели...{S} Ти ниси то што ти велиш...{S} Свет може говорити шта хоће. |
а повуче, а она се угасила.</p> <p>— Ти ниси ништа крив; то зна све село и сви поштени људи.{S} |
тата, ја нисам неваљалица?</p> <p>— Ти ниси така, ти си добра татина девојка! — милује је он п |
одосијем Дмитрићем...</p> <p>— Па ти то ниси урадио, Видосаве?</p> <p>— Дабогме да нисам.</p> < |
младим нараштајем.{S} Да ти наврнча што ниси ни помислио!</p> <p>Чича Витор наше главом, а хтео |
а, је ли то тако било, и што причаш што ниси очима видео и на шта се можеш заклети" ...{S} Божј |
Чича Витор наше главом, а хтео би рећи „Ниси ни ти много утекао од таких људи.“</p> <p>— Прича |
p> <p>Он опет ћути.</p> <p>— Што ћутиш, нисмо очи вадили!</p> <p>Он нешто гунђори.</p> <p>— Чу |
шт.</p> <p>— Право велиш: чини ми се... нисмо се до сад виђали.</p> <p>— Нисмо никада...{S} Так |
сву ноћ о Витору и његовом посинку!{S} Нисмо дошли овде да оговарамо људе, већ да нешто привре |
рекате као дечурлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p>Она се загвирила у чарапни п |
не!</p> <p>— И пре смо бирали!</p> <p>— Нисмо бирали има три године!</p> <p>— Хоћемо да бирамо, |
се... нисмо се до сад виђали.</p> <p>— Нисмо никада...{S} Тако, ја ти се лако упознам са сваки |
ежеш и завирујеш?</p> <pb n="144" /> <p>Нисмо се ми од јуче сазнали.{S} Што си неповерљив тако? |
ја велим: „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви купили“...{S} И још веле....</p> <p>— А ко |
оји народ?{S} Народ! „Говор’те уста, да нисте пуста!“</p> <p>Он ућута.{S} Тодосије продужи:</p> |
аља рећи па порећи.{S} Али други пут да нисте ништа радили без татиног одобрења.{S} Он и купује |
о му не дам овласти.{S} Ако је крив он, нису крива деца и није крива Ружица.{S} Ако сам хоће да |
лики домаћини, а нећу да говорим криво, нису ни сиротиња.{S} Ама што онолико облећу око власти? |
има!..“</p> <p>Али Бог не да сва блага: нису имали никога од срца.</p> <p>Човек не уме испричат |
ну:</p> <p>— И ови, овденак, Ружићи!{S} Нису велики домаћини, а нећу да говорим криво, нису ни |
ноћ преноћи тамо, по неку код куће.{S} Нису вредили ни савети, ни карања, ни молбе, ни свађа.{ |
од куће или пазарног дана у чаршији.{S} Нису ништа крили један од другог и најволели су изјадат |
еколико комада у оџаклији на полици.{S} Нису школски уџбеници, него некакве друге књиге што их |
их загледа и претура по руци:</p> <p>— Нису скупи.</p> <p>— Бога сам обишао све дућане и нема |
око власти?{S} Није било капетана кога нису призвали кући те частили и гостили!{S} Па шта им с |
боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису надали дреку на њега, он би продужио како је почео |
ва, подвлачи се испод амбара да види да нису миши гдегод прогризли, па затискује, да не буде шт |
ер Видосављева деца:{S} Ђурица и Јовица нису одмицала од њега и његове Јошевине.{S} Каква радос |
разметања са својим знањем.{S} Али оне нису могле остати неопажене и за њих су се заинтересова |
онако како се могу волети људи који се нису нигда сукобили а имају исте успомене и исте поглед |
ишку.{S} Те ту повуци и потегни, док се нису наравњали и кум Иво плати улар скупље но икаку узд |
ош двојицом.{S} Они су дошли најпосле и нису се ни јављали домаћину, већ притисли на рад.</p> < |
ом, каки три гроша.</p> <p>— Добри су и нису скупи, — вели Витор.{S} И онда Видосав приповеда с |
својој дечици:{S} Ђурици и Јовици, који нису одмицали од њега.{S} Деца су напредовала, расла и |
о обичаја.</p> <p>Ови Видосављеви гости нису у званици, <pb n="58" /> али су му дошли на благ д |
ћама много је штошта видео и научио што нису знали његови у кући, па ни други сељаци у његову м |
риповедају, жале се и чуде којечему што нису знале.{S} Деца траже пурењаке и бабице па их пеку |
S} Право велиш, Руменија!</p> <p>Ту ноћ нису проспавали како треба: непрестано су им били пред |
Изненада бане у кућу, нити назива Бога, нити се с ким пита и здрави.{S} Кад угледа децу, њему о |
чати шта је у стању да учини нероткиња, нити Витор Микачић шта је чинила његова Руменија да јој |
о што му се свиди.{S} Нити га шта пита, нити се с њим здоговара.{S} Јадно ти то, него се и не в |
ти, неће се утрчавати у његове послове, нити му наметати своје савете.{S} Кад га за шта упита, |
леда, он, као и обично, нити се радује, нити се чуди, нити распитује.{S} Измејаху секиром и луп |
, све се стишало: нити га ко задиркује, нити га ко изазива.{S} Он само ради и приходи.{S} Од та |
и обично, нити се радује, нити се чуди, нити распитује.{S} Измејаху секиром и лупа у једну глав |
илика.{S} Али то није никоме исказивао, нити би пред ким признао да се огрешио о посинка.</p> < |
опет одобровољио.{S} Нити га је псовао, нити му је шта приговарао.{S} На детелишту су посејали |
ке.{S} Кад је угледа, он, као и обично, нити се радује, нити се чуди, нити распитује.{S} Измеја |
ћи, Витор није нимало улепшао Јошевину, нити она друкчије изгледа у његовим рукама сада, после |
дође кад хоће.{S} Изненада бане у кућу, нити назива Бога, нити се с ким пита и здрави.{S} Кад у |
Са суседима се измирио, све се стишало: нити га ко задиркује, нити га ко изазива.{S} Он само ра |
евешт свему, као да ништа није ни било: нити му шта помиње Витор ни он Витору, већ сваки гледа |
то и ради, ради оно што му се свиди.{S} Нити га шта пита, нити се с њим здоговара.{S} Јадно ти |
колико дана, па се опет одобровољио.{S} Нити га је псовао, нити му је шта приговарао.{S} На дет |
</p> <p>Мало с ким да проговори реч.{S} Нити кога <pb n="166" /> поздравља ни отпоздравља, само |
ги човек, ћути, не распитује ни за кога нити се на кога осврће.</p> <p>Ружица се полако уклони |
м Микачићем он није нигда стао пред суд нити је позвао кмета да им извиди какву потрицу, или шт |
лог века није прикупио ни парчета земље нити се отима за то.{S} А оно што има уредио је како је |
ни травуљине по вотњаку, нигде маховине нити сухе гранчице на дрвету: свака шљива масна и глатк |
е; сејеш уродицу <pb n="122" />, она ти ниче...{S} И сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак био |
S} Тако је то: како семе сејеш онако ти ниче: сејеш жито, жито ти ниче; сејеш уродицу <pb n="12 |
ејеш онако ти ниче: сејеш жито, жито ти ниче; сејеш уродицу <pb n="122" />, она ти ниче...{S} И |
еко прага.</p> <p>Чича Витор, као да је нишанио у врата кад ће се помолити, смотри га, па сав у |
у на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Други неће тако, него, да је каб |
и с тим човеком!</p> <p>— И не знаш.{S} Ништа и не знаш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не з |
мимо остале дане — вели Мијат.</p> <p>— Ништа... чес’ и поштовање...{S} Извол’те, служите, се — |
ада“...</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа не вели.{S} Ухвати волове у јарам, заврзоше плуг |
традан прављаше се невешт свему, као да ништа није ни било: нити му шта помиње Витор ни он Вито |
о неки пут викне, и све то прође као да ништа није ни било.</p> <p>Видосав маше главом:</p> <p> |
ад причао у воденици.</p> <p>— Нисам ја ништа причао у воденици, — накељи се Тодосије.</p> <p>П |
то ти рекох, море!</p> <p>— Не чујем ја ништа што ми ти велиш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, биће |
задружна чељад почну особити, онда нема ништа од такве задруге.{S} Хоћете ли то упамтити?</p> < |
и с ким ће шта проговорити.{S} Већ нема ништа детиње на њему.{S} Кад се шиша, остави мало веће |
S} Па да се и поинате у својој кући, па ништа.{S} Само нек легне већа несрећа, нек не пуца брук |
Прођите се, Бога ви...{S} Љут човек, па ништа.</p> <p>Жене се повукоше, али ипак ослушкиваху шт |
њом.</p> <p>— Па то... нисам ти ја крив ништа...</p> <p>Он се развика гласом који је крештао и |
та, мој Видосаве! ..</p> <p>Он не умеде ништа одговорити.....{S}Да, брука и срамота, моја Ружо! |
зговор, или ако је саслуша, не признаје ништа.</p> <pb n="152" /> <p>Кад га потреви сама у ваја |
мене, стара човека.{S} Ето то је, није ништа друго, — смејури се старац и граби да час пре изб |
трља очи.</p> <p>— Шта је било?{S} Није ништа...{S} Његова кућа...{S} Његово имање... и све...{ |
сламу.{S} Ружица им носила ручак и није ништа приметила необично на Видосаву.</p> <p>Али не про |
е ти он угледати цигару у руци, то није ништа...{S} Истина, не би ваљало да баш одмах прекрстиш |
јесте и штета и брука, али све то није ништа као ова невоља што је он пошао низбрдицом.{S} То |
д тебе?</p> <p>Он одговори да не дугује ништа.</p> <p>— Хвала Богу, те могу рећи: да не дугујем |
"147" /> <p>— Видосав Микачић не дугује ништа ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио |
прст на Видосава.</p> <p>Он им не умеле ништа више казати, али они га сами разумедоше и отрчаше |
смеје, најслађе се смеје.{S} Не може ме ништа помести на путу: ја морам бити други Симо из Мора |
е, тебе боли глава.</p> <p>— Не боли ме ништа.</p> <p>— Па што ћутиш непрестано?</p> <p>Он ћути |
е послужење!</p> <p>— Носи, не питај ме ништа јутрос.</p> <p>Па опет седе на исто место: метну |
ују.{S} Виде да у селу не дугују никоме ништа.{S} Распита и у вароши, код механџије и дућанџија |
лег ми удари..{S} И које Видосав не сме ништа пропастити већ прикодити, а ако би пропастио могу |
на столици па отпоче:</p> <p>— Није се ништа десило на састанку, него нешто сам чуо за онога т |
ћи па порећи.{S} Али други пут да нисте ништа радили без татиног одобрења.{S} Он и купује и про |
још веле, сине?</p> <p>— И веле... више ништа.{S} Бабо суче бркове, а чича Јестратије смејури с |
е пречи Тодосије него ја који сам га из ништа довео на домаћинско имање.{S} Тако је то: како се |
!{S} Цареви и краљеви па немају деце, и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно |
S} Он је о томе водио рачуна и раније и ништа није могло измаћи испред његових очију, па ипак ч |
уче, а она се угасила.</p> <p>— Ти ниси ништа крив; то зна све село и сви поштени људи.{S} Ти с |
хну главом:</p> <p>— Видиш и сам, да ти ништа не причам.</p> <p>Чича Витор прави се невешт и уз |
теби!{S} Нек мисли шта хоће, не може ти ништа.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И, доиста |
главом:</p> <p>— Лези, лези, не причај ништа! — рече и изађе.</p> <p>Он се раздерња и оста вич |
е године од некретности?</p> <p>— Нисам ништа упропастио.</p> <p>— Је ли истина да смо трампили |
сам пропасник и распикућа... како нисам ништа приходио за ово време од како смо овде...</p> <p> |
о ти! — виче Видосав.</p> <p>— Не чујем ништа, него да си ту ћутао и да слушаш што ти се запове |
жем <pb n="103" /> на то?{S} Ја не умем ништа да му одговорим.</p> <p>— Немој му ништа ни говор |
а за мене се не брините.{S} И не тражим ништа од вас него <pb n="63" /> братску љубав, и не био |
Богу, те могу рећи: да не дугујем ником ништа, сем Богу душу, — рече Витор и ту бригу скиде с д |
ситница.{S} Али од Тодосија није могао ништа сазнати.</p> <p>— Што ће ти то да знаш?</p> <p>— |
што више оставити својим млађим.{S} Ко ништа не принови, провео је век узалуд.</p> <p>Волео је |
двојином више, и чудимо се што нам нико ништа не верује.{S} То су женска посла, брате! — подвик |
дговори:</p> <p>— Што, богме... није то ништа.{S} Не идеш, да му штогод напакостиш, него, тек ’ |
враћати док штогод не научим.{S} Од вас ништа не тражим, сем <pb n="168" /> то да ми опростите |
осматрати како Видосав ради.{S} Неће му ништа сметати, неће се утрчавати у његове послове, нити |
ишта да му одговорим.</p> <p>— Немој му ништа ни говорити ни дуљијати.{S} Реци му једном за сва |
ће или пазарног дана у чаршији.{S} Нису ништа крили један од другог и најволели су изјадати се |
Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ништа као дете.</p> <p>— Може бити, бабо.</p> <p>— Све |
си пошао у чаршију?</p> <p>— Јок, вала, но баш до тебе.</p> <p>— Па добро си ми дошао.</p> <p>— |
ацепљеним листовима, милије су му биле, но <pb n="162" /> икакве друге у најлепшем повезу.{S} О |
Седи, посинче!</p> <p>— Нема мулевине, но пљуни у дланове! — дирају Вилотија.</p> <p>Он, момак |
ије, до године ће имати веће детелиште, но то што га ти заораваш! — И окрете се кући.</p> <p>Ви |
бо...</p> <p>— Није ово Тодосије текао, но Витор с ових десет ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да |
<p>— Ти опет тако велиш?</p> <p>— Тако, но како ћу.</p> <p>— Проба човек, па како испадне, — об |
главу и испречиш цигару пред њим...{S} Но, оставимо то, хајдемо-те ми до моје куће, да видиш г |
p> <p>— Хоће овај да заповеда!</p> <p>— Но како! </p> <p>— Да узме дизгине у шаке!</p> <p>— Да |
аша плавуља, колубарка, даје више млека но све три мргуље које смо затекли.{S} Зар то није боље |
p>— Какву бруку?{S} То није твоја брука но његова.</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек гово |
а вам је; децо, зар немате другог посла но да све испретурате по кући! — вели им она кад почеше |
од куће, ту је за њих имало више забаве но игда на другом месту.</p> <p>— Ви ћете чувати водени |
косио у време, држао је у откосима дуже но обично ливадско сено, да се добро осуши.{S} Знао је |
али тату и његов рад...{S} Шта има боље но кад дође време да те хвали онај који те је до јуче н |
да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да |
у наравњали и кум Иво плати улар скупље но икаку узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на |
ликим имањем, које је бар трп пута веће но њих тројице Ђурковића!</p> <p>— Опрости, тетка, ја, |
ена кад ће те ти исти људи хвалити више но твоји свагдашњи пријатељи.</p> <p>— Е, хвала ти... ш |
> <p>О св. Јовану имали су гостију више но дотадањих година.{S} У вече је било само неколицина |
јесен.</p> <p>Витор је становао ту више но код куће.{S} Као инокосник он је држао и слугу и над |
ћио, брате...</p> <p>— А да ко је други но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој прико, нема посла |
че коју реч да види како је још беднији но што је слушао.{S} Па има их који њему у пркос хвале |
{S} То мени не треба.</p> <p>— Треба ти но како.</p> <p>— Молим те, бабо... — промуца и пружи р |
пали се кућа, коме ћеш се другом надати но комшији, да ти помогне?{S} Или те нападну зли људи, |
се смијури:</p> <p>— Куда ћу је свести но око мог имања.</p> <p>— Докле је то твоје имање?</p> |
атраше из вајата и сад му би теже изаћи но стати пред куршум.{S} Није да га се боји: не дај Бож |
престано гунђори и броји:</p> <p>— Тако но како... чес и поштовање... ја знам мога старијег, а |
ивљу паприку, што је све расло и бујало но окрајцима иза грађевина....{S} И шта ти све не порад |
увек.{S} Волимо да проносимо рђаву реч но добру.{S} То нам је у крви! </p> <p>— Вала, готово, |
досије, брате...{S} Ти ме боље познајеш но ико.{S} Кажи ми отворено, у очи, ако сам на рђавом п |
ш једанпут да то попеваш, да чујем шта ’но велиш?</p> <p>— Шта ти мораш знати шта ја читам из к |
а руке и вели:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти беше име....{S} Видосаве... у сретан час родио.{S |
p> <p>— Чујем, бабо. '</p> <p>— Колико ’но имадосмо ракије у подруму?</p> <p>— Два пуна бурета |
било на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но веле, не могу увеселити с мојим друштвом бар три пут |
па имам и ја моје...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао и хвала им што су дошли...</p> <p>— И т |
нам за бољег родитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: добротвора мога.</p> <p>Чича Вићентије з |
ољи пријатељ у селу,. „ то јест... што ’но веле... после мога родитеља и баба!</p> <p>Тодосије |
однији.</p> <p>— Нећу вам ја ту... што ’но веле... на прилику, да вам служим све редно, него... |
Вала, бабо, ја не знам како ћу... што ’но веле...</p> <p>— Требао си, синко, синоћ још да ме у |
{S} Те га речи окуражише:</p> <p>— Што ’но веле, бабо, знаш како је... ти имаш твоје госте па и |
елу.</p> <p>И на свему осталом опази се нов ред, који уводи умешна рука Видосава Микачића...</p |
е, погледа низа се, уђе у собу те обуче нов гуњ и натакну алов фес, извади некакву хартију из с |
нку, па су поновили и децу.{S} Све доби нов изглед и пође новим током.</p> </div> <div type="ch |
<p>СРПСКА МАНАСТИРСКА ШТАМПАРИЈА</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА ДАВИДОВИЋ - ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА.</p> |
ику ти тврдиш тапију или имаш да примиш новац од масалног и ја те приведем суду...{S} Како ти б |
еће сметње напретку науке.{S} Они свако новачење пресрећу с неповерењем и подсмевком, и тиме он |
памуклију и гуњ.{S} Ружица му спремила нове чарапе с двојим вођицама и широки појас алове боје |
Видосав није ни покушавао да ту заводи нове обичаје.{S} Чича Витор је наставао код воденице, п |
је детелину, подиже живу ограду и уводи нове обичаје у тежачким радовима? ..{S} Коме је на смећ |
опанке, измазао кајише и на њих ударио нове пијавице.{S} Старац се очешља, дотера зулуфе и мал |
або?</p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш нове обичаје у мојој кући и на моме имању, да ми црвени |
ако иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао, нови коншија! — и залеће се те се пољубише.</p> <p>- Бо |
, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он тера ветар капом. — И онда поче пр |
<p>— Немој!</p> <p>— Хоћу да му смакнем нови фес!</p> <p>— Каки је клип?</p> <pb n="41" /> <p>— |
зна, можда би се чича Витор измирио са новим положајем и стањем у својој кући, да не почеше ње |
и и децу.{S} Све доби нов изглед и пође новим током.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
евет са сламњачом, ћилимом, јастуцима и новим губером, до њега сандуке фарбане, дућанске, пуне |
им памучним кошуљама, чистом копорану и новим чарапама и опанцима, други човек.{S} И засјаја ра |
ња, висок, танак младић, леп и личит, у новим уским чакширама, чошном фермену и шиљастој шубари |
Он хоће онако како је навикао.{S} Свака новина у његовој кући, то му је као да веру мења.{S} Па |
најплоднијих њива код куће.</p> <p>Ове новине уводио је постепено, тихо, без ларме и разметања |
пакости над мојом несрећом!{S} Какву је новину донео у село?{S} Сеје семење које није за нашу з |
не би њега не би село сазнало за многу новину што раде паметни људи. „То је пркос, смејање у о |
то на његову детелишту, са чега је имао нових непријатности и то у доба кад се детелиште беше з |
епа шарену кутију у којој стојаше десет нових дуката и спусти је на сто, на колач.</p> <p>Наста |
родужио како је почео и много би штошта ново увео, и за неколике године показао би свима да је |
мах сусрећемо људе: „Јеси ли чуо шта је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“...{S} Па још н |
баци ову прљавштину!{S} Дај све чисто и ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад до |
и њих: призвао је терзију те је скројио ново новцато одело Видосаву.{S} Овај је са својом качар |
кукуруза.{S} И ту имаде да унесе нешто ново у село: нашао је да је практичније сејати бели кук |
ћ почео губити вољу на пољу око увођења новог начина рода.{S} Куражило га је само то што је вид |
видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког новог семења.</p> <p>— Јес’, сејао је и то.</p> <p>— Па |
Кад пођеш од куће Витора Микачића преко новог вотњака, угледаћеш једну лепу кућу са неколико зг |
стојаше крупна жена у чистим хаљинама и новом убрадачу, са крчагом свеже воде и убрусом.</p> <p |
чак, па се може за час изменити са овом новом,“ — мисли чича и носи је у сарачану.{S} И тако то |
је она у овој кући, то јест није у овом новом конаку са ходником и две простране собе и стаклен |
е кућу <pb n="12" /> скућио.{S} Он ће с новом снагом предузети послове на добро његове куће.</p |
венцима и у свадбеном руху, младожење у новом оделу и са цветовима на капама, измешали се с мом |
а, дође она у варош да му саопшти једну новост.{S} Он цепаше дрва у механској авлији газда-Јова |
у пролеће.{S} Даље, домаћин не продаје нову ракију, већ је саспе у бурад па јој чека цену и та |
роди шљива и онда продаје стару а пече нову.</p> <p>Он држи да сваки сељак домаћин треба да ра |
оду кући да се пресвуку, они носе мајци нову котарицу и <pb n="36" /> хвале се како су је с баб |
: призвао је терзију те је скројио ново новцато одело Видосаву.{S} Овај је са својом качарском |
Кад се донесе прасе, он га плати својим новцем, па га пусти у свиње.</p> <p>— У нашој кући не с |
натише, ја побегох и зарекох се да моја нога не стане на састанак...{S} И тако вели Миле: скупи |
не очи, подбуо, неочешљан, аљкав, једна ногавица испала му из чарапе и ландара по врх опанка... |
цаном пантљиком и изгужваним ободом, на ногама траље.{S} Звали су га Микача.</p> <p>Мало с ким |
фермену и шиљастој шубари са чизмама на ногама.{S} За њима младожењина мајка, старија жена, у п |
{S} Ружица, по обичају, дочекала дан на ногама у кући: омела је, опајала, наложила ватру и доне |
идосав стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију...</p> <pb n="50" /> <p>Чича Витор уобич |
ор бану испод оџаклије и они скочише на ноге.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030_C |
ето ти Витора.{S} Он на врата а они на ноге.</p> <p>— Добро ми дошли!</p> <p>— Честит свети!{S |
а кад ручају поседају на земљу и скрсте ноге и оно што има метну преда се на покровац или зобни |
не умеде да проговори.{S} Клонуше му и ноге и руке, појми да нешто рече, па му уздркташе усниц |
и дозивају се.{S} Зрели људи прекрстили ноге, обукли гуњеве па полако раде и тихо разговарају.{ |
/> леђа уз дебло, прекрстио ногу преко ноге, а врх штапа услонио уз горњу усну, па гледа преда |
аљало да баш одмах прекрстиш ногу преко ноге, подигнеш главу и испречиш цигару пред њим...{S} Н |
шла у детелиште и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго се надуло као мешина и узнемирило с |
тку и оде.</p> <p>Видосав прође полако, ногу пред ногу и седе више куће под јабуку, услони се н |
прасе пред собом: везао га конопцем за ногу и враћа га из чаршије.</p> <p>Они угледаше и сашап |
</p> <p>Видосав прође полако, ногу пред ногу и седе више куће под јабуку, услони се на рогуље и |
<pb n="94" /> леђа уз дебло, прекрстио ногу преко ноге, а врх штапа услонио уз горњу усну, па |
па ма шта било.{S} Брзо сави кајише око ногу и обуче зубун, па крочи преко прага.</p> <p>Чича В |
отуреним рукама под главу, раскорачених ногу и разбарушен.</p> <p>— Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да |
на, не би ваљало да баш одмах прекрстиш ногу преко ноге, подигнеш главу и испречиш цигару пред |
оћи све село и наплести се: да је крв и нож у Микачића кући! .. „Шта му је криво?{S} Нек размис |
снаге и куражи и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му није ту Тодосије да га ухвати за гушу, д |
саборима и хвалио се иза гласа: „Ово је ној посинак, братић моје покојне Руменије.“</p> <p>И по |
милодуне мој!{S} Што не сврнеш мало до ноје трле?“ А она поче успијати уснама и намештати кади |
ржљив!{S} Да камен види из земље колико нокат, он би га, земанле, подухватио и ишчупао.{S} Он с |
о Тодосије текао, но Витор с ових десет ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да ниси ти текао?</p> <p |
утекао од таких људи.“</p> <p>— Прича ’номад Тодосије — поче младић, — удовица Јана била у вод |
ица.</p> <p>— Шта, сине?</p> <p>— Седи ’номад бабо код воденице па вели чича-Јестратију: „Овај |
акију, наслужује у шоље и чаше, те деца носе и послужују, трчи у подрум те сипа пиће у бардаке |
еном ћебади, чивилук са хаљинама што се носе у себицу, сандуци са најнужнијим стварима, сто са |
па их пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их којекоме.</p> <p>Рад журно одмиче, гомила све м |
дељом, кад оду кући да се пресвуку, они носе мајци нову котарицу и <pb n="36" /> хвале се како |
окривач, своје рубље и хаљине стојеће и носеће.{S} Све једнако: нико боље, нико горе.{S} Заједн |
вароши послушава које кога: цепа дрва, носи ђугумаре воде, чисти авлије и штале, вуче терет од |
ис, јасен...</p> <p>У том ето ти Савке, носи ужину.{S} Тодосије простре торбу на кладу и на њу |
средовечан човек, малог раста, погурен, носи чутуру од једног до другог и даје да се пије.{S} Н |
ајка ради, она јој помаже: сеје брашно, носи воду, уноси дрва, суче конце на витлићу, пригони с |
етим годинама, висок, сувињав, смеђ.{S} Носи се лепо и пристојно: чакшире од црног сукна, копор |
руке, а чича Витор ступи у двориште.{S} Носи велику шарену торбу пуну ствари, набио повраз на ш |
, бабо?{S} Извол’те послужење!</p> <p>— Носи, не питај ме ништа јутрос.</p> <p>Па опет седе на |
е с ракијом, он одгурну руком:</p> <p>— Носи, дијете.</p> <p>Она се узбезекну:</p> <p>— А што, |
, само нека тако буде.{S} Дођи сутра па носи прасе.</p> <p>Јовица се загушио од смеја и непрест |
у душу чича-Виторову, видео би да чича носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему |
и једну <pb n="37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи сво |
части.{S} Тако исто кад иде у варош не носи у торби чутуру и заструг, већ седа у механу па пор |
изменити са овом новом,“ — мисли чича и носи је у сарачану.{S} И тако то стоји годинама и све б |
д иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи свој буквар из кога ће га брат поучавати.</p> <p>К |
иде напред и поштапљује се, а он за њим носи торбу са прилогом.{S} Витор седи с људима у горњем |
свему што је у њима нашао.{S} По једну носи у џепу увек и чим је беспослен, он је раскрили и г |
чивилук и о њему Виторове хаљине што их носи празником: чакшире, копоран, грудњак и зубун.{S} Н |
и гледа <pb n="52" /> преда се.{S} Још носи затворену шамију и није јој до сабора и кола.</p> |
а слугом, денули су сламу.{S} Ружица им носила ручак и није ништа приметила необично на Видосав |
Шта вам је...{S} Остав’те ви мене...{S} Носим дрва газда-Милики... даће ми човек грош...</p> <p |
} Чича Витор је наточио чутуру ракије и носио на њиву те нудио возиоце, свезао неколико снопа, |
осити своје и искрпљено, већ је срамота носити туђе на својим леђима.</p> <p>Како је све дивно |
и конаца па се искрпи.{S} Није срамота носити своје и искрпљено, већ је срамота носити туђе на |
е ће он снабдевати кућу, а што претекне носити на пијац а откидати по неку пару да му се нађе, |
ек и полако ошкрину врата од вајата.{S} Ноћ топла... ни видна ни тамна... мало се шта распознај |
отину врећа, и скупили се комишаоци.{S} Ноћ топла и мрачна...{S} Наоколо гомиле кукуруза поседа |
е му на ум његова Руменија и она зимска ноћ, кад су <pb n="76" /> седели у старој кући крај про |
знали сељаци, враћајући се с рада, пред ноћ, свраћали су поред детелишта, застајкивали и заглед |
нци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ спава...{S} Мало даље је штала, озидана, пространа |
се песма и кикот, и оде тако, дубоко у ноћ...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Како је т |
не:</p> <p>— Море, шта преклапаш ту сву ноћ о Витору и његовом посинку!{S} Нисмо дошли овде да |
речи прозборио, па није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио је још поодавно |
њу и подивљао.{S} Најпре почео, по неку ноћ ноћевати по селу, већином код побратима.{S} Они га |
се поче забављати по вароши.{S} По неку ноћ преноћи тамо, по неку код куће.{S} Нису вредили ни |
налактио се и гледа у помрчину у тамну ноћ, у нема дебла што су се поређала као стражари, унао |
еш?{S} Право велиш, Руменија!</p> <p>Ту ноћ нису проспавали како треба: непрестано су им били п |
је:</p> <p>— Зар ’нако ти с нама, море, ноћас?{S} Изопија нас те ни јутрос не знамо гди смо!-</ |
ам те досад преварио! .{S} Да сам могао ноћас бих дошао да ти јавим.{S} Рекох: поранићу да му к |
Молили су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што радити, нека ради, ако н |
подивљао.{S} Најпре почео, по неку ноћ ноћевати по селу, већином код побратима.{S} Они га стад |
их дана, заводио је друштво у неко доба ноћи кући, те су пили у оџаклији до пред саму зору...{S |
же како су започели.</p> <p>У неко доба ноћи, кад су сви поспали по кући сем Ружице која је дво |
ге и неприлике!{S} Чича Витор није целе ноћи с њим речи прозборио, па није казао ни „лаку ноћ“ |
бос и поцепан, спавао на дугим зимским ноћима у слами и сену на шталама.{S} Научио је на сирот |
идосаву.{S} Овај је са својом качарском ношњом: <pb n="32" /> уским чакширама од црног сукна и |
о су дошли, каква посла имају код суда, нуде им услуге или им препоручују адвокате.</p> <p>Чича |
а чича Витор стоји гологлав више совре, нуди и наздравља и одговара на здравице.</p> <pb n="57" |
утка да се једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Витора да седне у горњи крај до Тодосије.{S} |
} Деде по једну: прва за помози Боже! — нуди Видосав, па отрчи у оџаклију да се тамо види и да |
се.{S} Чича Витор час обилази око њих и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара...{S} Пр |
има све законе и зна све параграфе.{S} Нудили су га да буде министар, али он неће; воли да слу |
аточио чутуру ракије и носио на њиву те нудио возиоце, свезао неколико снопа, па се налазио код |
S} И овако ожењени, матори људи, па кад нужда пригна, они по двојица оду у надницу и за читаво |
се узбеши: шта ће то бити, каква је то нужда из беле зоре, па се спреми, на двоје на троје, и |
а... овај...{S} Ја нисам дошао овде без нужде и невоље! ..</p> <p>У то време у заседању су расм |
S} Разбираш да би се сутра могао подсме’нути гдегод за совром или на каквом састанку.</p> <p>— |
г до другог и даје да се пије.{S} Негде нутка, неком наздравља, и, мало, мало па обреди све мат |
S} Домаћин, Видосав, гологлав обилази и нутка да се једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Вито |
> <p>Она понови јела, досу вина и стаде нуткати једног по једног, да једу у пију, да се не снеб |
тајац.{S} Чича Витор стајаше иза њих и нуткаше их да ручају.{S} Гости гледају једно у друго.{S |
а овој жени...{S} Вредно чељаде... и да ње нема у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, пам |
м да је стимам као кума па да вајдим од ње...{S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он ће ме натерати |
... и да ње нема у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је од њега!“ — мисли чич |
дићи што бољу пасмину стоке, да имаш од ње што више користи, како ћеш гајити и подизати најбољу |
платна; на трећи владаочеву слику и до ње Виторову споменицу из рата.{S} Даље, у један угао кр |
тим подиже обрве високо и погледа преко ње:</p> <p>— Е, ћери, човек предлаже, а Бог располаже.. |
а његова и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју је давала од вајкада, да ради |
ости.{S} Кад што чује о себи неповољно, њега то једи, гризе, и тада ћути и најволи да је сам: д |
д би да се износи буклија и ломи колач, њега не би у оџаклији.{S} Чича изнесе буклију замедљено |
.{S} Кад год он рече каку прекорну реч, њега нешто ледне у срце; кад га озбиљно погледа, прођу |
вори народ, па сам размишља о свему.{S} Њега боли срце за татом, јер је уверен да је радио како |
>Одспава први сан и пробуди се... кад — њега нема.{S} Она скочи, обуче јелек и полако ошкрину в |
а! ..{S} Данас је прва радост његова, а њега нема да ужива у тој радости родитељској.{S} Звали |
е па ради као од беде, па мало, мало, а њега нестане...{S} И нема га цео дан...{S} Не зна му се |
ић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треба њега да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате кога бољег |
.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја, за њега и Тодосија.</p> <p>— Ене!{S} А шта је то било?</p> |
говоре људи?</p> <pb n="74" /> <p>— За њега, је ли Вићентије?</p> <p>— И за тебе и за њега.</p |
е колико може.{S} Него велим не ваља за њега... и за његову будућност, дете...</p> <p>Она занем |
просио, сви су је подговарали да иде за њега: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не брини, Ружиц |
арча, па терзија реже, шије и шара и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је свако његово |
е ли Вићентије?</p> <p>— И за тебе и за њега.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта ја коме чини |
оровог посинка!{S} Шта ти не чусмо и за њега!{S} И све сама лаж!</p> <p>— Море, свет к’о свет! |
ије послове!{S} Тај је посао подесан за њега, старог човека, који већ није за тежачке радове.{S |
ћу те познати за цванцик! проговори иза њега један сипљив старчић и закашља се.</p> <p>— Не гло |
и колики приход вуче с те стране.{S} На њега ће се угледати још десеторица у најкраћем времену. |
се обрадовао кад се срећа осмехнула на њега и позват у Микачића кућу!{S} Он, који је увек био |
па час гледа у рад, час се осмејкује на њега.</p> <p>— Немој да се љутиш, ја волем да чујем шта |
?{S} Он нема тог срца да се избрецне на њега, да се инати и грди с њим, да му увреду врати равн |
чекали су га насред куће и бацали се на њега овсом.{S} Видосав је пекао печеницу, уносио сламу |
атог човека у селу, ми издражимо очи на њега и пратимо му сваки корак: ко је, шта је, што је до |
разумео као инат и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Тодосије збира богате пр |
су улари на вашару?“ и пружају прст на њега, а мене стид, — кумови смо...{S} Ја то нећу нигде |
што је боље?{S} Да нису надали дреку на њега, он би продужио како је почео и много би штошта но |
Он ће се једити, кидати, стидовати због њега...{S} Срећа је те није код куће: не зна како би му |
<p>И измакне се, седне на кревет поред њега, или на сандук спрам кревета, спусти руке на колен |
ракије с чашицом, па метну на сто, пред њега.</p> <p>— Извол’те, бабо!</p> <pb n="132" /> <p>— |
еистине изнео он, онда треба да је стид њега, а не тебе; онда треба да се крије од света он, а |
понео, али онако, некако, срамота га од њега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} |
све и он је одмах отишао Тодосију да од њега чује праву истину, до ситница.{S} Али од Тодосија |
ца:{S} Ђурица и Јовица нису одмицала од њега и његове Јошевине.{S} Каква радост за чича-Витора! |
руке и нико не дочека да види сејира од њега.{S} Видосав га је поучио како ће чувати детелиште |
>— Тако и јесте и немаш никог пречег од њега. — рече он, па ушара очима у све редом за совром.< |
од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је од њега!“ — мисли чича Витор и ваздан би хвалио Ружицу.</p |
И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах му се скотрљаше сузе низ обра |
може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети, све бега од људи |
або мрзио ако Видосав зна нешто више од њега? „Наша плавуља, колубарка, даје више млека но све |
тај кукуруз сазрева као што треба и од њега има два пута више прихода него од „осмака“.</p> <p |
код њега пазарује тридесет година и од њега набавља за кућу све што се у дућанима купује.{S} Ч |
<p>Његове радости!{S} Нико сретнији од њега кад је добио неколико поучних књига из којих је уч |
Ђурици и Јовици, који нису одмицали од њега.{S} Деца су напредовала, расла и јачала, и скоро с |
... паметан отац вели да је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зна нешто више |
и од сваке руке, али нико није могао од њега чути рђаву <pb n="71" /> реч за свога посинка.{S} |
> <p>— Пре ћеш одбити од камена него од њега!</p> <p>— Али овај се усели у кућу па од једном: ј |
и него ја...“ </p> <p>„...{S} Али и код њега има нешто што не ваља..“ — она то не би смела нико |
азда-Радојицом, старим трговцем што код њега пазарује тридесет година и од њега набавља за кућу |
остила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега тиче моја њива и моја ливада?</p> <p>— Нека сваки |
а не знаш ти њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навикао.{S} |
да се, где двојицу сретне, подмигују и њега исмевају.{S} Осећао се самохран и презрен од света |
у пркос хвале Видосава и веле: да не би њега не би село сазнало за многу новину што раде паметн |
прекиде:</p> <p>— Не знам ја ни тебе ни њега, ни шта си узимао шта ниси, него причај шта имаш к |
ти.</p> <p>— Што то, опет?{S} Поштуј ти њега, како заслужује, у другом које чему, а што ће ти о |
{S} Буди јунак!</p> <p>— Ама не знаш ти њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он хоћ |
— Добро ми дошао, Тодосије!{S} Видиш ти њега, па се и не јавља! — прилази му домаћин.</p> <p>— |
S} Сад си у нашим шакама...{S} Видиш ти њега!{S} Срам те било! — резили га Тодосије.</p> <p>И з |
ћилимом, јастуцима и новим губером, до њега сандуке фарбане, дућанске, пуне ствари; на другој |
ме, кад ти приђем! — рече она и седе до њега.</p> <p>— Не мрзи мене то, него ме мрзи што се цер |
и клупче конаца, приђе полако и седе до њега.</p> <p>— Ето, сад је све свршено! — рече он полак |
ађе, али не мога отрпети, док не оде до њега.</p> <p>— Добро јутро, комшија! — виче он одовуд, |
ш како је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</p> <pb n="148" /> <p>Али, што је било, |
от.{S} Чича Витор успија уснама, они до њега гуркају се и погледају испод обрва.</p> <p>— Кад о |
е и седе на рудину испод јаза, а они до њега.</p> <p>Учини му се да су му сад још милији и <pb |
/p> <p>— То и ја велим! — рече један до њега.</p> <p>— Познаје се човек.</p> <p>— Да Бог да! — |
о моје куће, нашао си будалаша да преко њега уситниш моје имање! ..</p> <p>Чича Антоније само б |
у страну; на други зид огледало и преко њега пребацише убрус, широк и дугачак од дебелог платна |
ас јес сутра није, и што да облећем око њега и да се припијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ и п |
ном и брезовим лемезовима, затекла само њега.{S} Није зазнала ни чика, ни мајоку, ни ону дечицу |
и дочекао...</p> <p>— Бога ми, баш ћемо њега!{S} Видиш ти!..{S} Кажем ја!..{S} Што плачеш?{S} П |
о пола очију.{S} Затим баци поглед мимо њега у страну.</p> <p>— Да разговарамо озбиљно, као пам |
черу.. најбољи је Видосав... да усинимо њега..</p> <p>Ове му речи и данас звоне у ушима.{S} Вес |
сејао детелину и већ две године скида с њега принос по четири и пет пута преко лета.{S} А одмах |
ба да сили.{S} Бог је стари сајибија: у њега је све богаство....</p> <p>— Право велиш, бабо, чо |
едседник. — Друго је „комис-прот“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе, а никако смокве и шљиве.{S |
</p> <pb n="160" /> <p>Он ћути, гледа у њега, па ће, на послетку, рећи:</p> <p>— Боже, благо те |
ревета, спусти руке на колена и гледа у њега снуждено, као у болесника.</p> <p>— Ја не знам док |
оје имање?</p> <p>Тодосије се загледа у њега:</p> <p>— Шта ти је пало на ум да ме запиткујеш гд |
си слаб на пићу.</p> <p>Он се загледа у њега и промуца:</p> <p>— Зар ја? ...</p> <p>Чича Витор |
му исприча све.{S} Ратарац се загледа у њега и осу повику на чича-Витора.</p> <p>— Стар човек.{ |
ли се ко у његовој близини и погледа у њега, он мисли: „Што се онај смеје на мене, он ме нешто |
а преда се, и тек по неки пут погледа у њега.</p> <p>— Шта ћеш више: уме да прочита сваки позив |
</p> <p>Они поседаше и упреше погледе у њега.{S} Он прелистава акта, нешто подвлачи писаљком, п |
.</p> <p>Она црвени, чепа, погледа и у њега и у под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ово |
мајка је измије и оплете јој кикић и у њега цвет, па она скакуће по дворишту као лептирак.</p> |
ј, Антоније, — рече Витор и упиљи очи у њега.</p> <p>— Знаш, прича мени мој Миле...{S} Ја нисам |
овај свет, где је толико очију упрло у њега, непознатог човека!{S} Сад му прате сваки корак, х |
двојица на путу разговарају и гледају у њега, он мисли: „Шта ли то разговарају о мени, то је не |
S} Кад приказују прилоге, они не помињу њега него виче чауш: „Да видите нашег комшију чича-Вито |
.{S} На пример чича Вићентије...</p> <p>Њега Витор убраја у најбоље пријатеље своје; он му је д |
уз „осмак“ брали и смештали у салашеве, његов кукуруз стигао је тек за пурењаке.{S} Као за <pb |
штеним људима него с несретницима.{S} А његов отац, покојни кум Антоније, био је човек и било м |
е се руковати његовим имањем, и хоће да његов посинак не буде слуга у његовој кући, него син ко |
никако не пита у својој кући, као да је његов пасторак?{S} Како може гледати да он јаше његовог |
ди се капетан.</p> <p>— Јест, Ђурица је његов син.</p> <pb n="173" /> <p>— То је красан младић! |
на двоје на троје, и отвори.{S} То беше његов пријатељ чича Антоније.</p> <p>— Здраво сван’о, В |
у свог некадањега газде Сима Моравца и његов начин рада није смећао с ума.</p> <p>Пошто посврш |
е много, а помолише се с њиве Видосав и његов побратим Мијат.{S} Видосав пригрнуо гуњче, ухвати |
он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и његов рад...{S} Шта има боље но кад дође време да те хв |
је букао по селу противу тате, исмевао његов рад и светио се бабу што га је довео на имање.{S} |
и.{S} Срамота ме да палим пред њим, као његов млађи, коме ја имам да благодарим док сам жив.{S} |
а има и образа.{S} И сви његови ваљају: његова Ружица, радна жена и образита, поштује га као оц |
> <p>— Шта је било?{S} Није ништа...{S} Његова кућа...{S} Његово имање... и све...{S} Он је вла |
је био подједнак удар и за Витора и за његова посинка...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
ткиња, нити Витор Микачић шта је чинила његова Руменија да јој Бог да једно детенце ма било као |
е.{S} Њему је главно то, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње збира ону кори |
{S} Од њих тројице најбољи је он.{S} Па његова Ружица, слушала би као роб.{S} Имају троје дечиц |
ихода од тога рада и да је то научно од његова посинка, покајао се у души што је с неповерењем |
да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју је давала од вајк |
Видосав.{S} Ово је његово дете, ово је његова радост.{S} Да је среће, као што није, па да он д |
да свака ствар друкчије изгледа чим се његова назове...{S} Ено какав је онај врт поред пута, к |
ку стварчицу у кући, за све што се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе водио рачуна и ран |
пи појевтино, или да осече неко дрво из његова забрана.{S} А оно није:{S} Тодосију пало у вољу |
стано су им били пред очима и Видосав и његова Ружица и оно дечице...</p> <milestone unit="subS |
екивао је док се покажу корисни плодови његова рада, па да ту причека свакога и слободно му у о |
} Ту осетљивост није могла да затупи ни његова дугогодишња служба где је имао да издржи пљусак |
/p> <p>Али ту се тргне и падне му на ум његова Руменија и она зимска ноћ, кад су <pb n="76" /> |
Какву бруку?{S} То није твоја брука но његова.</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори |
лико година! ..{S} Данас је прва радост његова, а њега нема да ужива у тој радости родитељској. |
нас је весеље у његовој кући, прошевина његове унуке Сојке.{S} Доћи ће угледни људи из Јасенице |
комендије.{S} Кад ко од тих прође поред његове куће, он га засретне и уведе у авлију па га, ако |
Ђурица и Јовица нису одмицала од њега и његове Јошевине.{S} Каква радост за чича-Витора!{S} Ђур |
посинка.</p> <p>Па почеше обилазити око његове куће и загледати шта он то ради.{S} Иду, тако, њ |
новом снагом предузети послове на добро његове куће.</p> <p>Чича Витор је извео читав план за б |
у што ме брука!...{S} То није лепо... с његове стране...</p> <p>— Како?{S} Причај ми, Видосаве! |
е му ништа сметати, неће се утрчавати у његове послове, нити му наметати своје савете.{S} Кад г |
и показао му пут за усавршавање.</p> <p>Његове радости!{S} Нико сретнији од њега кад је добио н |
ем и стањем у својој кући, да не почеше његови пријатељи пружати прст на Видосава и потаркивати |
жи пиће из бардака.</p> <p>Чича Витор и његови за совром пију, разговарају, смеју се.{S} Понеку |
У кога има стида има и образа.{S} И сви његови ваљају: његова Ружица, радна жена и образита, по |
је штошта видео и научио што нису знали његови у кући, па ни други сељаци у његову маленом и за |
ем, као да тај Видосав и не постоји под његовим кровом.{S} Код воденице намести слугу, да ради, |
Витор се пољуби са старим пријатељем и његовим суседом, па шануше Видосаву те и он то учини.{S |
вота, својим очима, како ће се руковати његовим имањем, и хоће да његов посинак не буде слуга у |
в и прав, добио тутора који ће руковати његовим имањем.{S} Сам зна да то није тако, али све му |
о Јошевину, нити она друкчије изгледа у његовим рукама сада, после дваестину година, сем то тол |
заинтересовали сељаци и застајали поред његових њива и врта, разговарали се и распитивали о све |
раније и ништа није могло измаћи испред његових очију, па ипак чињаше му се да сад треба да то |
спљешта сухим устима:</p> <p>— Богме... његово имање... његово право... и све...{S} Јакако... — |
тима:</p> <p>— Богме... његово имање... његово право... и све...{S} Јакако... — проговори с мук |
?{S} Није ништа...{S} Његова кућа...{S} Његово имање... и све...{S} Он је влас’ан да уради шта |
показати корист од напреднијег рада.{S} Његово имање треба да буде угледно добро за околину, — |
изађе му пред очи Симо из Мораве и све његово...{S} Кућа велика, зидана, под црепом са подрумо |
еба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ово је његово дете, ово је његова радост.{S} Да је среће, као |
сутра изделе и нека сваки одвоји што је његово, ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ де?</p> |
разговара са старим човеком, који није његово друштво.</p> <p>— А, правије би било да ти мене |
је брзо дознао за бабов суд о људима и његово мишљење о свему.{S} Често у вече, кад је лепо вр |
ћа из Качера са његовом женом Ружицом и његово троје дечице, и њему уступам све моје имање крет |
човека у нашем селу.</p> <p>— Чудно ми његово имање!</p> <p>— Чудан ми и он човек и домаћин!</ |
егову Савку и децу.{S} Те тако је свако његово чељаде лепо одевено као из највеће газдашке куће |
зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, чуо је од његовог баба.</p> <pb n="157" /> <p>— А зна ли то тата? |
сије продужи:</p> <p>— Теби је тешко од његовог џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти ниси огуглао |
сторак?{S} Како може гледати да он јаше његовог седланика и зајми његову стоку па на вашар и ра |
Зар му није понос кад се свет угледа с његовог имања?{S} И зар му није жао кад се свет угледа |
и хоће да његов посинак не буде слуга у његовој кући, него син коме отац предаје старешинство.< |
нако како је навикао.{S} Свака новина у његовој кући, то му је као да веру мења.{S} Па још кад |
да донесе каву.</p> <p>Принесе му је у његовој шољи, великој старинској, која личи на турски ф |
зодао и узнемирио.{S} Данас је весеље у његовој кући, прошевина његове унуке Сојке.{S} Доћи ће |
м месту и све се мора вршити на време у његовој кући.</p> <p>— Инђија!</p> <p>— Чујем, Симо.</p |
нешта неповољно“.{S} Насмеје ли се ко у његовој близини и погледа у њега, он мисли: „Што се она |
педесет и неколико година да онај витла његовом имовином.{S} А ја велим: „Немојте тако, људи, н |
а имање Видосава Ђурковића из Качера са његовом женом Ружицом и његово троје дечице, и њему уст |
>Како је све дивно и уређено што је под његовом руком!{S} Чини ти се да свака ствар друкчије из |
би’ вам имао много причати о тој кући и његовом оцу.</p> <p>— Чиј је он? — запиташе сељаци.</p> |
ре, шта преклапаш ту сву ноћ о Витору и његовом посинку!{S} Нисмо дошли овде да оговарамо људе, |
у руку.</p> <p>После се споразумела и с његовом браћом и с његовом Ружицом и ижљубила њихову де |
е се споразумела и с његовом браћом и с његовом Ружицом и ижљубила њихову децу.{S} Доцније, јед |
.{S} Него велим не ваља за њега... и за његову будућност, дете...</p> <p>Она занеме.</p> <pb n= |
рован сам од себе!</p> <p>— Чули смо за његову кућу.</p> <p>— И овај је вољан човек. али... ето |
згледао је још младолик и држећи.{S} На његову високом челу и округластом лицу, на пуним смеђим |
д руке.{S} Као у инат, деси се нешто на његову детелишту, са чега је имао нових непријатности и |
несумњива.{S} Већ у другој години он је његову ливаду косио четири пута и имао богат принос, а |
воме имању, желео је да постигне он, уз његову припомоћ.</p> <p>Али ево јада са Видосавом!..{S} |
а терзија реже, шије и шара и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је свако његово чељаде |
и нагваждати, шта је ко рекао за тебе и његову кућу, он мисли да му се цео свет подсмева... и д |
чуо из бабових уста шта мисли о њему и његову раду.{S} Куд ће и шта ће сад!</p> <p>Поћута мало |
е, и да смо на сеоском састанку тражили његову Јошевину за мој Чолопек.{S} Па кад то није истин |
ти да он јаше његовог седланика и зајми његову стоку па на вашар и размеће се онолико?“ ..{S} А |
олиши око Витора да му каже шта мисли о његову посинку.{S} Једном му се даде прилика, кад су ос |
одвојио је, збиљски, од свију вршњака у његову селу.{S} Како који дан све отреситији, кочоперни |
спомена зи првих дана њихнога доласка у његову кућу...{S} Било је то једног празника.{S} Дан ве |
али његови у кући, па ни други сељаци у његову маленом и забаченом селу.{S} Он је тако научио ч |
ј и настале друге потребе.{S} Поштуј му његову старост и прихваћај паметне савете, а ради оно ш |
ким пита и здрави.{S} Кад угледа децу, њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а за тим пошашољи |
моме имању... а неко да се башкари на. њему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му лице доби живљи израз, о |
Како је радио онако ће му и бити...{S} Њему је пречи Тодосије него ја који сам га из ништа дов |
друговању и затурали свакојаке шале.{S} Њему је то годило и у њима је нашао искрене људе, с кој |
и мало наслона за стоку да не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошевина његова и да се зна да |
а; само је пред Витором био одрешен.{S} Њему би причао све што је чуо и видео и све што му је н |
а покаже шта зна и какав је на раду.{S} Њему је остављено да одреди где ће се шта сејати и како |
овор о другом којечему.{S} Мало мало, а њему звони у ушима: „Ћути, ти си слаб на пићу...“</p> < |
сукна, копоран и фермен од шајка.{S} На њему све чисто и уљудно.{S} Увек расположен и насмејан, |
све моје имање кретно и некретно, да на њему ради и мене издржава и почитује ме као старијег, и |
д својих вршњака по годинама.{S} Све на њему чисто и у реду, без аљкавости и мурдарлука, понаша |
роговорити.{S} Већ нема ништа детиње на њему.{S} Кад се шиша, остави мало веће залуфе и мало ви |
накани да помене:</p> <p>— И велите на њему је пореза од свег имања?</p> <p>— Јесте, на Видоса |
ена ћерамидом.{S} Под кућом подрум и на њему велика двокрилна врата.{S} Зграде све од брвана, л |
где си ти да видиш шта се ради?{S} Није њему место на путу него у вајату.{S} Да га нисам више в |
се, звера и прекида се иза куће и хоће њему.</p> <p>Тодосије га узва унутра и пружи му столицу |
женом Ружицом и његово троје дечице, и њему уступам све моје имање кретно и некретно, да на ње |
p>Тодосије запали и принесе палидрвце и њему.{S} Он повуче дим дубоко и прогута га.{S} Доцне уз |
анак од Ђурђевдана.{S} Скоро ће вакат и њему!</p> <p>— Разумем, бабо!</p> <p>— Чувај ми пријате |
ији но што је слушао.{S} Па има их који њему у пркос хвале Видосава и веле: да не би њега не би |
ерет на њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему је одавно постао несносан овај положај у који је с |
олико колико му треба да не досађује ни њему ни другоме....</p> <p>Тодосије је дружеван човек и |
} Бабо криви Видосава...{S} Шта има при њему да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати него ја.{S} |
н ће га поучити, али ће, ипак, оставити њему на вољу да ради како он хоће.{S} Он ће се чинити н |
етан вели:</p> <p>— То је све, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} |
га и не заустављају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружица вене, бледи, суши |
Видосав много разбирао о томе шта ће о њему рећи свет!{S} Таки је од младости.{S} Кад што чује |
не ствари; на другој страни чивилук и о њему Виторове хаљине што их носи празником: чакшире, ко |
сад је чуо из бабових уста шта мисли о њему и његову раду.{S} Куд ће и шта ће сад!</p> <p>Поћу |
ће поменути Видосава и шта ли ће рећи о њему... сиромах он, да је знао да је бабо овако располо |
ило.{S} Чинило му се да све село само о њему говори, да се, где двојицу сретне, подмигују и њег |
ћи? — питају се сељаци кад поведу реч о њему.</p> <p>— Еј, људи, слушајте што ћу вам рећи: доћи |
S} Кад се врати из чаршије он иде право њему, па био код куће, био код воденице, вади из торбе |
леп, личит, чист.{S} Нешто га је вукло њему чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај учи ратарск |
озвати.{S} Сав ограђен у проштац.{S} По њему шљива од сваке врсте: ранка, маџарка, белошљива и |
ља, час му извлачи језик и голица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} Ово је болест: |
е ни с ким није судио ни парнично, и по њему може суд и не постојати.</p> <p>И са првим суседом |
сам једно чутурче у кревету, у слами, у њему љута ракија...{S} И много пуши дувана, како који д |
ред вотњака качњак од десет држалица: у њему каце од педесет и сто товара, по два казана, каца |
ицу може рећи да је превасходио...{S} У њему назире пуну срећу за њихову кућу.</p> <p>Тај момчи |
и га и гледа га укоченим погледом.{S} У њему стајаше ово: „Поштовани родитељу!{S} Срце ме вуче |
лесковину и дељу је донекле, па је даду њему те је он утанча и онда он плете а они гледају.{S} |
ако је умео склонити продавца да то баш њему прода.{S} Од тада Витор Микачић не може прозборити |
ила баба Вујана по кући, упути Сојку на њен посао, па тек да узме рад у руке, а чича Витор ступ |
а!{S} Мара не слуша своју мајку, па јој њен тата вели:{S} Ти си, Маро, неваљалица.</p> <p>— Јес |
Руменију, и пред смрт није одмицала од њене постеље, те је оставила аманет Витору да је не тер |
ем! — смејури се Видосав и удара полако њеном ручицом по свом длану.</p> <p>Па је глади низ кос |
а гледам и мерим: што се њега тиче моја њива и моја ливада?</p> <p>— Нека сваки располаже своји |
тада није сејат у селу Врљугама.{S} Та њива граничи се Тодосијевим имањем и била је поред пута |
совали сељаци и застајали поред његових њива и врта, разговарали се и распитивали о свему томе. |
им семеном засеја једну од најплоднијих њива код куће.</p> <p>Ове новине уводио је постепено, т |
елиште и да сејем кукуруз „американ“ на њивама...{S} А ено шта ради <pb n="93" /> Тодосије који |
ије за њу семе које се сеје у моравским њивама и како треба да пази шта ради, да се с њиховом к |
“.{S} Поче га сејати стално и у осталим њивама и на врсте, и обрађивати онако како раде људи ко |
ке, трешње.{S} Тамо даље настаје имање: њиве, ливаде, пашњаци, забрани, виногради...</p> <p>Том |
о научио.{S} Он је посејао детелину, од њиве је направио детелиште, са кога ће имати такав прин |
нешто шуме и пашњака, и испод брега две њиве и једна ливада, са живом водом и воденицом.{S} То |
ешто успремао, кад човек пређе из друге њиве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао, нови ко |
лејама, пресади Тодосије наоколо своје њиве под кућом, а друге поче изводити сам, из семена, н |
ате постат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па праве ужета.{S} Видосав дочекује све редом, здр |
то има уредио је како је умео: груписао њиве за себе, истребио ливаде, очувао забране и поновио |
<p>Али не прође много, а помолише се с њиве Видосав и његов побратим Мијат.{S} Видосав пригрну |
ш за кукуруз, да се привремено склони с њиве док се не отера кући, и мало наслона за стоку да н |
ри радили, и то је све.{S} На том имању њиве су без изора.{S} Можеш их непрестано орати и сејат |
једне вечери уз Међудневницу.{S} У врх њиве сабрана рпа кукуруза, за стотину врећа, и скупили |
ба.{S} Видосав је био на <pb n="124" /> њиви са слугом, денули су сламу.{S} Ружица им носила ру |
p> <p>— Ено га на њиви.</p> <p>— Ја, на њиви...{S} Ради...{S} Измеси’де ово! — показа руком на |
ена, покосити и исполагати стоци.{S} На њиви ће остати сама детелина, густа и сочна, да се све |
Витор. — А где је Видосав?</p> <p>— На њиви, с радинима.{S} Сад ћу им однети ужину, — одговори |
ита и накриви главу.</p> <p>— Ено га на њиви.</p> <p>— Ја, на њиви...{S} Ради...{S} Измеси’де о |
— Сојка је у вајату, а она двојичица на њиви.</p> <p>— Добро, благо бабу! — рече и онај табак з |
јавка жетелица кроз таласасто класје на њиви...</p> <p>Витору Микачићу необично да доколичи на |
чувати воденицу, док ја видим посао на њиви, — вели бабо.</p> <p>— Хоћемо!</p> <p>— Хоћемо ли |
а поче ужинати.{S} Витор шурка у својој њиви, сагао главу па ћути.</p> <p>— Виторе! — виче Тодо |
p>Видосав је цео дан пробавио на једној њиви подаље од куће.{S} Прилегао као зец у жбун и једна |
ерикан“, који је најпре сејао:на једној њиви, доношаше му много више приноса него,,осмак“.{S} П |
е.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по њиви па опет посеја овас, уздуж и попреко, помешан са н |
о је било случајно.{S} Видосав је био у њиви, нешто успремао, кад човек пређе из друге њиве и к |
де полако с друге стране ограде, својом њивом, обухватио сикиру око ушника па се држаљицом пошт |
ца и везилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; жетеоци срп у руку па ухвате постат и жњу, а вези |
учи и саветује?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не заливадиш, видиш како с |
тор је наточио чутуру ракије и носио на њиву те нудио возиоце, свезао неколико снопа, па се нал |
.. који сте ви дошли.“ И трчкара час на њиву час кући.</p> <p>За тај дан набавио је ашчију да г |
лађи, једног пролећа заграђује Тодосије њиву и шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, иде пола |
ало јуне у детелини, како је упропастио њиву кукуруза што је сејао семе што не зре, како набављ |
дође по неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не заливадиш, видиш како се испостила?“ А ја га гл |
дрво на међи, да не захлађује Виторову њиву и не смета усевима...</p> <milestone unit="subSect |
он хоће с тим што ме навлачи да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош кукуруза, |
тари.</p> <p>— Није овако семе за сваку њиву!</p> <p>Док један подвикну:</p> <p>— Еј, људи, ова |
ољно земље за сваковрсне усеве, и једну њиву, која се звала Лакин Лаз, изабра за један усев кој |
сланине...{S} Ево га гвоздени плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш ојађени сељак упрегне у с |
широким чакширама и пространом гуњу; за њим неки њихов пријатељ из суседства, некакав миран и с |
растреса, узме травку па загризе.{S} За њим полако пређу и остали.</p> <p>— Море, Бога ми, прав |
м обриса зној с чела и окрете се.{S} За њим стојаше крупна жена у чистим хаљинама и новом убрад |
>Чича Витор одмаче на коњу напред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи у гомилицама сустижу, пролаз |
ицало на баба и остале...{S} Погледа за њим подуже, па оде полако кући.</p> <p>Сутрадан прављаш |
/p> <p>Господин иде напред а Видосав за њим.{S} Кад дођоше у среску канцеларију, он смести ства |
Качера, приљубише се уз баба и трче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели им кришку лубениц |
ича иде напред и поштапљује се, а он за њим носи торбу са прилогом.{S} Витор седи с људима у го |
зјаше.{S} И чича напред на коњу а он за њим, па право цркви.{S} Мало доције дође и Ружица, и де |
еби да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико се радовао томе, у толико му ј |
знају га поштени људи већ се спрдају са њим као са будалом....</p> <p>Видосав ћути, ломи прсте |
0" /> <p>Она му угледа оно чутурче пред њим.{S} Хтеде да му рече, па се уздржа.</p> <p>— Иди!</ |
{S} Мени не треба.</p> <p>Он стоји пред њим као војник.</p> <p>— Шта ће ми, бабо?{S} То мени не |
он не пуши.{S} Срамота ме да палим пред њим, као његов млађи, коме ја имам да благодарим док са |
, подигнеш главу и испречиш цигару пред њим...{S} Но, оставимо то, хајдемо-те ми до моје куће, |
благодарим док сам жив.{S} И нећу пред њим нигда запалити.</p> <p>— Што то, опет?{S} Поштуј ти |
еље чича Витор накастио да се састане с њим, да се лепо разговоре.{S} Казаће му какву лепу реч, |
е свиди.{S} Нити га шта пита, нити се с њим здоговара.{S} Јадно ти то, него се и не виђају.{S} |
поштеним људима и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га гледаш како с по |
и ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И |
избрецне на њега, да се инати и грди с њим, да му увреду врати равном мером.{S} А зна да није |
а обедује.</p> <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила сваки дан, молила |
прилике!{S} Чича Витор није целе ноћи с њим речи прозборио, па није казао ни „лаку ноћ“ кад је |
>— Луд човек.{S} Не могу да се свађам с њим.{S} Почесмо по неку, па ућутах и побегох.</p> <p>— |
с убрусом да полије бабу.</p> <p>Чудо с њим!{S} Он канда није ни спавао.{S} Ено га на горњој ст |
ише...{S} Напред!</p> <p>— Али шта ћу с њим?</p> <p>— Што те се тиче он!{S} Ти ради како си поч |
дај посла, море!..</p> <p>— А како ћу с њим?</p> <p>— Како?{S} Као и досад.</p> <p>— Како ћу му |
стој шубари са чизмама на ногама.{S} За њима младожењина мајка, старија жена, у памуклији и жућ |
селу, те је свака рђа испирала уста са њима, то је било и стишало се.{S} Све то јесте и штета |
<p>Чича Витор му онда исприча, ту пред њима, зашто су ови људи дошли, како су долазили раније |
га је ових машина! ..{S} Боже, како се њима ради!..{S} Што ти је паметан свет, што уме да се с |
разјаснише све и опричаше шта ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа и чека шта ће рећи.{S} Д |
е деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S} Он слуша и те |
пошалица.{S} Како је то лепо!{S} Благо њима! ...</p> <p>— Шта ти ту радиш, младићу? — изненади |
и винограде.</p> <p>Људи рекоше: „Благо њима!..“</p> <p>Али Бог не да сва блага: нису имали ник |
p>Он слеже раменима, чепка и погледа по њима.</p> <pb n="181" /> <p>— Богме како знате... што м |
стано.{S} Зна да, кад домаћин не ради с њима, они се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не ш |
сам млађи, да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако, молим те....</p> |
адовољство.</p> <p>Кад има радника он с њима непрестано.{S} Зна да, кад домаћин не ради с њима, |
, разгледао, размишљао о свему што је у њима нашао.{S} По једну носи у џепу увек и чим је беспо |
вакојаке шале.{S} Њему је то годило и у њима је нашао искрене људе, с којима је волео састати с |
етенице, са једним природним цветићем у њима, без других украса.{S} Пољуби у руку све редом па |
дмах видиш ко је старији и како је међу њима.{S} Он увек пропушта баба напред и иде скромно и п |
овољити, нек се све изглади што је међу њима.</p> <p>То је било пред вече.{S} Опазо је да је Ви |
не даде никаква знака несугласице међу њима, или да би се видело да он рукује имаовином без сп |
г, поклања му више пажње у обрађивању и њиме се поноси.{S} Тако и Витор Микачић има своју „Јоше |
<pb n="16" /> брцима.{S} Он се поносио њиме, и да му подолази као озбиљном човеку, он би га пр |
дио имање за ове неколике године одкако њиме управљам?{S} Ако нисам прикупио које парче земље, |
рељетака, може ли се које продати.{S} С њиме^се годе и цену прекину.</p> <p>Тако у свему.{S} Ка |
ако, да се упусти у разговор и упозна с њиме.</p> <p>— Ти учиш школу, је ли? — упита га Ђурица. |
вде у домаћинској кући, и биће сретна с њиме где буде.</p> <p>Овде, истина, има друкчији понаша |
сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И сретна и задовољна: и тамо у сиротињи и овде |
досав тако <pb n="28" /> брзо упознао с њиме и што су се тако запазили...</p> </div> <div type= |
загледати шта он то ради.{S} Иду, тако, њих по неколико, па стану код детелишта, наднесу се пре |
овица и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њих је полазио Тодосијев син, а Тодосија Видосав.{S} Со |
у под Рудником, од сиротне породице.{S} Њих три брата у једној задрузи, сва три ожењени, пуна к |
n="178" /> <p>Појавише се пријатељи.{S} Њих петоро: стари Маслаћ, младожењин отац, крупан човек |
ка се већ напасла и пландује у хладу, а њих двојичица седе поред јаза, са прутићима у рукама, н |
тамо су волели него код куће, ту је за њих имало више забаве но игда на другом месту.</p> <p>— |
и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити — теши се она. |
ли оне нису могле остати неопажене и за њих су се заинтересовали сељаци и застајали поред његов |
>Наста тајац.{S} Чича Витор стајаше иза њих и нуткаше их да ручају.{S} Гости гледају једно у др |
ушила, која су изгледала као розге и на њих трпао зелену детелину, те је тако била више изложен |
у покиселио опанке, измазао кајише и на њих ударио нове пијавице.{S} Старац се очешља, дотера з |
нђели.{S} Пуна кућа разговора.{S} Поред њих би оживели...{S} А он би пристао и једва би дочекао |
Да сам тобом да узмемо Видосава.{S} Од њих тројице најбољи је он.{S} Па његова Ружица, слушала |
храну као и она од најбоље сорте, а од њих нема ни за половину прихода, као од ваљаног говечет |
надници.{S} Зашто не би узели једног од њих? — рече она, застаде и чисто се обрадова што јој та |
ова травка на ледини!{S} Да је сваки од њих прикупио по онолико земље колико сам ја прикупио, х |
S} И шта ти све не порадише!</p> <p>Све њих двоје, Видосав и Ружица.{S} А понешто им помогне ст |
аче у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих двојица учинити.</p> <p>Видосав то посматраше из ва |
а волујска и коњска и прибор што иде уз њих...{S} Двориште пространо као трг, ограђено филарета |
адоше викати и саветовати, те напусти и њих, па се поче забављати по вароши.{S} По неку ноћ пре |
кукама за петље, па принесу обрамицу и њих двојица одигну врећу од земље те он измери.{S} Ђури |
кућу, дотле се чича постарао да понови њих: призвао је терзију те је скројио ново новцато одел |
ао и увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављеви побратими, она тројица...{S} Па повешће |
ко њих и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара...{S} Причају како је лепо време, како |
они, читави људи.{S} У другим собама до њих, намештени су кревети, <pb n="163" /> као за војник |
преда се.{S} Чича Витор час обилази око њих и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара... |
арије: сви здрави и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити и слут |
/p> <p>Чича Витор једва се прогура мимо њих и приђе пред улаз у заседање.{S} На вратима стоји к |
им имањем, које је бар трп пута веће но њих тројице Ђурковића!</p> <p>— Опрости, тетка, ја, то |
> шта ће бити до послетка, он погледа у њих и благне му на души.</p> <p>Све као што Бог милује, |
зују, а он се смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро |
итором.{S} Старац је сву наду положио у њих.{S} Они расту, развијају се, одмичу.{S} Уче се раду |
новници, практиканти и пандури.{S} Међу њих се умешало неколико варошана: запиткују их што су д |
касацији.{S} Он оде тамо, па седне међу њих и присуствује кад расматрају дела која он заступа.. |
ознати за пола динара! — утисну се међу њих један подбуо човек, пуне, седе браде.</p> <p>Чича В |
</p> <p>Рашчеврљи му вилице, метну међу њих облицу, отпаса се и привеза дрво с обе стране за ро |
или штогод пресуди.{S} А дође ли између њих до кавге, због стоке, због деце, или какве друге сп |
а иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као моју децу.</p> <p>Председник удари у мед |
и, хуче, сећа се успомена зи првих дана њихнога доласка у његову кућу...{S} Било је то једног п |
састане...{S} Шта би имао да прича?{S} Њихну бруку...</p> <p>Иде путем журно, а у себи броји: |
акширама и пространом гуњу; за њим неки њихов пријатељ из суседства, некакав миран и скроман си |
е су и ту мајсторију упознали.</p> <p>А њихове радости кад приставе лончић уз ватру у воденици |
head>XXIII</head> <p>Тог истог дана код њихове куће десило се ово:{S} Ружица је седела са Сојко |
фуруни па блену у ове госте и смеју се њиховим шалама.{S} Сад више воле овде код ове четворице |
ену за то.{S} Она дошла једног празника њиховој кући, издвојила га у вајат, села на сандук и св |
ије, једног празника, Видосав је отишао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторових уста и д |
нет Витору да је не тера већ нек умре у њиховој кући.{S} Одавно није ни за какав рад, сем да та |
и како треба да пази шта ради, да се с њиховом кућом не шегачи свет.</p> <p>Видосав није имао |
тио рђаву реч за ово честито чељаде.{S} Њихову децу воли као да их је он родио...{S} Па шта је |
ходио...{S} У њему назире пуну срећу за њихову кућу.</p> <p>Тај момчић одвојио је, збиљски, од |
м браћом и с његовом Ружицом и ижљубила њихову децу.{S} Доцније, једног празника, Видосав је от |
манду, да види је ли штогод нарезато на њихову кућу, за војску, и увери се да је записано да да |
премину баш пред одређени дан доласка у њихову кућу.{S} То је био подједнак удар и за Витора и |
косити два пута преко лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p>Витор |
ву, видео би да чича носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему је одавно постао н |
> <pb n="151" /> <p>Не зна бабо како је њој; њу тешка брига мори за Видосавом.{S} Што је било с |
ш, кад не мислиш о своме послу?{S} Није њој место на прагу него у штали о диреку.{S} Да је ниса |
ше?{S} Теби је савест чиста и мирна, ти њој одговараш и ником више...{S} Напред!</p> <p>— Али ш |
</p> <p>— Није ово механа да тумараш по њој кад хоћеш.{S} Овде се води ред! — говори пандур и г |
аде и стаје: пивница велика, озидана, у њој поређана бурад, чиста, без буђа и паучине, пуна вин |
у а та је школа најбоља за сељака.{S} У њој се учи како ћеш са парчета земље добити што више пр |
онај конак у вароши на два спрата.{S} У њој имају учионице, где се учи, дугачке собе са, клупам |
и кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи свој буквар из кога ће га брат поучавати.</p> |
S} Испод штале ископаће велику рупу и у њој справљати ђубре, како је чуо од учитеља кад је једн |
на главу и ослони се на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да јој се навалила стена на груди. „Бо |
Ја!</p> <p>Ружица повири из куће, а за њом се надвирише и мешаје.</p> <p>— То је бабо!</p> <p> |
, па застаде.{S} Искриви главу и мрдаше њом, што ће рећи:{S} Тешко теби, ојађениче!..</p> </div |
ао се, сео под јабуку шећерлију па се с њом шали и забавља.{S} Дан ведар, сунце одскочило повис |
и на једну приватну ствар која стоји с њом у вези.</p> <p>— Извол’те, господине! — рекоше сеља |
јмање...{S}Како је лична, да се поносиш њом...{S} Ова клемпава свиња праси по десеторо и дванае |
аба-Вујану.{S} Сви је хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђурица и Јовица непрестано с чича-Витором. |
n="151" /> <p>Не зна бабо како је њој; њу тешка брига мори за Видосавом.{S} Што је било сукоба |
а је поред пута који води кроз село.{S} Њу је Видосав припремао још с јесени те је била земља ј |
је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе које се сеје у моравским њивама и како треба да |
непрестано уз мајку.{S} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и рас |
стављена је мала совра и људи седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологла |
S} Тодосије простре торбу на кладу и на њу поређа хлеб, со, чутурицу и друго што се нашло, жену |
тало сено.{S} Док није навикао стоку на њу, он ју је мешао са обичним сеном и тако измешану дав |
бука отпустила гране, он се извалио под њу, мало се погучио, налактио се и гледа у помрчину у т |
идна, подељена за говеда и кљусад, а уз њу телечар за телад.{S} Пролази сви са стране, да стока |
у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у послу.</p> <p>— Извол’ |
ужагри очицама у мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А кад дође празник, мајка је измије и оплете |
клиће.{S} У кући гори велика ватра и уз њу пристављени лонци.{S} Две жене из суседства раде и п |
е му сазидати цркву на гробу, — теши он њу, еда би и себе утешио.</p> <p>Она само махну главом |
секиру у цепку, па трља руке и гледа у њу.</p> <p>— Шта радиш? — приђе му руци.</p> <p>— Здрав |
гар.{S} Савија, дркте му руке и гледа у њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза да му спремим стаја |
је беспослен, он је раскрили и гледа у њу... „Како су дивне слике!{S} Каква је ова крава, како |
3" /> <p>Он ћути, лиже цигару и гледа у њу.{S} Махне дим, погледа у Тодосија, па одмах сакрије |
це.</p> <p>Наједаред застаде, погледа у њу, узмрда брковима и обрвама и узврпољи се.{S} Лице му |
ети у механи, а кад је празник он иде у њу спокојно, седне међу људе, па с ким хоће он попије п |
вео на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S} Онако исто запуштен, постарио, обрадатио, |
, а све више комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса.{S} Како ко комиша, он баца клип прек |
{S} Школа је близу и моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, на прилику, с |
ршено! — рече он полако, не гледајући у њу.</p> <p>— Шта, Видосаве?</p> <p>-— Како, шта?{S} Ја |
на се поизмаче и стаде.{S} Ушао страх у њу па стрепи и очекује шта ће рећи.</p> <p>— Како ви ов |
ци, пред црквом, читав сабор.{S} Младе, о јесени доведене, са венцима и у свадбеном руху, младо |
апетан вели:</p> <p>— То је све, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S |
су му они причали о свом побратимству, о момачком животу и друговању и затурали свакојаке шале |
од детелишта:</p> <p>— О, Видосаве!{S} О, Видосаве!</p> <p>Он се одазва и пође да види шта је. |
по неколико пута:</p> <p>— О, бабо!{S} О, бабо! — као да је наступила не знам каква опасност.< |
иле <pb n="29" /> разноврсне ствари.{S} О чивилуку извешаше старије аљетке што се ређе употребљ |
<p>— Лажеш!</p> <p>— Да питамо нану.{S} О, нано!</p> <p>Ружица промоли чупаву главу на кутња вр |
оравио сам.</p> <p>— Како заборавио?{S} О чему мислиш, кад не мислиш о своме послу?{S} Није њој |
они заинтаче по неколико пута:</p> <p>— О, бабо!{S} О, бабо! — као да је наступила не знам какв |
че дозивати отуд од детелишта:</p> <p>— О, Видосаве!{S} О, Видосаве!</p> <p>Он се одазва и пође |
p>Један трчи више јаза и виче:</p> <p>— О, бабо!{S} Хајде ’вамо сад!</p> <p>Па ако се не одзове |
о га.{S} После навикоше тако, и нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове |
он ме нешто исмејава"; и у стању је да о томе размишља по читав дан, да ћути замишљен и забрин |
скати језиком.</p> <p>Али Видосав не да о томе прозборити:</p> <p>— За то те не питам... и ниса |
крила, све се утајало, само пршти вода о воденички витао...{S} Он уђе у трлу, повири у собу, п |
чује шта говори народ, па сам размишља о свему.{S} Њега боли срце за татом, јер је уверен да ј |
ас разјаснише све и опричаше шта ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа и чека шта ће рећи.{S} |
па га и не заустављају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружица вене, бледи, су |
в и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна о свему што говори свет, онда нећеш нигда моћи своја по |
о чему није могло познати да он разбира о односима између чича-Витора и Видосава.{S} Он воли и |
<p>Видосав је брзо дознао за бабов суд о људима и његово мишљење о свему.{S} Често у вече, кад |
о се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе водио рачуна и раније и ништа није могло измаћи |
S} Таки је од младости.{S} Кад што чује о себи неповољно, њега то једи, гризе, и тада ћути и на |
за бабов суд о људима и његово мишљење о свему.{S} Често у вече, кад је лепо време и деца поле |
а што је значило: није овде место да се о томе говори.</p> <p>У том се помоли на механска врата |
<p>Једно вече прича тако те о овоме, те о ономе, па од једном спусти глас као да шапће на ухо:< |
адови ишарали.{S} Разговара и ћерета те о овоме те о ономе, па је ухвати за колир и стаде га за |
ли.{S} Разговара и ћерета те о овоме те о ономе, па је ухвати за колир и стаде га загледати:</p |
рлијом.</p> <p>Једно вече прича тако те о овоме, те о ономе, па од једном спусти глас као да ша |
је Видосав много разбирао о томе шта ће о њему рећи свет!{S} Таки је од младости.{S} Кад што чу |
/p> <p>И како који дан, Ђурица све више о томе размишља и разбира...</p> </div> <div type="chap |
оодавно, али ја га призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуб |
ћој собици стојеће ствари у сандуцима и о чивилуцима, на поду чизме и ципеле што се обувају кад |
ог одобрења.{S} Он и купује и продаје и о свему се стара у нашој кући.</p> <p>Кад се донесе пра |
пуне ствари; на другој страни чивилук и о њему Виторове хаљине што их носи празником: чакшире, |
оговарају, да измишљају најгадније лажи о мени?</p> <p>Тодосије поћута, па му се забечи у очи:< |
ва и врта, разговарали се и распитивали о свему томе.{S} Он је избегавао у тим приликама и очек |
S} Није њој место на прагу него у штали о диреку.{S} Да је нисам више видео онде!</p> <p>На аљк |
ку из вароши.{S} Тада су му они причали о свом побратимству, о момачком животу и друговању и за |
тада ћути и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако двојица на путу разгов |
те тешим.{S} Сад опет бринеш: шта мисли о теби!{S} Нек мисли шта хоће, не може ти ништа.</p> <m |
а: сад је чуо из бабових уста шта мисли о њему и његову раду.{S} Куд ће и шта ће сад!</p> <p>По |
околиши око Витора да му каже шта мисли о његову посинку.{S} Једном му се даде прилика, кад су |
и, али која вајда кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да ме не може очима г |
Прилегао као зец у жбун и једнако мисли о јутрошњем догађају.{S} Откуд да се та несрећа деси!{S |
подухватио и ишчупао.{S} Он само мисли о себи и своме послу и нигда га не смеће с ума.</p> <p> |
чу се рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св. Томи украо улар на вашару и стрпао га у чакшире, |
паше.{S} Он оћуткује, мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи |
аде деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S} Он слуша и |
о уче.{S} Ја би’ вам имао много причати о тој кући и његовом оцу.</p> <p>— Чиј је он? — запиташ |
д ће поменути Видосава и шта ли ће рећи о њему... сиромах он, да је знао да је бабо овако распо |
И Тодосије не хте проговорити више речи о томе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030 |
?{S} Води бригу о својој стоци, а немој о мојој.</p> <p>— Тек, велим...</p> <p>— Не бије гром у |
мотри га, па сав узавре, тресну тојагом о земљу и подвикну и развуче:</p> <p>— Е, синовче, јеси |
> <p>Чича седе и стаде млатарати штаком о земљу:</p> <p>— Хвала ти, синовче, на твоме добру.{S} |
ем, ја ћу ти га отети! — тресну батином о ледину и скочи. ,</p> <p>У тај мах помолише се из оџа |
Затим се поврати те седе и чикну штапом о патос. </p> <p>— Паметна жена, и... као дериште! ..</ |
е.</p> <p>Антоније поћута, чукну штапом о прочевље, па поче:</p> <p>— Где си био јуче?</p> <p>— |
— викну он као згранут и тресну штапом о ледину.</p> <p>Видосав узвера:</p> <p>— Ама шта ти је |
ао муку на срце, те човек изгубио рачун о себи.</p> <p>Ђурица застаде и покупи веђе на чело, — |
тављени свечарски лонци и спрема се као о светоме.</p> <p>Чича Витор дознао је за ову мобу, пош |
S} Он их је читао, разгледао, размишљао о свему што је у њима нашао.{S} По једну носи у џепу ув |
p>За чудо што је Видосав много разбирао о томе шта ће о њему рећи свет!{S} Таки је од младости. |
нити би пред ким признао да се огрешио о посинка.</p> <p>Видосав је већ почео губити вољу на п |
еме те ће се горко кајати, што су овако о мени мислили...{S} Морам ићи напред!{S} Морам, морам! |
било.{S} Чинило му се да све село само о њему говори, да се, где двојицу сретне, подмигују и њ |
атељу, говорисмо о свему, сад да речемо о послу ради кога смо дошли, — поче стари Маслаћ, мало |
n="180" /> <p>— Е, пријатељу, говорисмо о свему, сад да речемо о послу ради кога смо дошли, — п |
ољим пријатељем искаже ма шта неповољно о посинку.</p> <p>— На прилику... шта ће он тражити бољ |
у.</p> <p>Филип и Мијат почеше разговор о Видосаву и стадоше га хвалити:</p> <p>— Само да будеш |
ћа?</p> <p>Па се ућути и почну разговор о другом којечему.{S} Мало мало, а њему звони у ушима: |
ри наочаре и проговори:</p> <p>— Уговор о усиновљењу.</p> <p>— Читај, господине Јанићије.</p> < |
осподине.</p> <p>— И да поништиш уговор о усиновљењу?</p> <p>Чича заћута.</p> <pb n="121" /> <p |
, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о томе говорили, деца су се, да речемо, заречила и зами |
/p> <p>— Море, шта преклапаш ту сву ноћ о Витору и његовом посинку!{S} Нисмо дошли овде да огов |
моју јунад и моју стоку?{S} Води бригу о својој стоци, а немој о мојој.</p> <p>— Тек, велим... |
њега, он мисли: „Шта ли то разговарају о мени, то је нешта неповољно“.{S} Насмеје ли се ко у њ |
т.{S} Чим дође из школе он обеси чантру о клин, па тражи Јовицу, и што ради један то и други: и |
ломи прсте и чепкори.{S} Види да је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако му је време данас...{S} А ја |
дећи? — питају се сељаци кад поведу реч о њему.</p> <p>— Еј, људи, слушајте што ћу вам рећи: до |
оравио?{S} О чему мислиш, кад не мислиш о своме послу?{S} Није њој место на прагу него у штали |
:</p> <p>— Е, синовче, јеси ли по-ра-ни-о...</p> <p>Лице се старчево растеже, уста одоше на јаг |
S} Совра није дизата три дана...</p> <p>О св. Јовану имали су гостију више но дотадањих година. |
воде и убрусом.</p> <p>— Снајка, помог’о ти Бог! — разгали се Витор. — А где је Видосав?</p> < |
ђаву дувару у коју је Мато Коружић згађ’о окињачом и Светоме Јовану.</p> <p>Дубок уздах оте се |
тарешство избило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата пропасти и д |
да смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате за неке госте или некакав свечаник!</p> |
....{S} Дођу ми неке чудновате мисли, к’о да...{S} А, право да ти кажем, смрти се не плашим.</p |
е да погледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три места у чаршији по |
азмисли се — па јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они имају свега задовољно.{S} |
неће да приђе...{S} А он се пренемаже к’о маче над вареником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју Јо |
над вареником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју Јошевину..{S} А она омахну сукњом и рече: „Прој |
е му удити што говоре?</p> <p>— Човек к’о остали људи!</p> <p>Тодосије продужује и подвикује:</ |
, и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће м |
} И све сама лаж!</p> <p>— Море, свет к’о свет! — одмахну руком онај старчић крај ватре.</p> <p |
тељ чича Антоније.</p> <p>— Здраво сван’о, Виторе.</p> <p>— Здраво, шта ми ти радиш, Антоније?{ |
акојака за сву чељад.{S} Ту разбој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ |
у руци</p> <p>— Жив био и велики пораст’о!{S} Седи, да седимо!</p> <p>Он се снебива, стид га да |
ебес заглушише девојке:</p> <quote> <l>„О јаблане, не развијај гране,</l> <l>Ој јаране, не разб |
Тодосије полако.</p> <p>Онај ћути и не обазире се.</p> <p>— Море, еј Виторе!</p> <p>— Шта ти ј |
ст на шупу капетанову.</p> <p>Дамљан се обазре:</p> <p>— Јес’, ено оног онде.</p> <p>— Шта вели |
чу некакав шушањ у шевару.{S} Трже се и обазре се — и угледа Видосава!{S} Накупио сувога грања |
Само, ја би’ још једну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де Видосава!</p> <p>— Јес’, камо га п |
pb n="45" /> те се изви пламен високо и обасја и онај крај где сеђаше Тодосије са још двојицом. |
и сухим грањем.{S} Пламен лиже високо и обасјава комишаоце с једне стране гомиле, а други у мра |
Тодосије наздрави домаћину.{S} Затим је обдарише сви па поседаше.{S} У том дође Видосав те се и |
њих облицу, отпаса се и привеза дрво с обе стране за рогове, па пусти јуне и поче га јурити:</ |
о човек, са женом и децом за трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је вај |
ике куће мутвак с две собе: у једној се обедује, а У ДРУгој спавају слуге и надничари.{S} Ту се |
ред пута, као цветњак, шпартан на леје, обележен сваки усев.{S} Свет пролази, застане, диви се |
сте при речи, нек приђе девојка и узме обележје...</p> <p>Чича Витор погледа по гостима и укућ |
како им је дата реч да ће Сојка примити обележје од овог младића.</p> <p>Он слеже раменима, чеп |
нуо у светињу.{S} Зато јој Видосав само обели чађаве дуварове, омалтериса рупчаге и пукотине, д |
а јагодице му се зажариле као кокошињи обер...</p> <p>Сви погледаше у Витора.{S} Он оставио ка |
одан и отресит.{S} Чим дође из школе он обеси чантру о клин, па тражи Јовицу, и што ради један |
шта се све подиже.</p> <p>Напослетку му обећа дати неколико књижица, кад се првог празника саст |
но што знаш да је боље и корисније, без обзира шта ће ко мислити прећи.</p> <p>Ђурица зинуо па |
ао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, мале свађе, чича В |
не тражи.{S} Али он ћути као стена и не обзире се ни на шта.</p> <p>У вароши послушава које ког |
, вишина је дошла! — веле скупштинари и обзиру се по осталим људима.</p> <p>— Имате да одобрите |
оњаве, тумара око оџака и келнераја, па обиђе столове и продаје лепиње и служи пиће из бардака. |
пак чињаше му се да сад треба да то све обиђе, разгледа и дохвати својом руком.</p> <pb n="146" |
па затискује, да не буде штете.</p> <p>Обиђе шталу, торове, стоку, па се надвири и у вајате и |
наиђох на Тодосијево имање.{S} Хоћу да обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког но |
а провири на врата:</p> <p>— Ружице!{S} Обиђи-де и нас који пут!</p> <p>Она понови јела, досу в |
шеви пуни кукуруза у клиповима, који се обија уз часни пост.{S} Вајати пуни ствари: поњава, ћил |
реба много превртати, јер се превртањем обија лишће и цвет, који садржавају нај јачу храну у се |
црвеном земљом.{S} Где би пукотина или обијен малтер, он замаза и окречи.{S} За тај посао није |
се уверио да је тата радио паметно, па обилази и прикрада се да <pb n="165" /> види тај рад, д |
ају хлеб.{S} Домаћин, Видосав, гологлав обилази и нутка да се једе и пије, па, мало, мало, нуди |
ори и гледа преда се.{S} Чича Витор час обилази око њих и нуди их да пију, а час седа до њих и |
нице намести слугу, да ради, а он ће га обилазити сваки други дан.</p> <p>Као човек који дође с |
ега је омрзао посинка.</p> <p>Па почеше обилазити око његове куће и загледати шта он то ради.{S |
аљевић Марко био велики јунак, па Милош Обилић, Бошко Југовић...</p> <p>— То је оно што се пева |
бри пријатељи иду један другоме и преко обичаја.</p> <p>Ови Видосављеви гости нису у званици, < |
сав није ни покушавао да ту заводи нове обичаје.{S} Чича Витор је наставао код воденице, притвр |
телину, подиже живу ограду и уводи нове обичаје у тежачким радовима? ..{S} Коме је на смећи кад |
/p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш нове обичаје у мојој кући и на моме имању, да ми црвени обра |
p>— Буди јунак!{S} Немој ти... по твоме обичају... да се секираш и мислиш! ... — рече на послет |
лице, крепи и освежава...{S} Ружица, по обичају, дочекала дан на ногама у кући: омела је, опаја |
е само руковаше.{S} Жене се ижљубише по обичају.{S} Тодосије и младићи приђоше те се руковаше, |
била сва код куће.{S} Пошто посвршаваше обичне послове, он узва обоје у оџаклији и извади ону х |
навикао стоку на њу, он ју је мешао са обичним сеном и тако измешану давао те му се није никак |
би хтео срез да те узме за питомца.{S} Обично се узимају по двојица из среза.</p> <p>Ђурица гл |
а-Јованике.{S} Кад је угледа, он, као и обично, нити се радује, нити се чуди, нити распитује.{S |
осла.</p> <p>Једно јутро поранио он као обично, у расвит, и спрема се да иде у поље на рад, а Т |
ио у време, држао је у откосима дуже но обично ливадско сено, да се добро осуши.{S} Знао је да |
справа јевтина, може је набавити човек обичног стања.{S} Каква разлика, млатити маљем по клипо |
</p> <p>— Нису скупи.</p> <p>— Бога сам обишао све дућане и нема нигде јевтиније него у Маринчи |
ма било као песница...{S} И док је тако обишла све угљеваре, изугризала свакојако корење, извеш |
ераш из куће посинка, као пропасника? — објасни први члан.</p> <p>Чича се замисли.</p> <p>— Нећ |
ако несносно и тешко...{S} Он не уме да објасни ни откуд је то што му се чини да је запостављен |
Чињаше му се да би Тодосије имао да му објасни шта је урадио што није ваљало и како је то утиц |
нико није знао шта је, док није Видосав објаснио: да на тим лејама подиже младице за живу оград |
да.</p> <pb n="67" /> <p>Чича-Витору је објаснио све што је порадио.{S} Клео му се свим на свет |
p> <p>— Проба човек, па како испадне, — објашњава други.</p> <p>— Шта ће му фалити што ће проба |
еба да буде угледно добро за околину, — објашњава им капетан.</p> <p>И отпочеше се споразумеват |
дук и својим дрктавим гласом прича му и објашњава:</p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а и Вит |
споразумевати и бирати.</p> <p>Бирају и објашњавају се: један вели овога, други оног.{S} Капета |
> <p>— Ви би хтели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан уверавам и убеђујем<pb n="140 |
имао куражи да се упусти у доказивање и објашњавање.{S} Слегао је раменима и рекао: — Разумем, |
а бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче објашњавати.</p> <p>— Шта велиш, човече?</p> <p>— Јес’, |
и свану дан.{S} Небо плаво и чисто, без облачка.{S} Отуд, са истока, појмила јутарња румен и хл |
е ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и облеће око баба.</p> <p>Витор стао, па се загледао у ра |
еко целог детелишта....</p> <p>Видосаву облеће она раван око главе, поведе се и ухвати за дебло |
Чиновник данас јес сутра није, и што да облећем око њега и да се припијам уз власт као крпељ... |
о, нису ни сиротиња.{S} Ама што онолико облећу око власти?{S} Није било капетана кога нису приз |
дркта му и глас и рука.</p> <p>Видосава обли румен и стаде чепати у месту.{S} Не умеде рећи ни |
дан младић у опанцима.</p> <p>— Тапију, облигацију, жалбу, уговор! — предузе други.</p> <pb n=" |
олопек за Јошевину! ..{S} Зато ли се ти облизујеш око моје куће, нашао си будалаша да преко њег |
ли откуд да се то мени деси!{S} Дај ону облицу дрвета!{S} Тако!{S} Сад ћемо овако!</p> <p>Рашче |
<p>Рашчеврљи му вилице, метну међу њих облицу, отпаса се и привеза дрво с обе стране за рогове |
ина са искецаном пантљиком и изгужваним ободом, на ногама траље.{S} Звали су га Микача.</p> <p> |
набави плаве земље те је одоздо донекле обојадиса, а цигље по ходнику премаза црвеном земљом.{S |
и, испљували би ме онде и бацали ме као обојак на буњиште...{S} Зар тако на моме добру?</p> <p> |
што посвршаваше обичне послове, он узва обоје у оџаклији и извади ону хартију иза греде па пруж |
огледима Витора Микачића.{S} На пример: обојица су поштени људи, мрзе лопове и бадаваџије.{S} О |
тени људи, мрзе лопове и бадаваџије.{S} Обојица су радници и воле раднике, само с том разликом |
оже се машати за божја посла, ..“ Па се обојица крсте као у цркви или код записа.</p> <p>Видоса |
искашљати.</p> <p>— Шта би?{S} Скочише обојица и пољубише се! „Нек је сретно!“ једва дочека То |
бо.</p> <p>— Хоћемо!</p> <p>— Хоћемо ли обојица?</p> <p>— Хоћете, — вели он и иде.</p> <p>Они к |
И, кад мало доцније погледаш, оно сели обојица на кладу, припијају и разговарају: како су мраз |
година пред долазак Видосављев, кад су обојица били млађи, једног пролећа заграђује Тодосије њ |
и нераздвојени другови.{S} Видосав се с обојицом упознао у једној прилици кад су се удружили у |
сви се осмешкују, сви чашћавају и хвале обојицу у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за бабов с |
он то учини.{S} Младожења пољуби у руку обојицу, па хтеде и Ружицу, али она затеже руку те се с |
о моје имање.</p> <p>Оно живо отераше у обор, а мрцину бацише у шевар.</p> <p>Видосав се само в |
ича Ружицу.</p> <p>Она мрдну раменима и обори поглед:</p> <p>— Не знам, бабо.</p> <p>— Ја, да р |
трану, а он притиште кочањком у браду и обори поглед у под.</p> <p>— Ако би кога усвојили, не м |
се састану.{S} Ако се где сусретну, он обори поглед земљи и шмурне у страну.</p> <p>Једне неде |
одосија, неко у Видосава.{S} Чича Витор обори поглед у сто и поче нешто трљкати прстом по столу |
тресе твојом кесом...</p> <p>Чича Витор обори поглед земљи и појми да рече: „А зар није тако?{S |
идеше:{S} Мићо се промени у лицу, Мијат обори поглед преда се.</p> <p>— Јеси ли се надао оваким |
приђе и пољуби га у руку.</p> <p>Ружица оборила очи земљи и забавља се с прстима на руци.{S} Не |
ошао.{S} Онако исто запуштен, постарио, обрадатио, подадуо.{S} Сад већ нико није ни покушавао д |
од њих? — рече она, застаде и чисто се обрадова што јој та мисао паде у главу.</p> <p>— Право |
ју што старији заповедају.{S} Бог их је обрадовао дечицом: у размаку од неколике године добили |
ај школовани тежак знао.</p> <p>Како се обрадовао кад се срећа осмехнула на њега и позват у Мик |
у и шалакају се.{S} Кад угледаше Витора обрадоваше се и скочише:</p> <p>— Бабо, није нико долаз |
ени од осталог, поклања му више пажње у обрађивању и њиме се поноси.{S} Тако и Витор Микачић им |
стално и у осталим њивама и на врсте, и обрађивати онако како раде људи који су то изумели.</p> |
мањем овако како рукују остали сељаци и обрађивати га како им је радио деда и чукундеда; треба |
ојој кући и на моме имању, да ми црвени образ под старост...</p> <p>И ту поче ређати све што је |
ако ми треба власт, ја јој одем светла образа и велим: „Господин’ капетане, ја имам посла код |
то је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{S} И сви његови ваљају: његова Ружица, радна же |
а мајку, крупна, гледна, пуних и ведрих образа.{S} Чим је подевојчила и одвела на један сабор, |
ала и овлажила му коштуњаве руке и сухе образе.</p> <p>Ружица му полако приђе руци и поклони се |
ељска...</p> <p>Ружици лијнуше сузе низ образе.{S} Сојка зајеца и ухвати се за очи.{S} Витору з |
.</p> <p>Напослетку грунуше му сузе низ образе и замаче на капију...</p> </div> <div type="chap |
ве у накрст.{S} При том је био стидан и образит као девојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и др |
ови ваљају: његова Ружица, радна жена и образита, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би изус |
брк у уста и полагано мрда мишићима на образу, као да нешто жваће.{S} То бива увек кад попије |
добра татина девојка! — милује је он по образу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баба, па слу |
кантарским кукама за петље, па принесу обрамицу и њих двојица одигну врећу од земље те он изме |
ако се лично не познајемо, слободан сам обратити вам се и замолити вас за једну пријатељску усл |
S} Иста мајка: црномањаста, дугих пуних обрашчића и крупних очију.</p> <p>Она се није одвојила |
— рече и намах му се скотрљаше сузе низ обрашчиће.</p> <p>Сојка баци рад, ухвати се за очи и бр |
е чича дрктавим гласом и помилова их по обрашчићима.</p> <p>— Они се застидеше и погледаше низа |
љицом поштапљује.{S} Иде и ћути и испод обрва погледа по огради, а не осврће се на <pb n="23" / |
ни до њега гуркају се и погледају испод обрва.</p> <p>— Кад отуд из оног чечвара иде један чика |
азговарају.{S} Витор се зацрвенио, мрда обрвама и живо се разговара са својим пријатељима Чича- |
астаде, погледа у њу, узмрда брковима и обрвама и узврпољи се.{S} Лице му се уозбиљи и мало зац |
оре!{S} Еј, срамота! ..</p> <p>Он мрдну обрвама.{S} Не зна шта да му одговори.</p> <p>— Зар те |
p> <p>Он се опет узврпољи, затим подиже обрве високо и погледа преко ње:</p> <p>— Е, ћери, чове |
скрстила би руке око појаса, подигла би обрве високо и.... шта би друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, |
утка, неком наздравља, и, мало, мало па обреди све маторије.</p> <p>Младежи није до тога: она ђ |
еже преко целе куће.{S} Прекрстише се и обредише по ракију, па почеше доносити јело.{S} Домаћин |
се буклију и својим гостима те је и они обредише.</p> <p>Час по час, гости су били све веселији |
S} Тек...{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>Обредише по неку чашу, па ће један рећи:</p> <p>— Ти си |
казе и бријач, одфикари му браду, па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ружицу, те га и |
д воденице у очи тога дана те се изми и обрија.{S} Сутрадан рано спреми се као што доликује: об |
дрвету: свака шљива масна и глатка као обријана.</p> <p>Пут од куће у село просечен као државн |
усти токачу пред врата, уђе у оџаклију, обриса зној с лица, завали се у своју столовачу и управ |
зговори ово на душак и одахну.{S} Затим обриса зној с чела и окрете се.{S} За њим стојаше крупн |
ка беху се ужурбали у Микачића кући.{S} Обрисали двориште, истресли хаљине, наместили собе, опр |
ди онај табак иза копорана, окрену га и обрну.{S} Види само нешто шарено и онај печат као потко |
а посла без старих људи, — поче један и обрну се да види где <pb n="89" /> је Видосав, па кад г |
х, копорана без рукава, шајтова, чепова обручева....{S} Нешто извешано, <pb n="30" /> нешто наб |
ија, чука у бурад, загледа их, разгледа обручеве.{S} Ако је где овлажило између дуга, он замазу |
вилуцима, на поду чизме и ципеле што се обувају кад се иде цркви и у чаршију.{S} У кујни ормани |
ече она и показа руком.</p> <p>Видосава обузе зла слутња: отишао је на детелиште...{S} Скочи бр |
вом грди и напада...</p> <p>На послетку обузе га нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма |
разгледам Тодосијев рад.</p> <p>Ђурицу обузе нека милина, узврпољи се па седе.</p> <p>— Гледам |
кућу! — мисли Видосав, па клону.</p> <p>Обузе га нека ватра и дремеж, па се завали на кревет и |
Кад је забринут и нерасположен, кад га обузме сета при помисли <pb n="154" /> шта ће бити до п |
по дворишту.{S} Видосав намирио посао и обукао се, сео под <pb n="176" /> јабуку шећерлију па с |
Једног празника Видосав намирио посао и обукао се, сео под јабуку шећерлију па се с њом шали и |
вају се.{S} Зрели људи прекрстили ноге, обукли гуњеве па полако раде и тихо разговарају.{S} Жен |
ко с друге стране ограде, својом њивом, обухватио сикиру око ушника па се држаљицом поштапљује. |
ди се... кад — њега нема.{S} Она скочи, обуче јелек и полако ошкрину врата од вајата.{S} Ноћ то |
традан рано спреми се као што доликује: обуче чисте преобуке и најновије одело: простране чакши |
каза да му спремим стајаће руво, па се обуче и даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да то шт |
ед трже, погледа низа се, уђе у собу те обуче нов гуњ и натакну алов фес, извади некакву хартиј |
та било.{S} Брзо сави кајише око ногу и обуче зубун, па крочи преко прага.</p> <p>Чича Витор, к |
оције дође и Ружица, и дечица, сви лепо обучени, измивени и очешљани.{S} Кад се причестише, Вид |
>Док један подвикну:</p> <p>— Еј, људи, ова се ливада коси четири пута за лето!</p> <p>— И пет |
ћа не стоји на земљи него на жени...{S} Ова кућа стоји баш на овој жени...{S} Вредно чељаде... |
}Како је лична, да се поносиш њом...{S} Ова клемпава свиња праси по десеторо и дванаесторо прас |
њу... „Како су дивне слике!{S} Каква је ова крава, како су јој широки бокови и велико виме!{S} |
која је дворила и служила, завршена је ова пијанка тиме, што су се сва тројица побратимили с В |
> <p>Чешће Ружица помисли: шта ли мисле ова деца за свога тату...{S} Размисли се — па јој засуз |
м да је тако, чим се надуло.</p> <p>— И ова се болест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо ов |
тета и брука, али све то није ништа као ова невоља што је он пошао низбрдицом.{S} То нико не ви |
побије терајући, не могу му поорати као ова два гвозденим плугом...{S} Па шта га је ових машина |
јес’ газда, али нисам ни ја поникао као ова травка на ледини!{S} Да је сваки од њих прикупио по |
Он га одведе у шупу.</p> <p>— Да опереш ова кола.{S} Разумеш?{S} Па <pb n="169" /> да скинеш то |
а?</p> <p>— Зар радили и мучили се, па, овај...да други одавде из села... — И ту се загрцну.</p |
је овај те таки је онај...</p> <p>— Хе, овај свет: неко вели ’вако, неко ’нако, а ја велим: теш |
</p> <p>— Шта си чуо?</p> <p>— Чуо сам, овај... много штошта...{S} Ја не знам, бабо...{S} Убио |
наш, господине, рецимо... кад сам ја... овај... и моја покојна Руменија... — замуцну чича па се |
тор подвикну:</p> <p>— Ја имам посла... овај...{S} Ја нисам дошао овде без нужде и невоље! ..</ |
а.</p> <p>— И кажем суду и саслушам се: овај човек, Витор Микачић из села Врљуга, хоће да изда |
"62" /> <p>— Не можемо тако!{S} Аја!{S} Овај Видосав хтео би да све изопија, па да прави сејир |
скројио ново новцато одело Видосаву.{S} Овај је са својом качарском ношњом: <pb n="32" /> уским |
шану:</p> <p>— Остави то сад.</p> <p>А овај се искоси:</p> <p>— Е?{S} Кад би те неко питао!{S} |
а овако раде данас паметни људи и да га овај рад неће нигда постидети.{S} Он се само смешкао сл |
га ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он тера ветар капом. — И онда по |
</p> <p>— Тата каже да ја нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано, кад са |
своју штаку.{S} Замислио се и посматра овај непознати свет.</p> <p>„Дошло је време да се кида. |
ћентија где је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <pb n="24" /> <p>— Убио те враг, н |
ретресати појединце у селу: те оваки је овај те таки је онај...</p> <p>— Хе, овај свет: неко ве |
И онда поче причати и дуљијати каки је овај млади нараштај.</p> <p>Чича Витор га прекиде:</p> |
него од „осмака“.</p> <p>Чича Витор је овај Тодосијев рад разумео као инат и још се више љутио |
ћ.{S} Али овај вели: јок!</p> <p>— Хоће овај да заповеда!</p> <p>— Но како! </p> <p>— Да узме д |
олим вас, браћо.{S} Дозволите да вам уз овај службени посао скренем пажњу и на једну приватну с |
p>— Чули смо за његову кућу.</p> <p>— И овај је вољан човек. али... ето тако...{S} Божја воља.. |
уце Цигана..{S} Ко зна за кога печали и овај мученик!</p> <p>Витор то чује па само шапуће и мол |
вати:</p> <p>— Помози Боже!{S} Срећан и овај рад што радили!{S} Омразили се као со и леб, да Бо |
е радовао томе, у толико му је био тежи овај прелом у животу: растанак с кућом у којој се родио |
ти и издирати као изорски вочић.{S} Али овај вели: јок!</p> <p>— Хоће овај да заповеда!</p> <p> |
ти од камена него од њега!</p> <p>— Али овај се усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу! „Н |
ризнајем пред влашћу и законом и тврдим овај уговор да сам усинио и пустио у кућу и на имање Ви |
досав и у себи се чуди како је слободан овај Тодосије.</p> <p>— Ја велим: баш хоћу да пређем да |
што, али њему је одавно постао несносан овај положај у који је стављен доласком Видосављевим.{S |
меши и што је увек развучених уста, као овај Тодосије Дмитрић.</p> <p>И не би му право што се В |
on" /> <p>Тодосију је, у истини, омилео овај рад.{S} Он је убеђен да је дужност разборита човек |
<p>Како ли му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је толико очију упрло у њега, непознатог |
то гроша? — пита Јовица Ђурицу.</p> <p>Овај му каза.</p> <p>— Ја имам четрнаест гроша.{S} А ти |
} Иде полако, погнуо главу и размишља: „Овај Дамљан Ружић највише је букао по селу противу тате |
код воденице па вели чича-Јестратију: „Овај мој окренуо сасвим наопако...{S} Сад ’хоће да сеје |
<p>— Ћути!{S} Зар ти је до смејања код оваке штете и бруке!</p> <p>— Чудна ми чуда: једно јуне |
даш сикире да нацепамо дрва... кад смо оваке...незвани...</p> <p>Чича Витор не даде му ни да д |
а почне претресати појединце у селу: те оваки је овај те таки је онај...</p> <p>— Хе, овај свет |
лед преда се.</p> <p>— Јеси ли се надао оваким гостима? — поче Филип.</p> <p>— Добрим, увек... |
..“ Како да идеш и да се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам, шта сам им на путу, д |
па мрдну раменима и оћута.</p> <p>После оваких разговора Витору је све теже било.{S} Чинило му |
умети све ово казати, као што умем сад, овако весео и загрејан...{S} Право да ти кажем: ја сам |
то је... јеси чуо... реткост... то јес’ овако имање Виторово... — поче Филип врскати језиком.</ |
> <p>— Нек стече он, па нек уситњава, а овако лако је доћи на готово...{S} И велим ја моме Милу |
мени рећи и како ће ме погледити.{S} А овако, трапам ли трапам...{S} И што волим друштво!{S} Е |
бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако, молим те....</p> <p>— Не бригај, Антоније, — реч |
</p> <p>— Хвала, домаћине!{S} Да Бог да овако и код наше куће! — вели Филип.</p> <p>— Хвала Бог |
порадио.{S} Клео му се свим на свету да овако раде данас паметни људи и да га овај рад неће ниг |
>— Шта знам, оди му буди паметан кад је овако.</p> <p>— То и ја велим.</p> <p>— Оди узми кога б |
ро, сејали би наши стари.</p> <p>— Није овако семе за сваку њиву!</p> <p>Док један подвикну:</p |
е кад су исписници у војсци, или кад се овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси |
би ти рекла, Руменија, не може се више овако! — започе он.</p> <p>Она забоде вретено за -крило |
ли су се радом и слогом у задрузи.{S} И овако ожењени, матори људи, па кад нужда пригна, они по |
Реци му једном за свагда: „Овако умем и овако ћу радити.{S} Ако сам ти шта упропастио, нек прец |
како је, ја не могу да кажем ни тако ни овако...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, за то ти хвала! ..{ |
и све село.{S} Лако је руковати имањем овако како рукују остали сељаци и обрађивати га како им |
му... сиромах он, да је знао да је бабо овако расположен, па да га дочека овде, на шта буде!{S} |
рапам...{S} И што волим друштво!{S} Ево овако искрено друштво! ..</p> <p>Сунце већ беше на смир |
да ти кажем: ја сам речит и куражан ево овако... овде.</p> <p>Тодосије му упаде у реч:</p> <p>— |
ону облицу дрвета!{S} Тако!{S} Сад ћемо овако!</p> <p>Рашчеврљи му вилице, метну међу њих облиц |
паметан... ти си се, јеси чуо, увалио у овако имање, што је... јеси чуо... реткост... то јес’ о |
оћи време те ће се горко кајати, што су овако о мени мислили...{S} Морам ићи напред!{S} Морам, |
дуљијати.{S} Реци му једном за свагда: „Овако умем и овако ћу радити.{S} Ако сам ти шта упропас |
Видосаве... у сретан час родио.{S} Нема оваког радина оваког чуваоца, пријатељу, — пљеска Витор |
сретан час родио.{S} Нема оваког радина оваког чуваоца, пријатељу, — пљеска Витора по рамену: — |
је те га не слуша...{S} Никад га нисам оваког видела: како је страшан, како гледа необично...“ |
Витору Микачићу необично да доколичи на овакоме дану.{S} Иде из чаршије запурен сав, и кад стиж |
као паприке.{S} Каква има рачуна држати оваку стоку, кад троши храну као и она од најбоље сорте |
досав, он дрекну:</p> <p>— Тодосије!{S} Овамо!{S} Овамо, бре!</p> <p>Сви у механи погледаше: не |
дрекну:</p> <p>— Тодосије!{S} Овамо!{S} Овамо, бре!</p> <p>Сви у механи погледаше: неко у Тодос |
ива се Тодосије.</p> <pb n="54" /> <p>— Овамо, кад ти кажем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — вич |
у кућу.</p> <p>Тодосије изађе.</p> <p>— Овамо, да видиш наше друштво.{S} Још нам само ти фалиш! |
ало и ти провичи....{S} Мало ми је било овамо.</p> <p>Онај се осмехну:</p> <p>— Велиш ли озбиља |
и време за сејање, он је поора и посеја овас, али поретко, како нико не сеје.{S} А кад тај овас |
изниче, он зађе по њиви па опет посеја овас, уздуж и попреко, помешан са некаквим ситним жутим |
е добити ни са какве ливаде.</p> <p>Кад овас одрасте до колена, он ће га, онако зелена, покосит |
оретко, како нико не сеје.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по њиви па опет посеја овас, уздуж |
ачио, заградио, како је ономе преплануо овас...</p> <p>Тако је навикао, а што је навикао држи д |
> <p>— Где си га израдила?</p> <p>— Код оваца.</p> <p>— Ене сад!</p> <p>— Јесам, баш код оваца! |
> <p>— Ене сад!</p> <p>— Јесам, баш код оваца!</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Да питамо нану.{S} О, н |
/p> <p>— Као да смо ми живели у брлогу, овде у овој кући...</p> <p>Па одмах окрене другу:</p> < |
ем: ја сам речит и куражан ево овако... овде.</p> <p>Тодосије му упаде у реч:</p> <p>— Реци, бр |
сам се напити и лећи код своје куће.{S} Овде ваља радити.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш |
механа да тумараш по њој кад хоћеш.{S} Овде се води ред! — говори пандур и гледа на другу стра |
кад да је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зат |
:</p> <p>— Где си био јуче?</p> <p>— Ја овде код колибе.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— И синоћ.{S} |
бабо овако расположен, па да га дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у својој кући, |
је?{S} Шта се смејете?{S} Није тај чича овде.{S} Па и да јес’, моба је моба,</p> <p>— намигну о |
е, што нисам писмен да прочитам шта све овде пише... „Које ја Витор Микачић из села Врљуга приз |
главом на Видосава што је значило: није овде место да се о томе говори.</p> <p>У том се помоли |
еју се њиховим шалама.{S} Сад више воле овде код ове четворице него код оноликих гостију у оџак |
посинак Витору: „Не умете ви да живите овде у Врљугама, као што живи други народ у Шумадији.{S |
овине...{S} Ено бунара онде, а ево кофе овде...{S} Ево ти кутија коломаза...{S} Разумеш?</p> <p |
сретна и задовољна: и тамо у сиротињи и овде у домаћинској кући, и биће сретна с њиме где буде. |
и очекује шта ће рећи.</p> <p>— Како ви овде?</p> <p>— Хвала Богу, здрави смо, — одговори она и |
итору и његовом посинку!{S} Нисмо дошли овде да оговарамо људе, већ да нешто привредимо нашем д |
ако је сести за готову совру као ово ми овде, код овог нашег домаћина — и пљесну чичу по леђима |
и окрете се деци:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја вратим.{S} Одох часком у чаршију.{S} Паз |
подмигује <pb n="109" />, као ови наши овде, већ се угледају на Симин рад и препочињу га као д |
имам посла... овај...{S} Ја нисам дошао овде без нужде и невоље! ..</p> <p>У то време у заседањ |
— Бој се да не вали... као оно, не било овде речено...</p> <p>— Кад су ми се надула јунад?</p> |
.{S} Један рече:</p> <p>— Да га зовнемо овде... да га питамо. </p> <p>Капетан махну руком:</p> |
ништа приходио за ово време од како смо овде...</p> <p>— Шта говориш, Видосаве?</p> <p>— Бога м |
него...{S} Ружице, постави-де ти совру овде...{S} Били <pb n="59" /> доћи раније! — виче Видос |
бити други Симо из Мораве, и истрајаћу овде међу овим безјацима, па ће доћи време те ће се гор |
мени то доставише пријатељи и ја дођох овде, суду...</p> <p>— Да станеш на пут потврђењу тапиј |
ара по мраку.</p> <p>— Хоћемо да седнеш овде до нас! — рече један.</p> <p>— У горњи крај! — реч |
, и биће сретна с њиме где буде.</p> <p>Овде, истина, има друкчији понашај.{S} У Качеру је био |
нишани на десну страну:</p> <p>— И ови, овденак, Ружићи!{S} Нису велики домаћини, а нећу да гов |
S} Видосаве, дијете, стараш ли се ти да ове људе почастиш?</p> <p>Видосав слеже раменима:</p> < |
рзне, или да му нисам уназадио имање за ове неколике године одкако њиме управљам?{S} Ако нисам |
ти, Ружице: ваља ли ово што се ради за ове две три године у нашој кући?</p> <p>Она уздахну и п |
опастио што имања?{S} Продаде ли што за ове неколике године од некретности?</p> <p>— Нисам ништ |
а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове несреће неће се одвићи и тешко да се може одвићи.{S |
ховим шалама.{S} Сад више воле овде код ове четворице него код оноликих гостију у оџаклији.</p> |
{S} А највише се занимао у врту који је ове <pb n="68" /> године заградио за читаву ралицу земљ |
у прегрешио, као да би се поримио.{S} И ове године дође он од воденице у очи тога дана те се из |
а меру за коњицу...{S} Да ми је одвести ове лудаке да виде како газда Симо подиже забран из жир |
ели Тодосије.</p> <p>Видосав је упамтио ове речи... и настао је да га послуша, да се ни на шта |
ка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онда грмачио да је с |
p>Уђоше деца, приђоше фуруни па блену у ове госте и смеју се њиховим шалама.{S} Сад више воле о |
</p> <p>— На прилику, синко, што гледаш ове Коружиће!{S} Они су газде од старина: имају по трис |
је Видосав... да усинимо њега..</p> <p>Ове му речи и данас звоне у ушима.{S} Весела Руменија!< |
у од најплоднијих њива код куће.</p> <p>Ове новине уводио је постепено, тихо, без ларме и разме |
ути.{S} Попије коју више у месец дана и овесели се, а сутрадан је као девојка: гледа преда се и |
пасти...{S} Здрав буди!{S} Окуражи се и овесели!</p> <p>И они испијаху једну за другом, у кап.. |
и нанишани на десну страну:</p> <p>— И ови, овденак, Ружићи!{S} Нису велики домаћини, а нећу д |
авића, сељаке из истог села.</p> <p>Сви ови гости, за великом совром, то су званице, они се зов |
гуркује и подмигује <pb n="109" />, као ови наши овде, већ се угледају на Симин рад и препочињу |
та је купио и показује му:</p> <p>— Ево ови ексери, ливењаци, по сто <pb n="49" /> пара кило.{S |
му онда исприча, ту пред њима, зашто су ови људи дошли, како су долазили раније на гледање, как |
у један другоме и преко обичаја.</p> <p>Ови Видосављеви гости нису у званици, <pb n="58" /> али |
, ово ти је изашло последње вријеме, са овим младим нараштајем.{S} Да ти наврнча што ниси ни по |
лако се издвоји с пијаца да разговара с овим непознатим младићем.</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p |
веку!{S} Не знам где ће се зауставити с овим својим будалаштинама!{S} Где је то још било да се |
и Симо из Мораве, и истрајаћу овде међу овим безјацима, па ће доћи време те ће се горко кајати, |
ити вас за једну пријатељску услугу.{S} Ових дана имаће ваш срез да бира два питомца, који ће с |
два гвозденим плугом...{S} Па шта га је ових машина! ..{S} Боже, како се њима ради!..{S} Што ти |
p>— Није ово Тодосије текао, но Витор с ових десет ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да ниси ти те |
пита и здрави.{S} Кад угледа децу, њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а за тим пошашољи руком |
а преда се.{S} Канда га и роса попала и овлажила му коштуњаве руке и сухе образе.</p> <p>Ружица |
да их, разгледа обручеве.{S} Ако је где овлажило између дуга, он замазује лојем, скида и отире |
> <p>— Нећу да га гоним, само му не дам овласти.{S} Ако је крив он, нису крива деца и није крив |
ђаволи...{S} Право велиш, чича-Виторе, ово ти је изашло последње вријеме, са овим младим нараш |
у му је Видосав.{S} Ово је његово дете, ово је његова радост.{S} Да је среће, као што није, па |
> <p>— И још веле: нико у селу не зове: ово је на, пример Јошевина чича-Виторова, него Видосављ |
е му место.{S} Види се у чему је ствар: ово мало друштво хоће да се мало више раскомоти у Микач |
ан свет, што уме да се свему довије!{S} Ово је круњач, справа јевтина, може је набавити човек о |
/p> <p>— Докажи!</p> <p>— Докажи ти!{S} Ово је моје од девендела!</p> <p>— Ти си то приграбио, |
ему:</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} Ово је болест: надун.</p> <p>— Знам да је тако, чим се |
како треба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ово је његово дете, ово је његова радост.{S} Да је срећ |
Видосав притрча те га загрли.</p> <p>— Ово је мој најбољи пријатељ у селу,. „ то јест... што ’ |
ипак ослушкиваху шта ће рећи.</p> <p>— Ово је текао Витор Микачић, а није село!{S} Не’ш, синко |
и свашта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко и |
суђено и то мора бити, онда, велимо, да ово што смо са сила труда и зноја стекли, оставимо неко |
спикућа... како нисам ништа приходио за ово време од како смо овде...</p> <p>— Шта говориш, Вид |
Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово честито чељаде.{S} Њихову децу воли као да их је он |
рно, а у себи броји: „Он је крив за све ово...{S} Како је радио онако ће му и бити...{S} Њему ј |
ба рећи истину, сутра ти нећу умети све ово казати, као што умем сад, овако весео и загрејан... |
Ја, на њиви...{S} Ради...{S} Измеси’де ово! — показа руком на служавник, као да му нешто смета |
удем ја паметнији од мога оца!{S} Да је ово добро, сејали би наши стари.</p> <p>— Није овако се |
загледати:</p> <p>— Ене, ене!{S} Шта је ово?</p> <p>— Колир.</p> <p>— Ко ти је ово извезао, Сој |
га по њему:</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} Ово је болест: надун.</p> <p>— Знам да је тако, |
ово?</p> <p>— Колир.</p> <p>— Ко ти је ово извезао, Сојка?</p> <p>— Ја сам извезла.</p> <pb n= |
...“</p> <p>— И вели он, Видосаве: није ово кућа Коружића, да толико расипа и да се размеће...{ |
</p> <p>— Полако, бабо...</p> <p>— Није ово Тодосије текао, но Витор с ових десет ноката.</p> < |
ив, већ имам ’нако посла.</p> <p>— Није ово механа да тумараш по њој кад хоћеш.{S} Овде се води |
као да се с неким инати:</p> <p>— Није ово кућа Коружића!..{S} Јес’..{S} Ја!</p> <p>Ружица пов |
ог истог дана код њихове куће десило се ово:{S} Ружица је седела са Сојком пред кућом у хладу и |
копка да је узме и тури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се изгубити брњица на кајишу, или искр |
га укоченим погледом.{S} У њему стајаше ово: „Поштовани родитељу!{S} Срце ме вуче да учим ратар |
а стабљику.</p> <p>— Велиш, Тодосије, и ово ће нешто вајдити?</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Ти о |
д.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ово што се ради за ове две три године у нашој кући?</p> |
p> <p>— Зато ћемо лако.{S} Реци ти мени ово: јеси ли ти уверен да радиш добро?</p> <p>— Молим т |
ветоме Јовану...“</p> <p>Витор изговори ово на душак и одахну.{S} Затим обриса зној с чела и ок |
чашу, па ће један рећи:</p> <p>— Ти си ово и скућио, брате...</p> <p>— А да ко је други но он, |
Послушавам, господине,</p> <p>— Понеси ово! — рече му и даде неке ствари што је покуповао.</p> |
реде па пружи Видосаву:</p> <p>— Ево ти ово, синко.{S} Мени не треба.</p> <p>Он стоји пред њим |
кад га угледа чак доле, продужи: — Нек ово Видосав скући сам без старог масла, па ејвала му!{S |
едну прилику која ме је побудила да вам ово напишем.{S} Пре двадесет дана дошао је у нашу школу |
или кад се овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем |
"6" /> <p>— Није, него ти се ражали као ово мени... — рече и задркта јој доња усница.</p> <p>Он |
у!{S} Лако је сести за готову совру као ово ми овде, код овог нашег домаћина — и пљесну чичу по |
е шири и бокори.</p> <p>Даље је порадио ово: у врту, поред поврћа, направио је и две велике леј |
раменима, а то је, од прилике, значило ово: „Дао сам ти имање у руке па ради како знаш; како у |
лечи кад се стигне на време, и ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд да се то мени деси!{S} Дај ону |
м <pb n="168" /> то да ми опростите што ово чиним без ваше дозволе.{S} У здрављу да се видимо.{ |
а кажем?</p> <p>— Велим: право имаш што ово радиш.</p> <p>— Шта му знаш: право, неправо, то му |
шта то радиш мимо свет?</p> <p>— А зар ово није мимо свет? — показује на детелину.</p> <p>— Ни |
љега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ово село и у ову кућу! — мисли Видосав, па клону.</p> < |
е, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на врата.</p> <p>— Јесте ли здраво, Ан |
као што ти знаш?</p> <p>— Они не знаду ово што сам ја учио у школи, али знаду све друго више н |
су долазили раније на гледање, како су ово богати и угледни људи и како им је дата реч да ће С |
ти ступити у ратарску школу, па да учиш ово што ја учим.</p> <p>Ђурица ужагри очима.</p> <p>— Е |
е.{S} И почео је тако.{S} Али...</p> <p>Ово пусто „али“! ..{S} Што год почне, стане и замисли с |
шији и саборима и хвалио се иза гласа: „Ово је ној посинак, братић моје покојне Руменије.“</p> |
} Неиспаван, изломљен и бунован, он се, овог јутра, задржа подуже у вајату, и изађе пошто сунце |
на дрво а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор кад се мало в |
ата реч да ће Сојка примити обележје од овог младића.</p> <p>Он слеже раменима, чепка и погледа |
ти за готову совру као ово ми овде, код овог нашег домаћина — и пљесну чичу по леђима.</p> <p>Т |
ети нешто мимо свет!</p> <p>— Жали Боже овог труда!</p> <p>— Зар, на прилику, да будем ја памет |
бабо.</p> <p>— Рекоше да си ти газда од овога дома?</p> <p>— Газда је Бог.{S} Хајдемо те бабу, |
дседник удари у меденицу:</p> <p>— Води овога човека код пријавника.</p> <p>Чича Витор узе свој |
<p>Бирају и објашњавају се: један вели овога, други оног.{S} Капетан их гледа и ослушкује.</p> |
прочитам једно писмо које сам, поводом овога избора, добио од управника ратарске школе.</p> <p |
астурати и ђубрити жито, кад се може на овој јевтиној справи окрунити много више, оставити свак |
Антоније!{S} Не дам, да ћу погинути на овој поњави земље!</p> <p>Затим се окрете вратима и као |
его на жени...{S} Ова кућа стоји баш на овој жени...{S} Вредно чељаде... и да ње нема у кући, ш |
дана.{S} Решавао се да му се не јавља у овој прилици, да не би било свађе, али не мога отрпети, |
="4" /> су се састали.{S} Онда је она у овој кући, то јест није у овом новом конаку са ходником |
— Као да смо ми живели у брлогу, овде у овој кући...</p> <p>Па одмах окрене другу:</p> <p>— Бог |
шу децу...{S} А од данас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни глава |
ије Дмитрић није сам мислио да ће имати оволике користи од рада који је препочео од Видосава Ми |
је сазвата, и није му било право што је оволики свет сазват.{S} Али, ипак, дошао је <pb n="86" |
Чолопек...</p> <p>— Где ли је се напио оволико? — срете чича Ружицу.</p> <p>Она мрдну раменима |
језичак, па се може за час изменити са овом новом,“ — мисли чича и носи је у сарачану.{S} И та |
Онда је она у овој кући, то јест није у овом новом конаку са ходником и две простране собе и ст |
ема школи и науци, колико се показује у овом младићу, тешко се може наћи и у стотину ђака.{S} О |
ови ишарали.{S} Разговара и ћерета те о овоме те о ономе, па је ухвати за колир и стаде га загл |
ијом.</p> <p>Једно вече прича тако те о овоме, те о ономе, па од једном спусти глас као да шапћ |
и су га насред куће и бацали се на њега овсом.{S} Видосав је пекао печеницу, уносио сламу за пр |
светоме.</p> <p>Чича Витор дознао је за ову мобу, пошто је сазвата, и није му било право што је |
абора: разгледају свет, распитују те за ову, те за ону, загледају сукње и јелеке.{S} Коло игра |
За то те не питам... и нисам те звао за ову совру да ме хвалиш...</p> <p>— Бравос, комшија!{S} |
мим стајаће руво, па се обуче и даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да то што пише теби, каж |
урну у вајат.</p> <p>— Ружице!{S} Збаци ову прљавштину!{S} Дај све чисто и ново, да га уведемо |
и да научи како их ваља радити, он учи ову школу.</p> <pb n="160" /> <p>Он ћути, гледа у њега, |
ако дође по неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не заливадиш, видиш како се испостила?“ А ја г |
скрхао и кад сам ступио у ово село и у ову кућу! — мисли Видосав, па клону.</p> <p>Обузе га не |
, па ућутах и побегох.</p> <p>— Како ћу ову бруку преживети?</p> <p>— Какву бруку?{S} То није т |
ина, да и он има своју овцу у задружним овцама те му се јагњи сваке године, па <pb n="69" /> тр |
:</p> <quote> <l>„Поред воде јаран чува овце,</l> <l>Жедан воде, жељан девојака.</l> <l>Не кари |
да сам га извезла, нано, кад сам чувала овце на Башчинама?</p> <p>-- Јеси, ћери.</p> <p>— Ето в |
рава и зазеленеше се поља, размилеше се овци и млади јагањци.. </p> <p>Настаде радно доба...</p |
<pb n="69" /> треба и они да имају или овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се да купе крмачицу.< |
од Пере чика-Рајина, да и он има своју овцу у задружним овцама те му се јагњи сваке године, па |
p> <p>Већ се приближује зима.{S} Дођоше овчари са планина, да закупе сена за стоку:</p> <p>— До |
потпрашену кубуру, те је опали у вис и огласи селу: прво весеље у Микачића кући.</p> <p>1903. |
..{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосава и огласио га за распикућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће да |
сав отрча те му изведе коња, седланика, огледа колан и ухвати за зенгују, да <pb n="51" /> узја |
акачише на источну страну; на други зид огледало и преко њега пребацише убрус, широк и дугачак |
е то вече) седели су у старој кући крај огњишта.{S} Напољу је била мећава, северац је засипао с |
, а Ружа само мрда раменима, тумара око огњишта и заговара ашчију.</p> <p>Како јој је било тога |
ка, а <pb n="5" /> дрва су пуцкарала на огњишту.{S} Она села на столичицу, задела преслицу за п |
г за кутњи праг, а дрва су пуцкарала на огњишту...{S} Она села на столичицу, задела преслицу за |
колибу.{S} Витор спири мало ватрице на огњишту, па поседаше на столичице око прочевља.</p> <p> |
из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата пропасти и да је тата распик |
ј Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, да измишљају најгадније лажи о мени?</p> <p> |
његовом посинку!{S} Нисмо дошли овде да оговарамо људе, већ да нешто привредимо нашем домаћину. |
p>— А не да се скупљамо да доколичимо и оговарамо људе.</p> <p>Наста тајац.{S} Дамљан Ружић се |
поћута, па му се забечи у очи:</p> <p>— Оговарање није достојно озбиљних људи.{S} Али оно не мо |
е урадио.{S} Могли су га дирати јавно и оговарати за леђима, могли су га изазивати од сваке рук |
</p> <pb n="164" /> <p>— Јес’, добра је ограда! — проговори он.</p> <p>Дамљан продужи:</p> <p>— |
ти га Витор, иде полако с друге стране ограде, својом њивом, обухватио сикиру око ушника па се |
реби ливаде, растури кртичњаке, потврди ограде, направи леје у врту, предузе сејање усева.{S} У |
година, сем то толико што је притврдио ограде и причувао шуму да се не сече и да вода не разди |
</p> <p>Па полако, полако и приђу живој огради.</p> <pb n="139" /> <p>Сагну се па загледају, пи |
{S} Иде и ћути и испод обрва погледа по огради, а не осврће се на <pb n="23" /> Тодосија.{S} Ка |
стари виноград...{S} А ону голет у брду оградиће и засејати жиром, да се подигне гора.{S} Каже |
а штета десила.</p> <p>И посао са живом оградом пође му од руке.{S} Оне младице које је подигао |
и видети:{S} Тодосијева јунад провалила ограду, ушла у детелиште и једно цркло и надигло ноге у |
осав се трже и угледа га где притврђује ограду.</p> <p>— Дела мало и ти провичи....{S} Мало ми |
<p>— Шта то радиш?</p> <p>— Притврђујем ограду.{S} Време му је, — одговара Тодосије и чука у је |
да на тим лејама подиже младице за живу ограду, које ће, кад одрасту, кроз годину две, пресадит |
ну стоке, да сеје детелину, подиже живу ограду и уводи нове обичаје у тежачким радовима? ..{S} |
две, пресадити по међи и подићи трајну ограду без врљике и коца.</p> <p>Посвршава те послове, |
зврпољи се па седе.</p> <p>— Гледам ону ограду од живог трна.{S} Бог и душа, оно је паметно!</p |
ше:</p> <p>— Је си чуо, управи-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје имање!{S} Т |
олац.</p> <p>— Куда мислиш да сведеш ту ограду? — искриви главу Витор.</p> <p>Тодосије се смију |
е можеш с краја на крај дозвати.{S} Сав ограђен у проштац.{S} По њему шљива од сваке врсте: ран |
з њих...{S} Двориште пространо као трг, ограђено филаретама, у које се улази пешке на мала врат |
да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у проштац или са врбом и трњем.{S} Оно сто |
стише, Видосав их одведе у механу те се огрејаше, па им принесе у чаши вина те сви сркнуше по м |
казивао, нити би пред ким признао да се огрешио о посинка.</p> <p>Видосав је већ почео губити в |
џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти ниси огуглао светску вреву, ниси се још навикао да своју сви |
а остаде онако као што је и била: мала, од брвана, тесна и сниска, покривена папраћу, са једним |
пљусак псовки и погрда, и прав и крив, од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад |
Добро јутро, комшија! — виче он одовуд, од своје врзине.</p> <p>— Бог ти помогао! — одговара он |
само смешкао слежући раменима, а то је, од прилике, значило ово: „Дао сам ти имање у руке па ра |
мања.{S} Кућа до пола озидана од опеке, од пола од брвана и покривена ћерамидом.{S} Под кућом п |
е.{S} Доћи ће угледни људи из Јасенице, од богате фамилије Маслаћа.{S} Треба да се радује, весе |
</p> <p>Тај момчић одвојио је, збиљски, од свију вршњака у његову селу.{S} Како који дан све от |
о што уврачао.</p> <p>И тако све редом, од најмањег до највећег.</p> <p>Па оде општини, однесе |
села у планинском пределу под Рудником, од сиротне породице.{S} Њих три брата у једној задрузи, |
а ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од тог цера па до дебелог јасена, што се наднео у мој ш |
и то научио.{S} Он је посејао детелину, од њиве је направио детелиште, са кога ће имати такав п |
Е, за то ти хвала! ..{S} Тако је! ..{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>— Море људи, глајте посла... |
е човек губи, из дана у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Витор предузео старешинство, |
/p> <p>— Не снебивам се...{S} Тек...{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>Обредише по неку чашу, па ће |
p>— Да сам тобом да узмемо Видосава.{S} Од њих тројице најбољи је он.{S} Па његова Ружица, слуш |
онити продавца да то баш њему прода.{S} Од тада Витор Микачић не може прозборити неколико речи |
е, не умем ти касти...“ — вели Мића.{S} Од тада се чешће састају, пуше и разговарају.</p> <p>Св |
изазива.{S} Он само ради и приходи.{S} Од тада је већ прикупио једно парче земље у пољу.</p> < |
ећу се враћати док штогод не научим.{S} Од вас ништа не тражим, сем <pb n="168" /> то да ми опр |
ше, а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове несреће неће се одвићи и тешко да се може одвићи |
га не познајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— У кап!</p> <p>— Полако, до |
оши храну као и она од најбоље сорте, а од њих нема ни за половину прихода, као од ваљаног гове |
и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Витор предузе старешинство он све горе.{S} Ако |
гледај своју децу... нашу децу...{S} А од данас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, не |
Сав ограђен у проштац.{S} По њему шљива од сваке врсте: ранка, маџарка, белошљива и трношљива.{ |
стио да га нађе, како тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га потреви сама.{S} Пред подне приме |
ма понео, али онако, некако, срамота га од њега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице. |
и!{S} И не да се нигде видети, све бега од људи по окрајцима и најволи да је сам.{S} Тодосије г |
b n="46" /> <p>— Чим шта чујемо за кога од нас, ми потрчи да продобујемо по селу.{S} Одмах суср |
Бог не да сва блага: нису имали никога од срца.</p> <p>Човек не уме испричати шта је у стању д |
ћ озбиљан човек који зна шта ради, и да од тог рада има користи за сељаке.</p> <p>У току тога в |
ан све и он је одмах отишао Тодосију да од њега чује праву истину, до ситница.{S} Али од Тодоси |
ног дана чути да су му покрепала говеда од те траве, или га постигла друга каква незгода, што п |
ћи бабо.</p> <p>— Рекоше да си ти газда од овога дома?</p> <p>— Газда је Бог.{S} Хајдемо те баб |
видео да Тодосије збира богате прихода од тога рада и да је то научно од његова посинка, покај |
не:</p> <p>— И велите на њему је пореза од свег имања?</p> <p>— Јесте, на Видосаву.</p> <p>— Мо |
ку... шта ће он тражити бољег саветника од тебе, Виторе?</p> <p>— Па и јес’ тако, али он и не т |
зидови на кућама и мрачне сенке дебала од дрвећа.{S} Тишина... само се чује птица у гори, и, ч |
да с ње збира ону корист коју је давала од вајкада, да ради као што су му стари радили, и то је |
јну Руменију, и пред смрт није одмицала од њене постеље, те је оставила аманет Витору да је не |
деца:{S} Ђурица и Јовица нису одмицала од њега и његове Јошевине.{S} Каква радост за чича-Вито |
пних очију.</p> <p>Она се није одвојила од Ружице.{S} Што мајка ради, она јој помаже: сеје браш |
Кућа до пола озидана од опеке, од пола од брвана и покривена ћерамидом.{S} Под кућом подрум и |
језик да му се наруга, да га поздравља од беде, или да му извуче коју реч да види како је још |
него ја... ја не знам за бољег родитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: добротвора мога.</p> < |
м ношњом: <pb n="32" /> уским чакширама од црног сукна и црвеним подвезама, изгледао као бела в |
12"> <head>XII</head> <p>За годину дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микачића, нико није |
Виторова имања.{S} Кућа до пола озидана од опеке, од пола од брвана и покривена ћерамидом.{S} П |
>Жене се опет згледаше.{S} Ружа, црвена од врућине, зацрвене се још више од стида, јер јој је с |
служавка, висока, пргава и сипљива жена од шездесет и неколике године, која нема нигде никога и |
љио поглед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, напричали сте ми с |
оваку стоку, кад троши храну као и она од најбоље сорте, а од њих нема ни за половину прихода, |
е прича тако те о овоме, те о ономе, па од једном спусти глас као да шапће на ухо:</p> <p>— И н |
а!</p> <p>— Али овај се усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, брат |
од руке и нико не дочека да види сејира од њега.{S} Видосав га је поучио како ће чувати детелиш |
а нема нигде никога и ту служи у Витора од пре десетак година.{S} Служила <pb n="31" /> је и дв |
о је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p> <p>Убрзо су свикли да помажу Витору и у дру |
шава, да иде за напретком, да се отреса од заблуда, и својски се трудио да још штогод дозна, да |
очи, обуче јелек и полако ошкрину врата од вајата.{S} Ноћ топла... ни видна ни тамна... мало се |
оје имање и моју замуку, па узјати хата од педесет дуката...</p> <p>Видосав ћути, а он продужуј |
на чељад почну особити, онда нема ништа од такве задруге.{S} Хоћете ли то упамтити?</p> <p>— Хо |
ене се не брините.{S} И не тражим ништа од вас него <pb n="63" /> братску љубав, и не био што с |
<p>Кад бабо мери жито, па ако је врећа од десетак ока, они зачас закуче кантарским кукама за п |
јка је најстарије дете, читава шипарица од дванаест година.{S} Иста мајка: црномањаста, дугих п |
еви.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовно похађао школу и био слобода |
у радост: отерао га у свет да се потуца од немила до недрага, а он присвојио оно што му је најс |
та ћеш више: уме да прочита сваки позив од власти, сваку тапију, и, да ти кажем, уговор, и да п |
p>Витор стао, па се загледао у рагастов од врата и само клима главом.</p> <p>— Што ти је, бабо? |
Па и јес’ тако, али он и не тражи бољег од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Како је оно онолико при |
<p>— Тако и јесте и немаш никог пречег од њега. — рече он, па ушара очима у све редом за совро |
по надници.{S} Зашто не би узели једног од њих? — рече она, застаде и чисто се обрадова што јој |
/head> <p>Тог лета Видосаву не пође рад од руке.{S} Као у инат, деси се нешто на његову детелиш |
и у селу.{S} Они већ препочињу онај рад од Тодосија а Тодосије га је научио од тате.{S} Зашто б |
— Молим, видите ту, да не дугује штогод од данка.</p> <p>Они загледају у књижицу, а ћата претур |
е на рад, а Тодосије поче дозивати отуд од детелишта:</p> <p>— О, Видосаве!{S} О, Видосаве!</p> |
аве.{S} Озидаће јој јак темељ, а зидове од опеке.{S} Биће топла и подесна да се не мора стока м |
ред је да се тако понаша и стара за све од најмањег до највећег.{S} Шта им је криво што он тежи |
у велика двокрилна врата.{S} Зграде све од брвана, лепо срезане као кутијице и поређане у одсто |
то гледаш ове Коружиће!{S} Они су газде од старина: имају по триста брава ситне стоке, по шесет |
ао и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А он проговори: „Ћути, не плачи, ето остаћу |
га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад |
г одредио.{S} Али Тодосију тај рад пође од руке и нико не дочека да види сејира од њега.{S} Вид |
ло од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је од њега!“ — мисли чича Витор и ваздан би хвалио Ружицу. |
оме шта ће о њему рећи свет!{S} Таки је од младости.{S} Кад што чује о себи неповољно, њега то |
треба да стоје беспослене.{S} Видео је од Пере чика-Рајина, да и он има своју овцу у задружним |
идео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи што у друштву ћуте, шарају очима и хватају |
А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, чуо је од његовог баба.</p> <pb n="157" /> <p>— А зна ли то та |
е дата реч да ће Сојка примити обележје од овог младића.</p> <p>Он слеже раменима, чепка и погл |
њега, а не тебе; онда треба да се крије од света он, а не ти.{S} Је ли тако, Видосаве?</p> <p>О |
Сад пије сам... и чудо ми је што крије од мене: нашла сам једно чутурче у кревету, у слами, у |
ажи!</p> <p>— Докажи ти!{S} Ово је моје од девендела!</p> <p>— Ти си то приграбио, али ја више |
је је дружеван човек и пространије руке од многих домаћина.{S} Сваког лета добави он терзију па |
њу у пољу, код воденице, која је подаље од куће.{S} Ту ће чувати имање од штете, и радити ситни |
цео дан пробавио на једној њиви подаље од куће.{S} Прилегао као зец у жбун и једнако мисли о ј |
S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ово село и |
како нисам ништа приходио за ово време од како смо овде...</p> <p>— Шта говориш, Видосаве?</p> |
а труда и зноја стекли, оставимо некоме од нашега рода.</p> <p>Видосав црвени и врпољи се:</p> |
о у чаршију, не хтеде се јављати никоме од познаника; хитао је у суд и није имао кад да свраћа |
} Продаде ли што за ове неколике године од некретности?</p> <p>— Нисам ништа упропастио.</p> <p |
_C15"> <head>XV</head> <p>За три године од дана кад је Видосав примио Микачића имање, много се |
а за школовање, па ипак неће да одмакне од школе; хоће да послужује и да се мучи, само да поход |
е подаље од куће.{S} Ту ће чувати имање од штете, и радити ситније послове!{S} Тај је посао под |
ђ.{S} Носи се лепо и пристојно: чакшире од црног сукна, копоран и фермен од шајка.{S} На њему с |
ке и најновије одело: простране чакшире од плавкаста сукна, памуклију и гуњ.{S} Ружица му спрем |
оцније наручио је код сарача две чантре од телећака, беле и рутаве, и једну <pb n="37" /> дао Ђ |
меће...{S} А жене слушају и загушиле се од смеја, — прича му Ружица.</p> <p>Он мало оћута, па р |
S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах му се скотрљаше сузе низ о |
не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети, све бега од љ |
!{S} Он, који је увек био млађи, сад ће од једаред примити старешинство над једним толиким имањ |
.{S} Оне ће то причати где стану, то ће од уста до уста проћи све село и наплести се: да је крв |
, завири у сваки пресек, разваљује саће од осова, подвлачи се испод амбара да види да нису миши |
а качњак од десет држалица: у њему каце од педесет и сто товара, по два казана, каца са сирћето |
} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланеног платна, усукао два пртена конца и ув |
и бабо мрзио ако Видосав зна нешто више од њега? „Наша плавуља, колубарка, даје више млека но с |
црвена од врућине, зацрвене се још више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видоса |
ад се спремио да иде кући: набио повраз од торбе на раме и узео штап у руку.</p> <p>Кад га угле |
о му је сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве штете...{S} И откуд је, онда |
она види.</p> <p>Опија се сваки дан, и од мало се опије.{S} Она не може да му забрани да понек |
ва, с којима је свршио основну школу, и од својих вршњака по годинама.{S} Све на њему чисто и у |
ако тај кукуруз сазрева као што треба и од њега има два пута више прихода него од „осмака“.</p> |
што код њега пазарује тридесет година и од њега набавља за кућу све што се у дућанима купује.{S |
осто како се отима да у свему измакне и од својих другова, с којима је свршио основну школу, и |
ни, бабо!</p> <p>— И пољуби га у руку и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Бога ми!</p> </div> <p |
метан човек...{S} Само што веле: шта би од оног човека.</p> <p>Ђурица се узврпољи.</p> <p>— А м |
д?</p> <p>— Држи га!</p> <p>— Шта им би од те траве?</p> <p>— Ћути!{S} Дај мало сена!</p> <p>То |
частили и гостили!{S} Па шта им се види од тога?{S} Чиновник данас јес сутра није, и што да обл |
Зар, на прилику, да будем ја паметнији од мога оца!{S} Да је ово добро, сејали би наши стари.< |
обро.{S} Ако је он стар, није паметнији од целога света.{S} Нашто би биле школе, кад би било на |
ује:</p> <p>— Ти мислиш да си паметнији од целог села?</p> <p>— Ко то каже, бабо?</p> <p>— И ти |
/p> <p>Његове радости!{S} Нико сретнији од њега кад је добио неколико поучних књига из којих је |
ао ова травка на ледини!{S} Да је сваки од њих прикупио по онолико земље колико сам ја прикупио |
а чује праву истину, до ситница.{S} Али од Тодосија није могао ништа сазнати.</p> <p>— Што ће т |
сиротињском имању, радом су се отимали од немаштине.{S} Он је увек први на послу, а последњи с |
{S} Ђурици и Јовици, који нису одмицали од њега.{S} Деца су напредовала, расла и јачала, и скор |
У горњем крају старији људи; прогорели од сунца, знојави са осјем и плевом по коси и брковима, |
ло мимо остала села!</p> <p>—- Посилили од богаства!</p> <p>— Па пошљу...</p> <p>— Јес’, комеси |
би било најбоље све оно што смо научили од наших старих.{S} Друкчије су прилике биле кад су они |
ољи... паметан отац вели да је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зна нешто в |
ујеш?</p> <pb n="144" /> <p>Нисмо се ми од јуче сазнали.{S} Што си неповерљив тако?</p> <p>— Ни |
домаћин има понеко имање које више цени од осталог, поклања му више пажње у обрађивању и њиме с |
мање Витор је купио у тридесетој години од једног пропасника који је напустио кућу и село и оти |
сам радио као што су радили наши стари од памтивека...“</p> <p>— И вели он, Видосаве: није ово |
могу дозволити да ми се подсмевају гори од мене...{S} Ја не дам то док имам снаге у мени!{S} Је |
е.</p> <p>— Шта сам попио?{S} Свега три од мало пре.{S} Молим те, Ружице...</p> <p>И онда се по |
товати као своје родитеље...{S} И ти си од сад наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се за очи.< |
варати за леђима, могли су га изазивати од сваке руке, али нико није могао од њега чути рђаву < |
ко је најбоље!</p> <p>И пређе, у памети од онога дана кад <pb n="4" /> су се састали.{S} Онда ј |
најпре, радознало очекивали шта ће бити од тог Тодосијева посла: како ће се једног дана чути да |
p>— Слепи чвор!</p> <p>— Пре ћеш одбити од камена него од њега!</p> <p>— Али овај се усели у ку |
ва најбоља брава и шћаше кућу растурити од хуке и беса?..{S} Па да су могли, испљували би ме он |
сам мислио да ће имати оволике користи од рада који је препочео од Видосава Микачића, кад је н |
>— Ама, чујеш, море!{S} Нећу ја милости од тебе, да ми га ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти |
рао; док сам ја жив, нећеш се више маћи од нас</p> <p>И доведоше га кући.</p> <p>— Уф, каки си! |
одмахну руком Видосав, као да га одбаци од себе.</p> <p>Чича му се загледа у очи:</p> <p>— Ама, |
ону стару пословицу: „Комшија је пречи од свију“.{S} Рецимо: упали се кућа, коме ћеш се другом |
у тој чамотињи, да ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се освети, осветиће ти се сад |
!</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И данак од Ђурђевдана.{S} Скоро ће вакат и њему!</p> <p>— Разум |
ва и трношљива.{S} Усред вотњака качњак од десет држалица: у њему каце од педесет и сто товара, |
о њега пребацише убрус, широк и дугачак од дебелог платна; на трећи владаочеву слику и до ње Ви |
<head>II</head> <p>Витор Микачић, човек од педесет и неколико година, изгледао је још младолик |
ум Иво, грешан сам у Бога... није човек од реда.{S} Младо и зелено па се не дружи са поштеним љ |
омене Јошевину и чињаше му се да се тек од тога може с пуно права убрајати у домаћине.</p> <pb |
А иначе сам ћутљив, склањам се и презам од свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме пог |
<p>— Најбољи ђак!</p> <p>— Дарован сам од себе!</p> <p>— Чули смо за његову кућу.</p> <p>— И о |
тај Витор Микачић, ја га лично познајем од пре тридесет година.{S} И ти ћеш ми за то дати један |
орам да је стимам као кума па да вајдим од ње...{S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он ће ме натера |
ковића, — рече она и убриса очи рукавом од кошуље.</p> <p>— Право велиш! _</p> <p>— Ако ти нема |
и прљав сељак, запрегнут некаквом крпом од шаренице поњаве, тумара око оџака и келнераја, па об |
те Витора!</p> <p>Домаћин иде с чутуром од једног до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја те забора |
на у чаршији.{S} Нису ништа крили један од другог и најволели су изјадати се на данашњи свет шт |
сам!</p> <p>— Здрав буди!</p> <p>Један од момчадије кијну и стаде пуктати.</p> <p>— Пис!</p> < |
!</p> <p>— Ђавола и тражи!</p> <p>Један од Коружића, што му се мало виђаше глава из комуше, про |
одмах се познаје човек...</p> <p>Један од Ружића момчадије, Дамљан, поче још јасније:</p> <p>— |
Видосава...{S} Онако уморан и изломљен од неспавања, прилегао је пред саму зору, али није ока |
акшире од црног сукна, копоран и фермен од шајка.{S} На њему све чисто и уљудно.{S} Увек распол |
мевају.{S} Осећао се самохран и презрен од света, као нико у селу.{S} Куд се макне, све му тужн |
би се поримио.{S} И ове године дође он од воденице у очи тога дана те се изми и обрија.{S} Сут |
вати од сваке руке, али нико није могао од њега чути рђаву <pb n="71" /> реч за свога посинка.{ |
од њих нема ни за половину прихода, као од ваљаног говечета.</p> <p>Зато он уграби прву прилику |
да се нешто ради, он приђе па ради као од беде, па мало, мало, а њега нестане...{S} И нема га |
анку?</p> <p>— Кажем ти: нисам се макао од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем на састанке.{S} |
а хтео би рећи „Ниси ни ти много утекао од таких људи.“</p> <p>— Прича ’номад Тодосије — поче м |
Да је други на твоме месту, он би играо од радости!</p> <p>— То је срећа за твоју кућу!</p> <p> |
<p>Он избечи очи.</p> <p>— Он је отишао од куће, — рече и глас јој задркта.</p> <p>Он извади из |
од њега има два пута више прихода него од „осмака“.</p> <p>Чича Витор је овај Тодосијев рад ра |
</p> <p>— Пре ћеш одбити од камена него од њега!</p> <p>— Али овај се усели у кућу па од једном |
волике користи од рада који је препочео од Видосава Микачића, кад је на своме имању посејао дет |
се ни он научен родио, него је препочео од другога... то што ради он, ради паметан свет у други |
о које сам, поводом овога избора, добио од управника ратарске школе.</p> <p>Сељаци се прокртољи |
— Бравос, синовче!{S} То сам и заслужио од тебе!..</p> <p>Видосав се зацрвене и протепа:</p> <p |
S} Бравос, сине...{S} То сам и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p> <p>Видоса |
о детелишту.</p> <p>Тодосије се заценио од смеја.</p> <pb n="78" /> <p>— Ћути!{S} Зар ти је до |
је добар радник, није се нигда извлачио од рада.{S} Какав посао почне иде му од руке и то му ли |
рад од Тодосија а Тодосије га је научио од тате.{S} Зашто бабо није дозволио тати да ради како |
главу.{S} Ти радиш онако како си научио од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с о |
раво што је радио.{S} Тата је то научио од Сима Моравца и радио је како је знао.{S} Сад се види |
ради.{S} А ми знамо да је он то научио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћути и гледа преда се.</p> < |
па носи прасе.</p> <p>Јовица се загушио од смеја и непрестано виче:</p> <p>— Како смеш тако?</p |
и затура којекакве комендије.{S} Кад ко од тих прође поред његове куће, он га засретне и уведе |
<p>— Тако је, господине.{S} Све је тако од почетка до краја.{S} Тако смо рекли и уговорили и ко |
школовати у ратарској школи.{S} Далеко од тога да утичем на одлу среске скупштине и да истичем |
одосије продужи:</p> <p>— Теби је тешко од његовог џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти ниси огуг |
смеју.{S} А она као мало у шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели у брлогу, овде |
се паметно ради.{S} Толико му је остало од оца и толико и данас има.{S} Целог века није прикупи |
аде... и да ње нема у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је од њега!“ — мисли |
о живе, шта уче, шта раде, шта има тамо од стоке и угледног добра и шта се све подиже.</p> <p>Н |
пио.{S} То је већ било: одлазио је рано од куће, тог дана није ту попио ни једне чаше, а кад се |
>— Ако ти немаш никога, ја имам.{S} Ено од мога ујака остала тројица и сва три се иженили.{S} И |
прихода од тога рада и да је то научно од његова посинка, покајао се у души што је с неповерењ |
је дао старјешство.... и мене одгурнуо од имања као распикућу... и то се чуло свуда... по чарш |
пу и у њој справљати ђубре, како је чуо од учитеља кад је једног дана <pb n="104" /> причао у м |
ео би да све изопија, па да прави сејир од нас! — вели Тодосије и мрда главом.</p> <p>Видосав с |
двоката у канцеларију.{S} Он је мајстор од свога заната, има све законе и зна све параграфе.{S} |
воде, чисти авлије и штале, вуче терет од сваке руке.{S} Што заради поједе и попије.{S} Спава |
ој мери и беше у стању да покаже корист од тога посла.</p> <p>Једно јутро поранио он као обично |
осав, збиљски, има право и да је корист од таког рода несумњива.{S} Већ у другој години он је њ |
своје знање на имању и показати корист од напреднијег рада.{S} Његово имање треба да буде угле |
масна и глатка као обријана.</p> <p>Пут од куће у село просечен као државна ленија.{S} Око пута |
ије ухватите коло! — вели један старчић од ватре.</p> <p>— Хоћемо! — вичу сви.</p> <p>Онај Ружи |
{S} Држи ти за рогове! — Па усука гужву од сена и стаде трљати по левој страни трбуха.</p> <p>Т |
се па седе.</p> <p>— Гледам ону ограду од живог трна.{S} Бог и душа, оно је паметно!</p> <p>Ђу |
Бог их је обрадовао дечицом: у размаку од неколике године добили су ћерку и два сина.{S} Поред |
а пијаци.{S} Види младића у лепом оделу од <pb n="159" /> плавкастог шајка, у блузи са зеленом |
о је, ту у близини, направио једну трлу од чатме и покрио је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да |
чува здравље људима и штити родну земљу од поплаве...</p> <p>Тек што је почео размишљати како ћ |
ашару две мургуље, те купи једну сивуљу од колубарског соја: крупну са великим затуреним рогово |
ио од рада.{S} Какав посао почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад су били на сиротињском и |
/p> <p>И посао са живом оградом пође му од руке.{S} Оне младице које је подигао Видосав на <pb |
милице по два трп, једва се виде у диму од дувана.{S} Тодосије затурио неку шалу и засмејао све |
и на оџаке, и тим семеном засеја једну од најплоднијих њива код куће.</p> <p>Ове новине уводио |
од јабуке: цигарице, палидрвца, прашину од дувана, намести вајат, разгледа шта је успремила баб |
е?</p> <p>— Немој, море, правити спрдњу од себе!{S} Он заустави волове, хукну у дланове и погле |
овек, малог раста, погурен, носи чутуру од једног до другог и даје да се пије.{S} Негде нутка, |
рочих из вајата...{S} Ја не знам шта ћу од себе!{S} Здраво свануо, Тодосије! — једва се сети да |
есу обрамицу и њих двојица одигну врећу од земље те он измери.{S} Ђурица је знао како се кантар |
у твојим непријатељима, да виде несрећу од тебе.{S} Не дај се! — саветује га Тодосије.</p> <p>О |
, опуте, фишеклија и кајиша позеленелих од буђа, кутија без дна, чутура са избијеним колом, екс |
је радио: тако је радио и Симо Моравац од кога је и то научио.{S} Он је посејао детелину, од њ |
тврдиш тапију или имаш да примиш новац од масалног и ја те приведем суду...{S} Како ти беше им |
почели из друге руке, него да видим баш од онога који је први подигао...{S} Те тако наиђох на Т |
подићи што бољу пасмину стоке, да имаш од ње што више користи, како ћеш гајити и подизати најб |
P19030_C5"> <head>V</head> <p>Кад пођеш од куће Витора Микачића преко новог вотњака, угледаћеш |
елим...</p> <p>— Немаш ти шта да кријеш од мене.{S} Ти имаш да се преда мном исповедиш, као пре |
шце, ни кућу ни срећу, како то чини још од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду и стакленце с рак |
и рад годинама и ломио и крепио.</p> <p>Од како зна за се навикао је да осване и омркне на посл |
, али поуздан поглед и старачка лакост, одавали су човека кога је тежачки рад годинама и ломио |
ох да сам тобом, ја не бих узела никога одавде.</p> <p>— Е?</p> <p>— Не бих, Бога ми.</p> <p>— |
се трже:</p> <p>— Море ако те згодим ја одавде, нећеш се маћи отале!..</p> <p>— Коме то велиш?< |
радили и мучили се, па, овај...да други одавде из села... — И ту се загрцну.</p> <p>— Опет она! |
ли живахан и разговоран.</p> <p>— Ти си одавде?</p> <p>— Па... јес’, господине.</p> <p>— Ти пос |
p> <p>— Ако би кога усвојили, не морамо одавде из села.{S} Ја имам и свог рода.{S} Има <pb n="7 |
не тера већ нек умре у њиховој кући.{S} Одавно није ни за какав рад, сем да тарне у угарке, да |
о, бабо...{S} Молим те, бабо... теби је одавно нешто криво...{S} Ја сам чуо...</p> <p>— Шта си |
њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему је одавно постао несносан овај положај у који је стављен д |
имају добру реч.</p> <p>Чича Вићентије одавно околиши око Витора да му каже шта мисли о његову |
Видосаве!{S} О, Видосаве!</p> <p>Он се одазва и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш сиј |
..</p> <p>— Виторе, море!</p> <p>Он се одазва:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Немој, море, прави |
ан оздо.</p> <p>Тодосије издиже главу и одазва се:</p> <p>— Чујем, мали.</p> <p>— Причај-де, мо |
ра с овим непознатим младићем.</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Јеси ли учио |
огао...</p> <p>Па мало за тим:</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он каза и како се зове и одакле је |
>— С ким имаш да ме упознајеш?</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Да те познам |
си ти?</p> <p>Он каза и како се зове и одакле је, све поименце.</p> <p>— Које добро?</p> <p>— |
у, боље ти је: покупи своје прње па иди одакле си и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли п |
као што се ради, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дошао...{S} Нисам ја подизао стоку, да је ж |
цу земље и засејао свакојака поврћа.{S} Одатле ће он снабдевати кућу, а што претекне носити на |
ка, који већ није за тежачке радове.{S} Одатле ће, из прикрајка, посматрати како Видосав ради.{ |
куће.{S} Чини му се лакше кад је подаље одатле.{S} Кад би мало ниже, чу некакав шушањ у шевару. |
ри се старац и граби да час пре избегне одатле.</p> <p>Затим оде у команду, да види је ли штого |
млати.{S} Он се привуче за један жбун и одатле га посматраше.{S} Видосав скинуо пола розге на л |
.“</p> <p>Витор изговори ово на душак и одахну.{S} Затим обриса зној с чела и окрете се.{S} За |
ћеш! — одмахну руком Видосав, као да га одбаци од себе.</p> <p>Чича му се загледа у очи:</p> <p |
о приватан ученик.{S} Ја га нисам могао одбити, већ сам му дозволио да привремено слуша предава |
3" /> <p>— Слепи чвор!</p> <p>— Пре ћеш одбити од камена него од њега!</p> <p>— Али овај се усе |
ишту клупе, сто и столице.{S} Кметови и одборници дођоше и заузеше места по клупама, поскидаше |
и жућкастом убрадачу, са једном младом одбрађеном женом, младожењином рођаком.</p> <p>Сви на д |
мо!</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Узе дувањару, одваја лист папира а рука му дркће, тура дуван, а он се |
има, седе правилно, сагле главу и хитро одвајају комушу, шапћу и на махове се засмеју.{S} Момци |
ре глупости и незнања из своје околине, одведе га у механу у коју је одсео, и ту, на тенани, оп |
ор се уклонио у оџаклију, а Тодосије га одведе у вотњак.{S} Намести му столицу.</p> <p>— Седи!{ |
p> <p>— Хоћу, господине. '</p> <p>Он га одведе у шупу.</p> <p>— Да опереш ова кола.{S} Разумеш? |
не књижице и таблицу, метну под мишку и одведе га учитељу.{S} Школа је близу и моћи ће лако ићи |
е коње и одведоше у шталу, а чича Витор одведе госте у оџаклију, где су намештене клупе застрте |
шљани.{S} Кад се причестише, Видосав их одведе у механу те се огрејаше, па им принесе у чаши ви |
ше те се руковаше, па прихватише коње и одведоше у шталу, а чича Витор одведе госте у оџаклију, |
ведрих образа.{S} Чим је подевојчила и одвела на један сабор, почеше се јављати просиоци, све |
иже им на меру за коњицу...{S} Да ми је одвести ове лудаке да виде како газда Симо подиже забра |
среће неће се одвићи и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он није онаки каки је би |
ти, он пијан.{S} Од ове несреће неће се одвићи и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је трезан |
ас!{S} Нек се сутра изделе и нека сваки одвоји што је његово, ја бих их чикнуо по једнога...{S} |
ића и крупних очију.</p> <p>Она се није одвојила од Ружице.{S} Што мајка ради, она јој помаже: |
срећу за њихову кућу.</p> <p>Тај момчић одвојио је, збиљски, од свију вршњака у његову селу.{S} |
S} Сад већ нико није ни покушавао да га одврати.{S} То би био узалудан посао.</p> <p>Чича Витор |
ра?</p> <p>Сељак се опет насмеја, па му одврати:</p> <p>— Добро, мали газда, вала баш да пазари |
воје врзине.</p> <p>— Бог ти помогао! — одговара он полако.</p> <p>— Срећан рад!</p> <p>Он ћути |
сијена по доста?</p> <p>— Имамо сена, — одговара Видосав.</p> <p>— Би ли продали које сијено?</ |
— Притврђујем ограду.{S} Време му је, — одговара Тодосије и чука у један колац.</p> <p>— Куда м |
Љут... као сваки човек кад се наљути, — одговара Ружа.</p> <p>— На кога?</p> <p>— Шта ће онде, |
Витор.</p> <p>— Како ти кажеш, бабо, — одговара дете.</p> <p>— Ја кажем кад си изучио то, да д |
мање и међу своју децу, а он на то и не одговара.{S} Ујогуни се па ћути, па псовао га, миловао |
гологлав више совре, нуди и наздравља и одговара на здравице.</p> <pb n="57" /> <p>Кад превали |
ека.{S} Ако га ко шта упита, он с муком одговара.{S} Кад га зовну да шта послуша, он иде, ради, |
маћине!{S} Честит свети!</p> <p>А Витор одговара:</p> <p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И онда се љ |
S} Теби је савест чиста и мирна, ти њој одговараш и ником више...{S} Напред!</p> <p>— Али шта ћ |
ца склони књигу у џеп и, погнуте главе, одговори:</p> <p>— Што, богме... није то ништа.{S} Не и |
пријатељ Видосав?</p> <p>— Сад ће он, — одговори Ружица.</p> <p>Дође и он и стаде више совре по |
вде?</p> <p>— Хвала Богу, здрави смо, — одговори она и трљну руком низ рукав.</p> <p>Па затим, |
радинима.{S} Сад ћу им однети ужину, — одговори Ружица.</p> <p>— А где су моји малишани?</p> < |
<p>Видосав маше главом и чим заусти да одговори, а Тодосије продужи:</p> <p>— Теби је тешко од |
ри?</p> <p>Витор убриса зној с чела, па одговори:</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Код суда?</p> < |
Да се није задужио код тебе?</p> <p>Он одговори да не дугује ништа.</p> <p>— Хвала Богу, те мо |
p>Он мрдну обрвама.{S} Не зна шта да му одговори.</p> <p>— Зар те није стид! — викну он као згр |
нападне.{S} Шта да му каже, како да му одговори?{S} Он нема тог срца да се избрецне на њега, д |
03" /> на то?{S} Ја не умем ништа да му одговорим.</p> <p>— Немој му ништа ни говорити ни дуљиј |
ј Видосаве! ..</p> <p>Он не умеде ништа одговорити.....{S}Да, брука и срамота, моја Ружо!.. — п |
> <p>— Што си тако тужан?</p> <p>Он јој одгурне руку.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Што, Видосав |
у донесе воду и стакленце с ракијом, он одгурну руком:</p> <p>— Носи, дијете.</p> <p>Она се узб |
ога родитеља и баба!</p> <p>Тодосије му одгурну руку и погледа га озбиљно.</p> <p>— Хајдемо кућ |
И суд му је дао старјешство.... и мене одгурнуо од имања као распикућу... и то се чуло свуда.. |
еди мало код куће, прошета по дворишту, оде опет до везилаца, проговори неку реч, понуди ракијо |
остале...{S} Погледа за њим подуже, па оде полако кући.</p> <p>Сутрадан прављаше се невешт све |
ослужи како је у реду, принесе јело, па оде у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз |
исли.</p> <p>— Јес’, толико. </p> <p>Па оде у подрум, по десети пут, извади врањ, спушта шипку, |
дом, од најмањег до највећег.</p> <p>Па оде општини, однесе пореску књижицу кметовима:</p> <p>— |
се, па се поврати у собу.</p> <p>Ружица оде у кућу да спреми шта треба, да га послужи, а он се |
и, да разгледа шта је порадио, а Ђурица оде својој.{S} Иде полако, погнуо главу и размишља: „Ов |
измени у кући Микачића.</p> <p>Видосав оде у страну сасвим.{S} Напустио кући и рад на имању и |
било свађе, али не мога отрпети, док не оде до њега.</p> <p>— Добро јутро, комшија! — виче он о |
тора Микачића и даде му се на мисао, те оде далеко, далеко...</p> <p>Боже, да речемо да је она |
и?</p> <p>И настави се песма и кикот, и оде тако, дубоко у ноћ...</p> <milestone unit="subSecti |
е, ти ћеш пропасти тако... — рече она и оде полако у вајат.</p> <p>Тако су осванули: она на пра |
ишао је на детелиште...{S} Скочи брже и оде преко <pb n="81" /> вотњака.{S} И док је скочио нек |
се не снебивају.{S} Па се опет измаче и оде у оџаклију.</p> <p>Филип и Мијат почеше разговор о |
у.{S} Пазите да не буде штете! — рече и оде.</p> <p>— Хоћемо, бабо!</p> </div> <div type="chapt |
леда низа се, махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до вр |
г човека и натерати га да се заборави и оде у другу крајност.{S} Пусти их нек говоре шта хоће, |
деницу, повири у мучањ, па је затвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се већ напасла и пландује у |
а му се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде журним корацима кући Тодосијевој.</p> <p>Тек што је |
х ако ти одобри бабајко! — вели сељак и оде својим путем.</p> <p>— Е, нека је сретно!{S} Нека ј |
бодно као у својој кући, — рече Витор и оде својим гостима.</p> <p>У оџаклији ручали сви и служ |
ираш и мислиш! ... — рече на послетку и оде.</p> <p>Видосав прође полако, ногу пред ногу и седе |
евено жито!{S} Да заспем жито!</p> <p>И оде воденици.</p> <p>Они остадоше грицкајући лепиње и ч |
мислима и узбуђењу пропрати дан, а кући оде пошто се добро смрче, избегавајући да се с ким види |
да час пре избегне одатле.</p> <p>Затим оде у команду, да види је ли штогод нарезато на њихову |
да и отире буђу и паучину.</p> <p>Затим оде у амбар, завири у сваки пресек, разваљује саће од о |
адићу.</p> <p>И растадоше се.{S} Дамљан оде Тодосијевој кући, да разгледа шта је порадио, а Ђур |
/p> <p>Видосав предузе посао, а капетан оде на свој посао.{S} Данас је сазвао среску скупштину |
цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде тамо, па седне међу њих и присуствује кад расматрај |
си чуо, море: ако не можеш бити богат и одевен, можеш бити чист и умивен.{S} Вода нема зубе, па |
{S} Те тако је свако његово чељаде лепо одевено као из највеће газдашке куће.</p> <p>Кад треба, |
икује: обуче чисте преобуке и најновије одело: простране чакшире од плавкаста сукна, памуклију |
о је терзију те је скројио ново новцато одело Видосаву.{S} Овај је са својом качарском ношњом: |
ојка, у лепом празничном <pb n="179" /> оделу, у плавкастој извезеној сукњи, коју је сама ткала |
а и у свадбеном руху, младожење у новом оделу и са цветовима на капама, измешали се с момцима и |
ав миран и скроман сиромашак у половном оделу; па младожења, висок, танак младић, леп и личит, |
оши, на пијаци.{S} Види младића у лепом оделу од <pb n="159" /> плавкастог шајка, у блузи са зе |
колу, и немој да казујеш бабу док ја не одем тамо,“ — прича му Ружица.</p> <p>Видосав узмрда бр |
ање свакоме; ако ми треба власт, ја јој одем светла образа и велим: „Господин’ капетане, ја има |
стом по столу.</p> <p>— Хајдемо кући! — одзива се Тодосије.</p> <pb n="54" /> <p>— Овамо, кад т |
</p> <p>— Хвала Богу и моме родитељу! — одзива се Видосав.</p> <p>— Ако он дође па викне: незва |
</p> <p>— И-ју-ју! ..</p> <p>А на то се одзивају из комшилука, са другог комишања, са песмом и |
S} Хајде ’вамо сад!</p> <p>Па ако се не одзове одмах, они заинтаче по неколико пута:</p> <p>— О |
p>— Ти знаш, Виторе.</p> <p>— Шта знам, оди му буди паметан кад је овако.</p> <p>— То и ја вели |
S} Чије није било, чије бити неће...{S} Оди да ужинамо, море!</p> <p>И тако, полако, све тише и |
овако.</p> <p>— То и ја велим.</p> <p>— Оди узми кога било и доведи сијасет у кућу и на имање.< |
проговара он и не диже главу.</p> <p>— Оди да ужинамо, море!</p> <p>Он опет ћути.</p> <p>— Што |
етље, па принесу обрамицу и њих двојица одигну врећу од земље те он измери.{S} Ђурица је знао к |
рже, док Видосав опази да почеше гасови одисати на уста.</p> <p>— Уа!{S} Сад је добро! — виче о |
земљу и у’ватимо...“</p> <p>— Велиш ли одиста, Антоније?</p> <p>— Бог с тобом, Виторе, кад сам |
3" /> Тодосија.{S} Кад би близу, он се, одједном, осече осорљиво:</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p |
сети:</p> <p>— Јест, да идемо кући! — и одјури да доведе коња.</p> <p>За час га приведе пред ме |
:id="SRP19030_C25"> <head>XXV</head> <p>Одјутри се мало.{S} Ружица избриса стрвољ испод јабуке: |
м уназадио имање за ове неколике године одкако њиме управљам?{S} Ако нисам прикупио које парче |
а за које су му везане толике успомене, одлазак у непознато село и људе.{S} А Виторова је жеља |
селу и опет би пио.{S} То је већ било: одлазио је рано од куће, тог дана није ту попио ни једн |
ете.</p> <p>Сад кад је усинио Видосава, одлакнуло му је на души.{S} Ако се мучио и радио, имао |
име.{S} Има све услове какви се траже и одличну сведоџбу из основне школе.{S} Зове се Ђурица Ми |
ј школи.{S} Далеко од тога да утичем на одлу среске скупштине и да истичем какве своје интересе |
срестава за школовање, па ипак неће да одмакне од школе; хоће да послужује и да се мучи, само |
о се хране; заједно се купају, шетају и одмарају.{S} Ту је наука, ту разговор и пошалица.{S} Ка |
<p>Први члан прочита цео уговор гласно, одмарајући се на тачкама и погледајући испод наочара на |
у будуће.</p> <p>Кад где изађу заједно, одмах видиш ко је старији и како је међу њима.{S} Он ув |
/p> <p>— Јеси чуо како говори?{S} Хе... одмах се познаје човек...</p> <p>Један од Ружића момчад |
с, ми потрчи да продобујемо по селу.{S} Одмах сусрећемо људе: „Јеси ли чуо шта је ново?{S} Било |
де он путем и на путу угледа брњицу.{S} Одмах га нешто копка да је узме и тури у џеп. „Требаће |
с по четири и пет пута преко лета.{S} А одмах до детелишта сеје кукуруз „американ“ и већ две го |
у.{S} Махне дим, погледа у Тодосија, па одмах сакрије поглед.</p> <p>— Чудан си... ни онај чове |
у брлогу, овде у овој кући...</p> <p>Па одмах окрене другу:</p> <p>— Богме право имате, радите |
е ’вамо сад!</p> <p>Па ако се не одзове одмах, они заинтаче по неколико пута:</p> <p>— О, бабо! |
Неко му је доказао сутрадан све и он је одмах отишао Тодосију да од њега чује праву истину, до |
као сочиво.{S} Кад је изникло видело се одмах да тај усев није ни за стоку ни за људе, и нико н |
n="59" /> доћи раније! — виче Видосав и одмах их намешта.{S} У врх совре седе Филип, настарији |
сложити.{S} И ако се с киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избегне, па ма било и на своју ш |
другови и пријатељи с којима се упознао одмах по доласку и заволео их као и Тодосија.{S} То су |
ело и људе.{S} А Виторова је жеља да му одмах преда старешинство!{S} Како је тешко наћи се у та |
ништа...{S} Истина, не би ваљало да баш одмах прекрстиш ногу преко ноге, подигнеш главу и испре |
ма лаж!</p> <p>— Море, свет к’о свет! — одмахну руком онај старчић крај ватре.</p> <p>— Шта ће |
S} Ево, па га узми и ради како хоћеш! — одмахну руком Видосав, као да га одбаци од себе.</p> <p |
вим човеку, да зна и да се управља... — одмаче Антоније.</p> <p>Он се доцкан присети и рече:</p |
</p> <p>— Зар ја? ...</p> <p>Чича Витор одмаче на коњу напред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи |
рио преко рамена, позабацио капу озад и одмереним корацима уђе у оџаклију, у своју собу.</p> <p |
одом па седе мирно и разговарају тихо и одмерено: како је клас једар, сноп ће дати три оке, а к |
рила покојну Руменију, и пред смрт није одмицала од њене постеље, те је оставила аманет Витору |
досављева деца:{S} Ђурица и Јовица нису одмицала од њега и његове Јошевине.{S} Каква радост за |
ј дечици:{S} Ђурици и Јовици, који нису одмицали од њега.{S} Деца су напредовала, расла и јачал |
а оћута и прљну руком иза уха.</p> <p>— Одмиче дан... врућина.</p> <p>— Да се умијеш, бабо?</p> |
ју и носе их којекоме.</p> <p>Рад журно одмиче, гомила све мања, а све више комуше, да већ зара |
ожио у њих.{S} Они расту, развијају се, одмичу.{S} Уче се раду, а вредни су и послушни.{S} Сви |
изломи колач с Витором, узе буклију па одмолитва и наздрави Тодосију, а Тодосије наздрави дома |
да не штети ни на чему па ма не знао за одмор.</p> <p>Настаде вршидба.{S} Он се пење на стог ка |
ици, него некакве друге књиге што их је однекле набавио и редовно их чита кад је на доколици.{S |
рица рече:</p> <p>— Бабо да није лисица однела још једну ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је |
њег до највећег.</p> <p>Па оде општини, однесе пореску књижицу кметовима:</p> <p>— Молим, видит |
рекћу, пуше и причају. -</p> <p>Видосав однесе буклију и својим гостима те је и они обредише.</ |
<p>— На њиви, с радинима.{S} Сад ћу им однети ужину, — одговори Ружица.</p> <p>— А где су моји |
чему није могло познати да он разбира о односима између чича-Витора и Видосава.{S} Он воли и св |
="73" /> разговарају осмејкују се и све одобравају а у истини мало за кога имају добру реч.</p> |
и рече:</p> <p>— Шта, се устежеш: кажи, одобраваш ли?</p> <p>Видосав подиже главу, погледа у Со |
и пут да нисте ништа радили без татиног одобрења.{S} Он и купује и продаје и о свему се стара у |
/p> <pb n="70" /> <p>— Пристадох ако ти одобри бабајко! — вели сељак и оде својим путем.</p> <p |
се по осталим људима.</p> <p>— Имате да одобрите неке мање суме за оправку мостова.{S} Али, пре |
ју реч! — вели му Витор.</p> <p>— Да ти одобриш! — дода Маслаћ.</p> <p>Ђурица му приђе и рече:< |
двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобровољио па прича и заговара је.{S} Али, ипак, стреп |
итор је ћутао неколико дана, па се опет одобровољио.{S} Нити га је псовао, нити му је шта приго |
p> <p>— Добро јутро, комшија! — виче он одовуд, од своје врзине.</p> <p>— Бог ти помогао! — одг |
<p>Поче гуркање, подмигивање, док онај одозго продужи:</p> <p>— Знаш оно.... за оног чика и он |
ечи оџаклију и набави плаве земље те је одоздо донекле обојадиса, а цигље по ходнику премаза цр |
Ви ћете бити овде док се ја вратим.{S} Одох часком у чаршију.{S} Пазите да не буде штете! — ре |
е ме вуче да учим ратарску школу.{S} Ја одох данас тим путем, па како Бог да.{S} Нећу се враћат |
шта.</p> <p>И ко ће га се отрести...{S} Одоше и тамо продужише разговор.</p> <p>Видосав је то и |
.</p> <p>Лице се старчево растеже, уста одоше на јагодице и показаше се она три зуба напред.</p |
Ухвати волове у јарам, заврзоше плуг и одоше! — рече она и показа руком.</p> <p>Видосава обузе |
е побратим Мијат све како је било: бабо одранио јутрос у суд... и тамо викао и дерњао се како с |
и темељ те старе куће у којој се родио, одрастао и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо |
/> .{S} Онакав радник тражи парника... одрастао је по домаћинским кућама и зна сваки ред.{S} Л |
мања и управља кућом.</p> <p>Видосав је одрастао по служби, навикао је на сиротињу и невољу.{S} |
забран из жира, па да га виде кад мало одрасте, па да скину капу и прекрсте се као код светиње |
ити ни са какве ливаде.</p> <p>Кад овас одрасте до колена, он ће га, онако зелена, покосити и и |
же младице за живу ограду, које ће, кад одрасту, кроз годину две, пресадити по међи и подићи тр |
кав је на раду.{S} Њему је остављено да одреди где ће се шта сејати и како ће се радити.{S} Дос |
уде који не гледају посла што им је Бог одредио.{S} Али Тодосију тај рад пође од руке и нико не |
де зао удес и тетка му премину баш пред одређени дан доласка у њихову кућу.{S} То је био подјед |
<p>— Молим и ја тебе!{S} То ми не смеш одрећи!</p> <p>— Да чује бабо!</p> <p>— Нека чује!{S} М |
био ћуталица; само је пред Витором био одрешен.{S} Њему би причао све што је чуо и видео и све |
рео Видосава.{S} Требао је да му остави одрешене руке нек ради како <pb n="85" /> зна, јер је с |
{S} Понеку попио и Видосав и мало му се одрешио језик, те слободније говори, меша се у разговор |
е околине, одведе га у механу у коју је одсео, и ту, на тенани, оприча како је у ратарници: как |
м и десницом руком,</l> <l>Пак двадесет одсијече глава?“</l> <l>— Оно јесте Бановић Страхиња!</ |
ш сасвим у тој чамотињи, да ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се освети, осветиће т |
то једног празника.{S} Дан ведар, сунце одскочило, а хладови шарали по дворишту.{S} Видосав нам |
њом шали и забавља.{S} Дан ведар, сунце одскочило повисоко и хладови ишарали.{S} Разговара и ће |
је и она заспала.</p> <pb n="129" /> <p>Одспава први сан и пробуди се... кад — њега нема.{S} Он |
лепо срезане као кутијице и поређане у одстојању по крају дворишта.</p> <p>То је дом Тодосија |
еди.{S} Кад им падне на ум да оду кући, оду заједно и заједно се враћају.{S} Све као браћа и ва |
бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум да оду кући, оду заједно и заједно се враћају.{S} Све као |
ди, па кад нужда пригна, они по двојица оду у надницу и за читаво лето не <pb n="13" /> дођу до |
он плете а они гледају.{S} Недељом, кад оду кући да се пресвуку, они носе мајци нову котарицу и |
з кога ће га брат поучавати.</p> <p>Кад оду кући они се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се |
чаршији по неки грош и динар.{S} Да то одужиш, синко!</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И данак од |
млад човек, завукао руку у густу косу, одупро се на лакат и задубао се у расматрање наких акта |
ави млаке воде, сапун, маказе и бријач, одфикари му браду, па га обрија, затим га ошиша до глав |
Њих три брата у једној задрузи, сва три ожењени, пуна кућа деце, а имање слабо и неачко.{S} Јед |
се радом и слогом у задрузи.{S} И овако ожењени, матори људи, па кад нужда пригна, они по двоји |
S} Пуна кућа разговора.{S} Поред њих би оживели...{S} А он би пристао и једва би дочекао...</p> |
, претурио преко рамена, позабацио капу озад и одмереним корацима уђе у оџаклију, у своју собу. |
збиља те питам.</p> <pb n="138" /> <p>— Озбиља ти кажем.</p> <p>Они оћуткују, згледају се, па ћ |
с’, тако је као што ви велите.</p> <p>— Озбиља те питам.</p> <pb n="138" /> <p>— Озбиља ти каже |
> <p>Онај се осмехну:</p> <p>— Велиш ли озбиља?</p> <p>— Збиљскије није могло бити... сем да се |
ерења да он није лудак или шепртља, већ озбиљан човек који зна шта ради, и да од тог рада има к |
у очи:</p> <p>— Оговарање није достојно озбиљних људи.{S} Али оно не може избити из такта памет |
p>Тодосије му одгурну руку и погледа га озбиљно.</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Чича Витор устад |
ну реч, њега нешто ледне у срце; кад га озбиљно погледа, прођу га мравци и размишља да није што |
дно, као у своју кућу, час се разговара озбиљно, час се шали са људима и женама и затура којека |
њега у страну.</p> <p>— Да разговарамо озбиљно, као паметни људи, онако као што смо увек разго |
н се поносио њиме, и да му подолази као озбиљном човеку, он би га провео свуда по селу, по чарш |
> <p>Витор занеме.{S} Нешто га притиште озго на теме, па убезвија и не умеде да проговори.{S} К |
рпезе.</p> <p>— Тодосије! — викну један оздо.</p> <p>Тодосије издиже главу и одазва се:</p> <p> |
остале зграде и стаје: пивница велика, озидана, у њој поређана бурад, чиста, без буђа и паучин |
а у ноћ спава...{S} Мало даље је штала, озидана, пространа и видна, подељена за говеда и кљусад |
седству Виторова имања.{S} Кућа до пола озидана од опеке, од пола од брвана и покривена ћерамид |
ку.{S} То је видео у Сима из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а зидове од опеке.{S} Биће топла |
ем Радоњом Жикићем.{S} Видосав гологлав ознојио се по челу и присукује брке, а за час се забора |
ај посла, синко.{S} Ти мислиш да сам ја озуђурио толико да немам пару да метнем на крст у цркву |
l>„О јаблане, не развијај гране,</l> <l>Ој јаране, не разбирај за ме,</l> <l>Синоћ сам се завад |
плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш ојађени сељак упрегне у свој плуг шест волова, па да их |
мрдаше њом, што ће рећи:{S} Тешко теби, ојађениче!..</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
хвати за рукунице и викну: — Ојс, воко, ојс!</p> <p>Тодосије проговори још неку, али Витор не о |
ја Витор, ухвати за рукунице и викну: — Ојс, воко, ојс!</p> <p>Тодосије проговори још неку, али |
гунђори.{S} За тим се продера:</p> <p>— Ојс, у бразду! ..</p> <p>— Виторе, море!</p> <p>Он се о |
трану, а како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p> <p>Убрзо су сви |
а, прилегао је пред саму зору, али није ока свео...{S} Опет бриге и неприлике!{S} Чича Витор ни |
о мери жито, па ако је врећа од десетак ока, они зачас закуче кантарским кукама за петље, па пр |
ш рачун, на прилику: седамдесет и седам ока и три литре, по тридесет и девет и по пара, и за ча |
.{S} Кад се урани може да набаци по сто ока сланине...{S} Ево га гвоздени плуг!{S} Њим се оре с |
ови и велико виме!{S} Она даје по десет ока млека ни дан, најмање...{S}Како је лична, да се пон |
сноп ће дати три оке, а крстина педесет ока, зрно као дукат...</p> <p>У доњем крају младеж: мом |
подвикну Витор. — Ама рекох ли ти да се оканеш тих беспослица!</p> <p>— Бар нек се не слади наш |
Али Витор не даде прићи:</p> <p>— Море, окани се, дете.{S} Немој да ме љутиш сад пред причест.. |
Дамљан Ружић му вели:</p> <p>— А сад се окани беспослица и базања по вароши, већ иди у своју ку |
/p> <p>Чича Витор се поизмаче:</p> <p>— Оканите се, људи... не треба ми ваше познанство!..</p> |
— запиткује Ђурица</p> <p>— Нешто си се окарио, бабо? — дода Јовица</p> <p>Он ћути, ћути, па се |
е шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p> <p>Убрзо су свикли да помажу Витору и у другим |
о: како је клас једар, сноп ће дати три оке, а крстина педесет ока, зрно као дукат...</p> <p>У |
ко на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p> <p>Убрзо су свикли да пома |
трчи у подрум те сипа пиће у бардаке и окињаче.{S} Како се ко послужи он иде у стару кућу да д |
ву дувару у коју је Мато Коружић згађ’о окињачом и Светоме Јовану.</p> <p>Дубок уздах оте се из |
м кућом.{S} Прозори дупли, са стакленим окнима, а на великом димњаку пише: „1884 година“.{S} Пр |
ако шта треба.{S} Где би разбијено које окно на прозору и залепљено хартијом, он измени код ста |
и један то и други: или су по воденици, око јаза, у врту, око стоке, што им бабо заповеди.{S} К |
: или су по воденици, око јаза, у врту, око стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум |
у село просечен као државна ленија.{S} Око пута засађени ораси, крушке, јабуке, трешње.{S} Там |
т!{S} Да ми је да то семе посејем свуда око мог имања, па, да Бог помаже!{S} Онда би други чува |
л’те, служ’те се!..</p> <p>Видосав кола око совре као дете и гледа у Витора.{S} Те га речи окур |
n="84" /> пакост, те године удари слана око Крстова дана и сав му кукуруз слисти.</p> <p>Чича В |
> <p>— Узврпољио се вели старац па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће |
оне, а Ружа само мрда раменима, тумара око огњишта и заговара ашчију.</p> <p>Како јој је било |
каквом крпом од шаренице поњаве, тумара око оџака и келнераја, па обиђе столове и продаје лепињ |
па остану до неко доба у чаршији, и кад око поноћи дође кући, он пијан.{S} Срећом нема рђаву на |
досије затурио неку шалу и засмејао све око себе, кад му дође Ђурица и рече полако:</p> <p>— Зв |
ла, претрнула на све муке и савила руке око оно деце што јој је пред очима.</p> <p>Сојка је дев |
ну трупиницу до врата, скрстила би руке око појаса, подигла би обрве високо и.... шта би друго |
и кад угледа суд за столом, склопи руке око појаса и стаде:</p> <p>— Помози вам Бог!</p> <p>Пре |
гаћаста кокошка, — вели Јовица и облеће око баба.</p> <p>Витор стао, па се загледао у рагастов |
це на огњишту, па поседаше на столичице око прочевља.</p> <p>— Право велиш, Виторе, и ја бих се |
та, па ма шта било.{S} Брзо сави кајише око ногу и обуче зубун, па крочи преко прага.</p> <p>Чи |
/p> <p>Кад се сврши рад, сељаци сколише око Видосава.</p> <p>— Да частиш!</p> <p>— Бравос!</p> |
еда преда се.{S} Чича Витор час обилази око њих и нуди их да пију, а час седа до њих и разговар |
зао посинка.</p> <p>Па почеше обилазити око његове куће и загледати шта он то ради.{S} Иду, так |
ч.</p> <p>Чича Вићентије одавно околиши око Витора да му каже шта мисли о његову посинку.{S} Је |
данас јес сутра није, и што да облећем око њега и да се припијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ |
та....</p> <p>Видосаву облеће она раван око главе, поведе се и ухвати за дебло једне шљиве...{S |
угој на ухо, па кикот...</p> <p>Наоколо око совре служи се вино и ракија, а жене из кујне трче |
смијури:</p> <p>— Куда ћу је свести но око мог имања.</p> <p>— Докле је то твоје имање?</p> <p |
је, бабо...{S} И у нас понеки трчкарају око тога пустог кмества..</p> <p>— Ама каква кмества!{S |
<pb n="64" /> отвори врата, склопи шаку око цигаре боји се да не угледа бабо.</p> <p>Чича Витор |
идосав је већ почео губити вољу на пољу око увођења новог начина рода.{S} Куражило га је само т |
нег за кутњи праг и извијао своју песму око оџака, а <pb n="5" /> дрва су пуцкарала на огњишту. |
узе сејање усева.{S} У груписаном имању око куће имао је довољно земље за сваковрсне усеве, и ј |
ограде, својом њивом, обухватио сикиру око ушника па се држаљицом поштапљује.{S} Иде и ћути и |
е старије: сви здрави и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити и |
ни сиротиња.{S} Ама што онолико облећу око власти?{S} Није било капетана кога нису призвали ку |
Јошевину! ..{S} Зато ли се ти облизујеш око моје куће, нашао си будалаша да преко њега уситниш |
аја примере глупости и незнања из своје околине, одведе га у механу у коју је одсео, и ту, на т |
во имање треба да буде угледно добро за околину, — објашњава им капетан.</p> <p>И отпочеше се с |
добру реч.</p> <p>Чича Вићентије одавно околиши око Витора да му каже шта мисли о његову посинк |
комиша, он баца клип преко себе на рпу окомишаног кукуруза и клипови само сукћу и један други |
у паприку, што је све расло и бујало но окрајцима иза грађевина....{S} И шта ти све не порадише |
S} Он неће, већ се измиче и и тумара по окрајцима.</p> <p>— Шта ти је, Виторе?...{S} Ти данас н |
да се нигде видети, све бега од људи по окрајцима и најволи да је сам.{S} Тодосије га је нарочи |
исам више видео онде! ..</p> <p>„Или се окрене мени:</p> <p>— Видосаве!</p> <p>— Извол’те, газд |
гу, овде у овој кући...</p> <p>Па одмах окрене другу:</p> <p>— Богме право имате, радите док ва |
ка збира и сређује бели смок.{S} Куд се окренеш <pb n="106" /> све уређено како доликује: извеш |
" /> <p>Извади онај табак иза копорана, окрену га и обрну.{S} Види само нешто шарено и онај печ |
и прекрсти се.</p> <p>Пошто се убриса, окрену се истоку, прекрсти се и прогунђори: „Ва имја оц |
досије проговори још неку, али Витор не окрену главе.</p> <p>На послетку му добаци:</p> <p>— Ак |
то да разговарамо.</p> <p>Али док се он окрену, Видосава, неста.{S} И тај га дан не виде.</p> < |
нице па вели чича-Јестратију: „Овај мој окренуо сасвим наопако...{S} Сад ’хоће да сеје жир на о |
како сам га узео, господине...{S} А он окренуо други лист и...</p> <p>Председник прекиде:</p> |
0_C6"> <head>VI</head> <p>Подмлади се и окрепи дом Витора Микачића....{S} Видосав поче удешават |
хује живо ради с вољом, као да га нешто окрепи...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Двадес |
{S} Поградили су грађевине, приновили и окрепили омање, подигли свакојаке стоке, засадили вотња |
, џигљаст и мало бледушкав, али здрав и окретан.{S} Учио је два разреда основне школе па је нап |
таше опет.{S} Она узе вретено и поче га окретати некако необично и у страну, а он притиште коча |
и на овој поњави земље!</p> <p>Затим се окрете вратима и као да не кога угледа, поче викати и н |
рица избере за питомца.</p> <p>Затим се окрете изасланицима:</p> <p>— Молим вас, браћо, учиниће |
етелиште, но то што га ти заораваш! — И окрете се кући.</p> <p>Витор оста гунђорећи и псовајући |
и одахну.{S} Затим обриса зној с чела и окрете се.{S} За њим стојаше крупна жена у чистим хаљин |
ка и стрпа је у џеп, узе кукасти штап и окрете се деци:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја вр |
иди.{S} Хоће да је свако чељаде хитро и окретно, чисто и уљудно.{S} По неки пут загледа се у ме |
ну...</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Људи се окретоше:</p> <p>— Тодосије Дмитрић!</p> <p>— Откуд он? |
змери.{S} Ђурица је знао како се кантар окреће на лаку страну, а како на тешку и знао је шта је |
ешавати кућу и двориште.{S} Једног дана окречи оџаклију и набави плаве земље те је одоздо донек |
пукотина или обијен малтер, он замаза и окречи.{S} За тај посао није му требао мајстор, јер је |
к и држећи.{S} На његову високом челу и округластом лицу, на пуним смеђим брковима и реткој кос |
х уста и да ће усиновљење потврдити код окружног суда. </p> <p>За дуго није могао да верује сам |
Витор Микачић испе уз степенице зграде окружног суда.{S} У пространом ходнику пред заседањем з |
чића кућу.</p> <p>Сад је Витор дошао из окружног суда с табаком у руци, у коме је стајало да га |
то, кад се може на овој јевтиној справи окрунити много више, оставити сваку кочањку и не просут |
{S} Видосава.</p> <p>— Познаје му се на оку!</p> <p>— Јеси га видео како иде?</p> <p>— Јеси чуо |
, да му те једе и две три попије, па га окупи молити, као и увек: да дође себи, да више не иде |
подлећи и пропасти...{S} Здрав буди!{S} Окуражи се и овесели!</p> <p>И они испијаху једну за др |
етали и узимали у заштиту.</p> <p>То га окуражи те, четврте године у лето, сазва једну велику м |
ао дете и гледа у Витора.{S} Те га речи окуражише:</p> <p>— Што ’но веле, бабо, знаш како је... |
дном члану.</p> <p>Први члан услони врх оловке у чела и замишљено гледа у председника.</p> <p>— |
јој Видосав само обели чађаве дуварове, омалтериса рупчаге и пукотине, донесе иловаче те је наб |
дили су грађевине, приновили и окрепили омање, подигли свакојаке стоке, засадили вотњаке и вино |
, волим те к’о моју Јошевину..{S} А она омахну сукњом и рече: „Прој се, чича, доколице“...</p> |
обичају, дочекала дан на ногама у кући: омела је, опајала, наложила ватру и донела воде, спреми |
ubSection" /> <p>Тодосију је, у истини, омилео овај рад.{S} Он је убеђен да је дужност разборит |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Омиље рад чича-Витору као да је јако настао на свет да |
же!{S} Срећан и овај рад што радили!{S} Омразили се као со и леб, да Бог да! — па га натера те |
се старешство избило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата пропаст |
шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да ме не може очима гледати.</p> <p>Тодосије ма |
уводи оно на шта он виче и због чега је омрзао посинка.</p> <p>Па почеше обилазити око његове к |
и јесам ли му шта напакостио да ме тако омрзне, или да му нисам уназадио имање за ове неколике |
и шта је то тако страшно да би га могао омрзнути.{S} Попије коју више у месец дана и овесели се |
д како зна за се навикао је да осване и омркне на послу и да му је све урађено на време.{S} Он |
боље?{S} Да нису надали дреку на њега, он би продужио како је почео и много би штошта ново уве |
ко у његовој близини и погледа у њега, он мисли: „Што се онај смеје на мене, он ме нешто исмеј |
а на путу разговарају и гледају у њега, он мисли: „Шта ли то разговарају о мени, то је нешта не |
ве.{S} Ако је где овлажило између дуга, он замазује лојем, скида и отире буђу и паучину.</p> <p |
влији газда-Јованике.{S} Кад је угледа, он, као и обично, нити се радује, нити се чуди, нити ра |
при свакоме послу.{S} Кад нема радника, он ради с децом или сам, тек није беспослан никад.</p> |
<pb n="154" /> шта ће бити до послетка, он погледа у њих и благне му на души.</p> <p>Све као шт |
онеку попије.{S} Ако би му и забранила, он би нашао ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ б |
<pb n="95" /> за све па, ако има посла, он иде те га ради, ако нема, он се забавља с децом; — а |
има посла, он иде те га ради, ако нема, он се забавља с децом; — а јутрос други човек, ћути, не |
аде.</p> <p>Кад овас одрасте до колена, он ће га, онако зелена, покосити и исполагати стоци.{S} |
неприступачнији...{S} Ако га шта упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се гд |
и своје савете.{S} Кад га за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, оставити њему на вољу д |
века на човека.{S} Ако га ко шта упита, он с муком одговара.{S} Кад га зовну да шта послуша, он |
у њу до више појаса.{S} Како ко комиша, он баца клип преко себе на рпу окомишаног кукуруза и кл |
говара.{S} Кад га зовну да шта послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он п |
п у руку.</p> <p>Кад га угледа Видосав, он дрекну:</p> <p>— Тодосије!{S} Овамо!{S} Овамо, бре!< |
</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада б |
е.{S} Пошто посвршаваше обичне послове, он узва обоје у оџаклији и извади ону хартију иза греде |
лупа у једну главњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру у цепку, па трља руке и гледа у њу.</p> |
удоми своју кћер.{S} Чини му се да је, он главом, зликовачки укратио ту радост: отерао га у св |
и, ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он прима без речи.</p> <p>У почетку запиткивали га шта |
и приђе му.{S} Јабука отпустила гране, он се извалио под њу, мало се погучио, налактио се и гл |
, он мисли: „Што се онај смеје на мене, он ме нешто исмејава"; и у стању је да о томе размишља |
мека и орна.{S} Кад би време за сејање, он је поора и посеја овас, али поретко, како нико не се |
нашој кући.</p> <p>Кад се донесе прасе, он га плати својим новцем, па га пусти у свиње.</p> <p> |
еда необично...“ Увек, кад је код куће, он је весео, разговоран, распитује <pb n="95" /> за све |
Кад ко од тих прође поред његове куће, он га засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, нам |
нико не сеје.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по њиви па опет посеја овас, уздуж и попреко, п |
све тише разговара, а кад се растадоше, он застаде пред Тодосијевом капијом и би му тешко што с |
рић сложити.{S} И ако се с киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избегне, па ма било и на свој |
је суша и зими док не настану мразеви, он је ту у Јошевини: прима жито те меље, узима ујам, пр |
договор.{S} Кад види да се нешто ради, он приђе па ради као од беде, па мало, мало, а њега нес |
ко му Мијат каза шта је било у чаршији, он клону.{S} Напустио је рад, није ни вечерао.{S} Она м |
о ни једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове несреће неће се одвићи и тешко да с |
радове и да научи како их ваља радити, он учи ову школу.</p> <pb n="160" /> <p>Он ћути, гледа |
рити.</p> <p>Али, по својој скромности, он се једва показивао да зна и две у накрст.{S} При том |
у чаршији, и кад око поноћи дође кући, он пијан.{S} Срећом нема рђаву нарав у пићу: тада се са |
на пићу...“</p> <p>Што иду ближе кући, он све тише разговара, а кад се растадоше, он застаде п |
ајвише додира.{S} Кад су били у вароши, он га је упознао са газда-Радојицом, старим трговцем шт |
д му донесе воду и стакленце с ракијом, он одгурну руком:</p> <p>— Носи, дијете.</p> <p>Она се |
е окно на прозору и залепљено хартијом, он измени код стаклоресца па све прозоре испра и истре. |
у страну.{S} Кад су заједно за совром, он ћути, или ако што проговори он гледа у Ружицу и децу |
дан.{S} Неиспаван, изломљен и бунован, он се, овог јутра, задржа подуже у вајату, и изађе пошт |
се може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он није онаки каки је био.{S} Све ћути, све замишљен, и |
.</p> <p>Пошто је посао био распоређен, он није имао шта да ради.{S} Поседи мало код куће, прош |
ну носи у џепу увек и чим је беспослен, он је раскрили и гледа у њу... „Како су дивне слике!{S} |
е смета.“ Сад, кад га је Видосав питао, он ућута па рече: „Како хоћеш.... избаци али му ипак жа |
забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке свој |
Кад буде време ручку, деца донесу јело, он <pb n="149" /> постави, ручају сви заједно, он служи |
n="149" /> постави, ручају сви заједно, он служи, започиње разговор и добацује пошалице.</p> <p |
ом фамилијом.{S} Али му је срце празно, он је невесео и нерасположен.{S} Прва радост у дому, ни |
сети да потражи Тодосија.{S} Чудновато, он му увек падне <pb n="100" /> на ум кад дође у какву |
.{S} Где би пукотина или обијен малтер, он замаза и окречи.{S} За тај посао није му требао мајс |
S} Да камен види из земље колико нокат, он би га, земанле, подухватио и ишчупао.{S} Он само мис |
рогат?</p> <p>Кад су то испричали бабу, он се насмеја:</p> <p>— Нећу вам кварити пазар; не ваља |
pb n="23" /> Тодосија.{S} Кад би близу, он се, одједном, осече осорљиво:</p> <p>— Шта то радиш? |
иди да <pb n="128" /> му се подсмевају, он клоне и нема воље да ради... и онда сам себе једе.{S |
им.{S} Кад дођоше у среску канцеларију, он смести ствари у кујну и доби грош.</p> <p>— Ако си в |
, и да му подолази као озбиљном човеку, он би га провео свуда по селу, по чаршији и саборима и |
е гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у послу и врдне у страну.{S} Кад су заједно |
да се састану.{S} Ако се где сусретну, он обори поглед земљи и шмурне у страну.</p> <p>Једне н |
сено.{S} Док није навикао стоку на њу, он ју је мешао са обичним сеном и тако измешану давао т |
74" /> <p>— Да је други на твоме месту, он би играо од радости!</p> <p>— То је срећа за твоју к |
шта је ко рекао за тебе и његову кућу, он мисли да му се цео свет подсмева... и да пропаде с г |
ће толико ни викати.{S} Ја знам Витора: он ћути, дима, шикће, па по неки пут викне, и све то пр |
да је Видосав паметно радио и сви веле: он је паметан човек...{S} Само што веле: шта би од оног |
Витор убраја у најбоље пријатеље своје; он му је друг из детињства. „Дрво се ослања на дрво а ч |
Немој, море, правити спрдњу од себе!{S} Он заустави волове, хукну у дланове и погледа га:</p> < |
Не умем вам казати какво је то дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја б |
м да полије бабу.</p> <p>Чудо с њим!{S} Он канда није ни спавао.{S} Ено га на горњој страни дво |
ла на њега и позват у Микачића кућу!{S} Он, који је увек био млађи, сад ће од једаред примити с |
од ње...{S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он ће ме натерати да једног дана узмем мотку и најурим |
/> <p>Али најтеже му је због баба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се ј |
кућа...{S} Његово имање... и све...{S} Он је влас’ан да уради шта хоће...{S} Само не ’вала му |
тимам као кума па да вајдим од ње...{S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он ће ме натерати да једног |
ветарцу... „Нема га... не чује се...{S} Он је ту, негде...“ извири се она.{S} Али у том сену ци |
само пршти вода о воденички витао...{S} Он уђе у трлу, повири у собу, па изађе; затим уђе у вод |
/> те му је тако несносно и тешко...{S} Он не уме да објасни ни откуд је то што му се чини да ј |
ао за одмор.</p> <p>Настаде вршидба.{S} Он се пење на стог као младић, баца снопље колико треба |
осима између чича-Витора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и свога тату, али не може да затвор |
га ко задиркује, нити га ко изазива.{S} Он само ради и приходи.{S} Од тада је већ прикупио једн |
ни поседаше и упреше погледе у њега.{S} Он прелистава акта, нешто подвлачи писаљком, превија ха |
{S} Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он је добар радник, није се нигда извлачио од рада.{S} |
ни волео ни мрзио комшију Тодосија.{S} Он зна за ону стару пословицу: „Комшија је пречи од сви |
тешко се може наћи и у стотину ђака.{S} Он је без срестава за школовање, па ипак неће да одмакн |
шта је где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне п |
ш ко је старији и како је међу њима.{S} Он увек пропушта баба напред и иде скромно и погнуте гл |
дугим и плавим <pb n="16" /> брцима.{S} Он се поносио њиме, и да му подолази као озбиљном човек |
све што се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе водио рачуна и раније и ништа није могло и |
е ништа радили без татиног одобрења.{S} Он и купује и продаје и о свему се стара у нашој кући.< |
/p> <p>Мало прође, па ето ти Витора.{S} Он на врата а они на ноге.</p> <p>— Добро ми дошли!</p> |
ер...</p> <p>Сви погледаше у Витора.{S} Он оставио кашику па суче бркове: умотава их и размотав |
ма.{S} Он је и не пита, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по неку реч.</p> <p>Те јесени, јед |
осију је, у истини, омилео овај рад.{S} Он је убеђен да је дужност разборита човека да се усавр |
се уз баба и трче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели им кришку лубенице на два дела, крпи |
p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навикао.{S} Свака новина у његово |
> <p>Она отрча да донесе свеже воде.{S} Он прохода по соби, по ходнику, завири свуда у сваки бу |
а да седне у горњи крај до Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и тумара по окрајцима.</p> <p> |
аде.</p> <p>Витор се забечи да чује.{S} Он ушара очима.</p> <p>— Ваљда си нешто чуо?</p> <p>— Т |
слу и да му је све урађено на време.{S} Он би се жив изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Ко |
арали се и распитивали о свему томе.{S} Он је избегавао у тим приликама и очекивао је док се по |
у, радом су се отимали од немаштине.{S} Он је увек први на послу, а последњи се враћа.{S} Свуда |
ни се застидеше и погледаше низа се.{S} Он ухвати Ђурицу за руку:</p> <p>— Ти си бабов учевњак. |
а му полако приђе руци и поклони се.{S} Он је само погледа и мрдну главом.</p> <p>Она стаде као |
<p>— Што да ћутим кад тако и јесте.{S} Он му је дао старешство и тата је почео да ради како тр |
е да продаје пшеницу уз Часне Посте.{S} Он држи да је домаћини продају <pb n="11" /> само у то |
и њему на вољу да ради како он хоће.{S} Он ће се чинити невешт свему и пазити да Видосав не при |
ну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовно похађао школу и био слободан и отресит.{S |
наумно! ..</p> <p>Жене се згледаше.{S} Он продужи све јаче:</p> <p>— Ако ћеш да радиш као што |
ују шта то би, што се тако покрпаше.{S} Он оћуткује, мрзи га да говори о томе, и, да би то избе |
а и цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде тамо, па седне међу њих и присуствује кад расмат |
инак достојан да га очински пригрли.{S} Он је био скроман и разборит, притом зрео и личит човек |
вајда кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да ме не може очима гледати.</p> |
ћом.{S} Изнео розгу пасуља па млати.{S} Он се привуче за један жбун и одатле га посматраше.{S} |
да га овај рад неће нигда постидети.{S} Он се само смешкао слежући раменима, а то је, од прилик |
да их тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се бабо неће љутити, па да је сазвао још десе |
гледао друкчије него остали сељаци.{S} Он је затекао у Витора четири краве музаре, мале буџуље |
>Видосав му назва Бога и приђе руци.{S} Он скочи и укоси се:</p> <p>— Бравос, синовче!{S} То са |
већи су му клипови и крупнији струк.{S} Он га набави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и |
ји је стављен доласком Видосављевим.{S} Он му је сад изгледао као гост који се уселио у кућу и |
воје и биће као са покојним Шунијом.{S} Он није давао ни Богу тамјана, али дође Маркезан те нас |
ће поступати са покошеном детелином.{S} Он ју је косио у време, држао је у откосима дуже но оби |
појас и зврколи својим вретенцетом.{S} Он, да није докон, скинуо неколике вешалице кукуруза па |
и га, земанле, подухватио и ишчупао.{S} Он само мисли о себи и своме послу и нигда га не смеће |
којим је кућу <pb n="12" /> скућио.{S} Он ће с новом снагом предузети послове на добро његове |
Симо Моравац од кога је и то научио.{S} Он је посејао детелину, од њиве је направио детелиште, |
о ћу му изаћи на очи?</p> <p>— Лако.{S} Он нек виче, а ти ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} |
ми воде!</p> <p>Она отрча на извор.{S} Он се подиже полако, извири се на врата, устумара се по |
Еј, људи, друкчије је мислио Витор.{S} Он је хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће га слушат |
тичније, на шта ће се угледати свет.{S} Он је то видео у свог некадањега газде Сима Моравца и њ |
у варош да му саопшти једну новост.{S} Он цепаше дрва у механској авлији газда-Јованике.{S} Ка |
на механска врата Тодосије Дмитрић.{S} Он је био у својој соври са својима, и сад се спремио д |
/> икакве друге у најлепшем повезу.{S} Он их је читао, разгледао, размишљао о свему што је у њ |
е, хајде код адвоката у канцеларију.{S} Он је мајстор од свога заната, има све законе и зна све |
и у његову маленом и забаченом селу.{S} Он је тако научио читати и писати, умео је зготовити ле |
е запали и принесе палидрвце и њему.{S} Он повуче дим дубоко и прогута га.{S} Доцне узмрда јабу |
Шта да му каже, како да му одговори?{S} Он нема тог срца да се избрецне на њега, да се инати и |
до сад чуо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једити, кидати, стидовати због њега...{S} Срећ |
смета.</p> <p>— Нека ти смета!</p> <p>— Он ме грди.</p> <p>— Нека те грди!</p> <p>— Исмева ме г |
Ђурицу?</p> <p>Он избечи очи.</p> <p>— Он је отишао од куће, — рече и глас јој задркта.</p> <p |
?</p> <p>— Тако како си почео.</p> <p>— Он ми смета.</p> <p>— Нека ти смета!</p> <p>— Он ме грд |
е зна. </p> <p>Па спусти глас:</p> <p>— Он зна више него бабо.</p> <p>— Ћути, шта говориш то! — |
скувам каву...</p> <p>— А он?</p> <p>— Он вели: „Остави ме, дете, сада“...</p> <p>— Шта вели ј |
ет да се потуца од немила до недрага, а он присвојио оно што му је најсветије: да располаже са |
} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> <p>Он хукну, па се спусти ни |
лу и чича иде напред и поштапљује се, а он за њим носи торбу са прилогом.{S} Витор седи с људим |
Код воденице намести слугу, да ради, а он ће га обилазити сваки други дан.</p> <p>Као човек ко |
у да спреми шта треба, да га послужи, а он се услони на столицу и своју штаку, па укочи поглед |
едесет дуката...</p> <p>Видосав ћути, а он продужује:</p> <p>— Ти мислиш да си паметнији од цел |
Видосаву да он ради како га Бог учи, а он ће се настанити на имању у пољу, код воденице, која |
т папира а рука му дркће, тура дуван, а он се расипа.{S} Савија, а не може лако да савије и неп |
се тиче он!{S} Ти ради како си почео, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти каз |
коле па је напустио.{S} Школа далеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је |
p> <p>Тако су осванули: она на прагу, а он под јабуком.{S} Затим се приобуо и умио и негде отиш |
њима, они се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор.< |
} Витор седи с људима у горњем крају, а он при дну, или стоји с момчадијом где у крају.{S} Кад |
е за скуте, па се утркују и доказују, а он се смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бог |
окретати некако необично и у страну, а он притиште кочањком у браду и обори поглед у под.</p> |
ући на своје имање и међу своју децу, а он на то и не одговара.{S} Ујогуни се па ћути, па псова |
— Зато што си се ти повукао па ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе |
ишанем..{S} А Она неће да приђе...{S} А он се пренемаже к’о маче над вареником: „Знаш, Јано, во |
наш како сам га узео, господине...{S} А он окренуо други лист и...</p> <p>Председник прекиде:</ |
говора.{S} Поред њих би оживели...{S} А он би пристао и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, б |
дође себи, да више не иде од куће.{S} А он проговори: „Ћути, не плачи, ето остаћу...“ и буде да |
есту, радио си посао како си умео.{S} А он, лудак, није разумео шта ти хоћеш и чему тежиш, па т |
ло једно и то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланеног |
седне, да му скувам каву...</p> <p>— А он?</p> <p>— Он вели: „Остави ме, дете, сада“...</p> <p |
у ми издаш и бељег удариш..“</p> <p>— А он?</p> <p>— Узели га душмани на руку, господине, једва |
м и бабу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{S} Срамота ме да палим пред њим, као његов |
" /> узјаше.{S} И чича напред на коњу а он за њим, па право цркви.{S} Мало доције дође и Ружица |
што није, па да он дочека пријатеља, да он удоми своју кћер.{S} Чини му се да је, он главом, зл |
рати Витора да му да и старешинство, да он није сам пристао и уступио му...{S} Зар ми не знамо |
разборитији сељаци дошли до уверења да он није лудак или шепртља, већ озбиљан човек који зна ш |
ст.{S} Да је среће, као што није, па да он дочека пријатеља, да он удоми своју кћер.{S} Чини му |
а чини Тодосије па чисто им неверица да он то ради с уверењем да је то боље.{S} Све им се чињаш |
а ја моју њиву заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног про |
његов пасторак?{S} Како може гледати да он јаше његовог седланика и зајми његову стоку па на ва |
ици се ни по чему није могло познати да он разбира о односима између чича-Витора и Видосава.{S} |
асице међу њима, или да би се видело да он рукује имаовином без споразума с Витором.</p> <p>Већ |
от.{S} Старешинство предаје Видосаву да он ради како га Бог учи, а он ће се настанити на имању |
p>Витор ућута.</p> <p>— Зар не видиш да он твоју реч слуша, а Тодосијеву свиђа.{S} И чујеш ли ш |
и кидљив... и кад га ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да <pb n="128" /> му се подсме |
па је даду њему те је он утанча и онда он плете а они гледају.{S} Недељом, кад оду кући да се |
и присуствује кад расматрају дела која он заступа...{S} Седи као са друговима: пије каву и пуш |
иди задовољство.</p> <p>Кад има радника он с њима непрестано.{S} Зна да, кад домаћин не ради с |
не.</p> <p>— Бог ти помогао! — одговара он полако.</p> <p>— Срећан рад!</p> <p>Он ћути, сагао г |
Виторе!</p> <p>— Шта ти је? — проговара он и не диже главу.</p> <p>— Оди да ужинамо, море!</p> |
е тебе; онда треба да се крије од света он, а не ти.{S} Је ли тако, Видосаве?</p> <p>Он уздркта |
ад ти кажем!{S} Иди, молим те! — учеста он нестрпљиво и узмаха руком.</p> <pb n="130" /> <p>Она |
и инат чича-Витору: да уводи оно на шта он виче и због чега је омрзао посинка.</p> <p>Па почеше |
ш: хм... хе.... хи..</p> <p>Бог зна шта он мисли!</p> <p>Док су они улепшавали кућу, дотле се ч |
> <p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, али |
илазити око његове куће и загледати шта он то ради.{S} Иду, тако, њих по неколико, па стану код |
еће викати, али која вајда кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да ме не мож |
м... не знам хоћу ли, тетка... — узмуца он, кад му тетка Руменија први пут помену за то.{S} Она |
слуша све до ситница.{S} Па после прича он како је некад било, какве су цене биле, шта је најбо |
само му не дам овласти.{S} Ако је крив он, нису крива деца и није крива Ружица.{S} Ако сам хоћ |
у дулеке, трпају пасуљ на розге.{S} Кад он, на доколици, гради котарице, они му секу лесковину |
ју му Сојка и Јовица, који се смеју кад он чита и церекају се као свака дечурлија..{S} Једног л |
дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку прекорну реч, њега нешто ледне у срце; кад |
> <p>— Тодосије Дмитрић!</p> <p>— Откуд он?</p> <p>— Кад је он дошао?</p> <p>— Ја га нисам виде |
, чича Витор Микачић.{S} На пример, иде он путем и на путу угледа брњицу.{S} Одмах га нешто коп |
да би се поримио.{S} И ове године дође он од воденице у очи тога дана те се изми и обрија.{S} |
о је како је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно.</p> <p>Он приђе ратарцу.{S} Хоће, как |
е Видосављево.</p> <p>— А знаш ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест, био |
<p>— Паметно ради.{S} А ми знамо да је он то научио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћути и гледа пр |
се ти прикрадаш као лопов? — угледа је он.</p> <p>Она се зацерека, па се сети да га то мрзи, т |
и образит као девојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и друга нашао: своју Ружицу.{S} И она је |
рић!</p> <p>— Откуд он?</p> <p>— Кад је он дошао?</p> <p>— Ја га нисам видео!</p> <p>— Ни ја!{S |
ти си добра татина девојка! — милује је он по образу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баба, |
дељу је донекле, па је даду њему те је он утанча и онда он плете а они гледају.{S} Недељом, ка |
Видосава.{S} Од њих тројице најбољи је он.{S} Па његова Ружица, слушала би као роб.{S} Имају т |
тој кући и његовом оцу.</p> <p>— Чиј је он? — запиташе сељаци.</p> <p>Капетан вели:</p> <p>— То |
у да свет прима што је добро.{S} Ако је он стар, није паметнији од целога света.{S} Нашто би би |
/> да има на чему развити рад, како је он то видео у толико имућнијих људи.{S} И тада му блесн |
све то није ништа као ова невоља што је он пошао низбрдицом.{S} То нико не види као што она вид |
p> <p>— Реци ми: јеси ли ти крив што је он онако порадио с тобом?</p> <p>Он се мучи, мрда уснам |
ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и стара з |
зиш, брате...{S} Само да сачуваш што је он стекао, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га п |
ај посао није му требао мајстор, јер је он то радио уз мајсторе по служби и зна како шта треба. |
ељаде.{S} Њихову децу воли као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb n="72" /> те му је тако |
136" /> Видосава, решио се да је посеје он, на своме имању, и Видосав га је научио како ће то у |
ча-Витора.</p> <p>— Стар човек.{S} Није он то радио из зле <pb n="161" /> намере, него му се чи |
ако у свему.{S} Кад се врати из чаршије он иде право њему, па био код куће, био код воденице, в |
него за сељаке.{S} Ко хоће да господује он учи друге школе, а ко хоће да ради тежачке радове и |
лободан и отресит.{S} Чим дође из школе он обеси чантру о клин, па тражи Јовицу, и што ради јед |
<p>— Јесте, бабо!</p> <p>— И што да ме он учи и саветује?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: |
ав на своме имању, желео је да постигне он, уз његову припомоћ.</p> <p>Али ево јада са Видосаво |
ћа несрећа, нек не пуца брука и нека се он смири...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан и радник. |
.. пропасник... бекрија? .. — подиже се он.</p> <p>— Ко ти то вели...{S} Ти ниси то што ти вели |
Кажем ја!{S} Право велиш! — узврпољи се он.</p> <p>— Да сам тобом да узмемо Видосава.{S} Од њих |
нешто да разговарамо.</p> <p>Али док се он окрену, Видосава, неста.{S} И тај га дан не виде.</p |
и њих двојица одигну врећу од земље те он измери.{S} Ђурица је знао како се кантар окреће на л |
посинку.</p> <p>— На прилику... шта ће он тражити бољег саветника од тебе, Виторе?</p> <p>— Па |
мо га пријатељ Видосав?</p> <p>— Сад ће он, — одговори Ружица.</p> <p>Дође и он и стаде више со |
ослушне:</p> <p>— Кажем ја теби, куд ће он успети нешто мимо свет!</p> <p>— Жали Боже овог труд |
засејао свакојака поврћа.{S} Одатле ће он снабдевати кућу, а што претекне носити на пијац а от |
...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једити, кидати, стидовати због њег |
— Ја шеснаест.{S} Имамо доста, али даће он ниже.</p> <p>Па викну сељаку:</p> <p>— Хоћеш дати за |
покојно, седне међу људе, па с ким хоће он попије по неку, поручи и части.{S} Тако исто кад иде |
p> <p>— Ето, сад је све свршено! — рече он полако, не гледајући у њу.</p> <p>— Шта, Видосаве?</ |
те и немаш никог пречег од њега. — рече он, па ушара очима у све редом за совром.</p> <p>Витор |
само гледа и трепће.</p> <p>— Нек стече он, па нек уситњава, а овако лако је доћи на готово...{ |
.</p> <p>— Добро јутро, комшија! — виче он одовуд, од своје врзине.</p> <p>— Бог ти помогао! — |
а.</p> <p>— Уа!{S} Сад је добро! — виче он и трчи онако распојас за јунетом, по детелишту.</p> |
и шта ћу с њим?</p> <p>— Што те се тиче он!{S} Ти ради како си почео, а он нек се дерња до миле |
>— Ђурица већ изучио, то знаш... — поче он пљештући устима.</p> <p>— Знам, бабо.</p> <p>— Изучи |
менија, не може се више овако! — започе он.</p> <p>Она забоде вретено за -крило сукненог прслук |
{S} Али, ипак, дошао је <pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те су помагали колико |
нема: скромна, мирна и послушна...{S} И он и она били су млађи у кући и имали су само да слушај |
и лењи, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да |
ј радости родитељској.{S} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> <p>О |
.{S} Видео је од Пере чика-Рајина, да и он има своју овцу у задружним овцама те му се јагњи сва |
се да <pb n="165" /> види тај рад, да и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и његов рад...{S} |
и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца брзо свикоше и престадоше п |
> <p>— А зна ли то тата?</p> <p>— Зна и он.</p> <p>— Али они не знаду све тако као што ти знаш? |
ди тај рад, да и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и његов рад...{S} Шта има боље но кад дођ |
у!{S} Неко му је доказао сутрадан све и он је одмах отишао Тодосију да од њега чује праву истин |
ће он, — одговори Ружица.</p> <p>Дође и он и стаде више совре поред Витора.</p> <p>— Где си ти, |
.</p> <p>Али она салетела да јој каже и он јој мораде испричати како су негда били српски јунац |
поседаше.{S} У том дође Видосав те се и он прекрсти, узе парче колача као нафору, сркну мало ви |
о и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две трп капке и онда му да залогај хлеба...{ |
еговим суседом, па шануше Видосаву те и он то учини.{S} Младожења пољуби у руку обојицу, па хте |
ли нађе какав чеп и помисли: „Требаће и он“; и спусти га у чакшире.{S} Колико се пута решавао д |
у лице доби живљи израз, очи узиграше и он се узнемири, као да ће да се инати.</p> <p>— Ја сам |
години, мало крутуљастији и лењи, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ |
но ми његово имање!</p> <p>— Чудан ми и он човек и домаћин!</p> <p>— Море, глајте посла, шта сл |
ом сену цигара под јабуком шећерлијом и он се накашља промукло и сухо.</p> <p>Она крочи боса, п |
а...{S} У том зајаука воденички камен и он скочи:</p> <p>— Измлевено жито!{S} Да заспем жито!</ |
еког пута на коме се дуго бавио, тако и он поче разгледати и разбирати за сваку стварчицу у кућ |
чаше и завише цигаре.{S} Запали једну и он, али непрестано звера, и чим ко <pb n="64" /> отвори |
раде људи који су то изумели.</p> <p>И он, као и Видосав, набави бољи сој говеди, краву колуба |
епи и унапређује.{S} Чинило му се да би он на онаком имању умео радити онако исто као Симо из М |
У нашем селу нема, вели, човека коме би он смео поверити своје имање.{S} И рекао је да нема рад |
многих домаћина.{S} Сваког лета добави он терзију па га намести у собу да ту ради по месец дан |
о је препочео од другога... то што ради он, ради паметан свет у другим местима...{S} Али он је |
а дечурлија..{S} Једног лепог дана седи он у вотњаку, турио књигу преда се па чита.{S} Седи, се |
ардаке и окињаче.{S} Како се ко послужи он иде у стару кућу да доручкује.{S} Тамо у соби постав |
сав.</p> <p>— И после, ја мислим шта ли он хоће с тим што ме навлачи да ја моју њиву заливадим? |
ли:</p> <p>— А што да не смем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то испричали бабу, он се насмеј |
обратимство увлачили су и Тодосија, али он се само смејао пијаним људима.</p> </div> <div type= |
е, Виторе?</p> <p>— Па и јес’ тако, али он и не тражи бољег од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Как |
.{S} Нудили су га да буде министар, али он неће; воли да служи своме народу него да седне на на |
паметан свет у другим местима...{S} Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погледа о |
удо шта то ради посинак Виторов.{S} Али он је знао шта је радио: тако је радио и Симо Моравац о |
и, ако неће, нико му и не тражи.{S} Али он ћути као стена и не обзире се ни на шта.</p> <p>У ва |
тешила, да се прибере и поврати.{S} Али он неће да чује ни за какав разговор, или ако је саслуш |
ш пре призвати до свога комшију?{S} Али он зна и то да комшија жели да што више приграби имања |
емо ли обојица?</p> <p>— Хоћете, — вели он и иде.</p> <p>Они као какви надзорници сели у хлад п |
ја...{S} Вратићу му ја то очас, — вели он и погледа унаоколо: ко ли га удари.</p> <p>Тако друг |
стари од памтивека...“</p> <p>— И вели он, Видосаве: није ово кућа Коружића, да толико расипа |
ћи и у дворишту.{S} Како се који помоли он виче:</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} Честит свети |
ча носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему је одавно постао несносан овај полож |
оно што су они радили...{S} Није се ни он научен родио, него је препочео од другога... то што |
/p> <p>— Ти знаш: свет као свет, али ни он не ради како треба</p> <p>— Како, Вићентије?</p> <p> |
је ни било: нити му шта помиње Витор ни он Витору, већ сваки гледа свој посао.{S} Само му је би |
рода несумњива.{S} Већ у другој години он је његову ливаду косио четири пута и имао богат прин |
<p>— Јес’, добра је ограда! — проговори он.</p> <p>Дамљан продужи:</p> <p>— Чујем, подиже један |
совром, он ћути, или ако што проговори он гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлиј |
лужује, у другом које чему, а што ће ти он угледати цигару у руци, то није ништа...{S} Истина, |
о ће му сазидати цркву на гробу, — теши он њу, еда би и себе утешио.</p> <p>Она само махну глав |
и брже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у пластове и сена као и остало сено.{S} Док |
да се видети у механи, а кад је празник он иде у њу спокојно, седне међу људе, па с ким хоће он |
о ту више но код куће.{S} Као инокосник он је држао и слугу и надничаре, кад му затребају.{S} Д |
казујеш шта је“ — па опет ућуткује док он не почне.</p> <p>Антоније поћута, чукну штапом о про |
<p>И са првим суседом Витором Микачићем он није нигда стао пред суд нити је позвао кмета да им |
т, а од како Витор предузе старешинство он све горе.{S} Ако што и ради, ради оно што му се свид |
није истина и кад је те неистине изнео он, онда треба да је стид њега, а не тебе; онда треба д |
тога посла.</p> <p>Једно јутро поранио он као обично, у расвит, и спрема се да иде у поље на р |
тељу! — одзива се Видосав.</p> <p>— Ако он дође па викне: незваном госту место за вратима, — ша |
истера тебе, Виторе...{S} Па веле: како он може дозволити у својих педесет и неколико година да |
пак, оставити њему на вољу да ради како он хоће.{S} Он ће се чинити невешт свему и пазити да Ви |
ћ да ме запали као свећу и намести како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то старешинство, и та г |
жио у пуној момачкој снази и видео како он ради и имање крепи и унапређује.{S} Чинило му се да |
као што ви говорите..{S} И веле: „Како он може дозволити да се никако не пита у својој кући, к |
дне и коју попије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим приликама: кад иде <pb n="22" /> кро |
ликама: кад иде <pb n="22" /> кроз село он сврати код кога хоће, слободно, као у своју кућу, ча |
, брате...</p> <p>— А да ко је други но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој прико, нема посла без |
а, као од ваљаног говечета.</p> <p>Зато он уграби прву прилику и продаде на вашару две мургуље, |
њег до највећег.{S} Шта им је криво што он тежи бољитку, да има бољу пасмину стоке, да сеје дет |
ине показао би свима да је боље оно што он ради, него оно што су они радили...{S} Није се ни он |
и кукуруз „американ“, него „осмак", јер он доноси много више прихода, већи су му клипови и круп |
м на себе!</p> <pb n="101" /> <p>— Опет он! — подвикну Тодосије. — Рекох ли ти још у почетку да |
а свима поштеним људима и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га гледаш к |
осинак, и више знам него ти!“ — вели му он...{S} Чича Витор које ће јаде, па да не пуца брука, |
да јес’, моба је моба,</p> <p>— намигну он на оног до себе, па продужи:</p> <p>— Узврпољио се в |
ори.</p> <p>— Зар те није стид! — викну он као згранут и тресну штапом о ледину.</p> <p>Видосав |
сава и шта ли ће рећи о њему... сиромах он, да је знао да је бабо овако расположен, па да га до |
мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он тера ветар капом. — И онда поче причати и дуљијати к |
он учи ову школу.</p> <pb n="160" /> <p>Он ћути, гледа у њега, па ће, на послетку, рећи:</p> <p |
стасати и ручак.</p> <pb n="133" /> <p>Он пије, а она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да с |
ного чудан сад...</p> <pb n="143" /> <p>Он ћути, лиже цигару и гледа у њу.{S} Махне дим, поглед |
дају па столичице.</p> <pb n="17" /> <p>Он узме штапић на га промеће из руке у руку и разговара |
{S} Бог с тобом, попала те роса!</p> <p>Он оћута.{S} Затим рече полако:</p> <p>— Иди!</p> <p>— |
он полако.</p> <p>— Срећан рад!</p> <p>Он ћути, сагао главу па гледа у бразду.</p> <p>— Зар ја |
/p> <p>— Здраво свани, Видосаве!</p> <p>Он стаде и мало се трже:</p> <p>— Здраво, како ти? — ре |
у брвна.</p> <p>— Еј, Видосаве!</p> <p>Он се трже, као иза сна:</p> <pb n="150" /> <p>— А!</p> |
p>— О, Видосаве!{S} О, Видосаве!</p> <p>Он се одазва и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да вид |
:</p> <p>— У здрављу, побратиме!</p> <p>Он се рукова и не рече ни речи.</p> <p>— Буди јунак!{S} |
разду! ..</p> <p>— Виторе, море!</p> <p>Он се одазва:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Немој, море, |
.</p> <p>— Оди да ужинамо, море!</p> <p>Он опет ћути.</p> <p>— Што ћутиш, нисмо очи вадили!</p> |
су на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га испрати погледом и не рече ни речи...</p> </div> |
т?</p> <p>— Нек говори шта хоће!</p> <p>Он мало поћута па продужи:</p> <p>— Тодосије, брате...{ |
p>— Што ћутиш, нисмо очи вадили!</p> <p>Он нешто гунђори.</p> <p>— Чу ли што ти рекох, море!</p |
а имање.</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>Он остави посао, тарну угарке и наслони главу на руку.< |
сам себе сатисати...{S} Устани!</p> <p>Он сену цигаром и избаци дим за димом, запљешта сухим у |
весеље...</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Он се отима, звера и промуцује:</p> <p>— Шта вам је...{ |
> <p>— Видосаве.{S} Бог с тобом!</p> <p>Он брзо протрља очи.</p> <p>— Шта је било?{S} Није ништ |
ће!</p> <p>— Није данас долазио!</p> <p>Он хтеде нешто рећи, па успљешта устима као да нешто гу |
ки пораст’о!{S} Седи, да седимо!</p> <p>Он се снебива, стид га да разговара са старим човеком, |
<p>— То је срећа за твоју кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не рече ни речи.</p> <p>Напослетк |
омца!</p> <p>— Да учи ратарницу!</p> <p>Он заврнуо рукаве иа пере точкове, чисти, брише.</p> <p |
ш? '</p> <p>— Хоћу, господине. '</p> <p>Он га одведе у шупу.</p> <p>— Да опереш ова кола.{S} Ра |
рамота, море!{S} Еј, срамота! ..</p> <p>Он мрдну обрвама.{S} Не зна шта да му одговори.</p> <p> |
рука и срамота, мој Видосаве! ..</p> <p>Он не умеде ништа одговорити.....{S}Да, брука и срамота |
и деца, а он као хладна стена...</p> <p>Он хукну, па се спусти ниже испод куће.{S} Чини му се л |
то... нисам ти ја крив ништа...</p> <p>Он се развика гласом који је крештао и дрктао:</p> <p>— |
} Свет може говорити шта хоће...</p> <p>Он је гледа закрвављеним очима, гледа задуго, па напосл |
о нећу с тобом, веселниче мој...</p> <p>Он се опет завали у кревет, узмрда сухим устима, закркљ |
ти ово, синко.{S} Мени не треба.</p> <p>Он стоји пред њим као војник.</p> <p>— Шта ће ми, бабо? |
повика и пружи прст на Видосава.</p> <p>Он им не умеле ништа више казати, али они га сами разум |
ни у дланове! — дирају Вилотија.</p> <p>Он, момак, скроман па ћути и осмејкује се, а они отпочн |
>— Шта радиш ти? — прозбори она.</p> <p>Он подиже главу.{S} Зашишта му у гуши и хтеде да искашљ |
о као људи! — вели чича с врата.</p> <p>Он ћути.{S} Спустио капке до пола очију па кчиљи у стра |
куће, — рече и глас јој задркта.</p> <p>Он извади изгужван паклић дувана и лист папира и поче с |
римити обележје од овог младића.</p> <p>Он слеже раменима, чепка и погледа по њима.</p> <pb n=" |
се од смеја, — прича му Ружица.</p> <p>Он мало оћута, па рече:</p> <p>— Ти гледај своја посла. |
рече и задркта јој доња усница.</p> <p>Он се трже:</p> <p>— Море, не будали!{S} Цареви и краље |
школу, је ли? — упита га Ђурица.</p> <p>Он га промери погледом.</p> <p>— Учим ратарску школу.</ |
о, што ти је, — моли га Видосав.</p> <p>Он полако приђе и седе до Тодосија.</p> <p>— Шта се сне |
из буклије, па га опет настаде.</p> <p>Он је, у старој кући имао своје госте:{S} Филипа Перића |
не причај ништа! — рече и изађе.</p> <p>Он се раздерња и оста вичући.{S} Трабуња нешто без икак |
ио сву порезу за прошло полгође.</p> <p>Он се врпољи, чеше се иза врата, прелистава књижицу, до |
се управља... — одмаче Антоније.</p> <p>Он се доцкан присети и рече:</p> <pb n="114" /> <p>— Да |
дај се! — саветује га Тодосије.</p> <p>Он само мрда раменима и промеће ону цигару из руке у ру |
и се љутиш? — довикује Тодосије.</p> <p>Он нешто гунђори.{S} За тим се продера:</p> <p>— Ојс, у |
аједно вратимо? — рече Тодосије.</p> <p>Он се трже,, исправи се и услони на мотку.</p> <p>— Здр |
и у очи! — продрмуса га за раме.</p> <p>Он развуче усну на десну страну и погледа га са спуштен |
по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до врата, скинуо капу, па једно |
у до Тодосија! — повикаше многи.</p> <p>Он маше главом:</p> <p>— Лако је за мене...{S} Лако ћем |
што ће пробати, — додаје трећи.</p> <p>Он их посматра, баца погледе с једног на другог и лукав |
саве, — рече и ухвати се за очи.</p> <p>Он притрча те је пољуби у руку.</p> <p>После се споразу |
кретати и ухватити лето за крај.</p> <p>Он је, у истини, имао планове како ће уредити имање, ал |
ога ћемо, — рече стари пријатељ.</p> <p>Он опет чепка и слеже раменима.</p> <p>— Хоћемо да чује |
оведиш, као пред рођеним братом.</p> <p>Он устрепта очима, принесе цигару устима, хтеде да пову |
ом:</p> <p>— Да се умијеш, бабо.</p> <p>Он је погледа, али некако необично и страшно, као да се |
</p> <p>— Седи, море, да седимо.</p> <p>Он се забечио у комушу, занео се као да не може да дође |
се види да је он радио паметно.</p> <p>Он приђе ратарцу.{S} Хоће, како тако, да се упусти у ра |
па врати и стаде на своје место.</p> <p>Он се опет узврпољи, затим подиже обрве високо и поглед |
онда продаје стару а пече нову.</p> <p>Он држи да сваки сељак домаћин треба да ради тако како |
који грош да попијем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Ви |
имо.{S} А љуте оно буре у ћошку.</p> <p>Он мисли, мисли.</p> <p>— Јес’, толико. </p> <p>Па оде |
једном..{S} Ти си слаб на пићу.</p> <p>Он се загледа у њега и промуца:</p> <p>— Зар ја? ...</p |
Антоније.{S} Ти ме бар познајеш.</p> <p>Он се прокртољи на столици па отпоче:</p> <p>— Није се |
омаћин и ти имаш само да служиш.</p> <p>Он се насмеја и удаљи.</p> <p>— Па почех вам причати: и |
рош.</p> <p>— То је добра школа?</p> <p>Он се осмехну:</p> <p>— Како за кога и како ко разуме.{ |
<p>— Јеси ли учио каквих школа?</p> <p>Он му исприча све како је учио и шта је изучио.</p> <p> |
> <p>— Шта то радим што не ваља?</p> <p>Он ућута, кљуцну штапом у земљу, па наједаред подиже гл |
{S} Да се није задужио код тебе?</p> <p>Он одговори да не дугује ништа.</p> <p>— Хвала Богу, те |
не ти.{S} Је ли тако, Видосаве?</p> <p>Он уздркта, отвори очи и погледа јасно.</p> <p>— Немој |
треба</p> <p>— Како, Вићентије?</p> <p>Он махну главом:</p> <p>— Видиш и сам, да ти ништа не п |
дем суду...{S} Како ти беше име?</p> <p>Он каза.</p> <p>— И кажем суду и саслушам се: овај чове |
ревет.</p> <p>— Шта радиш, море?</p> <p>Он опет клипи, усправи се и услони уз брвна.{S} Чича ст |
младићем.</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Јеси ли учио каквих школа?</p> <p> |
о за тим:</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он каза и како се зове и одакле је, све поименце.</p> < |
познајеш?</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Да те познам код суда.{S} На прили |
у нашој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Микачић!</p> <p>— Јест, тако се пр |
што је он онако порадио с тобом?</p> <p>Он се мучи, мрда уснама и напослетку промуца:</p> <p>— |
ело.</p> <p>— Што си тако тужан?</p> <p>Он јој одгурне руку.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Што, |
ао с неповерењем.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он се забечио у цигару, гледа, и ћути.</p> <p>— Што ћут |
p> <p>— Па што ћутиш непрестано?</p> <p>Он ћути и лежи.{S} Она му тури руку на чело.</p> <p>— Ш |
pb n="120" /> <p>— Шта ти је то?</p> <p>Он пружи.{S} Први члан узе хартију, натури наочаре и пр |
качићу што је заоравао детелину?</p> <p>Он му исприча све.{S} Ратарац се загледа у њега и осу п |
кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</p> <p>Он избечи очи.</p> <p>— Он је отишао од куће, — рече и |
.</p> <p>— Чега има да се бојиш?</p> <p>Он опет устаде, повири на врата и поврати се на своје м |
„Говор’те уста, да нисте пуста!“</p> <p>Он ућута.{S} Тодосије продужи:</p> <p>— Таки смо ми, се |
ицу изабрао је срез за питомца.“</p> <p>Он стао, укочио се и колута очима с једног на другог.</ |
и се окарио, бабо? — дода Јовица</p> <p>Он ћути, ћути, па се наједаред трже, погледа низа се, у |
p> <p>Иде путем журно, а у себи броји: „Он је крив за све ово...{S} Како је радио онако ће му и |
никоме казати, ни пред ким признати. — „Он много пије.{S} Шта му би сад, кад то није чинио пре, |
ти ниче; сејеш уродицу <pb n="122" />, она ти ниче...{S} И сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам и |
зна шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила сваки дан, молила би га, преклињала, те |
њад.{S} Кад поседају и узму рад у руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Вујана прича што смеш |
ериште, а кад баба пијне и расплаче се, она се узнемири и ужагри очицама у мајку и прибије се у |
и си, Маро, неваљалица.</p> <p>— Јесте, она је така кад не слуша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, т |
одвојила од Ружице.{S} Што мајка ради, она јој помаже: сеје брашно, носи воду, уноси дрва, суч |
траву, а до њих Видосављеви побратими, она тројица...{S} Па повешће се реч како Видосав хоће д |
ћуте; кад баба Вујана прича што смешно, она се цапари као свако дериште, а кад баба пијне и рас |
мрда вилицама.</p> <p>Кад уђоше у собу, она тројица скочише те се здравише и направише му место |
ите своје...</p> <p>Кад год се састану, она му прича како <pb n="167" /> су код куће, шта су по |
старешинску власт.{S} Кад попије трећу, она џака и глас јој крешти: час плаче и куне, час се см |
маторије.</p> <p>Младежи није до тога: она ђаволише.</p> <p>— Пази оног онамо!</p> <p>— Немој! |
олако у вајат.</p> <p>Тако су осванули: она на прагу, а он под јабуком.{S} Затим се приобуо и у |
> <p>Како јој је било тога тренутка!{S} Она није научила да јој рекне и једну прекорну реч...{S |
су јој широки бокови и велико виме!{S} Она даје по десет ока млека ни дан, најмање...{S}Како ј |
г, а дрва су пуцкарала на огњишту...{S} Она села на столичицу, задела преслицу за појас и зврка |
сан и пробуди се... кад — њега нема.{S} Она скочи, обуче јелек и полако ошкрину врата од вајата |
како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она није за господу него за сељаке.{S} Ко хоће да госпо |
ја се сваки дан, и од мало се опије.{S} Она не може да му забрани да понеку попије.{S} Ако би м |
ш непрестано?</p> <p>Он ћути и лежи.{S} Она му тури руку на чело.</p> <p>— Што си тако тужан?</ |
S} Напустио је рад, није ни вечерао.{S} Она му је доносила свеже воде те се умивао, затим је ле |
етка Руменија први пут помену за то.{S} Она дошла једног празника њиховој кући, издвојила га у |
ћи за другога.</p> <p>Заћуташе опет.{S} Она узе вретено и поче га окретати некако необично и у |
а.</p> <p>Сојка непрестано уз мајку.{S} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је ма |
"5" /> дрва су пуцкарала на огњишту.{S} Она села на столичицу, задела преслицу за појас и зврко |
да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на ону трупиницу до врата, скрстила би руке |
и и код њега има нешто што не ваља..“ — она то не би смела никоме казати, ни пред ким признати. |
се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по неку реч.</p> <p> |
на кутња врата.{S} Видосав се смеје, а она довикује:</p> <p>— Тата каже да ја нисам извезла ов |
ручак.</p> <pb n="133" /> <p>Он пије, а она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобровољ |
инесе цигару устима, хтеде да повуче, а она се угасила.</p> <p>— Ти ниси ништа крив; то зна све |
малишани?</p> <p>— Сојка је у вајату, а она двојичица на њиви.</p> <p>— Добро, благо бабу! — ре |
не и вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће да приђе...{S} А он се пренемаже к’о маче над |
Јано, волим те к’о моју Јошевину..{S} А она омахну сукњом и рече: „Прој се, чича, доколице“...< |
кав свечаник!</p> <p>Они се смеју.{S} А она као мало у шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да с |
{S} Што не сврнеш мало до ноје трле?“ А она поче успијати уснама и намештати кадивицу на глави. |
> <p>— Ћути, шта говориш то! — ћутка га она.</p> <p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш ти шта он зна.{ |
алише и на Ружицу.{S} Као женска страна она је досад гледала само свога посла и није разбирала |
је и оплете јој кикић и у њега цвет, па она скакуће по дворишту као лептирак.</p> <p>Једног пра |
<p>— Деде, деде, шта би?</p> <p>— А шта она вели?</p> <p>Младић се уозбиљи:</p> <p>— Шта вам је |
у секиром и лупа у једну главњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру у цепку, па трља руке и гледа |
<p>Те јесени, једног радног дана, дође она у варош да му саопшти једну новост.{S} Он цепаше др |
синио и преписао му све имање.{S} Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, како би |
далеко...</p> <p>Боже, да речемо да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на ону тр |
<pb n="4" /> су се састали.{S} Онда је она у овој кући, то јест није у овом новом конаку са хо |
е, уста одоше на јагодице и показаше се она три зуба напред.</p> <pb n="96" /> <p>Видосав му на |
се...{S} Он је ту, негде...“ извири се она.{S} Али у том сену цигара под јабуком шећерлијом и |
та могу даље видити и слутити — теши се она.</p> <p>Сојка непрестано уз мајку.{S} Она зна само |
н би хвалио Ружицу.</p> <p>У том донесе она на служавнику чашу хладне воде, шећера, стакленце р |
ог детелишта....</p> <p>Видосаву облеће она раван око главе, поведе се и ухвати за дебло једне |
> <p>— Ја, тако она хоће.</p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређ |
у јарам, заврзоше плуг и одоше! — рече она и показа руком.</p> <p>Видосава обузе зла слутња: о |
се издиреш на ме, кад ти приђем! — рече она и седе до њега.</p> <p>— Не мрзи мене то, него ме м |
х у Качеру седам кућа Ђурковића, — рече она и убриса очи рукавом од кошуље.</p> <p>— Право вели |
идосаве, ти ћеш пропасти тако... — рече она и оде полако у вајат.</p> <p>Тако су осванули: она |
Зашто не би узели једног од њих? — рече она, застаде и чисто се обрадова што јој та мисао паде |
ог је и друга нашао: своју Ружицу.{S} И она је из сиротињске куће, чељаде што уста има језик не |
ргне и падне му на ум његова Руменија и она зимска ноћ, кад су <pb n="76" /> седели у старој ку |
.. тек у неко доба свео је очи, те је и она заспала.</p> <pb n="129" /> <p>Одспава први сан и п |
и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и она хвали са сукненим прслучићем, са три ката гајтана.< |
голи Перовац?{S} Где су ти побратими и она голадија синоћна, што ми поједе два најбоља брава и |
скромна, мирна и послушна...{S} И он и она били су млађи у кући и имали су само да слушају што |
жати оваку стоку, кад троши храну као и она од најбоље сорте, а од њих нема ни за половину прих |
имања...{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И она је са зебњом очекивала кад ће чича Витор изаћи кући |
у руку обојицу, па хтеде и Ружицу, али она затеже руку те се само руковаше.{S} Жене се ижљубиш |
учеш цевке на витлићу, и то.</p> <p>Али она салетела да јој каже и он јој мораде испричати како |
а то би, са чега то дође дотле? — мисли она и размишља. — Ко је крив?{S} Бабо криви Видосава... |
коло.</p> <p>— Шта радиш ти? — прозбори она.</p> <p>Он подиже главу.{S} Зашишта му у гуши и хте |
<p>— Хвала Богу, здрави смо, — одговори она и трљну руком низ рукав.</p> <p>Па затим, гледајући |
p>— Извол’те, газда!</p> <p>— Шта ће ти она чешагија на прагу?</p> <pb n="108" /> <p>— Тек... з |
итор није нимало улепшао Јошевину, нити она друкчије изгледа у његовим рукама сада, после дваес |
о да све испретурате по кући! — вели им она кад почеше чистити и дотеривати у ред.</p> <p>— Тек |
сама у вајату, да је брижан и замишљен она приђе да га разговори.</p> <p>— Видосаве, тебе боли |
да је боља кока ћубаста и гаћаста, него она која није ни ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не |
Као што видиш, чиним.</p> <p>— Ја, тако она хоће.</p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па то му је.< |
низбрдицом.{S} То нико не види као што она види.</p> <p>Опија се сваки дан, и од мало се опије |
ела... — И ту се загрцну.</p> <p>— Опет она! — подвикну Витор. — Ама рекох ли ти да се оканеш т |
о и узмаха руком.</p> <pb n="130" /> <p>Она му угледа оно чутурче пред њим.{S} Хтеде да му рече |
p> <p>— Шта ће орати усред лета!</p> <p>Она мрдну раменима...{S} Па додаде:</p> <p>— И много је |
а ти изађи с децом мало у народ!</p> <p>Она се снебива, слеже раменима и гледа <pb n="52" /> пр |
"126" /> <p>— Ружо, дај ми воде!</p> <p>Она отрча на извор.{S} Он се подиже полако, извири се н |
ице!{S} Обиђи-де и нас који пут!</p> <p>Она понови јела, досу вина и стаде нуткати једног по је |
е у мени!{S} Је ли тако, ћери? .</p> <p>Она црвени, чепа, погледа и у њега и у под.</p> <p>— Ка |
метна жена, и... као дериште! ..</p> <p>Она убриса очи и грчевито стезаше своје шаке.</p> <p>— |
. и за његову будућност, дете...</p> <p>Она занеме.</p> <pb n="151" /> <p>Не зна бабо како је њ |
биће онако како је опредељено...</p> <p>Она ломи прсте и чепкори.{S} Види да је реч о Видосаву. |
кујеш... и што ме узнемираваш...</p> <p>Она се ухвати за очи:</p> <pb n="153" /> <p>— С киме ћу |
А уме и умесно, и како хоћеш...</p> <p>Она мрдну раменима:</p> <p>— Школе се... науке су... — |
лужавник, као да му нешто смета.</p> <p>Она успреми све, само остави стакленце с ракијом, па вр |
и Јовица.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p>Она се загвирила у чарапни почетак што јој је у рукама, |
ну руком:</p> <p>— Носи, дијете.</p> <p>Она се узбезекну:</p> <p>— А што, бабо?{S} Извол’те пос |
мена и чела, и разгледа по соби.</p> <p>Она уђе полако, погнуте главе, и приђе му руци.</p> <pb |
ћата, па да га све село потражи.</p> <p>Она се смејури, гледа преда се, и тек по неки пут погле |
...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с познаницама, средовечним женама у |
ро би било да се мало расхладим.</p> <p>Она отрча да донесе свеже воде.{S} Он прохода по соби, |
је само погледа и мрдну главом.</p> <p>Она стаде као пред иконом:</p> <p>— Да се умијеш, бабо. |
радаш као лопов? — угледа је он.</p> <p>Она се зацерека, па се сети да га то мрзи, те оћута и п |
може се више овако! — започе он.</p> <p>Она забоде вретено за -крило сукненог прслука, подбочи |
увек предусретао и отпоздрављао.</p> <p>Она се поизмаче и стаде.{S} Ушао страх у њу па стрепи и |
еши он њу, еда би и себе утешио.</p> <p>Она само махну главом у страну и заћута.{S} Доцније мал |
и он се накашља промукло и сухо.</p> <p>Она крочи боса, полако, по мекој трави и приђе му.{S} Ј |
ма уђе у оџаклију, у своју собу.</p> <p>Она га смотри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође.. |
пуних обрашчића и крупних очију.</p> <p>Она се није одвојила од Ружице.{S} Што мајка ради, она |
ко нашој деци! — рече и загрцну.</p> <p>Она се узнемири и устаде.</p> <pb n="125" /> <p>— Видос |
ио оволико? — срете чича Ружицу.</p> <p>Она мрдну раменима и обори поглед:</p> <p>— Не знам, ба |
ове две три године у нашој кући?</p> <p>Она уздахну и промуца:</p> <p>— Говоре у селу... да ћеш |
: „Не би погрешио да га усиниш.“</p> <p>Она слеже раменима:</p> <p>— Ти знаш, Виторе.</p> <p>— |
коме!{S} И видећете људи, то је човек, онај исти Видосав!</p> <p>— То и ја велим! — рече један |
ћу.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Тако.{S} Онај мој није при речи како смо казали.</p> <p>— Који т |
таво лето не <pb n="13" /> дођу дома, а онај један срађује оно имања и управља кућом.</p> <p>Ви |
и у својих педесет и неколико година да онај витла његовом имовином.{S} А ја велим: „Немојте та |
</p> <p>— Знам ја коме велим, — погледа онај по свима.</p> <p>— Ја нисам!</p> <p>— Нисам, вала, |
аљи.</p> <p>— Па почех вам причати: иде онај чика па вели Јани: „Где си, милодуне мој!{S} Што н |
чим се његова назове...{S} Ено какав је онај врт поред пута, као цветњак, шпартан на леје, обел |
нце у селу: те оваки је овај те таки је онај...</p> <p>— Хе, овај свет: неко вели ’вако, неко ’ |
дође до тога да се неко тера; тераће се онај ко не ради како треба... и расипа: и ко срамоти ку |
ини и погледа у њега, он мисли: „Што се онај смеје на мене, он ме нешто исмејава"; и у стању је |
!</p> <p>— Чујем, Симо.</p> <p>— Шта ће онај чекрк на путу?</p> <p>— Тек... деца изнела.</p> <p |
/> те се изви пламен високо и обасја и онај крај где сеђаше Тодосије са још двојицом.{S} Они с |
и.</p> <p>— Добро, благо бабу! — рече и онај табак задену за греду.</p> <pb n="9" /> <p>Сутрада |
које бабе здравље?{S} Теби да говори и онај што је негда био негде накакав „златоуст“, па не б |
на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јестратије...{S} Нека их, нек се смеју!{S} |
га и обрну.{S} Види само нешто шарено и онај печат као потковица: — Боже, што нисам писмен да п |
ј мило било!</p> <pb n="8" /> <p>Извади онај табак иза копорана, окрену га и обрну.{S} Види сам |
има боље но кад дође време да те хвали онај који те је до јуче нападао...“ -</p> <p>И како кој |
сакрије поглед.</p> <p>— Чудан си... ни онај човек...</p> <p>— Није... него... чини ти се...</p |
на ледину, па причучнуо и млати.{S} Ни онај човек ни дај си Боже!{S} Руке као мртве, измахне ј |
искривити, или сломити, или јој испасти онај језичак, па се може за час изменити са овом новом, |
чи у школама, тамо у ратарници, где учи онај Гружанин...“ — мисли Ђурица, па се пренесе мислима |
.</p> <p>Поче гуркање, подмигивање, док онај одозго продужи:</p> <p>— Знаш оно.... за оног чика |
>— Море, свет к’о свет! — одмахну руком онај старчић крај ватре.</p> <p>— Шта ће му удити што г |
ола, то је, сигурно, велика зграда, као онај конак у вароши на два спрата.{S} У њој имају учион |
први људи у селу.{S} Они већ препочињу онај рад од Тодосија а Тодосије га је научио од тате.{S |
ку, и погоди поврх високог феса.</p> <p>Онај се трже:</p> <p>— Море ако те згодим ја одавде, не |
ре.</p> <p>— Хоћемо! — вичу сви.</p> <p>Онај Ружић поче опет:</p> <p>— И да вам кажем, вели Вит |
Виторе! — виче Тодосије полако.</p> <p>Онај ћути и не обазире се.</p> <p>— Море, еј Виторе!</p |
чи....{S} Мало ми је било овамо.</p> <p>Онај се осмехну:</p> <p>— Велиш ли озбиља?</p> <p>— Зби |
и не брини, Ружице. <pb n="127" /> .{S} Онакав радник тражи парника... одрастао је по домаћинск |
мо увек разговарали...{S} Зар тебе може онакав простак, Витор, избити из такта да толико забора |
одвићи.{S} Па и кад је трезан, он није онаки каки је био.{S} Све ћути, све замишљен, избегава |
p>Кад овас одрасте до колена, он ће га, онако зелена, покосити и исполагати стоци.{S} На њиви ћ |
разговарамо озбиљно, као паметни људи, онако као што смо увек разговарали...{S} Зар тебе може |
?</p> <p>— Ето не ћутим, него... тек... онако...</p> <p>— Реци ми: јеси ли ти крив што је он он |
>Тежак је дан освитао за Видосава...{S} Онако уморан и изломљен од неспавања, прилегао је пред |
који је уобичајио кад је у њу дошао.{S} Онако исто запуштен, постарио, обрадатио, подадуо.{S} С |
гушћа и подмлађена.{S} Воденица остаде онако као што је и била: мала, од брвана, тесна и сниск |
p>— Ето тако.{S} Ти сам знаш да... није онако како треба.</p> <p>— Како, Ружице?</p> <p>— Па та |
му на <pb n="134" /> ум дођу, али биће онако како је опредељено...</p> <p>Она ломи прсте и чеп |
Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навикао.{S} Свака новина у његовој кући, |
"131" /> <p>— Жива била, Ружице! — рече онако како ју је увек предусретао и отпоздрављао.</p> < |
ти.{S} Да чује бабо, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— А што је љут?</p> <p>— Ш |
сам година.{S} Волели су се као браћа и онако како се могу волети људи који се нису нигда сукоб |
е побију, онаког би у зубима понео, али онако, некако, срамота га од њега, подилази га зима и д |
осталим њивама и на врсте, и обрађивати онако како раде људи који су то изумели.</p> <p>И он, к |
се да би он на онаком имању умео радити онако исто као Симо из Мораве и да је самоучки научио с |
— Уа!{S} Сад је добро! — виче он и трчи онако распојас за јунетом, по детелишту.</p> <p>Тодосиј |
ш, него, тек ’нако...</p> <p>— Није тек онако, него, право да ти кажем, да разгледам Тодосијев |
<p>— Реци ми: јеси ли ти крив што је он онако порадио с тобом?</p> <p>Он се мучи, мрда уснама и |
је крив за све ово...{S} Како је радио онако ће му и бити...{S} Њему је пречи Тодосије него ја |
и приђе му:</p> <pb n="142" /> <p>— Зар онако ти јуче изграби из чаршије, а рекосмо да се зајед |
о имање.{S} Тако је то: како семе сејеш онако ти ниче: сејеш жито, жито ти ниче; сејеш уродицу |
цати на твоју букову главу.{S} Ти радиш онако како си научио од свога бабајка, и то ти је.{S} К |
е у руке па ради како знаш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао друкчије н |
, како знаш, Виторе.{S} Како ти наредиш онако је најбоље!</p> <p>И пређе, у памети од онога дан |
м вретенцетом.... „Боме како ти наредиш онако је најбоље...{S} Да сам тобом ја не би’ узела ник |
бразит као девојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и друга нашао: своју Ружицу.{S} И она је из с |
а га се боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зубима понео, али онако, некако, срамота га |
Витор је красан човек!...</p> <p>— Нема онаког домаћина, мој брате!..{S} Утркују се сељаци и св |
унапређује.{S} Чинило му се да би он на онаком имању умео радити онако исто као Симо из Мораве |
тога: она ђаволише.</p> <p>— Пази оног онамо!</p> <p>— Немој!</p> <p>— Хоћу да му смакнем нови |
а Бог зна какве штете...{S} И откуд је, онда, распикућа?{S} Тај бабо слуша свет... наше душмане |
кад нам је тако суђено и то мора бити, онда, велимо, да ово што смо са сила труда и зноја стек |
е.{S} Кад задружна чељад почну особити, онда нема ништа од такве задруге.{S} Хоћете ли то упамт |
е истина и кад је те неистине изнео он, онда треба да је стид њега, а не тебе; онда треба да се |
водити рачуна о свему што говори свет, онда нећеш нигда моћи своја посла свиђати.{S} Свет ће г |
S} Ако је то све тако као што ти кажеш, онда што ми ниси раније казао, па џаба ти то старјешств |
онда треба да је стид њега, а не тебе; онда треба да се крије од света он, а не ти.{S} Је ли т |
да око мог имања, па, да Бог помаже!{S} Онда би други чувао моје имање.</p> <p>Оно живо отераше |
сејао детелину и направио детелиште.{S} Онда, кад је чича Витор заорао Видосављеву детелину, То |
дана кад <pb n="4" /> су се састали.{S} Онда је она у овој кући, то јест није у овом новом кона |
е могу рећи.{S} Немам то срце.</p> <p>— Онда си млакоња и ти ћеш подлећи и пропасти...{S} Здрав |
напослетку промуца:</p> <p>— Па што ме онда запиткујеш... и што ме узнемираваш...</p> <p>Она с |
ле како је радник те му нема парника, и онда би рекао: „Нема у земљи курјака“. </p> <p>— Ама ко |
љугама косе једну ливаду четири пута, и онда је право да плаћају два пута више порезе...</p> <p |
вају, он клоне и нема воље да ради... и онда сам себе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га боље |
бри су и нису скупи, — вели Витор.{S} И онда Видосав приповеда све редом; где је био, с ким се |
и свет.{S} Још он тера ветар капом. — И онда поче причати и дуљијати каки је овај млади нарашта |
ћају два пута више порезе...</p> <p>— И онда ударе порез! ..</p> <p>Сељаци сви у глас:</p> <p>— |
а цену и тако стоји док не роди шљива и онда продаје стару а пече нову.</p> <p>Он држи да сваки |
екле, па је даду њему те је он утанча и онда он плете а они гледају.{S} Недељом, кад оду кући д |
натера те и он прогуне две трп капке и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад мало доцније погл |
ра:</p> <p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Видосав:</p> <p>— Добро дошао! |
/p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се разиђу и причају шта су чули шта може бити са л |
</p> <p>— Чик ми стани на пут!</p> <p>И онда настаје врева.{S} Тодосије једну, а Витор десет и |
ло пре.{S} Молим те, Ружице...</p> <p>И онда се подигне те седне и молећиво салети, те му крију |
p> <p>— Тако и ја велим, бабо.</p> <p>И онда почне претресати појединце у селу: те оваки је ова |
ја с ове травке берем дукате, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негујеш.</p> <p>— Није, вала |
муца и попи у кап.</p> <p>Чича Витор му онда исприча, ту пред њима, зашто су ови људи дошли, ка |
него је био онде у лево!</p> <p>— Јест, онде!</p> <p>— Докажи!</p> <p>— Докажи ти!{S} Ово је мо |
де је тај дебели јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био је земанле ено онде у десно!</p> < |
— А Коста Марић вели: „Не можеш је вала онде посејати па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу и вид |
ове и подмажеш осовине...{S} Ено бунара онде, а ево кофе овде...{S} Ево ти кутија коломаза...{S |
дан подвикнути:</p> <p>— То је син оног онде! — и пружи прст на шупу капетанову.</p> <p>Дамљан |
мљан се обазре:</p> <p>— Јес’, ено оног онде.</p> <p>— Шта велите људи! — зачуди се капетан.</p |
а?..{S} Па да су могли, испљували би ме онде и бацали ме као обојак на буњиште...{S} Зар тако н |
Ружа.</p> <p>— На кога?</p> <p>— Шта ће онде, што није код мобилаца?</p> <p>— Шта ли је то било |
его у вајату.{S} Да га нисам више видео онде! ..</p> <p>„Или се окрене мени:</p> <p>— Видосаве! |
али о диреку.{S} Да је нисам више видео онде!</p> <p>На аљкавост и мурдарлук мрзи, да очима не |
есно!</p> <p>— Није истина, него је био онде у лево!</p> <p>— Јест, онде!</p> <p>— Докажи!</p> |
га онде!{S} То јест био је земанле ено онде у десно!</p> <p>— Није истина, него је био онде у |
дерао по авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће то причати где стану, то ће од уста до уста проћ |
ао са живом оградом пође му од руке.{S} Оне младице које је подигао Видосав на <pb n="137" /> с |
а, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре не треба да стоје беспослене.{S} Видео је од П |
о селу.</p> <p>— Шта му је? — питају се оне.</p> <p>— Љут... као сваки човек кад се наљути, — о |
/p> <p>— Шта ли је то било? — питају се оне, а Ружа само мрда раменима, тумара око огњишта и за |
урио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две лепиње:</p> <p>— Ево теби, Ђурица!{S} Ево теби, |
ме и разметања са својим знањем.{S} Али оне нису могле остати неопажене и за њих су се заинтере |
школу.{S} Једног дана каза му те искупи оне књижице и таблицу, метну под мишку и одведе га учит |
ма таких младића!</p> <p>— Треба бирати оне младиће чији родитељи имају лепо имање, да би могли |
и пукотине, донесе иловаче те је наби у оне локве по кући и изравна под.{S} Ружица ориба наћве, |
ти и виђени људи.</p> <pb n="175" /> <p>Оне јесени кад је Ђурица свршио школу и вратио се кући, |
рећу с неповерењем и подсмевком, и тиме онемогућавају да свет прима што је добро.{S} Ако је он |
и жито, па ако је врећа од десетак ока, они зачас закуче кантарским кукама за петље, па принесу |
оче кикот.{S} Чича Витор успија уснама, они до њега гуркају се и погледају испод обрва.</p> <p> |
{S} Зна да, кад домаћин не ради с њима, они се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не штети н |
њени, матори људи, па кад нужда пригна, они по двојица оду у надницу и за читаво лето не <pb n= |
где у крају.{S} Кад приказују прилоге, они не помињу њега него виче чауш: „Да видите нашег ком |
ужица.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као моју децу.</p> < |
дње са које се суседи најчешће поинате, они то све нареде као људи, или, правије рећи, све то Т |
ости, за великом совром, то су званице, они се зову и на радост и на жалост, сем чича-Вићентија |
S} Кад он, на доколици, гради котарице, они му секу лесковину и дељу је донекле, па је даду њем |
ћерку и два сина.{S} Поред те радости, они су осетили и дужност да легну још више на рад, да с |
евено и чују да колиће воденички камен, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао п |
м и врати се кући.</p> <p>Доцније мало, они у кући чуше да чича нешто гунђори у авлији.{S} Мало |
плели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, они секу ракитово пруће и помажу му у плетењу, те су и |
} Недељом, кад оду кући да се пресвуку, они носе мајци нову котарицу и <pb n="36" /> хвале се к |
чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је остављају у кесу, па чувају и сваки дан броје ко |
сад!</p> <p>Па ако се не одзове одмах, они заинтаче по неколико пута:</p> <p>— О, бабо!{S} О, |
ику, синко, што гледаш ове Коружиће!{S} Они су газде од старина: имају по триста брава ситне ст |
и, али знаду све друго више него ја.{S} Они су и старији и паметнији, па морају више и знати.</ |
вати по селу, већином код побратима.{S} Они га стадоше викати и саветовати, те напусти и њих, п |
праве највеће сметње напретку науке.{S} Они свако новачење пресрећу с неповерењем и подсмевком, |
где сеђаше Тодосије са још двојицом.{S} Они су дошли најпосле и нису се ни јављали домаћину, ве |
ад.</p> <p>Мало за тим дође капетан.{S} Они скочише.</p> <p>Седите, браћо! — рече и заузе место |
очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они имају свега задовољно.{S} Пред собом виде своје ста |
{S} То му признају први људи у селу.{S} Они већ препочињу онај рад од Тодосија а Тодосије га је |
S} Старац је сву наду положио у њих.{S} Они расту, развијају се, одмичу.{S} Уче се раду, а вред |
и помилова их по обрашчићима.</p> <p>— Они се застидеше и погледаше низа се.{S} Он ухвати Ђури |
наду све тако као што ти знаш?</p> <p>— Они не знаду ово што сам ја учио у школи, али знаду све |
! — рече и седе на рудину испод јаза, а они до њега.</p> <p>Учини му се да су му сад још милији |
са свима се здрави, с некима рукује, а они га отпоздрављају:</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>И |
омак, скроман па ћути и осмејкује се, а они отпочну претресати:</p> <p>— Ако је тражио, јес’ се |
умеси колач и запреће га на прочевљу, а они секу буранију и сецкају купусово лишће!{S} Па кад р |
е доћи.</p> <p>Човек хоће у воденицу, а они скачу:</p> <p>— Немој да идеш тамо.{S} Куд си навро |
зи да се гости почасте и удаљи се.{S} А они осташе на истом месту да продуже како су започели.< |
ође, па ето ти Витора.{S} Он на врата а они на ноге.</p> <p>— Добро ми дошли!</p> <p>— Честит с |
њему те је он утанча и онда он плете а они гледају.{S} Недељом, кад оду кући да се пресвуку, о |
раме, погнуо се и тек да спусти врећу а они вичу:</p> <pb n="35" /> <p>— Није ту бабо!</p> <p>— |
лончић уз ватру у воденици или трли, па они спремају ручак: бабо умеси колач и запреће га на пр |
па јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они имају свега задовољно.{S} Пред собом |
{S} Боље тебе нашли! — рукују се и љубе они. </p> <p>Чисто се застидеше:{S} Мићо се промени у л |
дугачке собе са, клупама, у којима седе они, читави људи.{S} У другим собама до њих, намештени |
едају и узму рад у руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Вујана прича што смешно, она се цапа |
пивницом.{S} Чељад су била у послу, а и они су волели да су сами, зато домаћин сам наточи стакл |
сваке године, па <pb n="69" /> треба и они да имају или овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се д |
онца и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју па |
однесе буклију и својим гостима те је и они обредише.</p> <p>Час по час, гости су били све весе |
>У том чича Витор бану испод оџаклије и они скочише на ноге.</p> </div> <div type="chapter" xml |
ице, наврнчава опанке.{S} Навикоше се и они код воденице и тамо су волели него код куће, ту је |
деца?</p> <p>— Здрави су.{S} Доћи ће и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да ће их преселити сасвим, |
буди!{S} Окуражи се и овесели!</p> <p>И они испијаху једну за другом, у кап...</p> </div> <div |
колико сам ја прикупио, хеј, колико би они имали данас!{S} Нек се сутра изделе и нека сваки од |
p>Он им не умеле ништа више казати, али они га сами разумедоше и отрчаше за Видосавом.</p> <p>— |
о тата?</p> <p>— Зна и он.</p> <p>— Али они не знаду све тако као што ти знаш?</p> <p>— Они не |
љати са мојим малишанима..{S} Где су ми они све јутро? — скочи старац за радошћу дома свога...< |
га брат поучавати.</p> <p>Кад оду кући они се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се само сме |
105" /> се подсмевају за леђима?{S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скр |
или у повратку из вароши.{S} Тада су му они причали о свом побратимству, о момачком животу и др |
рих.{S} Друкчије су прилике биле кад су они настали на свет, а друкчије су данас, кад се подига |
<p>Бог зна шта он мисли!</p> <p>Док су они улепшавали кућу, дотле се чича постарао да понови њ |
е боље оно што он ради, него оно што су они радили...{S} Није се ни он научен родио, него је пр |
неке госте или некакав свечаник!</p> <p>Они се смеју.{S} А она као мало у шали, а мало од збиље |
. не треба ми ваше познанство!..</p> <p>Они се уклонише, а сколише га пискарачи:</p> <p>— Хоћем |
у, да не дугује штогод од данка.</p> <p>Они загледају у књижицу, а ћата претура по књигама и ве |
ије и натрпава откосе на сушила.</p> <p>Они се смејуре, згледају се, нешто шапћу између себе, п |
/p> <p>— Није скупа: пет динара.</p> <p>Они се згледаше и сашапташе:</p> <p>— Колико је то грош |
p> <p>— Хоћете, — вели он и иде.</p> <p>Они као какви надзорници сели у хлад па не скидају очи |
м за ногу и враћа га из чаршије.</p> <p>Они угледаше и сашапташе се:</p> <p>— Крмачица!</p> <p> |
м, да се све то пренесе на мене.</p> <p>Они га запиткују шта то би, што се тако покрпаше.{S} Он |
ца!{S} Купио вам бабо у чаршији.</p> <p>Они засјајаше очицама.</p> <p>— Ви сте моја дечица... в |
пем жито!</p> <p>И оде воденици.</p> <p>Они остадоше грицкајући лепиње и чувајући стоку...</p> |
n="138" /> <p>— Озбиља ти кажем.</p> <p>Они оћуткују, згледају се, па ће предузети други:</p> < |
— рече и заузе место за столом.</p> <p>Они поседаше и упреше погледе у њега.{S} Он прелистава |
брате, српски: кад мало пијнеш.</p> <p>Они се насмејаше.</p> <p>— Јест, Тодосије, кад пијнем.{ |
а Тодосије <pb n="21" /> је задовољан с оним што има, и оно што има да је урађено како ваља и п |
и насмејана.</p> <p>Тај је задовољан с оним што има, а има осредње имање, на коме се може лепо |
задрља са лаком трновом браном.</p> <p>Онима, којима тај рад паде у очи, беше за чудо шта то р |
о и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи што у друштву ћуте, шарају очима и хватају св |
а и за тренут беше све живо у колу, сем оних стараца у горњем крају...</p> </div> <div type="ch |
ну ограду од живог трна.{S} Бог и душа, оно је паметно!</p> <p>Ђурица слеже раменима и оћуткује |
еба...{S} И, кад мало доцније погледаш, оно сели обојица на кладу, припијају и разговарају: как |
одаје Видосав.</p> <p>— Што да сили!{S} Оно јес’ газда, али нисам ни ја поникао као ова травка |
, да још који корак измакне унапред.{S} Оно што није могао постићи Видосав на своме имању, желе |
или у проштац или са врбом и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ухрањено, чисто и глатко и |
>Пак двадесет одсијече глава?“</l> <l>— Оно јесте Бановић Страхиња!</l> <l>„Који оно добар јуна |
<l>Преко себе у Ситницу тура?“</l> <l>— Оно јесте Срђа Злопоглеђа!</l> <l>„Који оно добар јунак |
<l>И нагони на воду Ситницу?“</l> <l>— Оно јесте Бошко Југовићу.“</l> </quote> <p>Декламује са |
лио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се |
осече неко дрво из његова забрана.{S} А оно није:{S} Тодосију пало у вољу да с тим човеком седн |
парчета земље нити се отима за то.{S} А оно што има уредио је како је умео: груписао њиве за се |
ом.</p> <pb n="130" /> <p>Она му угледа оно чутурче пред њим.{S} Хтеде да му рече, па се уздржа |
узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица над горњом усницом што не може да усуч |
е да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована.{S} Млад човек, воли друштво, слаб |
но“...</p> <p>Умео га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована.{S} Млад чо |
p>У сниској и тесној механи поседали за оно неколико столова људи са својом чељади И пријатељим |
би биле школе, кад би било најбоље све оно што смо научили од наших старих.{S} Друкчије су при |
мо се испричали.</p> <p>— Ама причај-де оно.</p> <p>— Које, поре?</p> <p>— Знаш оно, што си оно |
од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Како је оно онолико пријатељство с Тодосијем?</p> <p>Витор ућут |
Обилић, Бошко Југовић...</p> <p>— То је оно што се пева уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јесте, |
"13" /> дођу дома, а онај један срађује оно имања и управља кућом.</p> <p>Видосав је одрастао п |
лике године показао би свима да је боље оно што он ради, него оно што су они радили...{S} Није |
ета меке и из трећег трошимо.{S} А љуте оно буре у ћошку.</p> <p>Он мисли, мисли.</p> <p>— Јес’ |
="21" /> је задовољан с оним што има, и оно што има да је урађено како ваља и паметно, да је до |
пред очима и Видосав и његова Ружица и оно дечице...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Те |
учају поседају на земљу и скрсте ноге и оно што има метну преда се на покровац или зобницу!{S} |
во он све горе.{S} Ако што и ради, ради оно што му се свиди.{S} Нити га шта пита, нити се с њим |
рост и прихваћај паметне савете, а ради оно што знаш да је боље и корисније, без обзира шта ће |
а тиме прави инат чича-Витору: да уводи оно на шта он виче и због чега је омрзао посинка.</p> < |
кама, декламовати:</p> <quote> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што једанпут бритком сабљ |
Оно јесте Срђа Злопоглеђа!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше </l> <l>На алату коњу великоме</l |
но јесте Бановић Страхиња!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што два и два на копље на |
и највећи пријатељ у селу... и... је ли оно поштено код Варагића?</p> <p>Па се ућути и почну ра |
ање није достојно озбиљних људи.{S} Али оно не може избити из такта паметног човека и натерати |
а правиш комендије! — Притрча да ухвати оно живо јуне.</p> <p>— Шта ћеш му сад?</p> <p>— Држи г |
Кажем ти ја.</p> <p>— Зар не смем рећи оно што говори свет?</p> <p>— Који свет?</p> <p>— Народ |
?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим оно што ви не радите, — вели Тодосије и натрпава откосе |
Шта?</p> <p>— Бој се да не вали... као оно, не било овде речено...</p> <p>— Кад су ми се надул |
свима да је боље оно што он ради, него оно што су они радили...{S} Није се ни он научен родио, |
ца од немила до недрага, а он присвојио оно што му је најсветије: да располаже са својом децом. |
претрнула на све муке и савила руке око оно деце што јој је пред очима.</p> <p>Сојка је девојка |
чила и замиловала...{S} Сад да испунимо оно што Бог милује.{S} Ако сте при речи, нек приђе дево |
док онај одозго продужи:</p> <p>— Знаш оно.... за оног чика и ону удовицу...</p> <p>— Е, де, д |
оно.</p> <p>— Које, поре?</p> <p>— Знаш оно, што си ономад причао у воденици.</p> <p>— Нисам ја |
е га јурити:</p> <p>— Уа!{S} Уа!</p> <p>Оно најпре пође полако, ураскорак, после све брже и брж |
Онда би други чувао моје имање.</p> <p>Оно живо отераше у обор, а мрцину бацише у шевар.</p> < |
дозго продужи:</p> <p>— Знаш оно.... за оног чика и ону удовицу...</p> <p>— Е, де, де... ала ст |
..</p> <p>— Шта, Вићентије?</p> <p>— За оног твог.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја! — рече и |
’, моба је моба,</p> <p>— намигну он на оног до себе, па продужи:</p> <p>— Узврпољио се вели ст |
ан човек...{S} Само што веле: шта би од оног човека.</p> <p>Ђурица се узврпољи.</p> <p>— А ми с |
едају испод обрва.</p> <p>— Кад отуд из оног чечвара иде један чика, па се исправио и усукује к |
објашњавају се: један вели овога, други оног.{S} Капетан их гледа и ослушкује.</p> <p>У том се |
је до тога: она ђаволише.</p> <p>— Пази оног онамо!</p> <p>— Немој!</p> <p>— Хоћу да му смакнем |
ће један подвикнути:</p> <p>— То је син оног онде! — и пружи прст на шупу капетанову.</p> <p>Да |
<p>Дамљан се обазре:</p> <p>— Јес’, ено оног онде.</p> <p>— Шта велите људи! — зачуди се капета |
<p>— Шта велиш, човече?</p> <p>— Јес’, онога Видосава!</p> <p>— Микачин!</p> <p>— Виторов унук |
<p>— Знаш, говоре ми људи непрестано за онога Вилотија.{S} Јуче ме засрете чича Вићентије, па в |
сило на састанку, него нешто сам чуо за онога твога.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја, за њега |
треба.</p> <p>— Витор?</p> <p>— Ја, на онога...{S} Видосава.</p> <p>— Познаје му се на оку!</p |
овек губи, из дана у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Витор предузео старешинство, та |
је најбоље!</p> <p>И пређе, у памети од онога дана кад <pb n="4" /> су се састали.{S} Онда је о |
ели из друге руке, него да видим баш од онога који је први подигао...{S} Те тако наиђох на Тодо |
ја.</p> <p>А чича Витор највише се боји онога што се увек смеши и што је увек развучених уста, |
ране собе и стакленим прозорима, него у оној старој под кровином и брезовим лемезовима, затекла |
ше воле овде код ове четворице него код оноликих гостију у оџаклији.</p> <p>Мало прође, па ето |
и његову стоку па на вашар и размеће се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам је, људи, нек јаше |
е му је ухрањено, чисто и глатко и држи онолико колико му треба да не досађује ни њему ни друго |
и у раду треба имати мере, треба радити онолико колико је човеку потребно за живот, да не би ос |
ене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Како је оно онолико пријатељство с Тодосијем?</p> <p>Витор ућута.</ |
дини!{S} Да је сваки од њих прикупио по онолико земље колико сам ја прикупио, хеј, колико би он |
рим криво, нису ни сиротиња.{S} Ама што онолико облећу око власти?{S} Није било капетана кога н |
да ме правиш луда, а не жалим да је још онолико! — рече Тодосије па заћута и продужи посао.</p> |
наопако...{S} Сад ’хоће да сеје жир на оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта је том човеку!{ |
т, тако се презивам.</p> <p>— Шта си ти оном Микачићу што је заоравао детелину?</p> <p>Он му ис |
ре, смејете, ја могу да посејем гору по оном Чолопеку Тодосијевом.“ — А Коста Марић вели: „Не м |
— А и Јовица ми је паметан и радник.{S} Ономад је осекао троје виле у шуми и сам подапео и тури |
— Које, поре?</p> <p>— Знаш оно, што си ономад причао у воденици.</p> <p>— Нисам ја ништа прича |
ко поорао, повлачио, заградио, како је ономе преплануо овас...</p> <p>Тако је навикао, а што ј |
гонише, прегонише, док ће Тодосије рећи ономе твоме „Да ти дам Чолопек, па учини што си наумио“ |
>Једно вече прича тако те о овоме, те о ономе, па од једном спусти глас као да шапће на ухо:</p |
.{S} Разговара и ћерета те о овоме те о ономе, па је ухвати за колир и стаде га загледати:</p> |
ли ’вако, неко ’нако, а ја велим: тешко ономе ко нема што треба у глави па да туђу слуша, а сво |
ка киша скиде и последње трагове снега, ону сивкасту паучину с ливада, проби густа зелена трава |
љишту где је био стари виноград...{S} А ону голет у брду оградиће и засејати жиром, да се подиг |
ни мрзио комшију Тодосија.{S} Он зна за ону стару пословицу: „Комшија је пречи од свију“.{S} Ре |
ледају свет, распитују те за ову, те за ону, загледају сукње и јелеке.{S} Коло игра без престан |
шта ли би сад рекла?{S} Она би села на ону трупиницу до врата, скрстила би руке око појаса, по |
и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју је давала од вајкада, да ради као што с |
</p> <p>Он само мрда раменима и промеће ону цигару из руке у руку.</p> <p>— Шта је то тако стра |
и:</p> <p>— Знаш оно.... за оног чика и ону удовицу...</p> <p>— Е, де, де... ала сте ви ђаволи. |
м....</p> <p>Видосав ћути, ломи прсте и ону травку У руци.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све тако |
лове, он узва обоје у оџаклији и извади ону хартију иза греде па пружи Видосаву:</p> <p>— Ево т |
{S} Није зазнала ни чика, ни мајоку, ни ону дечицу што их некаква болешчина покоси једних Часни |
и се смеју што сам казао да ћу посејати ону голет на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај м |
S} Али откуд да се то мени деси!{S} Дај ону облицу дрвета!{S} Тако!{S} Сад ћемо овако!</p> <p>Р |
а, узврпољи се па седе.</p> <p>— Гледам ону ограду од живог трна.{S} Бог и душа, оно је паметно |
се у своју столовачу и управи поглед у ону пругасту шару на чађаву дувару у коју је Мато Коруж |
опет лупи два три пута и стане: блене у ону комушу.{S} Опет тако, па се извали на ледину, налак |
тиш преко среде да ме држиш, и натуткаш ону голадију да ме изудара као брава.</p> <p>— Шта сам |
ркла се, море, и чик да се ишта провуче онуда.</p> <pb n="164" /> <p>— Јес’, добра је ограда! — |
не знам каква опасност.</p> <p>Или кад опазе да је жито измлевено и чују да колиће воденички к |
рак, после све брже и брже, док Видосав опази да почеше гасови одисати на уста.</p> <p>— Уа!{S} |
било у селу.</p> <p>И на свему осталом опази се нов ред, који уводи умешна рука Видосава Микач |
0_C4"> <head>IV</head> <p>Витор Микачић опазио је да му је посинак достојан да га очински пригр |
у њима.</p> <p>То је било пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да |
очекала дан на ногама у кући: омела је, опајала, наложила ватру и донела воде, спремила крчаг с |
сије му додаде потпрашену кубуру, те је опали у вис и огласи селу: прво весеље у Микачића кући. |
еше у тој сарачани!{S} Старих поцепаних опанака, заворњева, брњица разне величине, опуте, фишек |
ца испала му из чарапе и ландара по врх опанка...{S} Крочи преко собе, не гледа ни у кога, и ба |
а два дела, крпи им хаљинице, наврнчава опанке.{S} Навикоше се и они код воденице и тамо су вол |
јас алове боје.{S} Видосав му покиселио опанке, измазао кајише и на њих ударио нове пијавице.{S |
ама, чистом копорану и новим чарапама и опанцима, други човек.{S} И засјаја радост на лицу свиј |
и што да пишемо? — приђе један младић у опанцима.</p> <p>— Тапију, облигацију, жалбу, уговор! — |
бо! — као да је наступила не знам каква опасност.</p> <p>Или кад опазе да је жито измлевено и ч |
е: „1884 година“.{S} Предсобље патосано опекама, из ког се улази у три собе, велике и видне, па |
орова имања.{S} Кућа до пола озидана од опеке, од пола од брвана и покривена ћерамидом.{S} Под |
.{S} Озидаће јој јак темељ, а зидове од опеке.{S} Биће топла и подесна да се не мора стока мрзн |
/p> <p>Он га одведе у шупу.</p> <p>— Да опереш ова кола.{S} Разумеш?{S} Па <pb n="169" /> да ск |
умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј и опери.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и чакширама |
олако раде и тихо разговарају.{S} Жене, опет, селе једна уз другу и штошта гласно приповедају, |
ед њим нигда запалити.</p> <p>— Што то, опет?{S} Поштуј ти њега, како заслужује, у другом које |
пред саму зору, али није ока свео...{S} Опет бриге и неприлике!{S} Чича Витор није целе ноћи с |
ри пута и стане: блене у ону комушу.{S} Опет тако, па се извали на ледину, налакти се и гледа т |
идишем на себе!</p> <pb n="101" /> <p>— Опет он! — подвикну Тодосије. — Рекох ли ти још у почет |
из села... — И ту се загрцну.</p> <p>— Опет она! — подвикну Витор. — Ама рекох ли ти да се ока |
фору, сркну мало вина из буклије, па га опет настаде.</p> <p>Он је, у старој кући имао своје го |
бити као на Воведеније?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ја, |
аред, лупи и држи мотку над комушом, па опет лупи два три пута и стане: блене у ону комушу.{S} |
осла без стара човека!{S} Тамо, амо, па опет чича Витор на среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како |
о ме мучиш, што не казујеш шта је“ — па опет ућуткује док он не почне.</p> <p>Антоније поћута, |
нтије.</p> <p>Прође по неколико дана па опет заинтачи, као да је се подухватио да их позавађа:< |
кад тај овас изниче, он зађе по њиви па опет посеја овас, уздуж и попреко, помешан са некаквим |
си, не питај ме ништа јутрос.</p> <p>Па опет седе на исто место: метну капу на главу и ослони с |
Море, ниси ти дете да те тешим.{S} Сад опет бринеш: шта мисли о теби!{S} Нек мисли шта хоће, н |
леда, клипи с кревета, заљуља се и паде опет на кревет.</p> <p>— Шта радиш, море?</p> <p>Он опе |
мало код куће, прошета по дворишту, оде опет до везилаца, проговори неку реч, понуди ракијом и |
{S} Витор је ћутао неколико дана, па се опет одобровољио.{S} Нити га је псовао, нити му је шта |
о што му се припило као оскоруша, па се опет поврати у исти положај.</p> <p>— Ти ћеш сам себе с |
ду у пију, да се не снебивају.{S} Па се опет измаче и оде у оџаклију.</p> <p>Филип и Мијат поче |
...{S} Могу, ја како! ..</p> <p>Жене се опет згледаше.{S} Ружа, црвена од врућине, зацрвене се |
и мислиш ја немам пара?</p> <p>Сељак се опет насмеја, па му одврати:</p> <p>— Добро, мали газда |
с тобом, веселниче мој...</p> <p>Он се опет завали у кревет, узмрда сухим устима, закркља му н |
ти и стаде на своје место.</p> <p>Он се опет узврпољи, затим подиже обрве високо и погледа прек |
му кукуруз слисти.</p> <p>Чича Витор се опет љутио.{S} Сад није могао отриети а да му не изгово |
емо! — вичу сви.</p> <p>Онај Ружић поче опет:</p> <p>— И да вам кажем, вели Виторов посинак Вит |
осмо радећи за другога.</p> <p>Заћуташе опет.{S} Она узе вретено и поче га окретати некако необ |
! — рече Антоније, па повири на врата и опет узвера.</p> <p>Чича Витор га гледа, и мисли: „Што |
еш комотно косити два пута преко лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у јесен.</ |
{S} Извол’те, служите, се — вели чича и опет тумара по мраку.</p> <p>— Хоћемо да седнеш овде до |
поџевељају се, заћуте, па се поврате и опет све дође на своје место.{S} Али, еве јада сад!...{ |
среског ћату на својим колима ваздан и опет би га чашћавао код сваке механе...</p> <p>— Истина |
забранила, он би нашао ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ било: одлазио је рано од куће |
имали колико им треба за целу годину и опет да нешто продаду, да поднесу све трошкове.{S} Имал |
ајдити?</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Ти опет тако велиш?</p> <p>— Тако, но како ћу.</p> <p>— Пр |
p> <p>— Оди да ужинамо, море!</p> <p>Он опет ћути.</p> <p>— Што ћутиш, нисмо очи вадили!</p> <p |
ћемо, — рече стари пријатељ.</p> <p>Он опет чепка и слеже раменима.</p> <p>— Хоћемо да чујемо |
ет.</p> <p>— Шта радиш, море?</p> <p>Он опет клипи, усправи се и услони уз брвна.{S} Чича стаде |
p> <p>— Чега има да се бојиш?</p> <p>Он опет устаде, повири на врата и поврати се на своје мест |
ћи, али Видосав не да ни поменути, него опет доли чаше и завише цигаре.{S} Запали једну и он, а |
има у све редом за совром.</p> <p>Витор опет мрдну главом на Видосава што је значило: није овде |
м!</p> <p>— Зар ти?</p> <p>— Ја!</p> <p>Опет се закикоташе.</p> <p>— Пст!</p> <p>— Чик!</p> <p> |
> <p>— Несуђени посинак Виторов!</p> <p>Опет кикот.{S} Девојке се ослободе па најпре полако пев |
сметам... не може да ме гледа...</p> <p>Опет поћута, па продужи:</p> <p>— И суд му је дао старј |
се удвојеном снагом зацерекају.</p> <p>Опет заћуташе.{S} Док ће ти један:</p> <p>— Не смеш!</p |
тера сичију са срца...{S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах му |
о нико не види као што она види.</p> <p>Опија се сваки дан, и од мало се опије.{S} Она не може |
/p> <p>Опија се сваки дан, и од мало се опије.{S} Она не може да му забрани да понеку попије.{S |
— помисли Витор и замисли се: где се то опио.</p> <p>— Шта се... на прилику... тиче Витора Мика |
p>А кад дође празник, мајка је измије и оплете јој кикић и у њега цвет, па она скакуће по двори |
а рекне: „Баш вам хвала што сте дошли,“ опомену Видосава да пази да се гости почасте и удаљи се |
p>— Имате да одобрите неке мање суме за оправку мостова.{S} Али, пре тога, да свршимо посао са |
риште, истресли хаљине, наместили собе, опрали стаклиће.{S} У кући гори велика ватра и уз њу пр |
па све прозоре испра и истре.{S} Пошто опраше патос, наместише бабову собу.{S} Икону Св. Јован |
S} Он би се жив изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Константина, кад не би попластио до Пет |
134" /> ум дођу, али биће онако како је опредељено...</p> <p>Она ломи прсте и чепкори.{S} Види |
ехану у коју је одсео, и ту, на тенани, оприча како је у ратарници: како живе, шта уче, шта рад |
сваку реч младога ратарца, који, пошто оприча све што смета пољопривредном напретку, набраја п |
ов унук.</p> <p>За час разјаснише све и опричаше шта ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа и |
/p> <p>— Хвала!{S} Свега задовољно!.{S} Опрости, домаћине!</p> <p>— Треба да нам даш сикире да |
веће но њих тројице Ђурковића!</p> <p>— Опрости, тетка, ја, то нисам заслужно...{S} Ја... да ти |
</p> <p>— Седи да разговарамо!</p> <p>— Опрости, имам посла!</p> <p>— Е, па добро!{S} У здрављу |
Ђурица.“</p> <p>— И вели мени Ђурица: „Опрости мајка, ја морам да идем у Краљево да учим школу |
не тражим, сем <pb n="168" /> то да ми опростите што ово чиним без ваше дозволе.{S} У здрављу |
ригрнутим копоранима, неко се извалио и опрућио, неки почучнуо па ради и звера на девојке и дру |
што си под мојим кровом. — И у себи му опсова оца голог.</p> <pb n="92" /> <p>У том зајеча сви |
нака, заворњева, брњица разне величине, опуте, фишеклија и кајиша позеленелих од буђа, кутија б |
од најмањег до највећег.</p> <p>Па оде општини, однесе пореску књижицу кметовима:</p> <p>— Мол |
ери, сви веле да зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па |
ао државна ленија.{S} Око пута засађени ораси, крушке, јабуке, трешње.{S} Тамо даље настаје има |
руго је „комис-прот“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе, а никако смокве и шљиве.{S} Разумете, н |
е знам... да нешто оре.</p> <p>— Шта ће орати усред лета!</p> <p>Она мрдну раменима...{S} Па до |
ве су без изора.{S} Можеш их непрестано орати и сејати кукуруз и нећеш имати потребе да их пођу |
е...{S} Ево га гвоздени плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш ојађени сељак упрегне у свој плу |
ви и плуг?</p> <p>— Не знам... да нешто оре.</p> <p>— Шта ће орати усред лета!</p> <p>Она мрдну |
локве по кући и изравна под.{S} Ружица ориба наћве, сланицу, лопаре и остало дрвено посуђе, те |
ад се иде цркви и у чаршију.{S} У кујни ормани И разно посуђе...{S} Ниже велике куће мутвак с д |
стише дугачки сто, клупе и столице, а у орманче поређаше срчалук, кутије за кафу и шећер и друг |
с јесени те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање, он је поора и посеја о |
ном Светог Ђорђа, а на противној страни оружје.{S} У другој соби два широка кревета за спавање, |
115" /> <p>На кули варошке цркве искуца осам часова, кад се Витор Микачић испе уз степенице згр |
што не може да усуче ево већ педесет и осам година.{S} Волели су се као браћа и онако како се |
путем, ја бих се поносио као јунак који осваја позицију под кишом танади.{S} Ко те напада сад, |
</p> <p>Од како зна за се навикао је да осване и омркне на послу и да му је све урађено на врем |
и састане.</p> <p>Међу тим сутрадан му освану још црњи дан.{S} Неиспаван, изломљен и бунован, |
на и оде полако у вајат.</p> <p>Тако су осванули: она на прагу, а он под јабуком.{S} Затим се п |
умен и хладан дах пирка у лице, крепи и освежава...{S} Ружица, по обичају, дочекала дан на нога |
шапуће и моли Бога да му се душмани не освете.</p> <p>Сад кад је усинио Видосава, одлакнуло му |
да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се освети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш на руку твојим н |
имао је и за кога и неће му се душмани осветити.{S} Увео је у кућу зрела и паметна човека,“ ср |
чи од тебе!{S} Ко жели да ти се освети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш на руку твојим непријате |
греду.</p> <pb n="9" /> <p>Сутрадан је освитао празник.{S} Чељад су била сва код куће.{S} Пошт |
_C16"> <head>XVI</head> <p>Тежак је дан освитао за Видосава...{S} Онако уморан и изломљен од не |
а Пандиралу, па Хорватовић призортио да освојимо позицију, те, мајчин сине, хоће бити, те неће |
не распитује ни за кога нити се на кога осврће.</p> <p>Ружица се полако уклони и замаче у кућу |
и и испод обрва погледа по огради, а не осврће се на <pb n="23" /> Тодосија.{S} Кад би близу, о |
хајде право...“ Како да идеш и да се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам, шта сам и |
ца ми је паметан и радник.{S} Ономад је осекао троје виле у шуми и сам подапео и турио да се су |
и два сина.{S} Поред те радости, они су осетили и дужност да легну још више на рад, да се побри |
н свет у другим местима...{S} Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погледа он се у |
:</p> <pb n="83" /> <p>— Ти си и сувише осетљив и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна о свему ш |
је Бог зна какав терет притиснуо.{S} Ту осетљивост није могла да затупи ни његова дугогодишња с |
свет да подиже кућу.{S} Трчи, ради, не осећа умор, на лицу му се види задовољство.</p> <p>Кад |
уселио у кућу и већ постао досадан.{S} Осећао је да је запостављен, понижен, да је, здрав и пр |
у сретне, подмигују и њега исмевају.{S} Осећао се самохран и презрен од света, као нико у селу. |
љу...{S} Хвала ти, Антоније!</p> <p>Сад осећаше да је добио двојином снаге и куражи и да би јур |
о, сам самцит отишао и оценио шта треба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти |
сија.{S} Кад би близу, он се, одједном, осече осорљиво:</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Притврђ |
парче земље, да купи појевтино, или да осече неко дрво из његова забрана.{S} А оно није:{S} То |
ји људи; прогорели од сунца, знојави са осјем и плевом по коси и брковима, расхладили се водом |
<p>Видосаву се ухвати нешто у гуши као оскоруша:</p> <pb n="97" /> <p>— Полако, бабо...{S} Мол |
да искашље нешто што му се припило као оскоруша, па се опет поврати у исти положај.</p> <p>— Т |
о је човеку потребно за живот, да не би оскудевао и живео на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежио д |
S} Летина није била богата, али није ни оскудна те је берба ипак била толика да су имали колико |
е; он му је друг из детињства. „Дрво се ослања на дрво а човек на човека, а ја ево на овог мог |
дају се, нешто шапћу између себе, па се ослободе и распричају.</p> <p>— На шта ли ће ти изићи т |
торов!</p> <p>Опет кикот.{S} Девојке се ослободе па најпре полако певуше, а затим по две и две |
суд и маже метлом преко куће И тако се ослободила и заузела чисто старешинску власт.{S} Кад по |
де на исто место: метну капу на главу и ослони се на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да јој се |
до врата, скинуо капу, па једном руком ослонио се на штап, а другом трља преко темена и чела, |
ишта.</p> <p>Жене се повукоше, али ипак ослушкиваху шта ће рећи.</p> <p>— Ово је текао Витор Ми |
вога, други оног.{S} Капетан их гледа и ослушкује.</p> <p>У том се подиже Дамљан Ружић, који, т |
стакло у руци, трљка га погнуте главе и ослушкује шта ће сад бити.{S} Ружица стоји подаље, код |
аним силавима, уозбиљио се, суче брке и ослушкује меденицу.</p> <p>Витор искриви главу, почеша |
је откуд било Видосаву да се привуче и ослушне:</p> <p>— Кажем ја теби, куд ће он успети нешто |
и, доношаше му много више приноса него,,осмак“.{S} Поче га сејати стално и у осталим њивама и н |
иканом“.{S} Док су сељаци свој кукуруз „осмак“ брали и смештали у салашеве, његов кукуруз стига |
е сејати бели кукуруз „американ“, него „осмак", јер он доноси много више прихода, већи су му кл |
њега има два пута више прихода него од „осмака“.</p> <p>Чича Витор је овај Тодосијев рад разуме |
, на иглама, па час гледа у рад, час се осмејкује на њега.</p> <p>— Немој да се љутиш, ја волем |
ја.</p> <p>Он, момак, скроман па ћути и осмејкује се, а они отпочну претресати:</p> <p>— Ако је |
ку реч, а кад <pb n="73" /> разговарају осмејкују се и све одобравају а у истини мало за кога и |
ци по души...</p> <p>Тодосије се најпре осмехну, па се уозбиљи:</p> <p>— Зато ћемо лако.{S} Рец |
о ту крмачицу?</p> <p>Сељак стаде па се осмехну.</p> <p>— Шта се смејеш? ти мислиш ја немам пар |
есну чичу по леђима.</p> <p>Тодосије се осмехну, а чича уздахну и рече:</p> <p>— Извол’те... сл |
} Мало ми је било овамо.</p> <p>Онај се осмехну:</p> <p>— Велиш ли озбиља?</p> <p>— Збиљскије н |
p> <p>— То је добра школа?</p> <p>Он се осмехну:</p> <p>— Како за кога и како ко разуме.{S} За |
.</p> <p>Како се обрадовао кад се срећа осмехнула на њега и позват у Микачића кућу!{S} Он, који |
ткад штошта раде.{S} Свима мило, сви се осмешкују, сви чашћавају и хвале обојицу у брк.</p> <p> |
саљку па се чешће забавља тиме Јовица у осмој години, мало крутуљастији и лењи, али и он вољан |
ме и нешто ме мери:</p> <p>— Што си се осмољио тако?</p> <p>— Како, газда?</p> <p>— Тресни рђу |
здрав и окретан.{S} Учио је два разреда основне школе па је напустио.{S} Школа далеко, а он сир |
ве какви се траже и одличну сведоџбу из основне школе.{S} Зове се Ђурица Микачић из села Врљуга |
браћо, траже се младићи који су свршили основну школу, да су доброг владања и из домаћинске кућ |
и од својих другова, с којима је свршио основну школу, и од својих вршњака по годинама.{S} Све |
ш два разреда па да се зна да си свршио основну школу.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И да учиш |
/p> <p>— У нашој кући не сме нико имати особине.{S} Кад задружна чељад почну особити, онда нема |
ти особине.{S} Кад задружна чељад почну особити, онда нема ништа од такве задруге.{S} Хоћете ли |
авири у сваки пресек, разваљује саће од осова, подвлачи се испод амбара да види да нису миши гд |
n="169" /> да скинеш точкове и подмажеш осовине...{S} Ено бунара онде, а ево кофе овде...{S} Ев |
S} Кад би близу, он се, одједном, осече осорљиво:</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Притврђујем о |
оји, синко.{S} Само се потруди да се не осрамотимо...{S} Изволте... слободно као у својој кући, |
е старије, и добро се владаш, да нас не осрамотиш!</p> <p>— Хоћу, бабо, науке ми!</p> <p>Мало д |
>Тај је задовољан с оним што има, а има осредње имање, на коме се може лепо живети кад се памет |
ао и Тодосија.{S} То су све млади људи, осредњег стања, ваљани и дружевни.{S} Филип и Мијат поб |
— рече и изађе.</p> <p>Он се раздерња и оста вичући.{S} Трабуња нешто без икакве везе, само чуј |
јаци.{S} Младеж пркоси и снегу и зими и оста подуже, а старији се склонише у механу и почеше се |
раваш! — И окрете се кући.</p> <p>Витор оста гунђорећи и псовајући..</p> <p>Тек што се Тодосије |
и промуцује:</p> <p>— Шта вам је...{S} Остав’те ви мене...{S} Носим дрва газда-Милики... даће |
а ништа детиње на њему.{S} Кад се шиша, остави мало веће залуфе и мало више косице више чела, п |
ану, па, као и досад кад јој то помене, остави посао, даде се на мисао и хукну:</p> <p>— Боже д |
о ракије и тури пред Видосава.</p> <p>— Остави, молим те, — брани се Видосав. — Знаш ли да ми с |
н?</p> <p>Он јој одгурне руку.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Што, Видосаве?</p> <p>— Тако.</p> < |
ба.</p> <p>Витор мрдну главом:</p> <p>— Остави то сад!</p> <p>— Није то остави, него ја... ја н |
. </p> <p>Капетан махну руком:</p> <p>— Остави.{S} Решите сами како знате.</p> <p>Сви се саглас |
Видосав приђе згладићу и шану:</p> <p>— Остави то сад.</p> <p>А овај се искоси:</p> <p>— Е?{S} |
мање.</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>Он остави посао, тарну угарке и наслони главу на руку.</p> |
што смета.</p> <p>Она успреми све, само остави стакленце с ракијом, па врати и стаде на своје м |
p> <p>— Остави то сад!</p> <p>— Није то остави, него ја... ја не знам за бољег родитеља од тебе |
продусрео Видосава.{S} Требао је да му остави одрешене руке нек ради како <pb n="85" /> зна, ј |
ву...</p> <p>— А он?</p> <p>— Он вели: „Остави ме, дете, сада“...</p> <p>— Шта вели још?</p> <p |
рт није одмицала од њене постеље, те је оставила аманет Витору да је не тера већ нек умре у њих |
на пуним смеђим брковима и реткој коси, оставило је време незнатне белеге старости, али поуздан |
а прилику, стао на по пута, па да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта коштало! |
о што смо са сила труда и зноја стекли, оставимо некоме од нашега рода.</p> <p>Видосав црвени и |
ву и испречиш цигару пред њим...{S} Но, оставимо то, хајдемо-те ми до моје куће, да видиш где и |
} Досад се довољно уверио да му је чича оставио све на вољу, те се могао слободно кретати и ухв |
..</p> <p>Сви погледаше у Витора.{S} Он оставио кашику па суче бркове: умотава их и размотава.< |
јте свог посла!</p> <p>— Шта ћеш то?{S} Оставите ви мене... ја... јеси ли чуо ти! — виче Видоса |
својим путем и својим послом.</p> <p>— Оставите то, море! — виче домаћин.</p> <p>— Што је било |
ој јевтиној справи окрунити много више, оставити сваку кочањку и не просути ни једног зрна...{S |
упита, он ће га поучити, али ће, ипак, оставити њему на вољу да ради како он хоће.{S} Он ће се |
год привреди и прикупи како ће што више оставити својим млађим.{S} Ко ништа не принови, провео |
Видосаве?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Ето, оставићу.</p> <p>И измакне се, седне на кревет поред ње |
паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је остављају у кесу, па чувају и сваки дан броје колико им |
шта зна и какав је на раду.{S} Њему је остављено да одреди где ће се шта сејати и како ће се р |
ором стадоше сви кућани, сем Сојке која остаде у вајату.{S} Витор се пољуби са старим пријатеље |
га шума гушћа и подмлађена.{S} Воденица остаде онако као што је и била: мала, од брвана, тесна |
жито!</p> <p>И оде воденици.</p> <p>Они остадоше грицкајући лепиње и чувајући стоку...</p> </di |
цама.</p> <p>— Ви сте моја дечица... ви остајете моји... — рече чича дрктавим гласом и помилова |
ш никога, ја имам.{S} Ено од мога ујака остала тројица и сва три се иженили.{S} Имање им слабо |
јес’!</p> <p>— Па кажу: то је село мимо остала села!</p> <p>—- Посилили од богаства!</p> <p>— П |
ња у ратарници, прилике у кући Микачића остале су исте.</p> <p>Видосав је и даље боравио у чарш |
е ваљало и како је то утицало на баба и остале...{S} Погледа за њим подуже, па оде полако кући. |
да лазнеш мед с патоса!..{S} Наоколо и остале зграде и стаје: пивница велика, озидана, у њој п |
Виторе?...{S} Ти данас нешто, као мимо остале дане — вели Мијат.</p> <p>— Ништа... чес’ и пошт |
вао да ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали гости били су поседали у велику совру, те их је |
раво велиш, Тодосије.</p> <p>Устадоше и остали.{S} Видосав мало застаде па као да се нешто прис |
ку па загризе.{S} За њим полако пређу и остали.</p> <p>— Море, Бога ми, право кажеш, Тодосије.. |
ести му столицу.</p> <p>— Седи!{S} А ви остали, хајте тамо, гледајте свог посла!</p> <p>— Шта ћ |
му удити што говоре?</p> <p>— Човек к’о остали људи!</p> <p>Тодосије продужује и подвикује:</p> |
“ И на домазлук је гледао друкчије него остали сељаци.{S} Он је затекао у Витора четири краве м |
ко је руковати имањем овако како рукују остали сељаци и обрађивати га како им је радио деда и ч |
у.{S} Једном му се даде прилика, кад су остали сами код воденице и седели на рудини више јаза, |
веде сталан ред.</p> <p>То исто би и са осталим зградама: свуда се избриса паучина и црвоточина |
ошла! — веле скупштинари и обзиру се по осталим људима.</p> <p>— Имате да одобрите неке мање су |
о,,осмак“.{S} Поче га сејати стално и у осталим њивама и на врсте, и обрађивати онако како раде |
подвезама, изгледао као бела врана међу осталим сељацима.{S} То је чича Витора боло у очи натер |
оришту засађена дрвета, а између куће и осталих зграда утрвене путање, насуте шљунком.</p> <p>И |
о колач и испекли на прочевљу!</p> <p>— Остало и теби доста!..</p> <p>Ухватише му се за скуте, |
, чича Витор се мрштио, гунђао, — па је остало по старом.</p> <p>Видосав се решио да чича-Витор |
ти кад се паметно ради.{S} Толико му је остало од оца и толико и данас има.{S} Целог века није |
} Ружица ориба наћве, сланицу, лопаре и остало дрвено посуђе, те је све изгледало као смиље.{S} |
уши он је стрпа у пластове и сена као и остало сено.{S} Док није навикао стоку на њу, он ју је |
>И тамо их води те га питају: колико би остало прељетака, може ли се које продати.{S} С њиме^се |
аћин има понеко имање које више цени од осталог, поклања му више пажње у обрађивању и њиме се п |
аве није било у селу.</p> <p>И на свему осталом опази се нов ред, који уводи умешна рука Видоса |
S} На детелишту су посејали елду, да не остане беспослено земљиште, и то је питање скинуто с ре |
руку као покојног родитеља...{S} И, нек остане међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: веле, ла |
је то било?</p> <p>— Молим те, само нек остане међу нама.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да ико |
главу! ..{S} И молим те, Виторе, нек то остане међу нама... стар сам човек: не могу се рвати и |
, нек чини што може.{S} Молим те нек то остане међу нама.</p> <p>Витор занеме.{S} Нешто га прит |
с друштвом, са својим! побратимима, па остану до неко доба у чаршији, и кад око поноћи дође ку |
} Ако сам хоће да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као моју децу.</p> <p>Предсе |
да шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и остао човек, казао сам: не тражим да се уништи уговор, |
> <p>Чича Витор је радио свој посао.{S} Остарио је добро и мало се погрбио, али није попустио у |
, бићемо и помрећемо, а та ће пустолина остати и без мене и без тебе...{S} Чије није било, чије |
са својим знањем.{S} Али оне нису могле остати неопажене и за њих су се заинтересовали сељаци и |
осити и исполагати стоци.{S} На њиви ће остати сама детелина, густа и сочна, да се све више шир |
ослушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и остати.{S} Кад је забринут и нерасположен, кад га обузм |
<p>— Немаш шта да ме молиш!{S} Ти мораш остати доследан!</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако |
S} А он проговори: „Ћути, не плачи, ето остаћу...“ и буде дан, два, па га нестане.{S} Не зауста |
а се гости почасте и удаљи се.{S} А они осташе на истом месту да продуже како су започели.</p> |
ича све.{S} Ратарац се загледа у њега и осу повику на чича-Витора.</p> <p>— Стар човек.{S} Није |
же но обично ливадско сено, да се добро осуши.{S} Знао је да је не треба много превртати, јер с |
здуху и брже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у пластове и сена као и остало сено.{ |
лето, а у другим селима једва да увате отаву.</p> <p>— Бога ми јес’!</p> <p>— Па кажу: то је с |
ако те згодим ја одавде, нећеш се маћи отале!..</p> <p>— Коме то велиш?</p> <p>— Шта је то бил |
људима него с несретницима.{S} А његов отац, покојни кум Антоније, био је човек и било ми је с |
уде слуга у његовој кући, него син коме отац предаје старешинство.</p> <p>Видосав Ђурковић родо |
ини?{S} Свак тежи да је бољи... паметан отац вели да је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзи |
S} Њих петоро: стари Маслаћ, младожењин отац, крупан човек, просед, у широким чакширама и прост |
и лукаво се смеши.{S} Напослетку изађе отворено:</p> <p>— Знам ја шта ви хоћете, брате?</p> <p |
Ти ме боље познајеш но ико.{S} Кажи ми отворено, у очи, ако сам на рђавом путу.{S} Ти боље вид |
е ли тако, Видосаве?</p> <p>Он уздркта, отвори очи и погледа јасно.</p> <p>— Немој ме, Тодосије |
се не љути.</p> <p>Видосав узе цедуљче, отвори га и гледа га укоченим погледом.{S} У њему стаја |
очели тек гунђати по селу: затисни уши, отвори очи и хајде право!{S} Разумеш ли ме једном?</p> |
/p> <p>— Нека их, сине... „Затисни уши, отвори очи па хајде право...“ Како да идеш и да се не о |
C19"> <head>XIX</head> <p>„Затисни уши, отвори очи и хајде право“, — вели Тодосије.</p> <p>Видо |
епрестано звера, и чим ко <pb n="64" /> отвори врата, склопи шаку око цигаре боји се да не угле |
оре, па се спреми, на двоје на троје, и отвори.{S} То беше његов пријатељ чича Антоније.</p> <p |
ом и Светоме Јовану.</p> <p>Дубок уздах оте се из груди Витора Микачића и даде му се на мисао, |
ији људи, па млађи, па жене, и совра се отеже преко целе куће.{S} Прекрстише се и обредише по р |
а се привремено склони с њиве док се не отера кући, и мало наслона за стоку да не кисне.{S} Њем |
н главом, зликовачки укратио ту радост: отерао га у свет да се потуца од немила до недрага, а о |
други чувао моје имање.</p> <p>Оно живо отераше у обор, а мрцину бацише у шевар.</p> <p>Видосав |
и поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети! — тресну батином о ледину и скочи. ,</p> <p>У та |
ељи!</p> <p>— Други пут, на празнику! — отима се Видосав.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код |
није прикупио ни парчета земље нити се отима за то.{S} А оно што има уредио је како је умео: г |
...</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Он се отима, звера и промуцује:</p> <p>— Шта вам је...{S} Ост |
и, кочопернији.{S} Видиш просто како се отима да у свему измакне и од својих другова, с којима |
били на сиротињском имању, радом су се отимали од немаштине.{S} Он је увек први на послу, а по |
и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио главу него је коме уступи |
и укољица!{S} Хоћеш само да се свађаш и отимаш!</p> <p>— Умукни!</p> <p>— Умукни ти!{S} Не дам |
између дуга, он замазује лојем, скида и отире буђу и паучину.</p> <p>Затим оде у амбар, завири |
уком.</p> <p>Видосава обузе зла слутња: отишао је на детелиште...{S} Скочи брже и оде преко <pb |
тамо; не идем на састанке као и ти.{S} Отишао сам лани један пут, па кад се појинатише, ја поб |
ком.{S} Затим се приобуо и умио и негде отишао.</p> <p>Сад треба дочекати баба...{S} Боже, шта |
S} Доцније, једног празника, Видосав је отишао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторових у |
у?</p> <p>Он избечи очи.</p> <p>— Он је отишао од куће, — рече и глас јој задркта.</p> <p>Он из |
вицом у расвит, ухватио волове у плуг и отишао преко вотњака...</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Бо |
опасника који је напустио кућу и село и отишао по занату, по жандарима и чуварима, и ко му га з |
уше у воденици.{S} Ето тако, сам самцит отишао и оценио шта треба осећи; ни ја не бих умео боље |
у је доказао сутрадан све и он је одмах отишао Тодосију да од њега чује праву истину, до ситниц |
кућу, а што претекне носити на пијац а откидати по неку пару да му се нађе, да не досађује пос |
глас и руке.</p> <p>Видосав се саже те откиде једну травку и стаде се забављати.</p> <p>— Вала |
и не радите, — вели Тодосије и натрпава откосе на сушила.</p> <p>Они се смејуре, згледају се, н |
.{S} Он ју је косио у време, држао је у откосима дуже но обично ливадско сено, да се добро осуш |
каже да ниси ти текао?</p> <p>— Лако је открчити моје имање и моју замуку, па узјати хата од пе |
једнако мисли о јутрошњем догађају.{S} Откуд да се та несрећа деси!{S} Све као инат!{S} Већ у |
— Здраво, шта ми ти радиш, Антоније?{S} Откуд ти ’вако сабајле?{S} Хоћеш ли у кућу?</p> <pb n=" |
ше:</p> <p>— Тодосије Дмитрић!</p> <p>— Откуд он?</p> <p>— Кад је он дошао?</p> <p>— Ја га ниса |
ти, подгуркивали се и смејали.{S} Да је откуд било Видосаву да се привуче и ослушне:</p> <p>— К |
д тога нема Бог зна какве штете...{S} И откуд је, онда, распикућа?{S} Тај бабо слуша свет... на |
на време, и ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд да се то мени деси!{S} Дај ону облицу дрвета!{S} |
о и тешко...{S} Он не уме да објасни ни откуд је то што му се чини да је запостављен, понижен и |
еврљи му вилице, метну међу њих облицу, отпаса се и привеза дрво с обе стране за рогове, па пус |
} Нити кога <pb n="166" /> поздравља ни отпоздравља, само колута закрвављеним очима.{S} Кад не |
ма се здрави, с некима рукује, а они га отпоздрављају:</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>И седају |
ече онако како ју је увек предусретао и отпоздрављао.</p> <p>Она се поизмаче и стаде.{S} Ушао с |
ш.</p> <p>Он се прокртољи на столици па отпоче:</p> <p>— Није се ништа десило на састанку, него |
ртију, загледа у законе.{S} На послетку отпоче:</p> <p>— Браћо!{S} Као што вам је познато, дана |
неки хитнија посла.{S} Мислим да можемо отпочети рад, јер сте сви дошли.</p> <p>— Дошли смо!</p |
олину, — објашњава им капетан.</p> <p>И отпочеше се споразумевати и бирати.</p> <p>Бирају и обј |
по клупама, поскидаше капе и очекују да отпочну рад.</p> <p>Мало за тим дође капетан.{S} Они ск |
, скроман па ћути и осмејкује се, а они отпочну претресати:</p> <p>— Ако је тражио, јес’ се и н |
о, по мекој трави и приђе му.{S} Јабука отпустила гране, он се извалио под њу, мало се погучио, |
га, кокошке се шћукале у хлад, зинуле и отпустиле крила, све се утајало, само пршти вода о воде |
>Пошто посвршава прве пролетње послове: отреби ливаде, растури кртичњаке, потврди ограде, напра |
е усавршава, да иде за напретком, да се отреса од заблуда, и својски се трудио да још штогод до |
редовно похађао школу и био слободан и отресит.{S} Чим дође из школе он обеси чантру о клин, п |
ака у његову селу.{S} Како који дан све отреситији, кочопернији.{S} Видиш просто како се отима |
рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се отрести...{S} Одоше и тамо продужише разговор.</p> <p>В |
Витор се опет љутио.{S} Сад није могао отриети а да му не изговори: да треба да је толико паме |
илици, да не би било свађе, али не мога отрпети, док не оде до њега.</p> <p>— Добро јутро, комш |
" /> <p>— Ружо, дај ми воде!</p> <p>Она отрча на извор.{S} Он се подиже полако, извири се на вр |
и било да се мало расхладим.</p> <p>Она отрча да донесе свеже воде.{S} Он прохода по соби, по х |
утиш сад пред причест...</p> <p>Видосав отрча те му изведе коња, седланика, огледа колан и ухва |
Ћути!{S} Дај мало сена!</p> <p>Тодосије отрча.</p> <p>— Тако!{S} Држи ти за рогове! — Па усука |
упутно у варош.</p> <p>Старац поскочи и отрча кући:</p> <p>— Ђурица!{S} Тодосије!{S} Ене! — пов |
ече и полако се измаче из собе, а затим отрча да донесе каву.</p> <p>Принесе му је у његовој шо |
ше казати, али они га сами разумедоше и отрчаше за Видосавом.</p> <p>— Стој!</p> <p>— Нећеш виш |
прва за помози Боже! — нуди Видосав, па отрчи у оџаклију да се тамо види и да коју послужи.</p> |
{S} Небо плаво и чисто, без облачка.{S} Отуд, са истока, појмила јутарња румен и хладан дах пир |
е и погледају испод обрва.</p> <p>— Кад отуд из оног чечвара иде један чика, па се исправио и у |
у поље на рад, а Тодосије поче дозивати отуд од детелишта:</p> <p>— О, Видосаве!{S} О, Видосаве |
теде рећи да ће их преселити сасвим, па оћута и прљну руком иза уха.</p> <p>— Одмиче дан... вру |
зацерека, па се сети да га то мрзи, те оћута и полако му приђе.</p> <p>— Што те, болан, мрзи д |
Право веле људи“, — па мрдну раменима и оћута.</p> <p>После оваких разговора Витору је све теже |
Бог с тобом, попала те роса!</p> <p>Он оћута.{S} Затим рече полако:</p> <p>— Иди!</p> <p>— Што |
меја, — прича му Ружица.</p> <p>Он мало оћута, па рече:</p> <p>— Ти гледај своја посла.{S} То ј |
сви знамо ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па продужи:</p> <p>— Што бих крио.{S} Крив је, бр |
ије штогод погрешио.{S} Сад зна да неће оћутати и види да се спремио да га нападне.{S} Шта да м |
паметно!</p> <p>Ђурица слеже раменима и оћуткује.</p> <p>— Ја сам мислио да је то дангуба и док |
шта то би, што се тако покрпаше.{S} Он оћуткује, мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао |
кује Тодосије, да сви чују.</p> <p>Људи оћуткују и згледају се кроз помрчину.</p> <p>— Кад угле |
38" /> <p>— Озбиља ти кажем.</p> <p>Они оћуткују, згледају се, па ће предузети други:</p> <p>— |
под мојим кровом. — И у себи му опсова оца голог.</p> <pb n="92" /> <p>У том зајеча свирала и |
прилику, да будем ја паметнији од мога оца!{S} Да је ово добро, сејали би наши стари.</p> <p>— |
ије!{S} Ама поштујем те, море, као мога оца! ..</p> <p>— Хвала, синовче, пили смо доста, — смеш |
оку, прекрсти се и прогунђори: „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Не помену ни јутрошње јутар |
p> <p>— Јесте, она је така кад не слуша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, ја нисам неваљалица? |
паметно ради.{S} Толико му је остало од оца и толико и данас има.{S} Целог века није прикупио н |
, радна жена и образита, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово чест |
еници.{S} Ето тако, сам самцит отишао и оценио шта треба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А ве |
ати.</p> <p>Кад оду кући они се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и она |
имао много причати о тој кући и његовом оцу.</p> <p>— Чиј је он? — запиташе сељаци.</p> <p>Капе |
подсмева се Видосав.</p> <p>— Ја, тата, оч’ју ми!</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Бога ми!</p> <p>— Нис |
/p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу му ја то очас, — вели он и погледа унаоколо: ко ли га удари.</p> |
то му не даде Бог да наследи бар толико очевине колико би му било најпотребније <pb n="14" /> д |
и пропаст!..</p> <p>И она је са зебњом очекивала кад ће чича Витор изаћи кући.{S} Предвиђала ј |
.</p> <p>Сељаци су, изнајпре, радознало очекивали шта ће бити од тог Тодосијева посла: како ће |
е.{S} Он је избегавао у тим приликама и очекивао је док се покажу корисни плодови његова рада, |
лако уклони и замаче у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих двојица учинити.</p> <p>Видосав то |
и стаде.{S} Ушао страх у њу па стрепи и очекује шта ће рећи.</p> <p>— Како ви овде?</p> <p>— Хв |
зеше места по клупама, поскидаше капе и очекују да отпочну рад.</p> <p>Мало за тим дође капетан |
њих ударио нове пијавице.{S} Старац се очешља, дотера зулуфе и мало их погна унапред, ка јагод |
еном марамом на грудима, лепо и скромно очешљана у плетенице, са једним природним цветићем у њи |
и дечица, сви лепо обучени, измивени и очешљани.{S} Кад се причестише, Видосав их одведе у мех |
’!</p> <p>Сад му лице доби живљи израз, очи узиграше и он се узнемири, као да ће да се инати.</ |
ће.</p> <p>Сојка баци рад, ухвати се за очи и бризну у плач...</p> </div> <div type="chapter" x |
образе.{S} Сојка зајеца и ухвати се за очи.{S} Витору заиграше бркови и трепавице.</p> <p>Видо |
е дете, Видосаве, — рече и ухвати се за очи.</p> <p>Он притрча те је пољуби у руку.</p> <p>Посл |
узнемираваш...</p> <p>Она се ухвати за очи:</p> <pb n="153" /> <p>— С киме ћу се разговарати а |
пољуби га у руку.</p> <p>Ружица оборила очи земљи и забавља се с прстима на руци.{S} Не сме ниг |
{S} Бог с тобом!</p> <p>Он брзо протрља очи.</p> <p>— Шта је било?{S} Није ништа...{S} Његова к |
> <p>Скочи Видосав, стресе се и растрља очи...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030_ |
о и досад.</p> <p>— Како ћу му изаћи на очи?</p> <p>— Лако.{S} Он нек виче, а ти ћути.{S} А нећ |
и... као дериште! ..</p> <p>Она убриса очи и грчевито стезаше своје шаке.</p> <p>— Говоре по с |
дам кућа Ђурковића, — рече она и убриса очи рукавом од кошуље.</p> <p>— Право велиш! _</p> <p>— |
куће: не зна како би му сад изашао пред очи...</p> <p>У тим мислима и узбуђењу пропрати дан, а |
зажмури.{S} Као у бунилу изађе му пред очи Симо из Мораве и све његово...{S} Кућа велика, зида |
здрави.{S} Кад угледа децу, њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а за тим пошашољи руком по гла |
тату...{S} Размисли се — па јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они имају свега |
тајао, пушио... тек у неко доба свео је очи, те је и она заспала.</p> <pb n="129" /> <p>Одспава |
ног а други распојас и растиру испаване очи.</p> <p>Чичи благну на лицу, приђе им у сусрет, ухв |
ли Видосав... страшан и необичан: мутне очи, подбуо, неочешљан, аљкав, једна ногавица испала му |
<p>Заори се смех низ сву совру и упреше очи у Витора.</p> <p>Старац се врпољи...{S} Тодосије гу |
итор затрепташе му трепавице и засузише очи.</p> <p>Деца се загледаше у свога баба, а Ђурица ре |
бригај, Антоније, — рече Витор и упиљи очи у њега.</p> <p>— Знаш, прича мени мој Миле...{S} Ја |
ба и свога тату, али не може да затвори очи и затисне уши, већ види шта се ради и чује шта гово |
ко, Видосаве?</p> <p>Он уздркта, отвори очи и погледа јасно.</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим |
ек гунђати по селу: затисни уши, отвори очи и хајде право!{S} Разумеш ли ме једном?</p> <p>Видо |
— Нека их, сине... „Затисни уши, отвори очи па хајде право...“ Како да идеш и да се не осврћеш |
head>XIX</head> <p>„Затисни уши, отвори очи и хајде право“, — вели Тодосије.</p> <p>Видосав је |
S} Јеси чуо за Ђурицу?</p> <p>Он избечи очи.</p> <p>— Он је отишао од куће, — рече и глас јој з |
непознатог човека у селу, ми издражимо очи на њега и пратимо му сваки корак: ко је, шта је, шт |
Он опет ћути.</p> <p>— Што ћутиш, нисмо очи вадили!</p> <p>Он нешто гунђори.</p> <p>— Чу ли што |
ено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао: „Честит свети“, а |
познајеш но ико.{S} Кажи ми отворено, у очи, ако сам на рђавом путу.{S} Ти боље видиш него ја.{ |
ци од себе.</p> <p>Чича му се загледа у очи:</p> <p>— Ама, чујеш, море!{S} Нећу ја милости од т |
мишку.</p> <p>Тодосије му се загледа у очи:</p> <p>— То ће бити као на Воведеније?</p> <p>— Ен |
ом.</p> <p>Онима, којима тај рад паде у очи, беше за чудо шта то ради посинак Виторов.{S} Али о |
е паметни људи. „То је пркос, смејање у очи, пир пакости над мојом несрећом!{S} Какву је новину |
.{S} И ове године дође он од воденице у очи тога дана те се изми и обрија.{S} Сутрадан рано спр |
Дођи себи ти, море...{S} Погледај ми у очи! — продрмуса га за раме.</p> <p>Он развуче усну на |
> <p>Тодосије поћута, па му се забечи у очи:</p> <p>— Оговарање није достојно озбиљних људи.{S} |
м сељацима.{S} То је чича Витора боло у очи натерао га је да се понови.{S} И Ружица је набавила |
је било тешко да му погледа слободно у очи.</p> <p>У Микачића кући ишло је и даље све својим р |
, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у послу и врдне у |
ам их скупо платио?</p> <p>И гледа му у очи.</p> <p>Витор их загледа и претура по руци:</p> <p> |
p>Видосав се мало прибра и погледа му у очи:</p> <p>— Молим те, бабо, кажи ми шта ти је...{S} Н |
а да ту причека свакога и слободно му у очи погледа.</p> <pb n="67" /> <p>Чича-Витору је објасн |
ви надзорници сели у хлад па не скидају очи с воденице, као да ће утећи.</p> <p>Иде човек, упрт |
погледа га са спуштеним капцима до пола очију.{S} Затим баци поглед мимо њега у страну.</p> <p> |
p> <p>Он ћути.{S} Спустио капке до пола очију па кчиљи у страну, у брвна.</p> <p>— Еј, Видосаве |
<p>— Душмани!{S} Јесам ли ја ћорав код очију!{S} Зар не видим шта ти радиш?</p> <p>— Шта то ра |
кад је дошао у овај свет, где је толико очију упрло у њега, непознатог човека!{S} Сад му прате |
ништа није могло измаћи испред његових очију, па ипак чињаше му се да сад треба да то све обиђ |
ањаста, дугих пуних обрашчића и крупних очију.</p> <p>Она се није одвојила од Ружице.{S} Што ма |
/p> <p>На аљкавост и мурдарлук мрзи, да очима не види.{S} Хоће да је свако чељаде хитро и окрет |
а посла! — смешка се бабо лукаво и шара очима.</p> <p>Витор Микачић није ни волео ни мрзио комш |
ког пречег од њега. — рече он, па ушара очима у све редом за совром.</p> <p>Витор опет мрдну гл |
<p>Витор се забечи да чује.{S} Он ушара очима.</p> <p>— Ваљда си нешто чуо?</p> <p>— Ти знаш: с |
или код записа.</p> <p>Видосав устрепта очима:</p> <p>— Шта још веле, сине?</p> <p>— И веле... |
пред рођеним братом.</p> <p>Он устрепта очима, принесе цигару устима, хтеде да повуче, а она се |
ца.“</p> <p>Он стао, укочио се и колута очима с једног на другог.</p> <p>— Није мала ствар, бра |
а! ..“ Како му живо лебди та слика пред очима, како јасно звоне те речи које је чуо пре толико |
у руку и још штогод што му се нађе пред очима, па једе сам.{S} Ретко кад да седе као човек, са |
авила руке око оно деце што јој је пред очима.</p> <p>Сојка је девојка на удају.{S} Израсла вел |
мућнијих људи.{S} И тада му блесне пред очима имаовина Сима Моравца у кога је служио у пуној мо |
мимоишла.</p> <p>— И ја горим паре пред очима.{S} Деде да по једну запушимо.</p> <p>Видосав се |
имања?</p> <p>Али му још више пуче пред очима кад се упозна с једним ратарцем из Груже.{S} Упоз |
како треба: непрестано су им били пред очима и Видосав и његова Ружица и оно дечице...</p> <mi |
S} Он ме је досад омрзао, да ме не може очима гледати.</p> <p>Тодосије махну руком:</p> <p>— Мо |
ш ово што ја учим.</p> <p>Ђурица ужагри очима.</p> <p>— Е, ко ће мене дати на науке!</p> <p>— А |
рамену.{S} Нашто чича Вићентије ужагри очима и узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало |
ли то тако било, и што причаш што ниси очима видео и на шта се можеш заклети" ...{S} Божја вољ |
ча Витор хоће да види за живота, својим очима, како ће се руковати његовим имањем, и хоће да ње |
хоће...</p> <p>Он је гледа закрвављеним очима, гледа задуго, па напослетку промуца:</p> <p>— Па |
и отпоздравља, само колута закрвављеним очима.{S} Кад не ради, седи за столом, налакти се, глед |
е па иде испред дућана, блене, зачкиљио очима, подбуо.{S} Торбица празна, а неће да уђе ни у ду |
од оних људи што у друштву ћуте, шарају очима и хватају сваку реч, а кад <pb n="73" /> разговар |
<p>— Шта велиш? — издре се чича и сену очима као муњом.</p> <p>— Па то... нисам ти ја крив ниш |
азио је да му је посинак достојан да га очински пригрли.{S} Он је био скроман и разборит, прито |
ам, газда.</p> <p>— Ако си радио, ти се очисти.{S} Ама јеси чуо, море: ако не можеш бити богат |
ам бабо у чаршији.</p> <p>Они засјајаше очицама.</p> <p>— Ви сте моја дечица... ви остајете мој |
и расплаче се, она се узнемири и ужагри очицама у мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А кад дође п |
би изостао иза других, да за свог века очува што је наследно и да штогод привреди и прикупи ка |
груписао њиве за себе, истребио ливаде, очувао забране и поновио вотњак.</p> <p>Погледи Тодосиј |
ом крпом од шаренице поњаве, тумара око оџака и келнераја, па обиђе столове и продаје лепиње и |
за кутњи праг и извијао своју песму око оџака, а <pb n="5" /> дрва су пуцкарала на огњишту.{S} |
те га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семеном засеја једну од најплоднијих њива |
оја!</p> <p>У том чича Витор бану испод оџаклије и они скочише на ноге.</p> </div> <div type="c |
р пригрне гуњче и с посинком изађе више оџаклије под јабуку шећерлију и поседају па столичице.< |
кочи. ,</p> <p>У тај мах помолише се из оџаклије Ђурица и Јовица: један босоног а други распоја |
> <p>И седају у намештене собе у кући и оџаклији.{S} Жена и деца прилазе те љубе госте у руку, |
ља књигама.{S} Има их неколико комада у оџаклији на полици.{S} Нису школски уџбеници, него нека |
ршаваше обичне послове, он узва обоје у оџаклији и извади ону хартију иза греде па пружи Видоса |
било хладно и каљаво, те је поставише у оџаклији.{S} Чича Витор распореди где ће ко сести: у вр |
носи буклија и ломи колач, њега не би у оџаклији.{S} Чича изнесе буклију замедљеног вина, у ком |
тво у неко доба ноћи кући, те су пили у оџаклији до пред саму зору...{S} То нико не зна, кријем |
столице за трпезу или за дугачки сто у оџаклији...</p> <p>Тог лета, по Великој Госпођи, Витор |
е четворице него код оноликих гостију у оџаклији.</p> <p>Мало прође, па ето ти Витора.{S} Он на |
че Витор и оде својим гостима.</p> <p>У оџаклији ручали сви и служи се кафа и прислужује вино.{ |
кућу и двориште.{S} Једног дана окречи оџаклију и набави плаве земље те је одоздо донекле обој |
како је у реду, принесе јело, па оде у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу пос |
снебивају.{S} Па се опет измаче и оде у оџаклију.</p> <p>Филип и Мијат почеше разговор о Видоса |
же кући спусти токачу пред врата, уђе у оџаклију, обриса зној с лица, завали се у своју столова |
ио капу озад и одмереним корацима уђе у оџаклију, у своју собу.</p> <p>Она га смотри из вајата |
ше у шталу, а чича Витор одведе госте у оџаклију, где су намештене клупе застрте ћилимовима и ш |
м у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџаклију...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
помози Боже! — нуди Видосав, па отрчи у оџаклију да се тамо види и да коју послужи.</p> <p>Тамо |
амршена.</p> <p>Чича Витор се уклонио у оџаклију, а Тодосије га одведе у вотњак.{S} Намести му |
цу, пренесе своје ствари и намести их у оџаклију и предузе управу кућом и имањем, као да тај Ви |
фикари му браду, па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и вр |
ема.{S} Она скочи, обуче јелек и полако ошкрину врата од вајата.{S} Ноћ топла... ни видна ни та |
омаћин не ради с њима, они се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на чему па ма н |
јином снаге и куражи и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му није ту Тодосије да га ухвати за г |
"1" /> <div type="titlepage"> <p>ТАДИЈА П. КОСТИЋ</p> <p>ПРВО ВЕСЕЉЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>С |
како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p> <p>Убрзо су свикли да по |
је негда био негде накакав „златоуст“, па не би могао утицати на твоју букову главу.{S} Ти рад |
Кад смо били на Кумашевцу на „зекциру“, па ја се залетим и упознам се.... — И ту исприча како с |
p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</p> <pb n="39" /> <p>— |
плачи, ето остаћу...“ и буде дан, два, па га нестане.{S} Не заустави га нико...</p> <p>Навикош |
сељак упрегне у свој плуг шест волова, па да их побије терајући, не могу му поорати као ова дв |
у врата кад ће се помолити, смотри га, па сав узавре, тресну тојагом о земљу и подвикну и разв |
о ми дошао, Тодосије!{S} Видиш ти њега, па се и не јавља! — прилази му домаћин.</p> <p>— Што да |
pb n="160" /> <p>Он ћути, гледа у њега, па ће, на послетку, рећи:</p> <p>— Боже, благо теби!</p |
се покажу корисни плодови његова рада, па да ту причека свакога и слободно му у очи погледа.</ |
воденице и седели на рудини више јаза, па поче поиздалека:</p> <p>— Баш вала, Виторе, ја не зн |
а хоће.</p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређе преко врљика да |
е поњаве, тумара око оџака и келнераја, па обиђе столове и продаје лепиње и служи пиће из барда |
ешто гунђори у авлији.{S} Мало потраја, па се чује све јаче као да се с неким инати:</p> <p>— Н |
мам пара?</p> <p>Сељак се опет насмеја, па му одврати:</p> <p>— Добро, мали газда, вала баш да |
но: шећер и вода, кафа и хладна ракија, па после врућа ракија.{S} Видосав се запрегао са чистом |
S} Овај Видосав хтео би да све изопија, па да прави сејир од нас! — вели Тодосије и мрда главом |
у њу.{S} Махне дим, погледа у Тодосија, па одмах сакрије поглед.</p> <p>— Чудан си... ни онај ч |
58" /> му се старешство избило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тат |
— угледа је он.</p> <p>Она се зацерека, па се сети да га то мрзи, те оћута и полако му приђе.</ |
ад отуд из оног чечвара иде један чика, па се исправио и усукује као качкин, а јагодице му се з |
ута, па да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта коштало! — вели му чича Витор.< |
ће залуфе и мало више косице више чела, па то зачешља и углади, а у џепу му увек марама и по не |
стари?</p> <p>Витор убриса зној с чела, па одговори:</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Код суда?</p |
ово Видосав скући сам без старог масла, па ејвала му!{S} Лако је сести за готову совру као ово |
> <p>А Ђурица се уозбиљио као старкеља, па вели:</p> <p>— А што да не смем?{S} Је ли он рогат?< |
ама, измешали се с момцима и девојкама, па ухватили коло.</p> <p>У сниској и тесној механи посе |
та вели кад нешто попева и маше рукама, па се привуче полако, варакајући се иза дрвећа, да је н |
почетак што јој је у рукама, на иглама, па час гледа у рад, час се осмејкује на њега.</p> <p>— |
зме с друштвом, са својим! побратимима, па остану до неко доба у чаршији, и кад око поноћи дође |
, и истрајаћу овде међу овим безјацима, па ће доћи време те ће се горко кајати, што су овако о |
и још штогод што му се нађе пред очима, па једе сам.{S} Ретко кад да седе као човек, са женом и |
казао.{S} Витор је ћутао неколико дана, па се опет одобровољио.{S} Нити га је псовао, нити му ј |
а једном софром, и слуга и баба Вујана, па сви спавали <pb n="56" /> на једној постељи, која је |
да то семе посејем свуда око мог имања, па, да Бог помаже!{S} Онда би други чувао моје имање.</ |
е нудио возиоце, свезао неколико снопа, па се налазио код куће...</p> <p>Пошто је посао био рас |
како газда Симо подиже забран из жира, па да га виде кад мало одрасте, па да скину капу и прек |
удовица Јана била у воденици, па боса, па се уросила, ..</p> <p>Поче пуктање у доњем крају.</p |
нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави кајише око ногу и обуче зу |
А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село потражи.</p> <p>Она се смејури, гледа |
разреда и, на прилику, стао на по пута, па да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам |
прича му Ружица.</p> <p>Он мало оћута, па рече:</p> <p>— Ти гледај своја посла.{S} То је моја |
ај ми, Видосаве!</p> <p>Поћута, поћута, па поче:</p> <p>— Каже побратим Мијат све како је било: |
је лажи о мени?</p> <p>Тодосије поћута, па му се забечи у очи:</p> <p>— Оговарање није достојно |
може да ме гледа...</p> <p>Опет поћута, па продужи:</p> <p>— И суд му је дао старјешство.... и |
а тата пропасти и да је тата распикућа, па му преотео старешство и тати задао муку на срце, те |
мало, јер се тако ваља после причешћа, па им поручи по кафу и купи по лепињу.{S} Доцније посед |
е учи онај Гружанин...“ — мисли Ђурица, па се пренесе мислима у ту школу, како му је причао рат |
е гајтана, чојице, копчи и другог арча, па терзија реже, шије и шара и за њега и његову Савку и |
е нешто што му се припило као оскоруша, па се опет поврати у исти положај.</p> <p>— Ти ћеш сам |
е да види где <pb n="89" /> је Видосав, па кад га угледа чак доле, продужи: — Нек ово Видосав с |
у: прва за помози Боже! — нуди Видосав, па отрчи у оџаклију да се тамо види и да коју послужи.< |
ово село и у ову кућу! — мисли Видосав, па клону.</p> <p>Обузе га нека ватра и дремеж, па се за |
ди шта се ради и чује шта говори народ, па сам размишља о свему.{S} Њега боли срце за татом, је |
> <p>— Опрости, имам посла!</p> <p>— Е, па добро!{S} У здрављу, младићу.</p> <p>И растадоше се. |
ко, газда?</p> <p>— Тресни рђу са себе, па буди мало ведрији и кочопернији!{S} Не дај да ти тра |
а,</p> <p>— намигну он на оног до себе, па продужи:</p> <p>— Узврпољио се вели старац па чепа о |
, згледају се, нешто шапћу између себе, па се ослободе и распричају.</p> <p>— На шта ли ће ти и |
бити чист и умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј и опери.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњ |
и привеза дрво с обе стране за рогове, па пусти јуне и поче га јурити:</p> <p>— Уа!{S} Уа!</p> |
ли му он...{S} Чича Витор које ће јаде, па да не пуца брука, пусти му све.{S} И сад само гледај |
што ради, он приђе па ради као од беде, па мало, мало, а њега нестане...{S} И нема га цео дан.. |
ће ти Витор:</p> <p>— Ружице!{S} Деде, па ти изађи с децом мало у народ!</p> <p>Она се снебива |
да нешто каже, те махну руком да седе, па се маши у џеп и извади једно писмо.</p> <p>— Молим в |
е да ради нека ради, ако неће нека иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су |
он иде у њу спокојно, седне међу људе, па с ким хоће он попије по неку, поручи и части.{S} Так |
гостију у оџаклији.</p> <p>Мало прође, па ето ти Витора.{S} Он на врата а они на ноге.</p> <p> |
b n="111" /> <p>Антоније појми да каже, па застаде:</p> <p>— Било је нешто, али бојим се...</p> |
а и остале...{S} Погледа за њим подуже, па оде полако кући.</p> <p>Сутрадан прављаше се невешт |
и мајци и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и она хвали са сукненим прслучићем, са три ката г |
као нафору, сркну мало вина из буклије, па га опет настаде.</p> <p>Он је, у старој кући имао св |
а радост.{S} Да је среће, као што није, па да он дочека пријатеља, да он удоми своју кћер.{S} Ч |
> <p>— Даће Бог добро! — рече Антоније, па повири на врата и опет узвера.</p> <p>Чича Витор га |
глав обилази и нутка да се једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Витора да седне у горњи крај |
есвуче, да му те једе и две три попије, па га окупи молити, као и увек: да дође себи, да више н |
ија.{S} Јуче ме засрете чича Вићентије, па вели: „Не би погрешио да га усиниш.“</p> <p>Она слеж |
ни му секу лесковину и дељу је донекле, па је даду њему те је он утанча и онда он плете а они г |
тоније поћута, чукну штапом о прочевље, па поче:</p> <p>— Где си био јуче?</p> <p>— Ја овде код |
ачас закуче кантарским кукама за петље, па принесу обрамицу и њих двојица одигну врећу од земље |
еме.{S} Нешто га притиште озго на теме, па убезвија и не умеде да проговори.{S} Клонуше му и но |
вече прича тако те о овоме, те о ономе, па од једном спусти глас као да шапће на ухо:</p> <p>— |
зговара и ћерета те о овоме те о ономе, па је ухвати за колир и стаде га загледати:</p> <p>— Ен |
па му уздркташе уснице, пође да устане, па се поврати на столицу и само гледа у Антонија и треп |
оби, он одмах нађе излаз да то избегне, па ма било и на своју штету.{S} Још се ни с ким није су |
ним овцама те му се јагњи сваке године, па <pb n="69" /> треба и они да имају или овцу или крма |
ка.{S} Он је без срестава за школовање, па ипак неће да одмакне од школе; хоће да послужује и д |
о бити, каква је то нужда из беле зоре, па се спреми, на двоје на троје, и отвори.{S} То беше њ |
укаше и изнеше на сунце да се проветре, па се наместише на своје место.{S} У сарачани беше крв |
се уми, испљуска се по лицу, убриса се, па се поврати у собу.</p> <p>Ружица оде у кућу да спрем |
енија?</p> <p>— Зар радили и мучили се, па, овај...да други одавде из села... — И ту се загрцну |
> <p>Чича Витор уморио се и задијао се, па стао у крај и наслонио се на своју штаку.{S} Замисли |
ажем.</p> <p>Они оћуткују, згледају се, па ће предузети други:</p> <p>— Море, велики измет чини |
з жира, па да га виде кад мало одрасте, па да скину капу и прекрсте се као код светиње...{S} А |
оста!..</p> <p>Ухватише му се за скуте, па се утркују и доказују, а он се смејури и упиљио погл |
људи, пољуте се, поџевељају се, заћуте, па се поврате и опет све дође на своје место.{S} Али, е |
ври...{S} Час се закикоћу, час прићуте, па се удвојеном снагом зацерекају.</p> <p>Опет заћуташе |
} Ја знам Витора: он ћути, дима, шикће, па по неки пут викне, и све то прође као да ништа није |
рже:</p> <p>— Полиј ми, дијете! — рече, па устаде, прислони тојагу, скиде капу и прекрсти се.</ |
Узми, за тебе је то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде свилени гајтан са себе те му нам |
му и ноге и руке, појми да нешто рече, па му уздркташе уснице, пође да устане, па се поврати н |
чутурче пред њим.{S} Хтеде да му рече, па се уздржа.</p> <p>— Иди!</p> <p>— Видосаве, ти ћеш п |
осије и младићи приђоше те се руковаше, па прихватише коње и одведоше у шталу, а чича Витор одв |
осав их одведе у механу те се огрејаше, па им принесе у чаши вина те сви сркнуше по мало, јер с |
товање...{S} Па да и пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек б |
у.</p> <p>Обузе га нека ватра и дремеж, па се завали на кревет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе |
књигу преда се па чита.{S} Седи, седи, па наједаред клипи и поче, млатајући рукама, декламоват |
и где ће ко сести: у врху старији људи, па млађи, па жене, и совра се отеже преко целе куће.{S} |
друзи.{S} И овако ожењени, матори људи, па кад нужда пригна, они по двојица оду у надницу и за |
о сести: у врху старији људи, па млађи, па жене, и совра се отеже преко целе куће.{S} Прекрстиш |
го ја.{S} Они су и старији и паметнији, па морају више и знати.</p> <p>Застаде и замисли се.</p |
да види да нису миши гдегод прогризли, па затискује, да не буде штете.</p> <p>Обиђе шталу, тор |
во велиш, бабо, човек не треба да сили, па шта имао да имао, — додаје Видосав.</p> <p>— Што да |
роизношењем гласа како је учио у школи, па се занео и заборавио те виче да се чује чак до куће. |
ве лончић уз ватру у воденици или трли, па они спремају ручак: бабо умеси колач и запреће га на |
p>Донеше и врућу ракију, попише по три, па поставише ручак, принеше јела, почеше јести и ређати |
екиде:</p> <p>— Не заборави на чему си, па ми реци: имам ли ти што дужан?{S} Да се није задужио |
е јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећи код своје куће.{S} Овде в |
.</p> <p>Тодосије хтеде још доказивати, па застаде.{S} Искриви главу и мрдаше њом, што ће рећи: |
оја посла свиђати.{S} Свет ће говорити, па ће престати.{S} Гледај посла, море!..</p> <p>— А как |
кући.{S} Он зна да се бабо неће љутити, па да је сазвао још десеторицу, зато му није ни казивао |
а решавао да све то пребере и рашчисти, па на по пута стане и размисли се: „Нека стоји, никоме |
бо? — дода Јовица</p> <p>Он ћути, ћути, па се наједаред трже, погледа низа се, уђе у собу те об |
о и не одговара.{S} Ујогуни се па ћути, па псовао га, миловао га, тукао га.{S} После навикоше т |
ас долазио!</p> <p>Он хтеде нешто рећи, па успљешта устима као да нешто гута...{S} У том зајаук |
е!{S} Па да се и поинате у својој кући, па ништа.{S} Само нек легне већа несрећа, нек не пуца б |
и научио што нису знали његови у кући, па ни други сељаци у његову маленом и забаченом селу.{S |
тата.{S} Да чујеш шта веле наши сељаци, па и сами Коружићи!</p> <p>— Молим те, бато, немој то н |
младић, — удовица Јана била у воденици, па боса, па се уросила, ..</p> <p>Поче пуктање у доњем |
и.{S} Кад угледа децу, њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а за тим пошашољи руком по глави и |
аца снопље колико треба за један вршај, па сиђе те налаже, дреши ужета, тера коње у вршају, пре |
ако је Краљевић Марко био велики јунак, па Милош Обилић, Бошко Југовић...</p> <p>— То је оно шт |
сломити, или јој испасти онај језичак, па се може за час изменити са овом новом,“ — мисли чича |
по ходнику, завири свуда у сваки буџак, па изађе те се уми, испљуска се по лицу, убриса се, па |
Тако, но како ћу.</p> <p>— Проба човек, па како испадне, — објашњава други.</p> <p>— Шта ће му |
>— Прођите се, Бога ви...{S} Љут човек, па ништа.</p> <p>Жене се повукоше, али ипак ослушкиваху |
је рећи ономе твоме „Да ти дам Чолопек, па учини што си наумио“. — А Видосав му вели: „Јок, вал |
је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати.</p> <p>Вид |
рску школу.{S} Ја одох данас тим путем, па како Бог да.{S} Нећу се враћати док штогод не научим |
онесе прасе, он га плати својим новцем, па га пусти у свиње.</p> <p>— У нашој кући не сме нико |
p>Хтеде рећи да ће их преселити сасвим, па оћута и прљну руком иза уха.</p> <p>— Одмиче дан... |
.{S} И чича напред на коњу а он за њим, па право цркви.{S} Мало доције дође и Ружица, и дечица, |
са старим пријатељем и његовим суседом, па шануше Видосаву те и он то учини.{S} Младожења пољуб |
и све, само остави стакленце с ракијом, па врати и стаде на своје место.</p> <p>Он се опет узвр |
се запрегао са чистом куповном марамом, па кува кафу, меди и пени ракију, наслужује у шоље и ча |
мешан са некаквим ситним жутим семеном, па га задрља са лаком трновом браном.</p> <p>Онима, кој |
ћа госте.{S} Поздрави се с неколицином, па му Витор примети да се врати у собу.</p> <p>Запалише |
де, шећера, стакленце ракије с чашицом, па метну на сто, пред њега.</p> <p>— Извол’те, бабо!</p |
једаред, лупи и држи мотку над комушом, па опет лупи два три пута и стане: блене у ону комушу.{ |
.</p> <p>Беше неки празничић и леп дан, па се искупи много мобилаца: и жетелица и везилаца.{S} |
да је знао да је бабо овако расположен, па да га дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинат |
м дође из школе он обеси чантру о клин, па тражи Јовицу, и што ради један то и други: или су по |
немаш никог пречег од њега. — рече он, па ушара очима у све редом за совром.</p> <p>Витор опет |
гледа и трепће.</p> <p>— Нек стече он, па нек уситњава, а овако лако је доћи на готово...{S} И |
рзо сави кајише око ногу и обуче зубун, па крочи преко прага.</p> <p>Чича Витор, као да је ниша |
; затим уђе у воденицу, повири у мучањ, па је затвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се већ напа |
ажу.{S} У воћнаку Тодосије се запрегао, па с Ђурицом и Грујицом реде брава и спремају ватру да |
и кажеш, онда што ми ниси раније казао, па џаба ти то старјешство.{S} Ево, па га узми и ради ка |
..{S} Само да сачуваш што је он стекао, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш виш |
јана по кући, упути Сојку на њен посао, па тек да узме рад у руке, а чича Витор ступи у дворишт |
а и облеће око баба.</p> <p>Витор стао, па се загледао у рагастов од врата и само клима главом. |
мој то никоме причати.{S} Да чује бабо, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— А што |
зао, па џаба ти то старјешство.{S} Ево, па га узми и ради како хоћеш! — одмахну руком Видосав, |
уче ми каза да му спремим стајаће руво, па се обуче и даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да |
гледа закрвављеним очима, гледа задуго, па напослетку промуца:</p> <p>— Па што ме онда запиткуј |
дозволио тати да ради како је започео, па би видео докле би досад дотерао?{S} Зар му није поно |
а, усукао два пртена конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S |
ор није целе ноћи с њим речи прозборио, па није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Пр |
зи за кућу и напредак имања.{S} Полако, па се све у кући повратило као и пре доласка Видосављев |
се чини да је баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и пита сам себе: „Шта ми је крив тај Видо |
ви га нико...</p> <p>Навикоше сви тако, па га и не заустављају и не воде рачуна о њему као да г |
тане: блене у ону комушу.{S} Опет тако, па се извали на ледину, налакти се и гледа тамо негде д |
то ради.{S} Иду, тако, њих по неколико, па стану код детелишта, наднесу се преко врљика и посма |
уд ће и шта ће сад!</p> <p>Поћута мало, па се на једаред сети да потражи Тодосија.{S} Чудновато |
х послужи како је у реду, принесе јело, па оде у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а |
а посла без стара човека!{S} Тамо, амо, па опет чича Витор на среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де ка |
у апелацији и касацији.{S} Он оде тамо, па седне међу њих и присуствује кад расматрају дела кој |
шао до тако груписаног имања појевтино, па се поносно тиме и хвалио се међу пријатељима својом |
те се уверио да је тата радио паметно, па обилази и прикрада се да <pb n="165" /> види тај рад |
д воденицом.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако је врећа од десетак ока, они зачас закуче кантар |
лу, а девојке шану једна другој на ухо, па кикот...</p> <p>Наоколо око совре служи се вино и ра |
кола далеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу и пис |
змије и оплете јој кикић и у њега цвет, па она скакуће по дворишту као лептирак.</p> <p>Једног |
као и ти.{S} Отишао сам лани један пут, па кад се појинатише, ја побегох и зарекох се да моја н |
тао...{S} Он уђе у трлу, повири у собу, па изађе; затим уђе у воденицу, повири у мучањ, па је з |
ун, маказе и бријач, одфикари му браду, па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ружицу, т |
љали здравице све колико их је по реду, па се неки дигли и поседали по собама, затурили се на к |
{S} Прекрстише се и обредише по ракију, па почеше доносити јело.{S} Домаћин стоји при врху, а В |
није могло измаћи испред његових очију, па ипак чињаше му се да сад треба да то све обиђе, разг |
он се услони на столицу и своју штаку, па укочи поглед у зид. „Кућа не стоји на земљи него на |
да се свађам с њим.{S} Почесмо по неку, па ућутах и побегох.</p> <p>— Како ћу ову бруку преживе |
те, застадоше мало, протурише још неку, па Мијат тресну руком:</p> <p>— У здрављу, побратиме!</ |
та, тата!{S} Мара не слуша своју мајку, па јој њен тата вели:{S} Ти си, Маро, неваљалица.</p> < |
остидео, кришом баци поглед на девојку, па се врчи и спусти поглед на сто.{S} Сојка држи стакло |
} И Ружица је набавила по неку хаљинку, па су поновили и децу.{S} Све доби нов изглед и пође но |
ете.</p> <p>Обиђе шталу, торове, стоку, па се надвири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружич |
Кад она приђе, он заби секиру у цепку, па трља руке и гледа у њу.</p> <p>— Шта радиш? — приђе |
о је открчити моје имање и моју замуку, па узјати хата од педесет дуката...</p> <p>Видосав ћути |
на и деца прилазе те љубе госте у руку, па настаје послужење.{S} Зна се све шта је редно: шећер |
ра:</p> <p>— Кад смо били на Пандиралу, па Хорватовић призортио да освојимо позицију, те, мајчи |
јем, подиже један, подиже други у селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да глед |
могао би и ти ступити у ратарску школу, па да учиш ово што ја учим.</p> <p>Ђурица ужагри очима. |
/p> <p>Он ућута, кљуцну штапом у земљу, па наједаред подиже главу:</p> <p>— Где ти је Тодосије? |
се врати из чаршије он иде право њему, па био код куће, био код воденице, вади из торбе шта је |
једном руком и накрену главу на страну, па, као и досад кад јој то помене, остави посао, даде с |
па се замисли и укочи поглед, у страну, па мисли и напослетку уздахне.</p> <p>Кад чита књиге на |
S} Видосав скинуо пола розге на ледину, па причучнуо и млати.{S} Ни онај човек ни дај си Боже!{ |
он као хладна стена...</p> <p>Он хукну, па се спусти ниже испод куће.{S} Чини му се лакше кад ј |
оге, а врх штапа услонио уз горњу усну, па гледа преда се.{S} Канда га и роса попала и овлажила |
и...</p> <p>Тодосије се најпре осмехну, па се уозбиљи:</p> <p>— Зато ћемо лако.{S} Реци ти мени |
тио торбу у крај до врата, скинуо капу, па једном руком ослонио се на штап, а другом трља преко |
да коју пару, они је остављају у кесу, па чувају и сваки дан броје колико има.{S} Давали су им |
S} Витор спири мало ватрице на огњишту, па поседаше на столичице око прочевља.</p> <p>— Право в |
Млад човек, воли друштво, слаб на пићу, па мало више говори и у говору се пребаци, и шта је то |
ни.{S} Младожења пољуби у руку обојицу, па хтеде и Ружицу, али она затеже руку те се само руков |
ижан, пребледео, нема капи крви у лицу, па с дружицом у руци, препредајући клупче конаца, приђе |
здравље!</p> <p>Обредише по неку чашу, па ће један рећи:</p> <p>— Ти си ово и скућио, брате... |
викати и саветовати, те напусти и њих, па се поче забављати по вароши.{S} По неку ноћ преноћи |
није разумео шта ти хоћеш и чему тежиш, па те је гледао с неповерењем.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он |
н и скроман сиромашак у половном оделу; па младожења, висок, танак младић, леп и личит, у новим |
, па да га дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у својој кући, па ништа.{S} Само нек |
</p> <p>— Чудна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то |
амаче на врат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.< |
у буранију и сецкају купусово лишће!{S} Па кад ручају поседају на земљу и скрсте ноге и оно што |
призвали кући те частили и гостили!{S} Па шта им се види од тога?{S} Чиновник данас јес сутра |
ин сине, хоће бити, те неће бити....{S} Па, почех ти причати, мраз, пуца дрво и камен...</p> <p |
} Било то и то; рече тај то и то“...{S} Па још наплетемо двојином више, и чудимо се што нам ник |
д лета!</p> <p>Она мрдну раменима...{S} Па додаде:</p> <p>— И много је љут, бабо...</p> <p>— Ка |
идосављеви побратими, она тројица...{S} Па повешће се реч како Видосав хоће да сеје гору...{S} |
смејури:</p> <p>— Чес и поштовање...{S} Па да и пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пи |
ао Видосав те истера тебе, Виторе...{S} Па веле: како он може дозволити у својих педесет и неко |
рати као ова два гвозденим плугом...{S} Па шта га је ових машина! ..{S} Боже, како се њима ради |
у децу воли као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb n="72" /> те му је тако несносно и теш |
аше кућу растурити од хуке и беса?..{S} Па да су могли, испљували би ме онде и бацали ме као об |
вој кући, то му је као да веру мења.{S} Па још кад му се неко прислони уз уво и стане дошаптава |
теби и мени, Виторе, до суђена сата.{S} Па шта ћемо!..</p> <p>— Знаш, говоре ми људи непрестано |
емљу и пажљиво слуша све до ситница.{S} Па после прича он како је некад било, какве су цене бил |
здрав и жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Видосав:</p> <p>— Добро дошао! — И са свима се |
а се смејете?{S} Није тај чича овде.{S} Па и да јес’, моба је моба,</p> <p>— намигну он на оног |
Вода нема зубе, па се умиј и опери.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и чакширама?{S} Ако н |
се одвићи и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он није онаки каки је био.{S} Све ћ |
жили његову Јошевину за мој Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад је те неистине изнео он, он |
се инати!</p> <p>— Није, ене га сам.{S} Па како се натмурио, узео штаку па кљуца у земљу и нешт |
ва.{S} Од њих тројице најбољи је он.{S} Па његова Ружица, слушала би као роб.{S} Имају троје де |
ако је још беднији но што је слушао.{S} Па има их који њему у пркос хвале Видосава и веле: да н |
да једу у пију, да се не снебивају.{S} Па се опет измаче и оде у оџаклију.</p> <p>Филип и Мија |
<p>— Да опереш ова кола.{S} Разумеш?{S} Па <pb n="169" /> да скинеш точкове и подмажеш осовине. |
Омразили се као со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две трп капке и онда му да |
</p> <p>— Тако!{S} Држи ти за рогове! — Па усука гужву од сена и стаде трљати по левој страни т |
А зар није тако?{S} Право веле људи“, — па мрдну раменима и оћута.</p> <p>После оваких разговор |
свађе, чича Витор се мрштио, гунђао, — па је остало по старом.</p> <p>Видосав се решио да чича |
ветога Јована, славу мога родитеља... — Па потрча да пољуби у руку свога баба.</p> <p>Витор мрд |
амота, моја Ружо!.. — помисли у себи: — па шта ћемо сад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад не умем др |
„Што ме мучиш, што не казујеш шта је“ — па опет ућуткује док он не почне.</p> <p>Антоније поћут |
деца за свога тату...{S} Размисли се — па јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Он |
ет пута за лето!</p> <pb n="79" /> <p>— Па баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то ра |
отаву.</p> <p>— Бога ми јес’!</p> <p>— Па кажу: то је село мимо остала села!</p> <p>—- Посилил |
p> <p>—- Посилили од богаства!</p> <p>— Па пошљу...</p> <p>— Јес’, комесију!</p> <p>— И комесиј |
— Дошли смо!</p> <p>— Сви смо!</p> <p>— Па и ако нема свију, вишина је дошла! — веле скупштинар |
p> <p>— Мој посинак Видосав. -</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Ти знаш како сам га узео, госп |
пек, са Тодосијем Дмитрићем...</p> <p>— Па ти то ниси урадио, Видосаве?</p> <p>— Дабогме да нис |
но Витор с ових десет ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да ниси ти текао?</p> <p>— Лако је открчи |
ва.</p> <p>— Не боли ме ништа.</p> <p>— Па што ћутиш непрестано?</p> <p>Он ћути и лежи.{S} Она |
p>— Јок, вала, но баш до тебе.</p> <p>— Па добро си ми дошао.</p> <p>— Даће Бог добро! — рече А |
је био.</p> <p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је то било на састанку?</p> <pb n="111" /> <p>Ан |
се изговори али не зна шта ће.</p> <p>— Па си много чудан сад...</p> <pb n="143" /> <p>Он ћути, |
</p> <p>Он се насмеја и удаљи.</p> <p>— Па почех вам причати: иде онај чика па вели Јани: „Где |
ве?</p> <p>— Дабогме да нисам.</p> <p>— Па што говори криво?</p> <p>— Говори зато што му се так |
е чича и сену очима као муњом.</p> <p>— Па то... нисам ти ја крив ништа...</p> <p>Он се развика |
<p>Поче пуктање у доњем крају.</p> <p>— Па ће ударити поред Јошевине...</p> <p>Поче кикот.{S} Ч |
задуго, па напослетку промуца:</p> <p>— Па што ме онда запиткујеш... и што ме узнемираваш...</p |
p>Чича-Витору заиграше уснице:</p> <p>— Па шта би, Антоније? — рече и нешто му суво застаде у г |
оворан.</p> <p>— Ти си одавде?</p> <p>— Па... јес’, господине.</p> <p>— Ти послушаваш кад ти ко |
љег саветника од тебе, Виторе?</p> <p>— Па и јес’ тако, али он и не тражи бољег од мене.</p> <p |
треба.</p> <p>— Како, Ружице?</p> <p>— Па тако; ти си сад друкчији човек.</p> <p>— Шта?{S} Ја |
блатио!{S} Што си, бре, таки?</p> <p>— Па... радио сам, газда.</p> <p>— Ако си радио, ти се оч |
ји.{S} Да вам ја покажем како се живи!“ Па, мајчин сине, поче да претура по кући као свинче...{ |
овек може се машати за божја посла, ..“ Па се обојица крсте као у цркви или код записа.</p> <p> |
реписао му све имање.{S} Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, како би јој мило |
си изучио то, да доучиш још два разреда па да се зна да си свршио основну школу.</p> <p>— Хоћу, |
о појасом читаво бреме, затурио на леђа па се упутно у варош.</p> <p>Старац поскочи и отрча кућ |
окон, скинуо неколике вешалице кукуруза па се забавља.</p> <p>— Не знам шта би ти рекла, Румени |
ојом њивом, обухватио сикиру око ушника па се држаљицом поштапљује.{S} Иде и ћути и испод обрва |
p>— Па почех вам причати: иде онај чика па вели Јани: „Где си, милодуне мој!{S} Што не сврнеш м |
<p>— Хоћемо.</p> <p>— Дела сврши посла па да идемо заједно.{S} Имамо нешто да разговарамо.</p> |
ивади, под кућом.{S} Изнео розгу пасуља па млати.{S} Он се привуче за један жбун и одатле га по |
е стоку што морам да је стимам као кума па да вајдим од ње...{S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он |
ићентије.</p> <p>Прође по неколико дана па опет заинтачи, као да је се подухватио да их позавађ |
моје имање!{S} Тај ту клис, од тог цера па до дебелог јасена, што се наднео у мој шевар, то је |
чем, само нека тако буде.{S} Дођи сутра па носи прасе.</p> <p>Јовица се загушио од смеја и непр |
амо ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па продужи:</p> <p>— Што бих крио.{S} Крив је, брате, В |
ашно, као да се бори с душом.{S} Поћута па се трже:</p> <p>— Полиј ми, дијете! — рече, па устад |
говори шта хоће!</p> <p>Он мало поћута па продужи:</p> <p>— Тодосије, брате...{S} Ти ме боље п |
Сад, кад га је Видосав питао, он ућута па рече: „Како хоћеш.... избаци али му ипак жао и све м |
Ако немаш што друго, имаш иглу и конаца па се искрпи.{S} Није срамота носити своје и искрпљено, |
ено хартијом, он измени код стаклоресца па све прозоре испра и истре.{S} Пошто опраше патос, на |
моја покојна Руменија... — замуцну чича па се маши у џеп и извади табак хартије.</p> <pb n="120 |
и насмејан, према свакоме предусретљив па и према деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне |
<p>Они као какви надзорници сели у хлад па не скидају очи с воденице, као да ће утећи.</p> <p>И |
одаје нову ракију, већ је саспе у бурад па јој чека цену и тако стоји док не роди шљива и онда |
ели људи прекрстили ноге, обукли гуњеве па полако раде и тихо разговарају.{S} Жене, опет, селе |
остат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па праве ужета.{S} Видосав дочекује све редом, здрави с |
говоран, распитује <pb n="95" /> за све па, ако има посла, он иде те га ради, ако нема, он се з |
продао ту крмачицу?</p> <p>Сељак стаде па се осмехну.</p> <p>— Шта се смејеш? ти мислиш ја нем |
адоше и остали.{S} Видосав мало застаде па као да се нешто присети:</p> <p>— Јест, да идемо кућ |
оџаклији и извади ону хартију иза греде па пружи Видосаву:</p> <p>— Ево ти ово, синко.{S} Мени |
> <p>Опет кикот.{S} Девојке се ослободе па најпре полако певуше, а затим по две и две запевају |
{S} Кад види да се нешто ради, он приђе па ради као од беде, па мало, мало, а њега нестане...{S |
одзива се Видосав.</p> <p>— Ако он дође па викне: незваном госту место за вратима, — шали се Ми |
о јес и што није!..</p> <p>И мало прође па почеше гласови...</p> <p>У Младена Варагића било ком |
аљком.</p> <p>Поћута, сркну чашу ракије па продужи:</p> <p>— И уме да израчуна шта хоћеш.{S} За |
алим да је још онолико! — рече Тодосије па заћута и продужи посао.</p> <p>Витор пишти још за ду |
.</p> <p>Људи гледају шта чини Тодосије па чисто им неверица да он то ради с уверењем да је то |
ли и овај мученик!</p> <p>Витор то чује па само шапуће и моли Бога да му се душмани не освете.< |
, значило ово: „Дао сам ти имање у руке па ради како знаш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И н |
н.{S} Учио је два разреда основне школе па је напустио.{S} Школа далеко, а он сиромашак и го и |
атурио торбичицу <pb n="141" /> на раме па иде испред дућана, блене, зачкиљио очима, подбуо.{S} |
оке и умеју да је негују: волове ухране па продаду на тргу за сто дуката, а свако кљусе стиже и |
по суцу, боље ти је: покупи своје прње па иди одакле си и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али |
седи он у вотњаку, турио књигу преда се па чита.{S} Седи, седи, па наједаред клипи и поче, млат |
се на клупама и столицама, замастили се па зевају, брекћу, пуше и причају. -</p> <p>Видосав одн |
p>Ђурицу обузе нека милина, узврпољи се па седе.</p> <p>— Гледам ону ограду од живог трна.{S} Б |
а он на то и не одговара.{S} Ујогуни се па ћути, па псовао га, миловао га, тукао га.{S} После н |
огради.</p> <pb n="139" /> <p>Сагну се па загледају, пипају, повлаче прстом низа стабљику.</p> |
бо, знаш како је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао |
знале.{S} Деца траже пурењаке и бабице па их пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их којекоме |
</p> <p>— Седи ’номад бабо код воденице па вели чича-Јестратију: „Овај мој окренуо сасвим наопа |
"140" />, а ви да турите руке у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за к |
насмејан, а неко завукао руке у рукмаче па блене у таван и врата, како творижу чиновници, практ |
} Овде ваља радити.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако је, брате!</p> <p> |
: тешко ономе ко нема што треба у глави па да туђу слуша, а своју свиђа.{S} Ако нисам паметан у |
и присукује брке, а за час се заборави па стрпа један брк у уста и полагано мрда мишићима на о |
>— Море, не будали!{S} Цареви и краљеви па немају деце, и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о |
А кад тај овас изниче, он зађе по њиви па опет посеја овас, уздуж и попреко, помешан са некакв |
рави домаћину.{S} Затим је обдарише сви па поседаше.{S} У том дође Видосав те се и он прекрсти, |
го раскутњик.{S} Тако мисли и тако ради па макар да би је скупље продао у јесен, а јевтиније у |
сам ти шта упропастио, нек прецене људи па да ти накнадим.{S} Ћути и не сметај ми.. " .</p> <p> |
p>— А шта да ти причам?{S} Ви сте млађи па причајте.{S} Ми смо се испричали.</p> <p>— Ама прича |
чења!</p> <p>Уђоше деца, приђоше фуруни па блену у ове госте и смеју се њиховим шалама.{S} Сад |
стрпао га у чакшире, а човек то смотри па га ухвати за мишку.{S} Те ту повуци и потегни, док с |
ћ вели: „Не можеш је вала онде посејати па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је |
>— Нећу вам кварити пазар; не ваља рећи па порећи.{S} Али други пут да нисте ништа радили без т |
у и друго што се нашло, жену врати кући па поче ужинати.{S} Витор шурка у својој њиви, сагао гл |
ајеш.</p> <p>Он се прокртољи на столици па отпоче:</p> <p>— Није се ништа десило на састанку, н |
ка их, сине... „Затисни уши, отвори очи па хајде право...“ Како да идеш и да се не осврћеш код |
о гуњче, ухватио мале рогуље за парожак па се поштапљује и корача полако, погнуте главе.{S} Миј |
го се и не виђају.{S} Под једним кровом па се не виде једаред у недељи!{S} Све избегава да се с |
их на глас, негда се налакти над књигом па чита, чита, задубе се далеко, не можеш да га дозовеш |
угих украса.{S} Пољуби у руку све редом па узе служавник и послужи их што је у реду: воду и шећ |
по коси и брковима, расхладили се водом па седе мирно и разговарају тихо и одмерено: како је кл |
ају Вилотија.</p> <p>Он, момак, скроман па ћути и осмејкује се, а они отпочну претресати:</p> < |
лицом да не пасу траву, а чича се погао па плужи...{S} Забраздио преко целог детелишта....</p> |
ије?</p> <p>— Зато што си се ти повукао па ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на па |
тајац.{S} Дамљан Ружић се накашља суво па ће рећи:</p> <p>— А што ти је тако криво, Тодосије?< |
и дворишта, под јабуком шећерлијом, сео па клупу, наслонио <pb n="94" /> леђа уз дебло, прекрст |
ад јој је лакше, види да се одобровољио па прича и заговара је.{S} Али, ипак, стрепи кад ће пом |
е нутка, неком наздравља, и, мало, мало па обреди све маторије.</p> <p>Младежи није до тога: он |
зговор и најволи да је сам.{S} Још мало па неће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за кака |
. није човек од реда.{S} Младо и зелено па се не дружи са поштеним људима него с несретницима.{ |
жеш да га дозовеш.{S} Или прочита нешто па се замисли и укочи поглед, у страну, па мисли и напо |
е ко мислити прећи.</p> <p>Ђурица зинуо па хвата сваку реч младога ратарца, који, пошто оприча |
еко се извалио и опрућио, неки почучнуо па ради и звера на девојке и другове, а сви џакају и до |
Витор шурка у својој њиви, сагао главу па ћути.</p> <p>— Виторе! — виче Тодосије полако.</p> < |
Срећан рад!</p> <p>Он ћути, сагао главу па гледа у бразду.</p> <p>— Зар ја штетовао, а ти се љу |
е ми до тога.</p> <p>Умочи шећер у воду па поче сркутати и припијати.</p> <p>— Ђурица већ изучи |
џаклије под јабуку шећерлију и поседају па столичице.</p> <pb n="17" /> <p>Он узме штапић на га |
аћина.{S} Сваког лета добави он терзију па га намести у собу да ту ради по месец дана.{S} Ту се |
е куће, он га засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, намести у хлад или под трем у вајат |
ије изломи колач с Витором, узе буклију па одмолитва и наздрави Тодосију, а Тодосије наздрави д |
сео под <pb n="176" /> јабуку шећерлију па се шали и забавља са Сојком, разговара и ћерета, хва |
о и обукао се, сео под јабуку шећерлију па се с њом шали и забавља.{S} Дан ведар, сунце одскочи |
Он ћути.{S} Спустио капке до пола очију па кчиљи у страну, у брвна.</p> <p>— Еј, Видосаве!</p> |
сам.{S} Па како се натмурио, узео штаку па кљуца у земљу и нешто виче...</p> <p>Ружица се трже |
е руком, загледа, растреса, узме травку па загризе.{S} За њим полако пређу и остали.</p> <p>— М |
ан...{S} Данас је причес... још по неку па кући, да положимо стоци и пресечемо које дрво на дрв |
огледаше у Витора.{S} Он оставио кашику па суче бркове: умотава их и размотава.</p> <pb n="91" |
ачувао је и књижице и таблицу и писаљку па се чешће забавља тиме Јовица у осмој години, мало кр |
његовог седланика и зајми његову стоку па на вашар и размеће се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Ш |
долази иде на њиву; жетеоци срп у руку па ухвате постат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па п |
раду, а он хоће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор.</p> <p>Настаде вршидба.{S} Он с |
рби чутуру и заструг, већ седа у механу па поручи јела и пића, а у дућанима набави свега што му |
n="77" /> хтела да краду твоју детелину па се прејала! — виче Тодосије.</p> <p>Видосав да се зг |
ошли, — поче стари Маслаћ, мало замуцну па продужи: — Ти имаш девојку за удају, а ја сина за же |
се поизмаче и стаде.{S} Ушао страх у њу па стрепи и очекује шта ће рећи.</p> <p>— Како ви овде? |
<p>Витор се размахнуо, изашао пред кућу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија |
њега!</p> <p>— Али овај се усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, б |
дужи:</p> <p>— Узврпољио се вели старац па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А О |
вај се усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, да само радим |
а је ждере свет...</p> <pb n="87" /> <p>Па поћута и раздра се:</p> <p>— Кад сам могао педесет г |
много што шта што нико не зна. </p> <p>Па спусти глас:</p> <p>— Он зна више него бабо.</p> <p> |
, мисли.</p> <p>— Јес’, толико. </p> <p>Па оде у подрум, по десети пут, извади врањ, спушта шип |
/p> <p>— Иди кући, гледај посла!</p> <p>Па тури цигару у уста, хукну у дланове и продужи рад.{S |
p>— О, бабо!{S} Хајде ’вамо сад!</p> <p>Па ако се не одзове одмах, они заинтаче по неколико пут |
л’ де?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>Па махне руком и нанишани на десну страну:</p> <p>— И о |
ако?{S} У кап!{S} И ти!{S} И ти!</p> <p>Па провири на врата:</p> <p>— Ружице!{S} Обиђи-де и нас |
ли у брлогу, овде у овој кући...</p> <p>Па одмах окрене другу:</p> <p>— Богме право имате, ради |
и се:</p> <p>— Бог ти помогао...</p> <p>Па мало за тим:</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он каза и |
ра и прекосутра, и кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало застаде и заврте главом:</p> <p>— То јест... тр |
е и због чега је омрзао посинка.</p> <p>Па почеше обилазити око његове куће и загледати шта он |
ори она и трљну руком низ рукав.</p> <p>Па затим, гледајући преда се, усуди се да упита:</p> <p |
редом, од најмањег до највећег.</p> <p>Па оде општини, однесе пореску књижицу кметовима:</p> < |
} Имамо доста, али даће он ниже.</p> <p>Па викну сељаку:</p> <p>— Хоћеш дати за четири динара?< |
е она, а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређе преко врљика да још боље види.{S} Пи |
сне ту је и штете, — вели трећи.</p> <p>Па полако, полако и приђу живој огради.</p> <pb n="139" |
даду товарног коња са прибором.</p> <p>Па поче распитивати полако, изнаоколо, да ли коме шта д |
Носи, не питај ме ништа јутрос.</p> <p>Па опет седе на исто место: метну капу на главу и ослон |
ако њеном ручицом по свом длану.</p> <p>Па је глади низ косу:</p> <p>— Шали се тата!{S} Ти си д |
је ли оно поштено код Варагића?</p> <p>Па се ућути и почну разговор о другом којечему.{S} Мало |
о, изашао пред кућу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија.</p> <p>— У здрављу |
аком положају!{S} Али најтеже му би кад паде зао удес и тетка му премину баш пред одређени дан |
ом браном.</p> <p>Онима, којима тај рад паде у очи, беше за чудо шта то ради посинак Виторов.{S |
га угледа, клипи с кревета, заљуља се и паде опет на кревет.</p> <p>— Шта радиш, море?</p> <p>О |
и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре не треба да стоје беспослене.{S} |
де и чисто се обрадова што јој та мисао паде у главу.</p> <p>— Право велиш, Руменија!{S} Бога м |
мога имања“...</p> <p>Али ту се тргне и падне му на ум његова Руменија и она зимска ноћ, кад су |
ражи Тодосија.{S} Чудновато, он му увек падне <pb n="100" /> на ум кад дође у какву неприлику и |
стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум да оду кући, оду заједно и заједно се враћа |
гледа преда се, кљуца штапом у земљу и пажљиво слуша све до ситница.{S} Па после прича он како |
е више цени од осталог, поклања му више пажње у обрађивању и њиме се поноси.{S} Тако и Витор Ми |
е интересе, узимам слободу скренути вам пажњу на једну прилику која ме је побудила да вам ово н |
е да вам уз овај службени посао скренем пажњу и на једну приватну ствар која стоји с њом у вези |
н чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе твојом кесом...</p> <p>Чича Витор обори |
н се насмеја:</p> <p>— Нећу вам кварити пазар; не ваља рећи па порећи.{S} Али други пут да нист |
/p> <p>— Добро, мали газда, вала баш да пазаримо.</p> <p>— Шта је цениш?</p> <p>— Није скупа: п |
на само разговоре.{S} Тих дана нађе га, пазарног дана, у вароши: затурио торбичицу <pb n="141" |
арцем из Груже.{S} Упознао га је једног пазарног дана у вароши, на пијаци.{S} Види младића у ле |
е састану бар сваког свеца код куће или пазарног дана у чаршији.{S} Нису ништа крили један од д |
Радојицом, старим трговцем што код њега пазарује тридесет година и од њега набавља за кућу све |
кавости и мурдарлука, понаша се уљудно, пази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта про |
жи није до тога: она ђаволише.</p> <p>— Пази оног онамо!</p> <p>— Немој!</p> <p>— Хоћу да му см |
сеје у моравским њивама и како треба да пази шта ради, да се с њиховом кућом не шегачи свет.</p |
ала што сте дошли,“ опомену Видосава да пази да се гости почасте и удаљи се.{S} А они осташе на |
у, зими јој полаже док ту траје хране и пази да не буде штете.</p> <pb n="34" /> <p>Сад се стар |
утљив, склањам се и презам од свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме погледити.{S} А |
ја вратим.{S} Одох часком у чаршију.{S} Пазите да не буде штете! — рече и оде.</p> <p>— Хоћемо, |
хоће.{S} Он ће се чинити невешт свему и пазити да Видосав не примети да му контролише рад и пон |
и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Тодосије збира богате прихода од тога рад |
Бритком сабљом и десницом руком,</l> <l>Пак двадесет одсијече глава?“</l> <l>— Оно јесте Банови |
јој задркта.</p> <p>Он извади изгужван паклић дувана и лист папира и поче савијати цигар.{S} С |
ек за пурењаке.{S} Као за <pb n="84" /> пакост, те године удари слана око Крстова дана и сав му |
људи. „То је пркос, смејање у очи, пир пакости над мојом несрећом!{S} Какву је новину донео у |
као кост, како је, не знам које године, пала слана пре Мале Госпође и сатрла ране кукурузе.</p> |
А што, брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Није него да вежем па |
избриса стрвољ испод јабуке: цигарице, палидрвца, прашину од дувана, намести вајат, разгледа ш |
игару.</p> <p>Тодосије запали и принесе палидрвце и њему.{S} Он повуче дим дубоко и прогута га. |
м ће:</p> <p>— Палиш ли дуван?</p> <p>— Палим, не бој се; није ме та добрина мимоишла.</p> <p>— |
ја пушим а он не пуши.{S} Срамота ме да палим пред њим, као његов млађи, коме ја имам да благод |
овица води волове за парожје и стука их палицом да не пасу траву, а чича се погао па плужи...{S |
уо ни видео.</p> <p>За тим ће:</p> <p>— Палиш ли дуван?</p> <p>— Палим, не бој се; није ме та д |
е се загледа у њега:</p> <p>— Шта ти је пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање?</p> <p>В |
ова забрана.{S} А оно није:{S} Тодосију пало у вољу да с тим човеком седне и коју попије, и то |
јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе посејем свуда око мог има |
кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи... паметан отац вели да је син бољи од њега.{S} Зашто би б |
Није.{S} То сеје паметан свет.</p> <p>— Паметан као ти и мој посинак! — јетко се насмеја Витор, |
е он смири...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан и радник.{S} Ономад је осекао троје виле у шуми |
Боже, како се њима ради!..{S} Што ти је паметан свет, што уме да се свему довије!{S} Ово је кру |
Видосав паметно радио и сви веле: он је паметан човек...{S} Само што веле: шта би од оног човек |
на детелину.</p> <p>— Није.{S} То сеје паметан свет.</p> <p>— Паметан као ти и мој посинак! — |
очео од другога... то што ради он, ради паметан свет у другим местима...{S} Али он је осетљив и |
Виторе.</p> <p>— Шта знам, оди му буди паметан кад је овако.</p> <p>— То и ја велим.</p> <p>— |
туђу слуша, а своју свиђа.{S} Ако нисам паметан у мојој четерестој или педесетој, ја ћу бити лу |
а му не изговори: да треба да је толико паметан да зна како је друкчија земља у Врљугама и није |
доше га хвалити:</p> <p>— Само да будеш паметан... ти си се, јеси чуо, увалио у овако имање, шт |
>— Ни ја, вала.{S} То ми није ни накрај памети!</p> <p>Тодосије продужује:</p> <p>— Ви би хтели |
диш онако је најбоље!</p> <p>И пређе, у памети од онога дана кад <pb n="4" /> су се састали.{S} |
и не просути ни једног зрна...{S} Боже, паметна света!{S} Ето, све се то учи у школама, тамо у |
седе и чикну штапом о патос. </p> <p>— Паметна жена, и... као дериште! ..</p> <p>Она убриса оч |
ани осветити.{S} Увео је у кућу зрела и паметна човека,“ сродника своје домаћице с којим је кућ |
S} Поштуј му његову старост и прихваћај паметне савете, а ради оно што знаш да је боље и корисн |
и село сазнало за многу новину што раде паметни људи. „То је пркос, смејање у очи, пир пакости |
у.</p> <p>— Да разговарамо озбиљно, као паметни људи, онако као што смо увек разговарали...{S} |
му се свим на свету да овако раде данас паметни људи и да га овај рад неће нигда постидети.{S} |
ћи, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је од њега!“ — мисли чича Витор и ваздан би х |
!</p> <p>— Зар, на прилику, да будем ја паметнији од мога оца!{S} Да је ово добро, сејали би на |
а што је добро.{S} Ако је он стар, није паметнији од целога света.{S} Нашто би биле школе, кад |
уго више него ја.{S} Они су и старији и паметнији, па морају више и знати.</p> <p>Застаде и зам |
он продужује:</p> <p>— Ти мислиш да си паметнији од целог села?</p> <p>— Ко то каже, бабо?</p> |
</p> <p>— Јес’, сејао је и то.</p> <p>— Паметно ради.{S} А ми знамо да је он то научио од Видос |
p> <p>— Сад све село види да је Видосав паметно радио и сви веле: он је паметан човек...{S} Сам |
ду од живог трна.{S} Бог и душа, оно је паметно!</p> <p>Ђурица слеже раменима и оћуткује.</p> < |
ање, на коме се може лепо живети кад се паметно ради.{S} Толико му је остало од оца и толико и |
и оно што има да је урађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђе |
шло време те се уверио да је тата радио паметно, па обилази и прикрада се да <pb n="165" /> вид |
је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно.</p> <p>Он приђе ратарцу.{S} Хоће, како тако, д |
уди.{S} Али оно не може избити из такта паметног човека и натерати га да се заборави и оде у др |
м радио као што су радили наши стари од памтивека...“</p> <p>— И вели он, Видосаве: није ово ку |
њима младожењина мајка, старија жена, у памуклији и жућкастом убрадачу, са једном младом одбрађ |
: простране чакшире од плавкаста сукна, памуклију и гуњ.{S} Ружица му спремила нове чарапе с дв |
S} Кад доцније изађе из вајата у чистим памучним кошуљама, чистом копорану и новим чарапама и о |
а и разговара:</p> <p>— Кад смо били на Пандиралу, па Хорватовић призортио да освојимо позицију |
сео суд?</p> <p>— Што питаш? — прогунђа пандур.</p> <p>— Имам посла код председника.</p> <p>— И |
ка!</p> <p>Председник лупи у меденицу и пандур уђе.</p> <p>— Шта је то тамо?</p> <p>— Господин’ |
ад хоћеш.{S} Овде се води ред! — говори пандур и гледа на другу страну.</p> <p>Чича Витор подви |
у заседање.{S} На вратима стоји крупан пандур у плавим војничким панталонама и копорану, са пр |
p> <p>— Пусти га!</p> <pb n="119" /> <p>Пандур се измаче и пропусти старца.</p> <p>Чича Витор у |
ину да посвршава најнужније послове.{S} Пандури наместише у дворишту клупе, сто и столице.{S} К |
, како творижу чиновници, практиканти и пандури.{S} Међу њих се умешало неколико варошана: запи |
стоји крупан пандур у плавим војничким панталонама и копорану, са припасаним силавима, уозбиљи |
о се, на глави му шеширина са искецаном пантљиком и изгужваним ободом, на ногама траље.{S} Звал |
са зеленом јаком и шајкачом са зеленом пантљиком: леп, личит, чист.{S} Нешто га је вукло њему |
Хоћу.</p> <p>Узе дувањару, одваја лист папира а рука му дркће, тура дуван, а он се расипа.{S} |
Он извади изгужван паклић дувана и лист папира и поче савијати цигар.{S} Савија, дркте му руке |
.{S} Једва ако имају шест хектара земље папратњаче, нешто шуме и вотњак.{S} Бранили су се радом |
а, од брвана, тесна и сниска, покривена папраћу, са једним витлом у коме није ни једно перо изм |
раве, вимена мала и чипава, рошчићи као паприке.{S} Каква има рачуна држати оваку стоку, кад тр |
окосише и почупаше боцу, татулу и дивљу паприку, што је све расло и бујало но окрајцима иза гра |
ексери, ливењаци, по сто <pb n="49" /> пара кило.{S} Не знам шта би ти рекао: да ли сам их ску |
ам шта хоћу: и појести и попити, имам и пара задовољно“...</p> <p>Умео га је да извини и за оно |
<p>— Шта се смејеш? ти мислиш ја немам пара?</p> <p>Сељак се опет насмеја, па му одврати:</p> |
а и три литре, по тридесет и девет и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је и |
свога заната, има све законе и зна све параграфе.{S} Нудили су га да буде министар, али он нећ |
гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре не треба да стоје беспослене.{S} Видео је од Пере |
а добрина мимоишла.</p> <p>— И ја горим паре пред очима.{S} Деде да по једну запушимо.</p> <p>В |
и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је остављају у кес |
е да га хвале како је радник те му нема парника, и онда би рекао: „Нема у земљи курјака“. </p> |
<pb n="127" /> .{S} Онакав радник тражи парника... одрастао је по домаћинским кућама и зна свак |
штету.{S} Још се ни с ким није судио ни парнично, и по њему може суд и не постојати.</p> <p>И с |
пригрнуо гуњче, ухватио мале рогуље за парожак па се поштапљује и корача полако, погнуте главе |
телину!..{S} Мали Јовица води волове за парожје и стука их палицом да не пасу траву, а чича се |
слиш да сам ја озуђурио толико да немам пару да метнем на крст у цркву и који грош да попијем у |
и нек се проводи!{S} Није него да вежем пару у хиљаду завезака и да јој будем роб до века, — ве |
е, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је остављају у кесу, па чувају и сваки дан бр |
екне носити на пијац а откидати по неку пару да му се нађе, да не досађује посинку.{S} Врт је н |
м дође Видосав те се и он прекрсти, узе парче колача као нафору, сркну мало вина из буклије, па |
ме управљам?{S} Ако нисам прикупио које парче земље, ја сам набавно бољу пасмину стоке: говеда, |
ти би рекао: части га да му измами неко парче земље, да купи појевтино, или да осече неко дрво |
иходи.{S} Од тада је већ прикупио једно парче земље у пољу.</p> <p>Ружица постарила много.{S} И |
за сељака.{S} У њој се учи како ћеш са парчета земље добити што више приноса, како ћеш подићи |
нас има.{S} Целог века није прикупио ни парчета земље нити се отима за то.{S} А оно што има уре |
д су видели да је Тодосије, на најбољем парчету земље, засејао детелину и већ две године скида |
дрекну:</p> <p>— Ја сам распикућа, про-пас-ник!..</p> <p>Чича уступи једну стопу вратима.</p> |
криво што он тежи бољитку, да има бољу пасмину стоке, да сеје детелину, подиже живу ограду и у |
о које парче земље, ја сам набавно бољу пасмину стоке: говеда, свиња и коња.{S} Набавио сам гво |
више приноса, како ћеш подићи што бољу пасмину стоке, да имаш од ње што више користи, како ћеш |
ти људи имају и добра детелишта, добру пасмину стоке и умеју да је негују: волове ухране па пр |
не пита у својој кући, као да је његов пасторак?{S} Како може гледати да он јаше његовог седла |
ет и неколико година дозволити да будем пасторче на моме имању... а неко да се башкари на. њему |
и надничари.{S} Ту се готови јело, суши пастрма, вешају сланине И пршуте.{S} До мутвака млекар, |
ове за парожје и стука их палицом да не пасу траву, а чича се погао па плужи...{S} Забраздио пр |
ју кљусад у вршају, беру дулеке, трпају пасуљ на розге.{S} Кад он, на доколици, гради котарице, |
радиш?</p> <p>— Радим. </p> <p>— Млатиш пасуљ?</p> <p>— Ја. </p> <p>— Седи, море, да седимо.</p |
га на ливади, под кућом.{S} Изнео розгу пасуља па млати.{S} Он се привуче за један жбун и одатл |
прозоре испра и истре.{S} Пошто опраше патос, наместише бабову собу.{S} Икону Св. Јована, стар |
тим се поврати те седе и чикну штапом о патос. </p> <p>— Паметна жена, и... као дериште! ..</p> |
, — говори јој Витор, погао се, гледа у патос и чука штапом.</p> <p>Наједаред се трже и исправи |
а другој.{S} А чистоћа: да лазнеш мед с патоса!..{S} Наоколо и остале зграде и стаје: пивница в |
ог се улази у три собе, велике и видне, патосане треницама Једна соба намештена за госте, са дв |
мњаку пише: „1884 година“.{S} Предсобље патосано опекама, из ког се улази у три собе, велике и |
и са осталим зградама: свуда се избриса паучина и црвоточина, претресоше се хаљине, ишчукаше и |
у њој поређана бурад, чиста, без буђа и паучине, пуна вина и ракије; амбар с пуним пресецима жи |
он замазује лојем, скида и отире буђу и паучину.</p> <p>Затим оде у амбар, завири у сваки пресе |
и последње трагове снега, ону сивкасту паучину с ливада, проби густа зелена трава и зазеленеше |
S} Можда сам ја некаква шепртља која се пача у све а не зна свог посла.{S} Или сам лудак који н |
какво имање: један брег са нешто шуме и пашњака, и испод брега две њиве и једна ливада, са живо |
Тамо даље настаје имање: њиве, ливаде, пашњаци, забрани, виногради...</p> <p>Том кућом управља |
мању! — дрекну чича толико, да залајаше пашчад и закаукаше ћурани по дворишту.</p> <p>— Полако, |
сле, је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с колена на колено, док је Србина |
ко Југовић...</p> <p>— То је оно што се пева уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пева |
S} Девојке се ослободе па најпре полако певуше, а затим по две и две запевају иза гласа:</p> <q |
једар, сноп ће дати три оке, а крстина педесет ока, зрно као дукат...</p> <p>У доњем крају мла |
имање и моју замуку, па узјати хата од педесет дуката...</p> <p>Видосав ћути, а он продужује:< |
ачњак од десет држалица: у њему каце од педесет и сто товара, по два казана, каца са сирћетом ш |
ad>II</head> <p>Витор Микачић, човек од педесет и неколико година, изгледао је још младолик и д |
рампи са Тодосијем за Чолопек и да узме педесет дуката прида, и данас ће да у’вате земљу...{S} |
ута и раздра се:</p> <p>— Кад сам могао педесет година без тебе; могу и сад...{S} Могу, ја како |
ом усницом што не може да усуче ево већ педесет и осам година.{S} Волели су се као браћа и онак |
а веле: како он може дозволити у својих педесет и неколико година да онај витла његовом имовино |
его глава репу...{S} Не могу ја у мојих педесет и неколико година дозволити да будем пасторче н |
да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката прида...“</p> <p>Чича-Витору заиграше ус |
ко нисам паметан у мојој четерестој или педесетој, ја ћу бити луд довека.{S} Је л’ де?</p> <p>— |
шевину...{S} Трампио сам је за Чо-чо-ло-пек...</p> <p>Чича климну главом:</p> <p>— Лези, лези, |
бацали се на њега овсом.{S} Видосав је пекао печеницу, уносио сламу за простирку по соби.{S} В |
раво својој Јошевини.{S} Само сврати на пекарницу те с ћепенка узе две лепиње и тури их у џеп.{ |
јицом реде брава и спремају ватру да га пеку на равни.{S} Ружица у вајату спрема Сојку: чешља ј |
.{S} Деца траже пурењаке и бабице па их пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их којекоме.</p> |
куповном марамом, па кува кафу, меди и пени ракију, наслужује у шоље и чаше, те деца носе и по |
одмор.</p> <p>Настаде вршидба.{S} Он се пење на стог као младић, баца снопље колико треба за је |
ратарницу!</p> <p>Он заврнуо рукаве иа пере точкове, чисти, брише.</p> <p>Дамљан Ружић му вели |
еба да стоје беспослене.{S} Видео је од Пере чика-Рајина, да и он има своју овцу у задружним ов |
старој кући имао своје госте:{S} Филипа Перића, Мијата Симића и Мића Савића, сељаке из истог се |
, са једним витлом у коме није ни једно перо измењено, и са старим у пола трулим бадњем.{S} Све |
ештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је голи Перовац?{S} Где су ти побратими и она голадија синоћна, |
им стварима, сто са неколико књижица, с пером, хартијом и мастионицом.{S} У трећој собици стоје |
ду шта треба: приставе џезву уз ватру и перу стакло за вино или ракију.</p> <p>Нема човека у се |
ви па немају деце, и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да исхрани |
о скоро смрти у кући, сад би се заорила песма и нашао гајдаш.{S} И Видосав се увеселио, зноји с |
} Јесте ли поспали?</p> <p>И настави се песма и кикот, и оде тако, дубоко у ноћ...</p> <milesto |
ју из комшилука, са другог комишања, са песмом и подврискивањем.</p> <p>— Седи, посинче!</p> <p |
сув снег за кутњи праг и извијао своју песму око оџака, а <pb n="5" /> дрва су пуцкарала на ог |
да јој Бог да једно детенце ма било као песница...{S} И док је тако обишла све угљеваре, изугри |
<p>— Шта је цениш?</p> <p>— Није скупа: пет динара.</p> <p>Они се згледаше и сашапташе:</p> <p> |
да коси четири пута за лето!</p> <p>— И пет пута за лето!</p> <pb n="79" /> <p>— Па баш и да ва |
године скида с њега принос по четири и пет пута преко лета.{S} А одмах до детелишта сеје кукур |
ос, а сад, ето, сваке године коси је по пет пута.</p> <p>Сељаци су, изнајпре, радознало очекива |
, они зачас закуче кантарским кукама за петље, па принесу обрамицу и њих двојица одигну врећу о |
78" /> <p>Појавише се пријатељи.{S} Њих петоро: стари Маслаћ, младожењин отац, крупан човек, пр |
ара Константина, кад не би попластио до Петровдана и пожњео до Светог Прокопа.{S} А, пусник, ја |
обом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали и овај мученик!</p> <p>Витор то чује па само шап |
обрну.{S} Види само нешто шарено и онај печат као потковица: — Боже, што нисам писмен да прочит |
ок не роди шљива и онда продаје стару а пече нову.</p> <p>Он држи да сваки сељак домаћин треба |
и се на њега овсом.{S} Видосав је пекао печеницу, уносио сламу за простирку по соби.{S} Вечерал |
олако?{S} Како ја?{S} Ружице!{S} Донеси печења!</p> <p>Уђоше деца, приђоше фуруни па блену у ов |
г, ограђено филаретама, у које се улази пешке на мала врата, а иначе на велику двокрилну капију |
ку... тиче Витора Микачића шта ради рас-пи-ку-ћа Видосав?</p> <p>Затим дрекну:</p> <p>— Ја сам |
!..{S} Наоколо и остале зграде и стаје: пивница велика, озидана, у њој поређана бурад, чиста, б |
, чуда...</p> <p>Поседаше под трем пред пивницом.{S} Чељад су била у послу, а и они су волели д |
о ракије! — вели Тодосије и свраћа их у пивницу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тодосиј |
ке, измазао кајише и на њих ударио нове пијавице.{S} Старац се очешља, дотера зулуфе и мало их |
ајату? — рече и заљуља главом.</p> <p>— Пијан! — помисли Витор и замисли се: где се то опио.</p |
полако и разговарају.</p> <p>— Нисам ја пијан колико јеси ли ти...</p> <pb n="55" /> <p>Колико |
и једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове несреће неће се одвићи и тешко да се м |
чаршији, и кад око поноћи дође кући, он пијан.{S} Срећом нема рђаву нарав у пићу: тада се само |
досав се врати у вајат, поводећи се као пијан, седе на свој кревет и ухвати се рукама за главу. |
е да претура по кући као свинче...{S} А пијана баба Вујана лелече иза гласа...</p> <p>Али га пр |
ли су и Тодосија, али он се само смејао пијаним људима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
а је дворила и служила, завршена је ова пијанка тиме, што су се сва тројица побратимили с Видос |
абдевати кућу, а што претекне носити на пијац а откидати по неку пару да му се нађе, да не доса |
атарац се засмеја и полако се издвоји с пијаца да разговара с овим непознатим младићем.</p> <p> |
га један господин да му нешто понесе с пијаце.{S} То беше капетан тога среза,; човек мален, ст |
га је једног пазарног дана у вароши, на пијаци.{S} Види младића у лепом оделу од <pb n="159" /> |
хлеба, чашу пића и разговор.</p> <p>На пијаци, пред црквом, читав сабор.{S} Младе, о јесени до |
поновац и направише се читава гумна по пијаци.{S} Младеж пркоси и снегу и зими и оста подуже, |
а је с ким разговарао и пошто је шта на пијацу.</p> <p>Чича Витор гледа преда се, кљуца штапом |
цене биле, шта је најбоље пролазило на пијацу, и какви су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где |
он заступа...{S} Седи као са друговима: пије каву и пуши специјалитет...</p> <p>Чича Витор једв |
покупи веђе на чело, — И мора човек да пије, да тера сичију са срца...{S} И мора да се опија, |
јеве куће...{S} То му не ваља...{S} Сад пије сам... и чудо ми је што крије од мене: нашла сам ј |
чутуру од једног до другог и даје да се пије.{S} Негде нутка, неком наздравља, и, мало, мало па |
брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Није него да вежем пару у хиљ |
е, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он прима без речи.</p> <p>У почетку запиткивали г |
, гологлав обилази и нутка да се једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Витора да седне у горњи |
>— Ја, да речем да жалим, не жалим; нек пије колико може.{S} Него велим не ваља за њега... и за |
асати и ручак.</p> <pb n="133" /> <p>Он пије, а она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се о |
зати, ни пред ким признати. — „Он много пије.{S} Шта му би сад, кад то није чинио пре, у млађим |
те коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и теби...{S} Сигурно т |
/p> <p>— Море, баталите то!{S} Хајде да пијемо ракије! — вели Тодосије и свраћа их у пивницу.</ |
се цапари као свако дериште, а кад баба пијне и расплаче се, она се узнемири и ужагри очицама у |
насмејаше.</p> <p>— Јест, Тодосије, кад пијнем.{S} А иначе сам ћутљив, склањам се и презам од с |
</p> <p>— Чес и поштовање...{S} Па да и пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} |
</p> <p>— Реци, брате, српски: кад мало пијнеш.</p> <p>Они се насмејаше.</p> <p>— Јест, Тодосиј |
Вићентије и погледа у Витора.</p> <p>— Пијте још неку... нећу вас ја ту...</p> <pb n="53" /> < |
Витор час обилази око њих и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара...{S} Причају како |
а.</p> <p>Чича Витор и његови за совром пију, разговарају, смеју се.{S} Понеку попио и Видосав |
аде нуткати једног по једног, да једу у пију, да се не снебивају.{S} Па се опет измаче и оде у |
о мога оца! ..</p> <p>— Хвала, синовче, пили смо доста, — смеши се старац Вићентије и погледа у |
је друштво у неко доба ноћи кући, те су пили у оџаклији до пред саму зору...{S} То нико не зна, |
на, кријемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и код Тодосијеве куће...{S} То му не ваља...{S} Са |
им радом.{S} Баба Вујана је чувала мале пилиће у башти, премештала се из хлада у хлад, и, час п |
— А ти, шта ми се ти извлачиш?</p> <p>— Пио сам!</p> <p>— Здрав буди!</p> <p>Један од момчадије |
ла, он би нашао ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ било: одлазио је рано од куће, тог да |
pb n="139" /> <p>Сагну се па загледају, пипају, повлаче прстом низа стабљику.</p> <p>— Велиш, Т |
пређе преко врљика да још боље види.{S} Пипне руком, загледа, растреса, узме травку па загризе. |
етни људи. „То је пркос, смејање у очи, пир пакости над мојом несрећом!{S} Какву је новину доне |
ока, појмила јутарња румен и хладан дах пирка у лице, крепи и освежава...{S} Ружица, по обичају |
мчадије кијну и стаде пуктати.</p> <p>— Пис!</p> <pb n="44" /> <p>— Кија као мачка!</p> <p>. — |
ор, и да прибележи шта хоћеш и кредом и писаљком.</p> <p>Поћута, сркну чашу ракије па продужи:< |
.{S} Он прелистава акта, нешто подвлачи писаљком, превија хартију, загледа у законе.{S} На посл |
ше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу и писаљку па се чешће забавља тиме Јовица у осмој години, |
ном селу.{S} Он је тако научио читати и писати, умео је зготовити леп ручак који би смео и пред |
ћеш.{S} Хајде, чича!</p> <p>— Не слушај пискараче, хајде код адвоката у канцеларију.{S} Он је м |
..</p> <p>Они се уклонише, а сколише га пискарачи:</p> <p>— Хоћемо ли што да пишемо? — приђе је |
и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да |
печат као потковица: — Боже, што нисам писмен да прочитам шта све овде пише... „Које ја Витор |
а седе, па се маши у џеп и извади једно писмо.</p> <p>— Молим вас, браћо.{S} Дозволите да вам у |
n="171" /> <p>—“ Да вам прочитам једно писмо које сам, поводом овога избора, добио од управник |
даје ми старешинство у свакој прилици, пита ме за сваку ситницу, ради што може и уме, имам шта |
млекар, и умеша се у Ружичин посао.{S} Пита колико је нахватала скорупа, како се сири млеко, д |
шапташе:</p> <p>— Колико је то гроша? — пита Јовица Ђурицу.</p> <p>Овај му каза.</p> <p>— Ја им |
ади оно што му се свиди.{S} Нити га шта пита, нити се с њим здоговара.{S} Јадно ти то, него се |
чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по неку реч. |
ле навикоше тако, и нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он само ве |
„Како он може дозволити да се никако не пита у својој кући, као да је његов пасторак?{S} Како м |
аш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и пита сам себе: „Шта ми је крив тај Видосав?{S} Поштује |
у кућу, нити назива Бога, нити се с ким пита и здрави.{S} Кад угледа децу, њему овлаже очи, па |
шти до по села...</p> <p>— Убио те Бог, питај чича-Вићентија где је био дебели јасен и да је ов |
="55" /> <p>Колико сам попио, брате?{S} Питај баба и кога хоћеш...{S} Шта је било ако сам казао |
} Извол’те послужење!</p> <p>— Носи, не питај ме ништа јутрос.</p> <p>Па опет седе на исто мест |
згласити по селу.</p> <p>— Шта му је? — питају се оне.</p> <p>— Љут... као сваки човек кад се н |
коме ће, по Богу, те се сатре радећи? — питају се сељаци кад поведу реч о њему.</p> <p>— Еј, љу |
мобилаца?</p> <p>— Шта ли је то било? — питају се оне, а Ружа само мрда раменима, тумара око ог |
га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га питају: колико би остало прељетака, може ли се које про |
/p> <pb n="24" /> <p>— Убио те враг, не питам никога за моје имање!</p> <p>— Ти си џангризалица |
ли ја више не дам!</p> <p>— За то те не питам!</p> <p>— Чик загради!</p> <p>— Чик ми стани на п |
о томе прозборити:</p> <p>— За то те не питам... и нисам те звао за ову совру да ме хвалиш...</ |
е као што ви велите.</p> <p>— Озбиља те питам.</p> <pb n="138" /> <p>— Озбиља ти кажем.</p> <p> |
е:</p> <p>— Да га зовнемо овде... да га питамо. </p> <p>Капетан махну руком:</p> <p>— Остави.{S |
код оваца!</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Да питамо нану.{S} О, нано!</p> <p>Ружица промоли чупаву г |
не остане беспослено земљиште, и то је питање скинуто с реда.</p> <p>Тако нешто било је и у је |
икоме не смета.“ Сад, кад га је Видосав питао, он ућута па рече: „Како хоћеш.... избаци али му |
да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све му |
е искоси:</p> <p>— Е?{S} Кад би те неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да служиш.</p> < |
1" /> <p>— Богме како знате... што мене питате?</p> <p>— Како то говориш тако?{S} Тебе, ја кога |
</p> <p>— А, правије би било да ти мене питаш: шта ја тражим по туђем имању.{S} Је ли, младићу? |
</p> <p>— Је ли засео суд?</p> <p>— Што питаш? — прогунђа пандур.</p> <p>— Имам посла код предс |
ле?</p> <p>— Веле: дође дивљи те истера питомога, то јест, дошао Видосав те истера тебе, Виторе |
S} Ових дана имаће ваш срез да бира два питомца, који ће се школовати у ратарској школи.{S} Дал |
е.</p> <p>— Тражи се да срез избере два питомца који ће учити ратарску школу.{S} Ви знате каки |
Бравос!</p> <p>— Изабрасмо твог сина за питомца!</p> <p>— Да учи ратарницу!</p> <p>Он заврнуо р |
ажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за питомца.{S} Обично се узимају по двојица из среза.</p> |
би лепа прилика била да га срез узме за питомца и ја вас молим да покушате преко изасланика да |
да предложим да се тај Ђурица избере за питомца.</p> <p>Затим се окрете изасланицима:</p> <p>— |
.{S} Мог сина Ђурицу изабрао је срез за питомца.“</p> <p>Он стао, укочио се и колута очима с је |
ратарску школу.{S} Ви знате каки су то питомци.</p> <pb n="170" /> <p>— Знамо, господине!</p> |
.{S} Али, пре тога, да свршимо посао са питомцима.</p> <p>Сељаци подигоше главе.</p> <p>— Тражи |
руг, већ седа у механу па поручи јела и пића, а у дућанима набави свега што му треба за кућу.</ |
заједничку совру на залогај хлеба, чашу пића и разговор.</p> <p>На пијаци, пред црквом, читав с |
е.{S} То бива увек кад попије неку чашу пића и кад је расположен да више разговара и штогод док |
дем кући.{S} Ако му дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа није ни било.{ |
носе и послужују, трчи у подрум те сипа пиће у бардаке и окињаче.{S} Како се ко послужи он иде |
Домаћин стоји при врху, а Видосав служи пиће, помаже мењати судове трчкара из куће у кућу, доба |
обиђе столове и продаје лепиње и служи пиће из бардака.</p> <p>Чича Витор и његови за совром п |
а.{S} Млад човек, воли друштво, слаб на пићу, па мало више говори и у говору се пребаци, и шта |
ему звони у ушима: „Ћути, ти си слаб на пићу...“</p> <p>Што иду ближе кући, он све тише разгова |
p> <p>— Ућути једном..{S} Ти си слаб на пићу.</p> <p>Он се загледа у њега и промуца:</p> <p>— З |
он пијан.{S} Срећом нема рђаву нарав у пићу: тада се само смеје, раколи, ћаска, хвали се, прич |
ше погледе у капетана.</p> <p>— Ево шта пише господин управник:</p> <p>„Поштовани господине кап |
о нисам писмен да прочитам шта све овде пише... „Које ја Витор Микачић из села Врљуга признајем |
ву цедуљицу да предам теби, и да то што пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га молим д |
стакленим окнима, а на великом димњаку пише: „1884 година“.{S} Предсобље патосано опекама, из |
— Јефтино.{S} Хајдмо у механу!</p> <p>— Пишем по што хоћеш.{S} Хајде, чича!</p> <p>— Не слушај |
га пискарачи:</p> <p>— Хоћемо ли што да пишемо? — приђе један младић у опанцима.</p> <p>— Тапиј |
па заћута и продужи посао.</p> <p>Витор пишти још за дуго и само се чује: клис, јасен, клис, ја |
Тодосије једну, а Витор десет и глас му пишти до по села...</p> <p>— Убио те Бог, питај чича-Ви |
дувару закачише: дугу пушку, кубурлук, пиштољ и по неки струк босиљка....{S} И соба замириса ч |
кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њих је полазио Тодосијев син, а Тодосија Ви |
S} Једног дана окречи оџаклију и набави плаве земље те је одоздо донекле обојадиса, а цигље по |
личит човек: висок и крупан, са дугим и плавим <pb n="16" /> брцима.{S} Он се поносио њиме, и д |
ње.{S} На вратима стоји крупан пандур у плавим војничким панталонама и копорану, са припасаним |
е ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од тог цера па до де |
и најновије одело: простране чакшире од плавкаста сукна, памуклију и гуњ.{S} Ружица му спремила |
младића у лепом оделу од <pb n="159" /> плавкастог шајка, у блузи са зеленом јаком и шајкачом с |
епом празничном <pb n="179" /> оделу, у плавкастој извезеној сукњи, коју је сама ткала и шарала |
и...“</p> <p>У том и свану дан.{S} Небо плаво и чисто, без облачка.{S} Отуд, са истока, појмила |
о Видосав зна нешто више од њега? „Наша плавуља, колубарка, даје више млека но све три мргуље к |
ватра са две главње и сухим грањем.{S} Пламен лиже високо и обасјава комишаоце с једне стране |
муше на ватру, <pb n="45" /> те се изви пламен високо и обасја и онај крај где сеђаше Тодосије |
куће.</p> <p>Чича Витор је извео читав план за будући живот.{S} Старешинство предаје Видосаву |
еци у ливаду.{S} Стока се већ напасла и пландује у хладу, а њих двојичица седе поред јаза, са п |
се приближује зима.{S} Дођоше овчари са планина, да закупе сена за стоку:</p> <p>— Домаћине, чу |
е далеко, у модрикасте висове рудничких планина...</p> <p>Напослетку се јави иза џбуна и приђе |
ине И пршуте.{S} До мутвака млекар, где планинка збира и сређује бели смок.{S} Куд се окренеш < |
ић родом је из Качера, из једног села у планинском пределу под Рудником, од сиротне породице.{S |
може човек нагињати куд хоће и скрајати планове какви му на <pb n="134" /> ум дођу, али биће он |
о за крај.</p> <p>Он је, у истини, имао планове како ће уредити имање, али их је вешто крио и ч |
ла.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у пластове и сена као и остало сено.{S} Док није навикао |
кући.</p> <p>Кад се донесе прасе, он га плати својим новцем, па га пусти у свиње.</p> <p>— У на |
отегни, док се нису наравњали и кум Иво плати улар скупље но икаку узду.{S} Сад га дирају за то |
рење, извешала записе, издржала кадове, платила све читаније по црквама и манастирима и доспела |
нам шта би ти рекао: да ли сам их скупо платио?</p> <p>И гледа му у очи.</p> <p>Витор их заглед |
ацише убрус, широк и дугачак од дебелог платна; на трећи владаочеву слику и до ње Виторову спом |
то: сашио им кесице од дебелог ланеног платна, усукао два пртена конца и увоштанио, па ушио и |
ливаду четири пута, и онда је право да плаћају два пута више порезе...</p> <p>— И онда ударе п |
да нас истераш... бабо! .. — И бризну у плач.</p> <p>Сојка, која се беше привукла до врата у хо |
а баци рад, ухвати се за очи и бризну у плач...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030 |
трећу, она џака и глас јој крешти: час плаче и куне, час се смеје и благосиља:</p> <p>— Шта ва |
а!{S} Видиш ти!..{S} Кажем ја!..{S} Што плачеш?{S} Право велиш, Руменија!</p> <p>Ту ноћ нису пр |
е од куће.{S} А он проговори: „Ћути, не плачи, ето остаћу...“ и буде дан, два, па га нестане.{S |
..{S} А, право да ти кажем, смрти се не плашим.</p> <pb n="6" /> <p>— Није, него ти се ражали к |
јпријатнија забава староме човеку да ту плеви, залива, чепрка, да се сваки дан радује како му р |
прогорели од сунца, знојави са осјем и плевом по коси и брковима, расхладили се водом па седе |
ко су је с бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, они секу ракитово пруће и помажу му |
је даду њему те је он утанча и онда он плете а они гледају.{S} Недељом, кад оду кући да се пре |
м на грудима, лепо и скромно очешљана у плетенице, са једним природним цветићем у њима, без дру |
, они секу ракитово пруће и помажу му у плетењу, те су и ту мајсторију упознали.</p> <p>А њихов |
ј посао.{S} Твој је посао да, ето тако, плетеш тај приглавак, да помажеш мајци кад музе краве, |
изнесе буклију замедљеног вина, у коме плива јабука, и викну:</p> <p>— Ко здрав с дружином!</p |
ама и очекивао је док се покажу корисни плодови његова рада, па да ту причека свакога и слободн |
угли, да га групише и подведе под један плот, и ту најпре страда комшија.</p> <p>А чича Витор н |
ели.{S} Ухвати волове у јарам, заврзоше плуг и одоше! — рече она и показа руком.</p> <p>Видосав |
а ми, јес’!</p> <p>— Шта ће му волови и плуг?</p> <p>— Не знам... да нешто оре.</p> <p>— Шта ће |
о сто ока сланине...{S} Ево га гвоздени плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш ојађени сељак уп |
, свиња и коња.{S} Набавио сам гвоздени плуг, ветрењачу и круњач, све као у Сима из Мораве.{S} |
ола, а наш ојађени сељак упрегне у свој плуг шест волова, па да их побије терајући, не могу му |
ћи с Јовицом у расвит, ухватио волове у плуг и отишао преко вотњака...</p> <p>— Шта велиш?</p> |
е могу му поорати као ова два гвозденим плугом...{S} Па шта га је ових машина! ..{S} Боже, како |
ом да не пасу траву, а чича се погао па плужи...{S} Забраздио преко целог детелишта....</p> <p> |
ког радина оваког чуваоца, пријатељу, — пљеска Витора по рамену: — и на готово долазиш, брате.. |
во ми овде, код овог нашег домаћина — и пљесну чичу по леђима.</p> <p>Тодосије се осмехну, а чи |
чича Витор кад се мало више расприча и пљеснуо би га по рамену.{S} Нашто чича Вићентије ужагри |
Ђурица већ изучио, то знаш... — поче он пљештући устима.</p> <p>— Знам, бабо.</p> <p>— Изучио м |
ди, посинче!</p> <p>— Нема мулевине, но пљуни у дланове! — дирају Вилотија.</p> <p>Он, момак, с |
угогодишња служба где је имао да издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив, од газда и газда |
е се по киле шећера, фртаљ киле грожђа, по фртаља смокава... — прича председник једном члану.</ |
а: у њему каце од педесет и сто товара, по два казана, каца са сирћетом шљивовиком, а на тавану |
ачки сто у оџаклији...</p> <p>Тог лета, по Великој Госпођи, Витор даде Ђурицу у школу.{S} Једно |
у лице, крепи и освежава...{S} Ружица, по обичају, дочекала дан на ногама у кући: омела је, оп |
one unit="subSection" /> <p>Тек што је, по Божјој судби, издато подушје Виторовој Руменији, а В |
ина: имају по триста брава ситне стоке, по шесеторо говеди..{S} Али ја велим: хе, што се размећ |
ку: седамдесет и седам ока и три литре, по тридесет и девет и по пара, и за час израчуна...{S} |
земљи курјака“. </p> <p>— Ама коме ће, по Богу, те се сатре радећи? — питају се сељаци кад пов |
несе свеже воде.{S} Он прохода по соби, по ходнику, завири свуда у сваки буџак, па изађе те се |
махове се засмеју.{S} Момци, где који, по два три у гомили, са пригрнутим копоранима, неко се |
шати и лепу реч прозборити.</p> <p>Али, по својој скромности, он се једва показивао да зна и дв |
му:</p> <p>— Ево ови ексери, ливењаци, по сто <pb n="49" /> пара кило.{S} Не знам шта би ти ре |
че он и трчи онако распојас за јунетом, по детелишту.</p> <p>Тодосије се заценио од смеја.</p> |
Јес’, толико. </p> <p>Па оде у подрум, по десети пут, извади врањ, спушта шипку, мери докле је |
д на имању и подивљао.{S} Најпре почео, по неку ноћ ноћевати по селу, већином код побратима.{S} |
и сухо.</p> <p>Она крочи боса, полако, по мекој трави и приђе му.{S} Јабука отпустила гране, о |
по вароши.{S} По неку ноћ преноћи тамо, по неку код куће.{S} Нису вредили ни савети, ни карања, |
човеку, он би га провео свуда по селу, по чаршији и саборима и хвалио се иза гласа: „Ово је но |
апустио кућу и село и отишао по занату, по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се заустави |
као распикућу... и то се чуло свуда... по чаршији и селу...{S} Брука, моја Ружо!...{S} Уф, ала |
чи.</p> <p>— Буди јунак!{S} Немој ти... по твоме обичају... да се секираш и мислиш! ... — рече |
много је љут, бабо...</p> <p>— Како... по чему?</p> <p>— Намрштио се и ћути.{S} Ја га понудих |
{S} Небо се проведрава и мраз стеже.{S} По кући клопарају лонци, кашље и кија ашчија, псује баб |
редовно их чита кад је на доколици.{S} По неки пут чита их на глас, негда се налакти над књиго |
њих, па се поче забављати по вароши.{S} По неку ноћ преноћи тамо, по неку код куће.{S} Нису вре |
змишљао о свему што је у њима нашао.{S} По једну носи у џепу увек и чим је беспослен, он је рас |
аде хитро и окретно, чисто и уљудно.{S} По неки пут загледа се у ме и нешто ме мери:</p> <p>— Ш |
а иначе на велику двокрилну капију.{S} По дворишту засађена дрвета, а између куће и осталих зг |
ј дозвати.{S} Сав ограђен у проштац.{S} По њему шљива од сваке врсте: ранка, маџарка, белошљива |
трља, час му извлачи језик и голица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} Ово је боле |
д се мало више расприча и пљеснуо би га по рамену.{S} Нашто чича Вићентије ужагри очима и узвер |
/p> <pb n="27" /> <p>— Час посла!{S} Да по једну попијемо!</p> <p>— Молим те!</p> <p>— Молим и |
И ја горим паре пред очима.{S} Деде да по једну запушимо.</p> <p>Видосав се снебива:</p> <p>— |
осије извади дувањару.</p> <p>— Деде да по једну запалимо!</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Узе дувањару, |
тујеш више него родитеља...{S} Хајде да по једну попијемо!</p> <p>Витор расте и шапће му на ухо |
ом трља преко темена и чела, и разгледа по соби.</p> <p>Она уђе полако, погнуте главе, и приђе |
је.{S} Иде и ћути и испод обрва погледа по огради, а не осврће се на <pb n="23" /> Тодосија.{S} |
> <p>Он слеже раменима, чепка и погледа по њима.</p> <pb n="181" /> <p>— Богме како знате... шт |
е обележје...</p> <p>Чича Витор погледа по гостима и укућанима, рече:</p> <p>— Кад су се деца з |
рча да донесе свеже воде.{S} Он прохода по соби, по ходнику, завири свуда у сваки буџак, па иза |
озбиљном човеку, он би га провео свуда по селу, по чаршији и саборима и хвалио се иза гласа: „ |
ршио основну школу, и од својих вршњака по годинама.{S} Све на њему чисто и у реду, без аљкавос |
е да се понови.{S} И Ружица је набавила по неку хаљинку, па су поновили и децу.{S} Све доби нов |
лази сви са стране, да стока нема посла по дворишту.{S} Пред шталом наслон за кола волујска и к |
ејава"; и у стању је да о томе размишља по читав дан, да ћути замишљен и забринут као да га је |
</p> <p>— И каже влас’: у селу Врљугама по четири пута косе за једно лето, а у другим селима је |
о време и деца полежу, а Ружица успрема по кући, Витор пригрне гуњче и с посинком изађе више оџ |
вао да све то пребере и рашчисти, па на по пута стане и размисли се: „Нека стоји, никоме не сме |
учио два разреда и, на прилику, стао на по пута, па да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме |
, разгледа шта је успремила баба Вујана по кући, упути Сојку на њен посао, па тек да узме рад у |
<p>— Домаћине, чули смо да имаш сијена по доста?</p> <p>— Имамо сена, — одговара Видосав.</p> |
о, господоне...{S} Тера ме нека добрина по суду, да и вама досађујем.</p> <p>— Шта је, брате? - |
нег поновац и направише се читава гумна по пијаци.{S} Младеж пркоси и снегу и зими и оста подуж |
<p>— А сад се окани беспослица и базања по вароши, већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи |
гледа Видосава!{S} Накупио сувога грања по шевару, увезао појасом читаво бреме, затурио на леђа |
а знам Витора: он ћути, дима, шикће, па по неки пут викне, и све то прође као да ништа није ни |
ногавица испала му из чарапе и ландара по врх опанка...{S} Крочи преко собе, не гледа ни у ког |
е.{S} Он неће, већ се измиче и и тумара по окрајцима.</p> <p>— Шта ти је, Виторе?...{S} Ти дана |
, служите, се — вели чича и опет тумара по мраку.</p> <p>— Хоћемо да седнеш овде до нас! — рече |
грудњак и зубун.{S} На неколико ексера по дувару закачише: дугу пушку, кубурлук, пиштољ и по н |
ког чуваоца, пријатељу, — пљеска Витора по рамену: — и на готово долазиш, брате...{S} Само да с |
живи!“ Па, мајчин сине, поче да претура по кући као свинче...{S} А пијана баба Вујана лелече из |
Они загледају у књижицу, а ћата претура по књигама и вели:</p> <pb n="147" /> <p>— Видосав Мика |
очи.</p> <p>Витор их загледа и претура по руци:</p> <p>— Нису скупи.</p> <p>— Бога сам обишао |
ради.{S} Поседи мало код куће, прошета по дворишту, оде опет до везилаца, проговори неку реч, |
тови и одборници дођоше и заузеше места по клупама, поскидаше капе и очекују да отпочну рад.</p |
читује ме као старијег, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми удари..{S} |
јела, досу вина и стаде нуткати једног по једног, да једу у пију, да се не снебивају.{S} Па се |
вет?</p> <p>— Који свет?</p> <p>— Народ по селу. </p> <p>— Који народ?{S} Народ! „Говор’те уста |
, донесе иловаче те је наби у оне локве по кући и изравна под.{S} Ружица ориба наћве, сланицу, |
ead> <p>На имању „Јошевини“ ишло је све по старом.{S} Видосав није ни покушавао да ту заводи но |
ј и опери.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и чакширама?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу |
дошли!{S} Немојте се снебивати!{S} Деде по једну: прва за помози Боже! — нуди Видосав, па отрчи |
сеје.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по њиви па опет посеја овас, уздуж и попреко, помешан с |
о да ме он учи и саветује?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не заливадиш, в |
. — маше главом Вићентије.</p> <p>Прође по неколико дана па опет заинтачи, као да је се подухва |
ринос, а сад, ето, сваке године коси је по пет пута.</p> <p>Сељаци су, изнајпре, радознало очек |
кав радник тражи парника... одрастао је по домаћинским кућама и зна сваки ред.{S} Лепе је нарав |
изназдрављали здравице све колико их је по реду, па се неки дигли и поседали по собама, затурил |
ироки бокови и велико виме!{S} Она даје по десет ока млека ни дан, најмање...{S}Како је лична, |
, издржала кадове, платила све читаније по црквама и манастирима и доспела да се провуче испод |
едне међу људе, па с ким хоће он попије по неку, поручи и части.{S} Тако исто кад иде у варош н |
је моја брига.</p> <p>— Кад се то чује по селу...</p> <p>— Нек се чује.</p> <p>— Брука и срамо |
ашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по свету...</p> <p>— Кад чује влас’...</p> <p>— И каже |
те је одоздо донекле обојадиса, а цигље по ходнику премаза црвеном земљом.{S} Где би пукотина и |
ци добацују један <pb n="88" /> другоме по неку шалу, а девојке шану једна другој на ухо, па ки |
кара из куће у кућу, добацује које коме по неку реч.</p> <p>Кад би да се износи буклија и ломи |
е блате...{S} Нигде корова ни травуљине по вотњаку, нигде маховине нити сухе гранчице на дрвету |
а, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по неку реч.</p> <p>Те јесени, једног радног дана, дође |
ито стезаше своје шаке.</p> <p>— Говоре по селу!{S} И ти слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја д |
мајстор, јер је он то радио уз мајсторе по служби и зна како шта треба.{S} Где би разбијено кој |
буџак, па изађе те се уми, испљуска се по лицу, убриса се, па се поврати у собу.</p> <p>Ружица |
полако, извири се на врата, устумара се по вајату, док из једног угла, из слане, извуче једно ч |
у се дванаест јаја...{S} Даље, метне се по киле шећера, фртаљ киле грожђа, по фртаља смокава... |
даш.{S} И Видосав се увеселио, зноји се по челу, слободније се креће и разговара, суче брке и п |
Жикићем.{S} Видосав гологлав ознојио се по челу и присукује брке, а за час се заборави па стрпа |
е дошла! — веле скупштинари и обзиру се по осталим људима.</p> <p>— Имате да одобрите неке мање |
мате другог посла но да све испретурате по кући! — вели им она кад почеше чистити и дотеривати |
</p> <p>У почетку запиткивали га шта ће по вароши, што не иде кући на своје имање и међу своју |
јој кикић и у њега цвет, па она скакуће по дворишту као лептирак.</p> <p>Једног празника Видоса |
живљи и живљи, људи поседали у гомилице по два трп, једва се виде у диму од дувана.{S} Тодосије |
Па ако се не одзове одмах, они заинтаче по неколико пута:</p> <p>— О, бабо!{S} О, бабо! — као д |
е се само руковаше.{S} Жене се ижљубише по обичају.{S} Тодосије и младићи приђоше те се руковаш |
целе куће.{S} Прекрстише се и обредише по ракију, па почеше доносити јело.{S} Домаћин стоји пр |
{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>Обредише по неку чашу, па ће један рећи:</p> <p>— Ти си ово и ск |
е.</p> <p>Донеше и врућу ракију, попише по три, па поставише ручак, принеше јела, почеше јести |
а им принесе у чаши вина те сви сркнуше по мало, јер се тако ваља после причешћа, па им поручи |
ш се ни с ким није судио ни парнично, и по њему може суд и не постојати.</p> <p>И са првим сусе |
шља и углади, а у џепу му увек марама и по нека књижица.</p> <p>То је можда једини ђак из тог с |
дније се креће и разговара, суче брке и по један стрпа у уста и мрда мишићима и вилицама.</p> < |
можда једини ђак из тог села који се и по свршетку школе забавља књигама.{S} Има их неколико к |
акачише: дугу пушку, кубурлук, пиштољ и по неки струк босиљка....{S} И соба замириса чистоћом и |
ока и три литре, по тридесет и девет и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми ј |
ло сукоба у кући, што су пуцали гласови по селу, те је свака рђа испирала уста са њима, то је б |
терзију па га намести у собу да ту ради по месец дана.{S} Ту се развије труба сукна, прибави се |
не да се нигде видети, све бега од људи по окрајцима и најволи да је сам.{S} Тодосије га је нар |
а.{S} У врх совре седе Филип, настарији по годинама, побратим Мијат с десне стране, а Мићо с ле |
мам... дужан на два три места у чаршији по неки грош и динар.{S} Да то одужиш, синко!</p> <p>— |
је ће га постићи: зна да тај глас бруји по селу, да се душмани радују и свете, да ће се подсмев |
и развуче:</p> <p>— Е, синовче, јеси ли по-ра-ни-о...</p> <p>Лице се старчево растеже, уста одо |
је по реду, па се неки дигли и поседали по собама, затурили се на клупама и столицама, замастил |
<p>У неко доба ноћи, кад су сви поспали по кући сем Ружице која је дворила и служила, завршена |
едар, сунце одскочило, а хладови шарали по дворишту.{S} Видосав намирио посао и обукао се, сео |
родитељи имају лепо имање, да би могли по свршетку школе применити своје знање на имању и пока |
иша до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за р |
8"> <head>XXVIII</head> <p>Ђурици се ни по чему није могло познати да он разбира о односима изм |
, да залајаше пашчад и закаукаше ћурани по дворишту.</p> <p>— Полако, бабо...</p> <p>— Није ово |
го у Маринчића.{S} На једном месту цени по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три г |
, матори људи, па кад нужда пригна, они по двојица оду у надницу и за читаво лето не <pb n="13" |
е причешћа, па им поручи по кафу и купи по лепињу.{S} Доцније поседаше за дугачки сто и турише |
осиш њом...{S} Ова клемпава свиња праси по десеторо и дванаесторо прасади...{S} Кад се урани мо |
.{S} Најпре почео, по неку ноћ ноћевати по селу, већином код побратима.{S} Они га стадоше викат |
што претекне носити на пијац а откидати по неку пару да му се нађе, да не досађује посинку.{S} |
ош првих дана кад су почели тек гунђати по селу: затисни уши, отвори очи и хајде право!{S} Разу |
те напусти и њих, па се поче забављати по вароши.{S} По неку ноћ преноћи тамо, по неку код кућ |
— Па усука гужву од сена и стаде трљати по левој страни трбуха.</p> <p>Тодосије се бори с јунет |
кад одрасту, кроз годину две, пресадити по међи и подићи трајну ограду без врљике и коца.</p> < |
сава, и то чуше жене које ће разгласити по селу.</p> <p>— Шта му је? — питају се оне.</p> <p>— |
ао ни за какав рахатлук.</p> <p>Служећи по туђим кућама много је штошта видео и научио што нису |
х тужиш суду?{S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље ти је: покупи своје прње па иди одакле си |
асади...{S} Кад се урани може да набаци по сто ока сланине...{S} Ево га гвоздени плуг!{S} Њим с |
ди.{S} Молим те, тако ти све живо, реци по души...</p> <p>Тодосије се најпре осмехну, па се уоз |
тако ваља после причешћа, па им поручи по кафу и купи по лепињу.{S} Доцније поседаше за дугачк |
<p>— Знам ја коме велим, — погледа онај по свима.</p> <p>— Ја нисам!</p> <p>— Нисам, вала, ни ј |
p>Она се смејури, гледа преда се, и тек по неки пут погледа у њега.</p> <p>— Шта ћеш више: уме |
стања.{S} Каква разлика, млатити маљем по клиповима, издробити кочање, растурати и ђубрити жит |
ино.{S} Хајдмо у механу!</p> <p>— Пишем по што хоћеш.{S} Хајде, чича!</p> <p>— Не слушај пискар |
би било да ти мене питаш: шта ја тражим по туђем имању.{S} Је ли, младићу? — рече Дамљан.</p> < |
лободе па најпре полако певуше, а затим по две и две запевају иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред |
ан те наследи имање и сад води за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали и овај мучени |
ели од сунца, знојави са осјем и плевом по коси и брковима, расхладили се водом па седе мирно и |
х гледа, гледа, а за тим пошашољи руком по глави и измакне се.{S} Ружица га натера те се пресву |
врпољи се, погледа низа се, махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он спустио торб |
оглед у сто и поче нешто трљкати прстом по столу.</p> <p>— Хајдемо кући! — одзива се Тодосије.< |
се Видосав и удара полако њеном ручицом по свом длану.</p> <p>Па је глади низ косу:</p> <p>— Ша |
си добра татина девојка! — милује је он по образу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баба, па |
ља: „Овај Дамљан Ружић највише је букао по селу противу тате, исмевао његов рад и светио се баб |
а у Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће то причати где |
равља кућом.</p> <p>Видосав је одрастао по служби, навикао је на сиротињу и невољу.{S} Док је б |
а који је напустио кућу и село и отишао по занату, по жандарима и чуварима, и ко му га зна где |
слушајте што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојним Шунијом.{S} Он није дав |
једну, а Витор десет и глас му пишти до по села...</p> <p>— Убио те Бог, питај чича-Вићентија г |
имо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам је та |
ледини!{S} Да је сваки од њих прикупио по онолико земље колико сам ја прикупио, хеј, колико би |
Витор се мрштио, гунђао, — па је остало по старом.</p> <p>Видосав се решио да чича-Витора сматр |
а кога од нас, ми потрчи да продобујемо по селу.{S} Одмах сусрећемо људе: „Јеси ли чуо шта је н |
Не могу да се свађам с њим.{S} Почесмо по неку, па ућутах и побегох.</p> <p>— Како ћу ову брук |
p>— Где си ти, пријатељу?{S} Ми пописмо по неку...{S} Деде, наздрави, пријатељу, — додаде му ча |
одвоји што је његово, ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> |
је!{S} Док чује бабо!{S} Док зукне глас по селу!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1903 |
<head>XIV</head> <p>До подне пуче глас по селу шта је било на детелишту Видосављеву и тај случ |
, премештала се из хлада у хлад, и, час по час, ујкала на јастреба.{S} Видосав је био на <pb n= |
на... само се чује птица у гори, и, час по час, шушне лишће на поветарцу... „Нема га... не чује |
остима те је и они обредише.</p> <p>Час по час, гости су били све веселији.{S} Да није било ско |
ну и већ две године скида с њега принос по четири и пет пута преко лета.{S} А одмах до детелишт |
и људи, или, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или друга каква несрећа, кога ћеш пре призват |
ри се иженили.{S} Имање им слабо те иду по надници.{S} Зашто не би узели једног од њих? — рече |
жиће!{S} Они су газде од старина: имају по триста брава ситне стоке, по шесеторо говеди..{S} Ал |
е узме за питомца.{S} Обично се узимају по двојица из среза.</p> <p>Ђурица гледа преда се и врт |
као печеницу, уносио сламу за простирку по соби.{S} Вечерали су сви заједно, за једном софром, |
вече!</p> <p>— Бог ти помогао! — викну по десетину грла.</p> <p>— Добро вам седећи!</p> <p>— Д |
вљена је мала совра и људи седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологлав в |
ане као кутијице и поређане у одстојању по крају дворишта.</p> <p>То је дом Тодосија Дмитрића п |
, бре, смејете, ја могу да посејем гору по оном Чолопеку Тодосијевом.“ — А Коста Марић вели: „Н |
цу, и што ради један то и други: или су по воденици, око јаза, у врту, око стоке, што им бабо з |
код овог нашег домаћина — и пљесну чичу по леђима.</p> <p>Тодосије се осмехну, а чича уздахну и |
и и пријатељи с којима се упознао одмах по доласку и заволео их као и Тодосија.{S} То су све мл |
рече чича дрктавим гласом и помилова их по обрашчићима.</p> <p>— Они се застидеше и погледаше н |
едати шта он то ради.{S} Иду, тако, њих по неколико, па стану код детелишта, наднесу се преко в |
ла.</p> <p>— Није ово механа да тумараш по њој кад хоћеш.{S} Овде се води ред! — говори пандур |
ас тај дан...{S} Данас је причес... још по неку па кући, да положимо стоци и пресечемо које дрв |
ани један пут, па кад се појинатише, ја побегох и зарекох се да моја нога не стане на састанак. |
с њим.{S} Почесмо по неку, па ућутах и побегох.</p> <p>— Како ћу ову бруку преживети?</p> <p>— |
регне у свој плуг шест волова, па да их побије терајући, не могу му поорати као ова два гвозден |
} Није да га се боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зубима понео, али онако, некако, ср |
овре седе Филип, настарији по годинама, побратим Мијат с десне стране, а Мићо с леве.</p> <p>Ру |
о, а помолише се с њиве Видосав и његов побратим Мијат.{S} Видосав пригрнуо гуњче, ухватио мале |
>Поћута, поћута, па поче:</p> <p>— Каже побратим Мијат све како је било: бабо одранио јутрос у |
неку ноћ ноћевати по селу, већином код побратима.{S} Они га стадоше викати и саветовати, те на |
Мијат тресну руком:</p> <p>— У здрављу, побратиме!</p> <p>Он се рукова и не рече ни речи.</p> < |
алили се на траву, а до њих Видосављеви побратими, она тројица...{S} Па повешће се реч како Вид |
>— Где ти је голи Перовац?{S} Где су ти побратими и она голадија синоћна, што ми поједе два нај |
ова пијанка тиме, што су се сва тројица побратимили с Видосавом.{S} И тада су се љубили и цмака |
ња, ваљани и дружевни.{S} Филип и Мијат побратимили су се из ране младости и нераздвојени друго |
S} Сад се заузме с друштвом, са својим! побратимима, па остану до неко доба у чаршији, и кад ок |
или и цмакали до миле воље.</p> <p>У то побратимство увлачили су и Тодосија, али он се само сме |
ароши.{S} Тада су му они причали о свом побратимству, о момачком животу и друговању и затурали |
дужност да легну још више на рад, да се побрину и за подмладак.{S} Колико би пута Видосав заста |
и вам пажњу на једну прилику која ме је побудила да вам ово напишем.{S} Пре двадесет дана дошао |
<p>Видосаву облеће она раван око главе, поведе се и ухвати за дебло једне шљиве...{S} Не може д |
авом у страну и заћута.{S} Доцније мало поведе исти разговор:</p> <p>— Ја сам нешто смислила и |
се сатре радећи? — питају се сељаци кад поведу реч о њему.</p> <p>— Еј, људи, слушајте што ћу в |
<pb n="162" /> икакве друге у најлепшем повезу.{S} Он их је читао, разгледао, размишљао о свему |
селу нема, вели, човека коме би он смео поверити своје имање.{S} И рекао је да нема радника чов |
а у гори, и, час по час, шушне лишће на поветарцу... „Нема га... не чује се...{S} Он је ту, нег |
сављеви побратими, она тројица...{S} Па повешће се реч како Видосав хоће да сеје гору...{S} Људ |
/p> <p>— Ђурица!{S} Тодосије!{S} Ене! — повика и пружи прст на Видосава.</p> <p>Он им не умеле |
— рече Мићо.</p> <p>— Ту до Тодосија! — повикаше многи.</p> <p>Он маше главом:</p> <p>— Лако је |
ављеву детелину, Тодосије, да би сузбио повику против <pb n="136" /> Видосава, решио се да је п |
све.{S} Ратарац се загледа у њега и осу повику на чича-Витора.</p> <p>— Стар човек.{S} Није он |
иза гласа.{S} Баба Вујана, преплашена, повири из куће и викну слабачким и крештећим гласом: „Ш |
има да се бојиш?</p> <p>Он опет устаде, повири на врата и поврати се на своје место:</p> <p>— Б |
о воденички витао...{S} Он уђе у трлу, повири у собу, па изађе; затим уђе у воденицу, повири у |
у собу, па изађе; затим уђе у воденицу, повири у мучањ, па је затвори и оде деци у ливаду.{S} С |
p>— Даће Бог добро! — рече Антоније, па повири на врата и опет узвера.</p> <p>Чича Витор га гле |
ужића!..{S} Јес’..{S} Ја!</p> <p>Ружица повири из куће, а за њом се надвирише и мешаје.</p> <p> |
урица и Грујица час улазе, час излазе и повирују.</p> <pb n="180" /> <p>— Е, пријатељу, говорис |
забавља.{S} Дан ведар, сунце одскочило повисоко и хладови ишарали.{S} Разговара и ћерета те о |
9" /> <p>Сагну се па загледају, пипају, повлаче прстом низа стабљику.</p> <p>— Велиш, Тодосије, |
p>И тако се извирује како је ко поорао, повлачио, заградио, како је ономе преплануо овас...</p> |
III</head> <p>Видосав се врати у вајат, поводећи се као пијан, седе на свој кревет и ухвати се |
“ Да вам прочитам једно писмо које сам, поводом овога избора, добио од управника ратарске школе |
велику шарену торбу пуну ствари, набио повраз на штап, претурио преко рамена, позабацио капу о |
ма, и сад се спремио да иде кући: набио повраз од торбе на раме и узео штап у руку.</p> <p>Кад |
нише у механу и почеше се припремати за повратак.</p> <p>За чича-Виторовом совром још седе и ра |
пољуте се, поџевељају се, заћуте, па се поврате и опет све дође на своје место.{S} Али, еве јад |
?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати.</p> <p>Чича Витор узвера, скочи и подвикну:</p |
уздркташе уснице, пође да устане, па се поврати на столицу и само гледа у Антонија и трепће.</p |
, испљуска се по лицу, убриса се, па се поврати у собу.</p> <p>Ружица оде у кућу да спреми шта |
ти дете!</p> <pb n="135" /> <p>Затим се поврати те седе и чикну штапом о патос. </p> <p>— Памет |
p> <p>Он опет устаде, повири на врата и поврати се на своје место:</p> <p>— Бојим се да се не н |
га, преклињала, тешила, да се прибере и поврати.{S} Али он неће да чује ни за какав разговор, и |
прогута га.{S} Доцне узмрда јабучицом и поврати га.</p> <p>— Шта радиш ти, море?</p> <p>— Ето.< |
му се припило као оскоруша, па се опет поврати у исти положај.</p> <p>— Ти ћеш сам себе сатиса |
едак имања.{S} Полако, па се све у кући повратило као и пре доласка Видосављева.{S} Са суседима |
о у једној прилици кад су се удружили у повратку из вароши.{S} Тада су му они причали о свом по |
читаву ралицу земље и засејао свакојака поврћа.{S} Одатле ће он снабдевати кућу, а што претекне |
> <p>Даље је порадио ово: у врту, поред поврћа, направио је и две велике леје и посејао некакво |
тно баци се на једног у мраку, и погоди поврх високог феса.</p> <p>Онај се трже:</p> <p>— Море |
, Вићентије?</p> <p>— Зато што си се ти повукао па ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред власт, |
{S} Љут човек, па ништа.</p> <p>Жене се повукоше, али ипак ослушкиваху шта ће рећи.</p> <p>— Ов |
смотри па га ухвати за мишку.{S} Те ту повуци и потегни, док се нису наравњали и кум Иво плати |
очима, принесе цигару устима, хтеде да повуче, а она се угасила.</p> <p>— Ти ниси ништа крив; |
та.</p> <p>Тодосије га ухвати за руку и повуче да иду У кућу.</p> <p>— Немој ме, молим те.</p> |
апали и принесе палидрвце и њему.{S} Он повуче дим дубоко и прогута га.{S} Доцне узмрда јабучиц |
понашај.{S} У Качеру је био скромнији, повученији, ретко кад да је ишао у чаршију и међу људе, |
ни глава заболети, — говори јој Витор, погао се, гледа у патос и чука штапом.</p> <p>Наједаред |
их палицом да не пасу траву, а чича се погао па плужи...{S} Забраздио преко целог детелишта... |
p>— И не дам Антоније!{S} Не дам, да ћу погинути на овој поњави земље!</p> <p>Затим се окрете в |
м, погледа у Тодосија, па одмах сакрије поглед.</p> <p>— Чудан си... ни онај човек...</p> <p>— |
а, завали се у своју столовачу и управи поглед у ону пругасту шару на чађаву дувару у коју је М |
жицу.</p> <p>Она мрдну раменима и обори поглед:</p> <p>— Не знам, бабо.</p> <p>— Ја, да речем д |
а он притиште кочањком у браду и обори поглед у под.</p> <p>— Ако би кога усвојили, не морамо |
стану.{S} Ако се где сусретну, он обори поглед земљи и шмурне у страну.</p> <p>Једне недеље чич |
а, неко у Видосава.{S} Чича Витор обори поглед у сто и поче нешто трљкати прстом по столу.</p> |
твојом кесом...</p> <p>Чича Витор обори поглед земљи и појми да рече: „А зар није тако?{S} Прав |
{S} Мићо се промени у лицу, Мијат обори поглед преда се.</p> <p>— Јеси ли се надао оваким гости |
поглед на девојку, па се врчи и спусти поглед на сто.{S} Сојка држи стакло у руци, трљка га по |
им капцима до пола очију.{S} Затим баци поглед мимо њега у страну.</p> <p>— Да разговарамо озби |
.{S} Младожења се постидео, кришом баци поглед на девојку, па се врчи и спусти поглед на сто.{S |
лони на столицу и своју штаку, па укочи поглед у зид. „Кућа не стоји на земљи него на жени...{S |
под јабуку, услони се на рогуље и укочи поглед у траву пред собом.</p> <p>Ружица примети да је |
Или прочита нешто па се замисли и укочи поглед, у страну, па мисли и напослетку уздахне.</p> <p |
е незнатне белеге старости, али поуздан поглед и старачка лакост, одавали су човека кога је теж |
ју и доказују, а он се смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> < |
тако, ћери? .</p> <p>Она црвени, чепа, погледа и у њега и у под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: |
своје дечице.</p> <p>Наједаред застаде, погледа у њу, узмрда брковима и обрвама и узврпољи се.{ |
<p>Он ћути, ћути, па се наједаред трже, погледа низа се, уђе у собу те обуче нов гуњ и натакну |
је се да је усплахирен.{S} Узврпољи се, погледа низа се, махну руком по јелеку и и оде да му се |
лиже цигару и гледа у њу.{S} Махне дим, погледа у Тодосија, па одмах сакрије поглед.</p> <p>— Ч |
браваш ли?</p> <p>Видосав подиже главу, погледа у Сојку и рече дрктавим гласом:</p> <p>— Нек ти |
ко је то утицало на баба и остале...{S} Погледа за њим подуже, па оде полако кући.</p> <p>Сутра |
то било?</p> <p>— Знам ја коме велим, — погледа онај по свима.</p> <p>— Ја нисам!</p> <p>— Ниса |
поштапљује.{S} Иде и ћути и испод обрва погледа по огради, а не осврће се на <pb n="23" /> Тодо |
е с прстима на руци.{S} Не сме нигде да погледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек имам... |
у тихо: неко забринута лица и несигурна погледа, неко весео и насмејан, а неко завукао руке у р |
> <p>— Да се умијеш, бабо.</p> <p>Он је погледа, али некако необично и страшно, као да се бори |
дића.</p> <p>Он слеже раменима, чепка и погледа по њима.</p> <pb n="181" /> <p>— Богме како зна |
добро!</p> <p>Видосав се мало прибра и погледа му у очи:</p> <p>— Молим те, бабо, кажи ми шта |
{S} Је л’-де? — разраколио се Видосав и погледа у све редом: — А ако да Бог те дочекамо Светога |
} Он заустави волове, хукну у дланове и погледа га:</p> <pb n="82" /> <p>— Молим те, Тодосије, |
мо доста, — смеши се старац Вићентије и погледа у Витора.</p> <p>— Пијте још неку... нећу вас ј |
S} Насмеје ли се ко у његовој близини и погледа у њега, он мисли: „Што се онај смеје на мене, о |
досаве?</p> <p>Он уздркта, отвори очи и погледа јасно.</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим те... |
.{S} Вратићу му ја то очас, — вели он и погледа унаоколо: ко ли га удари.</p> <p>Тако другог, т |
т узврпољи, затим подиже обрве високо и погледа преко ње:</p> <p>— Е, ћери, човек предлаже, а Б |
баба!</p> <p>Тодосије му одгурну руку и погледа га озбиљно.</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Чича |
p> <p>Он развуче усну на десну страну и погледа га са спуштеним капцима до пола очију.{S} Затим |
ту причека свакога и слободно му у очи погледа.</p> <pb n="67" /> <p>Чича-Витору је објаснио с |
n="154" /> шта ће бити до послетка, он погледа у њих и благне му на души.</p> <p>Све као што Б |
осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да <pb n="128" /> му с |
приђе руци и поклони се.{S} Он је само погледа и мрдну главом.</p> <p>Она стаде као пред иконо |
њега нешто ледне у срце; кад га озбиљно погледа, прођу га мравци и размишља да није штогод погр |
ка и узме обележје...</p> <p>Чича Витор погледа по гостима и укућанима, рече:</p> <p>— Кад су с |
јури, гледа преда се, и тек по неки пут погледа у њега.</p> <p>— Шта ћеш више: уме да прочита с |
ј посао.{S} Само му је било тешко да му погледа слободно у очи.</p> <p>У Микачића кући ишло је |
та детињиш!{S} Дођи себи ти, море...{S} Погледај ми у очи! — продрмуса га за раме.</p> <p>Он ра |
успија уснама, они до њега гуркају се и погледају испод обрва.</p> <p>— Кад отуд из оног чечвар |
овор гласно, одмарајући се на тачкама и погледајући испод наочара на Витора.</p> <p>— Је ли све |
залогај хлеба...{S} И, кад мало доцније погледаш, оно сели обојица на кладу, припијају и разгов |
е и донио...“ на прилику — ћурана.{S} И погледаш, чича Витор седи за совром, а Видосав стоји за |
брашчићима.</p> <p>— Они се застидеше и погледаше низа се.{S} Он ухвати Ђурицу за руку:</p> <p> |
ажариле као кокошињи обер...</p> <p>Сви погледаше у Витора.{S} Он оставио кашику па суче бркове |
амо!{S} Овамо, бре!</p> <p>Сви у механи погледаше: неко у Тодосија, неко у Видосава.{S} Чича Ви |
даје трећи.</p> <p>Он их посматра, баца погледе с једног на другог и лукаво се смеши.{S} Напосл |
а сукобили а имају исте успомене и исте погледе на све.{S} И ако су им куће биле подалеко, није |
прокртољише у својим седиштима и упреше погледе у капетана.</p> <p>— Ево шта пише господин упра |
за столом.</p> <p>Они поседаше и упреше погледе у њега.{S} Он прелистава акта, нешто подвлачи п |
очувао забране и поновио вотњак.</p> <p>Погледи Тодосија Дмитрића на живот мало у чему да се по |
а живот мало у чему да се подударају са погледима Витора Микачића.{S} На пример: обојица су пош |
пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме погледити.{S} А овако, трапам ли трапам...{S} И што вол |
и се, гледа у полић или у сто, или шара погледом с предмета на предмет, с човека на човека.{S} |
— упита га Ђурица.</p> <p>Он га промери погледом.</p> <p>— Учим ратарску школу.</p> <p>— А где |
<p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га испрати погледом и не рече ни речи...</p> </div> <div type="cha |
цедуљче, отвори га и гледа га укоченим погледом.{S} У њему стајаше ово: „Поштовани родитељу!{S |
арац се очешља, дотера зулуфе и мало их погна унапред, ка јагодицама, намаче шубару и метну мал |
p>Иде човек, упртио врећу жита на раме, погнуо се и тек да спусти врећу а они вичу:</p> <pb n=" |
ио, а Ђурица оде својој.{S} Иде полако, погнуо главу и размишља: „Овај Дамљан Ружић највише је |
ан.</p> <p>Ђурица склони књигу у џеп и, погнуте главе, одговори:</p> <p>— Што, богме... није то |
рожак па се поштапљује и корача полако, погнуте главе.{S} Мијат му нешто прича и доказује.{S} К |
азгледа по соби.</p> <p>Она уђе полако, погнуте главе, и приђе му руци.</p> <pb n="131" /> <p>— |
.{S} Сојка држи стакло у руци, трљка га погнуте главе и ослушкује шта ће сад бити.{S} Ружица ст |
ек пропушта баба напред и иде скромно и погнуте главе.{S} Ишли су на неколике свадбе у селу и ч |
неприметно баци се на једног у мраку, и погоди поврх високог феса.</p> <p>Онај се трже:</p> <p> |
учили се, као што се мучи инокосник.{S} Поградили су грађевине, приновили и окрепили омање, под |
ој посао.{S} Остарио је добро и мало се погрбио, али није попустио у раду и бризи за кућу и нап |
тарца.</p> <p>Чича Витор уђе у заседање погрбљених леђа, и кад угледа суд за столом, склопи рук |
спод ћивота Светога Краља у Студеници — погрбљеше се леђа и набраше се боре на лицу.</p> <p>Тад |
а где је имао да издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив, од газда и газдарица.</p> <p>Как |
ођу га мравци и размишља да није штогод погрешио.{S} Сад зна да неће оћутати и види да се спрем |
засрете чича Вићентије, па вели: „Не би погрешио да га усиниш.“</p> <p>Она слеже раменима:</p> |
Варагић, средовечан човек, малог раста, погурен, носи чутуру од једног до другог и даје да се п |
зе своју хартију, тури у џеп, и полако, погурених леђа, изађе из заседања...</p> </div> <div ty |
редовечан и просед.{S} За другим столом погурио се секретар, млад човек, завукао руку у густу к |
мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и погурну у вајат.</p> <p>— Ружице!{S} Збаци ову прљавшти |
ла гране, он се извалио под њу, мало се погучио, налактио се и гледа у помрчину у тамну ноћ, у |
и све његово...{S} Кућа велика, зидана, под црепом са подрумом под целом кућом.{S} Прозори дупл |
о.{S} Ено га на горњој страни дворишта, под јабуком шећерлијом, сео па клупу, наслонио <pb n="9 |
ма.{S} Пред подне примети га на ливади, под кућом.{S} Изнео розгу пасуља па млати.{S} Он се при |
ола од брвана и покривена ћерамидом.{S} Под кућом подрум и на њему велика двокрилна врата.{S} З |
S} Јадно ти то, него се и не виђају.{S} Под једним кровом па се не виде једаред у недељи!{S} Св |
кревету, налеђушке, са потуреним рукама под главу, раскорачених ногу и разбарушен.</p> <p>— Еј, |
е је наби у оне локве по кући и изравна под.{S} Ружица ориба наћве, сланицу, лопаре и остало др |
извири се она.{S} Али у том сену цигара под јабуком шећерлијом и он се накашља промукло и сухо. |
ма, пресади Тодосије наоколо своје њиве под кућом, а друге поче изводити сам, из семена, на сво |
ња и заокругли, да га групише и подведе под један плот, и ту најпре страда комшија.</p> <p>А чи |
p>Тек што се Тодосије врати кући а седе под трем свога вајата, кад угледа Видосава.{S} Усплахир |
> <p>Како је све дивно и уређено што је под његовом руком!{S} Чини ти се да свака ствар друкчиј |
гуњче и с посинком изађе више оџаклије под јабуку шећерлију и поседају па столичице.</p> <pb n |
би неко из куће рекао да се инате горе под јабуком шећерлијом.</p> <p>Једно вече прича тако те |
полако, ногу пред ногу и седе више куће под јабуку, услони се на рогуље и укочи поглед у траву |
о?{S} Чудна ми, чуда...</p> <p>Поседаше под трем пред пивницом.{S} Чељад су била у послу, а и о |
ко страна, скупише на гомилу и сместише под наслон до дрвљаника, истребише камење игде који би, |
ући и на моме имању, да ми црвени образ под старост...</p> <p>И ту поче ређати све што је досад |
имањем, као да тај Видосав и не постоји под његовим кровом.{S} Код воденице намести слугу, да р |
па га, ако је лепо, намести у хлад или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} |
Хајд, хајд, дете...{S} Моли Бога што си под мојим кровом. — И у себи му опсова оца голог.</p> < |
/p> <p>— Кажи ми: је ли истина да си ти под мојим туторством?</p> <p>— Није истина.</p> <p>— Је |
стакленим прозорима, него у оној старој под кровином и брезовим лемезовима, затекла само њега.{ |
велика, зидана, под црепом са подрумом под целом кућом.{S} Прозори дупли, са стакленим окнима, |
<p>Тако су осванули: она на прагу, а он под јабуком.{S} Затим се приобуо и умио и негде отишао. |
у да дође да заспе жито или укочи витао под воденицом.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако је вре |
Видосав намирио посао и обукао се, сео под <pb n="176" /> јабуку шећерлију па се шали и забављ |
Видосав намирио посао и обукао се, сео под јабуку шећерлију па се с њом шали и забавља.{S} Дан |
} Јабука отпустила гране, он се извалио под њу, мало се погучио, налактио се и гледа у помрчину |
тиште кочањком у браду и обори поглед у под.</p> <p>— Ако би кога усвојили, не морамо одавде из |
>Она црвени, чепа, погледа и у њега и у под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ово што се ра |
поносио као јунак који осваја позицију под кишом танади.{S} Ко те напада сад, стидиће се доцни |
ра, из једног села у планинском пределу под Рудником, од сиротне породице.{S} Њих три брата у ј |
те искупи оне књижице и таблицу, метну под мишку и одведе га учитељу.{S} Школа је близу и моћи |
ако исто запуштен, постарио, обрадатио, подадуо.{S} Сад већ нико није ни покушавао да га одврат |
огледе на све.{S} И ако су им куће биле подалеко, није им сметала даљина да се састану бар свак |
на имању у пољу, код воденице, која је подаље од куће.{S} Ту ће чувати имање од штете, и радит |
испод куће.{S} Чини му се лакше кад је подаље одатле.{S} Кад би мало ниже, чу некакав шушањ у |
осав је цео дан пробавио на једној њиви подаље од куће.{S} Прилегао као зец у жбун и једнако ми |
ушкује шта ће сад бити.{S} Ружица стоји подаље, код долапа, и учинила се да нешто послује.{S} Ђ |
номад је осекао троје виле у шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици.{S} Ето тако, сам |
оде вретено за -крило сукненог прслука, подбочи се једном руком и накрену главу на страну, па, |
е испред дућана, блене, зачкиљио очима, подбуо.{S} Торбица празна, а неће да уђе ни у дућан ни |
досав... страшан и необичан: мутне очи, подбуо, неочешљан, аљкав, једна ногавица испала му из ч |
пола динара! — утисну се међу њих један подбуо човек, пуне, седе браде.</p> <p>Чича Витор се по |
раби имања и заокругли, да га групише и подведе под један плот, и ту најпре страда комшија.</p> |
ским чакширама од црног сукна и црвеним подвезама, изгледао као бела врана међу осталим сељацим |
— И ту се загрцну.</p> <p>— Опет она! — подвикну Витор. — Ама рекох ли ти да се оканеш тих бесп |
ебе!</p> <pb n="101" /> <p>— Опет он! — подвикну Тодосије. — Рекох ли ти још у почетку да ћеш и |
рати.</p> <p>Чича Витор узвера, скочи и подвикну:</p> <p>— Ружице, шта ти би!{S} Како је то дер |
па сав узавре, тресну тојагом о земљу и подвикну и развуче:</p> <p>— Е, синовче, јеси ли по-ра- |
ко семе за сваку њиву!</p> <p>Док један подвикну:</p> <p>— Еј, људи, ова се ливада коси четири |
леда на другу страну.</p> <p>Чича Витор подвикну:</p> <p>— Ја имам посла... овај...{S} Ја нисам |
еда и чека шта ће рећи.{S} Док ће један подвикнути:</p> <p>— То је син оног онде! — и пружи прс |
верује.{S} То су женска посла, брате! — подвикује Тодосије, да сви чују.</p> <p>Људи оћуткују и |
ћа...{S} Е, не’ш, брајко, не превари! — подвикује <pb n="19" /> Витор, те би неко из куће рекао |
стали људи!</p> <p>Тодосије продужује и подвикује:</p> <p>— Ко би могао приморати Витора да му |
а тезгом у дућану, смеши се задовољно и подвикује:</p> <p>— Где си, стари пријатељу?{S} Нема по |
сваки пресек, разваљује саће од осова, подвлачи се испод амбара да види да нису миши гдегод пр |
де у њега.{S} Он прелистава акта, нешто подвлачи писаљком, превија хартију, загледа у законе.{S |
шилука, са другог комишања, са песмом и подврискивањем.</p> <p>— Седи, посинче!</p> <p>— Нема м |
..“</l> </quote> <pb n="42" /> <p>Момци подврискују: _</p> <p>— И-ју-ју! ..</p> <p>А на то се о |
хвалили.{S} Кад је запросио, сви су је подговарали да иде за њега: „Идеш из сиротиње у сиротињ |
загледали, као да имају нешто угледати, подгуркивали се и смејали.{S} Да је откуд било Видосаву |
n="104" /> причао у механи, а сељаци се подгуркивали и смејали...{S} Набавиће каламљене лозе ко |
газда-Сима Моравца.{S} Нема нико да се подгуркује и подмигује <pb n="109" />, као ови наши овд |
ледна, пуних и ведрих образа.{S} Чим је подевојчила и одвела на један сабор, почеше се јављати |
е је штала, озидана, пространа и видна, подељена за говеда и кљусад, а уз њу телечар за телад.{ |
радити ситније послове!{S} Тај је посао подесан за њега, старог човека, који већ није за тежачк |
мељ, а зидове од опеке.{S} Биће топла и подесна да се не мора стока мрзнути.{S} Испод штале иск |
свим.{S} Напустио кући и рад на имању и подивљао.{S} Најпре почео, по неку ноћ ноћевати по селу |
пође му од руке.{S} Оне младице које је подигао Видосав на <pb n="137" /> својим лејама, пресад |
ли на свет, а друкчије су данас, кад се подигао други нараштај и настале друге потребе.{S} Пошт |
него да видим баш од онога који је први подигао...{S} Те тако наиђох на Тодосијево имање.{S} Хо |
до врата, скрстила би руке око појаса, подигла би обрве високо и.... шта би друго рекла:</p> < |
грађевине, приновили и окрепили омање, подигли свакојаке стоке, засадили вотњаке и винограде.< |
у брду оградиће и засејати жиром, да се подигне гора.{S} Каже Симо из Мораве: сељак без стоке и |
S} Молим те, Ружице...</p> <p>И онда се подигне те седне и молећиво салети, те му кријући донес |
да баш одмах прекрстиш ногу преко ноге, подигнеш главу и испречиш цигару пред њим...{S} Но, ост |
ршимо посао са питомцима.</p> <p>Сељаци подигоше главе.</p> <p>— Тражи се да срез избере два пи |
</p> <p>Дамљан продужи:</p> <p>— Чујем, подиже један, подиже други у селу, па рекох: дај да вид |
продужи:</p> <p>— Чујем, подиже један, подиже други у селу, па рекох: дај да видим и ја како ј |
а бољу пасмину стоке, да сеје детелину, подиже живу ограду и уводи нове обичаје у тежачким радо |
распикућа... пропасник... бекрија? .. — подиже се он.</p> <p>— Ко ти то вели...{S} Ти ниси то ш |
Витору као да је јако настао на свет да подиже кућу.{S} Трчи, ради, не осећа умор, на лицу му с |
није Видосав објаснио: да на тим лејама подиже младице за живу ограду, које ће, кад одрасту, кр |
жеш: кажи, одобраваш ли?</p> <p>Видосав подиже главу, погледа у Сојку и рече дрктавим гласом:</ |
та, кљуцну штапом у земљу, па наједаред подиже главу:</p> <p>— Где ти је Тодосије?..</p> <p>— А |
од стоке и угледног добра и шта се све подиже.</p> <p>Напослетку му обећа дати неколико књижиц |
н их гледа и ослушкује.</p> <p>У том се подиже Дамљан Ружић, који, такође, беше члан те скупшти |
де!</p> <p>Она отрча на извор.{S} Он се подиже полако, извири се на врата, устумара се по вајат |
есто.</p> <p>Он се опет узврпољи, затим подиже обрве високо и погледа преко ње:</p> <p>— Е, ћер |
Шта радиш ти? — прозбори она.</p> <p>Он подиже главу.{S} Зашишта му у гуши и хтеде да искашље н |
ести ове лудаке да виде како газда Симо подиже забран из жира, па да га виде кад мало одрасте, |
еш иди одакле си и дошао...{S} Нисам ја подизао стоку, да је ждере свет...</p> <pb n="87" /> <p |
сплођавати сваковрсне благородне воћке, подизати шуму и корисно је употребљавати, и таке науке |
ње што више користи, како ћеш гајити и подизати најбољу лозу, калемити и расплођавати сваковрс |
анку и најури из куће..</p> <p>У том се подизаше и дечаци.{S} Кад их угледа Витор затрепташе му |
али онако, некако, срамота га од њега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад г |
у, кроз годину две, пресадити по међи и подићи трајну ограду без врљике и коца.</p> <p>Посвршав |
земље добити што више приноса, како ћеш подићи што бољу пасмину стоке, да имаш од ње што више к |
да их пођубриш или угариш.{S} Ливаду у подјазници можеш комотно косити два пута преко лета и о |
дан доласка у њихову кућу.{S} То је био подједнак удар и за Витора и за његова посинка...</p> < |
срце.</p> <p>— Онда си млакоња и ти ћеш подлећи и пропасти...{S} Здрав буди!{S} Окуражи се и ов |
} Па <pb n="169" /> да скинеш точкове и подмажеш осовине...{S} Ено бунара онде, а ево кофе овде |
акељи се Тодосије.</p> <p>Поче гуркање, подмигивање, док онај одозго продужи:</p> <p>— Знаш оно |
оравца.{S} Нема нико да се подгуркује и подмигује <pb n="109" />, као ови наши овде, већ се угл |
њему говори, да се, где двојицу сретне, подмигују и њега исмевају.{S} Осећао се самохран и през |
свака се сагла као да крије залогај, а подмигују се и кикоћу.{S} Момци добацују један <pb n="8 |
гну још више на рад, да се побрину и за подмладак.{S} Колико би пута Видосав застао у раду, зам |
ml:id="SRP19030_C6"> <head>VI</head> <p>Подмлади се и окрепи дом Витора Микачића....{S} Видосав |
раздире брег, те је с тога шума гушћа и подмлађена.{S} Воденица остаде онако као што је и била: |
аног јутра, да га потреви сама.{S} Пред подне примети га на ливади, под кућом.{S} Изнео розгу п |
RP19030_C22"> <head>XXII</head> <p>Пред подне чича Витор сиђе низ судске степенице и упути се п |
="SRP19030_C14"> <head>XIV</head> <p>До подне пуче глас по селу шта је било на детелишту Видоса |
целу годину и опет да нешто продаду, да поднесу све трошкове.{S} Имали су хране и за стоку а ни |
брцима.{S} Он се поносио њиме, и да му подолази као озбиљном човеку, он би га провео свуда по |
кове.{S} Имали су хране и за стоку а ни подрум им није био празан.</p> <p>Слога, да Бог поможе! |
ана и покривена ћерамидом.{S} Под кућом подрум и на њему велика двокрилна врата.{S} Зграде све |
еду, принесе јело, па оде у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца |
/p> <p>— Јес’, толико. </p> <p>Па оде у подрум, по десети пут, извади врањ, спушта шипку, мери |
чаше, те деца носе и послужују, трчи у подрум те сипа пиће у бардаке и окињаче.{S} Како се ко |
.{S} Кућа велика, зидана, под црепом са подрумом под целом кућом.{S} Прозори дупли, са стаклени |
'</p> <p>— Колико ’но имадосмо ракије у подруму?</p> <p>— Два пуна бурета меке и из трећег трош |
бираш?{S} Разбираш да би се сутра могао подсме’нути гдегод за совром или на каквом састанку.</p |
м извезла.</p> <pb n="38" /> <p>— Ти? — подсмева се Видосав.</p> <p>— Ја, тата, оч’ју ми!</p> < |
његову кућу, он мисли да му се цео свет подсмева... и да пропаде с главе.</p> <p>— Тако је, бра |
сам им на путу, да ми <pb n="105" /> се подсмевају за леђима?{S} Зар они знаду шта ваља и шта ј |
ди нашом муком нико из села..., који се подсмевају како изгибосмо радећи за другога.</p> <p>Заћ |
моме имању и не могу дозволити да ми се подсмевају гори од мене...{S} Ја не дам то док имам сна |
еши, а кад види да <pb n="128" /> му се подсмевају, он клоне и нема воље да ради... и онда сам |
да се душмани радују и свете, да ће се подсмевати и то причати неколико година...</p> <pb n="8 |
свако новачење пресрећу с неповерењем и подсмевком, и тиме онемогућавају да свет прима што је д |
е ствари у сандуцима и о чивилуцима, на поду чизме и ципеле што се обувају кад се иде цркви и у |
ија Дмитрића на живот мало у чему да се подударају са погледима Витора Микачића.{S} На пример: |
ен и бунован, он се, овог јутра, задржа подуже у вајату, и изађе пошто сунце изјутра.{S} Ружица |
{S} Младеж пркоси и снегу и зими и оста подуже, а старији се склонише у механу и почеше се прип |
о на баба и остале...{S} Погледа за њим подуже, па оде полако кући.</p> <p>Сутрадан прављаше се |
<p>Антоније врти главом, а чича Витора подузима зла слутња: то није добро.</p> <p>— Ниси био н |
земље колико нокат, он би га, земанле, подухватио и ишчупао.{S} Он само мисли о себи и своме п |
ико дана па опет заинтачи, као да је се подухватио да их позавађа:</p> <p>— Бога ти, Виторе, је |
<p>Тек што је, по Божјој судби, издато подушје Виторовој Руменији, а Видосав Ђурковић уселио с |
ока кревета за спавање, са шареницама и подшивеном ћебади, чивилук са хаљинама што се носе у се |
да нешто рече, па му уздркташе уснице, пође да устане, па се поврати на столицу и само гледа у |
је Бог одредио.{S} Али Тодосију тај рад пође од руке и нико не дочека да види сејира од њега.{S |
ead>XIII</head> <p>Тог лета Видосаву не пође рад од руке.{S} Као у инат, деси се нешто на његов |
:</p> <p>— Уа!{S} Уа!</p> <p>Оно најпре пође полако, ураскорак, после све брже и брже, док Видо |
!{S} О, Видосаве!</p> <p>Он се одазва и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p |
новили и децу.{S} Све доби нов изглед и пође новим током.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
десила.</p> <p>И посао са живом оградом пође му од руке.{S} Оне младице које је подигао Видосав |
id="SRP19030_C5"> <head>V</head> <p>Кад пођеш од куће Витора Микачића преко новог вотњака, угле |
ати кукуруз и нећеш имати потребе да их пођубриш или угариш.{S} Ливаду у подјазници можеш комот |
у и трчи му у наручја као дете да му се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде журним корацима кућ |
а?{S} Знам ја, рецимо, све...{S} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она |
на, кад не би попластио до Петровдана и пожњео до Светог Прокопа.{S} А, пусник, јак и издржљив! |
ојка!.“</l> </quote> <p>— Тако, дечице, пожурите, ако сте ради да раније ухватите коло! — вели |
повраз на штап, претурио преко рамена, позабацио капу озад и одмереним корацима уђе у оџаклију |
заинтачи, као да је се подухватио да их позавађа:</p> <p>— Бога ти, Виторе, је ли ти тешко?</p> |
subSection" /> <p>Двадесет дана доцније позва га један господин да му нешто понесе с пијаце.{S} |
а једну велику мобу за жетву, и на исту позва све своје пријатеље из целог села.</p> <p>Беше не |
и ја моје...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао и хвала им што су дошли...</p> <p>— И твоји и мо |
говарају.</p> <p>Сву тројицу Видосав је позвао на славу и желео је да их тога дана види у својо |
ћем он није нигда стао пред суд нити је позвао кмета да им извиди какву потрицу, или штогод пре |
адовао кад се срећа осмехнула на њега и позват у Микачића кућу!{S} Он, који је увек био млађи, |
> <p>Видосав изађе да испраћа госте.{S} Поздрави се с неколицином, па му Витор примети да се вр |
ност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и поздрави: „Помози Бог, Виторе!“ — чини му се да тај ниј |
говори реч.{S} Нити кога <pb n="166" /> поздравља ни отпоздравља, само колута закрвављеним очим |
е искренуо језик да му се наруга, да га поздравља од беде, или да му извуче коју реч да види ка |
зне величине, опуте, фишеклија и кајиша позеленелих од буђа, кутија без дна, чутура са избијени |
<p>— Шта ћеш више: уме да прочита сваки позив од власти, сваку тапију, и, да ти кажем, уговор, |
посла код председника.</p> <p>— Имаш ли позив?</p> <p>— Немам позив, већ имам ’нако посла.</p> |
</p> <p>— Имаш ли позив?</p> <p>— Немам позив, већ имам ’нако посла.</p> <p>— Није ово механа д |
е.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без позива у заседање.</p> <p>— Пусти га!</p> <pb n="119" / |
ја бих се поносио као јунак који осваја позицију под кишом танади.{S} Ко те напада сад, стидиће |
лу, па Хорватовић призортио да освојимо позицију, те, мајчин сине, хоће бити, те неће бити....{ |
де.{S} Таки је Видосав... ко ће га боље познавати него ја...“ </p> <p>„...{S} Али и код њега им |
а при њему да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он је добар радник, није се нигда |
— Ја, на онога...{S} Видосава.</p> <p>— Познаје му се на оку!</p> <p>— Јеси га видео како иде?< |
а велим! — рече један до њега.</p> <p>— Познаје се човек.</p> <p>— Да Бог да! — рече Ружић.</p> |
и јој се да није много нерасположен, не познаје се да је усплахирен.{S} Узврпољи се, погледа ни |
Јеси чуо како говори?{S} Хе... одмах се познаје човек...</p> <p>Један од Ружића момчадије, Дамљ |
S} То је тај Витор Микачић, ја га лично познајем од пре тридесет година.{S} И ти ћеш ми за то д |
дине капетане,</p> <p>И ако се лично не познајемо, слободан сам обратити вам се и замолити вас |
олико година живите у селу, а још га не познајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p |
>— Ко?{S} Зар мој бабо?{S} Ви га још не познајете! <pb n="60" /> Толико година живите у селу, а |
> <p>— Тодосије, брате...{S} Ти ме боље познајеш но ико.{S} Кажи ми отворено, у очи, ако сам на |
— Нисам ја дете, Антоније.{S} Ти ме бар познајеш.</p> <p>Он се прокртољи на столици па отпоче:< |
и ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Да те познам код суда.{S} На прилику ти тврдиш тапију или има |
> <p>— Какво познанство?</p> <p>— Да те познам.</p> <p>Чича Витор мрдну раменима:</p> <p>— С ки |
чаршију, не хтеде се јављати никоме од познаника; хитао је у суд и није имао кад да свраћа и д |
и ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с познаницама, средовечним женама у зајитунли шамијама, и |
>— Оканите се, људи... не треба ми ваше познанство!..</p> <p>Они се уклонише, а сколише га писк |
е би требало познанство?</p> <p>— Какво познанство?</p> <p>— Да те познам.</p> <p>Чича Витор мр |
<pb n="116" /> <p>— Да ти не би требало познанство?</p> <p>— Какво познанство?</p> <p>— Да те п |
глобите човека!{S} Ја ћу те, пријатељу, познати за пола динара! — утисну се међу њих један подб |
то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те познати за цванцик! проговори иза њега један сипљив ста |
<p>Знали су га у вароши и могао се лако познати: напустио косу и браду, занеопранио се, на глав |
ead> <p>Ђурици се ни по чему није могло познати да он разбира о односима између чича-Витора и В |
поче:</p> <p>— Браћо!{S} Као што вам је познато, данас сам сазвао среску скупштину, да посвршав |
е и седели на рудини више јаза, па поче поиздалека:</p> <p>— Баш вала, Виторе, ја не знам шта т |
едусретао и отпоздрављао.</p> <p>Она се поизмаче и стаде.{S} Ушао страх у њу па стрепи и очекуј |
пуне, седе браде.</p> <p>Чича Витор се поизмаче:</p> <p>— Оканите се, људи... не треба ми ваше |
Он каза и како се зове и одакле је, све поименце.</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Даће Бог добро, |
друге спрдње са које се суседи најчешће поинате, они то све нареде као људи, или, правије рећи, |
дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у својој кући, па ништа.{S} Само нек легне већа |
</p> <p>— Ево их!</p> <pb n="178" /> <p>Појавише се пријатељи.{S} Њих петоро: стари Маслаћ, мла |
а села на столичицу, задела преслицу за појас и звркала својим вретенцетом.... „Боме како ти на |
а села на столичицу, задела преслицу за појас и зврколи својим вретенцетом.{S} Он, да није доко |
нове чарапе с двојим вођицама и широки појас алове боје.{S} Видосав му покиселио опанке, измаз |
е комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса.{S} Како ко комиша, он баца клип преко себе на р |
рупиницу до врата, скрстила би руке око појаса, подигла би обрве високо и.... шта би друго рекл |
д угледа суд за столом, склопи руке око појаса и стаде:</p> <p>— Помози вам Бог!</p> <p>Председ |
Накупио сувога грања по шевару, увезао појасом читаво бреме, затурио на леђа па се упутно у ва |
и што је дошао до тако груписаног имања појевтино, па се поносно тиме и хвалио се међу пријатељ |
да му измами неко парче земље, да купи појевтино, или да осече неко дрво из његова забрана.{S} |
вуче терет од сваке руке.{S} Што заради поједе и попије.{S} Спава на механским клупама.{S} Ако |
обратими и она голадија синоћна, што ми поједе два најбоља брава и шћаше кућу растурити од хуке |
м, бабо.</p> <p>И онда почне претресати појединце у селу: те оваки је овај те таки је онај...</ |
, ради што може и уме, имам шта хоћу: и појести и попити, имам и пара задовољно“...</p> <p>Умео |
ј вотњака вијуга поток на коме се стока поји и свиње блате...{S} Нигде корова ни травуљине по в |
S} Отишао сам лани један пут, па кад се појинатише, ја побегох и зарекох се да моја нога не ста |
проговори.{S} Клонуше му и ноге и руке, појми да нешто рече, па му уздркташе уснице, пође да ус |
астанку?</p> <pb n="111" /> <p>Антоније појми да каже, па застаде:</p> <p>— Било је нешто, али |
</p> <p>Чича Витор обори поглед земљи и појми да рече: „А зар није тако?{S} Право веле људи“, — |
чисто, без облачка.{S} Отуд, са истока, појмила јутарња румен и хладан дах пирка у лице, крепи |
ба...</p> <p>Видосав Микачић има сад да покаже шта зна и какав је на раду.{S} Њему је остављено |
зеленело у пуној мери и беше у стању да покаже корист од тога посла.</p> <p>Једно јутро поранио |
ви други народ у Шумадији.{S} Да вам ја покажем како се живи!“ Па, мајчин сине, поче да претура |
ао у тим приликама и очекивао је док се покажу корисни плодови његова рада, па да ту причека св |
њиви...{S} Ради...{S} Измеси’де ово! — показа руком на служавник, као да му нешто смета.</p> < |
е му је та школа?</p> <p>— У Краљеву! — показа ратарац руком на коју страну долази та варош.</p |
ам, заврзоше плуг и одоше! — рече она и показа руком.</p> <p>Видосава обузе зла слутња: отишао |
.</p> <p>— Видиш ли, Тодосије! — рече и показа руком на детелиште.</p> <p>— Луд човек.{S} Не мо |
штошта ново увео, и за неколике године показао би свима да је боље оно што он ради, него оно ш |
шу детињу чежњу за науком и напретком и показао му пут за усавршавање.</p> <p>Његове радости!{S |
ако им је радио деда и чукундеда; треба показати нешто савршеније и практичније, на шта ће се у |
школе применити своје знање на имању и показати корист од напреднијег рада.{S} Његово имање тр |
рчево растеже, уста одоше на јагодице и показаше се она три зуба напред.</p> <pb n="96" /> <p>В |
>Али, по својој скромности, он се једва показивао да зна и две у накрст.{S} При том је био стид |
т?</p> <p>— А зар ово није мимо свет? — показује на детелину.</p> <p>— Није.{S} То сеје паметан |
о љубави према школи и науци, колико се показује у овом младићу, тешко се може наћи и у стотину |
воденице, вади из торбе шта је купио и показује му:</p> <p>— Ево ови ексери, ливењаци, по сто |
да и да је то научно од његова посинка, покајао се у души што је с неповерењем продусрео Видоса |
је могао приметити на чича-Витору да се покајао што је урадио.{S} Могли су га дирати јавно и ог |
је почео да ради како треба, а бабо се покајао што <pb n="158" /> му се старешство избило из ш |
широки појас алове боје.{S} Видосав му покиселио опанке, измазао кајише и на њих ударио нове п |
понеко имање које више цени од осталог, поклања му више пажње у обрађивању и њиме се поноси.{S} |
S} Нећу ја милости од тебе, да ми га ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети! — тресну б |
е.</p> <p>Ружица му полако приђе руци и поклони се.{S} Он је само погледа и мрдну главом.</p> < |
рецимо... кад сам ја... овај... и моја покојна Руменија... — замуцну чича па се маши у џеп и и |
гласа: „Ово је ној посинак, братић моје покојне Руменије.“</p> <p>И поче га упознавати али пост |
а него с несретницима.{S} А његов отац, покојни кум Антоније, био је човек и било ми је слатко |
ћи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојним Шунијом.{S} Он није давао ни Богу тамјана, али |
ило ми је слатко пољубити га у руку као покојног родитеља...{S} И, нек остане међу нама, чу се |
.{S} Служила <pb n="31" /> је и дворила покојну Руменију, и пред смрт није одмицала од њене пос |
ни ону дечицу што их некаква болешчина покоси једних Часних Поста.</p> <p>Нашли су се ето ту к |
асте до колена, он ће га, онако зелена, покосити и исполагати стоци.{S} На њиви ће остати сама |
скопаше рупчагу за буњак чак ниже куће, покосише и почупаше боцу, татулу и дивљу паприку, што ј |
чувати детелиште и како ће поступати са покошеном детелином.{S} Он ју је косио у време, држао ј |
<pb n="107" /> нерастове и назимад.{S} Покрај вотњака вијуга поток на коме се стока поји и сви |
а: како ће се једног дана чути да су му покрепала говеда од те траве, или га постигла друга как |
ваки има, свој кревет, свој простирач и покривач, своје рубље и хаљине стојеће и носеће.{S} Све |
била: мала, од брвана, тесна и сниска, покривена папраћу, са једним витлом у коме није ни једн |
а озидана од опеке, од пола од брвана и покривена ћерамидом.{S} Под кућом подрум и на њему вели |
ућу преобразио: скинуо би високи кров и покрио ћерамидом као што ради данашњи свет.{S} Али чича |
близини, направио једну трлу од чатме и покрио је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да се привреме |
те ноге и оно што има метну преда се на покровац или зобницу!{S} Тако им је слађе него код куће |
Они га запиткују шта то би, што се тако покрпаше.{S} Он оћуткује, мрзи га да говори о томе, и, |
почнеш још сад ићи по суцу, боље ти је: покупи своје прње па иди одакле си и дошао.</p> <p>— Не |
о рачун о себи.</p> <p>Ђурица застаде и покупи веђе на чело, — И мора човек да пије, да тера си |
во! — рече му и даде неке ствари што је покуповао.</p> <p>Господин иде напред а Видосав за њим. |
ло је све по старом.{S} Видосав није ни покушавао да ту заводи нове обичаје.{S} Чича Витор је н |
датио, подадуо.{S} Сад већ нико није ни покушавао да га одврати.{S} То би био узалудан посао.</ |
срез узме за питомца и ја вас молим да покушате преко изасланика да га приме.{S} Има све услов |
ека!{S} Ја ћу те, пријатељу, познати за пола динара! — утисну се међу њих један подбуо човек, п |
а.{S} Кућа до пола озидана од опеке, од пола од брвана и покривена ћерамидом.{S} Под кућом подр |
ну и погледа га са спуштеним капцима до пола очију.{S} Затим баци поглед мимо њега у страну.</p |
ом суседству Виторова имања.{S} Кућа до пола озидана од опеке, од пола од брвана и покривена ће |
та.</p> <p>Он ћути.{S} Спустио капке до пола очију па кчиљи у страну, у брвна.</p> <p>— Еј, Вид |
одатле га посматраше.{S} Видосав скинуо пола розге на ледину, па причучнуо и млати.{S} Ни онај |
е ни једно перо измењено, и са старим у пола трулим бадњем.{S} Свега што је, ту у близини, напр |
се заборави па стрпа један брк у уста и полагано мрда мишићима на образу, као да нешто жваће.{S |
узима ујам, причувљава стоку, зими јој полаже док ту траје хране и пази да не буде штете.</p> |
Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њих је полазио Тодосијев син, а Тодосија Видосав.{S} Совра ниј |
промукло и сухо.</p> <p>Она крочи боса, полако, по мекој трави и приђе му.{S} Јабука отпустила |
p> <p>— Полако, домаћине!</p> <p>— Шта, полако?{S} У кап!{S} И ти!{S} И ти!</p> <p>Па провири н |
е маћи...</p> <p>Мало доцније врати се, полако, кући, уђе у вајат, зари се у постељу и јецаше к |
штете, — вели трећи.</p> <p>Па полако, полако и приђу живој огради.</p> <pb n="139" /> <p>Сагн |
S} Оди да ужинамо, море!</p> <p>И тако, полако, све тише и тише, док <pb n="25" /> се Тодосије |
ду и бризи за кућу и напредак имања.{S} Полако, па се све у кући повратило као и пре доласка Ви |
ши као оскоруша:</p> <pb n="97" /> <p>— Полако, бабо...{S} Молим те, бабо... теби је одавно неш |
га ти здравље!</p> <p>— У кап!</p> <p>— Полако, домаћине!</p> <p>— Шта полако?{S} Како ја?{S} Р |
сви, добри пријатељи моји! , .</p> <p>— Полако, домаћине!</p> <p>— Шта, полако?{S} У кап!{S} И |
закаукаше ћурани по дворишту.</p> <p>— Полако, бабо...</p> <p>— Није ово Тодосије текао, но Ви |
људи прекрстили ноге, обукли гуњеве па полако раде и тихо разговарају.{S} Жене, опет, селе јед |
ту је и штете, — вели трећи.</p> <p>Па полако, полако и приђу живој огради.</p> <pb n="139" /> |
д верујем! — смејури се Видосав и удара полако њеном ручицом по свом длану.</p> <p>Па је глади |
/p> <p>— Полако, домаћине!</p> <p>— Шта полако?{S} Како ја?{S} Ружице!{S} Донеси печења!</p> <p |
ље за парожак па се поштапљује и корача полако, погнуте главе.{S} Мијат му нешто прича и доказу |
ак испод куће, кад ето ти га Витор, иде полако с друге стране ограде, својом њивом, обухватио с |
је порадио, а Ђурица оде својој.{S} Иде полако, погнуо главу и размишља: „Овај Дамљан Ружић нај |
але...{S} Погледа за њим подуже, па оде полако кући.</p> <p>Сутрадан прављаше се невешт свему, |
и ћеш пропасти тако... — рече она и оде полако у вајат.</p> <p>Тако су осванули: она на прагу, |
руци, препредајући клупче конаца, приђе полако и седе до њега.</p> <p>— Ето, сад је све свршено |
<p>— Уа!{S} Уа!</p> <p>Оно најпре пође полако, ураскорак, после све брже и брже, док Видосав о |
на послетку и оде.</p> <p>Видосав прође полако, ногу пред ногу и седе више куће под јабуку, усл |
ела, и разгледа по соби.</p> <p>Она уђе полако, погнуте главе, и приђе му руци.</p> <pb n="131" |
<p>Она отрча на извор.{S} Он се подиже полако, извири се на врата, устумара се по вајату, док |
ћути.</p> <p>— Виторе! — виче Тодосије полако.</p> <p>Онај ћути и не обазире се.</p> <p>— Море |
кикот.{S} Девојке се ослободе па најпре полако певуше, а затим по две и две запевају иза гласа: |
ити се на кога осврће.</p> <p>Ружица се полако уклони и замаче у кућу и са зебњом очекиваше шта |
е бркови и трепавице.</p> <p>Видосав се полако измаче на врата.{S} Тодосије му додаде потпрашен |
трже:</p> <p>— Здраво, како ти? — рече полако и гледа га у прси. </p> <p>— Где си ти, море?</p |
све око себе, кад му дође Ђурица и рече полако:</p> <p>— Звао те тата да часком сиђеш у кућу.</ |
те роса!</p> <p>Он оћута.{S} Затим рече полако:</p> <p>— Иди!</p> <p>— Што?{S} Ајдемо заједно!< |
што попева и маше рукама, па се привуче полако, варакајући се иза дрвећа, да је не види.</p> <p |
Витор узе своју хартију, тури у џеп, и полако, погурених леђа, изађе из заседања...</p> </div> |
благо теби!</p> <p>Ратарац се засмеја и полако се издвоји с пијаца да разговара с овим непознат |
а, па се сети да га то мрзи, те оћута и полако му приђе.</p> <p>— Што те, болан, мрзи да са мно |
очањка с два три зрна: бабица! — рече и полако и неприметно баци се на једног у мраку, и погоди |
> <p>— Школе се... науке су... — рече и полако се измаче из собе, а затим отрча да донесе каву. |
њега нема.{S} Она скочи, обуче јелек и полако ошкрину врата од вајата.{S} Ноћ топла... ни видн |
ање! ..</p> <p>Чича Антоније само броји полако:</p> <p>— Неће, ја како!{S} Кажем ја моме Милу:{ |
са прибором.</p> <p>Па поче распитивати полако, изнаоколо, да ли коме шта дугују.{S} Виде да у |
реса, узме травку па загризе.{S} За њим полако пређу и остали.</p> <p>— Море, Бога ми, право ка |
рогуље и ухвати се за чело...{S} Затим полако уђе у вајат, клону и спусти се на кревет.</p> <p |
</p> <p>— Бог ти помогао! — одговара он полако.</p> <p>— Срећан рад!</p> <p>Он ћути, сагао глав |
<p>— Ето, сад је све свршено! — рече он полако, не гледајући у њу.</p> <p>— Шта, Видосаве?</p> |
што ти је, — моли га Видосав.</p> <p>Он полако приђе и седе до Тодосија.</p> <p>— Шта се снебив |
е, а Тодосије и Видосав изосташе те иду полако и разговарају.</p> <p>— Нисам ја пијан колико је |
ве руке и сухе образе.</p> <p>Ружица му полако приђе руци и поклони се.{S} Он је само погледа и |
риви главу, почеша се иза уха и рече му полако:</p> <p>— Је ли засео суд?</p> <p>— Што питаш? — |
а тебе је исплатио сву порезу за прошло полгође.</p> <p>Он се врпољи, чеше се иза врата, прелис |
Често у вече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица успрема по кући, Витор пригрне гуњче и |
Атанасије, то је „комис-прот“.{S} Моја Полексија...</p> <p>— А, не! — прекиде председник. — Др |
с душом.{S} Поћута па се трже:</p> <p>— Полиј ми, дијете! — рече, па устаде, прислони тојагу, с |
онела воде, спремила крчаг с убрусом да полије бабу.</p> <p>Чудо с њим!{S} Он канда није ни спа |
ди, седи за столом, налакти се, гледа у полић или у сто, или шара погледом с предмета на предме |
S} Има их неколико комада у оџаклији на полици.{S} Нису школски уџбеници, него некакве друге књ |
а од најбоље сорте, а од њих нема ни за половину прихода, као од ваљаног говечета.</p> <p>Зато |
ва, некакав миран и скроман сиромашак у половном оделу; па младожења, висок, танак младић, леп |
као оскоруша, па се опет поврати у исти положај.</p> <p>— Ти ћеш сам себе сатисати...{S} Устани |
али њему је одавно постао несносан овај положај у који је стављен доласком Видосављевим.{S} Он |
можда би се чича Витор измирио са новим положајем и стањем у својој кући, да не почеше његови п |
нство!{S} Како је тешко наћи се у таком положају!{S} Али најтеже му би кад паде зао удес и тетк |
ас је причес... још по неку па кући, да положимо стоци и пресечемо које дрво на дрвљанику...{S} |
о с чича-Витором.{S} Старац је сву наду положио у њих.{S} Они расту, развијају се, одмичу.{S} У |
роби густа зелена трава и зазеленеше се поља, размилеше се овци и млади јагањци.. </p> <p>Наста |
обично, у расвит, и спрема се да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозивати отуд од детелишта |
тарца, који, пошто оприча све што смета пољопривредном напретку, набраја примере глупости и нез |
<p>Видосав је већ почео губити вољу на пољу око увођења новог начина рода.{S} Куражило га је с |
ада је већ прикупио једно парче земље у пољу.</p> <p>Ружица постарила много.{S} Изгледа као да |
ог учи, а он ће се настанити на имању у пољу, код воденице, која је подаље од куће.{S} Ту ће чу |
цветићем у њима, без других украса.{S} Пољуби у руку све редом па узе служавник и послужи их ш |
, славу мога родитеља... — Па потрча да пољуби у руку свога баба.</p> <p>Витор мрдну главом:</p |
Видосаву те и он то учини.{S} Младожења пољуби у руку обојицу, па хтеде и Ружицу, али она затеж |
вати се за очи.</p> <p>Он притрча те је пољуби у руку.</p> <p>После се споразумела и с његовом |
Сојке која остаде у вајату.{S} Витор се пољуби са старим пријатељем и његовим суседом, па шануш |
ђе.</p> <p>— Не брини, бабо!</p> <p>— И пољуби га у руку и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Бог |
Не умеде рећи ни речи, већ само приђе и пољуби га у руку.</p> <p>Ружица оборила очи земљи и заб |
у и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И |
оније, био је човек и било ми је слатко пољубити га у руку као покојног родитеља...{S} И, нек о |
ошао, нови коншија! — и залеће се те се пољубише.</p> <p>- Боље тебе нашао, коншија, — вели Вид |
.</p> <p>— Шта би?{S} Скочише обојица и пољубише се! „Нек је сретно!“ једва дочека Тодосије...{ |
а шта је међу људима.{S} Људи као људи, пољуте се, поџевељају се, заћуте, па се поврате и опет |
он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те су помагали колико су могли.{S} Чича Витор је наточио чуту |
/p> <p>Чича Витор имао је и даље сталне помагаче и забаву у својој дечици:{S} Ђурици и Јовици, |
н стоји при врху, а Видосав служи пиће, помаже мењати судове трчкара из куће у кућу, добацује к |
посејем свуда око мог имања, па, да Бог помаже!{S} Онда би други чувао моје имање.</p> <p>Оно ж |
а од Ружице.{S} Што мајка ради, она јој помаже: сеје брашно, носи воду, уноси дрва, суче конце |
да, ето тако, плетеш тај приглавак, да помажеш мајци кад музе краве, кад салева млеко у карлиц |
литра од оке.</p> <p>Убрзо су свикли да помажу Витору и у другим лакшим пословима: да терају кљ |
и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у послу.</p> <p>— Извол’те!{S} Добро сте дош |
јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У кући наложена велика ватра, пристав |
лонци.{S} Две жене из суседства раде и помажу.{S} У воћнаку Тодосије се запрегао, па с Ђурицом |
кош за рибу, они секу ракитово пруће и помажу му у плетењу, те су и ту мајсторију упознали.</p |
а, прелистава књижицу, док се накани да помене:</p> <p>— И велите на њему је пореза од свег има |
е може прозборити неколико речи а да не помене Јошевину и чињаше му се да се тек од тога може с |
у на страну, па, као и досад кад јој то помене, остави посао, даде се на мисао и хукну:</p> <p> |
„Ва имја оца и сина и светога дука.“ Не помену ни јутрошње јутарце, ни јарко сунашце, ни кућу н |
муца он, кад му тетка Руменија први пут помену за то.{S} Она дошла једног празника њиховој кући |
аговара је.{S} Али, ипак, стрепи кад ће поменути Видосава и шта ли ће рећи о њему... сиромах он |
че да се иде кући, али Видосав не да ни поменути, него опет доли чаше и завише цигаре.{S} Запал |
где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни поменути:</p> <p>— Како би то било на радноме дану!</p> |
најслађе се смеје.{S} Не може ме ништа помести на путу: ја морам бити други Симо из Мораве, и |
и па опет посеја овас, уздуж и попреко, помешан са некаквим ситним жутим семеном, па га задрља |
е моји... — рече чича дрктавим гласом и помилова их по обрашчићима.</p> <p>— Они се застидеше и |
.</p> <p>Деца брзо свикоше и престадоше помињати кућу и чељад из Качера, приљубише се уз баба и |
као да ништа није ни било: нити му шта помиње Витор ни он Витору, већ сваки гледа свој посао.{ |
>— Где ти је Тодосије?..</p> <p>— А што помињеш Тодосија?..{S} Ја не знам, бабо, шта хоћеш ти с |
крају.{S} Кад приказују прилоге, они не помињу њега него виче чауш: „Да видите нашег комшију чи |
лицу.</p> <p>Тада се престаше вајкати и помирише се са судбином...</p> <p>Тако једног зимњег ве |
рече и заљуља главом.</p> <p>— Пијан! — помисли Витор и замисли се: где се то опио.</p> <p>— Шт |
.{S}Да, брука и срамота, моја Ружо!.. — помисли у себи: — па шта ћемо сад?..{S} Шта ћу ја на си |
се још коју чашицу.</p> <p>Чешће Ружица помисли: шта ли мисле ова деца за свога тату...{S} Разм |
драве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и помисли: „Требаће и он“; и спусти га у чакшире.{S} Коли |
и нерасположен, кад га обузме сета при помисли <pb n="154" /> шта ће бити до послетка, он погл |
араштајем.{S} Да ти наврнча што ниси ни помислио!</p> <p>Чича Витор наше главом, а хтео би рећи |
<p>— Јок, Бога ми!</p> <p>— То нисам ни помислио!</p> <p>— Ни ја, вала.{S} То ми није ни накрај |
свеже воде и убрусом.</p> <p>— Снајка, помог’о ти Бог! — разгали се Витор. — А где је Видосав? |
а.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог ти помогао! — викну по десетину грла.</p> <p>— Добро вам с |
довуд, од своје врзине.</p> <p>— Бог ти помогао! — одговара он полако.</p> <p>— Срећан рад!</p> |
диже главу и забечи се:</p> <p>— Бог ти помогао...</p> <p>Па мало за тим:</p> <p>— Одакле си ти |
:</p> <p>— Помози Бог!</p> <p>— Бог вам помогао! — дочека Витор.</p> <p>— Јесте ли ради гостима |
ћеш се другом надати но комшији, да ти помогне?{S} Или те нападну зли људи, или, не дај Воже, |
воје, Видосав и Ружица.{S} А понешто им помогне стара служавка, висока, пргава и сипљива жена о |
м није био празан.</p> <p>Слога, да Бог поможе!{S} Видосав се старао да не даде никаква знака н |
иште, стари Маслаћ назва Бога:</p> <p>— Помози Бог!</p> <p>— Бог вам помогао! — дочека Витор.</ |
клопи руке око појаса и стаде:</p> <p>— Помози вам Бог!</p> <p>Председник диже главу и забечи с |
} Како се који помоли он виче:</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} Честит свети!</p> <p>А Витор о |
му чутурицу и поче молитвати:</p> <p>— Помози Боже!{S} Срећан и овај рад што радили!{S} Омрази |
се снебивати!{S} Деде по једну: прва за помози Боже! — нуди Видосав, па отрчи у оџаклију да се |
овање.{S} Кад га ко сретне и поздрави: „Помози Бог, Виторе!“ — чини му се да тај није тако гово |
даред се трже и исправи.{S} На врата се помоли Видосав... страшан и необичан: мутне очи, подбуо |
то да се о томе говори.</p> <p>У том се помоли на механска врата Тодосије Дмитрић.{S} Он је био |
и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он виче:</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} Чести |
ор, као да је нишанио у врата кад ће се помолити, смотри га, па сав узавре, тресну тојагом о зе |
Видосаву.</p> <p>Али не прође много, а помолише се с њиве Видосав и његов побратим Мијат.{S} В |
ом о ледину и скочи. ,</p> <p>У тај мах помолише се из оџаклије Ђурица и Јовица: један босоног |
ш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, бићемо и помрећемо, а та ће пустолина остати и без мене и без те |
p>Али га прекиде некакав крупан глас из помрчине:</p> <p>— Море, шта преклапаш ту сву ноћ о Вит |
/p> <p>Људи оћуткују и згледају се кроз помрчину.</p> <p>— Кад угледамо непознатог човека у сел |
мало се погучио, налактио се и гледа у помрчину у тамну ноћ, у нема дебла што су се поређала к |
о и у реду, без аљкавости и мурдарлука, понаша се уљудно, пази с ким ће стати, где ће шта рећи |
он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и стара за све од најмањег до највећег.{S} Шта и |
буде.</p> <p>Овде, истина, има друкчији понашај.{S} У Качеру је био скромнији, повученији, ретк |
досав не примети да му контролише рад и понашање.{S} Чича Витор хоће да види за живота, својим |
мео се наћи у свакој прилици, учтиво се понашати и лепу реч прозборити.</p> <p>Али, по својој с |
</p> <p>— Истина је, бабо...{S} И у нас понеки трчкарају око тога пустог кмества..</p> <p>— Ама |
је и разговара.{S} Кад га гледаш како с понекима седи и части се, ти би рекао: части га да му и |
<head> VII</head> <p>Сваки домаћин има понеко имање које више цени од осталог, поклања му више |
<p>Тако другог, трећег...{S} У том бане понеко из мрака.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог ти п |
совром пију, разговарају, смеју се.{S} Понеку попио и Видосав и мало му се одрешио језик, те с |
опије.{S} Она не може да му забрани да понеку попије.{S} Ако би му и забранила, он би нашао ра |
ј Боже да се побију, онаког би у зубима понео, али онако, некако, срамота га од њега, подилази |
ије позва га један господин да му нешто понесе с пијаце.{S} То беше капетан тога среза,; човек |
p> <p>— Послушавам, господине,</p> <p>— Понеси ово! — рече му и даде неке ствари што је покупов |
о, извол’те!</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Понеси кесу!</p> <p>Витор махну руком:</p> <p>— Нека ке |
p>Све њих двоје, Видосав и Ружица.{S} А понешто им помогне стара служавка, висока, пргава и сип |
каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца брзо свикоше и престадоше помињати |
осадан.{S} Осећао је да је запостављен, понижен, да је, здрав и прав, добио тутора који ће руко |
је то што му се чини да је запостављен, понижен и да је добио тутора у кућу, кад то није тако.< |
или!{S} Оно јес’ газда, али нисам ни ја поникао као ова травка на ледини!{S} Да је сваки од њих |
/p> <p>— Јес’, господине.</p> <p>— И да поништиш уговор о усиновљењу?</p> <p>Чича заћута.</p> < |
оло игра без престанка те се упрти снег поновац и направише се читава гумна по пијаци.{S} Младе |
пшавали кућу, дотле се чича постарао да понови њих: призвао је терзију те је скројио ново новца |
{S} Обиђи-де и нас који пут!</p> <p>Она понови јела, досу вина и стаде нуткати једног по једног |
а Витора боло у очи натерао га је да се понови.{S} И Ружица је набавила по неку хаљинку, па су |
жица је набавила по неку хаљинку, па су поновили и децу.{S} Све доби нов изглед и пође новим то |
себе, истребио ливаде, очувао забране и поновио вотњак.</p> <p>Погледи Тодосија Дмитрића на жив |
докле би досад дотерао?{S} Зар му није понос кад се свет угледа с његовог имања?{S} И зар му н |
мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђурица и Јовица непрестано с чич |
ња му више пажње у обрађивању и њиме се поноси.{S} Тако и Витор Микачић има своју „Јошевину" ко |
аслаћа.{S} Треба да се радује, весели и поноси што даје дете у таку кућу и пријатељи с таком фа |
и плавим <pb n="16" /> брцима.{S} Он се поносио њиме, и да му подолази као озбиљном човеку, он |
да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поносио као јунак који осваја позицију под кишом танади |
си бабов учевњак...{S} Бабо ће се тобом поносити!...</p> <p>А другом руком Јовицу:</p> <p>— А т |
дан, најмање...{S}Како је лична, да се поносиш њом...{S} Ова клемпава свиња праси по десеторо |
брат-Видосаве!</p> <p>— Ти треба да се поносиш тиме!</p> <p>— То је реткост!</p> <pb n="174" / |
тако груписаног имања појевтино, па се поносно тиме и хвалио се међу пријатељима својом вештин |
стану до неко доба у чаршији, и кад око поноћи дође кући, он пијан.{S} Срећом нема рђаву нарав |
е опет до везилаца, проговори неку реч, понуди ракијом и врати се кући.</p> <p>Доцније мало, он |
?</p> <p>— Намрштио се и ћути.{S} Ја га понудих да седне, да му скувам каву...</p> <p>— А он?</ |
а уз часни пост.{S} Вајати пуни ствари: поњава, ћилимова, јастука, руха свакојака за сву чељад. |
к, запрегнут некаквом крпом од шаренице поњаве, тумара око оџака и келнераја, па обиђе столове |
није!{S} Не дам, да ћу погинути на овој поњави земље!</p> <p>Затим се окрете вратима и као да н |
ети" ...{S} Божја воља, кум ми не треба поодавно, али ја га призивам и стимам: и о благудану и |
ад је ишао да спава.{S} Приметио је још поодавно да је све хладнији и неприступачнији...{S} Ако |
ши смијурином и лепим растанком.</p> <p>Поодавно, на десетак година пред долазак Видосављев, ка |
орна.{S} Кад би време за сејање, он је поора и посеја овас, али поретко, како нико не сеје.{S} |
..</p> <p>И тако се извирује како је ко поорао, повлачио, заградио, како је ономе преплануо ова |
а, па да их побије терајући, не могу му поорати као ова два гвозденим плугом...{S} Па шта га је |
и га за раме: — Устани!{S} Бог с тобом, попала те роса!</p> <p>Он оћута.{S} Затим рече полако:< |
, па гледа преда се.{S} Канда га и роса попала и овлажила му коштуњаве руке и сухе образе.</p> |
удња да чује шта то бата вели кад нешто попева и маше рукама, па се привуче полако, варакајући |
S} Што, болан, нећеш још једанпут да то попеваш, да чујем шта ’но велиш?</p> <p>— Шта ти мораш |
њиге.{S} Чујем како ти, мало час, нешто попеваш, а мени мило, мило, ваздан би’ те слушала.{S} Ш |
драви сте и добро сте дошли! —промуца и попи у кап.</p> <p>Чича Витор му онда исприча, ту пред |
ако страшно да би га могао омрзнути.{S} Попије коју више у месец дана и овесели се, а сутрадан |
заузела чисто старешинску власт.{S} Кад попије трећу, она џака и глас јој крешти: час плаче и к |
као да нешто жваће.{S} То бива увек кад попије неку чашу пића и кад је расположен да више разго |
т од сваке руке.{S} Што заради поједе и попије.{S} Спава на механским клупама.{S} Ако га истера |
те се пресвуче, да му те једе и две три попије, па га окупи молити, као и увек: да дође себи, д |
ојно, седне међу људе, па с ким хоће он попије по неку, поручи и части.{S} Тако исто кад иде у |
ло у вољу да с тим човеком седне и коју попије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим прилика |
{S} Она не може да му забрани да понеку попије.{S} Ако би му и забранила, он би нашао ракије у |
а метнем на крст у цркву и који грош да попијем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан на грмачи да м |
="27" /> <p>— Час посла!{S} Да по једну попијемо!</p> <p>— Молим те!</p> <p>— Молим и ја тебе!{ |
е него родитеља...{S} Хајде да по једну попијемо!</p> <p>Витор расте и шапће му на ухо: „Хвала |
Немој више, молим те.</p> <p>— Шта сам попио?{S} Свега три од мало пре.{S} Молим те, Ружице... |
и ти...</p> <pb n="55" /> <p>Колико сам попио, брате?{S} Питај баба и кога хоћеш...{S} Шта је б |
пију, разговарају, смеју се.{S} Понеку попио и Видосав и мало му се одрешио језик, те слободни |
лазио је рано од куће, тог дана није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан.{S |
а.</p> <p>— Где си ти, пријатељу?{S} Ми пописмо по неку...{S} Деде, наздрави, пријатељу, — дода |
може и уме, имам шта хоћу: и појести и попити, имам и пара задовољно“...</p> <p>Умео га је да |
кукурузе.</p> <p>Донеше и врућу ракију, попише по три, па поставише ручак, принеше јела, почеше |
почеше јести и ређати здравице.{S} Кад попише добродошлицу, Маслаћев сусед уста те донесе из т |
а здравље људима и штити родну земљу од поплаве...</p> <p>Тек што је почео размишљати како ће т |
опрашио до Цара Константина, кад не би попластио до Петровдана и пожњео до Светог Прокопа.{S} |
ђе по њиви па опет посеја овас, уздуж и попреко, помешан са некаквим ситним жутим семеном, па г |
и он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да <pb n="128" |
г, ако ја...</p> <p>— И убиће те! ..{S} Попрешће те моја со и мој хлеб! </p> <p>— Што, бабо?</p |
мој хлеб! </p> <p>— Што, бабо?</p> <p>— Попрешће те моје добро!</p> <p>Видосав се мало прибра и |
ио је добро и мало се погрбио, али није попустио у раду и бризи за кућу и напредак имања.{S} По |
како <pb n="167" /> су код куће, шта су порадили на имању, шта раде деца и шта је где чула да с |
де Тодосијевој кући, да разгледа шта је порадио, а Ђурица оде својој.{S} Иде полако, погнуо гла |
све више шири и бокори.</p> <p>Даље је порадио ово: у врту, поред поврћа, направио је и две ве |
> <p>Чича-Витору је објаснио све што је порадио.{S} Клео му се свим на свету да овако раде дана |
еци ми: јеси ли ти крив што је он онако порадио с тобом?</p> <p>Он се мучи, мрда уснама и напос |
ма иза грађевина....{S} И шта ти све не порадише!</p> <p>Све њих двоје, Видосав и Ружица.{S} А |
трта преко целе собе.{S} Ујутру је чича поранио те месио чесницу и пуцао из кубуре, а Јовица и |
орист од тога посла.</p> <p>Једно јутро поранио он као обично, у расвит, и спрема се да иде у п |
ноћас бих дошао да ти јавим.{S} Рекох: поранићу да му кажем, нек чини што може.{S} Молим те не |
приђе му руци</p> <p>— Жив био и велики пораст’о!{S} Седи, да седимо!</p> <p>Он се снебива, сти |
<p>— Ама причај-де оно.</p> <p>— Које, поре?</p> <p>— Знаш оно, што си ономад причао у водениц |
ри.</p> <p>Даље је порадио ово: у врту, поред поврћа, направио је и две велике леје и посејао н |
е године добили су ћерку и два сина.{S} Поред те радости, они су осетили и дужност да легну још |
као анђели.{S} Пуна кућа разговора.{S} Поред њих би оживели...{S} А он би пристао и једва би д |
пландује у хладу, а њих двојичица седе поред јаза, са прутићима у рукама, нешто чепрљају и шал |
какве комендије.{S} Кад ко од тих прође поред његове куће, он га засретне и уведе у авлију па г |
граничи се Тодосијевим имањем и била је поред пута који води кроз село.{S} Њу је Видосав припре |
ца.</p> <p>Дође и он и стаде више совре поред Витора.</p> <p>— Где си ти, пријатељу?{S} Ми попи |
су се заинтересовали сељаци и застајали поред његових њива и врта, разговарали се и распитивали |
е у доњем крају.</p> <p>— Па ће ударити поред Јошевине...</p> <p>Поче кикот.{S} Чича Витор успи |
у.</p> <p>И измакне се, седне на кревет поред њега, или на сандук спрам кревета, спусти руке на |
гова назове...{S} Ено какав је онај врт поред пута, као цветњак, шпартан на леје, обележен свак |
ћајући се с рада, пред ноћ, свраћали су поред детелишта, застајкивали и загледали, као да имају |
две запевају иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред воде јаран чува овце,</l> <l>Жедан воде, жељан де |
Тодосије простре торбу на кладу и на њу поређа хлеб, со, чутурицу и друго што се нашло, жену вр |
ину у тамну ноћ, у нема дебла што су се поређала као стражари, унаоколо.</p> <p>— Шта радиш ти? |
и стаје: пивница велика, озидана, у њој поређана бурад, чиста, без буђа и паучине, пуна вина и |
од брвана, лепо срезане као кутијице и поређане у одстојању по крају дворишта.</p> <p>То је до |
p> <p>У другу собу наместише миндерлук, поређаше сељачке сандуке, у којима су биле <pb n="29" / |
гачки сто, клупе и столице, а у орманче поређаше срчалук, кутије за кафу и шећер и друге такве |
, комесију!</p> <p>— И комесија разреже порез и каже: у селу Врљугама косе једну ливаду четири |
та више порезе...</p> <p>— И онда ударе порез! ..</p> <p>Сељаци сви у глас:</p> <p>— Јес’, Бога |
да помене:</p> <p>— И велите на њему је пореза од свег имања?</p> <p>— Јесте, на Видосаву.</p> |
онда је право да плаћају два пута више порезе...</p> <p>— И онда ударе порез! ..</p> <p>Сељаци |
за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порезу за прошло полгође.</p> <p>Он се врпољи, чеше се |
највећег.</p> <p>Па оде општини, однесе пореску књижицу кметовима:</p> <p>— Молим, видите ту, д |
сејање, он је поора и посеја овас, али поретко, како нико не сеје.{S} А кад тај овас изниче, о |
Нећу вам кварити пазар; не ваља рећи па порећи.{S} Али други пут да нисте ништа радили без тати |
би једну годину прегрешио, као да би се поримио.{S} И ове године дође он од воденице у очи тога |
ата и бабо.</p> <p>— Добро, мали, ја не поричем, само нека тако буде.{S} Дођи сутра па носи пра |
инском пределу под Рудником, од сиротне породице.{S} Њих три брата у једној задрузи, сва три ож |
људе, па с ким хоће он попије по неку, поручи и части.{S} Тако исто кад иде у варош не носи у |
чутуру и заструг, већ седа у механу па поручи јела и пића, а у дућанима набави свега што му тр |
јер се тако ваља после причешћа, па им поручи по кафу и купи по лепињу.{S} Доцније поседаше за |
ије се нигда извлачио од рада.{S} Какав посао почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад су би |
умем, господине.</p> <p>Видосав предузе посао, а капетан оде на свој посао.{S} Данас је сазвао |
те, и радити ситније послове!{S} Тај је посао подесан за њега, старог човека, који већ није за |
/p> <p>— То није твој посао.{S} Твој је посао да, ето тако, плетеш тај приглавак, да помажеш ма |
се налазио код куће...</p> <p>Пошто је посао био распоређен, он није имао шта да ради.{S} Посе |
се није никаква штета десила.</p> <p>И посао са живом оградом пође му од руке.{S} Оне младице |
, као и досад кад јој то помене, остави посао, даде се на мисао и хукну:</p> <p>— Боже дај здра |
p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>Он остави посао, тарну угарке и наслони главу на руку.</p> <p>— И |
ко! — рече Тодосије па заћута и продужи посао.</p> <p>Витор пишти још за дуго и само се чује: к |
о.{S} Дозволите да вам уз овај службени посао скренем пажњу и на једну приватну ствар која стој |
Ти си био човек на свом месту, радио си посао како си умео.{S} А он, лудак, није разумео шта ти |
н малтер, он замаза и окречи.{S} За тај посао није му требао мајстор, јер је он то радио уз мај |
итор ни он Витору, већ сваки гледа свој посао.{S} Само му је било тешко да му погледа слободно |
ав предузе посао, а капетан оде на свој посао.{S} Данас је сазвао среску скупштину да посвршава |
посао.</p> <p>Чича Витор је радио свој посао.{S} Остарио је добро и мало се погрбио, али није |
Мило ми да знам.</p> <p>— То није твој посао.{S} Твој је посао да, ето тако, плетеш тај пригла |
— Ви ћете чувати воденицу, док ја видим посао на њиви, — вели бабо.</p> <p>— Хоћемо!</p> <p>— Х |
ао да га одврати.{S} То би био узалудан посао.</p> <p>Чича Витор је радио свој посао.{S} Остари |
баба Вујана по кући, упути Сојку на њен посао, па тек да узме рад у руке, а чича Витор ступи у |
вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин посао.{S} Пита колико је нахватала скорупа, како се сир |
шарали по дворишту.{S} Видосав намирио посао и обукао се, сео под <pb n="176" /> јабуку шећерл |
</p> <p>Једног празника Видосав намирио посао и обукао се, сео под јабуку шећерлију па се с њом |
у мостова.{S} Али, пре тога, да свршимо посао са питомцима.</p> <p>Сељаци подигоше главе.</p> < |
{S} Данас је сазвао среску скупштину да посвршава најнужније послове.{S} Пандури наместише у дв |
ин рада није смећао с ума.</p> <p>Пошто посвршава прве пролетње послове: отреби ливаде, растури |
трајну ограду без врљике и коца.</p> <p>Посвршава те послове, а стиже време за сејање кукуруза. |
, данас сам сазвао среску скупштину, да посвршавамо неки хитнија посла.{S} Мислим да можемо отп |
S} Чељад су била сва код куће.{S} Пошто посвршаваше обичне послове, он узва обоје у оџаклији и |
ку за мужу, лучи телад и јагњад.{S} Кад поседају и узму рад у руке, она ћути докле они ћуте; ка |
!{S} Тако им је слађе него код куће кад поседају на столице за трпезу или за дугачки сто у оџак |
ђе више оџаклије под јабуку шећерлију и поседају па столичице.</p> <pb n="17" /> <p>Он узме шта |
ецкају купусово лишће!{S} Па кад ручају поседају на земљу и скрсте ноге и оно што има метну пре |
тако вели Миле: скупило се доста људи и поседали на састанку и тако говоре и разговарају као љу |
олико их је по реду, па се неки дигли и поседали по собама, затурили се на клупама и столицама, |
но.{S} Разговор све живљи и живљи, људи поседали у гомилице по два трп, једва се виде у диму од |
коло.</p> <p>У сниској и тесној механи поседали за оно неколико столова људи са својом чељади |
> <p>Кад су дошли, остали гости били су поседали у велику совру, те их је наместио у стару кућу |
и мрачна...{S} Наоколо гомиле кукуруза поседало и мушко <pb n="40" /> и женско и старо и младо |
Витор спири мало ватрице на огњишту, па поседаше на столичице око прочевља.</p> <p>— Право вели |
и домаћину.{S} Затим је обдарише сви па поседаше.{S} У том дође Видосав те се и он прекрсти, уз |
чи по кафу и купи по лепињу.{S} Доцније поседаше за дугачки сто и турише преда се што су донели |
ече и заузе место за столом.</p> <p>Они поседаше и упреше погледе у њега.{S} Он прелистава акта |
> <p>— Што?{S} Чудна ми, чуда...</p> <p>Поседаше под трем пред пивницом.{S} Чељад су била у пос |
аспоређен, он није имао шта да ради.{S} Поседи мало код куће, прошета по дворишту, оде опет до |
} Кад би време за сејање, он је поора и посеја овас, али поретко, како нико не сеје.{S} А кад т |
ај овас изниче, он зађе по њиви па опет посеја овас, уздуж и попреко, помешан са некаквим ситни |
у је шта приговарао.{S} На детелишту су посејали елду, да не остане беспослено земљиште, и то ј |
оравац од кога је и то научио.{S} Он је посејао детелину, од њиве је направио детелиште, са ког |
поврћа, направио је и две велике леје и посејао некакво семе као сочиво.{S} Кад је изникло виде |
идосава Микачића, кад је на своме имању посејао детелину и направио детелиште.{S} Онда, кад је |
оста Марић вели: „Не можеш је вала онде посејати па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш |
ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посејати“.{S} Ту се прегонише, прегонише, док ће Тодоси |
{S} А мени се смеју што сам казао да ћу посејати ону голет на чукари — и крсти се и чуди и бабо |
<pb n="136" /> Видосава, решио се да је посеје он, на своме имању, и Видосав га је научио како |
вели: „Шта се, бре, смејете, ја могу да посејем гору по оном Чолопеку Тодосијевом.“ — А Коста М |
скупо за памет!{S} Да ми је да то семе посејем свуда око мог имања, па, да Бог помаже!{S} Онда |
то је село мимо остала села!</p> <p>—- Посилили од богаства!</p> <p>— Па пошљу...</p> <p>— Јес |
!</p> <p>— Добро дошао!</p> <p>— Еве га посинак!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Вилотије!</p> <p>— Несуђ |
уковати његовим имањем, и хоће да његов посинак не буде слуга у његовој кући, него син коме ота |
:</p> <p>— И да вам кажем, вели Виторов посинак Витору: „Не умете ви да живите овде у Врљугама, |
ad> <p>Витор Микачић опазио је да му је посинак достојан да га очински пригрли.{S} Он је био ск |
ад паде у очи, беше за чудо шта то ради посинак Виторов.{S} Али он је знао шта је радио: тако ј |
о?</p> <p>— Вилотије!</p> <p>— Несуђени посинак Виторов!</p> <p>Опет кикот.{S} Девојке се ослоб |
га ми, јес’!</p> <p>— И казао суду: мој посинак почео пропастити моје имање и трампио Јошевину |
казали.</p> <p>— Који то?</p> <p>— Мој посинак Видосав. -</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Ти |
тан свет.</p> <p>— Паметан као ти и мој посинак! — јетко се насмеја Витор, ухвати за рукунице и |
рима и хвалио се иза гласа: „Ово је ној посинак, братић моје покојне Руменије.“</p> <p>И поче г |
а, брате, да само радим и диринџим, већ посинак, и више знам него ти!“ — вели му он...{S} Чича |
подједнак удар и за Витора и за његова посинка...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
д тога рада и да је то научно од његова посинка, покајао се у души што је с неповерењем продуср |
ли шта може бити са лудоријама Виторова посинка...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Видос |
а чути рђаву <pb n="71" /> реч за свога посинка.{S} Причао је свуда како је задовољан и како са |
руги.</p> <p>— Ето, и за тога Виторовог посинка!{S} Шта ти не чусмо и за њега!{S} И све сама ла |
<pb n="121" /> <p>— Да истераш из куће посинка, као пропасника? — објасни први члан.</p> <p>Чи |
p> <p>— Тако му и треба!</p> <p>— Тражи посинка преко бела света!</p> <p>— Ђавола и тражи!</p> |
ити би пред ким признао да се огрешио о посинка.</p> <p>Видосав је већ почео губити вољу на пољ |
но на шта он виче и због чега је омрзао посинка.</p> <p>Па почеше обилазити око његове куће и з |
спрема по кући, Витор пригрне гуњче и с посинком изађе више оџаклије под јабуку шећерлију и пос |
неку пару да му се нађе, да не досађује посинку.{S} Врт је најпријатнија забава староме човеку |
преклапаш ту сву ноћ о Витору и његовом посинку!{S} Нисмо дошли овде да оговарамо људе, већ да |
им пријатељем искаже ма шта неповољно о посинку.</p> <p>— На прилику... шта ће он тражити бољег |
ко Витора да му каже шта мисли о његову посинку.{S} Једном му се даде прилика, кад су остали са |
песмом и подврискивањем.</p> <p>— Седи, посинче!</p> <p>— Нема мулевине, но пљуни у дланове! — |
подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у послу.</p> <p>— Извол’те! |
ници дођоше и заузеше места по клупама, поскидаше капе и очекују да отпочну рад.</p> <p>Мало за |
еђа па се упутно у варош.</p> <p>Старац поскочи и отрча кући:</p> <p>— Ђурица!{S} Тодосије!{S} |
чим је дошао кући.</p> <p>— Тодосијева посла! — смешка се бабо лукаво и шара очима.</p> <p>Вит |
очекивали шта ће бити од тог Тодосијева посла: како ће се једног дана чути да су му покрепала г |
ошана: запиткују их што су дошли, каква посла имају код суда, нуде им услуге или им препоручују |
у.</p> <p>— Имам посла. </p> <p>— Каква посла?</p> <p>— Имам нека посла.</p> <p>— Хоћемо ли зај |
страна она је досад гледала само свога посла и није разбирала шта је међу људима.{S} Људи као |
и беше у стању да покаже корист од тога посла.</p> <p>Једно јутро поранио он као обично, у расв |
Само луд човек може се машати за божја посла, ..“ Па се обојица крсте као у цркви или код запи |
д било да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, бре, смејете, ја могу д |
скупштину, да посвршавамо неки хитнија посла.{S} Мислим да можемо отпочети рад, јер сте сви до |
овори свет, онда нећеш нигда моћи своја посла свиђати.{S} Свет ће говорити, па ће престати.{S} |
> <p>— Молим те, Тодосије, гледај своја посла.</p> <p>— Бог с тобом, шта то радиш мимо свет?</p |
ћута, па рече:</p> <p>— Ти гледај своја посла.{S} То је моја брига.</p> <p>— Кад се то чује по |
а не дође дотле...{S} А ти гледај своја посла... и немој да сузиш као дете... већ гледај своју |
p> <p>— Каква посла?</p> <p>— Имам нека посла.</p> <p>— Хоћемо ли заједно кући?</p> <p>— Хоћемо |
м нико ништа не верује.{S} То су женска посла, брате! — подвикује Тодосије, да сви чују.</p> <p |
дода Филип.</p> <p>— Е, мој прико, нема посла без старих људи, — поче један и обрну се да види |
> <p>— Где си, стари пријатељу?{S} Нема посла без стара човека!{S} Тамо, амо, па опет чича Вито |
S} Пролази сви са стране, да стока нема посла по дворишту.{S} Пред шталом наслон за кола волујс |
питује <pb n="95" /> за све па, ако има посла, он иде те га ради, ако нема, он се забавља с дец |
епртља која се пача у све а не зна свог посла.{S} Или сам лудак који не зна шта ради.{S} Молим |
А ви остали, хајте тамо, гледајте свог посла!</p> <p>— Шта ћеш то?{S} Оставите ви мене... ја.. |
p>— Шта вам је; децо, зар немате другог посла но да све испретурате по кући! — вели им она кад |
човек и домаћин!</p> <p>— Море, глајте посла, шта слушате Витора!</p> <p>Домаћин иде с чутуром |
ти здравље!</p> <p>— Море људи, глајте посла...{S} Спаси Бог!{S} Дијете, мало луча! .. — виче |
и?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Дела сврши посла па да идемо заједно.{S} Имамо нешто да разговарам |
дуљче и рече:</p> <p>— Иди кући, гледај посла!</p> <p>Па тури цигару у уста, хукну у дланове и |
ће говорити, па ће престати.{S} Гледај посла, море!..</p> <p>— А како ћу с њим?</p> <p>— Како? |
, бабо, као родитеља...</p> <p>— Гледај посла, синко.{S} Ти мислиш да сам ја озуђурио толико да |
p> <p>— Нема ту хвала.{S} Ћути и гледај посла.</p> <pb n="48" /> <p>И Тодосије не хте проговори |
да разговарамо!</p> <p>— Опрости, имам посла!</p> <p>— Е, па добро!{S} У здрављу, младићу.</p> |
питаш? — прогунђа пандур.</p> <p>— Имам посла код председника.</p> <p>— Имаш ли позив?</p> <p>— |
p> <p>— Хајдемо у механу.</p> <p>— Имам посла. </p> <p>— Каква посла?</p> <p>— Имам нека посла. |
зној с чела, па одговори:</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Код суда?</p> <p>— Ја, код суда.</p> <p |
а и велим: „Господин’ капетане, ја имам посла код власти, то и то“, — свршим посла <pb n="18" / |
p>Чича Витор подвикну:</p> <p>— Ја имам посла... овај...{S} Ја нисам дошао овде без нужде и нев |
ам посла код власти, то и то“, — свршим посла <pb n="18" /> и идем кући.{S} Ако му дадох једну |
в?</p> <p>— Немам позив, већ имам ’нако посла.</p> <p>— Није ово механа да тумараш по њој кад х |
адноме дану!</p> <pb n="27" /> <p>— Час посла!{S} Да по једну попијемо!</p> <p>— Молим те!</p> |
згода, што постиже људе који не гледају посла што им је Бог одредио.{S} Али Тодосију тај рад по |
заседањем закрчио свет; људи који имају посла код суда издвојили се у гомилице, стоје и разгова |
друкчије изгледа у његовим рукама сада, после дваестину година, сем то толико што је притврдио |
> <p>Оно најпре пође полако, ураскорак, после све брже и брже, док Видосав опази да почеше гасо |
љ у селу,. „ то јест... што ’но веле... после мога родитеља и баба!</p> <p>Тодосије му одгурну |
па псовао га, миловао га, тукао га.{S} После навикоше тако, и нико га о томе и не пита.</p> <p |
е сви сркнуше по мало, јер се тако ваља после причешћа, па им поручи по кафу и купи по лепињу.{ |
шећер и вода, кафа и хладна ракија, па после врућа ракија.{S} Видосав се запрегао са чистом ку |
у и пажљиво слуша све до ситница.{S} Па после прича он како је некад било, какве су цене биле, |
како уме, — додаје Видосав.</p> <p>— И после, ја мислим шта ли он хоће с тим што ме навлачи да |
и“, — па мрдну раменима и оћута.</p> <p>После оваких разговора Витору је све теже било.{S} Чини |
>Он притрча те је пољуби у руку.</p> <p>После се споразумела и с његовом браћом и с његовом Руж |
лед, сијну пролеће и млака киша скиде и последње трагове снега, ону сивкасту паучину с ливада, |
во велиш, чича-Виторе, ово ти је изашло последње вријеме, са овим младим нараштајем.{S} Да ти н |
маштине.{S} Он је увек први на послу, а последњи се враћа.{S} Свуда су га хвалили.{S} Кад је за |
и помисли <pb n="154" /> шта ће бити до послетка, он погледа у њих и благне му на души.</p> <p> |
/> <p>Он ћути, гледа у њега, па ће, на послетку, рећи:</p> <p>— Боже, благо теби!</p> <p>Ратар |
ревија хартију, загледа у законе.{S} На послетку отпоче:</p> <p>— Браћо!{S} Као што вам је позн |
. да се секираш и мислиш! ... — рече на послетку и оде.</p> <p>Видосав прође полако, ногу пред |
га с правом грди и напада...</p> <p>На послетку обузе га нека ватра и дође му да клипи на врат |
у, али Витор не окрену главе.</p> <p>На послетку му добаци:</p> <p>— Ако буде жив Тодосије, до |
ахије с којим је, доцније, имао ваљаних послова и користио и себи и другима, а људи се чуде как |
шта сметати, неће се утрчавати у његове послове, нити му наметати своје савете.{S} Кад га за шт |
реску скупштину да посвршава најнужније послове.{S} Пандури наместише у дворишту клупе, сто и с |
чувати имање од штете, и радити ситније послове!{S} Тај је посао подесан за њега, старог човека |
а код куће.{S} Пошто посвршаваше обичне послове, он узва обоје у оџаклији и извади ону хартију |
а.</p> <p>Пошто посвршава прве пролетње послове: отреби ливаде, растури кртичњаке, потврди огра |
без врљике и коца.</p> <p>Посвршава те послове, а стиже време за сејање кукуруза.{S} И ту имад |
ућио.{S} Он ће с новом снагом предузети послове на добро његове куће.</p> <p>Чича Витор је изве |
икли да помажу Витору и у другим лакшим пословима: да терају кљусад у вршају, беру дулеке, трпа |
омшију Тодосија.{S} Он зна за ону стару пословицу: „Комшија је пречи од свију“.{S} Рецимо: упал |
{S} Нек иде сваки својим путем и својим послом.</p> <p>— Оставите то, море! — виче домаћин.</p> |
за се навикао је да осване и омркне на послу и да му је све урађено на време.{S} Он би се жив |
али од немаштине.{S} Он је увек први на послу, а последњи се враћа.{S} Свуда су га хвалили.{S} |
шчупао.{S} Он само мисли о себи и своме послу и нигда га не смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људи |
S} О чему мислиш, кад не мислиш о своме послу?{S} Није њој место на прагу него у штали о диреку |
ацује пошалице.</p> <p>Тако при свакоме послу.{S} Кад нема радника, он ради с децом или сам, те |
ељу, говорисмо о свему, сад да речемо о послу ради кога смо дошли, — поче стари Маслаћ, мало за |
трем пред пивницом.{S} Чељад су била у послу, а и они су волели да су сами, зато домаћин сам н |
очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у послу и врдне у страну.{S} Кад су заједно за совром, он |
, а уз њу поскакују деца и помажу јој у послу.</p> <p>— Извол’те!{S} Добро сте дошли!{S} Немојт |
.</p> <p>— Тек... баба Вујана, да смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате за неке го |
за кафу и шећер и друге такве ствари за послужење....</p> <p>Видосав би и стару кућу преобразио |
рилазе те љубе госте у руку, па настаје послужење.{S} Зна се све шта је редно: шећер и вода, ка |
екну:</p> <p>— А што, бабо?{S} Извол’те послужење!</p> <p>— Носи, не питај ме ништа јутрос.</p> |
а оде у кућу да спреми шта треба, да га послужи, а он се услони на столицу и своју штаку, па ук |
уби у руку све редом па узе служавник и послужи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну р |
пиће у бардаке и окињаче.{S} Како се ко послужи он иде у стару кућу да доручкује.{S} Тамо у соб |
чи у оџаклију да се тамо види и да коју послужи.</p> <p>Тамо су већ проредили буклију, ручали, |
стране, а Мићо с леве.</p> <p>Ружица их послужи како је у реду, принесе јело, па оде у оџаклију |
ипак неће да одмакне од школе; хоће да послужује и да се мучи, само да походи предавања и слуш |
наслужује у шоље и чаше, те деца носе и послужују, трчи у подрум те сипа пиће у бардаке и окиња |
, све чисто, лепо и у реду.{S} И у кући послује у свему и замењује мајку и баба-Вујану.{S} Сви |
даље, код долапа, и учинила се да нешто послује.{S} Ђурица и Грујица час улазе, час излазе и по |
е упамтио ове речи... и настао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и да |
муком одговара.{S} Кад га зовну да шта послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе и п |
не обзире се ни на шта.</p> <p>У вароши послушава које кога: цепа дрва, носи ђугумаре воде, чис |
ушаваш кад ти ко што заповеди?</p> <p>— Послушавам, господине,</p> <p>— Понеси ово! — рече му и |
<p>— Па... јес’, господине.</p> <p>— Ти послушаваш кад ти ко што заповеди?</p> <p>— Послушавам, |
о крутуљастији и лењи, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буквара |
/p> <p>— Ако си вредан, да ме још нешто послушаш? '</p> <p>— Хоћу, господине. '</p> <p>Он га од |
о уста има језик нема: скромна, мирна и послушна...{S} И он и она били су млађи у кући и имали |
, одмичу.{S} Уче се раду, а вредни су и послушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и остати.{S} Кад |
нио се на своју штаку.{S} Замислио се и посматра овај непознати свет.</p> <p>„Дошло је време да |
е пробати, — додаје трећи.</p> <p>Он их посматра, баца погледе с једног на другог и лукаво се с |
од детелишта, наднесу се преко врљика и посматрају.</p> <p>— Здраво мирно, Тодосије!</p> <p>— Д |
чке радове.{S} Одатле ће, из прикрајка, посматрати како Видосав ради.{S} Неће му ништа сметати, |
Он се привуче за један жбун и одатле га посматраше.{S} Видосав скинуо пола розге на ледину, па |
и се и услони уз брвна.{S} Чича стаде и посматраше га.</p> <p>— Шта радим?{S} А шта се кога... |
њих двојица учинити.</p> <p>Видосав то посматраше из вајата и сад му би теже изаћи но стати пр |
као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја ве |
ли.</p> <p>У неко доба ноћи, кад су сви поспали по кући сем Ружице која је дворила и служила, з |
<p>— Што се ућутасте, децо?{S} Јесте ли поспали?</p> <p>И настави се песма и кикот, и оде тако, |
уза у клиповима, који се обија уз часни пост.{S} Вајати пуни ствари: поњава, ћилимова, јастука, |
некаква болешчина покоси једних Часних Поста.</p> <p>Нашли су се ето ту као две сироте и цео в |
ам служим све редно, него...{S} Ружице, постави-де ти совру овде...{S} Били <pb n="59" /> доћи |
ку, деца донесу јело, он <pb n="149" /> постави, ручају сви заједно, он служи, започиње разгово |
онеше и врућу ракију, попише по три, па поставише ручак, принеше јела, почеше јести и ређати зд |
} Напољу је било хладно и каљаво, те је поставише у оџаклији.{S} Чича Витор распореди где ће ко |
е.</p> <pb n="57" /> <p>Кад превали дан поставише велику совру.{S} Напољу је било хладно и каља |
широко грање просипа бледе млазеве.{S} Постављена дугачка трпеза с краја на крај дворишта.{S} |
стару кућу да доручкује.{S} Тамо у соби постављена је мала совра и људи седају за њу по реду ка |
Не зна ни он зашто, али њему је одавно постао несносан овај положај у који је стављен доласком |
ао као гост који се уселио у кућу и већ постао досадан.{S} Осећао је да је запостављен, понижен |
к су они улепшавали кућу, дотле се чича постарао да понови њих: призвао је терзију те је скроји |
једно парче земље у пољу.</p> <p>Ружица постарила много.{S} Изгледа као да ја болест боловала, |
је у њу дошао.{S} Онако исто запуштен, постарио, обрадатио, подадуо.{S} Сад већ нико није ни п |
е на њиву; жетеоци срп у руку па ухвате постат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па праве ужета |
навикао је да продаје пшеницу уз Часне Посте.{S} Он држи да је домаћини продају <pb n="11" /> |
нију, и пред смрт није одмицала од њене постеље, те је оставила аманет Витору да је не тера већ |
па сви спавали <pb n="56" /> на једној постељи, која је прострта преко целе собе.{S} Ујутру је |
е, полако, кући, уђе у вајат, зари се у постељу и јецаше као мало дете...</p> <milestone unit=" |
а код куће.</p> <p>Ове новине уводио је постепено, тихо, без ларме и разметања са својим знањем |
еније.“</p> <p>И поче га упознавати али постепено и у приликама са угледнијим људима с којима ћ |
му покрепала говеда од те траве, или га постигла друга каква незгода, што постиже људе који не |
ићи Видосав на своме имању, желео је да постигне он, уз његову припомоћ.</p> <p>Али ево јада са |
. </p> <pb n="102" /> <p>— Ти си рад да постигнеш све што је добро?</p> <p>— Јесте, Тодосије!</ |
гледају једно у друго.{S} Младожења се постидео, кришом баци поглед на девојку, па се врчи и с |
аметни људи и да га овај рад неће нигда постидети.{S} Он се само смешкао слежући раменима, а то |
ли га постигла друга каква незгода, што постиже људе који не гледају посла што им је Бог одреди |
ед замишља све непријатности које ће га постићи: зна да тај глас бруји по селу, да се душмани р |
измакне унапред.{S} Оно што није могао постићи Видосав на своме имању, желео је да постигне он |
ио ни парнично, и по њему може суд и не постојати.</p> <p>И са првим суседом Витором Микачићем |
кућом и имањем, као да тај Видосав и не постоји под његовим кровом.{S} Код воденице намести слу |
Лаже, нисам ја то причао.“ А младићи га пострекавају:</p> <p>— Деде, деде, шта би?</p> <p>— А ш |
учио како ће чувати детелиште и како ће поступати са покошеном детелином.{S} Он ју је косио у в |
наћве, сланицу, лопаре и остало дрвено посуђе, те је све изгледало као смиље.{S} Све ствари на |
и у чаршију.{S} У кујни ормани И разно посуђе...{S} Ниже велике куће мутвак с две собе: у једн |
ви пријатељи пружати прст на Видосава и потаркивати свађу.{S} На пример чича Вићентије...</p> < |
лове: отреби ливаде, растури кртичњаке, потврди ограде, направи леје у врту, предузе сејање усе |
Тако смо рекли и уговорили и код власти потврдили, и ја му казао: „Ти, синко, Видосаве, да почи |
и из Виторових уста и да ће усиновљење потврдити код окружног суда. </p> <p>За дуго није могао |
овде, суду...</p> <p>— Да станеш на пут потврђењу тапија?</p> <p>— Јес’, господине.</p> <p>— И |
а га ухвати за мишку.{S} Те ту повуци и потегни, док се нису наравњали и кум Иво плати улар ску |
Види само нешто шарено и онај печат као потковица: — Боже, што нисам писмен да прочитам шта све |
приноси чутуру, наздравља и радници се поткрепљују.{S} Кад буде време ручку, деца донесу јело, |
ове и назимад.{S} Покрај вотњака вијуга поток на коме се стока поји и свиње блате...{S} Нигде к |
измаче на врата.{S} Тодосије му додаде потпрашену кубуру, те је опали у вис и огласи селу: прв |
p>Поћута мало, па се на једаред сети да потражи Тодосија.{S} Чудновато, он му увек падне <pb n= |
му дао да буде ћата, па да га све село потражи.</p> <p>Она се смејури, гледа преда се, и тек п |
да чича нешто гунђори у авлији.{S} Мало потраја, па се чује све јаче као да се с неким инати:</ |
подигао други нараштај и настале друге потребе.{S} Поштуј му његову старост и прихваћај паметн |
но орати и сејати кукуруз и нећеш имати потребе да их пођубриш или угариш.{S} Ливаду у подјазни |
, треба радити онолико колико је човеку потребно за живот, да не би оскудевао и живео на туђ ра |
тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га потреви сама.{S} Пред подне примети га на ливади, под к |
аје ништа.</p> <pb n="152" /> <p>Кад га потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен она приђ |
нити је позвао кмета да им извиди какву потрицу, или штогод пресуди.{S} А дође ли између њих до |
<p>— И твоји и моји, синко.{S} Само се потруди да се не осрамотимо...{S} Изволте... слободно к |
ога Јована, славу мога родитеља... — Па потрча да пољуби у руку свога баба.</p> <p>Витор мрдну |
<p>— Чим шта чујемо за кога од нас, ми потрчи да продобујемо по селу.{S} Одмах сусрећемо људе: |
идосав лежаше на кревету, налеђушке, са потуреним рукама под главу, раскорачених ногу и разбару |
ратио ту радост: отерао га у свет да се потуца од немила до недрага, а он присвојио оно што му |
{S} Причај ми, Видосаве!</p> <p>Поћута, поћута, па поче:</p> <p>— Каже побратим Мијат све како |
о и страшно, као да се бори с душом.{S} Поћута па се трже:</p> <p>— Полиј ми, дијете! — рече, п |
е ждере свет...</p> <pb n="87" /> <p>Па поћута и раздра се:</p> <p>— Кад сам могао педесет годи |
уткује док он не почне.</p> <p>Антоније поћута, чукну штапом о прочевље, па поче:</p> <p>— Где |
најгадније лажи о мени?</p> <p>Тодосије поћута, па му се забечи у очи:</p> <p>— Оговарање није |
p>— Нек говори шта хоће!</p> <p>Он мало поћута па продужи:</p> <p>— Тодосије, брате...{S} Ти ме |
м... не може да ме гледа...</p> <p>Опет поћута, па продужи:</p> <p>— И суд му је дао старјешств |
ву раду.{S} Куд ће и шта ће сад!</p> <p>Поћута мало, па се на једаред сети да потражи Тодосија. |
>— Како?{S} Причај ми, Видосаве!</p> <p>Поћута, поћута, па поче:</p> <p>— Каже побратим Мијат с |
и шта хоћеш и кредом и писаљком.</p> <p>Поћута, сркну чашу ракије па продужи:</p> <p>— И уме да |
је време незнатне белеге старости, али поуздан поглед и старачка лакост, одавали су човека ког |
кад.</p> <p>А већ у Видосава не може се поуздати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај човек ради |
њој носи свој буквар из кога ће га брат поучавати.</p> <p>Кад оду кући они се хвале и оцу и мај |
а види сејира од њега.{S} Видосав га је поучио како ће чувати детелиште и како ће поступати са |
авете.{S} Кад га за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, оставити њему на вољу да ради ка |
n="15" /> Видосаве.{S} Док смо ми живи, поучићемо те као своје дете, упознаћемо те с нашим приј |
сретнији од њега кад је добио неколико поучних књига из којих је учио ратарац!{S} Те књиге са |
>Један старији човек у цокулама и лаким похабаним хаљинама, сигурно какав пропали трговац или з |
већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовно похађао школу и био слободан и отресит.{S} Чим дође из |
о ни куражи да се унапред <pb n="65" /> похвали како ће радити, док не види како ће му испасти |
хоће да послужује и да се мучи, само да походи предавања и слуша их макар и као приватан ученик |
азде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, спавао на дугим зимским ноћима у слами и сену |
та ти не беше у тој сарачани!{S} Старих поцепаних опанака, заворњева, брњица разне величине, оп |
ав?{S} Поштује ме као родитеља, чини ми почаст на сваком месту, даје ми старешинство у свакој п |
,“ опомену Видосава да пази да се гости почасте и удаљи се.{S} А они осташе на истом месту да п |
јима је волео састати се, разговарати и почастити.</p> <p>С Мићом се упознао кад су били на веж |
ве, дијете, стараш ли се ти да ове људе почастиш?</p> <p>Видосав слеже раменима:</p> <p>— Што ј |
окрете вратима и као да не кога угледа, поче викати и набројати:</p> <p>— Нећеш, Тодосије, куда |
покажем како се живи!“ Па, мајчин сине, поче да претура по кући као свинче...{S} А пијана баба |
> <p>Један од Ружића момчадије, Дамљан, поче још јасније:</p> <p>— Еј, људи, друкчије је мислио |
му много више приноса него,,осмак“.{S} Поче га сејати стално и у осталим њивама и на врсте, и |
служите се!..</p> <p>— Знаш како је, — поче други, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је |
ој прико, нема посла без старих људи, — поче један и обрну се да види где <pb n="89" /> је Видо |
а речемо о послу ради кога смо дошли, — поче стари Маслаћ, мало замуцну па продужи: — Ти имаш д |
ст... то јес’ овако имање Виторово... — поче Филип врскати језиком.</p> <p>Али Видосав не да о |
p> <p>— Ђурица већ изучио, то знаш... — поче он пљештући устима.</p> <p>— Знам, бабо.</p> <p>— |
<p>— Јеси ли се надао оваким гостима? — поче Филип.</p> <p>— Добрим, увек... и добро сте ми дош |
људи.“</p> <p>— Прича ’номад Тодосије — поче младић, — удовица Јана била у воденици, па боса, п |
т.{S} Још он тера ветар капом. — И онда поче причати и дуљијати каки је овај млади нараштај.</p |
Што не сврнеш мало до ноје трле?“ А она поче успијати уснама и намештати кадивицу на глави.</p> |
денице и седели на рудини више јаза, па поче поиздалека:</p> <p>— Баш вала, Виторе, ја не знам |
ми, Видосаве!</p> <p>Поћута, поћута, па поче:</p> <p>— Каже побратим Мијат све како је било: ба |
ије поћута, чукну штапом о прочевље, па поче:</p> <p>— Где си био јуче?</p> <p>— Ја овде код ко |
друго што се нашло, жену врати кући па поче ужинати.{S} Витор шурка у својој њиви, сагао главу |
и до тога.</p> <p>Умочи шећер у воду па поче сркутати и припијати.</p> <p>— Ђурица већ изучио, |
ду товарног коња са прибором.</p> <p>Па поче распитивати полако, изнаоколо, да ли коме шта дугу |
репи дом Витора Микачића....{S} Видосав поче удешавати кућу и двориште.{S} Једног дана окречи о |
е наоколо своје њиве под кућом, а друге поче изводити сам, из семена, на својим лејама.</p> <p> |
ема се да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозивати отуд од детелишта:</p> <p>— О, Видосаве!{ |
и и саветовати, те напусти и њих, па се поче забављати по вароши.{S} По неку ноћ преноћи тамо, |
изгужван паклић дувана и лист папира и поче савијати цигар.{S} Савија, дркте му руке и гледа у |
с обе стране за рогове, па пусти јуне и поче га јурити:</p> <p>— Уа!{S} Уа!</p> <p>Оно најпре п |
та.{S} Седи, седи, па наједаред клипи и поче, млатајући рукама, декламовати:</p> <quote> <l>„Ко |
<p>Заћуташе опет.{S} Она узе вретено и поче га окретати некако необично и у страну, а он прити |
ава.{S} Чича Витор обори поглед у сто и поче нешто трљкати прстом по столу.</p> <p>— Хајдемо ку |
те пређе врзину и принесе му чутурицу и поче молитвати:</p> <p>— Помози Боже!{S} Срећан и овај |
братић моје покојне Руменије.“</p> <p>И поче га упознавати али постепено и у приликама са углед |
је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче објашњавати.</p> <p>— Шта велиш, човече?</p> <p>— |
г пута на коме се дуго бавио, тако и он поче разгледати и разбирати за сваку стварчицу у кући, |
— Хоћемо! — вичу сви.</p> <p>Онај Ружић поче опет:</p> <p>— И да вам кажем, вели Виторов посина |
црвени образ под старост...</p> <p>И ту поче ређати све што је досад приметио:<pb n="99" /> как |
ници, па боса, па се уросила, ..</p> <p>Поче пуктање у доњем крају.</p> <p>— Па ће ударити поре |
Па ће ударити поред Јошевине...</p> <p>Поче кикот.{S} Чича Витор успија уснама, они до њега гу |
воденици, — накељи се Тодосије.</p> <p>Поче гуркање, подмигивање, док онај одозго продужи:</p> |
мене су се угледали први људи у селу и почели то исто набављати...{S} Не даде ми да уредим дет |
шта сам ти казао још првих дана кад су почели тек гунђати по селу: затисни уши, отвори очи и х |
е.{S} Он му је дао старешство и тата је почео да ради како треба, а бабо се покајао што <pb n=" |
и дреку на њега, он би продужио како је почео и много би штошта ново увео, и за неколике године |
у земљу од поплаве...</p> <p>Тек што је почео размишљати како ће то извести, кад почеше допират |
ћи и рад на имању и подивљао.{S} Најпре почео, по неку ноћ ноћевати по селу, већином код побрат |
тницу, већ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али...</p> <p>Ово пусто „али“! ..{S} |
шство избило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата пропасти и да је |
— Што те се тиче он!{S} Ти ради како си почео, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта с |
— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако како си почео.</p> <p>— Он ми смета.</p> <p>— Нека ти смета!</p |
ес’!</p> <p>— И казао суду: мој посинак почео пропастити моје имање и трампио Јошевину за Чолоп |
грешио о посинка.</p> <p>Видосав је већ почео губити вољу на пољу око увођења новог начина рода |
овек.{S} Не могу да се свађам с њим.{S} Почесмо по неку, па ућутах и побегох.</p> <p>— Како ћу |
ди како <pb n="85" /> зна, јер је сваки почетак тежак и у сваком раду може бити и неуспеха и не |
деца.</p> <p>Она се загвирила у чарапни почетак што јој је у рукама, на иглама, па час гледа у |
— Тако је, господине.{S} Све је тако од почетка до краја.{S} Тако смо рекли и уговорили и код в |
подвикну Тодосије. — Рекох ли ти још у почетку да ћеш имати много штошта да савлађујеш.</p> <p |
еде и пије, он прима без речи.</p> <p>У почетку запиткивали га шта ће по вароши, што не иде кућ |
ине, хоће бити, те неће бити....{S} Па, почех ти причати, мраз, пуца дрво и камен...</p> <p>И т |
> <p>Он се насмеја и удаљи.</p> <p>— Па почех вам причати: иде онај чика па вели Јани: „Где си, |
е меденицу.</p> <p>Витор искриви главу, почеша се иза уха и рече му полако:</p> <p>— Је ли засе |
три, па поставише ручак, принеше јела, почеше јести и ређати здравице.{S} Кад попише добродошл |
је подевојчила и одвела на један сабор, почеше се јављати просиоци, све богати и виђени људи.</ |
е све брже и брже, док Видосав опази да почеше гасови одисати на уста.</p> <p>— Уа!{S} Сад је д |
Прекрстише се и обредише по ракију, па почеше доносити јело.{S} Домаћин стоји при врху, а Видо |
ес и што није!..</p> <p>И мало прође па почеше гласови...</p> <p>У Младена Варагића било комиша |
због чега је омрзао посинка.</p> <p>Па почеше обилазити око његове куће и загледати шта он то |
очео размишљати како ће то извести, кад почеше допирати гласови да се та намера претреса и исме |
испретурате по кући! — вели им она кад почеше чистити и дотеривати у ред.</p> <p>— Тек... баба |
положајем и стањем у својој кући, да не почеше његови пријатељи пружати прст на Видосава и пота |
одуже, а старији се склонише у механу и почеше се припремати за повратак.</p> <p>За чича-Виторо |
о на детелишту Видосављеву и тај случај почеше претресати на све стране.{S} Радознали сељаци, в |
и оде у оџаклију.</p> <p>Филип и Мијат почеше разговор о Видосаву и стадоше га хвалити:</p> <p |
> <p>— На шта ли ће ти изићи тај рад? — почиње један.</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Велиш... не |
ковати имањем као својим, нас гледати и почитовати као своје родитеље...{S} И ти си од сад наше |
и су изјадати се на данашњи свет што не почитује старијег и не живи како су стари живели.</p> < |
етно, да на њему ради и мене издржава и почитује ме као старијег, и да ме Видосав по смрти сара |
и ја му казао: „Ти, синко, Видосаве, да почитујеш мене као родитеља и свог старијег и да прикод |
оћу, бабо!</p> <p>— И да учиш добро, да почитујеш господина учитеља и све старије, и добро се в |
>— Тако и ја велим, бабо.</p> <p>И онда почне претресати појединце у селу: те оваки је овај те |
.</p> <p>Ово пусто „али“! ..{S} Што год почне, стане и замисли се: шта ће рећи бабо?..{S} Испри |
еш шта је“ — па опет ућуткује док он не почне.</p> <p>Антоније поћута, чукну штапом о прочевље, |
нигда извлачио од рада.{S} Какав посао почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад су били на |
/p> <p>— Хоћеш да их тужиш суду?{S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље ти је: покупи своје пр |
ко имати особине.{S} Кад задружна чељад почну особити, онда нема ништа од такве задруге.{S} Хоћ |
тено код Варагића?</p> <p>Па се ућути и почну разговор о другом којечему.{S} Мало мало, а њему |
чагу за буњак чак ниже куће, покосише и почупаше боцу, татулу и дивљу паприку, што је све расло |
ранима, неко се извалио и опрућио, неки почучнуо па ради и звера на девојке и другове, а сви џа |
атимо за гуше! ..</p> <p>— Нешто сте се поџавељали?</p> <p>— Јес’, дочека ме чим крочих из ваја |
ђу људима.{S} Људи као људи, пољуте се, поџевељају се, заћуте, па се поврате и опет све дође на |
одмарају.{S} Ту је наука, ту разговор и пошалица.{S} Како је то лепо!{S} Благо њима! ...</p> <p |
он служи, започиње разговор и добацује пошалице.</p> <p>Тако при свакоме послу.{S} Кад нема ра |
драви смо, Богу хвала.</p> <p>— Да ниси пошао у чаршију?</p> <p>— Јок, вала, но баш до тебе.</p |
то није ништа као ова невоља што је он пошао низбрдицом.{S} То нико не види као што она види.< |
влаже очи, па их гледа, гледа, а за тим пошашољи руком по глави и измакне се.{S} Ружица га нате |
<p>—- Посилили од богаства!</p> <p>— Па пошљу...</p> <p>— Јес’, комесију!</p> <p>— И комесија р |
е, ухватио мале рогуље за парожак па се поштапљује и корача полако, погнуте главе.{S} Мијат му |
олике свадбе у селу и чича иде напред и поштапљује се, а он за њим носи торбу са прилогом.{S} В |
ватио сикиру око ушника па се држаљицом поштапљује.{S} Иде и ћути и испод обрва погледа по огра |
овићима, слуша Тодосија, не признају га поштени људи већ се спрдају са њим као са будалом....</ |
ниси ништа крив; то зна све село и сви поштени људи.{S} Ти си био човек на свом месту, радио с |
тора Микачића.{S} На пример: обојица су поштени људи, мрзе лопове и бадаваџије.{S} Обојица су р |
треба за кућу.</p> <p>Дружи се са свима поштеним људима и ко је за шалу он се с њим шали, смеје |
да.{S} Младо и зелено па се не дружи са поштеним људима него с несретницима.{S} А његов отац, п |
јвећи пријатељ у селу... и... је ли оно поштено код Варагића?</p> <p>Па се ућути и почну разгов |
хвата сваку реч младога ратарца, који, пошто оприча све што смета пољопривредном напретку, наб |
p> <p>Чича Витор дознао је за ову мобу, пошто је сазвата, и није му било право што је оволики с |
оресца па све прозоре испра и истре.{S} Пошто опраше патос, наместише бабову собу.{S} Икону Св. |
зник.{S} Чељад су била сва код куће.{S} Пошто посвршаваше обичне послове, он узва обоје у оџакл |
има и узбуђењу пропрати дан, а кући оде пошто се добро смрче, избегавајући да се с ким види и с |
јутра, задржа подуже у вајату, и изађе пошто сунце изјутра.{S} Ружица му принесе воду да умије |
ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто је шта на пијацу.</p> <p>Чича Витор гледа преда с |
снопа, па се налазио код куће...</p> <p>Пошто је посао био распоређен, он није имао шта да ради |
ов начин рада није смећао с ума.</p> <p>Пошто посвршава прве пролетње послове: отреби ливаде, р |
ојагу, скиде капу и прекрсти се.</p> <p>Пошто се убриса, окрену се истоку, прекрсти се и прогун |
е где на копању, а копачи се дозивају: „Пошто су улари на вашару?“ и пружају прст на њега, а ме |
ченим погледом.{S} У њему стајаше ово: „Поштовани родитељу!{S} Срце ме вуче да учим ратарску шк |
Ево шта пише господин управник:</p> <p>„Поштовани господине капетане,</p> <p>И ако се лично не |
— вели Мијат.</p> <p>— Ништа... чес’ и поштовање...{S} Извол’те, служите, се — вели чича и опе |
рипијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ и поштовање свакоме; ако ми треба власт, ја јој одем свет |
и броји:</p> <p>— Тако но како... чес и поштовање... ја знам мога старијег, а свет нека звоца и |
> <p>Видосав се смејури:</p> <p>— Чес и поштовање...{S} Па да и пијнете коју више, па шта је!{S |
једне речи у којој би видео искреност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и поздрави: „Помози Бог, |
ги нараштај и настале друге потребе.{S} Поштуј му његову старост и прихваћај паметне савете, а |
гда запалити.</p> <p>— Што то, опет?{S} Поштуј ти њега, како заслужује, у другом које чему, а ш |
: његова Ружица, радна жена и образита, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву |
м себе: „Шта ми је крив тај Видосав?{S} Поштује ме као родитеља, чини ми почаст на сваком месту |
> <p>— Извол’те, чича-Вићентије!{S} Ама поштујем те, море, као мога оца! ..</p> <p>— Хвала, син |
да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више него родитеља...{S} Хајде да по једну поп |
мао да издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив, од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му је |
је запостављен, понижен, да је, здрав и прав, добио тутора који ће руковати његовим имањем.{S} |
аше му се да се тек од тога може с пуно права убрајати у домаћине.</p> <pb n="33" /> <p>Истину |
о да је мој тата радио како не треба, — правда га Ђурица. </p> <p>— Стари људи праве највеће см |
ат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па праве ужета.{S} Видосав дочекује све редом, здрави се и |
правда га Ђурица. </p> <p>— Стари људи праве највеће сметње напретку науке.{S} Они свако новач |
ј Видосав хтео би да све изопија, па да прави сејир од нас! — вели Тодосије и мрда главом.</p> |
је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме прави инат чича-Витору: да уводи оно на шта он виче и з |
а ти ништа не причам.</p> <p>Чича Витор прави се невешт и уздржава се да и пред најбољим пријат |
увао, те их није никоме саопштио.{S} А, правије рећи, није имао ни куражи да се унапред <pb n=" |
, који није његово друштво.</p> <p>— А, правије би било да ти мене питаш: шта ја тражим по туђе |
инате, они то све нареде као људи, или, правије рећи, све то Тодосије удеси, те се сваки сукоб |
евојке у тесним сукненим јелецима, седе правилно, сагле главу и хитро одвајају комушу, шапћу и |
> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Немој, море, правити спрдњу од себе!{S} Он заустави волове, хукну у |
се згране.</p> <p>— Море шта ти је, шта правиш комендије! — Притрча да ухвати оно живо јуне.</p |
ни ти!{S} Не дам ја моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да је још онолико! — рече Тодос |
не знаш.{S} Ништа и не знаш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ништа као дете.</p> <p> |
же, па оде полако кући.</p> <p>Сутрадан прављаше се невешт свему, као да ништа није ни било: ни |
и неке чудновате мисли, к’о да...{S} А, право да ти кажем, смрти се не плашим.</p> <pb n="6" /> |
ке и наслони главу на руку.</p> <p>— И, право да ти кажем, Руменија... некако ми се, и иначе, т |
пређу и остали.</p> <p>— Море, Бога ми, право кажеш, Тодосије...</p> <p>— Шта кажем?</p> <p>— В |
<p>— Право велиш, Руменија!{S} Бога ми, право велиш!{S} Видиш ти!{S} Кажем ја!{S} Право велиш! |
нам је у крви! </p> <p>— Вала, готово, право велиш, Тодосије.</p> <p>— Није готово, него без г |
’нако...</p> <p>— Није тек онако, него, право да ти кажем, да разгледам Тодосијев рад.</p> <p>Ђ |
...</p> <p>— Шта кажем?</p> <p>— Велим: право имаш што ово радиш.</p> <p>— Шта му знаш: право, |
аш што ово радиш.</p> <p>— Шта му знаш: право, неправо, то му је.</p> <p>— Да то није неко ради |
аво велиш!{S} Видиш ти!{S} Кажем ја!{S} Право велиш! — узврпољи се он.</p> <p>— Да сам тобом да |
>— Е, де, де... ала сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича-Виторе, ово ти је изашло последње ври |
умем сад, овако весео и загрејан...{S} Право да ти кажем: ја сам речит и куражан ево овако... |
и и појми да рече: „А зар није тако?{S} Право веле људи“, — па мрдну раменима и оћута.</p> <p>П |
ти!..{S} Кажем ја!..{S} Што плачеш?{S} Право велиш, Руменија!</p> <p>Ту ноћ нису проспавали ка |
ја: у њега је све богаство....</p> <p>— Право велиш, бабо, човек не треба да сили, па шта имао |
аше на столичице око прочевља.</p> <p>— Право велиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко |
убриса очи рукавом од кошуље.</p> <p>— Право велиш! _</p> <p>— Ако ти немаш никога, ја имам.{S |
намо.{S} Знам да ми ниси вешт.</p> <p>— Право велиш: чини ми се... нисмо се до сад виђали.</p> |
што јој та мисао паде у главу.</p> <p>— Право велиш, Руменија!{S} Бога ми, право велиш!{S} Види |
ући!</p> <p>Чича Витор устаде:</p> <p>— Право велиш, Тодосије.</p> <p>Устадоше и остали.{S} Вид |
и.{S} Сад види да Видосав, збиљски, има право и да је корист од таког рода несумњива.{S} Већ у |
} И чича напред на коњу а он за њим, па право цркви.{S} Мало доције дође и Ружица, и дечица, св |
вему.{S} Кад се врати из чаршије он иде право њему, па био код куће, био код воденице, вади из |
не... „Затисни уши, отвори очи па хајде право...“ Како да идеш и да се не осврћеш код оваких љу |
о селу: затисни уши, отвори очи и хајде право!{S} Разумеш ли ме једном?</p> <p>Видосав маше гла |
ad> <p>„Затисни уши, отвори очи и хајде право“, — вели Тодосије.</p> <p>Видосав је упамтио ове |
осе једну ливаду четири пута, и онда је право да плаћају два пута више порезе...</p> <p>— И онд |
p>Па одмах окрене другу:</p> <p>— Богме право имате, радите док вам се тако мили.</p> <p>— Је л |
ор сиђе низ судске степенице и упути се право својој Јошевини.{S} Само сврати на пекарницу те с |
шао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, да измишљају најгадније л |
одосије.</p> <p>— Знам и бабу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{S} Срамота ме да палим |
исте сељаку.{S} Види се да је тата имао право што је радио.{S} Тата је то научио од Сима Моравц |
p> <p>— Богме... његово имање... његово право... и све...{S} Јакако... — проговори с муком и с |
мобу, пошто је сазвата, и није му било право што је оволики свет сазват.{S} Али, ипак, дошао ј |
вај Тодосије Дмитрић.</p> <p>И не би му право што се Видосав тако <pb n="28" /> брзо упознао с |
толикој мери да може дозволити да га с правом грди и напада...</p> <p>На послетку обузе га нек |
е одмах отишао Тодосију да од њега чује праву истину, до ситница.{S} Али од Тодосија није могао |
наш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам праву истину. "</p> <p>— Хоћеш да их тужиш суду?{S} Ако |
а, северац је засипао сув снег за кутњи праг и извијао своју песму око оџака, а <pb n="5" /> др |
а, северац је засипао сув снег за кутњи праг, а дрва су пуцкарала на огњишту...{S} Она села на |
око ногу и обуче зубун, па крочи преко прага.</p> <p>Чича Витор, као да је нишанио у врата кад |
зда!</p> <p>— Шта ће ти она чешагија на прагу?</p> <pb n="108" /> <p>— Тек... заборавио сам.</p |
вајат.</p> <p>Тако су осванули: она на прагу, а он под јабуком.{S} Затим се приобуо и умио и н |
лиш о своме послу?{S} Није њој место на прагу него у штали о диреку.{S} Да је нисам више видео |
ране и за стоку а ни подрум им није био празан.</p> <p>Слога, да Бог поможе!{S} Видосав се стар |
ене, зачкиљио очима, подбуо.{S} Торбица празна, а неће да уђе ни у дућан ни у механу. '</p> <p> |
у и прибије се уз њу.</p> <p>А кад дође празник, мајка је измије и оплете јој кикић и у њега цв |
дан не да се видети у механи, а кад је празник он иде у њу спокојно, седне међу људе, па с ким |
/p> <pb n="9" /> <p>Сутрадан је освитао празник.{S} Чељад су била сва код куће.{S} Пошто посврш |
ећа дати неколико књижица, кад се првог празника састану у вароши.</p> <p>Тако је и било.{S} Мл |
жљубила њихову децу.{S} Доцније, једног празника, Видосав је отишао њиховој кући где је то исто |
и пут помену за то.{S} Она дошла једног празника њиховој кући, издвојила га у вајат, села на са |
а у његову кућу...{S} Било је то једног празника.{S} Дан ведар, сунце одскочило, а хладови шара |
по дворишту као лептирак.</p> <p>Једног празника Видосав намирио посао и обукао се, сео под јаб |
и, решише се да је удаду.</p> <p>Једног празника беху се ужурбали у Микачића кући.{S} Обрисали |
евини, те се Витор пресели кући.</p> <p>Празнике пропратише све како је уобичајено.{S} Чича Вит |
ук и о њему Виторове хаљине што их носи празником: чакшире, копоран, грудњак и зубун.{S} На нек |
добри пријатељи!</p> <p>— Други пут, на празнику! — отима се Видосав.</p> <p>— И сад, и други п |
ијатеље из целог села.</p> <p>Беше неки празничић и леп дан, па се искупи много мобилаца: и жет |
ду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка, у лепом празничном <pb n="179" /> оделу, у плавкастој извезеној |
S} Куд се макне, све му тужно, суморно, празно...{S} С ким прозбори, не може да нађе ни једне р |
љи с таком фамилијом.{S} Али му је срце празно, он је невесео и нерасположен.{S} Прва радост у |
таван и врата, како творижу чиновници, практиканти и пандури.{S} Међу њих се умешало неколико |
унесе нешто ново у село: нашао је да је практичније сејати бели кукуруз „американ“, него „осмак |
деда; треба показати нешто савршеније и практичније, на шта ће се угледати свет.{S} Он је то ви |
ругом крају вотњака свињац за крмаче са прасади и кочине за <pb n="107" /> нерастове и назимад. |
а свиња праси по десеторо и дванаесторо прасади...{S} Кад се урани може да набаци по сто ока сл |
ниже воденице, кад један сиромашак тера прасе пред собом: везао га конопцем за ногу и враћа га |
тара у нашој кући.</p> <p>Кад се донесе прасе, он га плати својим новцем, па га пусти у свиње.< |
о нека тако буде.{S} Дођи сутра па носи прасе.</p> <p>Јовица се загушио од смеја и непрестано в |
се поносиш њом...{S} Ова клемпава свиња праси по десеторо и дванаесторо прасади...{S} Кад се ур |
и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће му |
ло у њега, непознатог човека!{S} Сад му прате сваки корак, хватају му сваку реч, претресају и ш |
века у селу, ми издражимо очи на њега и пратимо му сваки корак: ко је, шта је, што је дошао, с |
рвољ испод јабуке: цигарице, палидрвца, прашину од дувана, намести вајат, разгледа шта је успре |
ћи.</p> <pb n="39" /> <p>— Јесте, ћери, прва радости моја!</p> <p>У том чича Витор бану испод о |
и: „ти си добра татина девојка... ћери, прва радости моја! ..“ Како му живо лебди та слика пред |
Немојте се снебивати!{S} Деде по једну: прва за помози Боже! — нуди Видосав, па отрчи у оџаклиј |
разно, он је невесео и нерасположен.{S} Прва радост у дому, није како треба.{S} На уму му је Ви |
е чуо пре толико година! ..{S} Данас је прва радост његова, а њега нема да ужива у тој радости |
је смећао с ума.</p> <p>Пошто посвршава прве пролетње послове: отреби ливаде, растури кртичњаке |
<p>— Шта ти је то?</p> <p>Он пружи.{S} Први члан узе хартију, натури наочаре и проговори:</p> |
заспала.</p> <pb n="129" /> <p>Одспава први сан и пробуди се... кад — њега нема.{S} Она скочи, |
а... — узмуца он, кад му тетка Руменија први пут помену за то.{S} Она дошла једног празника њих |
уке, него да видим баш од онога који је први подигао...{S} Те тако наиђох на Тодосијево имање.{ |
ма из Мораве.{S} На мене су се угледали први људи у селу и почели то исто набављати...{S} Не да |
куће посинка, као пропасника? — објасни први члан.</p> <p>Чича се замисли.</p> <p>— Нећу да га |
се отимали од немаштине.{S} Он је увек први на послу, а последњи се враћа.{S} Свуда су га хвал |
а је радио како ваља.{S} То му признају први људи у селу.{S} Они већ препочињу онај рад од Тодо |
<p>— Читај, господине Јанићије.</p> <p>Први члан прочита цео уговор гласно, одмарајући се на т |
— прича председник једном члану.</p> <p>Први члан услони врх оловке у чела и замишљено гледа у |
му може суд и не постојати.</p> <p>И са првим суседом Витором Микачићем он није нигда стао пред |
Хода, мисли, хуче, сећа се успомена зи првих дана њихнога доласка у његову кућу...{S} Било је |
е воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још првих дана кад су почели тек гунђати по селу: затисни у |
<milestone unit="subSection" /> <p>Још првих дана Видосав се упознао са Тодосијем.{S} То је би |
убуру, те је опали у вис и огласи селу: прво весеље у Микачића кући.</p> <p>1903. </p> </div> < |
"titlepage"> <p>ТАДИЈА П. КОСТИЋ</p> <p>ПРВО ВЕСЕЉЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p |
шта.</p> <p>То је дом Тодосија Дмитрића првог суседа Виторова, човека средовечна, црвенкасте ко |
му обећа дати неколико књижица, кад се првог празника састану у вароши.</p> <p>Тако је и било. |
ваљаног говечета.</p> <p>Зато он уграби прву прилику и продаде на вашару две мургуље, те купи ј |
ешто им помогне стара служавка, висока, пргава и сипљива жена од шездесет и неколике године, ко |
е мање суме за оправку мостова.{S} Али, пре тога, да свршимо посао са питомцима.</p> <p>Сељаци |
а ме је побудила да вам ово напишем.{S} Пре двадесет дана дошао је у нашу школу један младић из |
<pb n="43" /> <p>— Слепи чвор!</p> <p>— Пре ћеш одбити од камена него од њега!</p> <p>— Али ова |
се чуде како је смео прићи човеку кога пре није ни чуо ни видео.</p> <p>За тим ће:</p> <p>— Па |
ако је, не знам које године, пала слана пре Мале Госпође и сатрла ране кукурузе.</p> <p>Донеше |
ема нигде никога и ту служи у Витора од пре десетак година.{S} Служила <pb n="31" /> је и двори |
Витор Микачић, ја га лично познајем од пре тридесет година.{S} И ти ћеш ми за то дати један ди |
0" /> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— И пре смо бирали!</p> <p>— Нисмо бирали има три године!</ |
олако, па се све у кући повратило као и пре доласка Видосављева.{S} Са суседима се измирио, све |
Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио главу него је коме уступио.{S} А то није Бо |
је.{S} Шта му би сад, кад то није чинио пре, у млађим годинама?{S} Сад се заузме с друштвом, са |
дају <pb n="11" /> само у то доба, а ко пре прода није домаћин него раскутњик.{S} Тако мисли и |
p>— Шта сам попио?{S} Свега три од мало пре.{S} Молим те, Ружице...</p> <p>И онда се подигне те |
а, како јасно звоне те речи које је чуо пре толико година! ..{S} Данас је прва радост његова, а |
уго, — смејури се старац и граби да час пре избегне одатле.</p> <p>Затим оде у команду, да види |
воје, или друга каква несрећа, кога ћеш пре призвати до свога комшију?{S} Али он зна и то да ко |
пићу, па мало више говори и у говору се пребаци, и шта је то тако страшно да би га могао омрзну |
ану; на други зид огледало и преко њега пребацише убрус, широк и дугачак од дебелог платна; на |
ре.{S} Колико се пута решавао да све то пребере и рашчисти, па на по пута стане и размисли се: |
ом.</p> <p>Ружица примети да је брижан, пребледео, нема капи крви у лицу, па с дружицом у руци, |
а на здравице.</p> <pb n="57" /> <p>Кад превали дан поставише велику совру.{S} Напољу је било х |
раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, не превари! — подвикује <pb n="19" /> Витор, те би неко из |
— Бог с тобом, Виторе, кад сам те досад преварио! .{S} Да сам могао ноћас бих дошао да ти јавим |
г милује, али за Ђурицу може рећи да је превасходио...{S} У њему назире пуну срећу за њихову ку |
ead> <p>Чича Витор настани се код куће, преведе децу, пренесе своје ствари и намести их у оџакл |
елистава акта, нешто подвлачи писаљком, превија хартију, загледа у законе.{S} На послетку отпоч |
да је не треба много превртати, јер се превртањем обија лишће и цвет, који садржавају нај јачу |
осуши.{S} Знао је да је не треба много превртати, јер се превртањем обија лишће и цвет, који с |
да ћу је посејати“.{S} Ту се прегонише, прегонише, док ће Тодосије рећи ономе твоме „Да ти дам |
и видећеш да ћу је посејати“.{S} Ту се прегонише, прегонише, док ће Тодосије рећи ономе твоме |
кви, на причест.{S} Кад би једну годину прегрешио, као да би се поримио.{S} И ове године дође о |
Радознали сељаци, враћајући се с рада, пред ноћ, свраћали су поред детелишта, застајкивали и з |
и децу...{S} А јуче се дерао по авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће то причати где стану, то ћ |
чашу пића и разговор.</p> <p>На пијаци, пред црквом, читав сабор.{S} Младе, о јесени доведене, |
енце ракије с чашицом, па метну на сто, пред њега.</p> <p>— Извол’те, бабо!</p> <pb n="132" /> |
од раног јутра, да га потреви сама.{S} Пред подне примети га на ливади, под кућом.{S} Изнео ро |
знаду.{S} Они имају свега задовољно.{S} Пред собом виде своје старије: сви здрави и живи, сви с |
не, да стока нема посла по дворишту.{S} Пред шталом наслон за кола волујска и коњска и прибор ш |
и моја! ..“ Како му живо лебди та слика пред очима, како јасно звоне те речи које је чуо пре то |
ете, никако!</p> <p>У том се зачу ларма пред вратима и запишта један старачки глас:</p> <p>— Мо |
ком.</p> <p>Поодавно, на десетак година пред долазак Видосављев, кад су обојица били млађи, јед |
нам само ти фалиш! — дочека га Видосав пред кућом и ухвати га за мишку.</p> <p>Тодосије му се |
кани се, дете.{S} Немој да ме љутиш сад пред причест...</p> <p>Видосав отрча те му изведе коња, |
зговара, а кад се растадоше, он застаде пред Тодосијевом капијом и би му тешко што се растадоше |
а доведе коња.</p> <p>За час га приведе пред механу, трљка га, намешта му узду, колан, шиљте и |
леба у руку и још штогод што му се нађе пред очима, па једе сам.{S} Ретко кад да седе као човек |
Витор једва се прогура мимо њих и приђе пред улаз у заседање.{S} На вратима стоји крупан пандур |
е и савила руке око оно деце што јој је пред очима.</p> <p>Сојка је девојка на удају.{S} Израсл |
ан и изломљен од неспавања, прилегао је пред саму зору, али није ока свео...{S} Опет бриге и не |
> <p>Вићентије је био ћуталица; само је пред Витором био одрешен.{S} Њему би причао све што је |
ико имућнијих људи.{S} И тада му блесне пред очима имаовина Сима Моравца у кога је служио у пун |
рина мимоишла.</p> <p>— И ја горим паре пред очима.{S} Деде да по једну запушимо.</p> <p>Видоса |
оденице, кад један сиромашак тера прасе пред собом: везао га конопцем за ногу и враћа га из чар |
{S} У једном углу виси сребрно кандиоце пред иконом Светог Ђорђа, а на противној страни оружје. |
n="130" /> <p>Она му угледа оно чутурче пред њим.{S} Хтеде да му рече, па се уздржа.</p> <p>— И |
евог имања?</p> <p>Али му још више пуче пред очима кад се упозна с једним ратарцем из Груже.{S} |
31" /> је и дворила покојну Руменију, и пред смрт није одмицала од њене постеље, те је оставила |
итор прави се невешт и уздржава се да и пред најбољим пријатељем искаже ма шта неповољно о поси |
као па ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе твојом кесом...</p> <p> |
о је зготовити леп ручак који би смео и пред господу изнети, умео се наћи у свакој прилици, учт |
} Али то није никоме исказивао, нити би пред ким признао да се огрешио о посинка.</p> <p>Видоса |
инко.{S} Мени не треба.</p> <p>Он стоји пред њим као војник.</p> <p>— Шта ће ми, бабо?{S} То ме |
авали како треба: непрестано су им били пред очима и Видосав и његова Ружица и оно дечице...</p |
— она то не би смела никоме казати, ни пред ким признати. — „Он много пије.{S} Шта му би сад, |
домаћин сам наточи стакло ракије и тури пред Видосава.</p> <p>— Остави, молим те, — брани се Ви |
вајата и сад му би теже изаћи но стати пред куршум.{S} Није да га се боји: не дај Боже да се п |
Витор Микачић из села Врљуга признајем пред влашћу и законом и тврдим овај уговор да сам усини |
на ми, чуда...</p> <p>Поседаше под трем пред пивницом.{S} Чељад су била у послу, а и они су вол |
им а он не пуши.{S} Срамота ме да палим пред њим, као његов млађи, коме ја имам да благодарим д |
о се ово:{S} Ружица је седела са Сојком пред кућом у хладу и забављале се својим радом.{S} Баба |
Ти имаш да се преда мном исповедиш, као пред рођеним братом.</p> <p>Он устрепта очима, принесе |
да и мрдну главом.</p> <p>Она стаде као пред иконом:</p> <p>— Да се умијеш, бабо.</p> <p>Он је |
ом Витором Микачићем он није нигда стао пред суд нити је позвао кмета да им извиди какву потриц |
иде.</p> <p>Витор се размахнуо, изашао пред кућу па хода и виче и не пада му на ум да заустављ |
код куће: не зна како би му сад изашао пред очи...</p> <p>У тим мислима и узбуђењу пропрати да |
оба ноћи кући, те су пили у оџаклији до пред саму зору...{S} То нико не зна, кријемо да не чује |
а то није истина.{S} А Витор је изјавио пред судом да је то све истина: и да си пропасник, и да |
ади што је међу њима.</p> <p>То је било пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је с |
они се на рогуље и укочи поглед у траву пред собом.</p> <p>Ружица примети да је брижан, преблед |
оде.</p> <p>Видосав прође полако, ногу пред ногу и седе више куће под јабуку, услони се на рог |
окружног суда.{S} У пространом ходнику пред заседањем закрчио свет; људи који имају посла код |
вет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе му пред очи Симо из Мораве и све његово...{S} Кућа велика, |
ноге, подигнеш главу и испречиш цигару пред њим...{S} Но, оставимо то, хајдемо-те ми до моје к |
.</p> <p>Чича Витор му онда исприча, ту пред њима, зашто су ови људи дошли, како су долазили ра |
ам да благодарим док сам жив.{S} И нећу пред њим нигда запалити.</p> <p>— Што то, опет?{S} Пошт |
рен сав, и кад стиже кући спусти токачу пред врата, уђе у оџаклију, обриса зној с лица, завали |
ад паде зао удес и тетка му премину баш пред одређени дан доласка у њихову кућу.{S} То је био п |
id="SRP19030_C22"> <head>XXII</head> <p>Пред подне чича Витор сиђе низ судске степенице и упути |
ло је и даље све својим редом...</p> <p>Пред Божић насташе јаки мразеви и стаде воденица, а дот |
а, слеже раменима и гледа <pb n="52" /> преда се.{S} Још носи затворену шамију и није јој до са |
о потражи.</p> <p>Она се смејури, гледа преда се, и тек по неки пут погледа у њега.</p> <p>— Шт |
ли се, а сутрадан је као девојка: гледа преда се и стид га је што је урадио.{S} У кога има стид |
х штапа услонио уз горњу усну, па гледа преда се.{S} Канда га и роса попала и овлажила му кошту |
о двојица из среза.</p> <p>Ђурица гледа преда се и врти главом:</p> <p>— Нисам ни богат ни сиро |
хладну ракију.{S} Служи, двори и гледа преда се.{S} Чича Витор час обилази око њих и нуди их д |
од Видосава.</p> <p>Ђурица ћути и гледа преда се.</p> <p>— Сад све село види да је Видосав паме |
шта на пијацу.</p> <p>Чича Витор гледа преда се, кљуца штапом у земљу и пажљиво слуша све до с |
о се промени у лицу, Мијат обори поглед преда се.</p> <p>— Јеси ли се надао оваким гостима? — п |
шта да кријеш од мене.{S} Ти имаш да се преда мном исповедиш, као пред рођеним братом.</p> <p>О |
оцније поседаше за дугачки сто и турише преда се што су донели за јело, призваше неколико прија |
м низ рукав.</p> <p>Па затим, гледајући преда се, усуди се да упита:</p> <p>— Како су деца?</p> |
пог дана седи он у вотњаку, турио књигу преда се па чита.{S} Седи, седи, па наједаред клипи и п |
p>— Хоћемо, бабо! — веле деца и гледају преда се. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
земљу и скрсте ноге и оно што има метну преда се на покровац или зобницу!{S} Тако им је слађе н |
људе.{S} А Виторова је жеља да му одмах преда старешинство!{S} Како је тешко наћи се у таком по |
већ сам му дозволио да привремено слуша предавања и ради на школском имању.{S} Сад би лепа прил |
послужује и да се мучи, само да походи предавања и слуша их макар и као приватан ученик.{S} Ја |
в план за будући живот.{S} Старешинство предаје Видосаву да он ради како га Бог учи, а он ће се |
луга у његовој кући, него син коме отац предаје старешинство.</p> <p>Видосав Ђурковић родом је |
, па се обуче и даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да то што пише теби, кажем бабу наусмено |
те, упознаћемо те с нашим пријатељима и предаћемо ти у руке све што имамо.{S} А ти ћеш руковати |
кивала кад ће чича Витор изаћи кући.{S} Предвиђала је и замишљала све што може најцрње наступит |
из Качера, из једног села у планинском пределу под Рудником, од сиротне породице.{S} Њих три б |
гледа преко ње:</p> <p>— Е, ћери, човек предлаже, а Бог располаже...{S} И ја велим: може човек |
дине капетане, то сам имао да кажем: да предложим да се тај Ђурица избере за питомца.</p> <p>За |
у сто, или шара погледом с предмета на предмет, с човека на човека.{S} Ако га ко шта упита, он |
у полић или у сто, или шара погледом с предмета на предмет, с човека на човека.{S} Ако га ко ш |
итора.</p> <p>— Је ли све тако? — упита председник.</p> <p>— Тако је, господине.{S} Све је тако |
ле грожђа, по фртаља смокава... — прича председник једном члану.</p> <p>Први члан услони врх ол |
Полексија...</p> <p>— А, не! — прекиде председник. — Друго је „комис-прот“.{S} У њега се мећу |
стртим зеленом чохом, седели су: у врху председник суда, стар човек, збрчкана лица и ћелав; с д |
мене код господина председника!</p> <p>Председник лупи у меденицу и пандур уђе.</p> <p>— Шта ј |
стаде:</p> <p>— Помози вам Бог!</p> <p>Председник диже главу и забечи се:</p> <p>— Бог ти помо |
{S} А он окренуо други лист и...</p> <p>Председник прекиде:</p> <p>— Не знам ја ни тебе ни њега |
ја ћу њих чувати као моју децу.</p> <p>Председник удари у меденицу:</p> <p>— Води овога човека |
им ја тебе, пусти ти мене код господина председника!</p> <p>Председник лупи у меденицу и пандур |
рогунђа пандур.</p> <p>— Имам посла код председника.</p> <p>— Имаш ли позив?</p> <p>— Немам поз |
и врх оловке у чела и замишљено гледа у председника.</p> <p>— Другим речима, господине Атанасиј |
<p>— Шта је то тамо?</p> <p>— Господин’ председниче, један старац навро хоће да уђе у заседање. |
великом димњаку пише: „1884 година“.{S} Предсобље патосано опекама, из ког се улази у три собе, |
е, потврди ограде, направи леје у врту, предузе сејање усева.{S} У груписаном имању око куће им |
>— Тапију, облигацију, жалбу, уговор! — предузе други.</p> <pb n="117" /> <p>— Јефтино.{S} Хајд |
<p>— Разумем, господине.</p> <p>Видосав предузе посао, а капетан оде на свој посао.{S} Данас је |
своје ствари и намести их у оџаклију и предузе управу кућом и имањем, као да тај Видосав и не |
ј човек ради мимо свет, а од како Витор предузе старешинство он све горе.{S} Ако што и ради, ра |
..{S} Од онога дана како је чича Витор предузео старешинство, тај човек не може да дође себи, |
/p> <p>Они оћуткују, згледају се, па ће предузети други:</p> <p>— Море, велики измет чиниш тој |
"12" /> скућио.{S} Он ће с новом снагом предузети послове на добро његове куће.</p> <p>Чича Вит |
ој пријатеља у селу, који су га искрено предусретали и узимали у заштиту.</p> <p>То га окуражи |
а, Ружице! — рече онако како ју је увек предусретао и отпоздрављао.</p> <p>Она се поизмаче и ст |
ек расположен и насмејан, према свакоме предусретљив па и према деци и слугама.{S} Има кад хоће |
, док <pb n="25" /> се Тодосије реши те пређе врзину и принесе му чутурицу и поче молитвати:</p |
о ти наредиш онако је најбоље!</p> <p>И пређе, у памети од онога дана кад <pb n="4" /> су се са |
е био у њиви, нешто успремао, кад човек пређе из друге њиве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми |
и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређе преко врљика да још боље види.{S} Пипне руком, за |
одосије.</p> <p>— Ја велим: баш хоћу да пређем да се видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси вешт |
зме травку па загризе.{S} За њим полако пређу и остали.</p> <p>— Море, Бога ми, право кажеш, То |
х и побегох.</p> <p>— Како ћу ову бруку преживети?</p> <p>— Какву бруку?{S} То није твоја брука |
ем.{S} А иначе сам ћутљив, склањам се и презам од свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како ће |
p> <p>— Микачић!</p> <p>— Јест, тако се презивам.</p> <p>— Шта си ти оном Микачићу што је заора |
њега исмевају.{S} Осећао се самохран и презрен од света, као нико у селу.{S} Куд се макне, све |
/> хтела да краду твоју детелину па се прејала! — виче Тодосије.</p> <p>Видосав да се згране.< |
еда Видосава.{S} Усплахирио се, звера и прекида се иза куће и хоће њему.</p> <p>Тодосије га узв |
{S} Моја Полексија...</p> <p>— А, не! — прекиде председник. — Друго је „комис-прот“.{S} У њега |
ујана лелече иза гласа...</p> <p>Али га прекиде некакав крупан глас из помрчине:</p> <p>— Море, |
ај млади нараштај.</p> <p>Чича Витор га прекиде:</p> <p>— Не заборави на чему си, па ми реци: и |
ренуо други лист и...</p> <p>Председник прекиде:</p> <p>— Не знам ја ни тебе ни њега, ни шта си |
које продати.{S} С њиме^се годе и цену прекину.</p> <p>Тако у свему.{S} Кад се врати из чаршиј |
време да се кида...{S} Кипело, кипело и прекипело...{S} Трпио сам као човек и избегавао да не д |
ан глас из помрчине:</p> <p>— Море, шта преклапаш ту сву ноћ о Витору и његовом посинку!{S} Нис |
на би говорила сваки дан, молила би га, преклињала, тешила, да се прибере и поврати.{S} Али он |
јеш око моје куће, нашао си будалаша да преко њега уситниш моје имање! ..</p> <p>Чича Антоније |
љи, затим подиже обрве високо и погледа преко ње:</p> <p>— Е, ћери, човек предлаже, а Бог распо |
Тако му и треба!</p> <p>— Тражи посинка преко бела света!</p> <p>— Ђавола и тражи!</p> <p>Један |
руком ослонио се на штап, а другом трља преко темена и чела, и разгледа по соби.</p> <p>Она уђе |
/> на једној постељи, која је прострта преко целе собе.{S} Ујутру је чича поранио те месио чес |
одјазници можеш комотно косити два пута преко лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана |
кида с њега принос по четири и пет пута преко лета.{S} А одмах до детелишта сеје кукуруз „амери |
d> <p>Кад пођеш од куће Витора Микачића преко новог вотњака, угледаћеш једну лепу кућу са некол |
кад му затребају.{S} Док ради воденица преко лета и не заустави је суша и зими док не настану |
је на детелиште...{S} Скочи брже и оде преко <pb n="81" /> вотњака.{S} И док је скочио неколик |
па то му је.</p> <p>Па тек један пређе преко врљика да још боље види.{S} Пипне руком, загледа, |
ди, па млађи, па жене, и совра се отеже преко целе куће.{S} Прекрстише се и обредише по ракију, |
ико, па стану код детелишта, наднесу се преко врљика и посматрају.</p> <p>— Здраво мирно, Тодос |
е за питомца и ја вас молим да покушате преко изасланика да га приме.{S} Има све услове какви с |
као добри пријатељи иду један другоме и преко обичаја.</p> <p>Ови Видосављеви гости нису у зван |
источну страну; на други зид огледало и преко њега пребацише убрус, широк и дугачак од дебелог |
апе и ландара по врх опанка...{S} Крочи преко собе, не гледа ни у кога, и баци кесу на сто:</p> |
кајише око ногу и обуче зубун, па крочи преко прага.</p> <p>Чича Витор, као да је нишанио у вра |
м водом проплаче који суд и маже метлом преко куће И тако се ослободила и заузела чисто стареши |
и Тодосијевој.</p> <p>Тек што је прешао преко вотњака, а чу се Тодосије:</p> <p>— Зар ’нако ти |
расвит, ухватио волове у плуг и отишао преко вотњака...</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Бога ми, |
чича се погао па плужи...{S} Забраздио преко целог детелишта....</p> <p>Видосаву облеће она ра |
ствари, набио повраз на штап, претурио преко рамена, позабацио капу озад и одмереним корацима |
појаса.{S} Како ко комиша, он баца клип преко себе на рпу окомишаног кукуруза и клипови само су |
n="94" /> леђа уз дебло, прекрстио ногу преко ноге, а врх штапа услонио уз горњу усну, па гледа |
е би ваљало да баш одмах прекрстиш ногу преко ноге, подигнеш главу и испречиш цигару пред њим.. |
ебао си, синко, синоћ још да ме ухватиш преко среде да ме држиш, и натуткаш ону голадију да ме |
l>Што два и два на копље набија,</l> <l>Преко себе у Ситницу тура?“</l> <l>— Оно јесте Срђа Зло |
име и грознице.{S} Кад год он рече каку прекорну реч, њега нешто ледне у срце; кад га озбиљно п |
} Она није научила да јој рекне и једну прекорну реч...{S} Шта ли је то било те се толико наљут |
S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало застаде и за |
де кад мало одрасте, па да скину капу и прекрсте се као код светиње...{S} А мени се смеју што с |
> <p>Пошто се убриса, окрену се истоку, прекрсти се и прогунђори: „Ва имја оца и сина и светога |
а устаде, прислони тојагу, скиде капу и прекрсти се.</p> <p>Пошто се убриса, окрену се истоку, |
едаше.{S} У том дође Видосав те се и он прекрсти, узе парче колача као нафору, сркну мало вина |
сви џакају и дозивају се.{S} Зрели људи прекрстили ноге, обукли гуњеве па полако раде и тихо ра |
, наслонио <pb n="94" /> леђа уз дебло, прекрстио ногу преко ноге, а врх штапа услонио уз горњу |
..{S} Истина, не би ваљало да баш одмах прекрстиш ногу преко ноге, подигнеш главу и испречиш ци |
е, и совра се отеже преко целе куће.{S} Прекрстише се и обредише по ракију, па почеше доносити |
/p> <p>Он се врпољи, чеше се иза врата, прелистава књижицу, док се накани да помене:</p> <p>— И |
поседаше и упреше погледе у њега.{S} Он прелистава акта, нешто подвлачи писаљком, превија харти |
овао томе, у толико му је био тежи овај прелом у животу: растанак с кућом у којој се родио, са |
их води те га питају: колико би остало прељетака, може ли се које продати.{S} С њиме^се годе и |
уљудно.{S} Увек расположен и насмејан, према свакоме предусретљив па и према деци и слугама.{S |
смејан, према свакоме предусретљив па и према деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да |
е школује у ратарници.{S} Толико љубави према школи и науци, колико се показује у овом младићу, |
о донекле обојадиса, а цигље по ходнику премаза црвеном земљом.{S} Где би пукотина или обијен м |
а Вујана је чувала мале пилиће у башти, премештала се из хлада у хлад, и, час по час, ујкала на |
теже му би кад паде зао удес и тетка му премину баш пред одређени дан доласка у њихову кућу.{S} |
..{S} А Она неће да приђе...{S} А он се пренемаже к’о маче над вареником: „Знаш, Јано, волим те |
итор настани се код куће, преведе децу, пренесе своје ствари и намести их у оџаклију и предузе |
p>— Хоће млађи да се мало уратлучи и да пренесе терет на мене, стара човека.{S} Ето то је, није |
онај Гружанин...“ — мисли Ђурица, па се пренесе мислима у ту школу, како му је причао ратарац. |
Видосаву.</p> <p>— Молим, да се све то пренесе на мене.</p> <p>Они га запиткују шта то би, што |
оче забављати по вароши.{S} По неку ноћ преноћи тамо, по неку код куће.{S} Нису вредили ни саве |
жење....</p> <p>Видосав би и стару кућу преобразио: скинуо би високи кров и покрио ћерамидом ка |
спреми се као што доликује: обуче чисте преобуке и најновије одело: простране чакшире од плавка |
пропасти и да је тата распикућа, па му преотео старешство и тати задао муку на срце, те човек |
ци, у коме је стајало да га је усинио и преписао му све имање.{S} Да је она жива па да види как |
орао, повлачио, заградио, како је ономе преплануо овас...</p> <p>Тако је навикао, а што је нави |
раздерња се иза гласа.{S} Баба Вујана, преплашена, повири из куће и викну слабачким и крештећи |
а имају код суда, нуде им услуге или им препоручују адвокате.</p> <p>Чича Витор уморио се и зад |
е то.{S} Нећу да гледам у других што су препочели из друге руке, него да видим баш од онога кој |
е имати оволике користи од рада који је препочео од Видосава Микачића, кад је на своме имању по |
{S} Није се ни он научен родио, него је препочео од другога... то што ради он, ради паметан све |
ши овде, већ се угледају на Симин рад и препочињу га као девојче, шару са приглавка.{S} Сви ти |
у признају први људи у селу.{S} Они већ препочињу онај рад од Тодосија а Тодосије га је научио |
капи крви у лицу, па с дружицом у руци, препредајући клупче конаца, приђе полако и седе до њега |
идосав на <pb n="137" /> својим лејама, пресади Тодосије наоколо своје њиве под кућом, а друге |
које ће, кад одрасту, кроз годину две, пресадити по међи и подићи трајну ограду без врљике и к |
гледају.{S} Недељом, кад оду кући да се пресвуку, они носе мајци нову котарицу и <pb n="36" /> |
и измакне се.{S} Ружица га натера те се пресвуче, да му те једе и две три попије, па га окупи м |
p> <p>Затим оде у амбар, завири у сваки пресек, разваљује саће од осова, подвлачи се испод амба |
и сено што беше у Јошевини, те се Витор пресели кући.</p> <p>Празнике пропратише све како је уо |
и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да ће их преселити сасвим, па оћута и прљну руком иза уха.</p> < |
чине, пуна вина и ракије; амбар с пуним пресецима жита, кошеви пуни кукуруза у клиповима, који |
ош по неку па кући, да положимо стоци и пресечемо које дрво на дрвљанику...{S} Је л’-де? — разр |
шту...{S} Она села на столичицу, задела преслицу за појас и звркала својим вретенцетом.... „Бом |
њишту.{S} Она села на столичицу, задела преслицу за појас и зврколи својим вретенцетом.{S} Он, |
е напретку науке.{S} Они свако новачење пресрећу с неповерењем и подсмевком, и тиме онемогућава |
зна понешто.</p> <p>Деца брзо свикоше и престадоше помињати кућу и чељад из Качера, приљубише с |
чича-Витора сматра као госта у кући, да престане запиткивати га за сваку ситницу, већ да ради к |
ледају сукње и јелеке.{S} Коло игра без престанка те се упрти снег поновац и направише се читав |
сла свиђати.{S} Свет ће говорити, па ће престати.{S} Гледај посла, море!..</p> <p>— А како ћу с |
набраше се боре на лицу.</p> <p>Тада се престаше вајкати и помирише се са судбином...</p> <p>Та |
је девојка на удају.{S} Израсла велика, престигла мајку, крупна, гледна, пуних и ведрих образа. |
да им извиди какву потрицу, или штогод пресуди.{S} А дође ли између њих до кавге, због стоке, |
брате.</p> <p>— Није, Бога ми, нема ту претварања.</p> <p>— Јок, вала, него ја... као човек, р |
и немојте ту да ми лисичите и да ми се претварате.</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако, бра |
{S} Одатле ће он снабдевати кућу, а што претекне носити на пијац а откидати по неку пару да му |
у су расматрали акта и припремали их за претрес.{S} За дугачким <pb n="118" /> столом, застртим |
алаже, дреши ужета, тера коње у вршају, претреса и истура сламу.{S} Затим, с времена на време, |
почеше допирати гласови да се та намера претреса и исмева.</p> <p>— Тата, тата, јеси чуо нешто, |
рате сваки корак, хватају му сваку реч, претресају и што јес и што није!..</p> <p>И мало прође |
о и ја велим, бабо.</p> <p>И онда почне претресати појединце у селу: те оваки је овај те таки ј |
телишту Видосављеву и тај случај почеше претресати на све стране.{S} Радознали сељаци, враћајућ |
н па ћути и осмејкује се, а они отпочну претресати:</p> <p>— Ако је тражио, јес’ се и намерио н |
свуда се избриса паучина и црвоточина, претресоше се хаљине, ишчукаше и изнеше на сунце да се |
.{S} Изгледа као да ја болест боловала, претрнула на све муке и савила руке око оно деце што јо |
како се живи!“ Па, мајчин сине, поче да претура по кући као свинче...{S} А пијана баба Вујана л |
</p> <p>Они загледају у књижицу, а ћата претура по књигама и вели:</p> <pb n="147" /> <p>— Видо |
еда му у очи.</p> <p>Витор их загледа и претура по руци:</p> <p>— Нису скупи.</p> <p>— Бога сам |
орбу пуну ствари, набио повраз на штап, претурио преко рамена, позабацио капу озад и одмереним |
корисније, без обзира шта ће ко мислити прећи.</p> <p>Ђурица зинуо па хвата сваку реч младога р |
дити.{S} Ако сам ти шта упропастио, нек прецене људи па да ти накнадим.{S} Ћути и не сметај ми. |
у: </p> <p>— Тако и јесте и немаш никог пречег од њега. — рече он, па ушара очима у све редом з |
зна за ону стару пословицу: „Комшија је пречи од свију“.{S} Рецимо: упали се кућа, коме ћеш се |
радио онако ће му и бити...{S} Њему је пречи Тодосије него ја који сам га из ништа довео на до |
има кући Тодосијевој.</p> <p>Тек што је прешао преко вотњака, а чу се Тодосије:</p> <p>— Зар ’н |
<pb n="2" /> <div type="titlepage"> <p>Прештампано из „Бранкова кола“ за год. 1903.</p> </div> |
два показивао да зна и две у накрст.{S} При том је био стидан и образит као девојка.</p> <p>Как |
в?{S} Бабо криви Видосава...{S} Шта има при њему да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати него ја |
инут и нерасположен, кад га обузме сета при помисли <pb n="154" /> шта ће бити до послетка, он |
ако то?</p> <p>— Тако.{S} Онај мој није при речи како смо казали.</p> <p>— Који то?</p> <p>— Мо |
испунимо оно што Бог милује.{S} Ако сте при речи, нек приђе девојка и узме обележје...</p> <p>Ч |
почеше доносити јело.{S} Домаћин стоји при врху, а Видосав служи пиће, помаже мењати судове тр |
итор седи с људима у горњем крају, а он при дну, или стоји с момчадијом где у крају.{S} Кад при |
зговор и добацује пошалице.</p> <p>Тако при свакоме послу.{S} Кад нема радника, он ради с децом |
сец дана.{S} Ту се развије труба сукна, прибави се гајтана, чојице, копчи и другог арча, па тер |
ку тапију, и, да ти кажем, уговор, и да прибележи шта хоћеш и кредом и писаљком.</p> <p>Поћута, |
молила би га, преклињала, тешила, да се прибере и поврати.{S} Али он неће да чује ни за какав р |
се узнемири и ужагри очицама у мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А кад дође празник, мајка је и |
без споразума с Витором.</p> <p>Већ се приближује зима.{S} Дођоше овчари са планина, да закупе |
алом наслон за кола волујска и коњска и прибор што иде уз њих...{S} Двориште пространо као трг, |
да је записано да даду товарног коња са прибором.</p> <p>Па поче распитивати полако, изнаоколо, |
е те моје добро!</p> <p>Видосав се мало прибра и погледа му у очи:</p> <p>— Молим те, бабо, каж |
походи предавања и слуша их макар и као приватан ученик.{S} Ја га нисам могао одбити, већ сам м |
службени посао скренем пажњу и на једну приватну ствар која стоји с њом у вези.</p> <p>— Извол’ |
одјури да доведе коња.</p> <p>За час га приведе пред механу, трљка га, намешта му узду, колан, |
маш да примиш новац од масалног и ја те приведем суду...{S} Како ти беше име?</p> <p>Он каза.</ |
ице, метну међу њих облицу, отпаса се и привеза дрво с обе стране за рогове, па пусти јуне и по |
<p>Чича узврте главом:</p> <p>— Хе, хе, привиђа.{S} Јест, сад ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд |
— Хе, хе, привиђа.{S} Јест, сад ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти то |
Молим те... шта ти је?{S} Теби се нешто привиђа.</p> <p>Чича узврте главом:</p> <p>— Хе, хе, пр |
века очува што је наследно и да штогод привреди и прикупи како ће што више оставити својим мла |
ли овде да оговарамо људе, већ да нешто привредимо нашем домаћину...</p> <p>— Ко је то?</p> <p> |
ам могао одбити, већ сам му дозволио да привремено слуша предавања и ради на школском имању.{S} |
је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да се привремено склони с њиве док се не отера кући, и мало н |
изну у плач.</p> <p>Сојка, која се беше привукла до врата у ходнику, раздерња се иза гласа.{S} |
али.{S} Да је откуд било Видосаву да се привуче и ослушне:</p> <p>— Кажем ја теби, куд ће он ус |
и кад нешто попева и маше рукама, па се привуче полако, варакајући се иза дрвећа, да је не види |
} Изнео розгу пасуља па млати.{S} Он се привуче за један жбун и одатле га посматраше.{S} Видоса |
Твој је посао да, ето тако, плетеш тај приглавак, да помажеш мајци кад музе краве, кад салева |
рад и препочињу га као девојче, шару са приглавка.{S} Сви ти људи имају и добра детелишта, добр |
вако ожењени, матори људи, па кад нужда пригна, они по двојица оду у надницу и за читаво лето н |
о.{S} Нити га је псовао, нити му је шта приговарао.{S} На детелишту су посејали елду, да не ост |
оду, уноси дрва, суче конце на витлићу, пригони стоку за мужу, лучи телад и јагњад.{S} Кад посе |
он зна и то да комшија жели да што више приграби имања и заокругли, да га групише и подведе под |
је моје од девендела!</p> <p>— Ти си то приграбио, али ја више не дам!</p> <p>— За то те не пит |
да му је посинак достојан да га очински пригрли.{S} Он је био скроман и разборит, притом зрео и |
полежу, а Ружица успрема по кући, Витор пригрне гуњче и с посинком изађе више оџаклије под јабу |
осав и његов побратим Мијат.{S} Видосав пригрнуо гуњче, ухватио мале рогуље за парожак па се по |
омци, где који, по два три у гомили, са пригрнутим копоранима, неко се извалио и опрућио, неки |
јем за Чолопек и да узме педесет дуката прида, и данас ће да у’вате земљу...{S} И све крију што |
Јошевну и да ми даш још педесет дуката прида...“</p> <p>Чича-Витору заиграше уснице:</p> <p>— |
рно какав пропали трговац или занаџија, приђе му:</p> <p>— Којим добром ти, стари?</p> <p>Витор |
цом у руци, препредајући клупче конаца, приђе полако и седе до њега.</p> <p>— Ето, сад је све с |
паване очи.</p> <p>Чичи благну на лицу, приђе им у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџаклију |
чи:</p> <p>— Хоћемо ли што да пишемо? — приђе један младић у опанцима.</p> <p>— Тапију, облигац |
уке и гледа у њу.</p> <p>— Шта радиш? — приђе му руци.</p> <p>— Здраво сам.</p> <p>— Ја дођох, |
Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће да приђе...{S} А он се пренемаже к’о маче над вареником: „ |
киром и лупа у једну главњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру у цепку, па трља руке и гледа у њ |
а у вајату, да је брижан и замишљен она приђе да га разговори.</p> <p>— Видосаве, тебе боли гла |
размотава.</p> <pb n="91" /> <p>Видосав приђе згладићу и шану:</p> <p>— Остави то сад.</p> <p>А |
! — виче Видосав и маше руком, Тодосије приђе.{S} Видосав притрча те га загрли.</p> <p>— Ово је |
/p> <p>Она уђе полако, погнуте главе, и приђе му руци.</p> <pb n="131" /> <p>— Жива била, Ружиц |
pb n="96" /> <p>Видосав му назва Бога и приђе руци.{S} Он скочи и укоси се:</p> <p>— Бравос, си |
.</p> <p>Напослетку се јави иза џбуна и приђе му:</p> <pb n="142" /> <p>— Зар онако ти јуче изг |
на крочи боса, полако, по мекој трави и приђе му.{S} Јабука отпустила гране, он се извалио под |
сијева детелишта.</p> <p>Ђурица скочи и приђе му руци</p> <p>— Жив био и велики пораст’о!{S} Се |
>Чича Витор једва се прогура мимо њих и приђе пред улаз у заседање.{S} На вратима стоји крупан |
то Бог милује.{S} Ако сте при речи, нек приђе девојка и узме обележје...</p> <p>Чича Витор погл |
говор.{S} Кад види да се нешто ради, он приђе па ради као од беде, па мало, мало, а њега нестан |
види да је он радио паметно.</p> <p>Он приђе ратарцу.{S} Хоће, како тако, да се упусти у разго |
је, — моли га Видосав.</p> <p>Он полако приђе и седе до Тодосија.</p> <p>— Шта се снебиваш у св |
и сухе образе.</p> <p>Ружица му полако приђе руци и поклони се.{S} Он је само погледа и мрдну |
сту.{S} Не умеде рећи ни речи, већ само приђе и пољуби га у руку.</p> <p>Ружица оборила очи зем |
добриш! — дода Маслаћ.</p> <p>Ђурица му приђе и рече:</p> <p>— Шта, се устежеш: кажи, одобраваш |
у мало босиљка у џеп.</p> <p>Видосав му приђе, скиде гајтан с врата и пружи:</p> <p>— Сад, бабо |
ети да га то мрзи, те оћута и полако му приђе.</p> <p>— Што те, болан, мрзи да са мном разговар |
p>— Непрестано се издиреш на ме, кад ти приђем! — рече она и седе до њега.</p> <p>— Не мрзи мен |
е!{S} Донеси печења!</p> <p>Уђоше деца, приђоше фуруни па блену у ове госте и смеју се њиховим |
убише по обичају.{S} Тодосије и младићи приђоше те се руковаше, па прихватише коње и одведоше у |
вели трећи.</p> <p>Па полако, полако и приђу живој огради.</p> <pb n="139" /> <p>Сагну се па з |
власти?{S} Није било капетана кога нису призвали кући те частили и гостили!{S} Па шта им се вид |
, дотле се чича постарао да понови њих: призвао је терзију те је скројио ново новцато одело Вид |
, или друга каква несрећа, кога ћеш пре призвати до свога комшију?{S} Али он зна и то да комшиј |
турише преда се што су донели за јело, призваше неколико пријатеља на заједничку совру на зало |
тимам: и о благудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку увек.</p> <p>— Хоћу |
ља, кум ми не треба поодавно, али ја га призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S} При |
какав разговор, или ако је саслуша, не признаје ништа.</p> <pb n="152" /> <p>Кад га потреви са |
. „Које ја Витор Микачић из села Врљуга признајем пред влашћу и законом и тврдим овај уговор да |
и несретниковићима, слуша Тодосија, не признају га поштени људи већ се спрдају са њим као са б |
уверен да је радио како ваља.{S} То му признају први људи у селу.{S} Они већ препочињу онај ра |
није никоме исказивао, нити би пред ким признао да се огрешио о посинка.</p> <p>Видосав је већ |
ид, — кумови смо...{S} Ја то нећу нигде признати да је таки кум Иво а немој ни ти.{S} Реци: „Не |
не би смела никоме казати, ни пред ким признати. — „Он много пије.{S} Шта му би сад, кад то ни |
ад смо били на Пандиралу, па Хорватовић призортио да освојимо позицију, те, мајчин сине, хоће б |
еденицу:</p> <p>— Води овога човека код пријавника.</p> <p>Чича Витор узе своју хартију, тури у |
ови-де Видосава!</p> <p>— Јес’, камо га пријатељ Видосав?</p> <p>— Сад ће он, — одговори Ружица |
је на троје, и отвори.{S} То беше његов пријатељ чича Антоније.</p> <p>— Здраво сван’о, Виторе. |
ма и пространом гуњу; за њим неки њихов пријатељ из суседства, некакав миран и скроман сиромаша |
га загрли.</p> <p>— Ово је мој најбољи пријатељ у селу,. „ то јест... што ’но веле... после мо |
те турише на сто, у врх совре.{S} Стари пријатељ извади из џепа шарену кутију у којој стојаше д |
ко?{S} Тебе, ја кога ћемо, — рече стари пријатељ.</p> <p>Он опет чепка и слеже раменима.</p> <p |
ао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми највећи пријатељ у селу... и... је ли оно поштено код Варагића? |
је среће, као што није, па да он дочека пријатеља, да он удоми своју кћер.{S} Чини му се да је, |
току тога времена добио је велики број пријатеља у селу, који су га искрено предусретали и узи |
то су донели за јело, призваше неколико пријатеља на заједничку совру на залогај хлеба, чашу пи |
обу за жетву, и на исту позва све своје пријатеље из целог села.</p> <p>Беше неки празничић и л |
е...</p> <p>Њега Витор убраја у најбоље пријатеље своје; он му је друг из детињства. „Дрво се о |
да пријатно изненади и своје укућане и пријатеље и све село.{S} Лако је руковати имањем овако |
> <p>— Разумем, бабо!</p> <p>— Чувај ми пријатеље, немој да их вређаш.{S} А за друго, здравље Б |
осав продужи:</p> <p>— Ја вас рачунам у пријатеље и хоћу да ми будете пријатељи, а за мене се н |
невешт и уздржава се да и пред најбољим пријатељем искаже ма шта неповољно о посинку.</p> <p>— |
у вајату.{S} Витор се пољуби са старим пријатељем и његовим суседом, па шануше Видосаву те и о |
о их!</p> <pb n="178" /> <p>Појавише се пријатељи.{S} Њих петоро: стари Маслаћ, младожењин отац |
рачунам у пријатеље и хоћу да ми будете пријатељи, а за мене се не брините.{S} И не тражим ништ |
е крију што раде, али мени то доставише пријатељи и ја дођох овде, суду...</p> <p>— Да станеш н |
и су му дошли на благ дан као другови и пријатељи с којима се упознао одмах по доласку и заволе |
ли и поноси што даје дете у таку кућу и пријатељи с таком фамилијом.{S} Али му је срце празно, |
ањем у својој кући, да не почеше његови пријатељи пружати прст на Видосава и потаркивати свађу. |
ти људи хвалити више но твоји свагдашњи пријатељи.</p> <p>— Е, хвала ти... што си се за ме зауз |
} Здрав си!{S} Здрави будите сви, добри пријатељи моји! , .</p> <p>— Полако, домаћине!</p> <p>— |
је из другог краја села, али као добри пријатељи иду један другоме и преко обичаја.</p> <p>Ови |
бо!</p> <p>— Нека чује!{S} Ми смо добри пријатељи!</p> <p>— Други пут, на празнику! — отима се |
еколико столова људи са својом чељади И пријатељима што су се ту десили, а механџија, чорљав и |
а обрвама и живо се разговара са својим пријатељима Чича-Вићентијем Радоњом Жикићем.{S} Видосав |
е као своје дете, упознаћемо те с нашим пријатељима и предаћемо ти у руке све што имамо.{S} А т |
но, па се поносно тиме и хвалио се међу пријатељима својом вештином: како је умео склонити прод |
сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о то |
обратити вам се и замолити вас за једну пријатељску услугу.{S} Ових дана имаће ваш срез да бира |
<p>— Шта велиш?{S} Како је оно онолико пријатељство с Тодосијем?</p> <p>Витор ућута.</p> <p>— |
у се деца замиловала, и кад је судбина, пријатељу, нека је са срећом...{S} Само, ја би’ још јед |
.{S} Нема оваког радина оваког чуваоца, пријатељу, — пљеска Витора по рамену: — и на готово дол |
и повирују.</p> <pb n="180" /> <p>— Е, пријатељу, говорисмо о свему, сад да речемо о послу рад |
p> <p>— Не глобите човека!{S} Ја ћу те, пријатељу, познати за пола динара! — утисну се међу њих |
и пописмо по неку...{S} Деде, наздрави, пријатељу, — додаде му чашу чича Маслаћ.</p> <p>Видосав |
совре поред Витора.</p> <p>— Где си ти, пријатељу?{S} Ми пописмо по неку...{S} Деде, наздрави, |
љно и подвикује:</p> <p>— Где си, стари пријатељу?{S} Нема посла без стара човека!{S} Тамо, амо |
лим: хоћу све да испричам моме најбољем пријатељу.</p> <p>— Хвала ти, Вићентије!</p> <p>— И још |
ће му испасти за руком.{S} Наумио је да пријатно изненади и своје укућане и пријатеље и све сел |
сабор у дворишту куће Микачића.{S} Вече пријатно.{S} Месец тек прогрејао и кроз широко грање пр |
стоји с момчадијом где у крају.{S} Кад приказују прилоге, они не помињу њега него виче чауш: „ |
ги но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој прико, нема посла без старих људи, — поче један и обрну |
се инати.</p> <p>— Ја сам научио да се прикоди на моме имању и не могу дозволити да ми се подс |
оје Видосав не сме ништа пропастити већ прикодити, а ако би пропастио могу му у свако боговетно |
мене као родитеља и свог старијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме пристојно |
да је тата радио паметно, па обилази и прикрада се да <pb n="165" /> види тај рад, да и он так |
већа, да је не види.</p> <p>— Шта се ти прикрадаш као лопов? — угледа је он.</p> <p>Она се заце |
ије за тежачке радове.{S} Одатле ће, из прикрајка, посматрати како Видосав ради.{S} Неће му ниш |
што је наследно и да штогод привреди и прикупи како ће што више оставити својим млађим.{S} Ко |
прикупио по онолико земље колико сам ја прикупио, хеј, колико би они имали данас!{S} Нек се сут |
толико и данас има.{S} Целог века није прикупио ни парчета земље нити се отима за то.{S} А оно |
дине одкако њиме управљам?{S} Ако нисам прикупио које парче земље, ја сам набавно бољу пасмину |
само ради и приходи.{S} Од тада је већ прикупио једно парче земље у пољу.</p> <p>Ружица постар |
травка на ледини!{S} Да је сваки од њих прикупио по онолико земље колико сам ја прикупио, хеј, |
собе у кући и оџаклији.{S} Жена и деца прилазе те љубе госте у руку, па настаје послужење.{S} |
!{S} Видиш ти њега, па се и не јавља! — прилази му домаћин.</p> <p>— Што да ти се јављам?{S} Им |
} Онако уморан и изломљен од неспавања, прилегао је пред саму зору, али није ока свео...{S} Опе |
бавио на једној њиви подаље од куће.{S} Прилегао као зец у жбун и једнако мисли о јутрошњем дог |
ради на школском имању.{S} Сад би лепа прилика била да га срез узме за питомца и ја вас молим |
о његову посинку.{S} Једном му се даде прилика, кад су остали сами код воденице и седели на ру |
и то је све.{S} Тако он ради и у другим приликама: кад иде <pb n="22" /> кроз село он сврати ко |
о свему томе.{S} Он је избегавао у тим приликама и очекивао је док се покажу корисни плодови њ |
>И поче га упознавати али постепено и у приликама са угледнијим људима с којима ће имати највиш |
године Ђуричиног школовања у ратарници, прилике у кући Микачића остале су исте.</p> <p>Видосав |
о смешкао слежући раменима, а то је, од прилике, значило ово: „Дао сам ти имање у руке па ради |
научили од наших старих.{S} Друкчије су прилике биле кад су они настали на свет, а друкчије су |
p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, на прилику, стао на по пута, па да те ту оставим!{S} Јок, |
хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рачун, на прилику: седамдесет и седам ока и три литре, по тридесе |
Жали Боже овог труда!</p> <p>— Зар, на прилику, да будем ја паметнији од мога оца!{S} Да је ов |
<p>— Шта радим?{S} А шта се кога... на прилику... тиче: шта радим ја у моме вајату? — рече и з |
>— Нећу вам ја ту... што ’но веле... на прилику, да вам служим све редно, него...{S} Ружице, по |
: где се то опио.</p> <p>— Шта се... на прилику... тиче Витора Микачића шта ради рас-пи-ку-ћа В |
.</p> <p>— Да те познам код суда.{S} На прилику ти тврдиш тапију или имаш да примиш новац од ма |
ма шта неповољно о посинку.</p> <p>— На прилику... шта ће он тражити бољег саветника од тебе, В |
из руке у руку и разговара:</p> <p>— На прилику, синко, што гледаш ове Коружиће!{S} Они су газд |
мшији на радост и весеље и донио...“ на прилику — ћурана.{S} И погледаш, чича Витор седи за сов |
ог говечета.</p> <p>Зато он уграби прву прилику и продаде на вашару две мургуље, те купи једну |
мам слободу скренути вам пажњу на једну прилику која ме је побудила да вам ово напишем.{S} Пре |
{S} Решавао се да му се не јавља у овој прилици, да не би било свађе, али не мога отрпети, док |
д господу изнети, умео се наћи у свакој прилици, учтиво се понашати и лепу реч прозборити.</p> |
ом месту, даје ми старешинство у свакој прилици, пита ме за сваку ситницу, ради што може и уме, |
Видосав се с обојицом упознао у једној прилици кад су се удружили у повратку из вароши.{S} Тад |
омчадијом где у крају.{S} Кад приказују прилоге, они не помињу њега него виче чауш: „Да видите |
оштапљује се, а он за њим носи торбу са прилогом.{S} Витор седи с људима у горњем крају, а он п |
тадоше помињати кућу и чељад из Качера, приљубише се уз баба и трче за њим као керчад.{S} Он их |
е настану мразеви, он је ту у Јошевини: прима жито те меље, узима ујам, причувљава стоку, зими |
ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он прима без речи.</p> <p>У почетку запиткивали га шта ће |
одсмевком, и тиме онемогућавају да свет прима што је добро.{S} Ако је он стар, није паметнији о |
олим да покушате преко изасланика да га приме.{S} Има све услове какви се траже и одличну сведо |
по имање, да би могли по свршетку школе применити своје знање на имању и показати корист од нап |
ш веле: нико у селу не зове: ово је на, пример Јошевина чича-Виторова, него Видосављева.</p> <p |
ају са погледима Витора Микачића.{S} На пример: обојица су поштени људи, мрзе лопове и бадаваџи |
ље и да не може друкчије ни бити.{S} На пример:{S} Витор Микачић навикао је да продаје пшеницу |
је, којекад, чича Витор Микачић.{S} На пример, иде он путем и на путу угледа брњицу.{S} Одмах |
на Видосава и потаркивати свађу.{S} На пример чича Вићентије...</p> <p>Њега Витор убраја у нај |
смета пољопривредном напретку, набраја примере глупости и незнања из своје околине, одведе га |
оглед у траву пред собом.</p> <p>Ружица примети да је брижан, пребледео, нема капи крви у лицу, |
ити невешт свему и пазити да Видосав не примети да му контролише рад и понашање.{S} Чича Витор |
утра, да га потреви сама.{S} Пред подне примети га на ливади, под кућом.{S} Изнео розгу пасуља |
Поздрави се с неколицином, па му Витор примети да се врати у собу.</p> <p>Запалише свеће лојан |
{S} Ружица им носила ручак и није ништа приметила необично на Видосаву.</p> <p>Али не прође мно |
ни „лаку ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио је још поодавно да је све хладнији и неприступ |
p> <p>И ту поче ређати све што је досад приметио:<pb n="99" /> како је липсало јуне у детелини, |
в ушао у кућу Микачића, нико није могао приметити на чича-Витору да се покајао што је урадио.{S |
<p>За три године од дана кад је Видосав примио Микачића имање, много се штошта изменило.</p> <p |
м!{S} Шта, не звани!{S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на Светог Аранђела, или би м |
људи и како им је дата реч да ће Сојка примити обележје од овог младића.</p> <p>Он слеже рамен |
ји је увек био млађи, сад ће од једаред примити старешинство над једним толиким имањем, које је |
На прилику ти тврдиш тапију или имаш да примиш новац од масалног и ја те приведем суду...{S} Ка |
ужује и подвикује:</p> <p>— Ко би могао приморати Витора да му да и старешинство, да он није са |
ђеним братом.</p> <p>Он устрепта очима, принесе цигару устима, хтеде да повуче, а она се угасил |
p> <p>Ружица их послужи како је у реду, принесе јело, па оде у оџаклију, у подрум, у вајат, и г |
леда у цигару.</p> <p>Тодосије запали и принесе палидрвце и њему.{S} Он повуче дим дубоко и про |
" /> се Тодосије реши те пређе врзину и принесе му чутурицу и поче молитвати:</p> <p>— Помози Б |
х одведе у механу те се огрејаше, па им принесе у чаши вина те сви сркнуше по мало, јер се тако |
изађе пошто сунце изјутра.{S} Ружица му принесе воду да умије и саопштити да је бабо дошао кући |
е, а затим отрча да донесе каву.</p> <p>Принесе му је у његовој шољи, великој старинској, која |
с закуче кантарским кукама за петље, па принесу обрамицу и њих двојица одигну врећу од земље те |
ију, попише по три, па поставише ручак, принеше јела, почеше јести и ређати здравице.{S} Кад по |
оставити својим млађим.{S} Ко ништа не принови, провео је век узалуд.</p> <p>Волео је да га хв |
и инокосник.{S} Поградили су грађевине, приновили и окрепили омање, подигли свакојаке стоке, за |
детелину и већ две године скида с њега принос по четири и пет пута преко лета.{S} А одмах до д |
равио детелиште, са кога ће имати такав принос <pb n="66" /> какав се не може добити ни са какв |
у ливаду косио четири пута и имао богат принос, а сад, ето, сваке године коси је по пет пута.</ |
:на једној њиви, доношаше му много више приноса него,,осмак“.{S} Поче га сејати стално и у оста |
ко ћеш са парчета земље добити што више приноса, како ћеш подићи што бољу пасмину стоке, да има |
ра сламу.{S} Затим, с времена на време, приноси чутуру, наздравља и радници се поткрепљују.{S} |
на прагу, а он под јабуком.{S} Затим се приобуо и умио и негде отишао.</p> <p>Сад треба дочекат |
им војничким панталонама и копорану, са припасаним силавима, уозбиљио се, суче брке и ослушкује |
је погледаш, оно сели обојица на кладу, припијају и разговарају: како су мразеви уорили земљу т |
није, и што да облећем око њега и да се припијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ и поштовање свак |
p>Умочи шећер у воду па поче сркутати и припијати.</p> <p>— Ђурица већ изучио, то знаш... — поч |
гуши и хтеде да искашље нешто што му се припило као оскоруша, па се опет поврати у исти положај |
јој стојеће рухо и непрестано јој нешта приповеда.</p> <p>Само чича Витор се узодао и узнемирио |
скупи, — вели Витор.{S} И онда Видосав приповеда све редом; где је био, с ким се видео, шта је |
ет, селе једна уз другу и штошта гласно приповедају, жале се и чуде којечему што нису знале.{S} |
ИЈА П. КОСТИЋ</p> <p>ПРВО ВЕСЕЉЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>СРПСКА МАНАСТИ |
ању, желео је да постигне он, уз његову припомоћ.</p> <p>Али ево јада са Видосавом!..{S} Тај се |
о време у заседању су расматрали акта и припремали их за претрес.{S} За дугачким <pb n="118" /> |
а који води кроз село.{S} Њу је Видосав припремао још с јесени те је била земља јака, мека и ор |
тарији се склонише у механу и почеше се припремати за повратак.</p> <p>За чича-Виторовом совром |
скромно очешљана у плетенице, са једним природним цветићем у њима, без других украса.{S} Пољуби |
да се потуца од немила до недрага, а он присвојио оно што му је најсветије: да располаже са сво |
— одмаче Антоније.</p> <p>Он се доцкан присети и рече:</p> <pb n="114" /> <p>— Да Бог да у здр |
Видосав мало застаде па као да се нешто присети:</p> <p>— Јест, да идемо кући! — и одјури да до |
>— Полиј ми, дијете! — рече, па устаде, прислони тојагу, скиде капу и прекрсти се.</p> <p>Пошто |
да веру мења.{S} Па још кад му се неко прислони уз уво и стане дошаптавати и нагваждати, шта ј |
У оџаклији ручали сви и служи се кафа и прислужује вино.{S} Разговор све живљи и живљи, људи по |
е деце што се ту нађу, знаду шта треба: приставе џезву уз ватру и перу стакло за вино или ракиј |
у упознали.</p> <p>А њихове радости кад приставе лончић уз ватру у воденици или трли, па они сп |
!</p> <p>— Ми ручали сами! ...</p> <p>— Приставили сланине и бунгура..{S} Има и теби! ...</p> < |
ужици.{S} У кући наложена велика ватра, пристављени свечарски лонци и спрема се као о светоме.< |
ће.{S} У кући гори велика ватра и уз њу пристављени лонци.{S} Две жене из суседства раде и пома |
ара?</p> <p>Сељак продужи пут.</p> <p>— Пристаде ли, море? — виче Ђурица.</p> <pb n="70" /> <p> |
? — виче Ђурица.</p> <pb n="70" /> <p>— Пристадох ако ти одобри бабајко! — вели сељак и оде сво |
.{S} Поред њих би оживели...{S} А он би пристао и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, баш ћем |
да му да и старешинство, да он није сам пристао и уступио му...{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И |
но!{S} Нека је сретно!{S} Видећеш да ће пристати и тата и бабо.</p> <p>— Добро, мали, ја не пор |
диш на моме имању, а кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удариш..“< |
висок, сувињав, смеђ.{S} Носи се лепо и пристојно: чакшире од црног сукна, копоран и фермен од |
} Видосав гологлав ознојио се по челу и присукује брке, а за час се заборави па стрпа један брк |
ји.{S} Он оде тамо, па седне међу њих и присуствује кад расматрају дела која он заступа...{S} С |
дваестину година, сем то толико што је притврдио ограде и причувао шуму да се не сече и да вод |
S} Чича Витор је наставао код воденице, притврђивао брану на јазу, узимао ујам и нешто га троши |
</p> <p>Видосав се трже и угледа га где притврђује ограду.</p> <p>— Дела мало и ти провичи....{ |
орљиво:</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Притврђујем ограду.{S} Време му је, — одговара Тодосије |
осле и нису се ни јављали домаћину, већ притисли на рад.</p> <p>— Добро ми дошао, Тодосије!{S} |
бринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} Ту осетљивост није могла да затупи ни њег |
нама.</p> <p>Витор занеме.{S} Нешто га притиште озго на теме, па убезвија и не умеде да прогов |
ретати некако необично и у страну, а он притиште кочањком у браду и обори поглед у под.</p> <p> |
игрли.{S} Он је био скроман и разборит, притом зрео и личит човек: висок и крупан, са дугим и п |
Море шта ти је, шта правиш комендије! — Притрча да ухвати оно живо јуне.</p> <p>— Шта ћеш му са |
маше руком, Тодосије приђе.{S} Видосав притрча те га загрли.</p> <p>— Ово је мој најбољи прија |
е, — рече и ухвати се за очи.</p> <p>Он притрча те је пољуби у руку.</p> <p>После се споразумел |
му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде прићи:</p> <p>— Море, окани се, дете.{S} Немој да ме љу |
и другима, а људи се чуде како је смео прићи човеку кога пре није ни чуо ни видео.</p> <p>За т |
м је ушао у детелиште, али му није хтео прићи до неко доба дана.{S} Решавао се да му се не јављ |
ју совре ври...{S} Час се закикоћу, час прићуте, па се удвојеном снагом зацерекају.</p> <p>Опет |
је и младићи приђоше те се руковаше, па прихватише коње и одведоше у шталу, а чича Витор одведе |
потребе.{S} Поштуј му његову старост и прихваћај паметне савете, а ради оно што знаш да је бољ |
досије који се на мене угледао и колики приход вуче с те стране.{S} На њега ће се угледати још |
је, пак, видео да Тодосије збира богате прихода од тога рада и да је то научно од његова посинк |
о што треба и од њега има два пута више прихода него од „осмака“.</p> <p>Чича Витор је овај Тод |
него „осмак", јер он доноси много више прихода, већи су му клипови и крупнији струк.{S} Он га |
оље сорте, а од њих нема ни за половину прихода, као од ваљаног говечета.</p> <p>Зато он уграби |
, нити га ко изазива.{S} Он само ради и приходи.{S} Од тада је већ прикупио једно парче земље у |
опасник и распикућа... како нисам ништа приходио за ово време од како смо овде...</p> <p>— Шта |
се само смеје, раколи, ћаска, хвали се, прича шта ће радити и како му не може нико на пут стати |
итор и упиљи очи у њега.</p> <p>— Знаш, прича мени мој Миле...{S} Ја нисам био тамо; не идем на |
жене слушају и загушиле се од смеја, — прича му Ружица.</p> <p>Он мало оћута, па рече:</p> <p> |
таљ киле грожђа, по фртаља смокава... — прича председник једном члану.</p> <p>Први члан услони |
држаљицу на секиру, мотику, будак... — прича чича и не може да се нахвали своје дечице.</p> <p |
та, јеси чуо нешто, што веле за тебе? — прича му Јовица.</p> <p>— Шта, сине?</p> <p>— Седи ’ном |
да казујеш бабу док ја не одем тамо,“ — прича му Ружица.</p> <p>Видосав узмрда брковима, пружи |
и много утекао од таких људи.“</p> <p>— Прича ’номад Тодосије — поче младић, — удовица Јана бил |
то било!</p> <p>Чича Витор избегава да прича.</p> <p>— Како је било!{S} Шта му знаш како је св |
се с киме састане...{S} Шта би имао да прича?{S} Њихну бруку...</p> <p>Иде путем журно, а у се |
на ћути докле они ћуте; кад баба Вујана прича што смешно, она се цапари као свако дериште, а ка |
овори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по неку реч.</p> <p>Те ј |
јој је лакше, види да се одобровољио па прича и заговара је.{S} Али, ипак, стрепи кад ће помену |
жљиво слуша све до ситница.{S} Па после прича он како је некад било, какве су цене биле, шта је |
д јабуком шећерлијом.</p> <p>Једно вече прича тако те о овоме, те о ономе, па од једном спусти |
ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је о |
ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с колена на колено, док је Србина,</p> < |
села на сандук и својим дрктавим гласом прича му и објашњава:</p> <p>— Моја је жеља да те усини |
олако, погнуте главе.{S} Мијат му нешто прича и доказује.{S} Кад би да ступе у двориште, застад |
је...</p> <p>Кад год се састану, она му прича како <pb n="167" /> су код куће, шта су порадили |
опет чича Витор на среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како је то било!</p> <p>Чича Витор избегава д |
.. с његове стране...</p> <p>— Како?{S} Причај ми, Видосаве!</p> <p>Поћута, поћута, па поче:</p |
азва се:</p> <p>— Чујем, мали.</p> <p>— Причај-де, море, штогод, да не задремамо.{S} Моба је.</ |
е.{S} Ми смо се испричали.</p> <p>— Ама причај-де оно.</p> <p>— Које, поре?</p> <p>— Знаш оно, |
климну главом:</p> <p>— Лези, лези, не причај ништа! — рече и изађе.</p> <p>Он се раздерња и о |
и њега, ни шта си узимао шта ниси, него причај шта имаш код суда, немој да дуљијаш...</p> <p>— |
А шта да ти причам?{S} Ви сте млађи па причајте.{S} Ми смо се испричали.</p> <p>— Ама причај-д |
ју, а час седа до њих и разговара...{S} Причају како је лепо време, како је била топла Међуднев |
замастили се па зевају, брекћу, пуше и причају. -</p> <p>Видосав однесе буклију и својим гости |
и те несреће!</p> <p>И онда се разиђу и причају шта су чули шта може бити са лудоријама Виторов |
у повратку из вароши.{S} Тада су му они причали о свом побратимству, о момачком животу и другов |
м:</p> <p>— Видиш и сам, да ти ништа не причам.</p> <p>Чича Витор прави се невешт и уздржава се |
сије развуче усне.</p> <p>— А шта да ти причам?{S} Ви сте млађи па причајте.{S} Ми смо се испри |
немој да дуљијаш...</p> <p>— Ето да ти причам...{S} Знаш, господине, рецимо... кад сам ја... о |
итеља кад је једног дана <pb n="104" /> причао у механи, а сељаци се подгуркивали и смејали...{ |
<pb n="71" /> реч за свога посинка.{S} Причао је свуда како је задовољан и како сад зна што жи |
чао у воденици.</p> <p>— Нисам ја ништа причао у воденици, — накељи се Тодосије.</p> <p>Поче гу |
поре?</p> <p>— Знаш оно, што си ономад причао у воденици.</p> <p>— Нисам ја ништа причао у вод |
пренесе мислима у ту школу, како му је причао ратарац. „Та школа, то је, сигурно, велика зград |
је пред Витором био одрешен.{S} Њему би причао све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{ |
S} Тодосије гунђори: „Лаже, нисам ја то причао.“ А младићи га пострекавају:</p> <p>— Деде, деде |
p> <p>— Молим те, бато, немој то никоме причати.{S} Да чује бабо, па куд би ми!{S} И онако је љ |
Још он тера ветар капом. — И онда поче причати и дуљијати каки је овај млади нараштај.</p> <p> |
бити, те неће бити....{S} Па, почех ти причати, мраз, пуца дрво и камен...</p> <p>И тако се из |
насмеја и удаљи.</p> <p>— Па почех вам причати: иде онај чика па вели Јани: „Где си, милодуне |
о се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много причати о тој кући и његовом оцу.</p> <p>— Чиј је он? — |
авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће то причати где стану, то ће од уста до уста проћи све село |
адују и свете, да ће се подсмевати и то причати неколико година...</p> <pb n="80" /> <p>Али нај |
рити, ко зна, је ли то тако било, и што причаш што ниси очима видео и на шта се можеш заклети" |
у корисни плодови његова рада, па да ту причека свакога и слободно му у очи погледа.</p> <pb n= |
о те напада сад, стидиће се доцније.{S} Причекај то време!{S} Буди јунак!</p> <p>— Ама не знаш |
ја... није данас тај дан...{S} Данас је причес... још по неку па кући, да положимо стоци и прес |
је да увек на Ваведеније иде цркви, на причест.{S} Кад би једну годину прегрешио, као да би се |
се, дете.{S} Немој да ме љутиш сад пред причест...</p> <p>Видосав отрча те му изведе коња, седл |
обучени, измивени и очешљани.{S} Кад се причестише, Видосав их одведе у механу те се огрејаше, |
сркнуше по мало, јер се тако ваља после причешћа, па им поручи по кафу и купи по лепињу.{S} Доц |
сем то толико што је притврдио ограде и причувао шуму да се не сече и да вода не раздире брег, |
шевини: прима жито те меље, узима ујам, причувљава стоку, зими јој полаже док ту траје хране и |
Видосав скинуо пола розге на ледину, па причучнуо и млати.{S} Ни онај човек ни дај си Боже!{S} |
ц па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће да приђе...{S} А он се пренема |
гу новину што раде паметни људи. „То је пркос, смејање у очи, пир пакости над мојом несрећом!{S |
што је слушао.{S} Па има их који њему у пркос хвале Видосава и веле: да не би њега не би село с |
ше се читава гумна по пијаци.{S} Младеж пркоси и снегу и зими и оста подуже, а старији се склон |
су се ту десили, а механџија, чорљав и прљав сељак, запрегнут некаквом крпом од шаренице поњав |
у вајат.</p> <p>— Ружице!{S} Збаци ову прљавштину!{S} Дај све чисто и ново, да га уведемо у љу |
и да ће их преселити сасвим, па оћута и прљну руком иза уха.</p> <p>— Одмиче дан... врућина.</p |
д ићи по суцу, боље ти је: покупи своје прње па иди одакле си и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} |
атим дрекну:</p> <p>— Ја сам распикућа, про-пас-ник!..</p> <p>Чича уступи једну стопу вратима.< |
иш?</p> <p>— Тако, но како ћу.</p> <p>— Проба човек, па како испадне, — објашњава други.</p> <p |
t="subSection" /> <p>Видосав је цео дан пробавио на једној њиви подаље од куће.{S} Прилегао као |
други.</p> <p>— Шта ће му фалити што ће пробати, — додаје трећи.</p> <p>Он их посматра, баца по |
е снега, ону сивкасту паучину с ливада, проби густа зелена трава и зазеленеше се поља, размилеш |
p> <pb n="129" /> <p>Одспава први сан и пробуди се... кад — њега нема.{S} Она скочи, обуче јеле |
ао је шта и видети:{S} Тодосијева јунад провалила ограду, ушла у детелиште и једно цркло и нади |
p>Сунце већ беше на смирају.{S} Небо се проведрава и мраз стеже.{S} По кући клопарају лонци, ка |
својим млађим.{S} Ко ништа не принови, провео је век узалуд.</p> <p>Волео је да га хвале како |
подолази као озбиљном човеку, он би га провео свуда по селу, по чаршији и саборима и хвалио се |
аљине, ишчукаше и изнеше на сунце да се проветре, па се наместише на своје место.{S} У сарачани |
?{S} У кап!{S} И ти!{S} И ти!</p> <p>Па провири на врата:</p> <p>— Ружице!{S} Обиђи-де и нас ко |
тврђује ограду.</p> <p>— Дела мало и ти провичи....{S} Мало ми је било овамо.</p> <p>Онај се ос |
ма и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Није него да вежем пару у хиљаду завезака и |
и.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта провуче онуда.</p> <pb n="164" /> <p>— Јес’, добра је о |
о црквама и манастирима и доспела да се провуче испод ћивота Светога Краља у Студеници — погрбљ |
Море, еј Виторе!</p> <p>— Шта ти је? — проговара он и не диже главу.</p> <p>— Оди да ужинамо, |
.</p> <p>— Ја ћу те познати за цванцик! проговори иза њега један сипљив старчић и закашља се.</ |
шета по дворишту, оде опет до везилаца, проговори неку реч, понуди ракијом и врати се кући.</p> |
што му се мало виђаше глава из комуше, проговори тихо:</p> <p>— Не знате ви шта је Витор казао |
="164" /> <p>— Јес’, добра је ограда! — проговори он.</p> <p>Дамљан продужи:</p> <p>— Чујем, по |
његово право... и све...{S} Јакако... — проговори с муком и с неповерењем, као да говори с чове |
озго на теме, па убезвија и не умеде да проговори.{S} Клонуше му и ноге и руке, појми да нешто |
вали су га Микача.</p> <p>Мало с ким да проговори реч.{S} Нити кога <pb n="166" /> поздравља ни |
икну: — Ојс, воко, ојс!</p> <p>Тодосије проговори још неку, али Витор не окрену главе.</p> <p>Н |
Први члан узе хартију, натури наочаре и проговори:</p> <p>— Уговор о усиновљењу.</p> <p>— Читај |
е себи, да више не иде од куће.{S} А он проговори: „Ћути, не плачи, ето остаћу...“ и буде дан, |
заједно за совром, он ћути, или ако што проговори он гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче се дера |
е стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговорити.{S} Већ нема ништа детиње на њему.{S} Кад с |
</p> <pb n="48" /> <p>И Тодосије не хте проговорити више речи о томе.</p> </div> <div type="cha |
оришта.{S} У горњем крају старији људи; прогорели од сунца, знојави са осјем и плевом по коси и |
икачића.{S} Вече пријатно.{S} Месец тек прогрејао и кроз широко грање просипа бледе млазеве.{S} |
спод амбара да види да нису миши гдегод прогризли, па затискује, да не буде штете.</p> <p>Обиђе |
Је ли засео суд?</p> <p>— Што питаш? — прогунђа пандур.</p> <p>— Имам посла код председника.</ |
убриса, окрену се истоку, прекрсти се и прогунђори: „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Не пом |
леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две трп капке и онда му да залогај хлеба...{S} |
цијалитет...</p> <p>Чича Витор једва се прогура мимо њих и приђе пред улаз у заседање.{S} На вр |
дрвце и њему.{S} Он повуче дим дубоко и прогута га.{S} Доцне узмрда јабучицом и поврати га.</p> |
<pb n="11" /> само у то доба, а ко пре прода није домаћин него раскутњик.{S} Тако мисли и тако |
е умео склонити продавца да то баш њему прода.{S} Од тада Витор Микачић не може прозборити неко |
својом вештином: како је умео склонити продавца да то баш њему прода.{S} Од тада Витор Микачић |
p>— Јеси ли му упропастио што имања?{S} Продаде ли што за ове неколике године од некретности?</ |
а.</p> <p>Зато он уграби прву прилику и продаде на вашару две мургуље, те купи једну сивуљу од |
и умеју да је негују: волове ухране па продаду на тргу за сто дуката, а свако кљусе стиже им н |
им треба за целу годину и опет да нешто продаду, да поднесу све трошкове.{S} Имали су хране и з |
пример:{S} Витор Микачић навикао је да продаје пшеницу уз Часне Посте.{S} Он држи да је домаћи |
у и тако стоји док не роди шљива и онда продаје стару а пече нову.</p> <p>Он држи да сваки сеља |
евтиније у пролеће.{S} Даље, домаћин не продаје нову ракију, већ је саспе у бурад па јој чека ц |
о оџака и келнераја, па обиђе столове и продаје лепиње и служи пиће из бардака.</p> <p>Чича Вит |
без татиног одобрења.{S} Он и купује и продаје и о свему се стара у нашој кући.</p> <p>Кад се |
Часне Посте.{S} Он држи да је домаћини продају <pb n="11" /> само у то доба, а ко пре прода ни |
ена, — одговара Видосав.</p> <p>— Би ли продали које сијено?</p> <p>— Не знам шта ће рећи бабо. |
> <p>— Упропастио сам твоје имање...{S} Продао сам твоју Јошевину...{S} Трампио сам је за Чо-чо |
ли и тако ради па макар да би је скупље продао у јесен, а јевтиније у пролеће.{S} Даље, домаћин |
икну сељака:</p> <p>— Еј, рођаче, би ли продао ту крмачицу?</p> <p>Сељак стаде па се осмехну.</ |
ко би остало прељетака, може ли се које продати.{S} С њиме^се годе и цену прекину.</p> <p>Тако |
.</p> <p>Он нешто гунђори.{S} За тим се продера:</p> <p>— Ојс, у бразду! ..</p> <p>— Виторе, мо |
шта чујемо за кога од нас, ми потрчи да продобујемо по селу.{S} Одмах сусрећемо људе: „Јеси ли |
еби ти, море...{S} Погледај ми у очи! — продрмуса га за раме.</p> <p>Он развуче усну на десну с |
и се.{S} А они осташе на истом месту да продуже како су започели.</p> <p>У неко доба ноћи, кад |
је Видосав, па кад га угледа чак доле, продужи: — Нек ово Видосав скући сам без старог масла, |
е да ме гледа...</p> <p>Опет поћута, па продужи:</p> <p>— И суд му је дао старјешство.... и мен |
/p> <p>— намигну он на оног до себе, па продужи:</p> <p>— Узврпољио се вели старац па чепа око |
ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па продужи:</p> <p>— Што бих крио.{S} Крив је, брате, Вито |
вори шта хоће!</p> <p>Он мало поћута па продужи:</p> <p>— Тодосије, брате...{S} Ти ме боље позн |
ом.</p> <p>Поћута, сркну чашу ракије па продужи:</p> <p>— И уме да израчуна шта хоћеш.{S} Задај |
и, — поче стари Маслаћ, мало замуцну па продужи: — Ти имаш девојку за удају, а ја сина за женид |
Тако је! — додаје Мићо.</p> <p>Видосав продужи:</p> <p>— Ја вас рачунам у пријатеље и хоћу да |
те пуста!“</p> <p>Он ућута.{S} Тодосије продужи:</p> <p>— Таки смо ми, сељаци, увек.{S} Волимо |
ом и чим заусти да одговори, а Тодосије продужи:</p> <p>— Теби је тешко од његовог џанкања.{S} |
ош онолико! — рече Тодосије па заћута и продужи посао.</p> <p>Витор пишти још за дуго и само се |
а тури цигару у уста, хукну у дланове и продужи рад.{S} Измахује живо ради с вољом, као да га н |
ћеш дати за четири динара?</p> <p>Сељак продужи пут.</p> <p>— Пристаде ли, море? — виче Ђурица. |
е ограда! — проговори он.</p> <p>Дамљан продужи:</p> <p>— Чујем, подиже један, подиже други у с |
господине! — рекоше сви.</p> <p>Капетан продужи:</p> <p>— Као што знате, браћо, траже се младић |
умно! ..</p> <p>Жене се згледаше.{S} Он продужи све јаче:</p> <p>— Ако ћеш да радиш као што се |
е гуркање, подмигивање, док онај одозго продужи:</p> <p>— Знаш оно.... за оног чика и ону удови |
{S} Да нису надали дреку на њега, он би продужио како је почео и много би штошта ново увео, и з |
ко ће га се отрести...{S} Одоше и тамо продужише разговор.</p> <p>Видосав је то испричао Витор |
Човек к’о остали људи!</p> <p>Тодосије продужује и подвикује:</p> <p>— Ко би могао приморати В |
није ни накрај памети!</p> <p>Тодосије продужује:</p> <p>— Ви би хтели да вам ја ту читам и об |
сет дуката...</p> <p>Видосав ћути, а он продужује:</p> <p>— Ти мислиш да си паметнији од целог |
</p> <p>— Да запали чибук!</p> <p>Ружић продужује:</p> <p>— Чекај да ти кажем...{S} Чича Витор |
покајао се у души што је с неповерењем продусрео Видосава.{S} Требао је да му остави одрешене |
рече на послетку и оде.</p> <p>Видосав прође полако, ногу пред ногу и седе више куће под јабук |
ила необично на Видосаву.</p> <p>Али не прође много, а помолише се с њиве Видосав и његов побра |
у и што јес и што није!..</p> <p>И мало прође па почеше гласови...</p> <p>У Младена Варагића би |
ноликих гостију у оџаклији.</p> <p>Мало прође, па ето ти Витора.{S} Он на врата а они на ноге.< |
, шикће, па по неки пут викне, и све то прође као да ништа није ни било.</p> <p>Видосав маше гл |
а којекакве комендије.{S} Кад ко од тих прође поред његове куће, он га засретне и уведе у авлиј |
, хе... — маше главом Вићентије.</p> <p>Прође по неколико дана па опет заинтачи, као да је се п |
</p> <p>Ружица се трже натраг:</p> <p>— Прођите се, Бога ви...{S} Љут човек, па ништа.</p> <p>Ж |
о ледне у срце; кад га озбиљно погледа, прођу га мравци и размишља да није штогод погрешио.{S} |
ари, унаоколо.</p> <p>— Шта радиш ти? — прозбори она.</p> <p>Он подиже главу.{S} Зашишта му у г |
и дим за димом, запљешта сухим уснама и прозбори:</p> <p>— Што не спаваш?</p> <p>— Спавала сам |
е му тужно, суморно, празно...{S} С ким прозбори, не може да нађе ни једне речи у којој би виде |
S} Чича Витор није целе ноћи с њим речи прозборио, па није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао да с |
прода.{S} Од тада Витор Микачић не може прозборити неколико речи а да не помене Јошевину и чиња |
езиком.</p> <p>Али Видосав не да о томе прозборити:</p> <p>— За то те не питам... и нисам те зв |
прилици, учтиво се понашати и лепу реч прозборити.</p> <p>Али, по својој скромности, он се јед |
тијом, он измени код стаклоресца па све прозоре испра и истре.{S} Пошто опраше патос, наместише |
црепом са подрумом под целом кућом.{S} Прозори дупли, са стакленим окнима, а на великом димњак |
дником и две простране собе и стакленим прозорима, него у оној старој под кровином и брезовим л |
треба.{S} Где би разбијено које окно на прозору и залепљено хартијом, он измени код стаклоресца |
Југовићу.“</l> </quote> <p>Декламује са произношењем гласа како је учио у школи, па се занео и |
евину..{S} А она омахну сукњом и рече: „Прој се, чича, доколице“...</p> <p>Наста читав урнебес. |
корупа, како се сири млеко, да није мрс прокисао, треба ли да набави које сириште, да нема какв |
ластио до Петровдана и пожњео до Светог Прокопа.{S} А, пусник, јак и издржљив!{S} Да камен види |
је.{S} Ти ме бар познајеш.</p> <p>Он се прокртољи на столици па отпоче:</p> <p>— Није се ништа |
та нема тишина, само се два три младића прокртољише, а девојке сагоше главе још дубље, до саме |
авника ратарске школе.</p> <p>Сељаци се прокртољише у својим седиштима и упреше погледе у капет |
а и деца.{S} Људи у гомилицама сустижу, пролазе, жагоре, дозивају се, а Тодосије и Видосав изос |
и кљусад, а уз њу телечар за телад.{S} Пролази сви са стране, да стока нема посла по дворишту. |
н на леје, обележен сваки усев.{S} Свет пролази, застане, диви се и хвали газда-Сима Моравца.{S |
ило, какве су цене биле, шта је најбоље пролазило на пијацу, и какви су изгледи за у будуће.</p |
ећао с ума.</p> <p>Пошто посвршава прве пролетње послове: отреби ливаде, растури кртичњаке, пот |
ош кукуруза, а ја да га купујем с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, не превари! — подвикује |
вљев, кад су обојица били млађи, једног пролећа заграђује Тодосије њиву и шибљак испод куће, ка |
је скупље продао у јесен, а јевтиније у пролеће.{S} Даље, домаћин не продаје нову ракију, већ ј |
апави дани...{S} Пуче снег и лед, сијну пролеће и млака киша скиде и последње трагове снега, он |
</p> <p>Чисто се застидеше:{S} Мићо се промени у лицу, Мијат обори поглед преда се.</p> <p>— Ј |
је ли? — упита га Ђурица.</p> <p>Он га промери погледом.</p> <p>— Учим ратарску школу.</p> <p> |
> <pb n="17" /> <p>Он узме штапић на га промеће из руке у руку и разговара:</p> <p>— На прилику |
одосије.</p> <p>Он само мрда раменима и промеће ону цигару из руке у руку.</p> <p>— Шта је то т |
питамо нану.{S} О, нано!</p> <p>Ружица промоли чупаву главу на кутња врата.{S} Видосав се смеј |
под јабуком шећерлијом и он се накашља промукло и сухо.</p> <p>Она крочи боса, полако, по меко |
хвала ти... што си се за ме заузимао, — промуца Видосав.</p> <p>— Нема ту хвала.{S} Ћути и глед |
и но како.</p> <p>— Молим те, бабо... — промуца и пружи руку..</p> <p>— Узми, за тебе је то и г |
на пићу.</p> <p>Он се загледа у њега и промуца:</p> <p>— Зар ја? ...</p> <p>Чича Витор одмаче |
дине у нашој кући?</p> <p>Она уздахну и промуца:</p> <p>— Говоре у селу... да ћеш... да нас ист |
еним очима, гледа задуго, па напослетку промуца:</p> <p>— Па што ме онда запиткујеш... и што ме |
<p>Он се мучи, мрда уснама и напослетку промуца:</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим те!..</p> < |
/p> <p>— Здрави сте и добро сте дошли! —промуца и попи у кап.</p> <p>Чича Витор му онда исприча |
јдемо кући!</p> <p>Он се отима, звера и промуцује:</p> <p>— Шта вам је...{S} Остав’те ви мене.. |
Таки смо ми, сељаци, увек.{S} Волимо да проносимо рђаву реч но добру.{S} То нам је у крви! </p> |
!</p> <pb n="132" /> <p>— Хајде, де, да прообичајимо...{S} А није ми до тога.</p> <p>Умочи шеће |
исли да му се цео свет подсмева... и да пропаде с главе.</p> <p>— Тако је, брате...{S} И шта да |
лаким похабаним хаљинама, сигурно какав пропали трговац или занаџија, приђе му:</p> <p>— Којим |
к.</p> <p>— Шта?{S} Ја сам распикућа... пропасник... бекрија? .. — подиже се он.</p> <p>— Ко ти |
пред судом да је то све истина: и да си пропасник, и да се водиш из моје главе, и да смо на сео |
уд... и тамо викао и дерњао се како сам пропасник и распикућа... како нисам ништа приходио за о |
је купио у тридесетој години од једног пропасника који је напустио кућу и село и отишао по зан |
/> <p>— Да истераш из куће посинка, као пропасника? — објасни први члан.</p> <p>Чича се замисли |
истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И она је са зебњом очекивала кад ће ч |
почео да га оговара и казао да га тата пропасти и да је тата распикућа, па му преотео старешст |
<p>— Онда си млакоња и ти ћеш подлећи и пропасти...{S} Здрав буди!{S} Окуражи се и овесели!</p> |
/p> <p>— Иди!</p> <p>— Видосаве, ти ћеш пропасти тако... — рече она и оде полако у вајат.</p> < |
ишта пропастити већ прикодити, а ако би пропастио могу му у свако боговетно доба истргнути имањ |
удари..{S} И које Видосав не сме ништа пропастити већ прикодити, а ако би пропастио могу му у |
p> <p>— И казао суду: мој посинак почео пропастити моје имање и трампио Јошевину за Чолопек, са |
сем да тарне у угарке, да готовом водом проплаче који суд и маже метлом преко куће И тако се ос |
очи...</p> <p>У тим мислима и узбуђењу пропрати дан, а кући оде пошто се добро смрче, избегава |
се Витор пресели кући.</p> <p>Празнике пропратише све како је уобичајено.{S} Чича Витор је иша |
p> <pb n="119" /> <p>Пандур се измаче и пропусти старца.</p> <p>Чича Витор уђе у заседање погрб |
старији и како је међу њима.{S} Он увек пропушта баба напред и иде скромно и погнуте главе.{S} |
и и да коју послужи.</p> <p>Тамо су већ проредили буклију, ручали, напили се и изназдрављали зд |
Маслаћ, младожењин отац, крупан човек, просед, у широким чакширама и пространом гуњу; за њим н |
лав, а с леве стране човек средовечан и просед.{S} За другим столом погурио се секретар, млад ч |
као обријана.</p> <p>Пут од куће у село просечен као државна ленија.{S} Око пута засађени ораси |
двела на један сабор, почеше се јављати просиоци, све богати и виђени људи.</p> <pb n="175" /> |
Месец тек прогрејао и кроз широко грање просипа бледе млазеве.{S} Постављена дугачка трпеза с к |
ају: како су мразеви уорили земљу те се просипа, како је воћка напупила не може красније бити и |
аво велиш, Руменија!</p> <p>Ту ноћ нису проспавали како треба: непрестано су им били пред очима |
к ти је сретно, дете...{S} И нека ти је проста моја нега родитељска...</p> <p>Ружици лијнуше су |
разговарали...{S} Зар тебе може онакав простак, Витор, избити из такта да толико заборавиш на |
ојнике.{S} Сваки има, свој кревет, свој простирач и покривач, своје рубље и хаљине стојеће и но |
осав је пекао печеницу, уносио сламу за простирку по соби.{S} Вечерали су сви заједно, за једно |
н све отреситији, кочопернији.{S} Видиш просто како се отима да у свему измакне и од својих дру |
пава...{S} Мало даље је штала, озидана, пространа и видна, подељена за говеда и кљусад, а уз њу |
обуче чисте преобуке и најновије одело: простране чакшире од плавкаста сукна, памуклију и гуњ.{ |
е у овом новом конаку са ходником и две простране собе и стакленим прозорима, него у оној старо |
...</p> <p>Тодосије је дружеван човек и пространије руке од многих домаћина.{S} Сваког лета доб |
и прибор што иде уз њих...{S} Двориште пространо као трг, ограђено филаретама, у које се улази |
ан човек, просед, у широким чакширама и пространом гуњу; за њим неки њихов пријатељ из суседств |
лепу кућу са неколико зграда у чистом и пространом дворишту, у непосредном суседству Виторова и |
уз степенице зграде окружног суда.{S} У пространом ходнику пред заседањем закрчио свет; људи ко |
м ето ти Савке, носи ужину.{S} Тодосије простре торбу на кладу и на њу поређа хлеб, со, чутуриц |
pb n="56" /> на једној постељи, која је прострта преко целе собе.{S} Ујутру је чича поранио те |
много више, оставити сваку кочањку и не просути ни једног зрна...{S} Боже, паметна света!{S} Ет |
— прекиде председник. — Друго је „комис-прот“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе, а никако смокв |
чима, господине Атанасије, то је „комис-прот“.{S} Моја Полексија...</p> <p>— А, не! — прекиде п |
од тебе!..</p> <p>Видосав се зацрвене и протепа:</p> <p>— Бога ти, бабо, што ти је?</p> <p>Чича |
к и кућаник! ...</p> <p>Затим замуцну и протепа:</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће! |
детелину, Тодосије, да би сузбио повику против <pb n="136" /> Видосава, решио се да је посеје о |
кандиоце пред иконом Светог Ђорђа, а на противној страни оружје.{S} У другој соби два широка кр |
ј Дамљан Ружић највише је букао по селу противу тате, исмевао његов рад и светио се бабу што га |
идосаве.{S} Бог с тобом!</p> <p>Он брзо протрља очи.</p> <p>— Шта је било?{S} Није ништа...{S} |
би да ступе у двориште, застадоше мало, протурише још неку, па Мијат тресну руком:</p> <p>— У з |
ричати где стану, то ће од уста до уста проћи све село и наплести се: да је крв и нож у Микачић |
p>Она отрча да донесе свеже воде.{S} Он прохода по соби, по ходнику, завири свуда у сваки буџак |
<pb n="76" /> седели у старој кући крај прочевља...{S} Напољу је била мећава, северац је засипа |
а огњишту, па поседаше на столичице око прочевља.</p> <p>— Право велиш, Виторе, и ја бих се зач |
</p> <p>Антоније поћута, чукну штапом о прочевље, па поче:</p> <p>— Где си био јуче?</p> <p>— Ј |
ручак: бабо умеси колач и запреће га на прочевљу, а они секу буранију и сецкају купусово лишће! |
/p> <p>— Умесили смо колач и испекли на прочевљу!</p> <p>— Остало и теби доста!..</p> <p>Ухвати |
а у њега.</p> <p>— Шта ћеш више: уме да прочита сваки позив од власти, сваку тапију, и, да ти к |
далеко, не можеш да га дозовеш.{S} Или прочита нешто па се замисли и укочи поглед, у страну, п |
ј, господине Јанићије.</p> <p>Први члан прочита цео уговор гласно, одмарајући се на тачкама и п |
потковица: — Боже, што нисам писмен да прочитам шта све овде пише... „Које ја Витор Микачић из |
сељаци.</p> <pb n="171" /> <p>—“ Да вам прочитам једно писмо које сам, поводом овога избора, до |
рио.{S} Данас је весеље у његовој кући, прошевина његове унуке Сојке.{S} Доћи ће угледни људи и |
о шта да ради.{S} Поседи мало код куће, прошета по дворишту, оде опет до везилаца, проговори не |
{S} И за тебе је исплатио сву порезу за прошло полгође.</p> <p>Он се врпољи, чеше се иза врата, |
епо.{S} Имање му је лепо ограђено или у проштац или са врбом и трњем.{S} Оно стоке што има све |
краја на крај дозвати.{S} Сав ограђен у проштац.{S} По њему шљива од сваке врсте: ранка, маџарк |
во, како ти? — рече полако и гледа га у прси. </p> <p>— Где си ти, море?</p> <p>— Ево ме.</p> < |
p>Она забоде вретено за -крило сукненог прслука, подбочи се једном руком и накрену главу на стр |
мо смеје, па се и она хвали са сукненим прслучићем, са три ката гајтана.</p> <p>Сојка је најста |
/p> <p>— То је син оног онде! — и пружи прст на шупу капетанову.</p> <p>Дамљан се обазре:</p> < |
!{S} Тодосије!{S} Ене! — повика и пружи прст на Видосава.</p> <p>Он им не умеле ништа више каза |
, да не почеше његови пријатељи пружати прст на Видосава и потаркивати свађу.{S} На пример чича |
: „Пошто су улари на вашару?“ и пружају прст на њега, а мене стид, — кумови смо...{S} Ја то нећ |
а будалом....</p> <p>Видосав ћути, ломи прсте и ону травку У руци.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то |
о како је опредељено...</p> <p>Она ломи прсте и чепкори.{S} Види да је реч о Видосаву.</p> <p>— |
110" /> <p>Чича Антоније зверајући и на прстима уђе у колибу.{S} Витор спири мало ватрице на ог |
Ружица оборила очи земљи и забавља се с прстима на руци.{S} Не сме нигде да погледа.</p> <p>— И |
>Сагну се па загледају, пипају, повлаче прстом низа стабљику.</p> <p>— Велиш, Тодосије, и ово ћ |
обори поглед у сто и поче нешто трљкати прстом по столу.</p> <p>— Хајдемо кући! — одзива се Тод |
е од дебелог ланеног платна, усукао два пртена конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они има |
у своју столовачу и управи поглед у ону пругасту шару на чађаву дувару у коју је Мато Коружић з |
дозивају: „Пошто су улари на вашару?“ и пружају прст на њега, а мене стид, — кумови смо...{S} Ј |
јој кући, да не почеше његови пријатељи пружати прст на Видосава и потаркивати свађу.{S} На при |
Ружица.</p> <p>Видосав узмрда брковима, пружи јој цедуљче и рече:</p> <p>— Иди кући, гледај пос |
клији и извади ону хартију иза греде па пружи Видосаву:</p> <p>— Ево ти ово, синко.{S} Мени не |
нути:</p> <p>— То је син оног онде! — и пружи прст на шупу капетанову.</p> <p>Дамљан се обазре: |
Ђурица!{S} Тодосије!{S} Ене! — повика и пружи прст на Видосава.</p> <p>Он им не умеле ништа виш |
њему.</p> <p>Тодосије га узва унутра и пружи му столицу.</p> <p>— Видиш ли, Тодосије! — рече и |
идосав му приђе, скиде гајтан с врата и пружи:</p> <p>— Сад, бабо, извол’те!</p> <p>— Шта ћеш?< |
</p> <p>— Молим те, бабо... — промуца и пружи руку..</p> <p>— Узми, за тебе је то и грађено, — |
n="120" /> <p>— Шта ти је то?</p> <p>Он пружи.{S} Први члан узе хартију, натури наочаре и прого |
арочито тражио да се разговарају, да му пружи утешну реч и да изгрди Витора, али не може да га |
ду, а њих двојичица седе поред јаза, са прутићима у рукама, нешто чепрљају и шалакају се.{S} Ка |
ад плете кош за рибу, они секу ракитово пруће и помажу му у плетењу, те су и ту мајсторију упоз |
и отпустиле крила, све се утајало, само пршти вода о воденички витао...{S} Он уђе у трлу, повир |
ви јело, суши пастрма, вешају сланине И пршуте.{S} До мутвака млекар, где планинка збира и сређ |
се кући.</p> <p>Витор оста гунђорећи и псовајући..</p> <p>Тек што се Тодосије врати кући а сед |
S} Док је био мали, тукли су га газде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, спавао на дуг |
не одговара.{S} Ујогуни се па ћути, па псовао га, миловао га, тукао га.{S} После навикоше тако |
, па се опет одобровољио.{S} Нити га је псовао, нити му је шта приговарао.{S} На детелишту су п |
шња служба где је имао да издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив, од газда и газдарица.</ |
Ја!</p> <p>Опет се закикоташе.</p> <p>— Пст!</p> <p>— Чик!</p> <p>Наста нема тишина, само се дв |
и клопарају лонци, кашље и кија ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А напољу се чују |
ла од дрвећа.{S} Тишина... само се чује птица у гори, и, час по час, шушне лишће на поветарцу.. |
днику премаза црвеном земљом.{S} Где би пукотина или обијен малтер, он замаза и окречи.{S} За т |
и чађаве дуварове, омалтериса рупчаге и пукотине, донесе иловаче те је наби у оне локве по кући |
па боса, па се уросила, ..</p> <p>Поче пуктање у доњем крају.</p> <p>— Па ће ударити поред Још |
/p> <p>Један од момчадије кијну и стаде пуктати.</p> <p>— Пис!</p> <pb n="44" /> <p>— Кија као |
ју њиву заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног пролећа... |
еђана бурад, чиста, без буђа и паучине, пуна вина и ракије; амбар с пуним пресецима жита, кошев |
рата у једној задрузи, сва три ожењени, пуна кућа деце, а имање слабо и неачко.{S} Једва ако им |
.{S} Имају троје дечице, као анђели.{S} Пуна кућа разговора.{S} Поред њих би оживели...{S} А он |
имадосмо ракије у подруму?</p> <p>— Два пуна бурета меке и из трећег трошимо.{S} А љуте оно бур |
а Једна соба намештена за госте, са два пуна гвоздена кревета, са застртим столом, клупама и ст |
ром, до њега сандуке фарбане, дућанске, пуне ствари; на другој страни чивилук и о њему Виторове |
утисну се међу њих један подбуо човек, пуне, седе браде.</p> <p>Чича Витор се поизмаче:</p> <p |
е; амбар с пуним пресецима жита, кошеви пуни кукуруза у клиповима, који се обија уз часни пост. |
који се обија уз часни пост.{S} Вајати пуни ствари: поњава, ћилимова, јастука, руха свакојака |
ову високом челу и округластом лицу, на пуним смеђим брковима и реткој коси, оставило је време |
ођаком.</p> <p>Сви на добрим коњима, са пуним торбама и теркијама.</p> <p>Кад ступише у дворишт |
/p> <p>— Јесте, Бога ми! — рече Видосав пуним устима и таквим нагласком као на заклетви. </p> < |
и паучине, пуна вина и ракије; амбар с пуним пресецима жита, кошеви пуни кукуруза у клиповима, |
елика, престигла мајку, крупна, гледна, пуних и ведрих образа.{S} Чим је подевојчила и одвела н |
дина.{S} Иста мајка: црномањаста, дугих пуних обрашчића и крупних очију.</p> <p>Она се није одв |
ку.{S} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{S} Већ |
и чињаше му се да се тек од тога може с пуно права убрајати у домаћине.</p> <pb n="33" /> <p>Ис |
маовина Сима Моравца у кога је служио у пуној момачкој снази и видео како он ради и имање крепи |
доба кад се детелиште беше зазеленело у пуној мери и беше у стању да покаже корист од тога посл |
и да је превасходио...{S} У њему назире пуну срећу за њихову кућу.</p> <p>Тај момчић одвојио је |
у двориште.{S} Носи велику шарену торбу пуну ствари, набио повраз на штап, претурио преко рамен |
као мачка!</p> <p>. — У-а, запаприли му пурењак!</p> <p>Тај уребес заглушише девојке:</p> <quot |
алашеве, његов кукуруз стигао је тек за пурењаке.{S} Као за <pb n="84" /> пакост, те године уда |
којечему што нису знале.{S} Деца траже пурењаке и бабице па их пеку уз ватру, једу, трчкарају |
вдана и пожњео до Светог Прокопа.{S} А, пусник, јак и издржљив!{S} Да камен види из земље колик |
род?{S} Народ! „Говор’те уста, да нисте пуста!“</p> <p>Он ућута.{S} Тодосије продужи:</p> <p>— |
итор које ће јаде, па да не пуца брука, пусти му све.{S} И сад само гледај шта Качерац зна.</p> |
старачки глас:</p> <p>— Молим ја тебе, пусти ти мене код господина председника!</p> <p>Председ |
се заборави и оде у другу крајност.{S} Пусти их нек говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како |
куд ћеш без позива у заседање.</p> <p>— Пусти га!</p> <pb n="119" /> <p>Пандур се измаче и проп |
прасе, он га плати својим новцем, па га пусти у свиње.</p> <p>— У нашој кући не сме нико имати |
привеза дрво с обе стране за рогове, па пусти јуне и поче га јурити:</p> <p>— Уа!{S} Уа!</p> <p |
ом и тврдим овај уговор да сам усинио и пустио у кућу и на имање Видосава Ђурковића из Качера с |
војничким цокулама.{S} Запустио браду и пустио дугу косу, која беше улепљена и замршена.</p> <p |
} И почео је тако.{S} Али...</p> <p>Ово пусто „али“! ..{S} Што год почне, стане и замисли се: ш |
..{S} И у нас понеки трчкарају око тога пустог кмества..</p> <p>— Ама каква кмества!{S} Ја сам |
и смо, бре, бићемо и помрећемо, а та ће пустолина остати и без мене и без тебе...{S} Чије није |
— Чик загради!</p> <p>— Чик ми стани на пут!</p> <p>И онда настаје врева.{S} Тодосије једну, а |
шта ће радити и како му не може нико на пут стати.{S} Више пута, радних дана, заводио је друштв |
ђох овде, суду...</p> <p>— Да станеш на пут потврђењу тапија?</p> <p>— Јес’, господине.</p> <p> |
— узмуца он, кад му тетка Руменија први пут помену за то.{S} Она дошла једног празника њиховој |
Ми смо добри пријатељи!</p> <p>— Други пут, на празнику! — отима се Видосав.</p> <p>— И сад, и |
има се Видосав.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије |
р; не ваља рећи па порећи.{S} Али други пут да нисте ништа радили без татиног одобрења.{S} Он и |
за четири динара?</p> <p>Сељак продужи пут.</p> <p>— Пристаде ли, море? — виче Ђурица.</p> <pb |
/p> <p>— Ружице!{S} Обиђи-де и нас који пут!</p> <p>Она понови јела, досу вина и стаде нуткати |
их чита кад је на доколици.{S} По неки пут чита их на глас, негда се налакти над књигом па чит |
о и окретно, чисто и уљудно.{S} По неки пут загледа се у ме и нешто ме мери:</p> <p>— Што си се |
итора: он ћути, дима, шикће, па по неки пут викне, и све то прође као да ништа није ни било.</p |
смејури, гледа преда се, и тек по неки пут погледа у њега.</p> <p>— Шта ћеш више: уме да прочи |
могу увеселити с мојим друштвом бар три пут у години? — вели Видосав и мрда вилицама.</p> <p>Ка |
ико. </p> <p>Па оде у подрум, по десети пут, извади врањ, спушта шипку, мери докле је ухватила |
анке као и ти.{S} Отишао сам лани један пут, па кад се појинатише, ја побегох и зарекох се да м |
ежњу за науком и напретком и показао му пут за усавршавање.</p> <p>Његове радости!{S} Нико срет |
ива масна и глатка као обријана.</p> <p>Пут од куће у село просечен као државна ленија.{S} Око |
сазрева као што треба и од њега има два пута више прихода него од „осмака“.</p> <p>Чича Витор ј |
у у подјазници можеш комотно косити два пута преко лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђурђе |
ри пута, и онда је право да плаћају два пута више порезе...</p> <p>— И онда ударе порез! ..</p> |
<p>Као човек који дође са неког далеког пута на коме се дуго бавио, тако и он поче разгледати и |
и се Тодосијевим имањем и била је поред пута који води кроз село.{S} Њу је Видосав припремао јо |
азове...{S} Ено какав је онај врт поред пута, као цветњак, шпартан на леје, обележен сваки усев |
н“; и спусти га у чакшире.{S} Колико се пута решавао да све то пребере и рашчисти, па на по пут |
о му не може нико на пут стати.{S} Више пута, радних дана, заводио је друштво у неко доба ноћи |
се побрину и за подмладак.{S} Колико би пута Видосав застао у раду, замислио се и уздахнуо: што |
p>— Еј, људи, ова се ливада коси четири пута за лето!</p> <p>— И пет пута за лето!</p> <pb n="7 |
години он је његову ливаду косио четири пута и имао богат принос, а сад, ето, сваке године коси |
И каже влас’: у селу Врљугама по четири пута косе за једно лето, а у другим селима једва да ува |
селу Врљугама косе једну ливаду четири пута, и онда је право да плаћају два пута више порезе.. |
мотку над комушом, па опет лупи два три пута и стане: блене у ону комушу.{S} Опет тако, па се и |
одзове одмах, они заинтаче по неколико пута:</p> <p>— О, бабо!{S} О, бабо! — као да је наступи |
ело просечен као државна ленија.{S} Око пута засађени ораси, крушке, јабуке, трешње.{S} Тамо да |
да све то пребере и рашчисти, па на по пута стане и размисли се: „Нека стоји, никоме не смета. |
о два разреда и, на прилику, стао на по пута, па да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не |
једним толиким имањем, које је бар трп пута веће но њих тројице Ђурковића!</p> <p>— Опрости, т |
оси четири пута за лето!</p> <p>— И пет пута за лето!</p> <pb n="79" /> <p>— Па баш и да ваља з |
ине скида с њега принос по четири и пет пута преко лета.{S} А одмах до детелишта сеје кукуруз „ |
а сад, ето, сваке године коси је по пет пута.</p> <p>Сељаци су, изнајпре, радознало очекивали ш |
а између куће и осталих зграда утрвене путање, насуте шљунком.</p> <p>Испод куће вотњак, да не |
да прича?{S} Њихну бруку...</p> <p>Иде путем журно, а у себи броји: „Он је крив за све ово...{ |
обри бабајко! — вели сељак и оде својим путем.</p> <p>— Е, нека је сретно!{S} Нека је сретно!{S |
те се тиче то?{S} Нек иде сваки својим путем и својим послом.</p> <p>— Оставите то, море! — ви |
твојих година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поносио као јунак који осваја позицију |
им ратарску школу.{S} Ја одох данас тим путем, па како Бог да.{S} Нећу се враћати док штогод не |
ича Витор Микачић.{S} На пример, иде он путем и на путу угледа брњицу.{S} Одмах га нешто копка |
ме, зашто је то тако.{S} Ако двојица на путу разговарају и гледају у њега, он мисли: „Шта ли то |
икачић.{S} На пример, иде он путем и на путу угледа брњицу.{S} Одмах га нешто копка да је узме |
е смеје.{S} Не може ме ништа помести на путу: ја морам бити други Симо из Мораве, и истрајаћу о |
ем, Симо.</p> <p>— Шта ће онај чекрк на путу?</p> <p>— Тек... деца изнела.</p> <p>— Каква деца! |
уди!{S} Шта им ја сметам, шта сам им на путу, да ми <pb n="105" /> се подсмевају за леђима?{S} |
идиш шта се ради?{S} Није њему место на путу него у вајату.{S} Да га нисам више видео онде! ..< |
и ми отворено, у очи, ако сам на рђавом путу.{S} Ти боље видиш него ја.{S} Можда сам ја некаква |
бити....{S} Па, почех ти причати, мраз, пуца дрво и камен...</p> <p>И тако се извирује како је |
..{S} Чича Витор које ће јаде, па да не пуца брука, пусти му све.{S} И сад само гледај шта Каче |
{S} Само нек легне већа несрећа, нек не пуца брука и нека се он смири...</p> <p>— А и Јовица ми |
цу и пуцао из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њих је полазио Тодосијев син, |
м.{S} Што је било сукоба у кући, што су пуцали гласови по селу, те је свака рђа испирала уста с |
утру је чича поранио те месио чесницу и пуцао из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пиштоља |
песму око оџака, а <pb n="5" /> дрва су пуцкарала на огњишту.{S} Она села на столичицу, задела |
сипао сув снег за кутњи праг, а дрва су пуцкарала на огњишту...{S} Она села на столичицу, задел |
d>X</head> <p>Минуше трапави дани...{S} Пуче снег и лед, сијну пролеће и млака киша скиде и пос |
9030_C14"> <head>XIV</head> <p>До подне пуче глас по селу шта је било на детелишту Видосављеву |
досијевог имања?</p> <p>Али му још више пуче пред очима кад се упозна с једним ратарцем из Груж |
вели Мића.{S} Од тада се чешће састају, пуше и разговарају.</p> <p>Сву тројицу Видосав је позва |
лицама, замастили се па зевају, брекћу, пуше и причају. -</p> <p>Видосав однесе буклију и своји |
бу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{S} Срамота ме да палим пред њим, као његов млађи, |
бркове, а чича Јестратије смејури се и пуши дуван.</p> <p>— Нека их, сине... „Затисни уши, отв |
.{S} Седи као са друговима: пије каву и пуши специјалитет...</p> <p>Чича Витор једва се прогура |
слами, у њему љута ракија...{S} И много пуши дувана, како који дан све више...</p> <p>„То му је |
<p>— Знам и бабу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{S} Срамота ме да палим пред њим, ка |
те се умивао, затим је лезао, устајао, пушио... тек у неко доба свео је очи, те је и она заспа |
еколико ексера по дувару закачише: дугу пушку, кубурлук, пиштољ и по неки струк босиљка....{S} |
ене! — ухвати га Тодосије за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се отрести...{S} Одоше и тамо |
{S} Витор Микачић навикао је да продаје пшеницу уз Часне Посте.{S} Он држи да је домаћини прода |
азвуче:</p> <p>— Е, синовче, јеси ли по-ра-ни-о...</p> <p>Лице се старчево растеже, уста одоше |
етелишта....</p> <p>Видосаву облеће она раван око главе, поведе се и ухвати за дебло једне шљив |
де брава и спремају ватру да га пеку на равни.{S} Ружица у вајату спрема Сојку: чешља је, намеш |
инати и грди с њим, да му увреду врати равном мером.{S} А зна да није заслужио у толикој мери |
ба.</p> <p>Витор стао, па се загледао у рагастов од врата и само клима главом.</p> <p>— Што ти |
у расвит, и спрема се да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозивати отуд од детелишта:</p> <p |
осетили и дужност да легну још више на рад, да се побрину и за подмладак.{S} Колико би пута Ви |
се ни јављали домаћину, већ притисли на рад.</p> <p>— Добро ми дошао, Тодосије!{S} Видиш ти њег |
иховој кући.{S} Одавно није ни за какав рад, сем да тарне у угарке, да готовом водом проплаче к |
м.{S} Још мало па неће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад в |
а“.</p> <p>Чича Витор је овај Тодосијев рад разумео као инат и још се више љутио на њега.{S} Ка |
аво да ти кажем, да разгледам Тодосијев рад.</p> <p>Ђурицу обузе нека милина, узврпољи се па се |
ко ради.{S} Сад и он хвали тату и његов рад...{S} Шта има боље но кад дође време да те хвали он |
као по селу противу тате, исмевао његов рад и светио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад |
III</head> <p>Тог лета Видосаву не пође рад од руке.{S} Као у инат, деси се нешто на његову дет |
, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђуриц |
ило у чаршији, он клону.{S} Напустио је рад, није ни вечерао.{S} Она му је доносила свеже воде |
milestone unit="subSection" /> <p>Омиље рад чича-Витору као да је јако настао на свет да подиже |
пути Сојку на њен посао, па тек да узме рад у руке, а чича Витор ступи у двориште.{S} Носи вели |
да Видосав не примети да му контролише рад и понашање.{S} Чича Витор хоће да види за живота, с |
оде у страну сасвим.{S} Напустио кући и рад на имању и подивљао.{S} Најпре почео, по неку ноћ н |
игару у уста, хукну у дланове и продужи рад.{S} Измахује живо ради с вољом, као да га нешто окр |
} Већ велика девојка, уме да ради сваки рад што женско чељаде ради рукама.{S} Што год ради, све |
кост, одавали су човека кога је тежачки рад годинама и ломио и крепио.</p> <p>Од како зна за се |
аклетви. </p> <pb n="102" /> <p>— Ти си рад да постигнеш све што је добро?</p> <p>— Јесте, Тодо |
ија посла.{S} Мислим да можемо отпочети рад, јер сте сви дошли.</p> <p>— Дошли смо!</p> <p>— Св |
је <pb n="14" /> да има на чему развити рад, како је он то видео у толико имућнијих људи.{S} И |
е сузе низ обрашчиће.</p> <p>Сојка баци рад, ухвати се за очи и бризну у плач...</p> </div> <di |
другог краја среза.</p> <p>Кад се сврши рад, сељаци сколише око Видосава.</p> <p>— Да частиш!</ |
ко раде данас паметни људи и да га овај рад неће нигда постидети.{S} Он се само смешкао слежући |
</p> <p>— Помози Боже!{S} Срећан и овај рад што радили!{S} Омразили се као со и леб, да Бог да! |
> <p>Тодосију је, у истини, омилео овај рад.{S} Он је убеђен да је дужност разборита човека да |
људи у селу.{S} Они већ препочињу онај рад од Тодосија а Тодосије га је научио од тате.{S} Заш |
рновом браном.</p> <p>Онима, којима тај рад паде у очи, беше за чудо шта то ради посинак Виторо |
прикрада се да <pb n="165" /> види тај рад, да и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и његов |
ају.</p> <p>— На шта ли ће ти изићи тај рад? — почиње један.</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Велиш |
им је Бог одредио.{S} Али Тодосију тај рад пође од руке и нико не дочека да види сејира од њег |
S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја посла... и |
не међу нама.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да ико испира уста са мном.{S} Да сам млађи, да се |
! — одговара он полако.</p> <p>— Срећан рад!</p> <p>Он ћути, сагао главу па гледа у бразду.</p> |
ови наши овде, већ се угледају на Симин рад и препочињу га као девојче, шару са приглавка.{S} С |
је у рукама, на иглама, па час гледа у рад, час се осмејкује на њега.</p> <p>— Немој да се љут |
чепрка, да се сваки дан радује како му рад напредује.</p> <p>Чича Витор имао је и даље сталне |
телад и јагњад.{S} Кад поседају и узму рад у руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Вујана пр |
ма, поскидаше капе и очекују да отпочну рад.</p> <p>Мало за тим дође капетан.{S} Они скочише.</ |
у, трчкарају и носе их којекоме.</p> <p>Рад журно одмиче, гомила све мања, а све више комуше, д |
је док се покажу корисни плодови његова рада, па да ту причека свакога и слободно му у очи погл |
а Тодосије збира богате прихода од тога рада и да је то научно од његова посинка, покајао се у |
имању и показати корист од напреднијег рада.{S} Његово имање треба да буде угледно добро за ок |
ан човек који зна шта ради, и да од тог рада има користи за сељаке.</p> <p>У току тога времена |
м мислио да ће имати оволике користи од рада који је препочео од Видосава Микачића, кад је на с |
добар радник, није се нигда извлачио од рада.{S} Какав посао почне иде му од руке и то му личи. |
дањега газде Сима Моравца и његов начин рада није смећао с ума.</p> <p>Пошто посвршава прве про |
не.{S} Радознали сељаци, враћајући се с рада, пред ноћ, свраћали су поред детелишта, застајкива |
>Кад треба, Тодосије не веже кесу.{S} У радан дан не да се видети у механи, а кад је празник он |
тављени лонци.{S} Две жене из суседства раде и помажу.{S} У воћнаку Тодосије се запрегао, па с |
је у ратарници: како живе, шта уче, шта раде, шта има тамо од стоке и угледног добра и шта се с |
код куће, шта су порадили на имању, шта раде деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} Он |
и са занатлијама који му каткад штошта раде.{S} Свима мило, сви се осмешкују, сви чашћавају и |
о.{S} Клео му се свим на свету да овако раде данас паметни људи и да га овај рад неће нигда пос |
ама и на врсте, и обрађивати онако како раде људи који су то изумели.</p> <p>И он, као и Видоса |
рекрстили ноге, обукли гуњеве па полако раде и тихо разговарају.{S} Жене, опет, селе једна уз д |
е да у’вате земљу...{S} И све крију што раде, али мени то доставише пријатељи и ја дођох овде, |
не би село сазнало за многу новину што раде паметни људи. „То је пркос, смејање у очи, пир пак |
<p>— Ама коме ће, по Богу, те се сатре радећи? — питају се сељаци кад поведу реч о њему.</p> < |
а..., који се подсмевају како изгибосмо радећи за другога.</p> <p>Заћуташе опет.{S} Она узе вре |
S} Кад га зовну да шта послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он прима без |
шинство он све горе.{S} Ако што и ради, ради оно што му се свиди.{S} Нити га шта пита, нити се |
настао на свет да подиже кућу.{S} Трчи, ради, не осећа умор, на лицу му се види задовољство.</p |
препочео од другога... то што ради он, ради паметан свет у другим местима...{S} Али он је осет |
акој прилици, пита ме за сваку ситницу, ради што може и уме, имам шта хоћу: и појести и попити, |
га на њиви.</p> <p>— Ја, на њиви...{S} Ради...{S} Измеси’де ово! — показа руком на служавник, |
у старост и прихваћај паметне савете, а ради оно што знаш да је боље и корисније, без обзира шт |
за све па, ако има посла, он иде те га ради, ако нема, он се забавља с децом; — а јутрос други |
ну корист коју је давала од вајкада, да ради као што су му стари радили, и то је све.{S} На том |
овом.{S} Код воденице намести слугу, да ради, а он ће га обилазити сваки други дан.</p> <p>Као |
Он држи да сваки сељак домаћин треба да ради тако како не би изостао иза других, да за свог век |
сао био распоређен, он није имао шта да ради.{S} Поседи мало код куће, прошета по дворишту, оде |
се подсмевају, он клоне и нема воље да ради... и онда сам себе једе.{S} Таки је Видосав... ко |
положена.{S} Већ велика девојка, уме да ради сваки рад што женско чељаде ради рукама.{S} Што го |
подује он учи друге школе, а ко хоће да ради тежачке радове и да научи како их ваља радити, он |
се избије старјешство... и ако хоће да ради нека ради, ако неће нека иде, па да ми је сто грех |
те.{S} Зашто бабо није дозволио тати да ради како је започео, па би видео докле би досад дотера |
/p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео да ради!</p> <p>Деца бацише грања и комуше на ватру, <pb n |
му је дао старешство и тата је почео да ради како треба, а бабо се покајао што <pb n="158" /> м |
запиткивати га за сваку ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али...</p> |
али ће, ипак, оставити њему на вољу да ради како он хоће.{S} Он ће се чинити невешт свему и па |
ва ван куће.{S} Ако ће што радити, нека ради, ако неће, нико му и не тражи.{S} Али он ћути као |
старјешство... и ако хоће да ради нека ради, ако неће нека иде, па да ми је сто грехота, ..{S} |
е није одвојила од Ружице.{S} Што мајка ради, она јој помаже: сеје брашно, носи воду, уноси дрв |
е ових машина! ..{S} Боже, како се њима ради!..{S} Што ти је паметан свет, што уме да се свему |
Кад види да се нешто ради, он приђе па ради као од беде, па мало, мало, а њега нестане...{S} И |
начило ово: „Дао сам ти имање у руке па ради како знаш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на д |
се извалио и опрућио, неки почучнуо па ради и звера на девојке и другове, а сви џакају и дозив |
посла.{S} Или сам лудак који не зна шта ради.{S} Молим те, тако ти све живо, реци по души...</p |
шепртља, већ озбиљан човек који зна шта ради, и да од тог рада има користи за сељаке.</p> <p>У |
на прилику... тиче Витора Микачића шта ради рас-пи-ку-ћа Видосав?</p> <p>Затим дрекну:</p> <p> |
равским њивама и како треба да пази шта ради, да се с њиховом кућом не шегачи свет.</p> <p>Видо |
уз „американ“ на њивама...{S} А ено шта ради <pb n="93" /> Тодосије који се на мене угледао и к |
, из прикрајка, посматрати како Видосав ради.{S} Неће му ништа сметати, неће се утрчавати у њег |
о женско чељаде ради рукама.{S} Што год ради, све чисто, лепо и у реду.{S} И у кући послује у с |
уме да ради сваки рад што женско чељаде ради рукама.{S} Што год ради, све чисто, лепо и у реду. |
мо колута закрвављеним очима.{S} Кад не ради, седи за столом, налакти се, гледа у полић или у с |
а непрестано.{S} Зна да, кад домаћин не ради с њима, они се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће |
>— Ти знаш: свет као свет, али ни он не ради како треба</p> <p>— Како, Вићентије?</p> <p>Он мах |
а да се неко тера; тераће се онај ко не ради како треба... и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Не д |
вори очи и затисне уши, већ види шта се ради и чује шта говори народ, па сам размишља о свему.{ |
ва деца!{S} А где си ти да видиш шта се ради?{S} Није њему место на путу него у вајату.{S} Да г |
е:</p> <p>— Ако ћеш да радиш као што се ради, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дошао...{S} Ни |
Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ово што се ради за ове две три године у нашој кући?</p> <p>Она узд |
e> <p>— Тако, дечице, пожурите, ако сте ради да раније ухватите коло! — вели један старчић од в |
озволио да привремено слуша предавања и ради на школском имању.{S} Сад би лепа прилика била да |
ти то старјешство.{S} Ево, па га узми и ради како хоћеш! — одмахну руком Видосав, као да га одб |
старешинство он све горе.{S} Ако што и ради, ради оно што му се свиди.{S} Нити га шта пита, ни |
огао! — дочека Витор.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрим, ако Бог да!</p> <p>За Ви |
>— Ако ћеш да радиш као што се ради, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дошао...{S} Нисам ја по |
њим?</p> <p>— Што те се тиче он!{S} Ти ради како си почео, а он нек се дерња до миле воље.{S} |
.{S} Пусти их нек говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како си научио.{S} Ако си човек на свом |
у чему, као да га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Витор предузе старешинство он |
ребао је да му остави одрешене руке нек ради како <pb n="85" /> зна, јер је сваки почетак тежак |
у и надничаре, кад му затребају.{S} Док ради воденица преко лета и не заустави је суша и зими д |
свакоме послу.{S} Кад нема радника, он ради с децом или сам, тек није беспослан никад.</p> <p> |
{S} Старешинство предаје Видосаву да он ради како га Бог учи, а он ће се настанити на имању у п |
у пуној момачкој снази и видео како он ради и имање крепи и унапређује.{S} Чинило му се да би |
и коју попије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим приликама: кад иде <pb n="22" /> кроз с |
показао би свима да је боље оно што он ради, него оно што су они радили...{S} Није се ни он на |
дланове и продужи рад.{S} Измахује живо ради с вољом, као да га нешто окрепи...</p> <milestone |
ин него раскутњик.{S} Тако мисли и тако ради па макар да би је скупље продао у јесен, а јевтини |
b n="165" /> види тај рад, да и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и његов рад...{S} Шта има |
диркује, нити га ко изазива.{S} Он само ради и приходи.{S} Од тада је већ прикупио једно парче |
— Јес’, сејао је и то.</p> <p>— Паметно ради.{S} А ми знамо да је он то научио од Видосава.</p> |
коме се може лепо живети кад се паметно ради.{S} Толико му је остало од оца и толико и данас им |
тај рад паде у очи, беше за чудо шта то ради посинак Виторов.{S} Али он је знао шта је радио: т |
Тодосије па чисто им неверица да он то ради с уверењем да је то боље.{S} Све им се чињаше да т |
и око његове куће и загледати шта он то ради.{S} Иду, тако, њих по неколико, па стану код детел |
и чантру о клин, па тражи Јовицу, и што ради један то и други: или су по воденици, око јаза, у |
високи кров и покрио ћерамидом као што ради данашњи свет.{S} Али чича Витору не може нико дока |
, него је препочео од другога... то што ради он, ради паметан свет у другим местима...{S} Али о |
ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради, он приђе па ради као од беде, па мало, мало, а ње |
оворисмо о свему, сад да речемо о послу ради кога смо дошли, — поче стари Маслаћ, мало замуцну |
оје имање кретно и некретно, да на њему ради и мене издржава и почитује ме као старијег, и да м |
и он терзију па га намести у собу да ту ради по месец дана.{S} Ту се развије труба сукна, приба |
порећи.{S} Али други пут да нисте ништа радили без татиног одобрења.{S} Он и купује и продаје и |
ље оно што он ради, него оно што су они радили...{S} Није се ни он научен родио, него је препоч |
од вајкада, да ради као што су му стари радили, и то је све.{S} На том имању њиве су без изора. |
и су се ето ту као две сироте и цео век радили и мучили се, као што се мучи инокосник.{S} Погра |
— Помози Боже!{S} Срећан и овај рад што радили!{S} Омразили се као со и леб, да Бог да! — па га |
и.</p> <p>— Што, Руменија?</p> <p>— Зар радили и мучили се, па, овај...да други одавде из села. |
радио то, него да сам радио као што су радили наши стари од памтивека...“</p> <p>— И вели он, |
ако ви?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим оно што ви не радите, — вели Тодосије и натрпава |
ако ти?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим. </p> <p>— Млатиш пасуљ?</p> <p>— Ја. </p> <p>— С |
своје куће.{S} Овде ваља радити.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако је, |
шта се кога... на прилику... тиче: шта радим ја у моме вајату? — рече и заљуља главом.</p> <p> |
ича стаде и посматраше га.</p> <p>— Шта радим?{S} А шта се кога... на прилику... тиче: шта ради |
кмет у својој кући, на моме имању, кад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не |
у! „Нисам ја твој слуга, брате, да само радим и диринџим, већ посинак, и више знам него ти!“ — |
не видим шта ти радиш?</p> <p>— Шта то радим што не ваља?</p> <p>Он ућута, кљуцну штапом у зем |
е... у сретан час родио.{S} Нема оваког радина оваког чуваоца, пријатељу, — пљеска Витора по ра |
— А где је Видосав?</p> <p>— На њиви, с радинима.{S} Сад ћу им однети ужину, — одговори Ружица. |
људи.{S} Ти си био човек на свом месту, радио си посао како си умео.{S} А он, лудак, није разум |
о!{S} Што си, бре, таки?</p> <p>— Па... радио сам, газда.</p> <p>— Ако си радио, ти се очисти.{ |
је дошло време те се уверио да је тата радио паметно, па обилази и прикрада се да <pb n="165" |
амере, него му се чинило да је мој тата радио како не треба, — правда га Ђурица. </p> <p>— Стар |
боли срце за татом, јер је уверен да је радио како ваља.{S} То му признају први људи у селу.{S} |
синак Виторов.{S} Али он је знао шта је радио: тако је радио и Симо Моравац од кога је и то нау |
стали сељаци и обрађивати га како им је радио деда и чукундеда; треба показати нешто савршеније |
и: „Он је крив за све ово...{S} Како је радио онако ће му и бити...{S} Њему је пречи Тодосије н |
S} Али он је знао шта је радио: тако је радио и Симо Моравац од кога је и то научио.{S} Он је п |
S} Види се да је тата имао право што је радио.{S} Тата је то научио од Сима Моравца и радио је |
ио узалудан посао.</p> <p>Чича Витор је радио свој посао.{S} Остарио је добро и мало се погрбио |
{S} Тата је то научио од Сима Моравца и радио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио па |
акнуло му је на души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветити. |
Па... радио сам, газда.</p> <p>— Ако си радио, ти се очисти.{S} Ама јеси чуо, море: ако не може |
није боље што сан радио то, него да сам радио као што су радили наши стари од памтивека...“</p> |
ћем времену...{S} Зар није боље што сан радио то, него да сам радио као што су радили наши стар |
е како је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно.</p> <p>Он приђе ратарцу.{S} Хоће, како т |
аво, то му је.</p> <p>— Да то није неко радио не би знао ни Видосав...{S} Само не знам то, што |
Сад све село види да је Видосав паметно радио и сви веле: он је паметан човек...{S} Само што ве |
ао није му требао мајстор, јер је он то радио уз мајсторе по служби и зна како шта треба.{S} Гд |
ора.</p> <p>— Стар човек.{S} Није он то радио из зле <pb n="161" /> намере, него му се чинило д |
рене другу:</p> <p>— Богме право имате, радите док вам се тако мили.</p> <p>— Је л’-де, баба?</ |
то радиш?</p> <p>— Радим оно што ви не радите, — вели Тодосије и натрпава откосе на сушила.</p |
ржи да и у раду треба имати мере, треба радити онолико колико је човеку потребно за живот, да н |
ити и лећи код своје куће.{S} Овде ваља радити.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш мени!</p> |
тежачке радове и да научи како их ваља радити, он учи ову школу.</p> <pb n="160" /> <p>Он ћути |
дреди где ће се шта сејати и како ће се радити.{S} Досад се довољно уверио да му је чича остави |
, раколи, ћаска, хвали се, прича шта ће радити и како му не може нико на пут стати.{S} Више пут |
е унапред <pb n="65" /> похвали како ће радити, док не види како ће му испасти за руком.{S} Нау |
куће.{S} Ту ће чувати имање од штете, и радити ситније послове!{S} Тај је посао подесан за њега |
ило му се да би он на онаком имању умео радити онако исто као Симо из Мораве и да је самоучки н |
а, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што радити, нека ради, ако неће, нико му и не тражи.{S} Али |
едном за свагда: „Овако умем и овако ћу радити.{S} Ако сам ти шта упропастио, нек прецене људи |
Реци ти мени ово: јеси ли ти уверен да радиш добро?</p> <p>— Молим те: је ли ти савест чиста и |
н продужи све јаче:</p> <p>— Ако ћеш да радиш као што се ради, ти ради, ако нећеш иди одакле си |
да јабучицом и поврати га.</p> <p>— Шта радиш ти, море?</p> <p>— Ето.</p> <p>— Не даш се видети |
ла као стражари, унаоколо.</p> <p>— Шта радиш ти? — прозбори она.</p> <p>Он подиже главу.{S} За |
се и паде опет на кревет.</p> <p>— Шта радиш, море?</p> <p>Он опет клипи, усправи се и услони |
па трља руке и гледа у њу.</p> <p>— Шта радиш? — приђе му руци.</p> <p>— Здраво сам.</p> <p>— Ј |
ао утицати на твоју букову главу.{S} Ти радиш онако како си научио од свога бабајка, и то ти је |
ћорав код очију!{S} Зар не видим шта ти радиш?</p> <p>— Шта то радим што не ваља?</p> <p>Он ућу |
радити.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако је, брате!</p> <p>— А не да с |
н’о, Виторе.</p> <p>— Здраво, шта ми ти радиш, Антоније?{S} Откуд ти ’вако сабајле?{S} Хоћеш ли |
жем?</p> <p>— Велим: право имаш што ово радиш.</p> <p>— Шта му знаш: право, неправо, то му је.< |
оја посла.</p> <p>— Бог с тобом, шта то радиш мимо свет?</p> <p>— А зар ово није мимо свет? — п |
једном, осече осорљиво:</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Притврђујем ограду.{S} Време му је, — о |
p> <p>— Добро, како ви?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим оно што ви не радите, — вели Тодо |
> <p>— Здраво, како ти?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим. </p> <p>— Млатиш пасуљ?</p> <p>— |
!{S} Благо њима! ...</p> <p>— Шта ти ту радиш, младићу? — изненади га једног дана Дамљан Ружић |
{S} И сви његови ваљају: његова Ружица, радна жена и образита, поштује га као оца.{S} Убио га Б |
ини, Ружице. <pb n="127" /> .{S} Онакав радник тражи парника... одрастао је по домаћинским кућа |
уд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радник те му нема парника, и онда би рекао: „Нема у зем |
...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан и радник.{S} Ономад је осекао троје виле у шуми и сам под |
угом руком Јовицу:</p> <p>— А ти си мој радник и кућаник! ...</p> <p>Затим замуцну и протепа:</ |
боље познавати него ја.{S} Он је добар радник, није се нигда извлачио од рада.{S} Какав посао |
рити своје имање.{S} И рекао је да нема радника човека у нашем селу.</p> <p>— Чудно ми његово и |
<p>Тако при свакоме послу.{S} Кад нема радника, он ради с децом или сам, тек није беспослан ни |
му се види задовољство.</p> <p>Кад има радника он с њима непрестано.{S} Зна да, кад домаћин не |
адаваџије.{S} Обојица су радници и воле раднике, само с том разликом што Тодосије држи да и у р |
е може нико на пут стати.{S} Више пута, радних дана, заводио је друштво у неко доба ноћи кући, |
а на време, приноси чутуру, наздравља и радници се поткрепљују.{S} Кад буде време ручку, деца д |
мрзе лопове и бадаваџије.{S} Обојица су радници и воле раднике, само с том разликом што Тодосиј |
овци и млади јагањци.. </p> <p>Настаде радно доба...</p> <p>Видосав Микачић има сад да покаже |
е по неку реч.</p> <p>Те јесени, једног радног дана, дође она у варош да му саопшти једну новос |
и поменути:</p> <p>— Како би то било на радноме дану!</p> <pb n="27" /> <p>— Час посла!{S} Да п |
ио Витор.{S} Он је хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће га слушати и издирати као изорски во |
а што се са њим збива!{S} И у колико се радовао томе, у толико му је био тежи овај прелом у жив |
старог човека, који већ није за тежачке радове.{S} Одатле ће, из прикрајка, посматрати како Вид |
друге школе, а ко хоће да ради тежачке радове и да научи како их ваља радити, он учи ову школу |
ограду и уводи нове обичаје у тежачким радовима? ..{S} Коме је на смећи кад то чини?{S} Свак т |
чај почеше претресати на све стране.{S} Радознали сељаци, враћајући се с рада, пред ноћ, свраћа |
о пет пута.</p> <p>Сељаци су, изнајпре, радознало очекивали шта ће бити од тог Тодосијева посла |
у све што се у дућанима купује.{S} Чича Радојица шмрче бурмут, смеши се, трља руке и вели:</p> |
ло, мани ме, брат-Радојица!</p> <p>Чича Радојица маше главом:</p> <p>— До тебе кривице?{S} Јок, |
код механџије и дућанџија.</p> <p>Чича Радојица трља руке за тезгом у дућану, смеши се задовољ |
сте и шапће му на ухо: „Хвала ти, газда-Радојица, на таким речима.“</p> <p>Тако га упозна и са |
p>Али, што је било, било, мани ме, брат-Радојица!</p> <p>Чича Радојица маше главом:</p> <p>— До |
или у вароши, он га је упознао са газда-Радојицом, старим трговцем што код њега пазарује тридес |
{S} И кад су били на сиротињском имању, радом су се отимали од немаштине.{S} Он је увек први на |
, нешто шуме и вотњак.{S} Бранили су се радом и слогом у задрузи.{S} И овако ожењени, матори љу |
ред кућом у хладу и забављале се својим радом.{S} Баба Вујана је чувала мале пилиће у башти, пр |
а са својим пријатељима Чича-Вићентијем Радоњом Жикићем.{S} Видосав гологлав ознојио се по челу |
ала од њега и његове Јошевине.{S} Каква радост за чича-Витора!{S} Ђурица је у десетој години, џ |
в.{S} Ово је његово дете, ово је његова радост.{S} Да је среће, као што није, па да он дочека п |
, он је невесео и нерасположен.{S} Прва радост у дому, није како треба.{S} На уму му је Видосав |
пре толико година! ..{S} Данас је прва радост његова, а њега нема да ужива у тој радости родит |
а и опанцима, други човек.{S} И засјаја радост на лицу свију укућана.</p> <p>У том се чу:</p> < |
совром, то су званице, они се зову и на радост и на жалост, сем чича-Вићентија који је из друго |
Витора Микачића, дошао своме комшији на радост и весеље и донио...“ на прилику — ћурана.{S} И п |
да је, он главом, зликовачки укратио ту радост: отерао га у свет да се потуца од немила до недр |
p> <pb n="39" /> <p>— Јесте, ћери, прва радости моја!</p> <p>У том чича Витор бану испод оџакли |
и си добра татина девојка... ћери, прва радости моја! ..“ Како му живо лебди та слика пред очим |
је други на твоме месту, он би играо од радости!</p> <p>— То је срећа за твоју кућу!</p> <p>Он |
ао му пут за усавршавање.</p> <p>Његове радости!{S} Нико сретнији од њега кад је добио неколико |
ту мајсторију упознали.</p> <p>А њихове радости кад приставе лончић уз ватру у воденици или трл |
добили су ћерку и два сина.{S} Поред те радости, они су осетили и дужност да легну још више на |
дост његова, а њега нема да ужива у тој радости родитељској.{S} Звали су га и он, и Ружица, и д |
су ми они све јутро? — скочи старац за радошћу дома свога...</p> </div> <pb n="10" /> <div typ |
има сад да покаже шта зна и какав је на раду.{S} Њему је остављено да одреди где ће се шта сеја |
расту, развијају се, одмичу.{S} Уче се раду, а вредни су и послушни.{S} Сви су изгледи да ће т |
, јер је сваки почетак тежак и у сваком раду може бити и неуспеха и неприлика.{S} Али то није н |
ради с њима, они се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на чему па ма не знао за |
с том разликом што Тодосије држи да и у раду треба имати мере, треба радити онолико колико је ч |
дак.{S} Колико би пута Видосав застао у раду, замислио се и уздахнуо: што му не даде Бог да нас |
и мало се погрбио, али није попустио у раду и бризи за кућу и напредак имања.{S} Полако, па се |
бабових уста шта мисли о њему и његову раду.{S} Куд ће и шта ће сад!</p> <p>Поћута мало, па се |
богате фамилије Маслаћа.{S} Треба да се радује, весели и поноси што даје дете у таку кућу и при |
ад је угледа, он, као и обично, нити се радује, нити се чуди, нити распитује.{S} Измејаху секир |
плеви, залива, чепрка, да се сваки дан радује како му рад напредује.</p> <p>Чича Витор имао је |
а тај глас бруји по селу, да се душмани радују и свете, да ће се подсмевати и то причати неколи |
</p> <pb n="6" /> <p>— Није, него ти се ражали као ово мени... — рече и задркта јој доња усница |
а.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешто у реду.{S} Свака ствар мора бити |
м рукама под главу, раскорачених ногу и разбарушен.</p> <p>— Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се јед |
е и двориште.{S} Некакво коље и врљике, разбацане на неколико страна, скупише на гомилу и смест |
служби и зна како шта треба.{S} Где би разбијено које окно на прозору и залепљено хартијом, он |
дан, Ђурица све више о томе размишља и разбира...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
се ни по чему није могло познати да он разбира о односима између чича-Витора и Видосава.{S} Он |
не развијај гране,</l> <l>Ој јаране, не разбирај за ме,</l> <l>Синоћ сам се завадила с драгим,< |
е досад гледала само свога посла и није разбирала шта је међу људима.{S} Људи као људи, пољуте |
> <p>— Јок, вала, него ја... као човек, разбирам.</p> <p>— Шта разбираш?{S} Разбираш да би се с |
</head> <p>За чудо што је Видосав много разбирао о томе шта ће о њему рећи свет!{S} Таки је од |
дуго бавио, тако и он поче разгледати и разбирати за сваку стварчицу у кући, за све што се тиче |
ек, разбирам.</p> <p>— Шта разбираш?{S} Разбираш да би се сутра могао подсме’нути гдегод за сов |
ја... као човек, разбирам.</p> <p>— Шта разбираш?{S} Разбираш да би се сутра могао подсме’нути |
ука, руха свакојака за сву чељад.{S} Ту разбој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, в |
очински пригрли.{S} Он је био скроман и разборит, притом зрео и личит човек: висок и крупан, са |
овај рад.{S} Он је убеђен да је дужност разборита човека да се усавршава, да иде за напретком, |
га је само то што је видео да су многи разборитији сељаци дошли до уверења да он није лудак ил |
тим оде у амбар, завири у сваки пресек, разваљује саће од осова, подвлачи се испод амбара да ви |
девојке:</p> <quote> <l>„О јаблане, не развијај гране,</l> <l>Ој јаране, не разбирај за ме,</l |
е сву наду положио у њих.{S} Они расту, развијају се, одмичу.{S} Уче се раду, а вредни су и пос |
собу да ту ради по месец дана.{S} Ту се развије труба сукна, прибави се гајтана, чојице, копчи |
нисам ти ја крив ништа...</p> <p>Он се развика гласом који је крештао и дрктао:</p> <p>— Где т |
потребније <pb n="14" /> да има на чему развити рад, како је он то видео у толико имућнијих људ |
Моба је.</p> <pb n="90" /> <p>Тодосије развуче усне.</p> <p>— А шта да ти причам?{S} Ви сте мл |
ре, тресну тојагом о земљу и подвикну и развуче:</p> <p>— Е, синовче, јеси ли по-ра-ни-о...</p> |
очи! — продрмуса га за раме.</p> <p>Он развуче усну на десну страну и погледа га са спуштеним |
и онога што се увек смеши и што је увек развучених уста, као овај Тодосије Дмитрић.</p> <p>И не |
сом.</p> <p>— Снајка, помог’о ти Бог! — разгали се Витор. — А где је Видосав?</p> <p>— На њиви, |
љут на Видосава, и то чуше жене које ће разгласити по селу.</p> <p>— Шта му је? — питају се оне |
аше му се да сад треба да то све обиђе, разгледа и дохвати својом руком.</p> <pb n="146" /> <p> |
рвца, прашину од дувана, намести вајат, разгледа шта је успремила баба Вујана по кући, упути Со |
атила ракија, чука у бурад, загледа их, разгледа обручеве.{S} Ако је где овлажило између дуга, |
се.{S} Дамљан оде Тодосијевој кући, да разгледа шта је порадио, а Ђурица оде својој.{S} Иде по |
п, а другом трља преко темена и чела, и разгледа по соби.</p> <p>Она уђе полако, погнуте главе, |
ли шамијама, и стадоше унаоколо сабора: разгледају свет, распитују те за ову, те за ону, заглед |
тек онако, него, право да ти кажем, да разгледам Тодосијев рад.</p> <p>Ђурицу обузе нека милин |
у најлепшем повезу.{S} Он их је читао, разгледао, размишљао о свему што је у њима нашао.{S} По |
а на коме се дуго бавио, тако и он поче разгледати и разбирати за сваку стварчицу у кући, за св |
ћерлију па се шали и забавља са Сојком, разговара и ћерета, хвата је за колир, глади је низ кос |
дскочило повисоко и хладови ишарали.{S} Разговара и ћерета те о овоме те о ономе, па је ухвати |
едимо!</p> <p>Он се снебива, стид га да разговара са старим човеком, који није његово друштво.< |
засмеја и полако се издвоји с пијаца да разговара с овим непознатим младићем.</p> <p>— Одакле с |
ор се зацрвенио, мрда обрвама и живо се разговара са својим пријатељима Чича-Вићентијем Радоњом |
оће, слободно, као у своју кућу, час се разговара озбиљно, час се шали са људима и женама и зат |
у чашу пића и кад је расположен да више разговара и штогод доказује.</p> <p>— Извол’те, чича-Ви |
</p> <p>Што иду ближе кући, он све тише разговара, а кад се растадоше, он застаде пред Тодосије |
смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људима и разговара:</p> <p>— Кад смо били на Пандиралу, па Хорва |
ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га гледаш како с понекима седи и част |
зноји се по челу, слободније се креће и разговара, суче брке и по један стрпа у уста и мрда миш |
е штапић на га промеће из руке у руку и разговара:</p> <p>— На прилику, синко, што гледаш ове К |
и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара...{S} Причају како је лепо време, како је бил |
<p>Чича Витор и његови за совром пију, разговарају, смеју се.{S} Понеку попио и Видосав и мало |
хватају сваку реч, а кад <pb n="73" /> разговарају осмејкују се и све одобравају а у истини ма |
S} Тодосије га је нарочито тражио да се разговарају, да му пружи утешну реч и да изгрди Витора, |
<p>За чича-Виторовом совром још седе и разговарају.{S} Витор се зацрвенио, мрда обрвама и живо |
д суда издвојили се у гомилице, стоје и разговарају тихо: неко забринута лица и несигурна погле |
и поседали на састанку и тако говоре и разговарају као људи.{S} А ту и Видосав и Тодосије, сел |
ћа.{S} Од тада се чешће састају, пуше и разговарају.</p> <p>Сву тројицу Видосав је позвао на сл |
сије и Видосав изосташе те иду полако и разговарају.</p> <p>— Нисам ја пијан колико јеси ли ти. |
ма, расхладили се водом па седе мирно и разговарају тихо и одмерено: како је клас једар, сноп ћ |
оно сели обојица на кладу, припијају и разговарају: како су мразеви уорили земљу те се просипа |
и гледају у њега, он мисли: „Шта ли то разговарају о мени, то је нешта неповољно“.{S} Насмеје |
ге, обукли гуњеве па полако раде и тихо разговарају.{S} Жене, опет, селе једна уз другу и штошт |
ашто је то тако.{S} Ако двојица на путу разговарају и гледају у њега, он мисли: „Шта ли то разг |
и застајали поред његових њива и врта, разговарали се и распитивали о свему томе.{S} Он је изб |
ао паметни људи, онако као што смо увек разговарали...{S} Зар тебе може онакав простак, Витор, |
поглед мимо њега у страну.</p> <p>— Да разговарамо озбиљно, као паметни људи, онако као што см |
!</p> <p>Ђурица скочи.</p> <p>— Седи да разговарамо!</p> <p>— Опрости, имам посла!</p> <p>— Е, |
па да идемо заједно.{S} Имамо нешто да разговарамо.</p> <p>Али док се он окрену, Видосава, нес |
де је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто је шта на пијацу.</p> <p>Чича Витор |
ене људе, с којима је волео састати се, разговарати и почастити.</p> <p>С Мићом се упознао кад |
и:</p> <pb n="153" /> <p>— С киме ћу се разговарати ако нећу с тобом, веселниче мој...</p> <p>О |
/p> <p>— Што те, болан, мрзи да са мном разговараш?</p> <pb n="156" /> <p>— Ко ти то каже?</p> |
и и служи се кафа и прислужује вино.{S} Разговор све живљи и живљи, људи поседали у гомилице по |
ио.{S} Све ћути, све замишљен, избегава разговор и најволи да је сам.{S} Још мало па неће бити |
ати.{S} Али он неће да чује ни за какав разговор, или ако је саслуша, не признаје ништа.</p> <p |
ручају сви заједно, он служи, започиње разговор и добацује пошалице.</p> <p>Тако при свакоме п |
у оџаклију.</p> <p>Филип и Мијат почеше разговор о Видосаву и стадоше га хвалити:</p> <p>— Само |
се отрести...{S} Одоше и тамо продужише разговор.</p> <p>Видосав је то испричао Витору чим је д |
чку совру на залогај хлеба, чашу пића и разговор.</p> <p>На пијаци, пред црквом, читав сабор.{S |
у и заћута.{S} Доцније мало поведе исти разговор:</p> <p>— Ја сам нешто смислила и велим, Витор |
рцу.{S} Хоће, како тако, да се упусти у разговор и упозна с њиме.</p> <p>— Ти учиш школу, је ли |
од Варагића?</p> <p>Па се ућути и почну разговор о другом којечему.{S} Мало мало, а њему звони |
, шетају и одмарају.{S} Ту је наука, ту разговор и пошалица.{S} Како је то лепо!{S} Благо њима! |
троје дечице, као анђели.{S} Пуна кућа разговора.{S} Поред њих би оживели...{S} А он би приста |
у раменима и оћута.</p> <p>После оваких разговора Витору је све теже било.{S} Чинило му се да с |
..“ Увек, кад је код куће, он је весео, разговоран, распитује <pb n="95" /> за све па, ако има |
век мален, стар, крошњав, али живахан и разговоран.</p> <p>— Ти си одавде?</p> <p>— Па... јес’, |
али не може да га ухвати да се на само разговоре.{S} Тих дана нађе га, пазарног дана, у вароши |
акастио да се састане с њим, да се лепо разговоре.{S} Казаће му какву лепу реч, умириће га и за |
језик, те слободније говори, меша се у разговоре и живље долива чаше.</p> <p>Док ће ти Витор:< |
да је брижан и замишљен она приђе да га разговори.</p> <p>— Видосаве, тебе боли глава.</p> <p>— |
јеси ли ту?{S} Деде, да се једном и ми разговоримо као људи! — вели чича с врата.</p> <p>Он ћу |
ја се беше привукла до врата у ходнику, раздерња се иза гласа.{S} Баба Вујана, преплашена, пови |
чај ништа! — рече и изађе.</p> <p>Он се раздерња и оста вичући.{S} Трабуња нешто без икакве вез |
ричувао шуму да се не сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа и подмлађена.{S} |
вет...</p> <pb n="87" /> <p>Па поћута и раздра се:</p> <p>— Кад сам могао педесет година без те |
Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се разиђу и причају шта су чули шта може бити са лудоријам |
н!</p> <p>— Виторов унук.</p> <p>За час разјаснише све и опричаше шта ко зна о њима.{S} Капетан |
набавити човек обичног стања.{S} Каква разлика, млатити маљем по клиповима, издробити кочање, |
а су радници и воле раднике, само с том разликом што Тодосије држи да и у раду треба имати мере |
о ти је једно чудновато замјешателство: разлупају се дванаест јаја...{S} Даље, метне се по киле |
дају.{S} Бог их је обрадовао дечицом: у размаку од неколике године добили су ћерку и два сина.{ |
— рече и устаде да иде.</p> <p>Витор се размахнуо, изашао пред кућу па хода и виче и не пада му |
уводио је постепено, тихо, без ларме и разметања са својим знањем.{S} Али оне нису могле остат |
кућа Коружића, да толико расипа и да се размеће...{S} А жене слушају и загушиле се од смеја, — |
ника и зајми његову стоку па на вашар и размеће се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам је, људ |
ро говеди..{S} Али ја велим: хе, што се размећете!{S} То јест, велим у себи и мислим: човек не |
уста зелена трава и зазеленеше се поља, размилеше се овци и млади јагањци.. </p> <p>Настаде рад |
а ли мисле ова деца за свога тату...{S} Размисли се — па јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта он |
ебере и рашчисти, па на по пута стане и размисли се: „Нека стоји, никоме не смета.“ Сад, кад га |
ачића кући! .. „Шта му је криво?{S} Нек размисли јесам ли му шта напакостио да ме тако омрзне, |
нешто исмејава"; и у стању је да о томе размишља по читав дан, да ћути замишљен и забринут као |
И како који дан, Ђурица све више о томе размишља и разбира...</p> </div> <div type="chapter" xm |
и, са чега то дође дотле? — мисли она и размишља. — Ко је крив?{S} Бабо криви Видосава...{S} Шт |
в хлад, испрући се на земљу и ту чита и размишља.{S} Тада је миран, не сметају му Сојка и Јовиц |
д га озбиљно погледа, прођу га мравци и размишља да није штогод погрешио.{S} Сад зна да неће оћ |
е својој.{S} Иде полако, погнуо главу и размишља: „Овај Дамљан Ружић највише је букао по селу п |
се ради и чује шта говори народ, па сам размишља о свему.{S} Њега боли срце за татом, јер је ув |
м повезу.{S} Он их је читао, разгледао, размишљао о свему што је у њима нашао.{S} По једну носи |
ачани беше крв и лом, и Видосав се дуго размишљао док се решио да то рашчисти.{S} Шта ти не беш |
у од поплаве...</p> <p>Тек што је почео размишљати како ће то извести, кад почеше допирати глас |
у колубарку, и стараше се да се тај сој размножи.</p> <p>Људи гледају шта чини Тодосије па чист |
вио кашику па суче бркове: умотава их и размотава.</p> <pb n="91" /> <p>Видосав приђе згладићу |
их поцепаних опанака, заворњева, брњица разне величине, опуте, фишеклија и кајиша позеленелих о |
цркви и у чаршију.{S} У кујни ормани И разно посуђе...{S} Ниже велике куће мутвак с две собе: |
сандуке, у којима су биле <pb n="29" /> разноврсне ствари.{S} О чивилуку извешаше старије аљетк |
оје дрво на дрвљанику...{S} Је л’-де? — разраколио се Видосав и погледа у све редом: — А ако да |
ав, али здрав и окретан.{S} Учио је два разреда основне школе па је напустио.{S} Школа далеко, |
ко ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, на прилику, стао на по пута, па да те ту ост |
жем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па да се зна да си свршио основну школу.</p> <p |
p>— Јес’, комесију!</p> <p>— И комесија разреже порез и каже: у селу Врљугама косе једну ливаду |
смехну:</p> <p>— Како за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она није за господу нег |
меле ништа више казати, али они га сами разумедоше и отрчаше за Видосавом.</p> <p>— Стој!</p> < |
авање.{S} Слегао је раменима и рекао: — Разумем, бабо...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
ана.{S} Скоро ће вакат и њему!</p> <p>— Разумем, бабо!</p> <p>— Чувај ми пријатеље, немој да их |
кутија коломаза...{S} Разумеш?</p> <p>— Разумем, господине.</p> <p>Видосав предузе посао, а кап |
/p> <p>Чича Витор је овај Тодосијев рад разумео као инат и још се више љутио на њега.{S} Кад је |
осао како си умео.{S} А он, лудак, није разумео шта ти хоћеш и чему тежиш, па те је гледао с не |
и и грожђе, а никако смокве и шљиве.{S} Разумете, никако!</p> <p>У том се зачу ларма пред врати |
тисни уши, отвори очи и хајде право!{S} Разумеш ли ме једном?</p> <p>Видосав маше главом и чим |
овде...{S} Ево ти кутија коломаза...{S} Разумеш?</p> <p>— Разумем, господине.</p> <p>Видосав пр |
у шупу.</p> <p>— Да опереш ова кола.{S} Разумеш?{S} Па <pb n="169" /> да скинеш точкове и подма |
је беспослене.{S} Видео је од Пере чика-Рајина, да и он има своју овцу у задружним овцама те му |
њ, спушта шипку, мери докле је ухватила ракија, чука у бурад, загледа их, разгледа обручеве.{S} |
а је редно: шећер и вода, кафа и хладна ракија, па после врућа ракија.{S} Видосав се запрегао с |
чутурче у кревету, у слами, у њему љута ракија...{S} И много пуши дувана, како који дан све виш |
а, кафа и хладна ракија, па после врућа ракија.{S} Видосав се запрегао са чистом куповном марам |
p> <p>Наоколо око совре служи се вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају, јело и додају |
ла, из слане, извуче једно чутурче љуте ракије.{S} Натеже добро, сакри га на исто место и спуст |
ику чашу хладне воде, шећера, стакленце ракије с чашицом, па метну на сто, пред њега.</p> <p>— |
чиста, без буђа и паучине, пуна вина и ракије; амбар с пуним пресецима жита, кошеви пуни кукур |
.{S} Ако би му и забранила, он би нашао ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ било: одлазио |
су сами, зато домаћин сам наточи стакло ракије и тури пред Видосава.</p> <p>— Остави, молим те, |
— Море, баталите то!{S} Хајде да пијемо ракије! — вели Тодосије и свраћа их у пивницу.</p> <mil |
м, бабо. '</p> <p>— Колико ’но имадосмо ракије у подруму?</p> <p>— Два пуна бурета меке и из тр |
могли.{S} Чича Витор је наточио чутуру ракије и носио на њиву те нудио возиоце, свезао неколик |
и и заћути.{S} Мало доцније заиште чашу ракије.</p> <p>— Немој више, молим те.</p> <p>— Шта сам |
м и писаљком.</p> <p>Поћута, сркну чашу ракије па продужи:</p> <p>— И уме да израчуна шта хоћеш |
до везилаца, проговори неку реч, понуди ракијом и врати се кући.</p> <p>Доцније мало, они у кућ |
/p> <p>Кад му донесе воду и стакленце с ракијом, он одгурну руком:</p> <p>— Носи, дијете.</p> < |
на успреми све, само остави стакленце с ракијом, па врати и стаде на своје место.</p> <p>Он се |
езву уз ватру и перу стакло за вино или ракију.</p> <p>Нема човека у селу с киме се не би могао |
вном марамом, па кува кафу, меди и пени ракију, наслужује у шоље и чаше, те деца носе и послужу |
ле куће.{S} Прекрстише се и обредише по ракију, па почеше доносити јело.{S} Домаћин стоји при в |
олеће.{S} Даље, домаћин не продаје нову ракију, већ је саспе у бурад па јој чека цену и тако ст |
је у реду: воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S} Служи, двори и гледа преда се.{S} Чича Витор |
ла ране кукурузе.</p> <p>Донеше и врућу ракију, попише по три, па поставише ручак, принеше јела |
Тако и кад плете кош за рибу, они секу ракитово пруће и помажу му у плетењу, те су и ту мајсто |
рђаву нарав у пићу: тада се само смеје, раколи, ћаска, хвали се, прича шта ће радити и како му |
<pb n="68" /> године заградио за читаву ралицу земље и засејао свакојака поврћа.{S} Одатле ће о |
S} Погледај ми у очи! — продрмуса га за раме.</p> <p>Он развуче усну на десну страну и погледа |
авала сам доста, — рече и дохвати га за раме: — Устани!{S} Бог с тобом, попала те роса!</p> <p> |
дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну за раме.</p> <p>— Седи!</p> <p>— Ето, сешћу, — рече и седе |
ши: затурио торбичицу <pb n="141" /> на раме па иде испред дућана, блене, зачкиљио очима, подбу |
</p> <p>Иде човек, упртио врећу жита на раме, погнуо се и тек да спусти врећу а они вичу:</p> < |
о да иде кући: набио повраз од торбе на раме и узео штап у руку.</p> <p>Кад га угледа Видосав, |
у војсци, или кад се овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате |
писници у војсци, или кад се овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видоса |
и, набио повраз на штап, претурио преко рамена, позабацио капу озад и одмереним корацима уђе у |
било? — питају се оне, а Ружа само мрда раменима, тумара око огњишта и заговара ашчију.</p> <p> |
ветује га Тодосије.</p> <p>Он само мрда раменима и промеће ону цигару из руке у руку.</p> <p>— |
о у народ!</p> <p>Она се снебива, слеже раменима и гледа <pb n="52" /> преда се.{S} Још носи за |
огрешио да га усиниш.“</p> <p>Она слеже раменима:</p> <p>— Ти знаш, Виторе.</p> <p>— Шта знам, |
ша, оно је паметно!</p> <p>Ђурица слеже раменима и оћуткује.</p> <p>— Ја сам мислио да је то да |
ове људе почастиш?</p> <p>Видосав слеже раменима:</p> <p>— Што је дао Бог, бабо...</p> <p>— Хва |
пријатељ.</p> <p>Он опет чепка и слеже раменима.</p> <p>— Хоћемо да чујемо твоју реч! — вели м |
ележје од овог младића.</p> <p>Он слеже раменима, чепка и погледа по њима.</p> <pb n="181" /> < |
доказивање и објашњавање.{S} Слегао је раменима и рекао: — Разумем, бабо...</p> </div> <div ty |
остидети.{S} Он се само смешкао слежући раменима, а то је, од прилике, значило ово: „Дао сам ти |
а ће орати усред лета!</p> <p>Она мрдну раменима...{S} Па додаде:</p> <p>— И много је љут, бабо |
месно, и како хоћеш...</p> <p>Она мрдну раменима:</p> <p>— Школе се... науке су... — рече и пол |
? — срете чича Ружицу.</p> <p>Она мрдну раменима и обори поглед:</p> <p>— Не знам, бабо.</p> <p |
е тако?{S} Право веле људи“, — па мрдну раменима и оћута.</p> <p>После оваких разговора Витору |
— Да те познам.</p> <p>Чича Витор мрдну раменима:</p> <p>— С ким имаш да ме упознајеш?</p> <p>— |
е мало више расприча и пљеснуо би га по рамену.{S} Нашто чича Вићентије ужагри очима и узвера д |
чуваоца, пријатељу, — пљеска Витора по рамену: — и на готово долазиш, брате...{S} Само да сачу |
{S} Икону Св. Јована, стару и чађаву, у раму без стаклета, закачише на источну страну; на други |
е, пала слана пре Мале Госпође и сатрла ране кукурузе.</p> <p>Донеше и врућу ракију, попише по |
<p>Годину дана доцније једно јутро, из ране зоре, закуца неко на Виторову стану у Јошевини.</p |
.{S} Филип и Мијат побратимили су се из ране младости и нераздвојени другови.{S} Видосав се с о |
Тако, дечице, пожурите, ако сте ради да раније ухватите коло! — вели један старчић од ватре.</p |
и имања.{S} Он је о томе водио рачуна и раније и ништа није могло измаћи испред његових очију, |
што су ови људи дошли, како су долазили раније на гледање, како су ово богати и угледни људи и |
тако као што ти кажеш, онда што ми ниси раније казао, па џаба ти то старјешство.{S} Ево, па га |
овру овде...{S} Били <pb n="59" /> доћи раније! — виче Видосав и одмах их намешта.{S} У врх сов |
оштац.{S} По њему шљива од сваке врсте: ранка, маџарка, белошљива и трношљива.{S} Усред вотњака |
т би пио.{S} То је већ било: одлазио је рано од куће, тог дана није ту попио ни једне чаше, а к |
мшилука, а сутрадан су долазили многи и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у двориш |
а дана те се изми и обрија.{S} Сутрадан рано спреми се као што доликује: обуче чисте преобуке и |
Али, ипак, дошао је <pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те су помагали колико су |
о да га нађе, како тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га потреви сама.{S} Пред подне примети |
пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, не превари! — подв |
рилику... тиче Витора Микачића шта ради рас-пи-ку-ћа Видосав?</p> <p>Затим дрекну:</p> <p>— Ја |
<p>Једно јутро поранио он као обично, у расвит, и спрема се да иде у поље на рад, а Тодосије по |
штити да је бабо дошао кући с Јовицом у расвит, ухватио волове у плуг и отишао преко вотњака... |
ра а рука му дркће, тура дуван, а он се расипа.{S} Савија, а не може лако да савије и непрестан |
раће се онај ко не ради како треба... и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле. |
саве: није ово кућа Коружића, да толико расипа и да се размеће...{S} А жене слушају и загушиле |
: ово мало друштво хоће да се мало више раскомоти у Микачића кући.</p> <pb n="62" /> <p>— Не мо |
леђушке, са потуреним рукама под главу, раскорачених ногу и разбарушен.</p> <p>— Еј, јеси ли ту |
и у џепу увек и чим је беспослен, он је раскрили и гледа у њу... „Како су дивне слике!{S} Каква |
доба, а ко пре прода није домаћин него раскутњик.{S} Тако мисли и тако ради па макар да би је |
мицали од њега.{S} Деца су напредовала, расла и јачала, и скоро се изједначили као зечеви.{S} З |
оцу, татулу и дивљу паприку, што је све расло и бујало но окрајцима иза грађевина....{S} И шта |
мо, па седне међу њих и присуствује кад расматрају дела која он заступа...{S} Седи као са друго |
оље! ..</p> <p>У то време у заседању су расматрали акта и припремали их за претрес.{S} За дугач |
косу, одупро се на лакат и задубао се у расматрање наких акта,</p> <p>— Управо, господине Јанић |
ш, Тодосије, куда си наумио!{S} Не’ш се распасати на мојој бабовини, док сам ја жив!{S} Клаћемо |
зна какве штете...{S} И откуд је, онда, распикућа?{S} Тај бабо слуша свет... наше душмане...“</ |
буња нешто без икакве везе, само чујеш: распикућа, Јошевина, Чолопек...</p> <p>— Где ли је се н |
казао да га тата пропасти и да је тата распикућа, па му преотео старешство и тати задао муку н |
викао и дерњао се како сам пропасник и распикућа... како нисам ништа приходио за ово време од |
друкчији човек.</p> <p>— Шта?{S} Ја сам распикућа... пропасник... бекрија? .. — подиже се он.</ |
в?</p> <p>Затим дрекну:</p> <p>— Ја сам распикућа, про-пас-ник!..</p> <p>Чича уступи једну стоп |
о у суд, тужио Видосава и огласио га за распикућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће да их истера из |
ешство.... и мене одгурнуо од имања као распикућу... и то се чуло свуда... по чаршији и селу... |
де да у селу не дугују никоме ништа.{S} Распита и у вароши, код механџије и дућанџија.</p> <p>Ч |
д његових њива и врта, разговарали се и распитивали о свему томе.{S} Он је избегавао у тим прил |
варног коња са прибором.</p> <p>Па поче распитивати полако, изнаоколо, да ли коме шта дугују.{S |
д је код куће, он је весео, разговоран, распитује <pb n="95" /> за све па, ако има посла, он ид |
децом; — а јутрос други човек, ћути, не распитује ни за кога нити се на кога осврће.</p> <p>Руж |
чно, нити се радује, нити се чуди, нити распитује.{S} Измејаху секиром и лупа у једну главњу.{S |
адоше унаоколо сабора: разгледају свет, распитују те за ову, те за ону, загледају сукње и јелек |
и као свако дериште, а кад баба пијне и расплаче се, она се узнемири и ужагри очицама у мајку и |
ити и подизати најбољу лозу, калемити и расплођавати сваковрсне благородне воћке, подизати шуму |
пла... ни видна ни тамна... мало се шта распознаје до бели зидови на кућама и мрачне сенке деба |
Ђурица и Јовица: један босоног а други распојас и растиру испаване очи.</p> <p>Чичи благну на |
S} Сад је добро! — виче он и трчи онако распојас за јунетом, по детелишту.</p> <p>Тодосије се з |
присвојио оно што му је најсветије: да располаже са својом децом...{S} Хода, мисли, хуче, сећа |
/p> <p>— Е, ћери, човек предлаже, а Бог располаже...{S} И ја велим: може човек нагињати куд хоћ |
њива и моја ливада?</p> <p>— Нека сваки располаже својим имањем како уме, — додаје Видосав.</p> |
увек кад попије неку чашу пића и кад је расположен да више разговара и штогод доказује.</p> <p> |
{S} На њему све чисто и уљудно.{S} Увек расположен и насмејан, према свакоме предусретљив па и |
сиромах он, да је знао да је бабо овако расположен, па да га дочека овде, на шта буде!{S} Па да |
ј је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{S} Већ велика девојка, уме да ради сваки р |
и бркова, широких уста и крезава, увек расположена и насмејана.</p> <p>Тај је задовољан с оним |
је поставише у оџаклији.{S} Чича Витор распореди где ће ко сести: у врху старији људи, па млађ |
о код куће...</p> <p>Пошто је посао био распоређен, он није имао шта да ради.{S} Поседи мало ко |
.. рекао би чича Витор кад се мало више расприча и пљеснуо би га по рамену.{S} Нашто чича Вићен |
што шапћу између себе, па се ослободе и распричају.</p> <p>— На шта ли ће ти изићи тај рад? — п |
омаћин Варагић, средовечан човек, малог раста, погурен, носи чутуру од једног до другог и даје |
е кући, он све тише разговара, а кад се растадоше, он застаде пред Тодосијевом капијом и би му |
одосијевом капијом и би му тешко што се растадоше.{S} Чињаше му се да би Тодосије имао да му об |
добро!{S} У здрављу, младићу.</p> <p>И растадоше се.{S} Дамљан оде Тодосијевој кући, да разгле |
ко му је био тежи овај прелом у животу: растанак с кућом у којој се родио, са сродницима за кој |
е сваки сукоб заврши смијурином и лепим растанком.</p> <p>Поодавно, на десетак година пред дола |
ајде да по једну попијемо!</p> <p>Витор расте и шапће му на ухо: „Хвала ти, газда-Радојица, на |
и по-ра-ни-о...</p> <p>Лице се старчево растеже, уста одоше на јагодице и показаше се она три з |
овица: један босоног а други распојас и растиру испаване очи.</p> <p>Чичи благну на лицу, приђе |
још боље види.{S} Пипне руком, загледа, растреса, узме травку па загризе.{S} За њим полако пређ |
рам!“</p> <p>Скочи Видосав, стресе се и растрља очи...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
бабо, како хоћеш...</p> <p>— Лако је се растрти на моме имању! — дрекну чича толико, да залајаш |
тарац је сву наду положио у њих.{S} Они расту, развијају се, одмичу.{S} Уче се раду, а вредни с |
и маљем по клиповима, издробити кочање, растурати и ђубрити жито, кад се може на овој јевтиној |
ели се рђави људи, мој господине, да ми растуре кућу.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Тако.{S} Онај |
а прве пролетње послове: отреби ливаде, растури кртичњаке, потврди ограде, направи леје у врту, |
и поједе два најбоља брава и шћаше кућу растурити од хуке и беса?..{S} Па да су могли, испљувал |
и са осјем и плевом по коси и брковима, расхладили се водом па седе мирно и разговарају тихо и |
бабо?</p> <p>— Добро би било да се мало расхладим.</p> <p>Она отрча да донесе свеже воде.{S} Он |
еву слику и до ње Виторову споменицу из рата.{S} Даље, у један угао кревет са сламњачом, ћилимо |
детелину?</p> <p>Он му исприча све.{S} Ратарац се загледа у њега и осу повику на чича-Витора.< |
та школа?</p> <p>— У Краљеву! — показа ратарац руком на коју страну долази та варош.</p> <p>— |
вароши.</p> <p>Тако је и било.{S} Млади ратарац усадио је у душу детињу чежњу за науком и напре |
е мислима у ту школу, како му је причао ратарац. „Та школа, то је, сигурно, велика зграда, као |
неколико поучних књига из којих је учио ратарац!{S} Те књиге са искиданим корицама, са изгужван |
рећи:</p> <p>— Боже, благо теби!</p> <p>Ратарац се засмеја и полако се издвоји с пијаца да разг |
<p>За три године Ђуричиног школовања у ратарници, прилике у кући Микачића остале су исте.</p> |
дсео, и ту, на тенани, оприча како је у ратарници: како живе, шта уче, шта раде, шта има тамо о |
ег среза и изјавио жељу да се школује у ратарници.{S} Толико љубави према школи и науци, колико |
S} Ето, све се то учи у школама, тамо у ратарници, где учи онај Гружанин...“ — мисли Ђурица, па |
о твог сина за питомца!</p> <p>— Да учи ратарницу!</p> <p>Он заврнуо рукаве иа пере точкове, чи |
оводом овога избора, добио од управника ратарске школе.</p> <p>Сељаци се прокртољише у својим с |
ира два питомца, који ће се школовати у ратарској школи.{S} Далеко од тога да утичем на одлу ср |
а срез избере два питомца који ће учити ратарску школу.{S} Ви знате каки су то питомци.</p> <pb |
га је угледао.{S} Рекоше му да тај учи ратарску школу а та је школа најбоља за сељака.{S} У њо |
p>Он га промери погледом.</p> <p>— Учим ратарску школу.</p> <p>— А где му је та школа?</p> <p>— |
овани родитељу!{S} Срце ме вуче да учим ратарску школу.{S} Ја одох данас тим путем, па како Бог |
С толико науке могао би и ти ступити у ратарску школу, па да учиш ово што ја учим.</p> <p>Ђури |
Ђурица зинуо па хвата сваку реч младога ратарца, који, пошто оприча све што смета пољопривредно |
пуче пред очима кад се упозна с једним ратарцем из Груже.{S} Упознао га је једног пазарног дан |
да је он радио паметно.</p> <p>Он приђе ратарцу.{S} Хоће, како тако, да се упусти у разговор и |
е на сиротињу и није сазнао ни за какав рахатлук.</p> <p>Служећи по туђим кућама много је штошт |
ивот, да не би оскудевао и живео на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што више, а Тодосиј |
ти задао муку на срце, те човек изгубио рачун о себи.</p> <p>Ђурица застаде и покупи веђе на че |
ачуна шта хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рачун, на прилику: седамдесет и седам ока и три литре, |
пава, рошчићи као паприке.{S} Каква има рачуна држати оваку стоку, кад троши храну као и она од |
тако, па га и не заустављају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружица вене, бл |
осетљив и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна о свему што говори свет, онда нећеш нигда моћи с |
ова дома и имања.{S} Он је о томе водио рачуна и раније и ништа није могло измаћи испред његови |
/p> <p>Видосав продужи:</p> <p>— Ја вас рачунам у пријатеље и хоћу да ми будете пријатељи, а за |
ета!{S} Тако!{S} Сад ћемо овако!</p> <p>Рашчеврљи му вилице, метну међу њих облицу, отпаса се и |
ико се пута решавао да све то пребере и рашчисти, па на по пута стане и размисли се: „Нека стој |
ав се дуго размишљао док се решио да то рашчисти.{S} Шта ти не беше у тој сарачани!{S} Старих п |
аља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по свету...</p> <p>— Кад чује влас’...</p> <p>— |
међу нама... стар сам човек: не могу се рвати и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p |
та са мном.{S} Да сам млађи, да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако, |
су пуцали гласови по селу, те је свака рђа испирала уста са њима, то је било и стишало се.{S} |
ља...{S} И, нек остане међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св. Томи украо улар |
на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу изабрао је срез за питом |
>— Шта је, брате? -</p> <p>— Изузели се рђави људи, мој господине, да ми растуре кућу.</p> <p>— |
{S} Кажи ми отворено, у очи, ако сам на рђавом путу.{S} Ти боље видиш него ја.{S} Можда сам ја |
оћи дође кући, он пијан.{S} Срећом нема рђаву нарав у пићу: тада се само смеје, раколи, ћаска, |
руке, али нико није могао од њега чути рђаву <pb n="71" /> реч за свога посинка.{S} Причао је |
а као оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово честито чељаде.{S} Њихову децу воли ка |
и, сељаци, увек.{S} Волимо да проносимо рђаву реч но добру.{S} То нам је у крви! </p> <p>— Вала |
?</p> <p>— Како, газда?</p> <p>— Тресни рђу са себе, па буди мало ведрији и кочопернији!{S} Не |
а какав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради, он приђе п |
</p> <p>И на свему осталом опази се нов ред, који уводи умешна рука Видосава Микачића...</p> </ |
то је зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и стара за све од најмањег до |
мараш по њој кад хоћеш.{S} Овде се води ред! — говори пандур и гледа на другу страну.</p> <p>Чи |
ао је по домаћинским кућама и зна сваки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим сложно, убио |
е своје место и у кући се заведе сталан ред.</p> <p>То исто би и са осталим зградама: свуда се |
м она кад почеше чистити и дотеривати у ред.</p> <p>— Тек... баба Вујана, да смо у послу.</p> < |
Иво, грешан сам у Бога... није човек од реда.{S} Младо и зелено па се не дружи са поштеним људи |
S} И нема га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме |
лено земљиште, и то је питање скинуто с реда.</p> <p>Тако нешто било је и у јесен.{S} Видосав ј |
је се запрегао, па с Ђурицом и Грујицом реде брава и спремају ватру да га пеку на равни.{S} Руж |
о веле... на прилику, да вам служим све редно, него...{S} Ружице, постави-де ти совру овде...{S |
настаје послужење.{S} Зна се све шта је редно: шећер и вода, кафа и хладна ракија, па после вру |
у да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовно похађао школу и био слободан и отресит.{S} Чим |
друге књиге што их је однекле набавио и редовно их чита кад је на доколици.{S} По неки пут чита |
Витор.{S} И онда Видосав приповеда све редом; где је био, с ким се видео, шта је с ким разгова |
па праве ужета.{S} Видосав дочекује све редом, здрави се и виче: „Добро дошли...{S} Хвала... ко |
није ко што уврачао.</p> <p>И тако све редом, од најмањег до највећег.</p> <p>Па оде општини, |
— разраколио се Видосав и погледа у све редом: — А ако да Бог те дочекамо Светога Јована, славу |
д њега. — рече он, па ушара очима у све редом за совром.</p> <p>Витор опет мрдну главом на Видо |
без других украса.{S} Пољуби у руку све редом па узе служавник и послужи их што је у реду: воду |
Микачића кући ишло је и даље све својим редом...</p> <p>Пред Божић насташе јаки мразеви и стаде |
аздрављали здравице све колико их је по реду, па се неки дигли и поседали по собама, затурили с |
на је мала совра и људи седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више |
еве.</p> <p>Ружица их послужи како је у реду, принесе јело, па оде у оџаклију, у подрум, у ваја |
има и шареницама и намести их како је у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка, у лепом празничном <p |
па узе служавник и послужи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S} Служи, дво |
а.{S} Што год ради, све чисто, лепо и у реду.{S} И у кући послује у свему и замењује мајку и ба |
а по годинама.{S} Све на њему чисто и у реду, без аљкавости и мурдарлука, понаша се уљудно, паз |
авикне и да се ражљути кад није нешто у реду.{S} Свака ствар мора бити на свом месту и све се м |
и образ под старост...</p> <p>И ту поче ређати све што је досад приметио:<pb n="99" /> како је |
ише ручак, принеше јела, почеше јести и ређати здравице.{S} Кад попише добродошлицу, Маслаћев с |
чивилуку извешаше старије аљетке што се ређе употребљавају.{S} У ходнику наместише дугачки сто, |
чојице, копчи и другог арча, па терзија реже, шије и шара и за њега и његову Савку и децу.{S} Т |
..{S} Видиш ти њега!{S} Срам те било! — резили га Тодосије.</p> <p>И за час набави млаке воде, |
века, а ја ево на овог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор кад се мало више расприча и пљеснуо |
удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми |
<pb n="19" /> Витор, те би неко из куће рекао да се инате горе под јабуком шећерлијом.</p> <p>Ј |
е би он смео поверити своје имање.{S} И рекао је да нема радника човека у нашем селу.</p> <p>— |
и објашњавање.{S} Слегао је раменима и рекао: — Разумем, бабо...</p> </div> <div type="chapter |
је радник те му нема парника, и онда би рекао: „Нема у земљи курјака“. </p> <p>— Ама коме ће, п |
како с понекима седи и части се, ти би рекао: части га да му измами неко парче земље, да купи |
"49" /> пара кило.{S} Не знам шта би ти рекао: да ли сам их скупо платио?</p> <p>И гледа му у о |
ане дошаптавати и нагваждати, шта је ко рекао за тебе и његову кућу, он мисли да му се цео свет |
не капетане, и ви браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти да нешто каже, |
са срећом...{S} Само, ја би’ још једну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де Видосава!</p> <p>— |
да речемо да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на ону трупиницу до врата, скрсти |
се забавља.</p> <p>— Не знам шта би ти рекла, Руменија, не може се више овако! — започе он.</p |
игла би обрве високо и.... шта би друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{S} Како ти на |
е тако од почетка до краја.{S} Тако смо рекли и уговорили и код власти потврдили, и ја му казао |
још једном, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте дошли,“ опомену Видосава |
га тренутка!{S} Она није научила да јој рекне и једну прекорну реч...{S} Шта ли је то било те с |
не пита, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по неку реч.</p> <p>Те јесени, једног радног дана |
Зар онако ти јуче изграби из чаршије, а рекосмо да се заједно вратимо? — рече Тодосије.</p> <p> |
нтонија.</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да се управља... — одм |
м могао ноћас бих дошао да ти јавим.{S} Рекох: поранићу да му кажем, нек чини што може.{S} Моли |
/> <p>— Опет он! — подвикну Тодосије. — Рекох ли ти још у почетку да ћеш имати много штошта да |
им, Виторе...</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Рекох да сам тобом, ја не бих узела никога одавде.</p> |
<p>— Опет она! — подвикну Витор. — Ама рекох ли ти да се оканеш тих беспослица!</p> <p>— Бар н |
, подиже један, подиже други у селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам |
Он нешто гунђори.</p> <p>— Чу ли што ти рекох, море!</p> <p>— Не чујем ја ништа што ми ти велиш |
га је вукло њему чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај учи ратарску школу а та је школа најбо |
у вези.</p> <p>— Извол’те, господине! — рекоше сељаци.</p> <pb n="171" /> <p>—“ Да вам прочитам |
како!</p> <p>— Да бирамо, господине! — рекоше сви.</p> <p>Капетан продужи:</p> <p>— Као што зн |
<p>— Не знам шта ће рећи бабо.</p> <p>— Рекоше да си ти газда од овога дома?</p> <p>— Газда је |
садили вотњаке и винограде.</p> <p>Људи рекоше: „Благо њима!..“</p> <p>Али Бог не да сва блага: |
ас...{S} А ја велим: не може заповедати реп глави, него глава репу...{S} Не могу ја у мојих пед |
е може заповедати реп глави, него глава репу...{S} Не могу ја у мојих педесет и неколико година |
У Качеру је био скромнији, повученији, ретко кад да је ишао у чаршију и међу људе, а овде више |
му се нађе пред очима, па једе сам.{S} Ретко кад да седе као човек, са женом и децом за трпезу |
ластом лицу, на пуним смеђим брковима и реткој коси, оставило је време незнатне белеге старости |
ио у овако имање, што је... јеси чуо... реткост... то јес’ овако имање Виторово... — поче Филип |
реба да се поносиш тиме!</p> <p>— То је реткост!</p> <pb n="174" /> <p>— Да је други на твоме м |
ћути, гледа у њега, па ће, на послетку, рећи:</p> <p>— Боже, благо теби!</p> <p>Ратарац се засм |
аврте главом:</p> <p>— То јест... треба рећи истину, сутра ти нећу умети све ово казати, као шт |
p> <p>— Нећу вам кварити пазар; не ваља рећи па порећи.{S} Али други пут да нисте ништа радили |
уљудно, пази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговорити.{S} Већ нема ништа дети |
мен и стаде чепати у месту.{S} Не умеде рећи ни речи, већ само приђе и пољуби га у руку.</p> <p |
у.{S} Доћи ће и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да ће их преселити сасвим, па оћута и прљну руком |
као што Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је превасходио...{S} У њему назире пуну срећу з |
их није никоме саопштио.{S} А, правије рећи, није имао ни куражи да се унапред <pb n="65" /> п |
ни то све нареде као људи, или, правије рећи, све то Тодосије удеси, те се сваки сукоб заврши с |
е прегонише, прегонише, док ће Тодосије рећи ономе твоме „Да ти дам Чолопек, па учини што си на |
тебе и за њега.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта ја коме чиним?</p> <p>— Е, хе... — маше гл |
.{S} Дамљан Ружић се накашља суво па ће рећи:</p> <p>— А што ти је тако криво, Тодосије?</p> <p |
о год почне, стане и замисли се: шта ће рећи бабо?..{S} Испричао је негде да ће на јесен направ |
p> <p>— Нека те исмева!</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће!</p> <p>Он мало |
твоја брука но његова.</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће.</p> <p>— Треба |
{S} Капетан их само гледа и чека шта ће рећи.{S} Док ће један подвикнути:</p> <p>— То је син он |
да говори с човеком који га куша шта ће рећи.</p> <p>— Море, шта се ту затежеш и завирујеш?</p> |
о страх у њу па стрепи и очекује шта ће рећи.</p> <p>— Како ви овде?</p> <p>— Хвала Богу, здрав |
ли које сијено?</p> <p>— Не знам шта ће рећи бабо.</p> <p>— Рекоше да си ти газда од овога дома |
е повукоше, али ипак ослушкиваху шта ће рећи.</p> <p>— Ово је текао Витор Микачић, а није село! |
пи кад ће поменути Видосава и шта ли ће рећи о њему... сиромах он, да је знао да је бабо овако |
е дај да ти траг засмрди!</p> <p>Или ће рећи:</p> <p>— Гледај, какав је као да се са свињама бл |
.{S} Искриви главу и мрдаше њом, што ће рећи:{S} Тешко теби, ојађениче!..</p> </div> <div type= |
p> <p>Чича Витор наше главом, а хтео би рећи „Ниси ни ти много утекао од таких људи.“</p> <p>— |
резам од свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме погледити.{S} А овако, трапам ли трап |
</p> <p>— Еј, људи, слушајте што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојним Шуни |
<p>— Кажем ти ја.</p> <p>— Зар не смем рећи оно што говори свет?</p> <p>— Који свет?</p> <p>— |
> <p>Обредише по неку чашу, па ће један рећи:</p> <p>— Ти си ово и скућио, брате...</p> <p>— А |
{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једити, кидати, стидовати због њега.. |
је данас долазио!</p> <p>Он хтеде нешто рећи, па успљешта устима као да нешто гута...{S} У том |
етај ми.. " .</p> <p>— Ја му то не могу рећи.{S} Немам то срце.</p> <p>— Онда си млакоња и ти ћ |
ује ништа.</p> <p>— Хвала Богу, те могу рећи: да не дугујем ником ништа, сем Богу душу, — рече |
сав много разбирао о томе шта ће о њему рећи свет!{S} Таки је од младости.{S} Кад што чује о се |
у домаћине.</p> <pb n="33" /> <p>Истину рећи, Витор није нимало улепшао Јошевину, нити она друк |
та ради.{S} Молим те, тако ти све живо, реци по души...</p> <p>Тодосије се најпре осмехну, па с |
ти да је таки кум Иво а немој ни ти.{S} Реци: „Немојте, људи, тако говорити, ко зна, је ли то т |
ој му ништа ни говорити ни дуљијати.{S} Реци му једном за свагда: „Овако умем и овако ћу радити |
се уозбиљи:</p> <p>— Зато ћемо лако.{S} Реци ти мени ово: јеси ли ти уверен да радиш добро?</p> |
ћутим, него... тек... онако...</p> <p>— Реци ми: јеси ли ти крив што је он онако порадио с тобо |
p> <p>Тодосије му упаде у реч:</p> <p>— Реци, брате, српски: кад мало пијнеш.</p> <p>Они се нас |
</p> <p>— Не заборави на чему си, па ми реци: имам ли ти што дужан?{S} Да се није задужио код т |
бабо...</p> <p>— Шта нека?{S} Знам ја, рецимо, све...{S} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди кад |
Ето да ти причам...{S} Знаш, господине, рецимо... кад сам ја... овај... и моја покојна Руменија |
вам, тетка, али јесам ли ја дорастао... рецимо, тетка... да толиким имањем...{S} И јесам ли ја |
ловицу: „Комшија је пречи од свију“.{S} Рецимо: упали се кућа, коме ћеш се другом надати но ком |
могао од њега чути рђаву <pb n="71" /> реч за свога посинка.{S} Причао је свуда како је задово |
богати и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примити обележје од овог младића.</p> < |
Она ломи прсте и чепкори.{S} Види да је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако му је време данас...{S} А |
ратими, она тројица...{S} Па повешће се реч како Видосав хоће да сеје гору...{S} Људи се, безбе |
Микача.</p> <p>Мало с ким да проговори реч.{S} Нити кога <pb n="166" /> поздравља ни отпоздрав |
ако... овде.</p> <p>Тодосије му упаде у реч:</p> <p>— Реци, брате, српски: кад мало пијнеш.</p> |
оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово честито чељаде.{S} Њихову децу воли као да и |
аци, увек.{S} Волимо да проносимо рђаву реч но добру.{S} То нам је у крви! </p> <p>— Вала, гото |
е радећи? — питају се сељаци кад поведу реч о њему.</p> <p>— Еј, људи, слушајте што ћу вам рећи |
ћута.</p> <p>— Зар не видиш да он твоју реч слуша, а Тодосијеву свиђа.{S} И чујеш ли шта говоре |
менима.</p> <p>— Хоћемо да чујемо твоју реч! — вели му Витор.</p> <p>— Да ти одобриш! — дода Ма |
оздравља од беде, или да му извуче коју реч да види како је још беднији но што је слушао.{S} Па |
ећи.</p> <p>Ђурица зинуо па хвата сваку реч младога ратарца, који, пошто оприча све што смета п |
штву ћуте, шарају очима и хватају сваку реч, а кад <pb n="73" /> разговарају осмејкују се и све |
му прате сваки корак, хватају му сваку реч, претресају и што јес и што није!..</p> <p>И мало п |
у, оде опет до везилаца, проговори неку реч, понуди ракијом и врати се кући.</p> <p>Доцније мал |
куће у кућу, добацује које коме по неку реч.</p> <p>Кад би да се износи буклија и ломи колач, њ |
прича.{S} Он слуша и тек рекне по неку реч.</p> <p>Те јесени, једног радног дана, дође она у в |
знице.{S} Кад год он рече каку прекорну реч, њега нешто ледне у срце; кад га озбиљно погледа, п |
е научила да јој рекне и једну прекорну реч...{S} Шта ли је то било те се толико наљутио!..</p> |
о да се разговарају, да му пружи утешну реч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати да се |
акој прилици, учтиво се понашати и лепу реч прозборити.</p> <p>Али, по својој скромности, он се |
лепо разговоре.{S} Казаће му какву лепу реч, умириће га и задовољити, нек се све изглади што је |
ају а у истини мало за кога имају добру реч.</p> <p>Чича Вићентије одавно околиши око Витора да |
а Витор погледа по гостима и укућанима, рече:</p> <p>— Кад су се деца замиловала, и кад је судб |
си ли чуо шта је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“...{S} Па још наплетемо двојином више, |
Познаје се човек.</p> <p>— Да Бог да! — рече Ружић.</p> <pb n="47" /> <p>У том домаћин викну:</ |
г.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја! — рече и застаде.</p> <p>Витор се забечи да чује.{S} Он у |
/p> <p>— Лези, лези, не причај ништа! — рече и изађе.</p> <p>Он се раздерња и оста вичући.{S} Т |
<p>— Кочањка с два три зрна: бабица! — рече и полако и неприметно баци се на једног у мраку, и |
— Добро, добро, напричали сте ми све! — рече и седе на рудину испод јаза, а они до њега.</p> <p |
столицу.</p> <p>— Видиш ли, Тодосије! — рече и показа руком на детелиште.</p> <p>— Луд човек.{S |
а се трже:</p> <p>— Полиј ми, дијете! — рече, па устаде, прислони тојагу, скиде капу и прекрсти |
чаршију.{S} Пазите да не буде штете! — рече и оде.</p> <p>— Хоћемо, бабо!</p> </div> <div type |
pb n="131" /> <p>— Жива била, Ружице! — рече онако како ју је увек предусретао и отпоздрављао.< |
олове у јарам, заврзоше плуг и одоше! — рече она и показа руком.</p> <p>Видосава обузе зла слут |
ста и мирна?</p> <p>— Јесте, Бога ми! — рече Видосав пуним устима и таквим нагласком као на зак |
ведоше га кући.</p> <p>— Уф, каки си! — рече Тодосије.</p> <p>Беше у масним искрпљеним чакширам |
опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах му се скотрљаше сузе низ обрашчиће.</p> <p |
ућеш и знаћеш...{S} Тешко нашој деци! — рече и загрцну.</p> <p>Она се узнемири и устаде.</p> <p |
— Ево ти кесе!{S} Па како те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>Видосава обли р |
— рече један.</p> <p>— У горњи крај! — рече Мићо.</p> <p>— Ту до Тодосија! — повикаше многи.</ |
тано се издиреш на ме, кад ти приђем! — рече она и седе до њега.</p> <p>— Не мрзи мене то, него |
исти Видосав!</p> <p>— То и ја велим! — рече један до њега.</p> <p>— Познаје се човек.</p> <p>— |
авам, господине,</p> <p>— Понеси ово! — рече му и даде неке ствари што је покуповао.</p> <p>Гос |
ш луда, а не жалим да је још онолико! — рече Тодосије па заћута и продужи посао.</p> <p>Витор п |
га.</p> <p>— Ето, сад је све свршено! — рече он полако, не гледајући у њу.</p> <p>— Шта, Видоса |
си ми дошао.</p> <p>— Даће Бог добро! — рече Антоније, па повири на врата и опет узвера.</p> <p |
S} Они скочише.</p> <p>Седите, браћо! — рече и заузе место за столом.</p> <p>Они поседаше и упр |
p> <p>— Хоћемо да седнеш овде до нас! — рече један.</p> <p>— У горњи крај! — рече Мићо.</p> <p> |
на њиви.</p> <p>— Добро, благо бабу! — рече и онај табак задену за греду.</p> <pb n="9" /> <p> |
е спаваш?</p> <p>— Спавала сам доста, — рече и дохвати га за раме: — Устани!{S} Бог с тобом, по |
/> их у Качеру седам кућа Ђурковића, — рече она и убриса очи рукавом од кошуље.</p> <p>— Право |
} И ти си од сад наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се за очи.</p> <p>Он притрча те је пољуби |
те....</p> <p>— Не бригај, Антоније, — рече Витор и упиљи очи у њега.</p> <p>— Знаш, прича мен |
и очи.</p> <p>— Он је отишао од куће, — рече и глас јој задркта.</p> <p>Он извади изгужван пакл |
зволте... слободно као у својој кући, — рече Витор и оде својим гостима.</p> <p>У оџаклији руча |
: не могу се рвати и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор се размахнуо, изашао |
м...{S} Само, ја би’ још једну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де Видосава!</p> <p>— Јес’, ка |
говориш тако?{S} Тебе, ја кога ћемо, — рече стари пријатељ.</p> <p>Он опет чепка и слеже рамен |
> <p>— Узми, за тебе је то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде свилени гајтан са себе те |
.</p> <p>— Седи!</p> <p>— Ето, сешћу, — рече и седе.</p> <p>Тодосије извади дувањару.</p> <p>— |
е дугујем ником ништа, сем Богу душу, — рече Витор и ту бригу скиде с душе.</p> <milestone unit |
е, молим те...{S} Е, кад те молим! .. — рече и руке му клонуше те испусти цигару.</p> <p>Тодоси |
бичају... да се секираш и мислиш! ... — рече на послетку и оде.</p> <p>Видосав прође полако, но |
те моја дечица... ви остајете моји... — рече чича дрктавим гласом и помилова их по обрашчићима. |
је, него ти се ражали као ово мени... — рече и задркта јој доња усница.</p> <p>Он се трже:</p> |
p>— Видосаве, ти ћеш пропасти тако... — рече она и оде полако у вајат.</p> <p>Тако су осванули: |
има:</p> <p>— Школе се... науке су... — рече и полако се измаче из собе, а затим отрча да донес |
и јесте и немаш никог пречег од њега. — рече он, па ушара очима у све редом за совром.</p> <p>В |
уснице:</p> <p>— Па шта би, Антоније? — рече и нешто му суво застаде у гуши, те се мораде искаш |
ло се трже:</p> <p>— Здраво, како ти? — рече полако и гледа га у прси. </p> <p>— Где си ти, мор |
ије, а рекосмо да се заједно вратимо? — рече Тодосије.</p> <p>Он се трже,, исправи се и услони |
... тиче: шта радим ја у моме вајату? — рече и заљуља главом.</p> <p>— Пијан! — помисли Витор и |
им по туђем имању.{S} Је ли, младићу? — рече Дамљан.</p> <p>Ђурица склони књигу у џеп и, погнут |
.{S} Зашто не би узели једног од њих? — рече она, застаде и чисто се обрадова што јој та мисао |
ича Витор обори поглед земљи и појми да рече: „А зар није тако?{S} Право веле људи“, — па мрдну |
ича му Ружица.</p> <p>Он мало оћута, па рече:</p> <p>— Ти гледај своја посла.{S} То је моја бри |
д, кад га је Видосав питао, он ућута па рече: „Како хоћеш.... избаци али му ипак жао и све му с |
еца се загледаше у свога баба, а Ђурица рече:</p> <p>— Бабо да није лисица однела још једну ћуб |
у кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не рече ни речи.</p> <p>Напослетку грунуше му сузе низ обр |
љу, побратиме!</p> <p>Он се рукова и не рече ни речи.</p> <p>— Буди јунак!{S} Немој ти... по тв |
есе!</p> <p>Он га испрати погледом и не рече ни речи...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
p> <p>Чича Витор уђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте дошл |
итор искриви главу, почеша се иза уха и рече му полако:</p> <p>— Је ли засео суд?</p> <p>— Што |
ејао све око себе, кад му дође Ђурица и рече полако:</p> <p>— Звао те тата да часком сиђеш у ку |
— дода Маслаћ.</p> <p>Ђурица му приђе и рече:</p> <p>— Шта, се устежеш: кажи, одобраваш ли?</p> |
ав узмрда брковима, пружи јој цедуљче и рече:</p> <p>— Иди кући, гледај посла!</p> <p>Па тури ц |
Антоније.</p> <p>Он се доцкан присети и рече:</p> <pb n="114" /> <p>— Да Бог да у здрављу...{S} |
оју Јошевину..{S} А она омахну сукњом и рече: „Прој се, чича, доколице“...</p> <p>Наста читав у |
Чича Витор се накашља суво и необично и рече:</p> <p>— Хајд, хајд, дете...{S} Моли Бога што си |
Видосав подиже главу, погледа у Сојку и рече дрктавим гласом:</p> <p>— Нек ти је сретно, дете.. |
p>Тодосије се осмехну, а чича уздахну и рече:</p> <p>— Извол’те... служите се!..</p> <p>— Знаш |
пала те роса!</p> <p>Он оћута.{S} Затим рече полако:</p> <p>— Иди!</p> <p>— Што?{S} Ајдемо заје |
Ђурицу, а сажаљавају Видосава.{S} Један рече:</p> <p>— Да га зовнемо овде... да га питамо. </p> |
хат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку прекорну реч, њега нешто ледне у срце; кад га |
лонуше му и ноге и руке, појми да нешто рече, па му уздркташе уснице, пође да устане, па се пов |
да оно чутурче пред њим.{S} Хтеде да му рече, па се уздржа.</p> <p>— Иди!</p> <p>— Видосаве, ти |
/p> <p>— Не знам, бабо.</p> <p>— Ја, да речем да жалим, не жалим; нек пије колико може.{S} Него |
е оде далеко, далеко...</p> <p>Боже, да речемо да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би с |
смо већ о томе говорили, деца су се, да речемо, заречила и замиловала...{S} Сад да испунимо оно |
Е, пријатељу, говорисмо о свему, сад да речемо о послу ради кога смо дошли, — поче стари Маслаћ |
се да не вали... као оно, не било овде речено...</p> <p>— Кад су ми се надула јунад?</p> <p>— |
вре као дете и гледа у Витора.{S} Те га речи окуражише:</p> <p>— Што ’но веле, бабо, знаш како |
Тодосије.</p> <p>Видосав је упамтио ове речи... и настао је да га послуша, да се ни на шта не о |
ким прозбори, не може да нађе ни једне речи у којој би видео искреност и поштовање.{S} Кад га |
а слика пред очима, како јасно звоне те речи које је чуо пре толико година! ..{S} Данас је прва |
> <p>И Тодосије не хте проговорити више речи о томе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
ад му даду да једе и пије, он прима без речи.</p> <p>У почетку запиткивали га шта ће по вароши, |
/p> <p>Он их гледа, гледа, и не рече ни речи.</p> <p>Напослетку грунуше му сузе низ образе и за |
атиме!</p> <p>Он се рукова и не рече ни речи.</p> <p>— Буди јунак!{S} Немој ти... по твоме обич |
<p>Он га испрати погледом и не рече ни речи...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030 |
аде чепати у месту.{S} Не умеде рећи ни речи, већ само приђе и пољуби га у руку.</p> <p>Ружица |
то?</p> <p>— Тако.{S} Онај мој није при речи како смо казали.</p> <p>— Који то?</p> <p>— Мој по |
нимо оно што Бог милује.{S} Ако сте при речи, нек приђе девојка и узме обележје...</p> <p>Чича |
ике!{S} Чича Витор није целе ноћи с њим речи прозборио, па није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао |
тор Микачић не може прозборити неколико речи а да не помене Јошевину и чињаше му се да се тек о |
осав... да усинимо њега..</p> <p>Ове му речи и данас звоне у ушима.{S} Весела Руменија!</p> </d |
но гледа у председника.</p> <p>— Другим речима, господине Атанасије, то је „комис-прот“.{S} Мој |
хо: „Хвала ти, газда-Радојица, на таким речима.“</p> <p>Тако га упозна и са механџијом код кога |
агрејан...{S} Право да ти кажем: ја сам речит и куражан ево овако... овде.</p> <p>Тодосије му у |
у није хтео прићи до неко доба дана.{S} Решавао се да му се не јавља у овој прилици, да не би б |
спусти га у чакшире.{S} Колико се пута решавао да све то пребере и рашчисти, па на по пута ста |
е и тише, док <pb n="25" /> се Тодосије реши те пређе врзину и принесе му чутурицу и поче молит |
повику против <pb n="136" /> Видосава, решио се да је посеје он, на своме имању, и Видосав га |
је остало по старом.</p> <p>Видосав се решио да чича-Витора сматра као госта у кући, да преста |
лом, и Видосав се дуго размишљао док се решио да то рашчисти.{S} Шта ти не беше у тој сарачани! |
апетан махну руком:</p> <p>— Остави.{S} Решите сами како знате.</p> <p>Сви се сагласише за Ђури |
е Ђурица свршио школу и вратио се кући, решише се да је удаду.</p> <p>Једног празника беху се у |
бом исплели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, они секу ракитово пруће и помажу му у плетењу, те |
м пару у хиљаду завезака и да јој будем роб до века, — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и бабу неће |
он.{S} Па његова Ружица, слушала би као роб.{S} Имају троје дечице, као анђели.{S} Пуна кућа ра |
нство, и та главобоља, да га слушам као роб, само нек: не виче и нек не ћути...“</p> <p>У том и |
</p> <p>— А што да не смем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то испричали бабу, он се насмеја:< |
тпаса се и привеза дрво с обе стране за рогове, па пусти јуне и поче га јурити:</p> <p>— Уа!{S} |
ије отрча.</p> <p>— Тако!{S} Држи ти за рогове! — Па усука гужву од сена и стаде трљати по лево |
рског соја: крупну са великим затуреним роговорима.{S} Такве краве није било у селу.</p> <p>И н |
седе више куће под јабуку, услони се на рогуље и укочи поглед у траву пред собом.</p> <p>Ружица |
S} Видосав пригрнуо гуњче, ухватио мале рогуље за парожак па се поштапљује и корача полако, пог |
S} Уф, ала ме боли глава...</p> <p>Баци рогуље и ухвати се за чело...{S} Затим полако уђе у вај |
зноја стекли, оставимо некоме од нашега рода.</p> <p>Видосав црвени и врпољи се:</p> <p>— Хвала |
и вољу на пољу око увођења новог начина рода.{S} Куражило га је само то што је видео да су мног |
орамо одавде из села.{S} Ја имам и свог рода.{S} Има <pb n="7" /> их у Качеру седам кућа Ђурков |
љски, има право и да је корист од таког рода несумњива.{S} Већ у другој години он је његову лив |
ад па јој чека цену и тако стоји док не роди шљива и онда продаје стару а пече нову.</p> <p>Он |
к буде и теби...{S} Сигурно те жалим... родила ми те мајка!{S} Здрав си!{S} Здрави будите сви, |
у кров и темељ те старе куће у којој се родио, одрастао и век вековао.{S} То би било као да би |
м у животу: растанак с кућом у којој се родио, са сродницима за које су му везане толике успоме |
у они радили...{S} Није се ни он научен родио, него је препочео од другога... то што ради он, р |
де.{S} Њихову децу воли као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb n="72" /> те му је тако не |
еше име....{S} Видосаве... у сретан час родио.{S} Нема оваког радина оваког чуваоца, пријатељу, |
„ то јест... што ’но веле... после мога родитеља и баба!</p> <p>Тодосије му одгурну руку и погл |
те дочекамо Светога Јована, славу мога родитеља... — Па потрча да пољуби у руку свога баба.</p |
остави, него ја... ја не знам за бољег родитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: добротвора мо |
слатко пољубити га у руку као покојног родитеља...{S} И, нек остане међу нама, чу се рђав глас |
вом месту.</p> <p>— Молим те, бабо, као родитеља...</p> <p>— Гледај посла, синко.{S} Ти мислиш |
је крив тај Видосав?{S} Поштује ме као родитеља, чини ми почаст на сваком месту, даје ми старе |
синко, Видосаве, да почитујеш мене као родитеља и свог старијег и да прикодиш на моме имању, а |
к си жив!{S} И да га поштујеш више него родитеља...{S} Хајде да по једну попијемо!</p> <p>Витор |
јим, нас гледати и почитовати као своје родитеље...{S} И ти си од сад наше дете, Видосаве, — ре |
</p> <p>— Треба бирати оне младиће чији родитељи имају лепо имање, да би могли по свршетку школ |
ете...{S} И нека ти је проста моја нега родитељска...</p> <p>Ружици лијнуше сузе низ образе.{S} |
ова, а њега нема да ужива у тој радости родитељској.{S} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а о |
вели Филип.</p> <p>— Хвала Богу и моме родитељу! — одзива се Видосав.</p> <p>— Ако он дође па |
едом.{S} У њему стајаше ово: „Поштовани родитељу!{S} Срце ме вуче да учим ратарску школу.{S} Ја |
може красније бити и да ће година бити родна...{S} На крају крајева сав сукоб изравњава се тим |
је.{S} Шума чува здравље људима и штити родну земљу од поплаве...</p> <p>Тек што је почео разми |
е старешинство.</p> <p>Видосав Ђурковић родом је из Качера, из једног села у планинском пределу |
м младом одбрађеном женом, младожењином рођаком.</p> <p>Сви на добрим коњима, са пуним торбама |
p> <p>Ђурица викну сељака:</p> <p>— Еј, рођаче, би ли продао ту крмачицу?</p> <p>Сељак стаде па |
аш да се преда мном исповедиш, као пред рођеним братом.</p> <p>Он устрепта очима, принесе цигар |
е га посматраше.{S} Видосав скинуо пола розге на ледину, па причучнуо и млати.{S} Ни онај човек |
у вршају, беру дулеке, трпају пасуљ на розге.{S} Кад он, на доколици, гради котарице, они му с |
нарочита сушила, која су изгледала као розге и на њих трпао зелену детелину, те је тако била в |
имети га на ливади, под кућом.{S} Изнео розгу пасуља па млати.{S} Он се привуче за један жбун и |
ме: — Устани!{S} Бог с тобом, попала те роса!</p> <p>Он оћута.{S} Затим рече полако:</p> <p>— И |
усну, па гледа преда се.{S} Канда га и роса попала и овлажила му коштуњаве руке и сухе образе. |
ргасте и кудраве, вимена мала и чипава, рошчићи као паприке.{S} Каква има рачуна држати оваку с |
уз Међудневницу.{S} У врх њиве сабрана рпа кукуруза, за стотину врећа, и скупили се комишаоци. |
о ко комиша, он баца клип преко себе на рпу окомишаног кукуруза и клипови само сукћу и један др |
ревет, свој простирач и покривач, своје рубље и хаљине стојеће и носеће.{S} Све једнако: нико б |
<p>— Јуче ми каза да му спремим стајаће руво, па се обуче и даде ми ову цедуљицу да предам теби |
су остали сами код воденице и седели на рудини више јаза, па поче поиздалека:</p> <p>— Баш вала |
напричали сте ми све! — рече и седе на рудину испод јаза, а они до њега.</p> <p>Учини му се да |
из једног села у планинском пределу под Рудником, од сиротне породице.{S} Њих три брата у једно |
тамо негде далеко, у модрикасте висове рудничких планина...</p> <p>Напослетку се јави иза џбун |
ко! ..</p> <p>Жене се опет згледаше.{S} Ружа, црвена од врућине, зацрвене се још више од стида, |
— Шта ли је то било? — питају се оне, а Ружа само мрда раменима, тумара око огњишта и заговара |
о сваки човек кад се наљути, — одговара Ружа.</p> <p>— На кога?</p> <p>— Шта ће онде, што није |
је се човек.</p> <p>— Да Бог да! — рече Ружић.</p> <pb n="47" /> <p>У том домаћин викну:</p> <p |
p> <p>— Хоћемо! — вичу сви.</p> <p>Онај Ружић поче опет:</p> <p>— И да вам кажем, вели Виторов |
амо људе.</p> <p>Наста тајац.{S} Дамљан Ружић се накашља суво па ће рећи:</p> <p>— А што ти је |
/> <p>Још капетан и не доврши, а Дамљан Ружић скочи:</p> <p>— Молим, господине капетане, то сам |
адићу? — изненади га једног дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном хладу до Тодосијева |
слушкује.</p> <p>У том се подиже Дамљан Ружић, који, такође, беше члан те скупштини.</p> <p>— Г |
, погнуо главу и размишља: „Овај Дамљан Ружић највише је букао по селу противу тате, исмевао ње |
ре точкове, чисти, брише.</p> <p>Дамљан Ружић му вели:</p> <p>— А сад се окани беспослица и баз |
шаке!</p> <p>— Да запали чибук!</p> <p>Ружић продужује:</p> <p>— Чекај да ти кажем...{S} Чича |
мах се познаје човек...</p> <p>Један од Ружића момчадије, Дамљан, поче још јасније:</p> <p>— Еј |
десну страну:</p> <p>— И ови, овденак, Ружићи!{S} Нису велики домаћини, а нећу да говорим крив |
ах пирка у лице, крепи и освежава...{S} Ружица, по обичају, дочекала дан на ногама у кући: омел |
вајату, и изађе пошто сунце изјутра.{S} Ружица му принесе воду да умије и саопштити да је бабо |
и у оне локве по кући и изравна под.{S} Ружица ориба наћве, сланицу, лопаре и остало дрвено пос |
ошашољи руком по глави и измакне се.{S} Ружица га натера те се пресвуче, да му те једе и две тр |
спремају ватру да га пеку на равни.{S} Ружица у вајату спрема Сојку: чешља је, намешта јој сто |
е главе и ослушкује шта ће сад бити.{S} Ружица стоји подаље, код долапа, и учинила се да нешто |
од плавкаста сукна, памуклију и гуњ.{S} Ружица му спремила нове чарапе с двојим вођицама и широ |
<head>XXV</head> <p>Одјутри се мало.{S} Ружица избриса стрвољ испод јабуке: цигарице, палидрвца |
/> њиви са слугом, денули су сламу.{S} Ружица им носила ручак и није ништа приметила необично |
дана код њихове куће десило се ово:{S} Ружица је седела са Сојком пред кућом у хладу и забавља |
ече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица успрема по кући, Витор пригрне гуњче и с посинко |
е крив он, нису крива деца и није крива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, они нек остану |
образа.{S} И сви његови ваљају: његова Ружица, радна жена и образита, поштује га као оца.{S} У |
њих тројице најбољи је он.{S} Па његова Ружица, слушала би као роб.{S} Имају троје дечице, као |
у им били пред очима и Видосав и његова Ружица и оно дечице...</p> <milestone unit="subSection" |
ћи донесе још коју чашицу.</p> <p>Чешће Ружица помисли: шта ли мисле ова деца за свога тату...{ |
сти родитељској.{S} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> <p>Он хукн |
у очи натерао га је да се понови.{S} И Ружица је набавила по неку хаљинку, па су поновили и де |
радише!</p> <p>Све њих двоје, Видосав и Ружица.{S} А понешто им помогне стара служавка, висока, |
, па право цркви.{S} Мало доције дође и Ружица, и дечица, сви лепо обучени, измивени и очешљани |
Видосав?</p> <p>— Сад ће он, — одговори Ружица.</p> <p>Дође и он и стаде више совре поред Витор |
.{S} Сад ћу им однети ужину, — одговори Ружица.</p> <p>— А где су моји малишани?</p> <p>— Сојка |
а Витор одмаче на коњу напред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи у гомилицама сустижу, пролазе, ж |
рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружица вене, бледи, суши се, стари.{S} Увек замишљена и |
шају и загушиле се од смеја, — прича му Ружица.</p> <p>Он мало оћута, па рече:</p> <p>— Ти глед |
ш бабу док ја не одем тамо,“ — прича му Ружица.</p> <p>Видосав узмрда брковима, пружи јој цедуљ |
ућа Коружића!..{S} Јес’..{S} Ја!</p> <p>Ружица повири из куће, а за њом се надвирише и мешаје.< |
<p>— Да питамо нану.{S} О, нано!</p> <p>Ружица промоли чупаву главу на кутња врата.{S} Видосав |
па кљуца у земљу и нешто виче...</p> <p>Ружица се трже натраг:</p> <p>— Прођите се, Бога ви...{ |
т с десне стране, а Мићо с леве.</p> <p>Ружица их послужи како је у реду, принесе јело, па оде |
му коштуњаве руке и сухе образе.</p> <p>Ружица му полако приђе руци и поклони се.{S} Он је само |
за кога нити се на кога осврће.</p> <p>Ружица се полако уклони и замаче у кућу и са зебњом оче |
укочи поглед у траву пред собом.</p> <p>Ружица примети да је брижан, пребледео, нема капи крви |
убриса се, па се поврати у собу.</p> <p>Ружица оде у кућу да спреми шта треба, да га послужи, а |
ћ само приђе и пољуби га у руку.</p> <p>Ружица оборила очи земљи и забавља се с прстима на руци |
икупио једно парче земље у пољу.</p> <p>Ружица постарила много.{S} Изгледа као да ја болест бол |
уци.</p> <pb n="131" /> <p>— Жива била, Ружице! — рече онако како ју је увек предусретао и отпо |
{S} Свега три од мало пре.{S} Молим те, Ружице...</p> <p>И онда се подигне те седне и молећиво |
ш из сиротиње у сиротињу, али не брини, Ружице. <pb n="127" /> .{S} Онакав радник тражи парника |
и у њега и у под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ово што се ради за ове две три године у |
. није онако како треба.</p> <p>— Како, Ружице?</p> <p>— Па тако; ти си сад друкчији човек.</p> |
ку, да вам служим све редно, него...{S} Ружице, постави-де ти совру овде...{S} Били <pb n="59" |
не!</p> <p>— Шта полако?{S} Како ја?{S} Ружице!{S} Донеси печења!</p> <p>Уђоше деца, приђоше фу |
и својом руком.</p> <pb n="146" /> <p>— Ружице!</p> <p>— Чујем, бабо. '</p> <p>— Колико ’но има |
ати за руку и погурну у вајат.</p> <p>— Ружице!{S} Збаци ову прљавштину!{S} Дај све чисто и нов |
и!</p> <p>Па провири на врата:</p> <p>— Ружице!{S} Обиђи-де и нас који пут!</p> <p>Она понови ј |
чаше.</p> <p>Док ће ти Витор:</p> <p>— Ружице!{S} Деде, па ти изађи с децом мало у народ!</p> |
итор узвера, скочи и подвикну:</p> <p>— Ружице, шта ти би!{S} Како је то дерњање?{S} Ниси ти де |
х очију.</p> <p>Она се није одвојила од Ружице.{S} Што мајка ради, она јој помаже: сеје брашно, |
ба ноћи, кад су сви поспали по кући сем Ружице која је дворила и служила, завршена је ова пијан |
две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У кући наложена велика ватра, пристављени св |
е проста моја нега родитељска...</p> <p>Ружици лијнуше сузе низ образе.{S} Сојка зајеца и ухват |
разумела и с његовом браћом и с његовом Ружицом и ижљубила њихову децу.{S} Доцније, једног праз |
ва Ђурковића из Качера са његовом женом Ружицом и његово троје дечице, и њему уступам све моје |
V</head> <p>Не мање бриге навалише и на Ружицу.{S} Као женска страна она је досад гледала само |
де ли је се напио оволико? — срете чича Ружицу.</p> <p>Она мрдну раменима и обори поглед:</p> < |
ожења пољуби у руку обојицу, па хтеде и Ружицу, али она затеже руку те се само руковаше.{S} Жен |
“ — мисли чича Витор и ваздан би хвалио Ружицу.</p> <p>У том донесе она на служавнику чашу хлад |
ћути, или ако што проговори он гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлији, пред туђ |
в је он, онаког је и друга нашао: своју Ружицу.{S} И она је из сиротињске куће, чељаде што уста |
обрија, затим га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало дете.{S} З |
ири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин посао.{S} Пита колико је нахватала скорупа, как |
и се на кревет.</p> <pb n="126" /> <p>— Ружо, дај ми воде!</p> <p>Она отрча на извор.{S} Он се |
... по чаршији и селу...{S} Брука, моја Ружо!...{S} Уф, ала ме боли глава...</p> <p>Баци рогуље |
ворити.....{S}Да, брука и срамота, моја Ружо!.. — помисли у себи: — па шта ћемо сад?..{S} Шта ћ |
> <p>Узе дувањару, одваја лист папира а рука му дркће, тура дуван, а он се расипа.{S} Савија, а |
лом опази се нов ред, који уводи умешна рука Видосава Микачића...</p> </div> <div type="chapter |
осав се снебива...{S} Затим узе чашу, и рука му задрхта.</p> <p>— Здрави сте и добро сте дошли! |
е Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>Видосава обли румен и стаде чепати у месту |
и ти код мене! — ухвати га Тодосије за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се отрести...{S} Од |
и смо, — одговори она и трљну руком низ рукав.</p> <p>Па затим, гледајући преда се, усуди се да |
фесова масних и излизаних, копорана без рукава, шајтова, чепова обручева....{S} Нешто извешано, |
p>— Да учи ратарницу!</p> <p>Он заврнуо рукаве иа пере точкове, чисти, брише.</p> <p>Дамљан Руж |
кућа Ђурковића, — рече она и убриса очи рукавом од кошуље.</p> <p>— Право велиш! _</p> <p>— Ако |
пијан, седе на свој кревет и ухвати се рукама за главу.{S} Нема више двоумљења: сад је чуо из |
та то бата вели кад нешто попева и маше рукама, па се привуче полако, варакајући се иза дрвећа, |
а ради сваки рад што женско чељаде ради рукама.{S} Што год ради, све чисто, лепо и у реду.{S} И |
и, па наједаред клипи и поче, млатајући рукама, декламовати:</p> <quote> <l>„Који оно добар јун |
ну, нити она друкчије изгледа у његовим рукама сада, после дваестину година, сем то толико што |
аше на кревету, налеђушке, са потуреним рукама под главу, раскорачених ногу и разбарушен.</p> < |
ојичица седе поред јаза, са прутићима у рукама, нешто чепрљају и шалакају се.{S} Кад угледаше В |
агвирила у чарапни почетак што јој је у рукама, на иглама, па час гледа у рад, час се осмејкује |
ти.{S} Ни онај човек ни дај си Боже!{S} Руке као мртве, измахне једаред, лупи и држи мотку над |
а лицу, приђе им у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџаклију...</p> </div> <div type="chapte |
оловала, претрнула на све муке и савила руке око оно деце што јој је пред очима.</p> <p>Сојка ј |
а Радојица шмрче бурмут, смеши се, трља руке и вели:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти беше име... |
приђе, он заби секиру у цепку, па трља руке и гледа у њу.</p> <p>— Шта радиш? — приђе му руци. |
и дућанџија.</p> <p>Чича Радојица трља руке за тезгом у дућану, смеши се задовољно и подвикује |
ad> <p>Тог лета Видосаву не пође рад од руке.{S} Као у инат, деси се нешто на његову детелишту, |
дредио.{S} Али Тодосију тај рад пође од руке и нико не дочека да види сејира од њега.{S} Видоса |
од рада.{S} Какав посао почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад су били на сиротињском имањ |
<p>И посао са живом оградом пође му од руке.{S} Оне младице које је подигао Видосав на <pb n=" |
а и роса попала и овлажила му коштуњаве руке и сухе образе.</p> <p>Ружица му полако приђе руци |
едам у других што су препочели из друге руке, него да видим баш од онога који је први подигао.. |
одосије је дружеван човек и пространије руке од многих домаћина.{S} Сваког лета добави он терзи |
леђима, могли су га изазивати од сваке руке, али нико није могао од њега чути рђаву <pb n="71" |
сти авлије и штале, вуче терет од сваке руке.{S} Што заради поједе и попије.{S} Спава на механс |
ава.{S} Требао је да му остави одрешене руке нек ради како <pb n="85" /> зна, јер је сваки поче |
убеђујем<pb n="140" />, а ви да турите руке у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја |
" /> <p>Он узме штапић на га промеће из руке у руку и разговара:</p> <p>— На прилику, синко, шт |
о мрда раменима и промеће ону цигару из руке у руку.</p> <p>— Шта је то тако страшно било ако т |
де да проговори.{S} Клонуше му и ноге и руке, појми да нешто рече, па му уздркташе уснице, пође |
м те...{S} Е, кад те молим! .. — рече и руке му клонуше те испусти цигару.</p> <p>Тодосије хтед |
жио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже те откиде једну травку и с |
на ону трупиницу до врата, скрстила би руке око појаса, подигла би обрве високо и.... шта би д |
еђа, и кад угледа суд за столом, склопи руке око појаса и стаде:</p> <p>— Помози вам Бог!</p> < |
га, или на сандук спрам кревета, спусти руке на колена и гледа у њега снуждено, као у болесника |
, неко весео и насмејан, а неко завукао руке у рукмаче па блене у таван и врата, како творижу ч |
ли би ми уклепао сикиру <pb n="61" /> у руке..?{S} И ако Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, слу |
ојку на њен посао, па тек да узме рад у руке, а чича Витор ступи у двориште.{S} Носи велику шар |
и јагњад.{S} Кад поседају и узму рад у руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Вујана прича шт |
илике, значило ово: „Дао сам ти имање у руке па ради како знаш; како урадиш онако ће ти и бити. |
те с нашим пријатељима и предаћемо ти у руке све што имамо.{S} А ти ћеш руковати имањем као сво |
оче савијати цигар.{S} Савија, дркте му руке и гледа у њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза да м |
ем<pb n="140" />, а ви да турите руке у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то чин |
весео и насмејан, а неко завукао руке у рукмаче па блене у таван и врата, како творижу чиновниц |
<p>— У здрављу, побратиме!</p> <p>Он се рукова и не рече ни речи.</p> <p>— Буди јунак!{S} Немој |
ћане и пријатеље и све село.{S} Лако је руковати имањем овако како рукују остали сељаци и обрађ |
иди за живота, својим очима, како ће се руковати његовим имањем, и хоће да његов посинак не буд |
је, здрав и прав, добио тутора који ће руковати његовим имањем.{S} Сам зна да то није тако, ал |
мо ти у руке све што имамо.{S} А ти ћеш руковати имањем као својим, нас гледати и почитовати ка |
ју.{S} Тодосије и младићи приђоше те се руковаше, па прихватише коње и одведоше у шталу, а чича |
Ружицу, али она затеже руку те се само руковаше.{S} Жене се ижљубише по обичају.{S} Тодосије и |
дити, док не види како ће му испасти за руком.{S} Наумио је да пријатно изненади и своје укућан |
.{S} Ради...{S} Измеси’де ово! — показа руком на служавник, као да му нешто смета.</p> <p>Она у |
рзоше плуг и одоше! — рече она и показа руком.</p> <p>Видосава обузе зла слутња: отишао је на д |
p>— Видиш ли, Тодосије! — рече и показа руком на детелиште.</p> <p>— Луд човек.{S} Не могу да с |
лим те! — учеста он нестрпљиво и узмаха руком.</p> <pb n="130" /> <p>Она му угледа оно чутурче |
преко врљика да још боље види.{S} Пипне руком, загледа, растреса, узме травку па загризе.{S} За |
p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>Па махне руком и нанишани на десну страну:</p> <p>— И ови, овден |
кад ти ја кажем! — виче Видосав и маше руком, Тодосије приђе.{S} Видосав притрча те га загрли. |
, па их гледа, гледа, а за тим пошашољи руком по глави и измакне се.{S} Ружица га натера те се |
све дивно и уређено што је под његовом руком!{S} Чини ти се да свака ствар друкчије изгледа чи |
е се тобом поносити!...</p> <p>А другом руком Јовицу:</p> <p>— А ти си мој радник и кућаник! .. |
то све обиђе, разгледа и дохвати својом руком.</p> <pb n="146" /> <p>— Ружице!</p> <p>— Чујем, |
у крај до врата, скинуо капу, па једном руком ослонио се на штап, а другом трља преко темена и |
ило сукненог прслука, подбочи се једном руком и накрену главу на страну, па, као и досад кад јо |
ману,</l> <l>Бритком сабљом и десницом руком,</l> <l>Пак двадесет одсијече глава?“</l> <l>— Он |
е их преселити сасвим, па оћута и прљну руком иза уха.</p> <p>— Одмиче дан... врућина.</p> <p>— |
огу, здрави смо, — одговори она и трљну руком низ рукав.</p> <p>Па затим, гледајући преда се, у |
воду и стакленце с ракијом, он одгурну руком:</p> <p>— Носи, дијете.</p> <p>Она се узбезекну:< |
ло, протурише још неку, па Мијат тресну руком:</p> <p>— У здрављу, побратиме!</p> <p>Он се руко |
{S} Узврпољи се, погледа низа се, махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он спусти |
же очима гледати.</p> <p>Тодосије махну руком:</p> <p>— Море, ниси ти дете да те тешим.{S} Сад |
капетан заусти да нешто каже, те махну руком да седе, па се маши у џеп и извади једно писмо.</ |
... да га питамо. </p> <p>Капетан махну руком:</p> <p>— Остави.{S} Решите сами како знате.</p> |
p> <p>— Понеси кесу!</p> <p>Витор махну руком:</p> <p>— Нека кеса на свом месту.</p> <p>— Молим |
/p> <p>— Море, свет к’о свет! — одмахну руком онај старчић крај ватре.</p> <p>— Шта ће му удити |
па га узми и ради како хоћеш! — одмахну руком Видосав, као да га одбаци од себе.</p> <p>Чича му |
а?</p> <p>— У Краљеву! — показа ратарац руком на коју страну долази та варош.</p> <p>— То је до |
се упита.</p> <p>Тодосије га ухвати за руку и повуче да иду У кућу.</p> <p>— Немој ме, молим т |
ту као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и погурну у вајат.</p> <p>— Ружице!{S} Збаци ову п |
гледаше низа се.{S} Он ухвати Ђурицу за руку:</p> <p>— Ти си бабов учевњак...{S} Бабо ће се тоб |
<p>— А он?</p> <p>— Узели га душмани на руку, господине, једва чекају да зажмурим, да ми дигну |
посао, тарну угарке и наслони главу на руку.</p> <p>— И, право да ти кажем, Руменија... некако |
вети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш на руку твојим непријатељима, да виде несрећу од тебе.{S} |
јицу, па хтеде и Ружицу, али она затеже руку те се само руковаше.{S} Жене се ижљубише по обичај |
то си тако тужан?</p> <p>Он јој одгурне руку.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Што, Видосаве?</p> < |
p>— Молим те, бабо... — промуца и пружи руку..</p> <p>— Узми, за тебе је то и грађено, — рече, |
?</p> <p>Он ћути и лежи.{S} Она му тури руку на чело.</p> <p>— Што си тако тужан?</p> <p>Он јој |
огурио се секретар, млад човек, завукао руку у густу косу, одупро се на лакат и задубао се у ра |
е.{S} Кад је гладан, узме комад хлеба у руку и још штогод што му се нађе пред очима, па једе са |
Не брини, бабо!</p> <p>— И пољуби га у руку и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Бога ми!</p> </ |
и ни речи, већ само приђе и пољуби га у руку.</p> <p>Ружица оборила очи земљи и забавља се с пр |
идим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И направи му м |
човек и било ми је слатко пољубити га у руку као покојног родитеља...{S} И, нек остане међу нам |
>Он узме штапић на га промеће из руке у руку и разговара:</p> <p>— На прилику, синко, што гледа |
раменима и промеће ону цигару из руке у руку.</p> <p>— Шта је то тако страшно било ако ти је уз |
{S} Жена и деца прилазе те љубе госте у руку, па настаје послужење.{S} Зна се све шта је редно: |
у њима, без других украса.{S} Пољуби у руку све редом па узе служавник и послужи их што је у р |
ога родитеља... — Па потрча да пољуби у руку свога баба.</p> <p>Витор мрдну главом:</p> <p>— Ос |
те и он то учини.{S} Младожења пољуби у руку обојицу, па хтеде и Ружицу, али она затеже руку те |
а очи.</p> <p>Он притрча те је пољуби у руку.</p> <p>После се споразумела и с његовом браћом и |
о повраз од торбе на раме и узео штап у руку.</p> <p>Кад га угледа Видосав, он дрекну:</p> <p>— |
ко ко долази иде на њиву; жетеоци срп у руку па ухвате постат и жњу, а везиоци иду на крај њиве |
теља и баба!</p> <p>Тодосије му одгурну руку и погледа га озбиљно.</p> <p>— Хајдемо кући!</p> < |
дошао! — И са свима се здрави, с некима рукује, а они га отпоздрављају:</p> <p>— Боље вас нашао |
.</p> <p>Том кућом управља и тим имањем рукује газда Симо Моравац, човек у четрдесетим годинама |
це међу њима, или да би се видело да он рукује имаовином без споразума с Витором.</p> <p>Већ се |
p>— Честит свети!{S} Боље тебе нашли! — рукују се и љубе они. </p> <p>Чисто се застидеше:{S} Ми |
.{S} Лако је руковати имањем овако како рукују остали сељаци и обрађивати га како им је радио д |
ак! — јетко се насмеја Витор, ухвати за рукунице и викну: — Ојс, воко, ојс!</p> <p>Тодосије про |
ка.{S} Отуд, са истока, појмила јутарња румен и хладан дах пирка у лице, крепи и освежава...{S} |
му и глас и рука.</p> <p>Видосава обли румен и стаде чепати у месту.{S} Не умеде рећи ни речи, |
авља.</p> <p>— Не знам шта би ти рекла, Руменија, не може се више овако! — започе он.</p> <p>Он |
на руку.</p> <p>— И, право да ти кажем, Руменија... некако ми се, и иначе, тешко наканити да то |
/p> <p>— Не бих, Бога ми.</p> <p>— Што, Руменија?</p> <p>— Зар радили и мучили се, па, овај...д |
ем ја!..{S} Што плачеш?{S} Право велиш, Руменија!</p> <p>Ту ноћ нису проспавали како треба: неп |
сао паде у главу.</p> <p>— Право велиш, Руменија!{S} Бога ми, право велиш!{S} Видиш ти!{S} Каже |
нити Витор Микачић шта је чинила његова Руменија да јој Бог да једно детенце ма било као песниц |
Али ту се тргне и падне му на ум његова Руменија и она зимска ноћ, кад су <pb n="76" /> седели |
ли, тетка... — узмуца он, кад му тетка Руменија први пут помену за то.{S} Она дошла једног пра |
у речи и данас звоне у ушима.{S} Весела Руменија!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
.. кад сам ја... овај... и моја покојна Руменија... — замуцну чича па се маши у џеп и извади та |
Ово је ној посинак, братић моје покојне Руменије.“</p> <p>И поче га упознавати али постепено и |
Божјој судби, издато подушје Виторовој Руменији, а Видосав Ђурковић уселио се у Микачића кућу. |
жила <pb n="31" /> је и дворила покојну Руменију, и пред смрт није одмицала од њене постеље, те |
мрзнути.{S} Испод штале ископаће велику рупу и у њој справљати ђубре, како је чуо од учитеља ка |
само обели чађаве дуварове, омалтериса рупчаге и пукотине, донесе иловаче те је наби у оне лок |
а се умиј и опери.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и чакширама?{S} Ако немаш што друго, им |
и, и набацаше га у један крај, ископаше рупчагу за буњак чак ниже куће, покосише и почупаше боц |
д сарача две чантре од телећака, беле и рутаве, и једну <pb n="37" /> дао Ђурици да је носи кад |
пуни ствари: поњава, ћилимова, јастука, руха свакојака за сву чељад.{S} Ту разбој, вит’о, чврк |
ма Сојку: чешља је, намешта јој стојеће рухо и непрестано јој нешта приповеда.</p> <p>Само чича |
сени доведене, са венцима и у свадбеном руху, младожење у новом оделу и са цветовима на капама, |
ила очи земљи и забавља се с прстима на руци.{S} Не сме нигде да погледа.</p> <p>— И да ти каже |
96" /> <p>Видосав му назва Бога и приђе руци.{S} Он скочи и укоси се:</p> <p>— Бравос, синовче! |
е образе.</p> <p>Ружица му полако приђе руци и поклони се.{S} Он је само погледа и мрдну главом |
и.</p> <p>Витор их загледа и претура по руци:</p> <p>— Нису скупи.</p> <p>— Бога сам обишао све |
итор дошао из окружног суда с табаком у руци, у коме је стајало да га је усинио и преписао му с |
нема капи крви у лицу, па с дружицом у руци, препредајући клупче конаца, приђе полако и седе д |
лату коњу великоме</l> <l>Са крсташом у руци барјаком,</l> <l>Што нагони Турке на буљуке </l> < |
и поглед на сто.{S} Сојка држи стакло у руци, трљка га погнуте главе и ослушкује шта ће сад бит |
Видосав ћути, ломи прсте и ону травку У руци.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све тако као што ти к |
чему, а што ће ти он угледати цигару у руци, то није ништа...{S} Истина, не би ваљало да баш о |
да у њу.</p> <p>— Шта радиш? — приђе му руци.</p> <p>— Здраво сам.</p> <p>— Ја дођох, кастиле, |
а уђе полако, погнуте главе, и приђе му руци.</p> <pb n="131" /> <p>— Жива била, Ружице! — рече |
телишта.</p> <p>Ђурица скочи и приђе му руци</p> <p>— Жив био и велики пораст’о!{S} Седи, да се |
донесу јело, он <pb n="149" /> постави, ручају сви заједно, он служи, започиње разговор и добац |
а Витор стајаше иза њих и нуткаше их да ручају.{S} Гости гледају једно у друго.{S} Младожења се |
ију и сецкају купусово лишће!{S} Па кад ручају поседају на земљу и скрсте ноге и оно што има ме |
м, денули су сламу.{S} Ружица им носила ручак и није ништа приметила необично на Видосаву.</p> |
ућу ракију, попише по три, па поставише ручак, принеше јела, почеше јести и ређати здравице.{S} |
— Извол’те, бабо.{S} Скоро ће стасати и ручак.</p> <pb n="133" /> <p>Он пије, а она га двори.{S |
читати и писати, умео је зготовити леп ручак који би смео и пред господу изнети, умео се наћи |
ру у воденици или трли, па они спремају ручак: бабо умеси колач и запреће га на прочевљу, а они |
.</p> <p>Тамо су већ проредили буклију, ручали, напили се и изназдрављали здравице све колико и |
и оде својим гостима.</p> <p>У оџаклији ручали сви и служи се кафа и прислужује вино.{S} Разгов |
>— Није било никакве штете!</p> <p>— Ми ручали сами! ...</p> <p>— Приставили сланине и бунгура. |
смејури се Видосав и удара полако њеном ручицом по свом длану.</p> <p>Па је глади низ косу:</p> |
дници се поткрепљују.{S} Кад буде време ручку, деца донесу јело, он <pb n="149" /> постави, руч |
да у свему измакне и од својих другова, с којима је свршио основну школу, и од својих вршњака п |
ијим стварима, сто са неколико књижица, с пером, хартијом и мастионицом.{S} У трећој собици сто |
годило и у њима је нашао искрене људе, с којима је волео састати се, разговарати и почастити.< |
>— Добро дошао! — И са свима се здрави, с некима рукује, а они га отпоздрављају:</p> <p>— Боље |
. — А где је Видосав?</p> <p>— На њиви, с радинима.{S} Сад ћу им однети ужину, — одговори Ружиц |
ају, претреса и истура сламу.{S} Затим, с времена на време, приноси чутуру, наздравља и радници |
аки корак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се састаје, шта говори?{S} Што те се тиче то?{S} |
идосав приповеда све редом; где је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто је шта |
ли шара погледом с предмета на предмет, с човека на човека.{S} Ако га ко шта упита, он с муком |
му што ме брука!...{S} То није лепо... с његове стране...</p> <p>— Како?{S} Причај ми, Видосав |
уда, стар човек, збрчкана лица и ћелав; с десне стране човек истих година, крезав и ћелав, а с |
не, све му тужно, суморно, празно...{S} С ким прозбори, не може да нађе ни једне речи у којој б |
прељетака, може ли се које продати.{S} С њиме^се годе и цену прекину.</p> <p>Тако у свему.{S} |
ухвати за очи:</p> <pb n="153" /> <p>— С киме ћу се разговарати ако нећу с тобом, веселниче мо |
бабо!</p> <p>— С неким говори!</p> <p>— С неким се инати!</p> <p>— Није, ене га сам.{S} Па како |
и мешаје.</p> <p>— То је бабо!</p> <p>— С неким говори!</p> <p>— С неким се инати!</p> <p>— Ниј |
како је учио и шта је изучио.</p> <p>— С толико науке могао би и ти ступити у ратарску школу, |
<p>Чича Витор мрдну раменима:</p> <p>— С ким имаш да ме упознајеш?</p> <p>— Одакле си ти?</p> |
е човек истих година, крезав и ћелав, а с леве стране човек средовечан и просед.{S} За другим с |
у толикој мери да може дозволити да га с правом грди и напада...</p> <p>На послетку обузе га н |
ина његова и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју је давала од вајкада, да рад |
А оно није:{S} Тодосију пало у вољу да с тим човеком седне и коју попије, и то је све.{S} Тако |
S} Зар му није понос кад се свет угледа с његовог имања?{S} И зар му није жао кад се свет углед |
засејао детелину и већ две године скида с њега принос по четири и пет пута преко лета.{S} А одм |
<p>Сад је Витор дошао из окружног суда с табаком у руци, у коме је стајало да га је усинио и п |
е млазеве.{S} Постављена дугачка трпеза с краја на крај дворишта.{S} У горњем крају старији људ |
ајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онда грмачио да је |
је клип?</p> <pb n="41" /> <p>— Кочањка с два три зрна: бабица! — рече и полако и неприметно ба |
рај за ме,</l> <l>Синоћ сам се завадила с драгим,</l> <l>Завади нас из села девојка!.“</l> </qu |
иде те га ради, ако нема, он се забавља с децом; — а јутрос други човек, ћути, не распитује ни |
пено и у приликама са угледнијим људима с којима ће имати највише додира.{S} Кад су били у варо |
p> <p>Он стао, укочио се и колута очима с једног на другог.</p> <p>— Није мала ствар, брат-Видо |
ло да он рукује имаовином без споразума с Витором.</p> <p>Већ се приближује зима.{S} Дођоше овч |
још више пуче пред очима кад се упозна с једним ратарцем из Груже.{S} Упознао га је једног паз |
тако, да се упусти у разговор и упозна с њиме.</p> <p>— Ти учиш школу, је ли? — упита га Ђуриц |
овде у домаћинској кући, и биће сретна с њиме где буде.</p> <p>Овде, истина, има друкчији пона |
м сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И сретна и задовољна: и тамо у сиротињи и ов |
иде у њу спокојно, седне међу људе, па с ким хоће он попије по неку, поручи и части.{S} Тако и |
.{S} У воћнаку Тодосије се запрегао, па с Ђурицом и Грујицом реде брава и спремају ватру да га |
н, пребледео, нема капи крви у лицу, па с дружицом у руци, препредајући клупче конаца, приђе по |
полако се издвоји с пијаца да разговара с овим непознатим младићем.</p> <p>— Одакле си ти?</p> |
и ми разговоримо као људи! — вели чича с врата.</p> <p>Он ћути.{S} Спустио капке до пола очију |
лива јабука, и викну:</p> <p>— Ко здрав с дружином!</p> <p>— Сви ми с дружином! — гракнуше људи |
ила ватру и донела воде, спремила крчаг с убрусом да полије бабу.</p> <p>Чудо с њим!{S} Он канд |
и дохвати га за раме: — Устани!{S} Бог с тобом, попала те роса!</p> <p>Он оћута.{S} Затим рече |
p> <pb n="125" /> <p>— Видосаве.{S} Бог с тобом!</p> <p>Он брзо протрља очи.</p> <p>— Шта је би |
ени по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три гроша.</p> <p>— Добри су и нису скупи |
осије, гледај своја посла.</p> <p>— Бог с тобом, шта то радиш мимо свет?</p> <p>— А зар ово ниј |
ба Вујана, да смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате за неке госте или некакав свеч |
р не даде му ни да доврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта, не звани!{S} А би ли ти мене примио у |
Велиш ли одиста, Антоније?</p> <p>— Бог с тобом, Виторе, кад сам те досад преварио! .{S} Да сам |
еје жир на оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта је том човеку!{S} Не знам где ће се заустави |
зар му није жао кад се свет угледа сад с Тодосијевог имања?</p> <p>Али му још више пуче пред о |
на другој.{S} А чистоћа: да лазнеш мед с патоса!..{S} Наоколо и остале зграде и стаје: пивница |
му се цео свет подсмева... и да пропаде с главе.</p> <p>— Тако је, брате...{S} И шта да му каже |
ћи.</p> <p>Он их посматра, баца погледе с једног на другог и лукаво се смеши.{S} Напослетку иза |
шта слушате Витора!</p> <p>Домаћин иде с чутуром од једног до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја |
огу душу, — рече Витор и ту бригу скиде с душе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Омиље ра |
у и чињаше му се да се тек од тога може с пуно права убрајати у домаћине.</p> <pb n="33" /> <p> |
дом; где је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто је шта на пијацу.</p> <p>Чича |
е сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа и подмлађена.{S} Воденица остаде онак |
егова посинка, покајао се у души што је с неповерењем продусрео Видосава.{S} Требао је да му ос |
ицу и <pb n="36" /> хвале се како су је с бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, они с |
у хладне воде, шећера, стакленце ракије с чашицом, па метну на сто, пред њега.</p> <p>— Извол’т |
шљиварским трговцем из ваљевске нахије с којим је, доцније, имао ваљаних послова и користио и |
у и међу људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња г |
ре, у млађим годинама?{S} Сад се заузме с друштвом, са својим! побратимима, па остану до неко д |
едеље чича Витор накастио да се састане с њим, да се лепо разговоре.{S} Казаће му какву лепу ре |
и што тако хоће... да ме лакше истисне с имања...{S} Ја му сметам... не може да ме гледа...</p |
гуњ.{S} Ружица му спремила нове чарапе с двојим вођицама и широки појас алове боје.{S} Видосав |
ма и како треба да пази шта ради, да се с њиховом кућом не шегачи свет.</p> <p>Видосав није има |
ад се вратно из суда избегавао је да се с киме састане...{S} Шта би имао да прича?{S} Њихну бру |
ошто се добро смрче, избегавајући да се с ким види и састане.</p> <p>Међу тим сутрадан му осван |
потраја, па се чује све јаче као да се с неким инати:</p> <p>— Није ово кућа Коружића!..{S} Је |
p>Ружица оборила очи земљи и забавља се с прстима на руци.{S} Не сме нигде да погледа.</p> <p>— |
укао се, сео под јабуку шећерлију па се с њом шали и забавља.{S} Дан ведар, сунце одскочило пов |
и и нераздвојени другови.{S} Видосав се с обојицом упознао у једној прилици кад су се удружили |
ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с познаницама, средовечним женама у зајитунли шамијама, |
p> <p>Али не прође много, а помолише се с њиве Видосав и његов побратим Мијат.{S} Видосав пригр |
изађе да испраћа госте.{S} Поздрави се с неколицином, па му Витор примети да се врати у собу.< |
у и са цветовима на капама, измешали се с момцима и девојкама, па ухватили коло.</p> <p>У сниск |
бане у кућу, нити назива Бога, нити се с ким пита и здрави.{S} Кад угледа децу, њему овлаже оч |
се свиди.{S} Нити га шта пита, нити се с њим здоговара.{S} Јадно ти то, него се и не виђају.{S |
ране.{S} Радознали сељаци, враћајући се с рада, пред ноћ, свраћали су поред детелишта, застајки |
а поштеним људима и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га гледаш како с |
о Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако се с киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избегне, па ма |
ва га један господин да му нешто понесе с пијаце.{S} То беше капетан тога среза,; човек мален, |
чићемо те као своје дете, упознаћемо те с нашим пријатељима и предаћемо ти у руке све што имамо |
ошевини.{S} Само сврати на пекарницу те с ћепенка узе две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, ка |
<p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с колена на колено, док је Србина,</p> <p>— А зна ли то |
је кућу <pb n="12" /> скућио.{S} Он ће с новом снагом предузети послове на добро његове куће.< |
себи и своме послу и нигда га не смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људима и разговара:</p> <p>— К |
<p>— И после, ја мислим шта ли он хоће с тим што ме навлачи да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео |
анас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни глава заболети, — говори |
аметна човека,“ сродника своје домаћице с којим је кућу <pb n="12" /> скућио.{S} Он ће с новом |
.</p> <p>Кад му донесе воду и стакленце с ракијом, он одгурну руком:</p> <p>— Носи, дијете.</p> |
>Она успреми све, само остави стакленце с ракијом, па врати и стаде на своје место.</p> <p>Он с |
Пламен лиже високо и обасјава комишаоце с једне стране гомиле, а други у мраку.{S} На једном кр |
се на мене угледао и колики приход вуче с те стране.{S} На њега ће се угледати још десеторица у |
и у руку.</p> <p>После се споразумела и с његовом браћом и с његовом Ружицом и ижљубила њихову |
успрема по кући, Витор пригрне гуњче и с посинком изађе више оџаклије под јабуку шећерлију и п |
пази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговорити.{S} Већ нема ништа детиње на њ |
е...{S} Јакако... — проговори с муком и с неповерењем, као да говори с човеком који га куша шта |
сле се споразумела и с његовом браћом и с његовом Ружицом и ижљубила њихову децу.{S} Доцније, ј |
аки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!..“ |
рестано.{S} Зна да, кад домаћин не ради с њима, они се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не |
оме послу.{S} Кад нема радника, он ради с децом или сам, тек није беспослан никад.</p> <p>А већ |
ве и продужи рад.{S} Измахује живо ради с вољом, као да га нешто окрепи...</p> <milestone unit= |
сије па чисто им неверица да он то ради с уверењем да је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме п |
м носи торбу са прилогом.{S} Витор седи с људима у горњем крају, а он при дну, или стоји с момч |
се избрецне на њега, да се инати и грди с њим, да му увреду врати равном мером.{S} А зна да ниј |
:</p> <p>— Ружице!{S} Деде, па ти изађи с децом мало у народ!</p> <p>Она се снебива, слеже раме |
ти и мурдарлука, понаша се уљудно, пази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговор |
>Ратарац се засмеја и полако се издвоји с пијаца да разговара с овим непознатим младићем.</p> < |
њу и на једну приватну ствар која стоји с њом у вези.</p> <p>— Извол’те, господине! — рекоше се |
у горњем крају, а он при дну, или стоји с момчадијом где у крају.{S} Кад приказују прилоге, они |
тиме, што су се сва тројица побратимили с Видосавом.{S} И тада су се љубили и цмакали до миле в |
шли на благ дан као другови и пријатељи с којима се упознао одмах по доласку и заволео их као и |
и што даје дете у таку кућу и пријатељи с таком фамилијом.{S} Али му је срце празно, он је неве |
>— Ко здрав с дружином!</p> <p>— Сви ми с дружином! — гракнуше људи.</p> <p>Усташе сви те чича |
ма било и на своју штету.{S} Још се ни с ким није судио ни парнично, и по њему може суд и не п |
сам човек: не могу се рвати и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор се размахну |
лаш за кукуруз, да се привремено склони с њиве док се не отера кући, и мало наслона за стоку да |
>— А!</p> <p>Затим кад га угледа, клипи с кревета, заљуља се и паде опет на кревет.</p> <p>— Шт |
како необично и страшно, као да се бори с душом.{S} Поћута па се трже:</p> <p>— Полиј ми, дијет |
страни трбуха.</p> <p>Тодосије се бори с јунетом и смеје се, а Видосав га трља, час му извлачи |
с муком и с неповерењем, као да говори с човеком који га куша шта ће рећи.</p> <p>— Море, шта |
во... и све...{S} Јакако... — проговори с муком и с неповерењем, као да говори с човеком који г |
а чу се Тодосије:</p> <p>— Зар ’нако ти с нама, море, ноћас?{S} Изопија нас те ни јутрос не зна |
ја?..{S} Ја не знам, бабо, шта хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>— И не знаш.{S} Ништа и не знаш.{ |
да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила сваки дан, молил |
човеку!{S} Не знам где ће се зауставити с овим својим будалаштинама!{S} Где је то још било да с |
се ја, што ’но веле, не могу увеселити с мојим друштвом бар три пут у години? — вели Видосав и |
Да сам млађи, да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако, молим те....</p |
неприлике!{S} Чича Витор није целе ноћи с њим речи прозборио, па није казао ни „лаку ноћ“ кад ј |
умије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовицом у расвит, ухватио волове у плуг и отишао прек |
адзорници сели у хлад па не скидају очи с воденице, као да ће утећи.</p> <p>Иде човек, упртио в |
пред врата, уђе у оџаклију, обриса зној с лица, завали се у своју столовачу и управи поглед у о |
на душак и одахну.{S} Затим обриса зној с чела и окрете се.{S} За њим стојаше крупна жена у чис |
ром ти, стари?</p> <p>Витор убриса зној с чела, па одговори:</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Код |
но посуђе...{S} Ниже велике куће мутвак с две собе: у једној се обедује, а У ДРУгој спавају слу |
био тежи овај прелом у животу: растанак с кућом у којој се родио, са сродницима за које су му в |
<p>— Луд човек.{S} Не могу да се свађам с њим.{S} Почесмо по неку, па ућутах и побегох.</p> <p> |
ма пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, не превари! — по |
да у полић или у сто, или шара погледом с предмета на предмет, с човека на човека.{S} Ако га ко |
, а Тодосије <pb n="21" /> је задовољан с оним што има, и оно што има да је урађено како ваља и |
на и насмејана.</p> <p>Тај је задовољан с оним што има, а има осредње имање, на коме се може ле |
.</p> <p>Видосав му приђе, скиде гајтан с врата и пружи:</p> <p>— Сад, бабо, извол’те!</p> <p>— |
а на човека.{S} Ако га ко шта упита, он с муком одговара.{S} Кад га зовну да шта послуша, он ид |
задовољство.</p> <p>Кад има радника он с њима непрестано.{S} Зна да, кад домаћин не ради с њим |
ти хоћеш и чему тежиш, па те је гледао с неповерењем.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он се забечио у ци |
Видосав тако <pb n="28" /> брзо упознао с њиме и што су се тако запазили...</p> </div> <div typ |
Моравца и његов начин рада није смећао с ума.</p> <p>Пошто посвршава прве пролетње послове: от |
ђу њих облицу, отпаса се и привеза дрво с обе стране за рогове, па пусти јуне и поче га јурити: |
иш?{S} Како је оно онолико пријатељство с Тодосијем?</p> <p>Витор ућута.</p> <p>— Зар не видиш |
па се не дружи са поштеним људима него с несретницима.{S} А његов отац, покојни кум Антоније, |
г с убрусом да полије бабу.</p> <p>Чудо с њим!{S} Он канда није ни спавао.{S} Ено га на горњој |
јеси ли ти крив што је он онако порадио с тобом?</p> <p>Он се мучи, мрда уснама и напослетку пр |
меје и разговара.{S} Кад га гледаш како с понекима седи и части се, ти би рекао: части га да му |
д куће, кад ето ти га Витор, иде полако с друге стране ограде, својом њивом, обухватио сикиру о |
игда га не смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људима и разговара:</p> <p>— Кад смо били на Пандирал |
аље.{S} Звали су га Микача.</p> <p>Мало с ким да проговори реч.{S} Нити кога <pb n="166" /> поз |
Обојица су радници и воле раднике, само с том разликом што Тодосије држи да и у раду треба имат |
њоме.</p> <p>Ђурица и Јовица непрестано с чича-Витором.{S} Старац је сву наду положио у њих.{S} |
ослено земљиште, и то је питање скинуто с реда.</p> <p>Тако нешто било је и у јесен.{S} Видосав |
, побратим Мијат с десне стране, а Мићо с леве.</p> <p>Ружица их послужи како је у реду, принес |
ђа и паучине, пуна вина и ракије; амбар с пуним пресецима жита, кошеви пуни кукуруза у клиповим |
<p>— Није ово Тодосије текао, но Витор с ових десет ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да ниси ти |
, настарији по годинама, побратим Мијат с десне стране, а Мићо с леве.</p> <p>Ружица их послужи |
о или ракију.</p> <p>Нема човека у селу с киме се не би могао Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ак |
дње трагове снега, ону сивкасту паучину с ливада, проби густа зелена трава и зазеленеше се поља |
више...{S} Напред!</p> <p>— Али шта ћу с њим?</p> <p>— Што те се тиче он!{S} Ти ради како си п |
ледај посла, море!..</p> <p>— А како ћу с њим?</p> <p>— Како?{S} Као и досад.</p> <p>— Како ћу |
<p>— С киме ћу се разговарати ако нећу с тобом, веселниче мој...</p> <p>Он се опет завали у кр |
у науке.{S} Они свако новачење пресрећу с неповерењем и подсмевком, и тиме онемогућавају да све |
таше сви те чича Вићентије изломи колач с Витором, узе буклију па одмолитва и наздрави Тодосију |
.</p> <p>Испод куће вотњак, да не можеш с краја на крај дозвати.{S} Сав ограђен у проштац.{S} П |
оз село.{S} Њу је Видосав припремао још с јесени те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би |
ати се, разговарати и почастити.</p> <p>С Мићом се упознао кад су били на вежби у војсци. „Не з |
и испод брега две њиве и једна ливада, са живом водом и воденицом.{S} То имање Витор је купио |
хладу, а њих двојичица седе поред јаза, са прутићима у рукама, нешто чепрљају и шалакају се.{S} |
p> <p>А на то се одзивају из комшилука, са другог комишања, са песмом и подврискивањем.</p> <p> |
рац!{S} Те књиге са искиданим корицама, са изгужваним, умрљаним и нацепљеним листовима, милије |
м рођаком.</p> <p>Сви на добрим коњима, са пуним торбама и теркијама.</p> <p>Кад ступише у двор |
ивају из комшилука, са другог комишања, са песмом и подврискивањем.</p> <p>— Седи, посинче!</p> |
за госте, са два пуна гвоздена кревета, са застртим столом, клупама и столицама.{S} Зидови иски |
бо плаво и чисто, без облачка.{S} Отуд, са истока, појмила јутарња румен и хладан дах пирка у л |
p>Видосав лежаше на кревету, налеђушке, са потуреним рукама под главу, раскорачених ногу и разб |
оре, ово ти је изашло последње вријеме, са овим младим нараштајем.{S} Да ти наврнча што ниси ни |
тав сабор.{S} Младе, о јесени доведене, са венцима и у свадбеном руху, младожење у новом оделу |
гој соби два широка кревета за спавање, са шареницама и подшивеном ћебади, чивилук са хаљинама |
реницама Једна соба намештена за госте, са два пуна гвоздена кревета, са застртим столом, клупа |
етелину, од њиве је направио детелиште, са кога ће имати такав принос <pb n="66" /> какав се не |
а, лепо и скромно очешљана у плетенице, са једним природним цветићем у њима, без других украса. |
може најцрње наступити...{S} Шта то би, са чега то дође дотле? — мисли она и размишља. — Ко је |
} Момци, где који, по два три у гомили, са пригрнутим копоранима, неко се извалио и опрућио, не |
умом под целом кућом.{S} Прозори дупли, са стакленим окнима, а на великом димњаку пише: „1884 г |
де сам.{S} Ретко кад да седе као човек, са женом и децом за трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна |
је имање и трампио Јошевину за Чолопек, са Тодосијем Дмитрићем...</p> <p>— Па ти то ниси урадио |
се и она хвали са сукненим прслучићем, са три ката гајтана.</p> <p>Сојка је најстарије дете, ч |
годинама?{S} Сад се заузме с друштвом, са својим! побратимима, па остану до неко доба у чаршиј |
том зрео и личит човек: висок и крупан, са дугим и плавим <pb n="16" /> брцима.{S} Он се поноси |
оту: растанак с кућом у којој се родио, са сродницима за које су му везане толике успомене, одл |
лавим војничким панталонама и копорану, са припасаним силавима, уозбиљио се, суче брке и ослушк |
ала и шарала, у тесном чошном јелечету, са свиленом марамом на грудима, лепо и скромно очешљана |
нат, деси се нешто на његову детелишту, са чега је имао нових непријатности и то у доба кад се |
ана, тесна и сниска, покривена папраћу, са једним витлом у коме није ни једно перо измењено, и |
ена у чистим хаљинама и новом убрадачу, са крчагом свеже воде и убрусом.</p> <p>— Снајка, помог |
жена, у памуклији и жућкастом убрадачу, са једном младом одбрађеном женом, младожењином рођаком |
атило као и пре доласка Видосављева.{S} Са суседима се измирио, све се стишало: нити га ко зади |
звуче усну на десну страну и погледа га са спуштеним капцима до пола очију.{S} Затим баци погле |
да једног дана узмем мотку и најурим га са мога имања“...</p> <p>Али ту се тргне и падне му на |
приђе.</p> <p>— Што те, болан, мрзи да са мном разговараш?</p> <pb n="156" /> <p>— Ко ти то ка |
уз његову припомоћ.</p> <p>Али ево јада са Видосавом!..{S} Тај се човек губи, из дана у дан тон |
куће десило се ово:{S} Ружица је седела са Сојком пред кућом у хладу и забављале се својим радо |
> јабуку шећерлију па се шали и забавља са Сојком, разговара и ћерета, хвата је за колир, глади |
квим ситним жутим семеном, па га задрља са лаком трновом браном.</p> <p>Онима, којима тај рад п |
упознавати али постепено и у приликама са угледнијим људима с којима ће имати највише додира.{ |
у, занеопранио се, на глави му шеширина са искецаном пантљиком и изгужваним ободом, на ногама т |
постепено, тихо, без ларме и разметања са својим знањем.{S} Али оне нису могле остати неопажен |
се да је записано да даду товарног коња са прибором.</p> <p>Па поче распитивати полако, изнаоко |
<p>Он се снебива, стид га да разговара са старим човеком, који није његово друштво.</p> <p>— А |
венио, мрда обрвама и живо се разговара са својим пријатељима Чича-Вићентијем Радоњом Жикићем.{ |
и на имање Видосава Ђурковића из Качера са његовом женом Ружицом и његово троје дечице, и њему |
младо, а у среди наложена велика ватра са две главње и сухим грањем.{S} Пламен лиже високо и о |
ленелих од буђа, кутија без дна, чутура са избијеним колом, ексера, фесова масних и излизаних, |
по селу, те је свака рђа испирала уста са њима, то је било и стишало се.{S} Све то јесте и ште |
ш мене, ја нисам рад да ико испира уста са мном.{S} Да сам млађи, да се могу рвати и бочити с њ |
десет и сто товара, по два казана, каца са сирћетом шљивовиком, а на тавану виле, лопате и граб |
то није Бог зна какво имање: један брег са нешто шуме и пашњака, и испод брега две њиве и једна |
мају учионице, где се учи, дугачке собе са, клупама, у којима седе они, читави људи.{S} У други |
а из којих је учио ратарац!{S} Те књиге са искиданим корицама, са изгужваним, умрљаним и нацепљ |
и други дан.</p> <p>Као човек који дође са неког далеког пута на коме се дуго бавио, тако и он |
оно што му је најсветије: да располаже са својом децом...{S} Хода, мисли, хуче, сећа се успоме |
а, и кад је судбина, пријатељу, нека је са срећом...{S} Само, ја би’ још једну рекао, — рече и |
.{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И она је са зебњом очекивала кад ће чича Витор изаћи кући.{S} Пр |
ново новцато одело Видосаву.{S} Овај је са својом качарском ношњом: <pb n="32" /> уским чакшира |
обасја и онај крај где сеђаше Тодосије са још двојицом.{S} Они су дошли најпосле и нису се ни |
ко Југовићу.“</l> </quote> <p>Декламује са произношењем гласа како је учио у школи, па се занео |
токе, због деце, или какве друге спрдње са које се суседи најчешће поинате, они то све нареде к |
{S} Ево га гвоздени плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш ојађени сељак упрегне у свој плуг ше |
ћи:</p> <p>— Гледај, какав је као да се са свињама блатио!{S} Што си, бре, таки?</p> <p>— Па... |
>Тада се престаше вајкати и помирише се са судбином...</p> <p>Тако једног зимњег вечера (Витор |
а стоку која није за тај крај, дружи се са голадијом и несретниковићима, слуша Тодосија, не при |
а што му треба за кућу.</p> <p>Дружи се са свима поштеним људима и ко је за шалу он се с њим ша |
м себи да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико се радовао томе, у толико м |
а другом крају вотњака свињац за крмаче са прасади и кочине за <pb n="107" /> нерастове и назим |
анџијом код кога свраћа и веже кљусе, и са занатлијама који му каткад штошта раде.{S} Свима мил |
м у коме није ни једно перо измењено, и са старим у пола трулим бадњем.{S} Свега што је, ту у б |
зађе Видосав:</p> <p>— Добро дошао! — И са свима се здрави, с некима рукује, а они га отпоздрав |
таким речима.“</p> <p>Тако га упозна и са механџијом код кога свраћа и веже кљусе, и са занатл |
у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са кукурузом „американом“.{S} Док су сељаци свој кукуру |
несрећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И она је са зе |
заведе сталан ред.</p> <p>То исто би и са осталим зградама: свуда се избриса паучина и црвоточ |
адбеном руху, младожење у новом оделу и са цветовима на капама, измешали се с момцима и девојка |
жица се полако уклони и замаче у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих двојица учинити.</p> <p> |
њему може суд и не постојати.</p> <p>И са првим суседом Витором Микачићем он није нигда стао п |
оја остаде у вајату.{S} Витор се пољуби са старим пријатељем и његовим суседом, па шануше Видос |
арији људи; прогорели од сунца, знојави са осјем и плевом по коси и брковима, расхладили се вод |
} Видосав је био на <pb n="124" /> њиви са слугом, денули су сламу.{S} Ружица им носила ручак и |
уз њу телечар за телад.{S} Пролази сви са стране, да стока нема посла по дворишту.{S} Пред шта |
и поседали за оно неколико столова људи са својом чељади И пријатељима што су се ту десили, а м |
реда.{S} Младо и зелено па се не дружи са поштеним људима него с несретницима.{S} А његов отац |
pb n="159" /> плавкастог шајка, у блузи са зеленом јаком и шајкачом са зеленом пантљиком: леп, |
} Сеја се само смеје, па се и она хвали са сукненим прслучићем, са три ката гајтана.</p> <p>Сој |
, час се разговара озбиљно, час се шали са људима и женама и затура којекакве комендије.{S} Кад |
е му је лепо ограђено или у проштац или са врбом и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ухрање |
а били српски јунаци, који су се борили са Турцима, како је Краљевић Марко био велики јунак, па |
pb n="66" /> какав се не може добити ни са какве ливаде.</p> <p>Кад овас одрасте до колена, он |
ој живот...{S} Јошевину, хоће да трампи са Тодосијем за Чолопек и да узме педесет дуката прида, |
ирама, чошном фермену и шиљастој шубари са чизмама на ногама.{S} За њима младожењина мајка, ста |
ећ се приближује зима.{S} Дођоше овчари са планина, да закупе сена за стоку:</p> <p>— Домаћине, |
је Дмитрић.{S} Он је био у својој соври са својима, и сад се спремио да иде кући: набио повраз |
г ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим малишанима..{S} Где су ми они све јутро? — ско |
ће чувати детелиште и како ће поступати са покошеном детелином.{S} Он ју је косио у време, држа |
иђу и причају шта су чули шта може бити са лудоријама Виторова посинка...</p> <milestone unit=" |
нај језичак, па се може за час изменити са овом новом,“ — мисли чича и носи је у сарачану.{S} И |
хаљинама што се носе у себицу, сандуци са најнужнијим стварима, сто са неколико књижица, с пер |
шареницама и подшивеном ћебади, чивилук са хаљинама што се носе у себицу, сандуци са најнужнији |
икада...{S} Тако, ја ти се лако упознам са сваким.{S} Кад смо били на Кумашевцу на „зекциру“, п |
о...{S} Кућа велика, зидана, под црепом са подрумом под целом кућом.{S} Прозори дупли, са стакл |
ка, у блузи са зеленом јаком и шајкачом са зеленом пантљиком: леп, личит, чист.{S} Нешто га је |
, па извуче кесу и скиде свилени гајтан са себе те му намаче на врат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} |
т посеја овас, уздуж и попреко, помешан са некаквим ситним жутим семеном, па га задрља са лаком |
донесе из торбе чутуру и колач, извезен са вуницом, и неколико јабука, те турише на сто, у врх |
ле врућа ракија.{S} Видосав се запрегао са чистом куповном марамом, па кува кафу, меди и пени р |
рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојним Шунијом.{S} Он није давао ни Богу тамјана, |
ају дела која он заступа...{S} Седи као са друговима: пије каву и пуши специјалитет...</p> <p>Ч |
поштени људи већ се спрдају са њим као са будалом....</p> <p>Видосав ћути, ломи прсте и ону тр |
у исприча како се <pb n="26" /> упознао са неким шљиварским трговцем из ваљевске нахије с којим |
Кад су били у вароши, он га је упознао са газда-Радојицом, старим трговцем што код њега пазару |
/> <p>Још првих дана Видосав се упознао са Тодосијем.{S} То је било случајно.{S} Видосав је био |
је никаква штета десила.</p> <p>И посао са живом оградом пође му од руке.{S} Оне младице које ј |
ова.{S} Али, пре тога, да свршимо посао са питомцима.</p> <p>Сељаци подигоше главе.</p> <p>— Тр |
ије навикао стоку на њу, он ју је мешао са обичним сеном и тако измешану давао те му се није ни |
>Ко зна, можда би се чича Витор измирио са новим положајем и стањем у својој кући, да не почеше |
мора бити, онда, велимо, да ово што смо са сила труда и зноја стекли, оставимо некоме од нашега |
у, сандуци са најнужнијим стварима, сто са неколико књижица, с пером, хартијом и мастионицом.{S |
у из рата.{S} Даље, у један угао кревет са сламњачом, ћилимом, јастуцима и новим губером, до ње |
и поштапљује се, а он за њим носи торбу са прилогом.{S} Витор седи с људима у горњем крају, а о |
> <p>— Како, газда?</p> <p>— Тресни рђу са себе, па буди мало ведрији и кочопернији!{S} Не дај |
признају га поштени људи већ се спрдају са њим као са будалом....</p> <p>Видосав ћути, ломи прс |
а на живот мало у чему да се подударају са погледима Витора Микачића.{S} На пример: обојица су |
— И мора човек да пије, да тера сичију са срца...{S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њ |
кући, то јест није у овом новом конаку са ходником и две простране собе и стакленим прозорима, |
едну сивуљу од колубарског соја: крупну са великим затуреним роговорима.{S} Такве краве није би |
ин рад и препочињу га као девојче, шару са приглавка.{S} Сви ти људи имају и добра детелишта, д |
овог вотњака, угледаћеш једну лепу кућу са неколико зграда у чистом и пространом дворишту, у не |
оља за сељака.{S} У њој се учи како ћеш са парчета земље добити што више приноса, како ћеш поди |
е </l> <l>На алату коњу великоме</l> <l>Са крсташом у руци барјаком,</l> <l>Што нагони Турке на |
и ти радиш, Антоније?{S} Откуд ти ’вако сабајле?{S} Хоћеш ли у кућу?</p> <pb n="110" /> <p>Чича |
унак бјеше,</l> <l>Што једанпут бритком сабљом ману,</l> <l>Бритком сабљом и десницом руком,</l |
пут бритком сабљом ману,</l> <l>Бритком сабљом и десницом руком,</l> <l>Пак двадесет одсијече г |
р.</p> <p>На пијаци, пред црквом, читав сабор.{S} Младе, о јесени доведене, са венцима и у свад |
ubSection" /> <p>У вече слегао се читав сабор у дворишту куће Микачића.{S} Вече пријатно.{S} Ме |
S} Чим је подевојчила и одвела на један сабор, почеше се јављати просиоци, све богати и виђени |
Још носи затворену шамију и није јој до сабора и кола.</p> <p>— Нека, бабо...</p> <p>— Шта нека |
зајитунли шамијама, и стадоше унаоколо сабора: разгледају свет, распитују те за ову, те за ону |
и га провео свуда по селу, по чаршији и саборима и хвалио се иза гласа: „Ово је ној посинак, бр |
е вечери уз Међудневницу.{S} У врх њиве сабрана рпа кукуруза, за стотину врећа, и скупили се ко |
да не можеш с краја на крај дозвати.{S} Сав ограђен у проштац.{S} По њему шљива од сваке врсте: |
одина бити родна...{S} На крају крајева сав сукоб изравњава се тиме, што ће Тодосије кресати не |
врата кад ће се помолити, смотри га, па сав узавре, тресну тојагом о земљу и подвикну и развуче |
е године удари слана око Крстова дана и сав му кукуруз слисти.</p> <p>Чича Витор се опет љутио. |
овакоме дану.{S} Иде из чаршије запурен сав, и кад стиже кући спусти токачу пред врата, уђе у о |
је!</p> <p>— Шта хоћеш више?{S} Теби је савест чиста и мирна, ти њој одговараш и ником више...{ |
адиш добро?</p> <p>— Молим те: је ли ти савест чиста и мирна?</p> <p>— Јесте, Бога ми! — рече В |
његове послове, нити му наметати своје савете.{S} Кад га за шта упита, он ће га поучити, али ћ |
ј му његову старост и прихваћај паметне савете, а ради оно што знаш да је боље и корисније, без |
о, по неку код куће.{S} Нису вредили ни савети, ни карања, ни молбе, ни свађа.{S} Молили су га |
— На прилику... шта ће он тражити бољег саветника од тебе, Виторе?</p> <p>— Па и јес’ тако, али |
д побратима.{S} Они га стадоше викати и саветовати, те напусти и њих, па се поче забављати по в |
а виде несрећу од тебе.{S} Не дај се! — саветује га Тодосије.</p> <p>Он само мрда раменима и пр |
те, бабо!</p> <p>— И што да ме он учи и саветује?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: „Зашто о |
ји грош да попијем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор |
клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави кајише око ногу и обуче зубун, па крочи преко праг |
у дркће, тура дуван, а он се расипа.{S} Савија, а не може лако да савије и непрестано гледа у ц |
и лист папира и поче савијати цигар.{S} Савија, дркте му руке и гледа у њу нетремице.</p> <p>— |
жван паклић дувана и лист папира и поче савијати цигар.{S} Савија, дркте му руке и гледа у њу н |
се расипа.{S} Савија, а не може лако да савије и непрестано гледа у цигару.</p> <p>Тодосије зап |
олест боловала, претрнула на све муке и савила руке око оно деце што јој је пред очима.</p> <p> |
{S} Филипа Перића, Мијата Симића и Мића Савића, сељаке из истог села.</p> <p>Сви ови гости, за |
сен, клис, јасен...</p> <p>У том ето ти Савке, носи ужину.{S} Тодосије простре торбу на кладу и |
ја реже, шије и шара и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је свако његово чељаде лепо од |
у почетку да ћеш имати много штошта да савлађујеш.</p> <p>— Молим те, брате.</p> <p>— Немаш шт |
деда и чукундеда; треба показати нешто савршеније и практичније, на шта ће се угледати свет.{S |
ужинати.{S} Витор шурка у својој њиви, сагао главу па ћути.</p> <p>— Виторе! — виче Тодосије п |
о.</p> <p>— Срећан рад!</p> <p>Он ћути, сагао главу па гледа у бразду.</p> <p>— Зар ја штетовао |
крају младеж: момци и девојке, свака се сагла као да крије залогај, а подмигују се и кикоћу.{S} |
} Решите сами како знате.</p> <p>Сви се сагласише за Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше још једн |
есним сукненим јелецима, седе правилно, сагле главу и хитро одвајају комушу, шапћу и на махове |
иђу живој огради.</p> <pb n="139" /> <p>Сагну се па загледају, пипају, повлаче прстом низа стаб |
два три младића прокртољише, а девојке сагоше главе још дубље, до саме трпезе.</p> <p>— Тодоси |
иш, тата!{S} Кажем ја теби!</p> <p>— Е, сад верујем! — смејури се Видосав и удара полако њеном |
ћа кућу!{S} Он, који је увек био млађи, сад ће од једаред примити старешинство над једним толик |
ји.{S} Да није било скоро смрти у кући, сад би се заорила песма и нашао гајдаш.{S} И Видосав се |
ђе полако и седе до њега.</p> <p>— Ето, сад је све свршено! — рече он полако, не гледајући у њу |
вом:</p> <p>— Хе, хе, привиђа.{S} Јест, сад ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p |
> <p>— Е, пријатељу, говорисмо о свему, сад да речемо о послу ради кога смо дошли, — поче стари |
укама за главу.{S} Нема више двоумљења: сад је чуо из бабових уста шта мисли о њему и његову ра |
ију упрло у њега, непознатог човека!{S} Сад му прате сваки корак, хватају му сваку реч, претрес |
гасови одисати на уста.</p> <p>— Уа!{S} Сад је добро! — виче он и трчи онако распојас за јунето |
!{S} Дај ону облицу дрвета!{S} Тако!{S} Сад ћемо овако!</p> <p>Рашчеврљи му вилице, метну међу |
да речемо, заречила и замиловала...{S} Сад да испунимо оно што Бог милује.{S} Ако сте при речи |
досијеве куће...{S} То му не ваља...{S} Сад пије сам... и чудо ми је што крије од мене: нашла с |
ата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се да није много нерасполож |
„Овај мој окренуо сасвим наопако...{S} Сад ’хоће да сеје жир на оном Чолопеку...{S} Буди Бог с |
утао и да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад си у нашим шакама...{S} Видиш ти њега!{S} Срам те б |
ивиђа.{S} Јест, сад ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти то не кажем.</p |
ове госте и смеју се њиховим шалама.{S} Сад више воле овде код ове четворице него код оноликих |
досав?</p> <p>— На њиви, с радинима.{S} Сад ћу им однети ужину, — одговори Ружица.</p> <p>— А г |
то истина.</p> <p>— Дабогме да није.{S} Сад зна све село <pb n="145" /> да то није истина.{S} А |
/> види тај рад, да и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и његов рад...{S} Шта има боље но к |
"133" /> <p>Он пије, а она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобровољио па прича и заг |
сав га је научио како ће то учинити.{S} Сад види да Видосав, збиљски, има право и да је корист |
е своје.{S} Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избегавао је да се с киме са |
<p>— Море, ниси ти дете да те тешим.{S} Сад опет бринеш: шта мисли о теби!{S} Нек мисли шта хоћ |
има Моравца и радио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно.</p> <p>Он приђе рат |
p>— Сад сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво бравче.</p> <p>— Ко ти то к |
ти.</p> <p>Чича Витор се опет љутио.{S} Сад није могао отриети а да му не изговори: да треба да |
и размишља да није штогод погрешио.{S} Сад зна да неће оћутати и види да се спремио да га напа |
уштен, постарио, обрадатио, подадуо.{S} Сад већ нико није ни покушавао да га одврати.{S} То би |
Иво плати улар скупље но икаку узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи |
предавања и ради на школском имању.{S} Сад би лепа прилика била да га срез узме за питомца и ј |
о није чинио пре, у млађим годинама?{S} Сад се заузме с друштвом, са својим! побратимима, па ос |
>Ђурица ћути и гледа преда се.</p> <p>— Сад све село види да је Видосав паметно радио и сви вел |
е.</p> <p>— Ја ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као ц |
— Здраво, како ти?{S} Није ту.</p> <p>— Сад ће доћи.</p> <p>Човек хоће у воденицу, а они скачу: |
скиде гајтан с врата и пружи:</p> <p>— Сад, бабо, извол’те!</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Понеси |
ес’, камо га пријатељ Видосав?</p> <p>— Сад ће он, — одговори Ружица.</p> <p>Дође и он и стаде |
исли се: „Нека стоји, никоме не смета.“ Сад, кад га је Видосав питао, он ућута па рече: „Како х |
осио четири пута и имао богат принос, а сад, ето, сваке године коси је по пет пута.</p> <p>Сеља |
се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио да је тата радио паметн |
/p> <p>Дамљан Ружић му вели:</p> <p>— А сад се окани беспослица и базања по вароши, већ иди у с |
<p>— Мораш!</p> <p>— Није ми ни до чега сад.</p> <p>— Што?{S} Чудна ми, чуда...</p> <p>Поседаше |
његових очију, па ипак чињаше му се да сад треба да то све обиђе, разгледа и дохвати својом ру |
е дође на своје место.{S} Али, еве јада сад!...{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосава и огласио га |
ицију под кишом танади.{S} Ко те напада сад, стидиће се доцније.{S} Причекај то време!{S} Буди |
S} И зар му није жао кад се свет угледа сад с Тодосијевог имања?</p> <p>Али му још више пуче пр |
ам се макао од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем на састанке.{S} То је Видосављево.</p> <p>— |
адно доба...</p> <p>Видосав Микачић има сад да покаже шта зна и какав је на раду.{S} Њему је ос |
ати као своје родитеље...{S} И ти си од сад наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се за очи.</p> |
црвене се још више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене ко |
вљен доласком Видосављевим.{S} Он му је сад изгледао као гост који се уселио у кућу и већ поста |
адила?</p> <p>— Код оваца.</p> <p>— Ене сад!</p> <p>— Јесам, баш код оваца!</p> <p>— Лажеш!</p> |
Ко жели да ти се освети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш на руку твојим непријатељима, да виде н |
љка га погнуте главе и ослушкује шта ће сад бити.{S} Ружица стоји подаље, код долапа, и учинила |
њему и његову раду.{S} Куд ће и шта ће сад!</p> <p>Поћута мало, па се на једаред сети да потра |
Он је био у својој соври са својима, и сад се спремио да иде кући: набио повраз од торбе на ра |
ицу <pb n="122" />, она ти ниче...{S} И сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и оста |
па да не пуца брука, пусти му све.{S} И сад само гледај шта Качерац зна.</p> <p>— Тако му и тре |
разнику! — отима се Видосав.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати |
S} Чудна ми чуда што сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми највећи пријатељ у селу... и... је |
p> <p>Видосав то посматраше из вајата и сад му би теже изаћи но стати пред куршум.{S} Није да г |
а, али дође Маркезан те наследи имање и сад води за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога пе |
м могао педесет година без тебе; могу и сад...{S} Могу, ја како! ..</p> <p>Жене се опет згледаш |
же, да речемо да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на ону трупиницу до врата, ск |
ризнати. — „Он много пије.{S} Шта му би сад, кад то није чинио пре, у млађим годинама?{S} Сад с |
— Како, Ружице?</p> <p>— Па тако; ти си сад друкчији човек.</p> <p>— Шта?{S} Ја сам распикућа.. |
а и газдарица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је толико очију упрло |
ко за шта било досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад ’хоћеш...</p> |
нећу умети све ово казати, као што умем сад, овако весео и загрејан...{S} Право да ти кажем: ја |
зна шта ће.</p> <p>— Па си много чудан сад...</p> <pb n="143" /> <p>Он ћути, лиже цигару и гле |
м се дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и стара за с |
слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; тераћ |
најтеже му је због баба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једити, ки |
Право велиш: чини ми се... нисмо се до сад виђали.</p> <p>— Нисмо никада...{S} Тако, ја ти се |
ричао је свуда како је задовољан и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао завући |
виче:</p> <p>— О, бабо!{S} Хајде ’вамо сад!</p> <p>Па ако се не одзове одмах, они заинтаче по |
Ружо!.. — помисли у себи: — па шта ћемо сад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад не умем друкчије, већ |
>Витор мрдну главом:</p> <p>— Остави то сад!</p> <p>— Није то остави, него ја... ја не знам за |
иђе згладићу и шану:</p> <p>— Остави то сад.</p> <p>А овај се искоси:</p> <p>— Е?{S} Кад би те |
је те није код куће: не зна како би му сад изашао пред очи...</p> <p>У тим мислима и узбуђењу |
ни до њега.</p> <p>Учини му се да су му сад још милији и <pb n="123" /> да би их турио у недра. |
вати оно живо јуне.</p> <p>— Шта ћеш му сад?</p> <p>— Држи га!</p> <p>— Шта им би од те траве?< |
посинак Видосав. -</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Ти знаш како сам га узео, господине...{S} |
е, окани се, дете.{S} Немој да ме љутиш сад пред причест...</p> <p>Видосав отрча те му изведе к |
ћеш да их тужиш суду?{S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље ти је: покупи своје прње па иди о |
да не буде штете.</p> <pb n="34" /> <p>Сад се старцу још више милило да ту станује, јер Видоса |
се башкари на. њему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му лице доби живљи израз, очи узиграше и он се узне |
дрављу...{S} Хвала ти, Антоније!</p> <p>Сад осећаше да је добио двојином снаге и куражи и да би |
Бога да му се душмани не освете.</p> <p>Сад кад је усинио Видосава, одлакнуло му је на души.{S} |
е приобуо и умио и негде отишао.</p> <p>Сад треба дочекати баба...{S} Боже, шта ли ће бити!</p> |
ковић уселио се у Микачића кућу.</p> <p>Сад је Витор дошао из окружног суда с табаком у руци, у |
он?</p> <p>— Он вели: „Остави ме, дете, сада“...</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа не вели. |
и она друкчије изгледа у његовим рукама сада, после дваестину година, сем то толико што је прит |
се превртањем обија лишће и цвет, који садржавају нај јачу храну у себи.{S} Доцније, направио |
е сељаци и сви хвале Витора и Ђурицу, а сажаљавају Видосава.{S} Један рече:</p> <p>— Да га зовн |
кће му и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже те откиде једну травку и стаде се забављати.</p> < |
о га окуражи те, четврте године у лето, сазва једну велику мобу за жетву, и на исту позва све с |
Он зна да се бабо неће љутити, па да је сазвао још десеторицу, зато му није ни казивао да ће му |
капетан оде на свој посао.{S} Данас је сазвао среску скупштину да посвршава најнужније послове |
о!{S} Као што вам је познато, данас сам сазвао среску скупштину, да посвршавамо неки хитнија по |
није му било право што је оволики свет сазват.{S} Али, ипак, дошао је <pb n="86" /> и он рано |
а Витор дознао је за ову мобу, пошто је сазвата, и није му било право што је оволики свет сазва |
но не може да исхрани.{S} Сигурно ће му сазидати цркву на гробу, — теши он њу, еда би и себе ут |
> <pb n="144" /> <p>Нисмо се ми од јуче сазнали.{S} Што си неповерљив тако?</p> <p>— Није, Тодо |
досава и веле: да не би њега не би село сазнало за многу новину што раде паметни људи. „То је п |
талама.{S} Научио је на сиротињу и није сазнао ни за какав рахатлук.</p> <p>Служећи по туђим ку |
ца.{S} Али од Тодосија није могао ништа сазнати.</p> <p>— Што ће ти то да знаш?</p> <p>— Чуо са |
икан“ и већ две године како тај кукуруз сазрева као што треба и од њега има два пута више прихо |
човек не треба да сили.{S} Бог је стари сајибија: у њега је све богаство....</p> <p>— Право вел |
о чутурче љуте ракије.{S} Натеже добро, сакри га на исто место и спусти се на кревет!</p> </div |
Махне дим, погледа у Тодосија, па одмах сакрије поглед.</p> <p>— Чудан си... ни онај човек...</ |
трлу од чатме и покрио је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да се привремено склони с њиве док се |
свој кукуруз „осмак“ брали и смештали у салашеве, његов кукуруз стигао је тек за пурењаке.{S} К |
к, да помажеш мајци кад музе краве, кад салева млеко у карлице, да јој сучеш цевке на витлићу, |
цевке на витлићу, и то.</p> <p>Али она салетела да јој каже и он јој мораде испричати како су |
p>И онда се подигне те седне и молећиво салети, те му кријући донесе још коју чашицу.</p> <p>Че |
рио да се суше у воденици.{S} Ето тако, сам самцит отишао и оценио шта треба осећи; ни ја не би |
ора који ће руковати његовим имањем.{S} Сам зна да то није тако, али све му се чини да је баш т |
С неким се инати!</p> <p>— Није, ене га сам.{S} Па како се натмурио, узео штаку па кљуца у земљ |
уци:</p> <p>— Нису скупи.</p> <p>— Бога сам обишао све дућане и нема нигде јевтиније него у Мар |
!{S} И ти слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко т |
авикни се на то!{S} Видосаве, брате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, ја |
оре, кад сам те досад преварио! .{S} Да сам могао ноћас бих дошао да ти јавим.{S} Рекох: порани |
ко ти наредиш онако је најбоље...{S} Да сам тобом ја не би’ узела никога из села...{S} Ако ти н |
м рад да ико испира уста са мном.{S} Да сам млађи, да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих |
во велиш! — узврпољи се он.</p> <p>— Да сам тобом да узмемо Видосава.{S} Од њих тројице најбољи |
исам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано, кад сам чувала овце на Башчинама? |
Зар није боље што сан радио то, него да сам радио као што су радили наши стари од памтивека...“ |
лашћу и законом и тврдим овај уговор да сам усинио и пустио у кућу и на имање Видосава Ђурковић |
е...</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Рекох да сам тобом, ја не бих узела никога одавде.</p> <p>— Е?</ |
>— Гледај посла, синко.{S} Ти мислиш да сам ја озуђурио толико да немам пару да метнем на крст |
уту.{S} Ти боље видиш него ја.{S} Можда сам ја некаква шепртља која се пача у све а не зна свог |
он клоне и нема воље да ради... и онда сам себе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га боље позн |
Ако нисам прикупио које парче земље, ја сам набавно бољу пасмину стоке: говеда, свиња и коња.{S |
и загрејан...{S} Право да ти кажем: ја сам речит и куражан ево овако... овде.</p> <p>Тодосије |
тва..</p> <p>— Ама каква кмества!{S} Ја сам најбољи кмет у својој кући, на моме имању, кад ради |
е...{S} И сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и остао човек, казао сам: не тражим |
... теби је одавно нешто криво...{S} Ја сам чуо...</p> <p>— Шта си чуо?</p> <p>— Чуо сам, овај. |
сад друкчији човек.</p> <p>— Шта?{S} Ја сам распикућа... пропасник... бекрија? .. — подиже се о |
слеже раменима и оћуткује.</p> <p>— Ја сам мислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог |
ири, као да ће да се инати.</p> <p>— Ја сам научио да се прикоди на моме имању и не могу дозвол |
мало поведе исти разговор:</p> <p>— Ја сам нешто смислила и велим, Виторе...</p> <p>— Шта то?< |
досав?</p> <p>Затим дрекну:</p> <p>— Ја сам распикућа, про-пас-ник!..</p> <p>Чича уступи једну |
о ти је ово извезао, Сојка?</p> <p>— Ја сам извезла.</p> <pb n="38" /> <p>— Ти? — подсмева се В |
ћу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја посла. |
p> <p>— Што не спаваш?</p> <p>— Спавала сам доста, — рече и дохвати га за раме: — Устани!{S} Бо |
. и чудо ми је што крије од мене: нашла сам једно чутурче у кревету, у слами, у њему љута ракиј |
шта се ради и чује шта говори народ, па сам размишља о свему.{S} Њега боли срце за татом, јер ј |
ко.{S} Седи, тако, па се замисли и пита сам себе: „Шта ми је крив тај Видосав?{S} Поштује ме ка |
д оваких људи!{S} Шта им ја сметам, шта сам им на путу, да ми <pb n="105" /> се подсмевају за л |
у да ме изудара као брава.</p> <p>— Шта сам ти ја крив, бабо?..{S} Бога ти, шта ти је?</p> <p>— |
<p>— Немој више, молим те.</p> <p>— Шта сам попио?{S} Свега три од мало пре.{S} Молим те, Ружиц |
к се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још првих дана кад су почели тек гунђати п |
није?</p> <p>— Бог с тобом, Виторе, кад сам те досад преварио! .{S} Да сам могао ноћас бих доша |
} Је л’ де да сам га извезла, нано, кад сам чувала овце на Башчинама?</p> <p>-- Јеси, ћери.</p> |
ам...{S} Знаш, господине, рецимо... кад сам ја... овај... и моја покојна Руменија... — замуцну |
<p>Па поћута и раздра се:</p> <p>— Кад сам могао педесет година без тебе; могу и сад...{S} Мог |
је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ово село и у ову кућу! — мисли Видосав, па |
а.{S} Јест, сад ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти то не кажем.</p> <p |
Сад сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво бравче.</p> <p>— Ко ти то каже? |
p> <p>— Ја ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвог |
огод што му се нађе пред очима, па једе сам.{S} Ретко кад да седе као човек, са женом и децом з |
Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати.</p> < |
не.</p> <p>Кад чита књиге најволи да је сам, или да се затвори у собу где нема нико, или кад је |
га од људи по окрајцима и најволи да је сам.{S} Тодосије га је нарочито тражио да се разговарај |
еди, гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако двојица |
шљен, избегава разговор и најволи да је сам.{S} Још мало па неће бити ни за какав рад, и неће д |
ора да му да и старешинство, да он није сам пристао и уступио му...{S} Зар ми не знамо Витора!{ |
ead>XVI</head> <p>Тодосије Дмитрић није сам мислио да ће имати оволике користи од рада који је |
куће...{S} То му не ваља...{S} Сад пије сам... и чудо ми је што крије од мене: нашла сам једно |
<p>—“ Да вам прочитам једно писмо које сам, поводом овога избора, добио од управника ратарске |
а. </p> <p>За дуго није могао да верује сам себи да је све то јава и збиља што се са њим збива! |
Јест, Тодосије, кад пијнем.{S} А иначе сам ћутљив, склањам се и презам од свакога и пазим шта |
S} Ономад је осекао троје виле у шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици.{S} Ето тако, |
p> <p>Он махну главом:</p> <p>— Видиш и сам, да ти ништа не причам.</p> <p>Чича Витор прави се |
{S} Њему је пречи Тодосије него ја који сам га из ништа довео на домаћинско имање.{S} Тако је т |
кило.{S} Не знам шта би ти рекао: да ли сам их скупо платио?</p> <p>И гледа му у очи.</p> <p>Ви |
пача у све а не зна свог посла.{S} Или сам лудак који не зна шта ради.{S} Молим те, тако ти св |
} Кад нема радника, он ради с децом или сам, тек није беспослан никад.</p> <p>А већ у Видосава |
/p> <p>— Како?</p> <p>— Ето тако.{S} Ти сам знаш да... није онако како треба.</p> <p>— Како, Ру |
е њиве под кућом, а друге поче изводити сам, из семена, на својим лејама.</p> <p>Кукуруз „амери |
доле, продужи: — Нек ово Видосав скући сам без старог масла, па ејвала му!{S} Лако је сести за |
ауке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и учи сам.{S} Ако си сиромах то...{S} Бога ми... не знам ни ј |
е’ш се распасати на мојој бабовини, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш тра |
7" /> <p>— Што си тумарао, тумарао; док сам ја жив, нећеш се више маћи од нас</p> <p>И доведоше |
в млађи, коме ја имам да благодарим док сам жив.{S} И нећу пред њим нигда запалити.</p> <p>— Шт |
</p> <p>— Најбољи ђак!</p> <p>— Дарован сам од себе!</p> <p>— Чули смо за његову кућу.</p> <p>— |
p>И ако се лично не познајемо, слободан сам обратити вам се и замолити вас за једну пријатељску |
на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам у Бога... није човек од реда.{S} Младо и зелено па |
они су волели да су сами, зато домаћин сам наточи стакло ракије и тури пред Видосава.</p> <p>— |
{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећи код своје куће.{S} Овде ваља радит |
а то је, од прилике, значило ово: „Дао сам ти имање у руке па ради како знаш; како урадиш онак |
Упропастио сам твоје имање...{S} Продао сам твоју Јошевину...{S} Трампио сам је за Чо-чо-ло-пек |
сам ипак био човек и остао човек, казао сам: не тражим да се уништи уговор, него да му се избиј |
не идем на састанке као и ти.{S} Отишао сам лани један пут, па кад се појинатише, ја побегох и |
радиш? — приђе му руци.</p> <p>— Здраво сам.</p> <p>— Ја дођох, кастиле, да ти кажем...{S} Јеси |
стоке: говеда, свиња и коња.{S} Набавио сам гвоздени плуг, ветрењачу и круњач, све као у Сима и |
p> <pb n="108" /> <p>— Тек... заборавио сам.</p> <p>— Како заборавио?{S} О чему мислиш, кад не |
Што си, бре, таки?</p> <p>— Па... радио сам, газда.</p> <p>— Ако си радио, ти се очисти.{S} Ама |
ти, шта ми се ти извлачиш?</p> <p>— Пио сам!</p> <p>— Здрав буди!</p> <p>Један од момчадије киј |
Продао сам твоју Јошевину...{S} Трампио сам је за Чо-чо-ло-пек...</p> <p>Чича климну главом:</p |
Кипело, кипело и прекипело...{S} Трпио сам као човек и избегавао да не дође довде, али се не м |
едну стопу вратима.</p> <p>— Упропастио сам твоје имање...{S} Продао сам твоју Јошевину...{S} Т |
но ико.{S} Кажи ми отворено, у очи, ако сам на рђавом путу.{S} Ти боље видиш него ја.{S} Можда |
крива деца и није крива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих ч |
: „Овако умем и овако ћу радити.{S} Ако сам ти шта упропастио, нек прецене људи па да ти накнад |
баба и кога хоћеш...{S} Шта је било ако сам казао...{S} Чудна ми чуда што сам казао.{S} Ја и са |
у суд... и тамо викао и дерњао се како сам пропасник и распикућа... како нисам ништа приходио |
— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Ти знаш како сам га узео, господине...{S} А он окренуо други лист и. |
од њих прикупио по онолико земље колико сам ја прикупио, хеј, колико би они имали данас!{S} Нек |
си ли ти...</p> <pb n="55" /> <p>Колико сам попио, брате?{S} Питај баба и кога хоћеш...{S} Шта |
</p> <p>— Молим, господине капетане, то сам имао да кажем: да предложим да се тај Ђурица избере |
оси се:</p> <p>— Бравос, синовче!{S} То сам и заслужио од тебе!..</p> <p>Видосав се зацрвене и |
а твоме добру.{S} Бравос, сине...{S} То сам и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке |
о ако сам казао...{S} Чудна ми чуда што сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми највећи пријатељ |
ти знаш?</p> <p>— Они не знаду ово што сам ја учио у школи, али знаду све друго више него ја.{ |
b n="63" /> братску љубав, и не био што сам ако за шта било досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу |
о код светиње...{S} А мени се смеју што сам казао да ћу посејати ону голет на чукари — и крсти |
се ништа десило на састанку, него нешто сам чуо за онога твога.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— |
уо...</p> <p>— Шта си чуо?</p> <p>— Чуо сам, овај... много штошта...{S} Ја не знам, бабо...{S} |
<p>— Што ће ти то да знаш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам праву истину. "</p> <p>— Хоћеш да |
Виторе, нек то остане међу нама... стар сам човек: не могу се рвати и бочити ни с ким, — рече и |
Браћо!{S} Као што вам је познато, данас сам сазвао среску скупштину, да посвршавамо неки хитниј |
ченик.{S} Ја га нисам могао одбити, већ сам му дозволио да привремено слуша предавања и ради на |
јаране, не разбирај за ме,</l> <l>Синоћ сам се завадила с драгим,</l> <l>Завади нас из села дев |
поврати у исти положај.</p> <p>— Ти ћеш сам себе сатисати...{S} Устани!</p> <p>Он сену цигаром |
{S} Шта ти не чусмо и за њега!{S} И све сама лаж!</p> <p>— Море, свет к’о свет! — одмахну руком |
, у плавкастој извезеној сукњи, коју је сама ткала и шарала, у тесном чошном јелечету, са свиле |
Вреба га од раног јутра, да га потреви сама.{S} Пред подне примети га на ливади, под кућом.{S} |
а.</p> <pb n="152" /> <p>Кад га потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен она приђе да га |
исполагати стоци.{S} На њиви ће остати сама детелина, густа и сочна, да се све више шири и бок |
е, а девојке сагоше главе још дубље, до саме трпезе.</p> <p>— Тодосије! — викну један оздо.</p> |
не умеле ништа више казати, али они га сами разумедоше и отрчаше за Видосавом.</p> <p>— Стој!< |
махну руком:</p> <p>— Остави.{S} Решите сами како знате.</p> <p>Сви се сагласише за Ђурицу.{S} |
{S} Да чујеш шта веле наши сељаци, па и сами Коружићи!</p> <p>— Молим те, бато, немој то никоме |
едном му се даде прилика, кад су остали сами код воденице и седели на рудини више јаза, па поче |
било никакве штете!</p> <p>— Ми ручали сами! ...</p> <p>— Приставили сланине и бунгура..{S} Им |
у била у послу, а и они су волели да су сами, зато домаћин сам наточи стакло ракије и тури пред |
твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао и хвала им што су дошли...< |
pb n="166" /> поздравља ни отпоздравља, само колута закрвављеним очима.{S} Кад не ради, седи за |
/p> <p>— Чик!</p> <p>Наста нема тишина, само се два три младића прокртољише, а девојке сагоше г |
, и та главобоља, да га слушам као роб, само нек: не виче и нек не ћути...“</p> <p>У том и сван |
му нешто смета.</p> <p>Она успреми све, само остави стакленце с ракијом, па врати и стаде на св |
чући.{S} Трабуња нешто без икакве везе, само чујеш: распикућа, Јошевина, Чолопек...</p> <p>— Гд |
.{S} Обојица су радници и воле раднике, само с том разликом што Тодосије држи да и у раду треба |
S} А шта је то било?</p> <p>— Молим те, само нек остане међу нама.{S} Ти знаш мене, ја нисам ра |
школе; хоће да послужује и да се мучи, само да походи предавања и слуша их макар и као привата |
о.</p> <p>— Добро, мали, ја не поричем, само нека тако буде.{S} Дођи сутра па носи прасе.</p> < |
се замисли.</p> <p>— Нећу да га гоним, само му не дам овласти.{S} Ако је крив он, нису крива д |
нуле и отпустиле крила, све се утајало, само пршти вода о воденички витао...{S} Он уђе у трлу, |
не сенке дебала од дрвећа.{S} Тишина... само се чује птица у гори, и, час по час, шушне лишће н |
вели.</p> <p>Вићентије је био ћуталица; само је пред Витором био одрешен.{S} Њему би причао све |
жи да је домаћини продају <pb n="11" /> само у то доба, а ко пре прода није домаћин него раскут |
неко радио не би знао ни Видосав...{S} Само не знам то, што се тиче... стоке.</p> <p>— Шта?</p |
ену: — и на готово долазиш, брате...{S} Само да сачуваш што је он стекао, па да будеш домаћин д |
} Он је влас’ан да уради шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме брука!...{S} То није лепо... с |
ист на грани, ућутала тица у гори...{S} Само се јавка жетелица кроз таласасто класје на њиви... |
о и сви веле: он је паметан човек...{S} Само што веле: шта би од оног човека.</p> <p>Ђурица се |
ина, пријатељу, нека је са срећом...{S} Само, ја би’ још једну рекао, — рече и обазре се: — Зов |
воде рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружица вене, бледи, суши се, стари.{S} Увек замишљ |
е и поинате у својој кући, па ништа.{S} Само нек легне већа несрећа, нек не пуца брука и нека с |
це и упути се право својој Јошевини.{S} Само сврати на пекарницу те с ћепенка узе две лепиње и |
Витору, већ сваки гледа свој посао.{S} Само му је било тешко да му погледа слободно у очи.</p> |
и...</p> <p>— И твоји и моји, синко.{S} Само се потруди да се не осрамотимо...{S} Изволте... сл |
} Где је то још било да се сеје жир?{S} Само луд човек може се машати за божја посла, ..“ Па се |
Видосаву и стадоше га хвалити:</p> <p>— Само да будеш паметан... ти си се, јеси чуо, увалио у о |
а кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, да само радим и диринџим, већ посинак, и више знам него ти |
ли је то било? — питају се оне, а Ружа само мрда раменима, тумара око огњишта и заговара ашчиј |
Као женска страна она је досад гледала само свога посла и није разбирала шта је међу људима.{S |
кровином и брезовим лемезовима, затекла само њега.{S} Није зазнала ни чика, ни мајоку, ни ону д |
тора, али не може да га ухвати да се на само разговоре.{S} Тих дана нађе га, пазарног дана, у в |
p>Сојка непрестано уз мајку.{S} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здра |
он њу, еда би и себе утешио.</p> <p>Она само махну главом у страну и заћута.{S} Доцније мало по |
и овај мученик!</p> <p>Витор то чује па само шапуће и моли Бога да му се душмани не освете.</p> |
и дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав само обели чађаве дуварове, омалтериса рупчаге и пукоти |
а не пуца брука, пусти му све.{S} И сад само гледај шта Качерац зна.</p> <p>— Тако му и треба!< |
ња новог начина рода.{S} Куражило га је само то што је видео да су многи разборитији сељаци дош |
олако приђе руци и поклони се.{S} Он је само погледа и мрдну главом.</p> <p>Она стаде као пред |
ниш моје имање! ..</p> <p>Чича Антоније само броји полако:</p> <p>— Неће, ја како!{S} Кажем ја |
Срећом нема рђаву нарав у пићу: тада се само смеје, раколи, ћаска, хвали се, прича шта ће радит |
хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и она хвали са сукненим прслучићем, с |
рцину бацише у шевар.</p> <p>Видосав се само вајка:</p> <p>— Бруке моје!{S} Док чује бабо!{S} Д |
еде и Ружицу, али она затеже руку те се само руковаше.{S} Жене се ижљубише по обичају.{S} Тодос |
овај рад неће нигда постидети.{S} Он се само смешкао слежући раменима, а то је, од прилике, зна |
мство увлачили су и Тодосија, али он се само смејао пијаним људима.</p> </div> <div type="chapt |
о, па се загледао у рагастов од врата и само клима главом.</p> <p>— Што ти је, бабо? — запиткуј |
га ми!</p> <p>А чича Витор се смејури и само чујеш: хм... хе.... хи..</p> <p>Бог зна шта он мис |
посао.</p> <p>Витор пишти још за дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен...</p> <p>У том |
е да устане, па се поврати на столицу и само гледа у Антонија и трепће.</p> <pb n="113" /> <p>— |
бе на рпу окомишаног кукуруза и клипови само сукћу и један други сустиже.</p> <p>Домаћин Вараги |
за копорана, окрену га и обрну.{S} Види само нешто шарено и онај печат као потковица: — Боже, ш |
вамо, да видиш наше друштво.{S} Још нам само ти фалиш! — дочека га Видосав пред кућом и ухвати |
> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане |
ко задиркује, нити га ко изазива.{S} Он само ради и приходи.{S} Од тада је већ прикупио једно п |
а, земанле, подухватио и ишчупао.{S} Он само мисли о себи и своме послу и нигда га не смеће с у |
ј се! — саветује га Тодосије.</p> <p>Он само мрда раменима и промеће ону цигару из руке у руку. |
теже било.{S} Чинило му се да све село само о њему говори, да се, где двојицу сретне, подмигуј |
но дотадањих година.{S} У вече је било само неколицина из комшилука, а сутрадан су долазили мн |
је трампљаваш за Чолопек.</p> <p>Витор само гледа и трепће.</p> <p>— Нек стече он, па нек усит |
у месту.{S} Не умеде рећи ни речи, већ само приђе и пољуби га у руку.</p> <p>Ружица оборила оч |
н и она били су млађи у кући и имали су само да слушају што старији заповедају.{S} Бог их је об |
ричаше шта ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа и чека шта ће рећи.{S} Док ће један подвикну |
о пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и ум |
неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да служиш.</p> <p>Он се насмеја и удаљи.</p> <p>— |
алица!</p> <p>— Ти си укољица!{S} Хоћеш само да се свађаш и отимаш!</p> <p>— Умукни!</p> <p>— У |
непрестано јој нешта приповеда.</p> <p>Само чича Витор се узодао и узнемирио.{S} Данас је весе |
{S} Све као браћа и ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало једно и то се није допало бабу.{S} |
и онако исто као Симо из Мораве и да је самоучки научио све што је тај школовани тежак знао.</p |
подмигују и њега исмевају.{S} Осећао се самохран и презрен од света, као нико у селу.{S} Куд се |
изломљен од неспавања, прилегао је пред саму зору, али није ока свео...{S} Опет бриге и неприли |
оћи кући, те су пили у оџаклији до пред саму зору...{S} То нико не зна, кријемо да не чује бабо |
да се суше у воденици.{S} Ето тако, сам самцит отишао и оценио шта треба осећи; ни ја не бих ум |
ала.</p> <pb n="129" /> <p>Одспава први сан и пробуди се... кад — њега нема.{S} Она скочи, обуч |
јкраћем времену...{S} Зар није боље што сан радио то, него да сам радио као што су радили наши |
вој кући, издвојила га у вајат, села на сандук и својим дрктавим гласом прича му и објашњава:</ |
се, седне на кревет поред њега, или на сандук спрам кревета, спусти руке на колена и гледа у њ |
кну алов фес, извади некакву хартију из сандука и стрпа је у џеп, узе кукасти штап и окрете се |
мом, јастуцима и новим губером, до њега сандуке фарбане, дућанске, пуне ствари; на другој стран |
у наместише миндерлук, поређаше сељачке сандуке, у којима су биле <pb n="29" /> разноврсне ства |
вилук са хаљинама што се носе у себицу, сандуци са најнужнијим стварима, сто са неколико књижиц |
ом.{S} У трећој собици стојеће ствари у сандуцима и о чивилуцима, на поду чизме и ципеле што се |
ног радног дана, дође она у варош да му саопшти једну новост.{S} Он цепаше дрва у механској авл |
е вешто крио и чувао, те их није никоме саопштио.{S} А, правије рећи, није имао ни куражи да се |
а.{S} Ружица му принесе воду да умије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовицом у расвит, ухв |
ије.</p> <p>И за час набави млаке воде, сапун, маказе и бријач, одфикари му браду, па га обрија |
као старијег, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које В |
е имању, а кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удариш..“</p> <p>— А |
ми!</p> <p>Мало доцније наручио је код сарача две чантре од телећака, беле и рутаве, и једну < |
да то рашчисти.{S} Шта ти не беше у тој сарачани!{S} Старих поцепаних опанака, заворњева, брњиц |
е, па се наместише на своје место.{S} У сарачани беше крв и лом, и Видосав се дуго размишљао до |
а овом новом,“ — мисли чича и носи је у сарачану.{S} И тако то стоји годинама и све брњице здра |
с.</p> <p>Хтеде рећи да ће их преселити сасвим, па оћута и прљну руком иза уха.</p> <p>— Одмиче |
вели чича-Јестратију: „Овај мој окренуо сасвим наопако...{S} Сад ’хоће да сеје жир на оном Чоло |
и Микачића.</p> <p>Видосав оде у страну сасвим.{S} Напустио кући и рад на имању и подивљао.{S} |
, брајке, видиш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест да одскочи од тебе!{ |
а чује ни за какав разговор, или ако је саслуша, не признаје ништа.</p> <pb n="152" /> <p>Кад г |
/p> <p>Он каза.</p> <p>— И кажем суду и саслушам се: овај човек, Витор Микачић из села Врљуга, |
домаћин не продаје нову ракију, већ је саспе у бурад па јој чека цену и тако стоји док не роди |
лач...{S} Што би, би... више га нико не састави!...</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Чућеш и з |
: ко је, шта је, што је дошао, с ким се састаје, шта говори?{S} Што те се тиче то?{S} Нек иде с |
ти...“ — вели Мића.{S} Од тада се чешће састају, пуше и разговарају.</p> <p>Сву тројицу Видосав |
ти од онога дана кад <pb n="4" /> су се састали.{S} Онда је она у овој кући, то јест није у ово |
х и зарекох се да моја нога не стане на састанак...{S} И тако вели Миле: скупило се доста људи |
ратно из суда избегавао је да се с киме састане...{S} Шта би имао да прича?{S} Њихну бруку...</ |
>Једне недеље чича Витор накастио да се састане с њим, да се лепо разговоре.{S} Казаће му какву |
смрче, избегавајући да се с ким види и састане.</p> <p>Међу тим сутрадан му освану још црњи да |
иле...{S} Ја нисам био тамо; не идем на састанке као и ти.{S} Отишао сам лани један пут, па кад |
колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем на састанке.{S} То је Видосављево.</p> <p>— А знаш ли да ј |
ле: скупило се доста људи и поседали на састанку и тако говоре и разговарају као људи.{S} А ту |
ња: то није добро.</p> <p>— Ниси био на састанку?</p> <p>— Кажем ти: нисам се макао од колибе.{ |
, био је.</p> <p>— Па шта је то било на састанку?</p> <pb n="111" /> <p>Антоније појми да каже, |
тпоче:</p> <p>— Није се ништа десило на састанку, него нешто сам чуо за онога твога.</p> <p>— З |
сме’нути гдегод за совром или на каквом састанку.</p> <p>— Јок, Бога ми!</p> <p>— То нисам ни п |
одиш из моје главе, и да смо на сеоском састанку тражили његову Јошевину за мој Чолопек.{S} Па |
неколико књижица, кад се првог празника састану у вароши.</p> <p>Тако је и било.{S} Млади ратар |
једаред у недељи!{S} Све избегава да се састану.{S} Ако се где сусретну, он обори поглед земљи |
подалеко, није им сметала даљина да се састану бар сваког свеца код куће или пазарног дана у ч |
де и заштите своје...</p> <p>Кад год се састану, она му прича како <pb n="167" /> су код куће, |
е нашао искрене људе, с којима је волео састати се, разговарати и почастити.</p> <p>С Мићом се |
здравље теби и мени, Виторе, до суђена сата.{S} Па шта ћемо!..</p> <p>— Знаш, говоре ми људи н |
исти положај.</p> <p>— Ти ћеш сам себе сатисати...{S} Устани!</p> <p>Он сену цигаром и избаци |
. </p> <p>— Ама коме ће, по Богу, те се сатре радећи? — питају се сељаци кад поведу реч о њему. |
е године, пала слана пре Мале Госпође и сатрла ране кукурузе.</p> <p>Донеше и врућу ракију, поп |
амбар, завири у сваки пресек, разваљује саће од осова, подвлачи се испод амбара да види да нису |
.{S} Он га набави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семеном засеја јед |
иромашак и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу и писаљку па се чешће за |
на готово долазиш, брате...{S} Само да сачуваш што је он стекао, па да будеш домаћин док си жи |
а: пет динара.</p> <p>Они се згледаше и сашапташе:</p> <p>— Колико је то гроша? — пита Јовица Ђ |
ћа га из чаршије.</p> <p>Они угледаше и сашапташе се:</p> <p>— Крмачица!</p> <p>— Да купимо!</p |
е допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланеног платна, усукао два п |
се рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св. Томи украо улар на вашару и стрпао га у чакшире, а |
Совра није дизата три дана...</p> <p>О св. Јовану имали су гостију више но дотадањих година.{S |
патос, наместише бабову собу.{S} Икону Св. Јована, стару и чађаву, у раму без стаклета, закачи |
ице.{S} Њих три брата у једној задрузи, сва три ожењени, пуна кућа деце, а имање слабо и неачко |
ио га у кућу и викао: „Честит свети“, а сва чељад дочекали су га насред куће и бацали се на њег |
е: „Благо њима!..“</p> <p>Али Бог не да сва блага: нису имали никога од срца.</p> <p>Човек не у |
ан је освитао празник.{S} Чељад су била сва код куће.{S} Пошто посвршаваше обичне послове, он у |
о који дан све више...</p> <p>„То му је сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна ка |
завршена је ова пијанка тиме, што су се сва тројица побратимили с Видосавом.{S} И тада су се љу |
.{S} Ено од мога ујака остала тројица и сва три се иженили.{S} Имање им слабо те иду по надници |
орити ни дуљијати.{S} Реци му једном за свагда: „Овако умем и овако ћу радити.{S} Ако сам ти шт |
е те ти исти људи хвалити више но твоји свагдашњи пријатељи.</p> <p>— Е, хвала ти... што си се |
и погнуте главе.{S} Ишли су на неколике свадбе у селу и чича иде напред и поштапљује се, а он з |
ладе, о јесени доведене, са венцима и у свадбеном руху, младожење у новом оделу и са цветовима |
дили ни савети, ни карања, ни молбе, ни свађа.{S} Молили су га да их бар не брука, да не ноћева |
м те, бабо, кажи ми шта ти је...{S} Нас свађају душмани.</p> <p>— Душмани!{S} Јесам ли ја ћорав |
е.</p> <p>— Луд човек.{S} Не могу да се свађам с њим.{S} Почесмо по неку, па ућутах и побегох.< |
<p>— Ти си укољица!{S} Хоћеш само да се свађаш и отимаш!</p> <p>— Умукни!</p> <p>— Умукни ти!{S |
зире.</p> <p>Било је и даље чарке, мале свађе, чича Витор се мрштио, гунђао, — па је остало по |
не јавља у овој прилици, да не би било свађе, али не мога отрпети, док не оде до њега.</p> <p> |
пружати прст на Видосава и потаркивати свађу.{S} На пример чича Вићентије...</p> <p>Њега Витор |
..{S} Коме је на смећи кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи... паметан отац вели да је син бољ |
>У доњем крају младеж: момци и девојке, свака се сагла као да крије залогај, а подмигују се и к |
маховине нити сухе гранчице на дрвету: свака шљива масна и глатка као обријана.</p> <p>Пут од |
е.{S} Он хоће онако како је навикао.{S} Свака новина у његовој кући, то му је као да веру мења. |
да се ражљути кад није нешто у реду.{S} Свака ствар мора бити на свом месту и све се мора вршит |
је под његовом руком!{S} Чини ти се да свака ствар друкчије изгледа чим се његова назове...{S} |
и, што су пуцали гласови по селу, те је свака рђа испирала уста са њима, то је било и стишало с |
се смеју кад он чита и церекају се као свака дечурлија..{S} Једног лепог дана седи он у вотњак |
и пута и имао богат принос, а сад, ето, сваке године коси је по пет пута.</p> <p>Сељаци су, изн |
ограђен у проштац.{S} По њему шљива од сваке врсте: ранка, маџарка, белошљива и трношљива.{S} |
ати за леђима, могли су га изазивати од сваке руке, али нико није могао од њега чути рђаву <pb |
де, чисти авлије и штале, вуче терет од сваке руке.{S} Што заради поједе и попије.{S} Спава на |
колима ваздан и опет би га чашћавао код сваке механе...</p> <p>— Истина је, бабо...{S} И у нас |
овцу у задружним овцама те му се јагњи сваке године, па <pb n="69" /> треба и они да имају или |
вети, <pb n="163" /> као за војнике.{S} Сваки има, свој кревет, свој простирач и покривач, свој |
је стару а пече нову.</p> <p>Он држи да сваки сељак домаћин треба да ради тако како не би изост |
моја њива и моја ливада?</p> <p>— Нека сваки располаже својим имањем како уме, — додаје Видоса |
ли данас!{S} Нек се сутра изделе и нека сваки одвоји што је његово, ја бих их чикнуо по једнога |
с њим!{S} Да је вајда, она би говорила сваки дан, молила би га, преклињала, тешила, да се приб |
одрастао је по домаћинским кућама и зна сваки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим сложно, |
.</p> <p>— Шта ћеш више: уме да прочита сваки позив од власти, сваку тапију, и, да ти кажем, уг |
овори?{S} Што те се тиче то?{S} Нек иде сваки својим путем и својим послом.</p> <p>— Оставите т |
икао као ова травка на ледини!{S} Да је сваки од њих прикупио по онолико земље колико сам ја пр |
нек ради како <pb n="85" /> зна, јер је сваки почетак тежак и у сваком раду може бити и неуспех |
веку да ту плеви, залива, чепрка, да се сваки дан радује како му рад напредује.</p> <p>Чича Вит |
види као што она види.</p> <p>Опија се сваки дан, и од мало се опије.{S} Она не може да му заб |
вије рећи, све то Тодосије удеси, те се сваки сукоб заврши смијурином и лепим растанком.</p> <p |
ега, непознатог човека!{S} Сад му прате сваки корак, хватају му сваку реч, претресају и што јес |
у, они је остављају у кесу, па чувају и сваки дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и т |
ена.{S} Већ велика девојка, уме да ради сваки рад што женско чељаде ради рукама.{S} Што год рад |
ти слугу, да ради, а он ће га обилазити сваки други дан.</p> <p>Као човек који дође са неког да |
као цветњак, шпартан на леје, обележен сваки усев.{S} Свет пролази, застане, диви се и хвали г |
е? — питају се оне.</p> <p>— Љут... као сваки човек кад се наљути, — одговара Ружа.</p> <p>— На |
и му шта помиње Витор ни он Витору, већ сваки гледа свој посао.{S} Само му је било тешко да му |
ода по соби, по ходнику, завири свуда у сваки буџак, па изађе те се уми, испљуска се по лицу, у |
ину.</p> <p>Затим оде у амбар, завири у сваки пресек, разваљује саће од осова, подвлачи се испо |
, ми издражимо очи на њега и пратимо му сваки корак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се саст |
:id="SRP19030_C7"> <head> VII</head> <p>Сваки домаћин има понеко имање које више цени од остало |
да...{S} Тако, ја ти се лако упознам са сваким.{S} Кад смо били на Кумашевцу на „зекциру“, па ј |
ане па продаду на тргу за сто дуката, а свако кљусе стиже им на меру за коњицу...{S} Да ми је о |
к мрзи, да очима не види.{S} Хоће да је свако чељаде хитро и окретно, чисто и уљудно.{S} По нек |
га и његову Савку и децу.{S} Те тако је свако његово чељаде лепо одевено као из највеће газдашк |
е највеће сметње напретку науке.{S} Они свако новачење пресрећу с неповерењем и подсмевком, и т |
ана прича што смешно, она се цапари као свако дериште, а кад баба пијне и расплаче се, она се у |
— Тек, велим...</p> <p>— Не бије гром у свако дрво, — додаје други.</p> <p>— Где је хасне ту је |
прикодити, а ако би пропастио могу му у свако боговетно доба истргнути имање из шака.{S} И да ј |
имању око куће имао је довољно земље за сваковрсне усеве, и једну њиву, која се звала Лакин Лаз |
и најбољу лозу, калемити и расплођавати сваковрсне благородне воћке, подизати шуму и корисно је |
пространије руке од многих домаћина.{S} Сваког лета добави он терзију па га намести у собу да т |
ије им сметала даљина да се састану бар сваког свеца код куће или пазарног дана у чаршији.{S} Н |
и плодови његова рада, па да ту причека свакога и слободно му у очи погледа.</p> <pb n="67" /> |
наче сам ћутљив, склањам се и презам од свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме поглед |
о и пред господу изнети, умео се наћи у свакој прилици, учтиво се понашати и лепу реч прозборит |
на сваком месту, даје ми старешинство у свакој прилици, пита ме за сваку ситницу, ради што може |
ствари: поњава, ћилимова, јастука, руха свакојака за сву чељад.{S} Ту разбој, вит’о, чврк и чун |
градио за читаву ралицу земље и засејао свакојака поврћа.{S} Одатле ће он снабдевати кућу, а шт |
момачком животу и друговању и затурали свакојаке шале.{S} Њему је то годило и у њима је нашао |
не, приновили и окрепили омање, подигли свакојаке стоке, засадили вотњаке и винограде.</p> <p>Љ |
је тако обишла све угљеваре, изугризала свакојако корење, извешала записе, издржала кадове, пла |
тује ме као родитеља, чини ми почаст на сваком месту, даје ми старешинство у свакој прилици, пи |
/> зна, јер је сваки почетак тежак и у сваком раду може бити и неуспеха и неприлика.{S} Али то |
о.{S} Увек расположен и насмејан, према свакоме предусретљив па и према деци и слугама.{S} Има |
власт као крпељ...{S} Чес’ и поштовање свакоме; ако ми треба власт, ја јој одем светла образа |
ор и добацује пошалице.</p> <p>Тако при свакоме послу.{S} Кад нема радника, он ради с децом или |
: уме да прочита сваки позив од власти, сваку тапију, и, да ти кажем, уговор, и да прибележи шт |
ра четири краве музаре, мале буџуље, да сваку упртиш на леђа као козу.{S} Сој никакав и неуглед |
а у кући, да престане запиткивати га за сваку ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И почео ј |
арешинство у свакој прилици, пита ме за сваку ситницу, ради што може и уме, имам шта хоћу: и по |
наши стари.</p> <p>— Није овако семе за сваку њиву!</p> <p>Док један подвикну:</p> <p>— Еј, људ |
ако и он поче разгледати и разбирати за сваку стварчицу у кући, за све што се тиче његова дома |
ити прећи.</p> <p>Ђурица зинуо па хвата сваку реч младога ратарца, који, пошто оприча све што с |
ој справи окрунити много више, оставити сваку кочањку и не просути ни једног зрна...{S} Боже, п |
у друштву ћуте, шарају очима и хватају сваку реч, а кад <pb n="73" /> разговарају осмејкују се |
S} Сад му прате сваки корак, хватају му сваку реч, претресају и што јес и што није!..</p> <p>И |
пријатељ чича Антоније.</p> <p>— Здраво сван’о, Виторе.</p> <p>— Здраво, шта ми ти радиш, Антон |
у дућан ни у механу. '</p> <p>— Здраво свани, Видосаве!</p> <p>Он стаде и мало се трже:</p> <p |
е виче и нек не ћути...“</p> <p>У том и свану дан.{S} Небо плаво и чисто, без облачка.{S} Отуд, |
S} Ја не знам шта ћу од себе!{S} Здраво свануо, Тодосије! — једва се сети да се упита.</p> <p>Т |
ебива:</p> <p>— Тако то жив човек научи свашта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста, није |
укале у хлад, зинуле и отпустиле крила, све се утајало, само пршти вода о воденички витао...{S} |
<p>Он каза и како се зове и одакле је, све поименце.</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Даће Бог до |
вета, као нико у селу.{S} Куд се макне, све му тужно, суморно, празно...{S} С ким прозбори, не |
ко чељаде ради рукама.{S} Што год ради, све чисто, лепо и у реду.{S} И у кући послује у свему и |
њега бити!{S} И не да се нигде видети, све бега од људи по окрајцима и најволи да је сам.{S} Т |
он није онаки каки је био.{S} Све ћути, све замишљен, избегава разговор и најволи да је сам.{S} |
све нареде као људи, или, правије рећи, све то Тодосије удеси, те се сваки сукоб заврши смијури |
едан сабор, почеше се јављати просиоци, све богати и виђени људи.</p> <pb n="175" /> <p>Оне јес |
ира зубе...{S} Извол’те, бабо... молим, све исправно!</p> <p>Тодосије му шану на ухо:</p> <p>— |
Видосављева.{S} Са суседима се измирио, све се стишало: нити га ко задиркује, нити га ко изазив |
а ужинамо, море!</p> <p>И тако, полако, све тише и тише, док <pb n="25" /> се Тодосије реши те |
</p> <p>— Шта нека?{S} Знам ја, рецимо, све...{S} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја к |
зрна...{S} Боже, паметна света!{S} Ето, све се то учи у школама, тамо у ратарници, где учи онај |
сам гвоздени плуг, ветрењачу и круњач, све као у Сима из Мораве.{S} На мене су се угледали прв |
смок.{S} Куд се окренеш <pb n="106" /> све уређено како доликује: извешана цедила услоњени кру |
овом па се не виде једаред у недељи!{S} Све избегава да се састану.{S} Ако се где сусретну, он |
ају.{S} Откуд да се та несрећа деси!{S} Све као инат!{S} Већ у напред замишља све непријатности |
лу, и од својих вршњака по годинама.{S} Све на њему чисто и у реду, без аљкавости и мурдарлука, |
суђе, те је све изгледало као смиље.{S} Све ствари нађоше своје место и у кући се заведе сталан |
он то ради с уверењем да је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме прави инат чича-Витору: да уво |
седник.</p> <p>— Тако је, господине.{S} Све је тако од почетка до краја.{S} Тако смо рекли и уг |
та са њима, то је било и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука, али све то није ништа као |
оје рубље и хаљине стојеће и носеће.{S} Све једнако: нико боље, нико горе.{S} Заједно се хране; |
е трезан, он није онаки каки је био.{S} Све ћути, све замишљен, избегава разговор и најволи да |
и, оду заједно и заједно се враћају.{S} Све као браћа и ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало |
неку хаљинку, па су поновили и децу.{S} Све доби нов изглед и пође новим током.</p> </div> <div |
<p>— И не знаш.{S} Ништа и не знаш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ништа као дете.< |
ете.</p> <p>— Може бити, бабо.</p> <p>— Све се водиш из Тодосијеве главе!{S} Срамота, море!{S} |
<p>Рад журно одмиче, гомила све мања, а све више комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса.{ |
> нешто набацано једно на друго...{S} А све то искупио је, којекад, чича Витор Микачић.{S} На п |
у велику мобу за жетву, и на исту позва све своје пријатеље из целог села.</p> <p>Беше неки пра |
м: не бих му дао да буде ћата, па да га све село потражи.</p> <p>Она се смејури, гледа преда се |
ру је све теже било.{S} Чинило му се да све село само о њему говори, да се, где двојицу сретне, |
ако!{S} Аја!{S} Овај Видосав хтео би да све изопија, па да прави сејир од нас! — вели Тодосије |
у чакшире.{S} Колико се пута решавао да све то пребере и рашчисти, па на по пута стане и размис |
је; децо, зар немате другог посла но да све испретурате по кући! — вели им она кад почеше чисти |
вели Витор.{S} И онда Видосав приповеда све редом; где је био, с ким се видео, шта је с ким раз |
разбирати за сваку стварчицу у кући, за све што се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе во |
разговоран, распитује <pb n="95" /> за све па, ако има посла, он иде те га ради, ако нема, он |
а и ред је да се тако понаша и стара за све од најмањег до највећег.{S} Шта им је криво што он |
м журно, а у себи броји: „Он је крив за све ово...{S} Како је радио онако ће му и бити...{S} Ње |
заћи кући.{S} Предвиђала је и замишљала све што може најцрње наступити...{S} Шта то би, са чега |
јекоме.</p> <p>Рад журно одмиче, гомила све мања, а све више комуше, да већ зарастоше у њу до в |
вешала записе, издржала кадове, платила све читаније по црквама и манастирима и доспела да се п |
као песница...{S} И док је тако обишла све угљеваре, изугризала свакојако корење, извешала зап |
} Све као инат!{S} Већ у напред замишља све непријатности које ће га постићи: зна да тај глас б |
.{S} Он је мајстор од свога заната, има све законе и зна све параграфе.{S} Нудили су га да буде |
те преко изасланика да га приме.{S} Има све услове какви се траже и одличну сведоџбу из основне |
са врбом и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ухрањено, чисто и глатко и држи онолико колик |
као да ја болест боловала, претрнула на све муке и савила руке око оно деце што јој је пред очи |
а имају исте успомене и исте погледе на све.{S} И ако су им куће биле подалеко, није им сметала |
вљеву и тај случај почеше претресати на све стране.{S} Радознали сељаци, враћајући се с рада, п |
а.</p> <p>— Дабогме да није.{S} Сад зна све село <pb n="145" /> да то није истина.{S} А Витор ј |
р од свога заната, има све законе и зна све параграфе.{S} Нудили су га да буде министар, али он |
ла.</p> <p>— Ти ниси ништа крив; то зна све село и сви поштени људи.{S} Ти си био човек на свом |
хартијом, он измени код стаклоресца па све прозоре испра и истре.{S} Пошто опраше патос, намес |
Боже, што нисам писмен да прочитам шта све овде пише... „Које ја Витор Микачић из села Врљуга |
ао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица све више о томе размишља и разбира...</p> </div> <div t |
реч младога ратарца, који, пошто оприча све што смета пољопривредном напретку, набраја примере |
учио каквих школа?</p> <p>Он му исприча све како је учио и шта је изучио.</p> <p>— С толико нау |
заоравао детелину?</p> <p>Он му исприча све.{S} Ратарац се загледа у њега и осу повику на чича- |
е, кљуца штапом у земљу и пажљиво слуша све до ситница.{S} Па после прича он како је некад било |
ица ћути и гледа преда се.</p> <p>— Сад све село види да је Видосав паметно радио и сви веле: о |
њему велика двокрилна врата.{S} Зграде све од брвана, лепо срезане као кутијице и поређане у о |
ли.{S} Бог је стари сајибија: у њега је све богаство....</p> <p>— Право велиш, бабо, човек не т |
уго није могао да верује сам себи да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико |
пава.{S} Приметио је још поодавно да је све хладнији и неприступачнији...{S} Ако га шта упита, |
ко и седе до њега.</p> <p>— Ето, сад је све свршено! — рече он полако, не гледајући у њу.</p> < |
у, лопаре и остало дрвено посуђе, те је све изгледало као смиље.{S} Све ствари нађоше своје мес |
>— Како је било!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</p> <pb n |
и туђе на својим леђима.</p> <p>Како је све дивно и уређено што је под његовом руком!{S} Чини т |
I</head> <p>На имању „Јошевини“ ишло је све по старом.{S} Видосав није ни покушавао да ту завод |
ad>IX</head> <p>У Микачића кући ишло је све како треба.{S} Летина није била богата, али није ни |
ци.</p> <p>Капетан вели:</p> <p>— То је све, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, |
им човеком седне и коју попије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим приликама: кад иде <pb |
ади као што су му стари радили, и то је све.{S} На том имању њиве су без изора.{S} Можеш их неп |
ше боцу, татулу и дивљу паприку, што је све расло и бујало но окрајцима иза грађевина....{S} И |
да осване и омркне на послу и да му је све урађено на време.{S} Он би се жив изео кад не би ку |
/p> <p>После оваких разговора Витору је све теже било.{S} Чинило му се да све село само о њему |
иве па праве ужета.{S} Видосав дочекује све редом, здрави се и виче: „Добро дошли...{S} Хвала.. |
и у авлији.{S} Мало потраја, па се чује све јаче као да се с неким инати:</p> <p>— Није ово кућ |
нашим пријатељима и предаћемо ти у руке све што имамо.{S} А ти ћеш руковати имањем као својим, |
но најпре пође полако, ураскорак, после све брже и брже, док Видосав опази да почеше гасови оди |
.</p> <p>У Микачића кући ишло је и даље све својим редом...</p> <p>Пред Божић насташе јаки мраз |
ашто би биле школе, кад би било најбоље све оно што смо научили од наших старих.{S} Друкчије су |
ати сама детелина, густа и сочна, да се све више шири и бокори.</p> <p>Даље је порадио ово: у в |
сте, на Видосаву.</p> <p>— Молим, да се све то пренесе на мене.</p> <p>Они га запиткују шта то |
у руку, па настаје послужење.{S} Зна се све шта је редно: шећер и вода, кафа и хладна ракија, п |
кућу и напредак имања.{S} Полако, па се све у кући повратило као и пре доласка Видосављева.{S} |
тамо од стоке и угледног добра и шта се све подиже.</p> <p>Напослетку му обећа дати неколико књ |
пу реч, умириће га и задовољити, нек се све изглади што је међу њима.</p> <p>То је било пред ве |
али, напили се и изназдрављали здравице све колико их је по реду, па се неки дигли и поседали п |
p>У том зајеча свирала и за тренут беше све живо у колу, сем оних стараца у горњем крају...</p> |
Виторов унук.</p> <p>За час разјаснише све и опричаше шта ко зна о њима.{S} Капетан их само гл |
ресели кући.</p> <p>Празнике пропратише све како је уобичајено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак |
и, дима, шикће, па по неки пут викне, и све то прође као да ништа није ни било.</p> <p>Видосав |
{S} Његова кућа...{S} Његово имање... и све...{S} Он је влас’ан да уради шта хоће...{S} Само не |
ме... његово имање... његово право... и све...{S} Јакако... — проговори с муком и с неповерењем |
нка!{S} Шта ти не чусмо и за њега!{S} И све сама лаж!</p> <p>— Море, свет к’о свет! — одмахну р |
ида, и данас ће да у’вате земљу...{S} И све крију што раде, али мени то доставише пријатељи и ј |
добро, да почитујеш господина учитеља и све старије, и добро се владаш, да нас не осрамотиш!</p |
сарачану.{S} И тако то стоји годинама и све брњице здраве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и пом |
ега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навикао.{S} Свака новина |
нилу изађе му пред очи Симо из Мораве и све његово...{S} Кућа велика, зидана, под црепом са под |
изненади и своје укућане и пријатеље и све село.{S} Лако је руковати имањем овако како рукују |
pb n="73" /> разговарају осмејкују се и све одобравају а у истини мало за кога имају добру реч. |
Како хоћеш.... избаци али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кући...</p> <p>Успрем |
Њему би причао све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи што у дру |
} Свака ствар мора бити на свом месту и све се мора вршити на време у његовој кући.</p> <p>— Ин |
еком наздравља, и, мало, мало па обреди све маторије.</p> <p>Младежи није до тога: она ђаволише |
</p> <p>Жене се згледаше.{S} Он продужи све јаче:</p> <p>— Ако ћеш да радиш као што се ради, ти |
испод наочара на Витора.</p> <p>— Је ли све тако? — упита председник.</p> <p>— Тако је, господи |
е.{S} Све то јесте и штета и брука, али све то није ништа као ова невоља што је он пошао низбрд |
имањем.{S} Сам зна да то није тако, али све му се чини да је баш тако.{S} Седи, тако, па се зам |
едише.</p> <p>Час по час, гости су били све веселији.{S} Да није било скоро смрти у кући, сад б |
/p> <p>— Добро, добро, напричали сте ми све! — рече и седе на рудину испод јаза, а они до њега. |
о да му нешто смета.</p> <p>Она успреми све, само остави стакленце с ракијом, па врати и стаде |
са мојим малишанима..{S} Где су ми они све јутро? — скочи старац за радошћу дома свога...</p> |
окрајцима иза грађевина....{S} И шта ти све не порадише!</p> <p>Све њих двоје, Видосав и Ружица |
и не зна шта ради.{S} Молим те, тако ти све живо, реци по души...</p> <p>Тодосије се најпре осм |
под старост...</p> <p>И ту поче ређати све што је досад приметио:<pb n="99" /> како је липсало |
треба рећи истину, сутра ти нећу умети све ово казати, као што умем сад, овако весео и загреја |
где стану, то ће од уста до уста проћи све село и наплести се: да је крв и нож у Микачића кући |
Ружице!{S} Збаци ову прљавштину!{S} Дај све чисто и ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би так |
м и његово троје дечице, и њему уступам све моје имање кретно и некретно, да на њему ради и мен |
о ’но веле... на прилику, да вам служим све редно, него...{S} Ружице, постави-де ти совру овде. |
.{S} И много пуши дувана, како који дан све више...</p> <p>„То му је сва мана, али то нико не з |
вршњака у његову селу.{S} Како који дан све отреситији, кочопернији.{S} Видиш просто како се от |
омишању!{S} Неко му је доказао сутрадан све и он је одмах отишао Тодосију да од њега чује праву |
пићу...“</p> <p>Што иду ближе кући, он све тише разговара, а кад се растадоше, он застаде пред |
а од како Витор предузе старешинство он све горе.{S} Ако што и ради, ради оно што му се свиди.{ |
би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{S} Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад |
} Тодосије затурио неку шалу и засмејао све око себе, кад му дође Ђурица и рече полако:</p> <p> |
Витором био одрешен.{S} Њему би причао све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био |
>— Нису скупи.</p> <p>— Бога сам обишао све дућане и нема нигде јевтиније него у Маринчића.{S} |
се довољно уверио да му је чича оставио све на вољу, те се могао слободно кретати и ухватити ле |
pb n="67" /> <p>Чича-Витору је објаснио све што је порадио.{S} Клео му се свим на свету да овак |
Симо из Мораве и да је самоучки научио све што је тај школовани тежак знао.</p> <p>Како се обр |
, да није ко што уврачао.</p> <p>И тако све редом, од најмањег до највећег.</p> <p>Па оде општи |
плавуља, колубарка, даје више млека но све три мргуље које смо затекли.{S} Зар то није боље... |
па ипак чињаше му се да сад треба да то све обиђе, разгледа и дохвати својом руком.</p> <pb n=" |
А Витор је изјавио пред судом да је то све истина: и да си пропасник, и да се водиш из моје гл |
вку У руци.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све тако као што ти кажеш, онда што ми ниси раније каза |
које се суседи најчешће поинате, они то све нареде као људи, или, правије рећи, све то Тодосије |
се кафа и прислужује вино.{S} Разговор све живљи и живљи, људи поседали у гомилице по два трп, |
, па поче:</p> <p>— Каже побратим Мијат све како је било: бабо одранио јутрос у суд... и тамо в |
вељају се, заћуте, па се поврате и опет све дође на своје место.{S} Али, еве јада сад!...{S} Ба |
де? — разраколио се Видосав и погледа у све редом: — А ако да Бог те дочекамо Светога Јована, с |
ег од њега. — рече он, па ушара очима у све редом за совром.</p> <p>Витор опет мрдну главом на |
а сам ја некаква шепртља која се пача у све а не зна свог посла.{S} Или сам лудак који не зна ш |
p>— Зна и он.</p> <p>— Али они не знаду све тако као што ти знаш?</p> <p>— Они не знаду ово што |
ово што сам ја учио у школи, али знаду све друго више него ја.{S} Они су и старији и паметнији |
ма, без других украса.{S} Пољуби у руку све редом па узе служавник и послужи их што је у реду: |
ће јаде, па да не пуца брука, пусти му све.{S} И сад само гледај шта Качерац зна.</p> <p>— Так |
е стајало да га је усинио и преписао му све имање.{S} Да је она жива па да види како јој се жељ |
, копоран и фермен од шајка.{S} На њему све чисто и уљудно.{S} Увек расположен и насмејан, прем |
у и заволео их као и Тодосија.{S} То су све млади људи, осредњег стања, ваљани и дружевни.{S} Ф |
ину и опет да нешто продаду, да поднесу све трошкове.{S} Имали су хране и за стоку а ни подрум |
м ватру међу вас...{S} Него велим: хоћу све да испричам моме најбољем пријатељу.</p> <p>— Хвала |
идесет година и од њега набавља за кућу све што се у дућанима купује.{S} Чича Радојица шмрче бу |
n="102" /> <p>— Ти си рад да постигнеш све што је добро?</p> <p>— Јесте, Тодосије!</p> <p>— Шт |
...{S} И шта ти све не порадише!</p> <p>Све њих двоје, Видосав и Ружица.{S} А понешто им помогн |
гледа у њих и благне му на души.</p> <p>Све као што Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је п |
</p> <p>— И велите на њему је пореза од свег имања?</p> <p>— Јесте, на Видосаву.</p> <p>— Молим |
је дао Бог, бабо...</p> <p>— Хвала!{S} Свега задовољно!.{S} Опрости, домаћине!</p> <p>— Треба |
о, и са старим у пола трулим бадњем.{S} Свега што је, ту у близини, направио једну трлу од чатм |
е, молим те.</p> <p>— Шта сам попио?{S} Свега три од мало пре.{S} Молим те, Ружице...</p> <p>И |
поручи јела и пића, а у дућанима набави свега што му треба за кућу.</p> <p>Дружи се са свима по |
а к’о деца, шта они знаду.{S} Они имају свега задовољно.{S} Пред собом виде своје старије: сви |
у један колац.</p> <p>— Куда мислиш да сведеш ту ограду? — искриви главу Витор.</p> <p>Тодосиј |
Има све услове какви се траже и одличну сведоџбу из основне школе.{S} Зове се Ђурица Микачић из |
није ни вечерао.{S} Она му је доносила свеже воде те се умивао, затим је лезао, устајао, пушио |
о расхладим.</p> <p>Она отрча да донесе свеже воде.{S} Он прохода по соби, по ходнику, завири с |
м хаљинама и новом убрадачу, са крчагом свеже воде и убрусом.</p> <p>— Снајка, помог’о ти Бог! |
акије и носио на њиву те нудио возиоце, свезао неколико снопа, па се налазио код куће...</p> <p |
кве краве није било у селу.</p> <p>И на свему осталом опази се нов ред, који уводи умешна рука |
} Што ти је паметан свет, што уме да се свему довије!{S} Ово је круњач, справа јевтина, може је |
ује шта говори народ, па сам размишља о свему.{S} Њега боли срце за татом, јер је уверен да је |
и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна о свему што говори свет, онда нећеш нигда моћи своја посл |
а бабов суд о људима и његово мишљење о свему.{S} Често у вече, кад је лепо време и деца полежу |
одобрења.{S} Он и купује и продаје и о свему се стара у нашој кући.</p> <p>Кад се донесе прасе |
и врта, разговарали се и распитивали о свему томе.{S} Он је избегавао у тим приликама и очекив |
Он их је читао, разгледао, размишљао о свему што је у њима нашао.{S} По једну носи у џепу увек |
"180" /> <p>— Е, пријатељу, говорисмо о свему, сад да речемо о послу ради кога смо дошли, — поч |
ући.</p> <p>Сутрадан прављаше се невешт свему, као да ништа није ни било: нити му шта помиње Ви |
како он хоће.{S} Он ће се чинити невешт свему и пазити да Видосав не примети да му контролише р |
ији.{S} Видиш просто како се отима да у свему измакне и од својих другова, с којима је свршио о |
о, лепо и у реду.{S} И у кући послује у свему и замењује мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и |
е^се годе и цену прекину.</p> <p>Тако у свему.{S} Кад се врати из чаршије он иде право њему, па |
езао, устајао, пушио... тек у неко доба свео је очи, те је и она заспала.</p> <pb n="129" /> <p |
рилегао је пред саму зору, али није ока свео...{S} Опет бриге и неприлике!{S} Чича Витор није ц |
се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се освети, о |
одосије се смијури:</p> <p>— Куда ћу је свести но око мог имања.</p> <p>— Докле је то твоје има |
њега!{S} И све сама лаж!</p> <p>— Море, свет к’о свет! — одмахну руком онај старчић крај ватре. |
— Ваљда си нешто чуо?</p> <p>— Ти знаш: свет као свет, али ни он не ради како треба</p> <p>— Ка |
ели...{S} Ти ниси то што ти велиш...{S} Свет може говорити шта хоће...</p> <p>Он је гледа закрв |
партан на леје, обележен сваки усев.{S} Свет пролази, застане, диви се и хвали газда-Сима Морав |
ећеш нигда моћи своја посла свиђати.{S} Свет ће говорити, па ће престати.{S} Гледај посла, море |
<p>— А ко то вели, Вићентије?</p> <p>— Свет...{S} Ја, није да кажем нешто...{S} Не дај, Боже, |
и поштовање... ја знам мога старијег, а свет нека звоца и испира зубе...{S} Извол’те, бабо... м |
м и подсмевком, и тиме онемогућавају да свет прима што је добро.{S} Ако је он стар, није паметн |
е су прилике биле кад су они настали на свет, а друкчије су данас, кад се подигао други нарашта |
ад чича-Витору као да је јако настао на свет да подиже кућу.{S} Трчи, ради, не осећа умор, на л |
је, онда, распикућа?{S} Тај бабо слуша свет... наше душмане...“</p> <p>Синоћ га је болела глав |
{S} Нисам ја подизао стоку, да је ждере свет...</p> <pb n="87" /> <p>Па поћута и раздра се:</p> |
овог имања?{S} И зар му није жао кад се свет угледа сад с Тодосијевог имања?</p> <p>Али му још |
ад дотерао?{S} Зар му није понос кад се свет угледа с његовог имања?{S} И зар му није жао кад с |
има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он тера ветар капом. — И онда поче причати |
рећи оно што говори свет?</p> <p>— Који свет?</p> <p>— Народ по селу. </p> <p>— Који народ?{S} |
та, и није му било право што је оволики свет сазват.{S} Али, ипак, дошао је <pb n="86" /> и он |
г и најволели су изјадати се на данашњи свет што не почитује старијег и не живи како су стари ж |
и покрио ћерамидом као што ради данашњи свет.{S} Али чича Витору не може нико доказати да сме т |
p> <p>— Зар не смем рећи оно што говори свет?</p> <p>— Који свет?</p> <p>— Народ по селу. </p> |
ћеш ти водити рачуна о свему што говори свет, онда нећеш нигда моћи своја посла свиђати.{S} Све |
је и практичније, на шта ће се угледати свет.{S} Он је то видео у свог некадањега газде Сима Мо |
} Замислио се и посматра овај непознати свет.</p> <p>„Дошло је време да се кида...{S} Кипело, к |
>— Нека те исмева!</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће!</p> <p>Он мало поћу |
а брука но његова.</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће.</p> <p>— Треба живе |
ного разбирао о томе шта ће о њему рећи свет!{S} Таки је од младости.{S} Кад што чује о себи не |
а ради, да се с њиховом кућом не шегачи свет.</p> <p>Видосав није имао куражи да се упусти у до |
ај те таки је онај...</p> <p>— Хе, овај свет: неко вели ’вако, неко ’нако, а ја велим: тешко он |
ко ли му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је толико очију упрло у њега, непознатог чове |
ко се њима ради!..{S} Што ти је паметан свет, што уме да се свему довије!{S} Ово је круњач, спр |
лину.</p> <p>— Није.{S} То сеје паметан свет.</p> <p>— Паметан као ти и мој посинак! — јетко се |
другога... то што ради он, ради паметан свет у другим местима...{S} Али он је осетљив и кидљив. |
И све сама лаж!</p> <p>— Море, свет к’о свет! — одмахну руком онај старчић крај ватре.</p> <p>— |
и нешто чуо?</p> <p>— Ти знаш: свет као свет, али ни он не ради како треба</p> <p>— Како, Вићен |
бе и његову кућу, он мисли да му се цео свет подсмева... и да пропаде с главе.</p> <p>— Тако је |
остраном ходнику пред заседањем закрчио свет; људи који имају посла код суда издвојили се у гом |
мимо свет?</p> <p>— А зар ово није мимо свет? — показује на детелину.</p> <p>— Није.{S} То сеје |
ао да га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Витор предузе старешинство он све горе. |
ем ја теби, куд ће он успети нешто мимо свет!</p> <p>— Жали Боже овог труда!</p> <p>— Зар, на п |
/p> <p>— Бог с тобом, шта то радиш мимо свет?</p> <p>— А зар ово није мимо свет? — показује на |
иковачки укратио ту радост: отерао га у свет да се потуца од немила до недрага, а он присвојио |
, и стадоше унаоколо сабора: разгледају свет, распитују те за ову, те за ону, загледају сукње и |
ко је он стар, није паметнији од целога света.{S} Нашто би биле школе, кад би било најбоље све |
реба!</p> <p>— Тражи посинка преко бела света!</p> <p>— Ђавола и тражи!</p> <p>Један од Коружић |
сути ни једног зрна...{S} Боже, паметна света!{S} Ето, све се то учи у школама, тамо у ратарниц |
а, а не тебе; онда треба да се крије од света он, а не ти.{S} Је ли тако, Видосаве?</p> <p>Он у |
ају.{S} Осећао се самохран и презрен од света, као нико у селу.{S} Куд се макне, све му тужно, |
с бруји по селу, да се душмани радују и свете, да ће се подсмевати и то причати неколико година |
p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} Честит свети!</p> <p>А Витор одговара:</p> <p>— И ти здрав и ж |
p> <p>— Добро ми дошли!</p> <p>— Честит свети!{S} Боље тебе нашли! — рукују се и љубе они. </p> |
ожића уносио га у кућу и викао: „Честит свети“, а сва чељад дочекали су га насред куће и бацали |
па да скину капу и прекрсте се као код светиње...{S} А мени се смеју што сам казао да ћу посеј |
ковао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав само обели чађаве дуварове |
селу противу тате, исмевао његов рад и светио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је до |
вакоме; ако ми треба власт, ја јој одем светла образа и велим: „Господин’ капетане, ја имам пос |
и ти мене примио у кућу кад ти дођем на Светог Аранђела, или би ми уклепао сикиру <pb n="61" /> |
вини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована.{S} Млад човек, воли друштво, слаб на пић |
углу виси сребрно кандиоце пред иконом Светог Ђорђа, а на противној страни оружје.{S} У другој |
би попластио до Петровдана и пожњео до Светог Прокопа.{S} А, пусник, јак и издржљив!{S} Да кам |
ма и доспела да се провуче испод ћивота Светога Краља у Студеници — погрбљеше се леђа и набраше |
се и прогунђори: „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Не помену ни јутрошње јутарце, ни јарко |
у све редом: — А ако да Бог те дочекамо Светога Јована, славу мога родитеља... — Па потрча да п |
дужан држати славу моју и служити моме Светоме Јовану...“</p> <p>Витор изговори ово на душак и |
коју је Мато Коружић згађ’о окињачом и Светоме Јовану.</p> <p>Дубок уздах оте се из груди Вито |
вљени свечарски лонци и спрема се као о светоме.</p> <p>Чича Витор дознао је за ову мобу, пошто |
{S} Ја знам како ти је; ти ниси огуглао светску вреву, ниси се још навикао да своју свиђаш, а т |
е што је порадио.{S} Клео му се свим на свету да овако раде данас паметни људи и да га овај рад |
марву, а шта ћемо кад се то рашчује по свету...</p> <p>— Кад чује влас’...</p> <p>— И каже вла |
ети да се врати у собу.</p> <p>Запалише свеће лојанице и наместише чираке на совру.{S} Тодосије |
не умем друкчије, већ да ме запали као свећу и намести како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то |
сметала даљина да се састану бар сваког свеца код куће или пазарног дана у чаршији.{S} Нису ниш |
да успремате за неке госте или некакав свечаник!</p> <p>Они се смеју.{S} А она као мало у шали |
кући наложена велика ватра, пристављени свечарски лонци и спрема се као о светоме.</p> <p>Чича |
S} Мало доције дође и Ружица, и дечица, сви лепо обучени, измивени и очешљани.{S} Кад се причес |
виде своје старије: сви здрави и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље |
— Изучио много... и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја вел |
вуда су га хвалили.{S} Кад је запросио, сви су је подговарали да иде за њега: „Идеш из сиротиње |
и му каткад штошта раде.{S} Свима мило, сви се осмешкују, сви чашћавају и хвале обојицу у брк.< |
раде.{S} Свима мило, сви се осмешкују, сви чашћавају и хвале обојицу у брк.</p> <p>Видосав је |
ољно.{S} Пред собом виде своје старије: сви здрави и живи, сви су ту око њих и брину се за њих. |
у га као девојче, шару са приглавка.{S} Сви ти људи имају и добра детелишта, добру пасмину сток |
Уче се раду, а вредни су и послушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и остати.{S} Кад је забринут |
вему и замењује мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђурица и Јовица н |
</p> <p>— Ко здрав с дружином!</p> <p>— Сви ми с дружином! — гракнуше људи.</p> <p>Усташе сви т |
сви дошли.</p> <p>— Дошли смо!</p> <p>— Сви смо!</p> <p>— Па и ако нема свију, вишина је дошла! |
па ради и звера на девојке и другове, а сви џакају и дозивају се.{S} Зрели људи прекрстили ноге |
посла, брате! — подвикује Тодосије, да сви чују.</p> <p>Људи оћуткују и згледају се кроз помрч |
едном софром, и слуга и баба Вујана, па сви спавали <pb n="56" /> на једној постељи, која је пр |
народну грбачу...{S} И знаду га и цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде тамо, па седне ме |
огрејаше, па им принесе у чаши вина те сви сркнуше по мало, јер се тако ваља после причешћа, п |
те мајка!{S} Здрав си!{S} Здрави будите сви, добри пријатељи моји! , .</p> <p>— Полако, домаћин |
Мислим да можемо отпочети рад, јер сте сви дошли.</p> <p>— Дошли смо!</p> <p>— Сви смо!</p> <p |
ружином! — гракнуше људи.</p> <p>Усташе сви те чича Вићентије изломи колач с Витором, узе букли |
наздрави домаћину.{S} Затим је обдарише сви па поседаше.{S} У том дође Видосав те се и он прекр |
, ако Бог да!</p> <p>За Витором стадоше сви кућани, сем Сојке која остаде у вајату.{S} Витор се |
/p> <p>— Да бирамо, господине! — рекоше сви.</p> <p>Капетан продужи:</p> <p>— Као што знате, бр |
Не заустави га нико...</p> <p>Навикоше сви тако, па га и не заустављају и не воде рачуна о њем |
{S} У кога има стида има и образа.{S} И сви његови ваљају: његова Ружица, радна жена и образита |
на, мој брате!..{S} Утркују се сељаци и сви хвале Витора и Ђурицу, а сажаљавају Видосава.{S} Је |
село види да је Видосав паметно радио и сви веле: он је паметан човек...{S} Само што веле: шта |
— Ти ниси ништа крив; то зна све село и сви поштени људи.{S} Ти си био човек на свом месту, рад |
д, а уз њу телечар за телад.{S} Пролази сви са стране, да стока нема посла по дворишту.{S} Пред |
војим гостима.</p> <p>У оџаклији ручали сви и служи се кафа и прислужује вино.{S} Разговор све |
p> <p>Ђурица се узврпољи.</p> <p>— А ми сви знамо ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па продуж |
>— И онда ударе порез! ..</p> <p>Сељаци сви у глас:</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>— То ће ти и |
јело, он <pb n="149" /> постави, ручају сви заједно, он служи, започиње разговор и добацује пош |
почели.</p> <p>У неко доба ноћи, кад су сви поспали по кући сем Ружице која је дворила и служил |
му за простирку по соби.{S} Вечерали су сви заједно, за једном софром, и слуга и баба Вујана, п |
арчић од ватре.</p> <p>— Хоћемо! — вичу сви.</p> <p>Онај Ружић поче опет:</p> <p>— И да вам каж |
досије!{S} Овамо!{S} Овамо, бре!</p> <p>Сви у механи погледаше: неко у Тодосија, неко у Видосав |
се зажариле као кокошињи обер...</p> <p>Сви погледаше у Витора.{S} Он оставио кашику па суче бр |
ћа Савића, сељаке из истог села.</p> <p>Сви ови гости, за великом совром, то су званице, они се |
тави.{S} Решите сами како знате.</p> <p>Сви се сагласише за Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше ј |
ном женом, младожењином рођаком.</p> <p>Сви на добрим коњима, са пуним торбама и теркијама.</p> |
.{S} Ако што и ради, ради оно што му се свиди.{S} Нити га шта пита, нити се с њим здоговара.{S} |
диш да он твоју реч слуша, а Тодосијеву свиђа.{S} И чујеш ли шта говоре људи?</p> <pb n="74" /> |
треба у глави па да туђу слуша, а своју свиђа.{S} Ако нисам паметан у мојој четерестој или педе |
свет, онда нећеш нигда моћи своја посла свиђати.{S} Свет ће говорити, па ће престати.{S} Гледај |
ску вреву, ниси се још навикао да своју свиђаш, а туђу не слушаш.{S} Навикни се на то!{S} Видос |
p> <p>— Сви смо!</p> <p>— Па и ако нема свију, вишина је дошла! — веле скупштинари и обзиру се |
> <p>Тај момчић одвојио је, збиљски, од свију вршњака у његову селу.{S} Како који дан све отрес |
у стару пословицу: „Комшија је пречи од свију“.{S} Рецимо: упали се кућа, коме ћеш се другом на |
руги човек.{S} И засјаја радост на лицу свију укућана.</p> <p>У том се чу:</p> <p>— Ево их!</p> |
ке, а шта литра од оке.</p> <p>Убрзо су свикли да помажу Витору и у другим лакшим пословима: да |
у да и он зна понешто.</p> <p>Деца брзо свикоше и престадоше помињати кућу и чељад из Качера, п |
грађено, — рече, па извуче кесу и скиде свилени гајтан са себе те му намаче на врат:</p> <p>— Е |
и шарала, у тесном чошном јелечету, са свиленом марамом на грудима, лепо и скромно очешљана у |
аснио све што је порадио.{S} Клео му се свим на свету да овако раде данас паметни људи и да га |
атлијама који му каткад штошта раде.{S} Свима мило, сви се осмешкују, сви чашћавају и хвале обо |
то му треба за кућу.</p> <p>Дружи се са свима поштеним људима и ко је за шалу он се с њим шали, |
е Видосав:</p> <p>— Добро дошао! — И са свима се здрави, с некима рукује, а они га отпоздрављај |
о увео, и за неколике године показао би свима да је боље оно што он ради, него оно што су они р |
— Знам ја коме велим, — погледа онај по свима.</p> <p>— Ја нисам!</p> <p>— Нисам, вала, ни ја!< |
ајчин сине, поче да претура по кући као свинче...{S} А пијана баба Вујана лелече иза гласа...</ |
сам набавно бољу пасмину стоке: говеда, свиња и коња.{S} Набавио сам гвоздени плуг, ветрењачу и |
а, да се поносиш њом...{S} Ова клемпава свиња праси по десеторо и дванаесторо прасади...{S} Кад |
</p> <p>— Гледај, какав је као да се са свињама блатио!{S} Што си, бре, таки?</p> <p>— Па... ра |
е и грабуље.{S} На другом крају вотњака свињац за крмаче са прасади и кочине за <pb n="107" /> |
ка вијуга поток на коме се стока поји и свиње блате...{S} Нигде корова ни травуљине по вотњаку, |
н га плати својим новцем, па га пусти у свиње.</p> <p>— У нашој кући не сме нико имати особине. |
олог.</p> <pb n="92" /> <p>У том зајеча свирала и за тренут беше све живо у колу, сем оних стар |
ко како не би изостао иза других, да за свог века очува што је наследно и да штогод привреди и |
ква шепртља која се пача у све а не зна свог посла.{S} Или сам лудак који не зна шта ради.{S} М |
и!{S} А ви остали, хајте тамо, гледајте свог посла!</p> <p>— Шта ћеш то?{S} Оставите ви мене... |
осаве, да почитујеш мене као родитеља и свог старијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја умр |
ђу чича-Витора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и свога тату, али не може да затвори очи и за |
не морамо одавде из села.{S} Ја имам и свог рода.{S} Има <pb n="7" /> их у Качеру седам кућа Ђ |
е се угледати свет.{S} Он је то видео у свог некадањега газде Сима Моравца и његов начин рада н |
ужица помисли: шта ли мисле ова деца за свога тату...{S} Размисли се — па јој засузе очи. „Деца |
од њега чути рђаву <pb n="71" /> реч за свога посинка.{S} Причао је свуда како је задовољан и к |
е јутро? — скочи старац за радошћу дома свога...</p> </div> <pb n="10" /> <div type="chapter" x |
ву.{S} Ти радиш онако како си научио од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове |
ката у канцеларију.{S} Он је мајстор од свога заната, има све законе и зна све параграфе.{S} Ну |
на, као да болест болује, без старешине свога, без слободе и заштите своје...</p> <p>Кад год се |
ра и Видосава.{S} Он воли и свог баба и свога тату, али не може да затвори очи и затисне уши, в |
се Тодосије врати кући а седе под трем свога вајата, кад угледа Видосава.{S} Усплахирио се, зв |
каква несрећа, кога ћеш пре призвати до свога комшију?{S} Али он зна и то да комшија жели да шт |
женска страна она је досад гледала само свога посла и није разбирала шта је међу људима.{S} Људ |
асузише очи.</p> <p>Деца се загледаше у свога баба, а Ђурица рече:</p> <p>— Бабо да није лисица |
одитеља... — Па потрча да пољуби у руку свога баба.</p> <p>Витор мрдну главом:</p> <p>— Остави |
="163" /> као за војнике.{S} Сваки има, свој кревет, свој простирач и покривач, своје рубље и х |
за војнике.{S} Сваки има, свој кревет, свој простирач и покривач, своје рубље и хаљине стојеће |
него без готова, — дода други.</p> <p>— Свој леб једемо, а туђу бригу водимо, — дода трећи.</p> |
иње Витор ни он Витору, већ сваки гледа свој посао.{S} Само му је било тешко да му погледа слоб |
у вајат, поводећи се као пијан, седе на свој кревет и ухвати се рукама за главу.{S} Нема више д |
Видосав предузе посао, а капетан оде на свој посао.{S} Данас је сазвао среску скупштину да посв |
у школу, а другу Јовици, да у њој носи свој буквар из кога ће га брат поучавати.</p> <p>Кад од |
укурузом „американом“.{S} Док су сељаци свој кукуруз „осмак“ брали и смештали у салашеве, његов |
лудан посао.</p> <p>Чича Витор је радио свој посао.{S} Остарио је добро и мало се погрбио, али |
два вола, а наш ојађени сељак упрегне у свој плуг шест волова, па да их побије терајући, не мог |
што говори свет, онда нећеш нигда моћи своја посла свиђати.{S} Свет ће говорити, па ће престат |
"82" /> <p>— Молим те, Тодосије, гледај своја посла.</p> <p>— Бог с тобом, шта то радиш мимо св |
мало оћута, па рече:</p> <p>— Ти гледај своја посла.{S} То је моја брига.</p> <p>— Кад се то чу |
рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја посла... и немој да сузиш као дете... већ гледај |
свој кревет, свој простирач и покривач, своје рубље и хаљине стојеће и носеће.{S} Све једнако: |
кућу зрела и паметна човека,“ сродника своје домаћице с којим је кућу <pb n="12" /> скућио.{S} |
такленце с ракијом, па врати и стаде на своје место.</p> <p>Он се опет узврпољи, затим подиже о |
аћуте, па се поврате и опет све дође на своје место.{S} Али, еве јада сад!...{S} Бабо ишао у су |
устаде, повири на врата и поврати се на своје место:</p> <p>— Бојим се да се не наљутиш.</p> <p |
унце да се проветре, па се наместише на своје место.{S} У сарачани беше крв и лом, и Видосав се |
ња по вароши, већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S} Мог |
га шта ће по вароши, што не иде кући на своје имање и међу своју децу, а он на то и не одговара |
ро јутро, комшија! — виче он одовуд, од своје врзине.</p> <p>— Бог ти помогао! — одговара он по |
и ти, па могао сам се напити и лећи код своје куће.{S} Овде ваља радити.{S} Да радим ја теби па |
длу среске скупштине и да истичем какве своје интересе, узимам слободу скренути вам пажњу на је |
лику мобу за жетву, и на исту позва све своје пријатеље из целог села.</p> <p>Беше неки празнич |
ају свега задовољно.{S} Пред собом виде своје старије: сви здрави и живи, сви су ту око њих и б |
зао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{S} Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад се вратн |
p>Њега Витор убраја у најбоље пријатеље своје; он му је друг из детињства. „Дрво се ослања на д |
тани се код куће, преведе децу, пренесе своје ствари и намести их у оџаклију и предузе управу к |
старешине свога, без слободе и заштите своје...</p> <p>Кад год се састану, она му прича како < |
p> <p>Она убриса очи и грчевито стезаше своје шаке.</p> <p>— Говоре по селу!{S} И ти слушаш шта |
гледало као смиље.{S} Све ствари нађоше своје место и у кући се заведе сталан ред.</p> <p>То ис |
, набраја примере глупости и незнања из своје околине, одведе га у механу у коју је одсео, и ту |
ом.{S} Наумио је да пријатно изненади и своје укућане и пријатеље и све село.{S} Лако је рукова |
.. — прича чича и не може да се нахвали своје дечице.</p> <p>Наједаред застаде, погледа у њу, у |
још сад ићи по суцу, боље ти је: покупи своје прње па иди одакле си и дошао.</p> <p>— Не дај Бо |
вати у његове послове, нити му наметати своје савете.{S} Кад га за шта упита, он ће га поучити, |
да би могли по свршетку школе применити своје знање на имању и показати корист од напреднијег р |
, вели, човека коме би он смео поверити своје имање.{S} И рекао је да нема радника човека у наш |
ца па се искрпи.{S} Није срамота носити своје и искрпљено, већ је срамота носити туђе на својим |
е.{S} Док смо ми живи, поучићемо те као своје дете, упознаћемо те с нашим пријатељима и предаће |
ао својим, нас гледати и почитовати као своје родитеље...{S} И ти си од сад наше дете, Видосаве |
стаде.</p> <p>Он је, у старој кући имао своје госте:{S} Филипа Перића, Мијата Симића и Мића Сав |
својим лејама, пресади Тодосије наоколо своје њиве под кућом, а друге поче изводити сам, из сем |
ушајте што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојним Шунијом.{S} Он није давао |
уди, или, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или друга каква несрећа, кога ћеш пре призвати д |
.{S} Чича Витор хоће да види за живота, својим очима, како ће се руковати његовим имањем, и хоћ |
је је подигао Видосав на <pb n="137" /> својим лејама, пресади Тодосије наоколо своје њиве под |
ицу, задела преслицу за појас и звркала својим вретенцетом.... „Боме како ти наредиш онако је н |
друге поче изводити сам, из семена, на својим лејама.</p> <p>Кукуруз „американ“, који је најпр |
скрпљено, већ је срамота носити туђе на својим леђима.</p> <p>Како је све дивно и уређено што ј |
да је кабил, возао би и среског ћату на својим колима ваздан и опет би га чашћавао код сваке ме |
динама?{S} Сад се заузме с друштвом, са својим! побратимима, па остану до неко доба у чаршији, |
степено, тихо, без ларме и разметања са својим знањем.{S} Али оне нису могле остати неопажене и |
ио, мрда обрвама и живо се разговара са својим пријатељима Чича-Вићентијем Радоњом Жикићем.{S} |
> <p>У Микачића кући ишло је и даље све својим редом...</p> <p>Пред Божић насташе јаки мразеви |
о ти одобри бабајко! — вели сељак и оде својим путем.</p> <p>— Е, нека је сретно!{S} Нека је ср |
о као у својој кући, — рече Витор и оде својим гостима.</p> <p>У оџаклији ручали сви и служи се |
а ливада?</p> <p>— Нека сваки располаже својим имањем како уме, — додаје Видосав.</p> <p>— И по |
ојком пред кућом у хладу и забављале се својим радом.{S} Баба Вујана је чувала мале пилиће у ба |
издвојила га у вајат, села на сандук и својим дрктавим гласом прича му и објашњава:</p> <p>— М |
иче то?{S} Нек иде сваки својим путем и својим послом.</p> <p>— Оставите то, море! — виче домаћ |
чају. -</p> <p>Видосав однесе буклију и својим гостима те је и они обредише.</p> <p>Час по час, |
{S} Што те се тиче то?{S} Нек иде сваки својим путем и својим послом.</p> <p>— Оставите то, мор |
ицу, задела преслицу за појас и зврколи својим вретенцетом.{S} Он, да није докон, скинуо неколи |
/p> <p>Кад се донесе прасе, он га плати својим новцем, па га пусти у свиње.</p> <p>— У нашој ку |
еди и прикупи како ће што више оставити својим млађим.{S} Ко ништа не принови, провео је век уз |
{S} Не знам где ће се зауставити с овим својим будалаштинама!{S} Где је то још било да се сеје |
имамо.{S} А ти ћеш руковати имањем као својим, нас гледати и почитовати као своје родитеље...{ |
е школе.</p> <p>Сељаци се прокртољише у својим седиштима и упреше погледе у капетана.</p> <p>— |
Дмитрић.{S} Он је био у својој соври са својима, и сад се спремио да иде кући: набио повраз од |
с којима је свршио основну школу, и од својих вршњака по годинама.{S} Све на њему чисто и у ре |
о како се отима да у свему измакне и од својих другова, с којима је свршио основну школу, и од |
..{S} Па веле: како он може дозволити у својих педесет и неколико година да онај витла његовом |
а разгледа шта је порадио, а Ђурица оде својој.{S} Иде полако, погнуо главу и размишља: „Овај Д |
оју јунад и моју стоку?{S} Води бригу о својој стоци, а немој о мојој.</p> <p>— Тек, велим...</ |
е низ судске степенице и упути се право својој Јошевини.{S} Само сврати на пекарницу те с ћепен |
и и лепу реч прозборити.</p> <p>Али, по својој скромности, он се једва показивао да зна и две у |
кући па поче ужинати.{S} Витор шурка у својој њиви, сагао главу па ћути.</p> <p>— Виторе! — ви |
н може дозволити да се никако не пита у својој кући, као да је његов пасторак?{S} Како може гле |
е, на шта буде!{S} Па да се и поинате у својој кући, па ништа.{S} Само нек легне већа несрећа, |
славу и желео је да их тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се бабо неће љутити, па да је |
р измирио са новим положајем и стањем у својој кући, да не почеше његови пријатељи пружати прст |
амотимо...{S} Изволте... слободно као у својој кући, — рече Витор и оде својим гостима.</p> <p> |
врата Тодосије Дмитрић.{S} Он је био у својој соври са својима, и сад се спремио да иде кући: |
каква кмества!{S} Ја сам најбољи кмет у својој кући, на моме имању, кад радим као домаћин човек |
ао је и даље сталне помагаче и забаву у својој дечици:{S} Ђурици и Јовици, који нису одмицали о |
до Тодосија.</p> <p>— Шта се снебиваш у својој кући!{S} Здрав буди!</p> <p>— Не снебивам се...{ |
итор, иде полако с друге стране ограде, својом њивом, обухватио сикиру око ушника па се држаљиц |
носно тиме и хвалио се међу пријатељима својом вештином: како је умео склонити продавца да то б |
о што му је најсветије: да располаже са својом децом...{S} Хода, мисли, хуче, сећа се успомена |
о новцато одело Видосаву.{S} Овај је са својом качарском ношњом: <pb n="32" /> уским чакширама |
оседали за оно неколико столова људи са својом чељади И пријатељима што су се ту десили, а меха |
еба да то све обиђе, разгледа и дохвати својом руком.</p> <pb n="146" /> <p>— Ружице!</p> <p>— |
а напретком, да се отреса од заблуда, и својски се трудио да још штогод дозна, да још који кора |
p>Какав је он, онаког је и друга нашао: своју Ружицу.{S} И она је из сиротињске куће, чељаде шт |
а што треба у глави па да туђу слуша, а своју свиђа.{S} Ако нисам паметан у мојој четерестој ил |
о светску вреву, ниси се још навикао да своју свиђаш, а туђу не слушаш.{S} Навикни се на то!{S} |
део је од Пере чика-Рајина, да и он има своју овцу у задружним овцама те му се јагњи сваке годи |
се поноси.{S} Тако и Витор Микачић има своју „Јошевину" коју воли толико колико и себе, и, вер |
јао се, па стао у крај и наслонио се на своју штаку.{S} Замислио се и посматра овај непознати с |
ђе излаз да то избегне, па ма било и на своју штету.{S} Још се ни с ким није судио ни парнично, |
!</p> <p>— Тата, тата!{S} Мара не слуша своју мајку, па јој њен тата вели:{S} Ти си, Маро, нева |
а код пријавника.</p> <p>Чича Витор узе своју хартију, тури у џеп, и полако, погурених леђа, из |
га послужи, а он се услони на столицу и своју штаку, па укочи поглед у зид. „Кућа не стоји на з |
па да он дочека пријатеља, да он удоми своју кћер.{S} Чини му се да је, он главом, зликовачки |
и немој да сузиш као дете... већ гледај своју децу... нашу децу...{S} А од данас ја заповедам у |
асипао сув снег за кутњи праг и извијао своју песму око оџака, а <pb n="5" /> дрва су пуцкарала |
и одмереним корацима уђе у оџаклију, у своју собу.</p> <p>Она га смотри из вајата и ледну је у |
аклију, обриса зној с лица, завали се у своју столовачу и управи поглед у ону пругасту шару на |
еспослица и базања по вароши, већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђ |
н сврати код кога хоће, слободно, као у своју кућу, час се разговара озбиљно, час се шали са љу |
, што не иде кући на своје имање и међу своју децу, а он на то и не одговара.{S} Ујогуни се па |
итор махну руком:</p> <p>— Нека кеса на свом месту.</p> <p>— Молим те, бабо, као родитеља...</p |
што у реду.{S} Свака ствар мора бити на свом месту и све се мора вршити на време у његовој кући |
и се како си научио.{S} Ако си човек на свом месту, биће времена кад ће те ти исти људи хвалити |
сви поштени људи.{S} Ти си био човек на свом месту, радио си посао како си умео.{S} А он, лудак |
из вароши.{S} Тада су му они причали о свом побратимству, о момачком животу и друговању и зату |
Видосав и удара полако њеном ручицом по свом длану.</p> <p>Па је глади низ косу:</p> <p>— Шали |
Видосава, решио се да је посеје он, на своме имању, и Видосав га је научио како ће то учинити. |
} Оно што није могао постићи Видосав на своме имању, желео је да постигне он, уз његову припомо |
репочео од Видосава Микачића, кад је на своме имању посејао детелину и направио детелиште.{S} О |
ио и ишчупао.{S} Он само мисли о себи и своме послу и нигда га не смеће с ума.</p> <p>Иде тако |
де министар, али он неће; воли да служи своме народу него да седне на народну грбачу...{S} И зн |
авио?{S} О чему мислиш, кад не мислиш о своме послу?{S} Није њој место на прагу него у штали о |
шег комшију чича-Витора Микачића, дошао своме комшији на радост и весеље и донио...“ на прилику |
ама: кад иде <pb n="22" /> кроз село он сврати код кога хоће, слободно, као у своју кућу, час с |
упути се право својој Јошевини.{S} Само сврати на пекарницу те с ћепенка узе две лепиње и тури |
Тако га упозна и са механџијом код кога свраћа и веже кљусе, и са занатлијама који му каткад шт |
ника; хитао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, |
јде да пијемо ракије! — вели Тодосије и свраћа их у пивницу.</p> <milestone unit="subSection" / |
сељаци, враћајући се с рада, пред ноћ, свраћали су поред детелишта, застајкивали и загледали, |
Јани: „Где си, милодуне мој!{S} Што не сврнеш мало до ноје трле?“ А она поче успијати уснама и |
седе до њега.</p> <p>— Ето, сад је све свршено! — рече он полако, не гледајући у њу.</p> <p>— |
жда једини ђак из тог села који се и по свршетку школе забавља књигама.{S} Има их неколико кома |
дитељи имају лепо имање, да би могли по свршетку школе применити своје знање на имању и показат |
но кући?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Дела сврши посла па да идемо заједно.{S} Имамо нешто да разг |
га из другог краја среза.</p> <p>Кад се сврши рад, сељаци сколише око Видосава.</p> <p>— Да час |
знате, браћо, траже се младићи који су свршили основну школу, да су доброг владања и из домаћи |
, ја имам посла код власти, то и то“, — свршим посла <pb n="18" /> и идем кући.{S} Ако му дадох |
а оправку мостова.{S} Али, пре тога, да свршимо посао са питомцима.</p> <p>Сељаци подигоше глав |
n="175" /> <p>Оне јесени кад је Ђурица свршио школу и вратио се кући, решише се да је удаду.</ |
змакне и од својих другова, с којима је свршио основну школу, и од својих вршњака по годинама.{ |
учиш још два разреда па да се зна да си свршио основну школу.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И д |
а, ћилимова, јастука, руха свакојака за сву чељад.{S} Ту разбој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дању с |
непрестано с чича-Витором.{S} Старац је сву наду положио у њих.{S} Они расту, развијају се, одм |
вицу на глави.</p> <p>Заори се смех низ сву совру и упреше очи у Витора.</p> <p>Старац се врпољ |
е ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порезу за прошло полгође.</p> <p>Он се врпољи, чеше |
мрчине:</p> <p>— Море, шта преклапаш ту сву ноћ о Витору и његовом посинку!{S} Нисмо дошли овде |
шће састају, пуше и разговарају.</p> <p>Сву тројицу Видосав је позвао на славу и желео је да их |
p> <p>То исто би и са осталим зградама: свуда се избриса паучина и црвоточина, претресоше се ха |
први на послу, а последњи се враћа.{S} Свуда су га хвалили.{S} Кад је запросио, сви су је подг |
" /> реч за свога посинка.{S} Причао је свуда како је задовољан и како сад зна што живи.</p> <p |
Он прохода по соби, по ходнику, завири свуда у сваки буџак, па изађе те се уми, испљуска се по |
а памет!{S} Да ми је да то семе посејем свуда око мог имања, па, да Бог помаже!{S} Онда би друг |
зи као озбиљном човеку, он би га провео свуда по селу, по чаршији и саборима и хвалио се иза гл |
од имања као распикућу... и то се чуло свуда... по чаршији и селу...{S} Брука, моја Ружо!...{S |
p>Ђурица му приђе и рече:</p> <p>— Шта, се устежеш: кажи, одобраваш ли?</p> <p>Видосав подиже г |
с’ и поштовање...{S} Извол’те, служите, се — вели чича и опет тумара по мраку.</p> <p>— Хоћемо |
та сам им на путу, да ми <pb n="105" /> се подсмевају за леђима?{S} Зар они знаду шта ваља и шт |
ако, све тише и тише, док <pb n="25" /> се Тодосије реши те пређе врзину и принесе му чутурицу |
ретресати:</p> <p>— Ако је тражио, јес’ се и намерио на кога треба.</p> <p>— Витор?</p> <p>— Ја |
p>Чича Витор прави се невешт и уздржава се да и пред најбољим пријатељем искаже ма шта неповољн |
S} На крају крајева сав сукоб изравњава се тиме, што ће Тодосије кресати неко дрво на међи, да |
и поседали у гомилице по два трп, једва се виде у диму од дувана.{S} Тодосије затурио неку шалу |
бе!{S} Здраво свануо, Тодосије! — једва се сети да се упита.</p> <p>Тодосије га ухвати за руку |
специјалитет...</p> <p>Чича Витор једва се прогура мимо њих и приђе пред улаз у заседање.{S} На |
.</p> <pb n="38" /> <p>— Ти? — подсмева се Видосав.</p> <p>— Ја, тата, оч’ју ми!</p> <p>— Ћути! |
.</p> <p>Тодосије издиже главу и одазва се:</p> <p>— Чујем, мали.</p> <p>— Причај-де, море, што |
столу.</p> <p>— Хајдемо кући! — одзива се Тодосије.</p> <pb n="54" /> <p>— Овамо, кад ти кажем |
>— Хвала Богу и моме родитељу! — одзива се Видосав.</p> <p>— Ако он дође па викне: незваном гос |
један подвикну:</p> <p>— Еј, људи, ова се ливада коси четири пута за лето!</p> <p>— И пет пута |
је тако, чим се надуло.</p> <p>— И ова се болест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо ово сп |
аћи но стати пред куршум.{S} Није да га се боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зубима п |
за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се отрести...{S} Одоше и тамо продужише разговор.</p> < |
ник. — Друго је „комис-прот“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе, а никако смокве и шљиве.{S} Раз |
ема тог срца да се избрецне на њега, да се инати и грди с њим, да му увреду врати равном мером. |
човеку да ту плеви, залива, чепрка, да се сваки дан радује како му рад напредује.</p> <p>Чича |
н, молила би га, преклињала, тешила, да се прибере и поврати.{S} Али он неће да чује ни за кака |
ни дан, најмање...{S}Како је лична, да се поносиш њом...{S} Ова клемпава свиња праси по десето |
остати сама детелина, густа и сочна, да се све више шири и бокори.</p> <p>Даље је порадио ово: |
е речи... и настао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, ма |
и дужност да легну још више на рад, да се побрину и за подмладак.{S} Колико би пута Видосав за |
н.</p> <p>— Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се једном и ми разговоримо као људи! — вели чича с врат |
ио је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да се привремено склони с њиве док се не отера кући, и мал |
ивама и како треба да пази шта ради, да се с њиховом кућом не шегачи свет.</p> <p>Видосав није |
спира уста са мном.{S} Да сам млађи, да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А |
у се да све село само о њему говори, да се, где двојицу сретне, подмигују и њега исмевају.{S} О |
Јесте, на Видосаву.</p> <p>— Молим, да се све то пренесе на мене.</p> <p>Они га запиткују шта |
Витор накастио да се састане с њим, да се лепо разговоре.{S} Казаће му какву лепу реч, умириће |
а се усавршава, да иде за напретком, да се отреса од заблуда, и својски се трудио да још штогод |
ет у брду оградиће и засејати жиром, да се подигне гора.{S} Каже Симо из Мораве: сељак без сток |
н приђе ратарцу.{S} Хоће, како тако, да се упусти у разговор и упозна с њиме.</p> <p>— Ти учиш |
ико, или кад је напољу сухо и топло, да се склони у <pb n="155" /> воћњаку у какав хлад, испрућ |
косима дуже но обично ливадско сено, да се добро осуши.{S} Знао је да је не треба много преврта |
ти једног по једног, да једу у пију, да се не снебивају.{S} Па се опет измаче и оде у оџаклију. |
тићи: зна да тај глас бруји по селу, да се душмани радују и свете, да ће се подсмевати и то при |
!{S} Немој ти... по твоме обичају... да се секираш и мислиш! ... — рече на послетку и оде.</p> |
па ми реци: имам ли ти што дужан?{S} Да се није задужио код тебе?</p> <p>Он одговори да не дугу |
<p>— Одмиче дан... врућина.</p> <p>— Да се умијеш, бабо?</p> <p>— Добро би било да се мало расх |
>Она стаде као пред иконом:</p> <p>— Да се умијеш, бабо.</p> <p>Он је погледа, али некако необи |
од богате фамилије Маслаћа.{S} Треба да се радује, весели и поноси што даје дете у таку кућу и |
је стид њега, а не тебе; онда треба да се крије од света он, а не ти.{S} Је ли тако, Видосаве? |
ар, брат-Видосаве!</p> <p>— Ти треба да се поносиш тиме!</p> <p>— То је реткост!</p> <pb n="174 |
де једаред у недељи!{S} Све избегава да се састану.{S} Ако се где сусретну, он обори поглед зем |
такта паметног човека и натерати га да се заборави и оде у другу крајност.{S} Пусти их нек гов |
зео старешинство?{S} И зар због тога да се толико заборавиш и изгубиш!</p> <p>Видосав успљешта |
до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; тераће се онај ко не ради како треба... и |
беђен да је дужност разборита човека да се усавршава, да иде за напретком, да се отреса од забл |
н, Видосав, гологлав обилази и нутка да се једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Витора да сед |
е по црквама и манастирима и доспела да се провуче испод ћивота Светога Краља у Студеници — пог |
ању, шта раде деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S} О |
о, али бојим се...</p> <p>— Чега има да се бојиш?</p> <p>Он опет устаде, повири на врата и повр |
а дана види у својој кући.{S} Он зна да се бабо неће љутити, па да је сазвао још десеторицу, за |
иле подалеко, није им сметала даљина да се састану бар сваког свеца код куће или пазарног дана |
ве од опеке.{S} Биће топла и подесна да се не мора стока мрзнути.{S} Испод штале ископаће велик |
а га дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у својој кући, па ништа.{S} Само нек легне |
чио то, да доучиш још два разреда па да се зна да си свршио основну школу.</p> <p>— Хоћу, бабо! |
да тера сичију са срца...{S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах |
да му одговори?{S} Он нема тог срца да се избрецне на њега, да се инати и грди с њим, да му ув |
ала! — виче Тодосије.</p> <p>Видосав да се згране.</p> <p>— Море шта ти је, шта правиш комендиј |
мисли о јутрошњем догађају.{S} Откуд да се та несрећа деси!{S} Све као инат!{S} Већ у напред за |
, и ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд да се то мени деси!{S} Дај ону облицу дрвета!{S} Тако!{S} |
.{S} Није да га се боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зубима понео, али онако, некако, |
ете?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати.</p> <p>Чича Витор узвера, скочи и подвикну: |
ику, будак... — прича чича и не може да се нахвали своје дечице.</p> <p>Наједаред застаде, погл |
чича Витора боло у очи натерао га је да се понови.{S} И Ружица је набавила по неку хаљинку, па |
о што је он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и стара за све од најмањег до највећег.{ |
, кад се вратно из суда избегавао је да се с киме састане...{S} Шта би имао да прича?{S} Њихну |
си чутуру од једног до другог и даје да се пије.{S} Негде нутка, неком наздравља, и, мало, мало |
познати свет.</p> <p>„Дошло је време да се кида...{S} Кипело, кипело и прекипело...{S} Трпио са |
.{S} Што ти је паметан свет, што уме да се свему довије!{S} Ово је круњач, справа јевтина, може |
> <p>— Тако је, брате!</p> <p>— А не да се скупљамо да доколичимо и оговарамо људе.</p> <p>Наст |
Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети, све бега од људи по окрајцима и највол |
сије не веже кесу.{S} У радан дан не да се видети у механи, а кад је празник он иде у њу спокој |
оведи, краву колубарку, и стараше се да се тај сој размножи.</p> <p>Људи гледају шта чини Тодос |
се на своје место:</p> <p>— Бојим се да се не наљутиш.</p> <p>— Нисам ја дете, Антоније.{S} Ти |
да не помене Јошевину и чињаше му се да се тек од тога може с пуно права убрајати у домаћине.</ |
узиграше и он се узнемири, као да ће да се инати.</p> <p>— Ја сам научио да се прикоди на моме |
ети.</p> <p>— Није... него... — хоће да се изговори али не зна шта ће.</p> <p>— Па си много чуд |
чему је ствар: ово мало друштво хоће да се мало више раскомоти у Микачића кући.</p> <pb n="62" |
е хаљине, ишчукаше и изнеше на сунце да се проветре, па се наместише на своје место.{S} У сарач |
ше чираке на совру.{S} Тодосије виче да се иде кући, али Видосав не да ни поменути, него опет д |
оли, па се занео и заборавио те виче да се чује чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња да чује шт |
то све истина: и да си пропасник, и да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састанку тр |
е главно то, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју је д |
ра није, и што да облећем око њега и да се припијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ и поштовање с |
{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да се управља... — одмаче Антоније.</p> <p>Он се доцкан пр |
во кућа Коружића, да толико расипа и да се размеће...{S} А жене слушају и загушиле се од смеја, |
је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му каз |
дмакне од школе; хоће да послужује и да се мучи, само да походи предавања и слуша их макар и ка |
гама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешто у реду.{S} Свака ствар мора б |
чи па хајде право...“ Како да идеш и да се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам, шта |
које коме по неку реч.</p> <p>Кад би да се износи буклија и ломи колач, њега не би у оџаклији.{ |
извести, кад почеше допирати гласови да се та намера претреса и исмева.</p> <p>— Тата, тата, је |
га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобровољио па прича и заговара је.{S} Али, ипак, ст |
за какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради, он приђе па ради као од беде, па мало, м |
о.{S} Сад зна да неће оћутати и види да се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже, како да му |
ји и моји, синко.{S} Само се потруди да се не осрамотимо...{S} Изволте... слободно као у својој |
о избегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи да се мало уратлучи и да пренесе терет на мене, стара чове |
А, правије рећи, није имао ни куражи да се унапред <pb n="65" /> похвали како ће радити, док не |
вет.</p> <p>Видосав није имао куражи да се упусти у доказивање и објашњавање.{S} Слегао је раме |
сте дошли,“ опомену Видосава да пази да се гости почасте и удаљи се.{S} А они осташе на истом м |
ад чита књиге најволи да је сам, или да се затвори у собу где нема нико, или кад је напољу сухо |
аци али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кући...</p> <p>Успремише и двориште.{S} |
— подвикну Витор. — Ама рекох ли ти да се оканеш тих беспослица!</p> <p>— Бар нек се не слади |
рди Витора, али не може да га ухвати да се на само разговоре.{S} Тих дана нађе га, пазарног дан |
е с неколицином, па му Витор примети да се врати у собу.</p> <p>Запалише свеће лојанице и намес |
во свануо, Тодосије! — једва се сети да се упита.</p> <p>Тодосије га ухвати за руку и повуче да |
.{S} И веле: „Како он може дозволити да се никако не пита у својој кући, као да је његов пастор |
е пошто се добро смрче, избегавајући да се с ким види и састане.</p> <p>Међу тим сутрадан му ос |
ни гледају.{S} Недељом, кад оду кући да се пресвуку, они носе мајци нову котарицу и <pb n="36" |
се осмејкује на њега.</p> <p>— Немој да се љутиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књиге.{S} Ч |
ша, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта провуче онуда.</p> <pb n="164" /> <p>— Јес’, до |
p> <p>— Ја велим: баш хоћу да пређем да се видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси вешт.</p> <p>— |
p>— Збиљскије није могло бити... сем да се у’ватимо за гуше! ..</p> <p>— Нешто сте се поџавељал |
и остао човек, казао сам: не тражим да се уништи уговор, него да му се избије старјешство... и |
, то сам имао да кажем: да предложим да се тај Ђурица избере за питомца.</p> <p>Затим се окрете |
бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе цедуљче, отвори га и гле |
, али некако необично и страшно, као да се бори с душом.{S} Поћута па се трже:</p> <p>— Полиј м |
тали.{S} Видосав мало застаде па као да се нешто присети:</p> <p>— Јест, да идемо кући! — и одј |
рећи:</p> <p>— Гледај, какав је као да се са свињама блатио!{S} Што си, бре, таки?</p> <p>— Па |
ало потраја, па се чује све јаче као да се с неким инати:</p> <p>— Није ово кућа Коружића!..{S} |
ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о |
" /> Витор, те би неко из куће рекао да се инате горе под јабуком шећерлијом.</p> <p>Једно вече |
исказивао, нити би пред ким признао да се огрешио о посинка.</p> <p>Видосав је већ почео губит |
м.{S} Тодосије га је нарочито тражио да се разговарају, да му пружи утешну реч и да изгрди Вито |
је виле у шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици.{S} Ето тако, сам самцит отишао и оц |
<p>Једне недеље чича Витор накастио да се састане с њим, да се лепо разговоре.{S} Казаће му ка |
да се инати.</p> <p>— Ја сам научио да се прикоди на моме имању и не могу дозволити да ми се п |
дем пасторче на моме имању... а неко да се башкари на. њему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му лице доби |
али газда-Сима Моравца.{S} Нема нико да се подгуркује и подмигује <pb n="109" />, као ови наши |
д ове несреће неће се одвићи и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он није онаки ка |
"112" /> смеју: где је то досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: „Ш |
умијеш, бабо?</p> <p>— Добро би било да се мало расхладим.</p> <p>Она отрча да донесе свеже вод |
будалаштинама!{S} Где је то још било да се сеје жир?{S} Само луд човек може се машати за божја |
p> <p>— Ти си укољица!{S} Хоћеш само да се свађаш и отимаш!</p> <p>— Умукни!</p> <p>— Умукни ти |
и јуче изграби из чаршије, а рекосмо да се заједно вратимо? — рече Тодосије.</p> <p>Он се трже, |
сава што је значило: није овде место да се о томе говори.</p> <p>У том се помоли на механска вр |
укратио ту радост: отерао га у свет да се потуца од немила до недрага, а он присвојио оно што |
мејали.{S} Да је откуд било Видосаву да се привуче и ослушне:</p> <p>— Кажем ја теби, куд ће он |
иште.</p> <p>— Луд човек.{S} Не могу да се свађам с њим.{S} Почесмо по неку, па ућутах и побего |
— нуди Видосав, па отрчи у оџаклију да се тамо види и да коју послужи.</p> <p>Тамо су већ прор |
чиним без ваше дозволе.{S} У здрављу да се видимо.{S} Твој син Ђурица.“</p> <p>— И вели мени Ђу |
младић из вашег среза и изјавио жељу да се школује у ратарници.{S} Толико љубави према школи и |
досија Дмитрића на живот мало у чему да се подударају са погледима Витора Микачића.{S} На приме |
је притврдио ограде и причувао шуму да се не сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума |
није могао приметити на чича-Витору да се покајао што је урадио.{S} Могли су га дирати јавно и |
ти шта да кријеш од мене.{S} Ти имаш да се преда мном исповедиш, као пред рођеним братом.</p> < |
..{S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест да одскоч |
та радио паметно, па обилази и прикрада се да <pb n="165" /> види тај рад, да и он тако ради.{S |
S} Срећом нема рђаву нарав у пићу: тада се само смеје, раколи, ћаска, хвали се, прича шта ће ра |
ем ти касти...“ — вели Мића.{S} Од тада се чешће састају, пуше и разговарају.</p> <p>Сву тројиц |
и набраше се боре на лицу.</p> <p>Тада се престаше вајкати и помирише се са судбином...</p> <p |
.{S} По неки пут чита их на глас, негда се налакти над књигом па чита, чита, задубе се далеко, |
чисто и уљудно.{S} По неки пут загледа се у ме и нешто ме мери:</p> <p>— Што си се осмољио так |
же раменима и гледа <pb n="52" /> преда се.{S} Још носи затворену шамију и није јој до сабора и |
ажи.</p> <p>Она се смејури, гледа преда се, и тек по неки пут погледа у њега.</p> <p>— Шта ћеш |
а сутрадан је као девојка: гледа преда се и стид га је што је урадио.{S} У кога има стида има |
а услонио уз горњу усну, па гледа преда се.{S} Канда га и роса попала и овлажила му коштуњаве р |
ица из среза.</p> <p>Ђурица гледа преда се и врти главом:</p> <p>— Нисам ни богат ни сиромах; н |
у ракију.{S} Служи, двори и гледа преда се.{S} Чича Витор час обилази око њих и нуди их да пију |
осава.</p> <p>Ђурица ћути и гледа преда се.</p> <p>— Сад све село види да је Видосав паметно ра |
а пијацу.</p> <p>Чича Витор гледа преда се, кљуца штапом у земљу и пажљиво слуша све до ситница |
ромени у лицу, Мијат обори поглед преда се.</p> <p>— Јеси ли се надао оваким гостима? — поче Фи |
поседаше за дугачки сто и турише преда се што су донели за јело, призваше неколико пријатеља н |
рукав.</p> <p>Па затим, гледајући преда се, усуди се да упита:</p> <p>— Како су деца?</p> <p>— |
на седи он у вотњаку, турио књигу преда се па чита.{S} Седи, седи, па наједаред клипи и поче, м |
ћемо, бабо! — веле деца и гледају преда се. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030_C1 |
и скрсте ноге и оно што има метну преда се на покровац или зобницу!{S} Тако им је слађе него ко |
сава.{S} Усплахирио се, звера и прекида се иза куће и хоће њему.</p> <p>Тодосије га узва унутра |
p> <p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Видосав:</p> <p>— Добро дошао! — И |
p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се разиђу и причају шта су чули шта може бити са лудори |
е.{S} Молим те, Ружице...</p> <p>И онда се подигне те седне и молећиво салети, те му кријући до |
То исто би и са осталим зградама: свуда се избриса паучина и црвоточина, претресоше се хаљине, |
и ломио и крепио.</p> <p>Од како зна за се навикао је да осване и омркне на послу и да му је св |
ути, па се наједаред трже, погледа низа се, уђе у собу те обуче нов гуњ и натакну алов фес, изв |
сплахирен.{S} Узврпољи се, погледа низа се, махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p |
<p>— Они се застидеше и погледаше низа се.{S} Он ухвати Ђурицу за руку:</p> <p>— Ти си бабов у |
о били на Кумашевцу на „зекциру“, па ја се залетим и упознам се.... — И ту исприча како се <pb |
се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и она хвали са сукненим прслучићем |
не види као што она види.</p> <p>Опија се сваки дан, и од мало се опије.{S} Она не може да му |
. — И бризну у плач.</p> <p>Сојка, која се беше привукла до врата у ходнику, раздерња се иза гл |
за сваковрсне усеве, и једну њиву, која се звала Лакин Лаз, изабра за један усев који до тада н |
а.{S} Можда сам ја некаква шепртља која се пача у све а не зна свог посла.{S} Или сам лудак кој |
ем крају младеж: момци и девојке, свака се сагла као да крије залогај, а подмигују се и кикоћу. |
већа несрећа, нек не пуца брука и нека се он смири...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан и радн |
е затвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се већ напасла и пландује у хладу, а њих двојичица седе |
аки буџак, па изађе те се уми, испљуска се по лицу, убриса се, па се поврати у собу.</p> <p>Руж |
ћи.</p> <p>— Тодосијева посла! — смешка се бабо лукаво и шара очима.</p> <p>Витор Микачић није |
чувала мале пилиће у башти, премештала се из хлада у хлад, и, час по час, ујкала на јастреба.{ |
ица стоји подаље, код долапа, и учинила се да нешто послује.{S} Ђурица и Грујица час улазе, час |
ад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта провуче онуда.</p> <pb n="16 |
> <p>Ружица оборила очи земљи и забавља се с прстима на руци.{S} Не сме нигде да погледа.</p> < |
кад га угледа, клипи с кревета, заљуља се и паде опет на кревет.</p> <p>— Шта радиш, море?</p> |
им гласом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати.</p> <p>Чича Витор у |
иза њега један сипљив старчић и закашља се.</p> <p>— Не глобите човека!{S} Ја ћу те, пријатељу, |
ранио он као обично, у расвит, и спрема се да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозивати отуд |
а, пристављени свечарски лонци и спрема се као о светоме.</p> <p>Чича Витор дознао је за ову мо |
сав:</p> <p>— Добро дошао! — И са свима се здрави, с некима рукује, а они га отпоздрављају:</p> |
пре доласка Видосављева.{S} Са суседима се измирио, све се стишало: нити га ко задиркује, нити |
аг дан као другови и пријатељи с којима се упознао одмах по доласку и заволео их као и Тодосија |
p> <p>— Други пут, на празнику! — отима се Видосав.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе |
те у руку, па настаје послужење.{S} Зна се све шта је редно: шећер и вода, кафа и хладна ракија |
те, а кад баба пијне и расплаче се, она се узнемири и ужагри очицама у мајку и прибије се уз њу |
; кад баба Вујана прича што смешно, она се цапари као свако дериште, а кад баба пијне и расплач |
е цигару устима, хтеде да повуче, а она се угасила.</p> <p>— Ти ниси ништа крив; то зна све сел |
изађи с децом мало у народ!</p> <p>Она се снебива, слеже раменима и гледа <pb n="52" /> преда |
ш... и што ме узнемираваш...</p> <p>Она се ухвати за очи:</p> <pb n="153" /> <p>— С киме ћу се |
вица.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p>Она се загвирила у чарапни почетак што јој је у рукама, на |
уком:</p> <p>— Носи, дијете.</p> <p>Она се узбезекну:</p> <p>— А што, бабо?{S} Извол’те послуже |
, па да га све село потражи.</p> <p>Она се смејури, гледа преда се, и тек по неки пут погледа у |
ш као лопов? — угледа је он.</p> <p>Она се зацерека, па се сети да га то мрзи, те оћута и полак |
предусретао и отпоздрављао.</p> <p>Она се поизмаче и стаде.{S} Ушао страх у њу па стрепи и оче |
х обрашчића и крупних очију.</p> <p>Она се није одвојила од Ружице.{S} Што мајка ради, она јој |
ашој деци! — рече и загрцну.</p> <p>Она се узнемири и устаде.</p> <pb n="125" /> <p>— Видосаве. |
сти гледају једно у друго.{S} Младожења се постидео, кришом баци поглед на девојку, па се врчи |
старац у себи и мрдају му уснице и мења се у лицу.</p> <p>Један старији човек у цокулама и лаки |
е привукла до врата у ходнику, раздерња се иза гласа.{S} Баба Вујана, преплашена, повири из кућ |
и дошао, Тодосије!{S} Видиш ти њега, па се и не јавља! — прилази му домаћин.</p> <p>— Што да ти |
о гунђори у авлији.{S} Мало потраја, па се чује све јаче као да се с неким инати:</p> <p>— Није |
гледа је он.</p> <p>Она се зацерека, па се сети да га то мрзи, те оћута и полако му приђе.</p> |
отуд из оног чечвара иде један чика, па се исправио и усукује као качкин, а јагодице му се зажа |
вели кад нешто попева и маше рукама, па се привуче полако, варакајући се иза дрвећа, да је не в |
ао.{S} Витор је ћутао неколико дана, па се опет одобровољио.{S} Нити га је псовао, нити му је ш |
удио возиоце, свезао неколико снопа, па се налазио код куће...</p> <p>Пошто је посао био распор |
овица Јана била у воденици, па боса, па се уросила, ..</p> <p>Поче пуктање у доњем крају.</p> < |
чи онај Гружанин...“ — мисли Ђурица, па се пренесе мислима у ту школу, како му је причао ратара |
ешто што му се припило као оскоруша, па се опет поврати у исти положај.</p> <p>— Ти ћеш сам себ |
гледају се, нешто шапћу између себе, па се ослободе и распричају.</p> <p>— На шта ли ће ти изић |
ти чист и умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј и опери.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и |
нешто каже, те махну руком да седе, па се маши у џеп и извади једно писмо.</p> <p>— Молим вас, |
ајци и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и она хвали са сукненим прслучићем, са три ката гајт |
му уздркташе уснице, пође да устане, па се поврати на столицу и само гледа у Антонија и трепће. |
ити, каква је то нужда из беле зоре, па се спреми, на двоје на троје, и отвори.{S} То беше њего |
ше и изнеше на сунце да се проветре, па се наместише на своје место.{S} У сарачани беше крв и л |
уми, испљуска се по лицу, убриса се, па се поврати у собу.</p> <p>Ружица оде у кућу да спреми ш |
а!..</p> <p>Ухватише му се за скуте, па се утркују и доказују, а он се смејури и упиљио поглед |
и, пољуте се, поџевељају се, заћуте, па се поврате и опет све дође на своје место.{S} Али, еве |
...{S} Час се закикоћу, час прићуте, па се удвојеном снагом зацерекају.</p> <p>Опет заћуташе.{S |
турче пред њим.{S} Хтеде да му рече, па се уздржа.</p> <p>— Иди!</p> <p>— Видосаве, ти ћеш проп |
/p> <p>Обузе га нека ватра и дремеж, па се завали на кревет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе му |
зношењем гласа како је учио у школи, па се занео и заборавио те виче да се чује чак до куће.</p |
— дода Јовица</p> <p>Он ћути, ћути, па се наједаред трже, погледа низа се, уђе у собу те обуче |
омити, или јој испасти онај језичак, па се може за час изменити са овом новом,“ — мисли чича и |
p> <p>Беше неки празничић и леп дан, па се искупи много мобилаца: и жетелица и везилаца.{S} Как |
облеће око баба.</p> <p>Витор стао, па се загледао у рагастов од врата и само клима главом.</p |
ми каза да му спремим стајаће руво, па се обуче и даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да то |
за кућу и напредак имања.{S} Полако, па се све у кући повратило као и пре доласка Видосављева.{ |
чини да је баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и пита сам себе: „Шта ми је крив тај Видосав |
е: блене у ону комушу.{S} Опет тако, па се извали на ледину, налакти се и гледа тамо негде дале |
ће и шта ће сад!</p> <p>Поћута мало, па се на једаред сети да потражи Тодосија.{S} Чудновато, о |
до тако груписаног имања појевтино, па се поносно тиме и хвалио се међу пријатељима својом веш |
и здравице све колико их је по реду, па се неки дигли и поседали по собама, затурили се на клуп |
идео, кришом баци поглед на девојку, па се врчи и спусти поглед на сто.{S} Сојка држи стакло у |
.</p> <p>Обиђе шталу, торове, стоку, па се надвири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин |
као хладна стена...</p> <p>Он хукну, па се спусти ниже испод куће.{S} Чини му се лакше кад је п |
.</p> <p>Тодосије се најпре осмехну, па се уозбиљи:</p> <p>— Зато ћемо лако.{S} Реци ти мени ов |
кати и саветовати, те напусти и њих, па се поче забављати по вароши.{S} По неку ноћ преноћи там |
једу у пију, да се не снебивају.{S} Па се опет измаче и оде у оџаклију.</p> <p>Филип и Мијат п |
к може се машати за божја посла, ..“ Па се обојица крсте као у цркви или код записа.</p> <p>Вид |
ојасом читаво бреме, затурио на леђа па се упутно у варош.</p> <p>Старац поскочи и отрча кући:< |
н, скинуо неколике вешалице кукуруза па се забавља.</p> <p>— Не знам шта би ти рекла, Руменија, |
м њивом, обухватио сикиру око ушника па се држаљицом поштапљује.{S} Иде и ћути и испод обрва по |
о, као да се бори с душом.{S} Поћута па се трже:</p> <p>— Полиј ми, дијете! — рече, па устаде, |
немаш што друго, имаш иглу и конаца па се искрпи.{S} Није срамота носити своје и искрпљено, ве |
а покојна Руменија... — замуцну чича па се маши у џеп и извади табак хартије.</p> <pb n="120" / |
одао ту крмачицу?</p> <p>Сељак стаде па се осмехну.</p> <p>— Шта се смејеш? ти мислиш ја немам |
уњче, ухватио мале рогуље за парожак па се поштапљује и корача полако, погнуте главе.{S} Мијат |
се и не виђају.{S} Под једним кровом па се не виде једаред у недељи!{S} Све избегава да се саст |
ије човек од реда.{S} Младо и зелено па се не дружи са поштеним људима него с несретницима.{S} |
да га дозовеш.{S} Или прочита нешто па се замисли и укочи поглед, у страну, па мисли и напосле |
под <pb n="176" /> јабуку шећерлију па се шали и забавља са Сојком, разговара и ћерета, хвата |
обукао се, сео под јабуку шећерлију па се с њом шали и забавља.{S} Дан ведар, сунце одскочило |
вао је и књижице и таблицу и писаљку па се чешће забавља тиме Јовица у осмој години, мало круту |
77" /> хтела да краду твоју детелину па се прејала! — виче Тодосије.</p> <p>Видосав да се згран |
ли оно поштено код Варагића?</p> <p>Па се ућути и почну разговор о другом којечему.{S} Мало ма |
же полако, извири се на врата, устумара се по вајату, док из једног угла, из слане, извуче једн |
тарији људи, па млађи, па жене, и совра се отеже преко целе куће.{S} Прекрстише се и обредише п |
/p> <pb n="87" /> <p>Па поћута и раздра се:</p> <p>— Кад сам могао педесет година без тебе; мог |
у вилице, метну међу њих облицу, отпаса се и привеза дрво с обе стране за рогове, па пусти јуне |
те се уми, испљуска се по лицу, убриса се, па се поврати у собу.</p> <p>Ружица оде у кућу да с |
аједаред се трже и исправи.{S} На врата се помоли Видосав... страшан и необичан: мутне очи, под |
га куша шта ће рећи.</p> <p>— Море, шта се ту затежеш и завирујеш?</p> <pb n="144" /> <p>Нисмо |
се уозбиљи:</p> <p>— Шта вам је?{S} Шта се смејете?{S} Није тај чича овде.{S} Па и да јес’, моб |
приђе и седе до Тодосија.</p> <p>— Шта се снебиваш у својој кући!{S} Здрав буди!</p> <p>— Не с |
иза дрвећа, да је не види.</p> <p>— Шта се ти прикрадаш као лопов? — угледа је он.</p> <p>Она с |
амисли се: где се то опио.</p> <p>— Шта се... на прилику... тиче Витора Микачића шта ради рас-п |
Сељак стаде па се осмехну.</p> <p>— Шта се смејеш? ти мислиш ја немам пара?</p> <p>Сељак се опе |
атраше га.</p> <p>— Шта радим?{S} А шта се кога... на прилику... тиче: шта радим ја у моме ваја |
то причаш што ниси очима видео и на шта се можеш заклети" ...{S} Божја воља, кум ми не треба по |
ма тамо од стоке и угледног добра и шта се све подиже.</p> <p>Напослетку му обећа дати неколико |
затвори очи и затисне уши, већ види шта се ради и чује шта говори народ, па сам размишља о свем |
Каква деца!{S} А где си ти да видиш шта се ради?{S} Није њему место на путу него у вајату.{S} Д |
су то Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, бре, смејете, ја могу да посејем гору по оном Чолоп |
јом децом...{S} Хода, мисли, хуче, сећа се успомена зи првих дана њихнога доласка у његову кућу |
у трепавице и засузише очи.</p> <p>Деца се загледаше у свога баба, а Ђурица рече:</p> <p>— Бабо |
Дођи сутра па носи прасе.</p> <p>Јовица се загушио од смеја и непрестано виче:</p> <p>— Како см |
а у земљу и нешто виче...</p> <p>Ружица се трже натраг:</p> <p>— Прођите се, Бога ви...{S} Љут |
а нити се на кога осврће.</p> <p>Ружица се полако уклони и замаче у кућу и са зебњом очекиваше |
p> <p>— Како смеш тако?</p> <p>А Ђурица се уозбиљио као старкеља, па вели:</p> <p>— А што да не |
е: шта би од оног човека.</p> <p>Ђурица се узврпољи.</p> <p>— А ми сви знамо ко је крив за то.< |
ука их палицом да не пасу траву, а чича се погао па плужи...{S} Забраздио преко целог детелишта |
сника? — објасни први члан.</p> <p>Чича се замисли.</p> <p>— Нећу да га гоним, само му не дам о |
еду, без аљкавости и мурдарлука, понаша се уљудно, пази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким |
решио језик, те слободније говори, меша се у разговоре и живље долива чаше.</p> <p>Док ће ти Ви |
надвири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин посао.{S} Пита колико је нахватала скорупа |
ицу.</p> <p>Витор искриви главу, почеша се иза уха и рече му полако:</p> <p>— Је ли засео суд?< |
имати такав принос <pb n="66" /> какав се не може добити ни са какве ливаде.</p> <p>Кад овас о |
/p> <p>Слога, да Бог поможе!{S} Видосав се старао да не даде никаква знака несугласице међу њим |
кија, па после врућа ракија.{S} Видосав се запрегао са чистом куповном марамом, па кува кафу, м |
чупаву главу на кутња врата.{S} Видосав се смеје, а она довикује:</p> <p>— Тата каже да ја ниса |
ости и нераздвојени другови.{S} Видосав се с обојицом упознао у једној прилици кад су се удружи |
ubSection" /> <p>Још првих дана Видосав се упознао са Тодосијем.{S} То је било случајно.{S} Вид |
S} У сарачани беше крв и лом, и Видосав се дуго размишљао док се решио да то рашчисти.{S} Шта т |
рила песма и нашао гајдаш.{S} И Видосав се увеселио, зноји се по челу, слободније се креће и ра |
030_C18"> <head>XVIII</head> <p>Видосав се врати у вајат, поводећи се као пијан, седе на свој к |
Попрешће те моје добро!</p> <p>Видосав се мало прибра и погледа му у очи:</p> <p>— Молим те, б |
утрос не знамо гди смо!-</p> <p>Видосав се трже и угледа га где притврђује ограду.</p> <p>— Дел |
ам и заслужио од тебе!..</p> <p>Видосав се зацрвене и протепа:</p> <p>— Бога ти, бабо, што ти ј |
дркће му и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже те откиде једну травку и стаде се забављати.</p |
раше бркови и трепавице.</p> <p>Видосав се полако измаче на врата.{S} Тодосије му додаде потпра |
Тодосије и мрда главом.</p> <p>Видосав се смејури:</p> <p>— Чес и поштовање...{S} Па да и пијн |
па је остало по старом.</p> <p>Видосав се решио да чича-Витора сматра као госта у кући, да пре |
де да по једну запушимо.</p> <p>Видосав се снебива:</p> <p>— Тако то жив човек научи свашта и ш |
а мрцину бацише у шевар.</p> <p>Видосав се само вајка:</p> <p>— Бруке моје!{S} Док чује бабо!{S |
аде му чашу чича Маслаћ.</p> <p>Видосав се снебива...{S} Затим узе чашу, и рука му задрхта.</p> |
.{S} Предсобље патосано опекама, из ког се улази у три собе, велике и видне, патосане треницама |
и варошке цркве искуца осам часова, кад се Витор Микачић испе уз степенице зграде окружног суда |
тку му обећа дати неколико књижица, кад се првог празника састану у вароши.</p> <p>Тако је и би |
S} Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избегавао је да се с киме састане...{ |
и кочање, растурати и ђубрити жито, кад се може на овој јевтиној справи окрунити много више, ос |
стали на свет, а друкчије су данас, кад се подигао други нараштај и настале друге потребе.{S} П |
есеторо и дванаесторо прасади...{S} Кад се урани може да набаци по сто ока сланине...{S} Ево га |
унцу и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у пластове и сена као и оста |
по обучени, измивени и очешљани.{S} Кад се причестише, Видосав их одведе у механу те се огрејаш |
ну прекину.</p> <p>Тако у свему.{S} Кад се врати из чаршије он иде право њему, па био код куће, |
} Већ нема ништа детиње на њему.{S} Кад се шиша, остави мало веће залуфе и мало више косице виш |
осла.{S} То је моја брига.</p> <p>— Кад се то чује по селу...</p> <p>— Нек се чује.</p> <p>— Бр |
лиже кући, он све тише разговара, а кад се растадоше, он застаде пред Тодосијевом капијом и би |
дана није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове несреће неће се од |
мао нових непријатности и то у доба кад се детелиште беше зазеленело у пуној мери и беше у стањ |
<p>Али му још више пуче пред очима кад се упозна с једним ратарцем из Груже.{S} Упознао га је |
и.{S} Отишао сам лани један пут, па кад се појинатише, ја побегох и зарекох се да моја нога не |
воле кад су исписници у војсци, или кад се овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, је |
имање, на коме се може лепо живети кад се паметно ради.{S} Толико му је остало од оца и толико |
дуло.</p> <p>— И ова се болест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд |
не.</p> <p>— Љут... као сваки човек кад се наљути, — одговара Ружа.</p> <p>— На кога?</p> <p>— |
ежак знао.</p> <p>Како се обрадовао кад се срећа осмехнула на њега и позват у Микачића кућу!{S} |
његовог имања?{S} И зар му није жао кад се свет угледа сад с Тодосијевог имања?</p> <p>Али му ј |
и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по свету...</p> <p>— Кад чује влас’...</p |
ог Вићентија“.. рекао би чича Витор кад се мало више расприча и пљеснуо би га по рамену.{S} Наш |
досад дотерао?{S} Зар му није понос кад се свет угледа с његовог имања?{S} И зар му није жао ка |
поду чизме и ципеле што се обувају кад се иде цркви и у чаршију.{S} У кујни ормани И разно пос |
днога из другог краја среза.</p> <p>Кад се сврши рад, сељаци сколише око Видосава.</p> <p>— Да |
свему се стара у нашој кући.</p> <p>Кад се донесе прасе, он га плати својим новцем, па га пусти |
Моравца и радио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно.</p> <p>Он приђе ратарцу |
је чинио пре, у млађим годинама?{S} Сад се заузме с друштвом, са својим! побратимима, па остану |
<p>Дамљан Ружић му вели:</p> <p>— А сад се окани беспослица и базања по вароши, већ иди у своју |
је био у својој соври са својима, и сад се спремио да иде кући: набио повраз од торбе на раме и |
не буде штете.</p> <pb n="34" /> <p>Сад се старцу још више милило да ту станује, јер Видосављев |
та сејати и како ће се радити.{S} Досад се довољно уверио да му је чича оставио све на вољу, те |
у патос и чука штапом.</p> <p>Наједаред се трже и исправи.{S} На врата се помоли Видосав... стр |
ободе и заштите своје...</p> <p>Кад год се састану, она му прича како <pb n="167" /> су код кућ |
нинка збира и сређује бели смок.{S} Куд се окренеш <pb n="106" /> све уређено како доликује: из |
езрен од света, као нико у селу.{S} Куд се макне, све му тужно, суморно, празно...{S} С ким про |
алакти над књигом па чита, чита, задубе се далеко, не можеш да га дозовеш.{S} Или прочита нешто |
ичну сведоџбу из основне школе.{S} Зове се Ђурица Микачић из села Врљуга...“</p> <pb n="172" /> |
итро одвајају комушу, шапћу и на махове се засмеју.{S} Момци, где који, по два три у гомили, са |
е у хлад, зинуле и отпустиле крила, све се утајало, само пршти вода о воденички витао...{S} Он |
сављева.{S} Са суседима се измирио, све се стишало: нити га ко задиркује, нити га ко изазива.{S |
...{S} Боже, паметна света!{S} Ето, све се то учи у школама, тамо у ратарници, где учи онај Гру |
— И не знаш.{S} Ништа и не знаш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ништа као дете.</p> |
</p> <p>— Може бити, бабо.</p> <p>— Све се водиш из Тодосијеве главе!{S} Срамота, море!{S} Еј, |
ака ствар мора бити на свом месту и све се мора вршити на време у његовој кући.</p> <p>— Инђија |
д кад јој то помене, остави посао, даде се на мисао и хукну:</p> <p>— Боже дај здравље теби и м |
се саже те откиде једну травку и стаде се забављати.</p> <p>— Вала, бабо, ја не знам како ћу.. |
на да тумараш по њој кад хоћеш.{S} Овде се води ред! — говори пандур и гледа на другу страну.</ |
ва спрата.{S} У њој имају учионице, где се учи, дугачке собе са, клупама, у којима седе они, чи |
ијан! — помисли Витор и замисли се: где се то опио.</p> <p>— Шта се... на прилику... тиче Витор |
андарима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су му сељаци завидели |
саву облеће она раван око главе, поведе се и ухвати за дебло једне шљиве...{S} Не може даље маћ |
утрос, кад је дошао у чаршију, не хтеде се јављати никоме од познаника; хитао је у суд и није и |
меју!{S} Ко се најпосле смеје, најслађе се смеје.{S} Не може ме ништа помести на путу: ја морам |
кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с познаницама, средовечним женама у зајитунли шамија |
и:</p> <p>— Као што знате, браћо, траже се младићи који су свршили основну школу, да су доброг |
ћа... пропасник... бекрија? .. — подиже се он.</p> <p>— Ко ти то вели...{S} Ти ниси то што ти в |
и тури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се изгубити брњица на кајишу, или искривити, или сломит |
знам шта би ти рекла, Руменија, не може се више овако! — започе он.</p> <p>Она забоде вретено з |
никад.</p> <p>А већ у Видосава не може се поуздати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај човек р |
да се сеје жир?{S} Само луд човек може се машати за божја посла, ..“ Па се обојица крсте као у |
ла више изложена сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у пластове |
иже, чу некакав шушањ у шевару.{S} Трже се и обазре се — и угледа Видосава!{S} Накупио сувога г |
како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао завући у душу чича-Виторову, видео би да |
колико дана па опет заинтачи, као да је се подухватио да их позавађа:</p> <p>— Бога ти, Виторе, |
Јошевина, Чолопек...</p> <p>— Где ли је се напио оволико? — срете чича Ружицу.</p> <p>Она мрдну |
ш, бабо, како хоћеш...</p> <p>— Лако је се растрти на моме имању! — дрекну чича толико, да зала |
— рече један до њега.</p> <p>— Познаје се човек.</p> <p>— Да Бог да! — рече Ружић.</p> <pb n=" |
да није много нерасположен, не познаје се да је усплахирен.{S} Узврпољи се, погледа низа се, м |
Бравос, комшија!{S} Та ти ваља! — смеје се Тодосије.</p> <p>— Тако је! — додаје Мићо.</p> <p>Ви |
> <p>Тодосије се бори с јунетом и смеје се, а Видосав га трља, час му извлачи језик и голица га |
мири и ужагри очицама у мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А кад дође празник, мајка је измије и |
ти него ја.{S} Он је добар радник, није се нигда извлачио од рада.{S} Какав посао почне иде му |
, него оно што су они радили...{S} Није се ни он научен родио, него је препочео од другога... т |
ољи на столици па отпоче:</p> <p>— Није се ништа десило на састанку, него нешто сам чуо за оног |
увеселио, зноји се по челу, слободније се креће и разговара, суче брке и по један стрпа у уста |
ва раде и помажу.{S} У воћнаку Тодосије се запрегао, па с Ђурицом и Грујицом реде брава и спрем |
е живо, реци по души...</p> <p>Тодосије се најпре осмехну, па се уозбиљи:</p> <p>— Зато ћемо ла |
пљесну чичу по леђима.</p> <p>Тодосије се осмехну, а чича уздахну и рече:</p> <p>— Извол’те... |
по левој страни трбуха.</p> <p>Тодосије се бори с јунетом и смеје се, а Видосав га трља, час му |
— искриви главу Витор.</p> <p>Тодосије се смијури:</p> <p>— Куда ћу је свести но око мог имања |
Треба живети у народу.</p> <p>Тодосије се дурну:</p> <pb n="83" /> <p>— Ти си и сувише осетљив |
јунетом, по детелишту.</p> <p>Тодосије се заценио од смеја.</p> <pb n="78" /> <p>— Ћути!{S} За |
окле је то твоје имање?</p> <p>Тодосије се загледа у њега:</p> <p>— Шта ти је пало на ум да ме |
ог деце, или какве друге спрдње са које се суседи најчешће поинате, они то све нареде као људи, |
земља у Врљугама и није за њу семе које се сеје у моравским њивама и како треба да пази шта рад |
но као трг, ограђено филаретама, у које се улази пешке на мала врата, а иначе на велику двокрил |
>Он, момак, скроман па ћути и осмејкује се, а они отпочну претресати:</p> <p>— Ако је тражио, ј |
е у селу и чича иде напред и поштапљује се, а он за њим носи торбу са прилогом.{S} Витор седи с |
шће на поветарцу... „Нема га... не чује се...{S} Он је ту, негде...“ извири се она.{S} Али у то |
Виторов!</p> <p>Опет кикот.{S} Девојке се ослободе па најпре полако певуше, а затим по две и д |
е беше никог...{S} Упекла жега, кокошке се шћукале у хлад, зинуле и отпустиле крила, све се ута |
јци нову котарицу и <pb n="36" /> хвале се како су је с бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош |
другу и штошта гласно приповедају, жале се и чуде којечему што нису знале.{S} Деца траже пурења |
а Сојком пред кућом у хладу и забављале се својим радом.{S} Баба Вујана је чувала мале пилиће у |
размеће...{S} А жене слушају и загушиле се од смеја, — прича му Ружица.</p> <p>Он мало оћута, п |
> <p>Она мрдну раменима:</p> <p>— Школе се... науке су... — рече и полако се измаче из собе, а |
итрча те је пољуби у руку.</p> <p>После се споразумела и с његовом браћом и с његовом Ружицом и |
p> <p>Док су они улепшавали кућу, дотле се чича постарао да понови њих: призвао је терзију те ј |
јаки мразеви и стаде воденица, а дотле се исполага и сено што беше у Јошевини, те се Витор пре |
акију.</p> <p>Нема човека у селу с киме се не би могао Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако се с |
клања му више пажње у обрађивању и њиме се поноси.{S} Тако и Витор Микачић има своју „Јошевину" |
м што има, а има осредње имање, на коме се може лепо живети кад се паметно ради.{S} Толико му ј |
који дође са неког далеког пута на коме се дуго бавио, тако и он поче разгледати и разбирати за |
{S} Покрај вотњака вијуга поток на коме се стока поји и свиње блате...{S} Нигде корова ни траву |
е.{S} Ружа, црвена од врућине, зацрвене се још више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љ |
атеже руку те се само руковаше.{S} Жене се ижљубише по обичају.{S} Тодосије и младићи приђоше т |
сад...{S} Могу, ја како! ..</p> <p>Жене се опет згледаше.{S} Ружа, црвена од врућине, зацрвене |
ш, синко, куд си наумно! ..</p> <p>Жене се згледаше.{S} Он продужи све јаче:</p> <p>— Ако ћеш д |
...{S} Љут човек, па ништа.</p> <p>Жене се повукоше, али ипак ослушкиваху шта ће рећи.</p> <p>— |
хоћу да ми будете пријатељи, а за мене се не брините.{S} И не тражим ништа од вас него <pb n=" |
а тим пошашољи руком по глави и измакне се.{S} Ружица га натера те се пресвуче, да му те једе и |
p> <p>— Ето, оставићу.</p> <p>И измакне се, седне на кревет поред њега, или на сандук спрам кре |
пају се дванаест јаја...{S} Даље, метне се по киле шећера, фртаљ киле грожђа, по фртаља смокава |
шта ти је?</p> <p>— Шта велиш? — издре се чича и сену очима као муњом.</p> <p>— Па то... нисам |
кав шушањ у шевару.{S} Трже се и обазре се — и угледа Видосава!{S} Накупио сувога грања по шева |
ја би’ још једну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де Видосава!</p> <p>— Јес’, камо га пријатељ |
е полако.</p> <p>Онај ћути и не обазире се.</p> <p>— Море, еј Виторе!</p> <p>— Шта ти је? — про |
и.{S} Али он ћути као стена и не обзире се ни на шта.</p> <p>У вароши послушава које кога: цепа |
м, морам!“</p> <p>Скочи Видосав, стресе се и растрља очи...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђурица и Јовица непрестано с чича-Витор |
исполага и сено што беше у Јошевини, те се Витор пресели кући.</p> <p>Празнике пропратише све к |
правије рећи, све то Тодосије удеси, те се сваки сукоб заврши смијурином и лепим растанком.</p> |
рече и нешто му суво застаде у гуши, те се мораде искашљати.</p> <p>— Шта би?{S} Скочише обојиц |
ка“. </p> <p>— Ама коме ће, по Богу, те се сатре радећи? — питају се сељаци кад поведу реч о ње |
о да му је чича оставио све на вољу, те се могао слободно кретати и ухватити лето за крај.</p> |
ања и комуше на ватру, <pb n="45" /> те се изви пламен високо и обасја и онај крај где сеђаше Т |
и јелеке.{S} Коло игра без престанка те се упрти снег поновац и направише се читава гумна по пи |
дође он од воденице у очи тога дана те се изми и обрија.{S} Сутрадан рано спреми се као што до |
ви и измакне се.{S} Ружица га натера те се пресвуче, да му те једе и две три попије, па га окуп |
и па поседаше.{S} У том дође Видосав те се и он прекрсти, узе парче колача као нафору, сркну ма |
ао.{S} Она му је доносила свеже воде те се умивао, затим је лезао, устајао, пушио... тек у неко |
завири свуда у сваки буџак, па изађе те се уми, испљуска се по лицу, убриса се, па се поврати у |
ео на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио да је тата радио паметно, па обилази и прикра |
и дошао, нови коншија! — и залеће се те се пољубише.</p> <p>- Боље тебе нашао, коншија, — вели |
ад уђоше у собу, она тројица скочише те се здравише и направише му место.{S} Види се у чему је |
ичају.{S} Тодосије и младићи приђоше те се руковаше, па прихватише коње и одведоше у шталу, а ч |
прекорну реч...{S} Шта ли је то било те се толико наљутио!..</p> <milestone unit="subSection" / |
с ким се састаје, шта говори?{S} Што те се тиче то?{S} Нек иде сваки својим путем и својим посл |
<p>— Али шта ћу с њим?</p> <p>— Што те се тиче он!{S} Ти ради како си почео, а он нек се дерња |
хтеде и Ружицу, али она затеже руку те се само руковаше.{S} Жене се ижљубише по обичају.{S} То |
варају: како су мразеви уорили земљу те се просипа, како је воћка напупила не може красније бит |
ичестише, Видосав их одведе у механу те се огрејаше, па им принесе у чаши вина те сви сркнуше п |
да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, служ’те се!..</p> <p>Видосав кола око совре као дете и гледа у |
е, но то што га ти заораваш! — И окрете се кући.</p> <p>Витор оста гунђорећи и псовајући..</p> |
у.{S} Затим обриса зној с чела и окрете се.{S} За њим стојаше крупна жена у чистим хаљинама и н |
рпа је у џеп, узе кукасти штап и окрете се деци:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја вратим.{S |
Ружица се трже натраг:</p> <p>— Прођите се, Бога ви...{S} Љут човек, па ништа.</p> <p>Жене се п |
ну и рече:</p> <p>— Извол’те... служите се!..</p> <p>— Знаш како је, — поче други, — где је сло |
ича Витор се поизмаче:</p> <p>— Оканите се, људи... не треба ми ваше познанство!..</p> <p>Они с |
звол’те!{S} Добро сте дошли!{S} Немојте се снебивати!{S} Деде по једну: прва за помози Боже! — |
Светоме Јовану.</p> <p>Дубок уздах оте се из груди Витора Микачића и даде му се на мисао, те о |
у’ватимо за гуше! ..</p> <p>— Нешто сте се поџавељали?</p> <p>— Јес’, дочека ме чим крочих из в |
ло одрасте, па да скину капу и прекрсте се као код светиње...{S} А мени се смеју што сам казао |
е међу људима.{S} Људи као људи, пољуте се, поџевељају се, заћуте, па се поврате и опет све дођ |
приход вуче с те стране.{S} На њега ће се угледати још десеторица у најкраћем времену...{S} За |
лу, да се душмани радују и свете, да ће се подсмевати и то причати неколико година...</p> <pb n |
што савршеније и практичније, на шта ће се угледати свет.{S} Он је то видео у свог некадањега г |
Витор, као да је нишанио у врата кад ће се помолити, смотри га, па сав узавре, тресну тојагом о |
.{S} Њему је остављено да одреди где ће се шта сејати и како ће се радити.{S} Досад се довољно |
ма шта је том човеку!{S} Не знам где ће се зауставити с овим својим будалаштинама!{S} Где је то |
овим безјацима, па ће доћи време те ће се горко кајати, што су овако о мени мислили...{S} Мора |
е ваш срез да бира два питомца, који ће се школовати у ратарској школи.{S} Далеко од тога да ут |
на вољу да ради како он хоће.{S} Он ће се чинити невешт свему и пазити да Видосав не примети д |
д чуо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једити, кидати, стидовати због њега...{S} Срећа је т |
аву да он ради како га Бог учи, а он ће се настанити на имању у пољу, код воденице, која је под |
<p>— Ти си бабов учевњак...{S} Бабо ће се тобом поносити!...</p> <p>А другом руком Јовицу:</p> |
а види за живота, својим очима, како ће се руковати његовим имањем, и хоће да његов посинак не |
е бити од тог Тодосијева посла: како ће се једног дана чути да су му покрепала говеда од те тра |
а одреди где ће се шта сејати и како ће се радити.{S} Досад се довољно уверио да му је чича ост |
ко дође до тога да се неко тера; тераће се онај ко не ради како треба... и расипа: и ко срамоти |
обро ми дошао, нови коншија! — и залеће се те се пољубише.</p> <p>- Боље тебе нашао, коншија, — |
ајми његову стоку па на вашар и размеће се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам је, људи, нек ј |
ав ради.{S} Неће му ништа сметати, неће се утрчавати у његове послове, нити му наметати своје с |
врати, он пијан.{S} Од ове несреће неће се одвићи и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је тре |
ом танади.{S} Ко те напада сад, стидиће се доцније.{S} Причекај то време!{S} Буди јунак!</p> <p |
од обрва погледа по огради, а не осврће се на <pb n="23" /> Тодосија.{S} Кад би близу, он се, о |
побратими, она тројица...{S} Па повешће се реч како Видосав хоће да сеје гору...{S} Људи се, бе |
овче, јеси ли по-ра-ни-о...</p> <p>Лице се старчево растеже, уста одоше на јагодице и показаше |
ко дериште, а кад баба пијне и расплаче се, она се узнемири и ужагри очицама у мајку и прибије |
Они расту, развијају се, одмичу.{S} Уче се раду, а вредни су и послушни.{S} Сви су изгледи да ћ |
и он гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће то при |
у се.{S} Кад угледаше Витора обрадоваше се и скочише:</p> <p>— Бабо, није нико долазио!</p> <p> |
теже, уста одоше на јагодице и показаше се она три зуба напред.</p> <pb n="96" /> <p>Видосав му |
е полако кући.</p> <p>Сутрадан прављаше се невешт свему, као да ништа није ни било: нити му шта |
сој говеди, краву колубарку, и стараше се да се тај сој размножи.</p> <p>Људи гледају шта чини |
Студеници — погрбљеше се леђа и набраше се боре на лицу.</p> <p>Тада се престаше вајкати и поми |
аршије.</p> <p>Они угледаше и сашапташе се:</p> <p>— Крмачица!</p> <p>— Да купимо!</p> <p>— Не |
а трава и зазеленеше се поља, размилеше се овци и млади јагањци.. </p> <p>Настаде радно доба... |
а Светога Краља у Студеници — погрбљеше се леђа и набраше се боре на лицу.</p> <p>Тада се прест |
, проби густа зелена трава и зазеленеше се поља, размилеше се овци и млади јагањци.. </p> <p>На |
ошло полгође.</p> <p>Он се врпољи, чеше се иза врата, прелистава књижицу, док се накани да поме |
војчила и одвела на један сабор, почеше се јављати просиоци, све богати и виђени људи.</p> <pb |
а старији се склонише у механу и почеше се припремати за повратак.</p> <p>За чича-Виторовом сов |
објашњава им капетан.</p> <p>И отпочеше се споразумевати и бирати.</p> <p>Бирају и објашњавају |
ињати кућу и чељад из Качера, приљубише се уз баба и трче за њим као керчад.{S} Он их милује, д |
— Шта би?{S} Скочише обојица и пољубише се! „Нек је сретно!“ једва дочека Тодосије...{S} И вели |
Ево их!</p> <pb n="178" /> <p>Појавише се пријатељи.{S} Њих петоро: стари Маслаћ, младожењин о |
ка те се упрти снег поновац и направише се читава гумна по пијаци.{S} Младеж пркоси и снегу и з |
ао имање да не буде штете.{S} А највише се занимао у врту који је ове <pb n="68" /> године загр |
да комшија.</p> <p>А чича Витор највише се боји онога што се увек смеши и што је увек развучени |
.</p> <p>Али не прође много, а помолише се с њиве Видосав и његов побратим Мијат.{S} Видосав пр |
ну и скочи. ,</p> <p>У тај мах помолише се из оџаклије Ђурица и Јовица: један босоног а други р |
<p>Тада се престаше вајкати и помирише се са судбином...</p> <p>Тако једног зимњег вечера (Вит |
у или овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се да купе крмачицу.</p> <p>Једног дана седели су ниже |
се отеже преко целе куће.{S} Прекрстише се и обредише по ракију, па почеше доносити јело.{S} До |
а свршио школу и вратио се кући, решише се да је удаду.</p> <p>Једног празника беху се ужурбали |
У здрављу, младићу.</p> <p>И растадоше се.{S} Дамљан оде Тодосијевој кући, да разгледа шта је |
хаљинице, наврнчава опанке.{S} Навикоше се и они код воденице и тамо су волели него код куће, т |
збриса паучина и црвоточина, претресоше се хаљине, ишчукаше и изнеше на сунце да се проветре, п |
знака несугласице међу њима, или да би се видело да он рукује имаовином без споразума с Виторо |
ад би једну годину прегрешио, као да би се поримио.{S} И ове године дође он од воденице у очи т |
p> <p>— Шта разбираш?{S} Разбираш да би се сутра могао подсме’нути гдегод за совром или на какв |
д то није тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чича Витор измирио са новим положајем и стањем у сво |
Да није било скоро смрти у кући, сад би се заорила песма и нашао гајдаш.{S} И Видосав се увесел |
да му је све урађено на време.{S} Он би се жив изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Констант |
нашао, коншија, — вели Видосав и у себи се чуди како је слободан овај Тодосије.</p> <p>— Ја вел |
знам.{S} Молим те... шта ти је?{S} Теби се нешто привиђа.</p> <p>Чича узврте главом:</p> <p>— Х |
.{S} Ту се развије труба сукна, прибави се гајтана, чојице, копчи и другог арча, па терзија реж |
.{S} Видосав дочекује све редом, здрави се и виче: „Добро дошли...{S} Хвала... који сте ви дошл |
сав изађе да испраћа госте.{S} Поздрави се с неколицином, па му Витор примети да се врати у соб |
ишта не причам.</p> <p>Чича Витор прави се невешт и уздржава се да и пред најбољим пријатељем и |
е Тодосије.</p> <p>Он се трже,, исправи се и услони на мотку.</p> <p>— Здраво мирно, Видосаве!< |
иш, море?</p> <p>Он опет клипи, усправи се и услони уз брвна.{S} Чича стаде и посматраше га.</p |
?{S} Јесте ли поспали?</p> <p>И настави се песма и кикот, и оде тако, дубоко у ноћ...</p> <mile |
ки усев.{S} Свет пролази, застане, диви се и хвали газда-Сима Моравца.{S} Нема нико да се подгу |
ка да га приме.{S} Има све услове какви се траже и одличну сведоџбу из основне школе.{S} Зове с |
каткад штошта раде.{S} Свима мило, сви се осмешкују, сви чашћавају и хвале обојицу у брк.</p> |
.{S} Решите сами како знате.</p> <p>Сви се сагласише за Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше још ј |
P19030_C6"> <head>VI</head> <p>Подмлади се и окрепи дом Витора Микачића....{S} Видосав поче уде |
здравише и направише му место.{S} Види се у чему је ствар: ово мало друштво хоће да се мало ви |
таке науке што користе сељаку.{S} Види се да је тата имао право што је радио.{S} Тата је то на |
="129" /> <p>Одспава први сан и пробуди се... кад — њега нема.{S} Она скочи, обуче јелек и пола |
ко Видосав хоће да сеје гору...{S} Људи се, безбели, <pb n="112" /> смеју: где је то досад било |
ова и користио и себи и другима, а људи се чуде како је смео прићи човеку кога пре није ни чуо |
аћину...</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Људи се окретоше:</p> <p>— Тодосије Дмитрић!</p> <p>— Откуд |
<p>Па затим, гледајући преда се, усуди се да упита:</p> <p>— Како су деца?</p> <p>— Здрави су. |
нде.</p> <p>— Шта велите људи! — зачуди се капетан.</p> <p>— Јест, Ђурица је његов син.</p> <pb |
p>Сељаци подигоше главе.</p> <p>— Тражи се да срез избере два питомца који ће учити ратарску шк |
и пропасти...{S} Здрав буди!{S} Окуражи се и овесели!</p> <p>И они испијаху једну за другом, у |
кикот...</p> <p>Наоколо око совре служи се вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају, јело |
а.</p> <p>У оџаклији ручали сви и служи се кафа и прислужује вино.{S} Разговор све живљи и живљ |
авља стоку која није за тај крај, дружи се са голадијом и несретниковићима, слуша Тодосија, не |
вега што му треба за кућу.</p> <p>Дружи се са свима поштеним људима и ко је за шалу он се с њим |
у селу.</p> <p>И на свему осталом опази се нов ред, који уводи умешна рука Видосава Микачића... |
и снегу и зими и оста подуже, а старији се склонише у механу и почеше се припремати за повратак |
вори врата, склопи шаку око цигаре боји се да не угледа бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још једном, |
слади нашом муком нико из села..., који се подсмевају како изгибосмо радећи за другога.</p> <p> |
кошеви пуни кукуруза у клиповима, који се обија уз часни пост.{S} Вајати пуни ствари: поњава, |
ран, не сметају му Сојка и Јовица, који се смеју кад он чита и церекају се као свака дечурлија. |
То је можда једини ђак из тог села који се и по свршетку школе забавља књигама.{S} Има их некол |
но шта ради <pb n="93" /> Тодосије који се на мене угледао и колики приход вуче с те стране.{S} |
а и онако како се могу волети људи који се нису нигда сукобили а имају исте успомене и исте пог |
{S} Он му је сад изгледао као гост који се уселио у кућу и већ постао досадан.{S} Осећао је да |
гајдаш.{S} И Видосав се увеселио, зноји се по челу, слободније се креће и разговара, суче брке |
ком, да се отреса од заблуда, и својски се трудио да још штогод дозна, да још који корак измакн |
ју: колико би остало прељетака, може ли се које продати.{S} С њиме^се годе и цену прекину.</p> |
, то је нешта неповољно“.{S} Насмеје ли се ко у његовој близини и погледа у њега, он мисли: „Шт |
обори поглед преда се.</p> <p>— Јеси ли се надао оваким гостима? — поче Филип.</p> <p>— Добрим, |
пити Чолопек за Јошевину! ..{S} Зато ли се ти облизујеш око моје куће, нашао си будалаша да пре |
Седите!{S} Видосаве, дијете, стараш ли се ти да ове људе почастиш?</p> <p>Видосав слеже рамени |
човек и избегавао да не дође довде, али се не може даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је сто гр |
у оџаклију, обриса зној с лица, завали се у своју столовачу и управи поглед у ону пругасту шар |
о да имају нешто угледати, подгуркивали се и смејали.{S} Да је откуд било Видосаву да се привуч |
ада се само смеје, раколи, ћаска, хвали се, прича шта ће радити и како му не може нико на пут с |
<p>— Снајка, помог’о ти Бог! — разгали се Витор. — А где је Видосав?</p> <p>— На њиви, с радин |
ја је пречи од свију“.{S} Рецимо: упали се кућа, коме ћеш се другом надати но комшији, да ти по |
поред његових њива и врта, разговарали се и распитивали о свему томе.{S} Он је избегавао у тим |
љад дочекали су га насред куће и бацали се на њега овсом.{S} Видосав је пекао печеницу, уносио |
незваном госту место за вратима, — шали се Мићо.</p> <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{S} Ви га још не |
<p>Па је глади низ косу:</p> <p>— Шали се тата!{S} Ти си добро дете татино!</p> <p>— Тата, тат |
делу и са цветовима на капама, измешали се с момцима и девојкама, па ухватили коло.</p> <p>У сн |
<p>— Шта је, брате? -</p> <p>— Изузели се рђави људи, мој господине, да ми растуре кућу.</p> < |
Попије коју више у месец дана и овесели се, а сутрадан је као девојка: гледа преда се и стид га |
а нисам више видео онде! ..</p> <p>„Или се окрене мени:</p> <p>— Видосаве!</p> <p>— Извол’те, г |
и плевом по коси и брковима, расхладили се водом па седе мирно и разговарају тихо и одмерено: к |
ећан и овај рад што радили!{S} Омразили се као со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прог |
уди који имају посла код суда издвојили се у гомилице, стоје и разговарају тихо: неко забринута |
едан до другога, као и увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављеви побратими, она тројиц |
у већ проредили буклију, ручали, напили се и изназдрављали здравице све колико их је по реду, п |
а кукуруза, за стотину врећа, и скупили се комишаоци.{S} Ноћ топла и мрачна...{S} Наоколо гомил |
ки дигли и поседали по собама, затурили се на клупама и столицама, замастили се па зевају, брек |
ли се на клупама и столицама, замастили се па зевају, брекћу, пуше и причају. -</p> <p>Видосав |
ао две сироте и цео век радили и мучили се, као што се мучи инокосник.{S} Поградили су грађевин |
Руменија?</p> <p>— Зар радили и мучили се, па, овај...да други одавде из села... — И ту се заг |
више и знати.</p> <p>Застаде и замисли се.</p> <p>— Е, моја Сојо, тата зна много што шта што н |
“! ..{S} Што год почне, стане и замисли се: шта ће рећи бабо?..{S} Испричао је негде да ће на ј |
> <p>— Пијан! — помисли Витор и замисли се: где се то опио.</p> <p>— Шта се... на прилику... ти |
е ова деца за свога тату...{S} Размисли се — па јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{ |
ашчисти, па на по пута стане и размисли се: „Нека стоји, никоме не смета.“ Сад, кад га је Видос |
ава да пази да се гости почасте и удаљи се.{S} А они осташе на истом месту да продуже како су з |
ам ја ништа причао у воденици, — накељи се Тодосије.</p> <p>Поче гуркање, подмигивање, док онај |
га рода.</p> <p>Видосав црвени и врпољи се:</p> <p>— Хвала вам, тетка, али јесам ли ја дорастао |
> <p>Ђурицу обузе нека милина, узврпољи се па седе.</p> <p>— Гледам ону ограду од живог трна.{S |
ознаје се да је усплахирен.{S} Узврпољи се, погледа низа се, махну руком по јелеку и и оде да м |
S} Кажем ја!{S} Право велиш! — узврпољи се он.</p> <p>— Да сам тобом да узмемо Видосава.{S} Од |
у, узмрда брковима и обрвама и узврпољи се.{S} Лице му се уозбиљи и мало зацрвене.</p> <p>— А г |
ите и немојте ту да ми лисичите и да ми се претварате.</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако, |
те, — брани се Видосав. — Знаш ли да ми се не мили живети...{S} Дошло ми је да кидишем на себе! |
на моме имању и не могу дозволити да ми се подсмевају гори од мене...{S} Ја не дам то док имам |
Бог!{S} Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми се ти извлачиш?</p> <p>— Пио сам!</p> <p>— Здрав буди!< |
> <p>— Хе, хе, привиђа.{S} Јест, сад ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја т |
... чини ти се...</p> <p>— Шта, чини ми се?{S} Шта детињиш!{S} Дођи себи ти, море...{S} Погледа |
иси вешт.</p> <p>— Право велиш: чини ми се... нисмо се до сад виђали.</p> <p>— Нисмо никада...{ |
<p>— Ко то каже, бабо?</p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш нове обичаје у мојој кући и на моме и |
раво да ти кажем, Руменија... некако ми се, и иначе, тешко наканити да то учиним.</p> <p>— Што |
било овде речено...</p> <p>— Кад су ми се надула јунад?</p> <p>— Јес’!</p> <p>— Што ти жалиш м |
изми и обрија.{S} Сутрадан рано спреми се као што доликује: обуче чисте преобуке и најновије о |
тор не даде прићи:</p> <p>— Море, окани се, дете.{S} Немој да ме љутиш сад пред причест...</p> |
ава.</p> <p>— Остави, молим те, — брани се Видосав. — Знаш ли да ми се не мили живети...{S} Дош |
head>XXVII</head> <p>Чича Витор настани се код куће, преведе децу, пренесе своје ствари и намес |
рекрсте се као код светиње...{S} А мени се смеју што сам казао да ћу посејати ону голет на чука |
ју свиђаш, а туђу не слушаш.{S} Навикни се на то!{S} Видосаве, брате, да сам ја твојих година и |
Зна да, кад домаћин не ради с њима, они се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на |
, за великом совром, то су званице, они се зову и на радост и на жалост, сем чича-Вићентија кој |
омилова их по обрашчићима.</p> <p>— Они се застидеше и погледаше низа се.{S} Он ухвати Ђурицу з |
брат поучавати.</p> <p>Кад оду кући они се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се само смеје, |
госте или некакав свечаник!</p> <p>Они се смеју.{S} А она као мало у шали, а мало од збиље:</p |
треба ми ваше познанство!..</p> <p>Они се уклонише, а сколише га пискарачи:</p> <p>— Хоћемо ли |
и натрпава откосе на сушила.</p> <p>Они се смејуре, згледају се, нешто шапћу између себе, па се |
<p>— Није скупа: пет динара.</p> <p>Они се згледаше и сашапташе:</p> <p>— Колико је то гроша? — |
те, српски: кад мало пијнеш.</p> <p>Они се насмејаше.</p> <p>— Јест, Тодосије, кад пијнем.{S} А |
p>Ружица му полако приђе руци и поклони се.{S} Он је само погледа и мрдну главом.</p> <p>Она ст |
сто место: метну капу на главу и ослони се на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да јој се навалил |
огу и седе више куће под јабуку, услони се на рогуље и укочи поглед у траву пред собом.</p> <p> |
у, а он на то и не одговара.{S} Ујогуни се па ћути, па псовао га, миловао га, тукао га.{S} Посл |
S} Он је увек први на послу, а последњи се враћа.{S} Свуда су га хвалили.{S} Кад је запросио, с |
ати се, полако, кући, уђе у вајат, зари се у постељу и јецаше као мало дете...</p> <milestone u |
ан воде, жељан девојака.</l> <l>Не кари се, моје мило драго,</l> <l>Ево воде, ево девојака!...“ |
зато на њихову кућу, за војску, и увери се да је записано да даду товарног коња са прибором.</p |
а извор.{S} Он се подиже полако, извири се на врата, устумара се по вајату, док из једног угла, |
ује се...{S} Он је ту, негде...“ извири се она.{S} Али у том сену цигара под јабуком шећерлијом |
мештати кадивицу на глави.</p> <p>Заори се смех низ сву совру и упреше очи у Витора.</p> <p>Ста |
од мога ујака остала тројица и сва три се иженили.{S} Имање им слабо те иду по надници.{S} Заш |
19030_C25"> <head>XXV</head> <p>Одјутри се мало.{S} Ружица избриса стрвољ испод јабуке: цигариц |
еби!</p> <p>— Е, сад верујем! — смејури се Видосав и удара полако њеном ручицом по свом длану.< |
Ето то је, није ништа друго, — смејури се старац и граби да час пре избегне одатле.</p> <p>Зат |
суче бркове, а чича Јестратије смејури се и пуши дуван.</p> <p>— Нека их, сине... „Затисни уши |
/p> <p>— Само да будеш паметан... ти си се, јеси чуо, увалио у овако имање, што је... јеси чуо. |
ши се, трља руке и вели:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти беше име....{S} Видосаве... у сретан ча |
ијатељи.</p> <p>— Е, хвала ти... што си се за ме заузимао, — промуца Видосав.</p> <p>— Нема ту |
е у ме и нешто ме мери:</p> <p>— Што си се осмољио тако?</p> <p>— Како, газда?</p> <p>— Тресни |
е тако, Вићентије?</p> <p>— Зато што си се ти повукао па ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред |
о? — запиткује Ђурица</p> <p>— Нешто си се окарио, бабо? — дода Јовица</p> <p>Он ћути, ћути, па |
е пође рад од руке.{S} Као у инат, деси се нешто на његову детелишту, са чега је имао нових неп |
је; ти ниси огуглао светску вреву, ниси се још навикао да своју свиђаш, а туђу не слушаш.{S} На |
Бога и приђе руци.{S} Он скочи и укоси се:</p> <p>— Бравос, синовче!{S} То сам и заслужио од т |
годинама, висок, сувињав, смеђ.{S} Носи се лепо и пристојно: чакшире од црног сукна, копоран и |
о сам, газда.</p> <p>— Ако си радио, ти се очисти.{S} Ама јеси чуо, море: ако не можеш бити бог |
бразду.</p> <p>— Зар ја штетовао, а ти се љутиш? — довикује Тодосије.</p> <p>Он нешто гунђори. |
ст да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се освети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш на руку твоји |
прилази му домаћин.</p> <p>— Што да ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам с |
/p> <p>— Нисмо никада...{S} Тако, ја ти се лако упознам са сваким.{S} Кад смо били на Кумашевцу |
S} Ко жели да ти се освети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш на руку твојим непријатељима, да вид |
век...</p> <p>— Није... него... чини ти се...</p> <p>— Шта, чини ми се?{S} Шта детињиш!{S} Дођи |
но што је под његовом руком!{S} Чини ти се да свака ствар друкчије изгледа чим се његова назове |
им.</p> <pb n="6" /> <p>— Није, него ти се ражали као ово мени... — рече и задркта јој доња усн |
него да си ту ћутао и да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад си у нашим шакама...{S} Видиш ти ње |
брашчиће.</p> <p>Сојка баци рад, ухвати се за очи и бризну у плач...</p> </div> <div type="chap |
зе низ образе.{S} Сојка зајеца и ухвати се за очи.{S} Витору заиграше бркови и трепавице.</p> < |
чима и узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица над горњом усницом што не може д |
ли глава...</p> <p>Баци рогуље и ухвати се за чело...{S} Затим полако уђе у вајат, клону и спус |
ад наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се за очи.</p> <p>Он притрча те је пољуби у руку.</p> < |
као пијан, седе на свој кревет и ухвати се рукама за главу.{S} Нема више двоумљења: сад је чуо |
један од другог и најволели су изјадати се на данашњи свет што не почитује старијег и не живи к |
даље маћи...</p> <p>Мало доцније врати се, полако, кући, уђе у вајат, зари се у постељу и јеца |
говори неку реч, понуди ракијом и врати се кући.</p> <p>Доцније мало, они у кући чуше да чича н |
опет устаде, повири на врата и поврати се на своје место:</p> <p>— Бојим се да се не наљутиш.< |
искрене људе, с којима је волео састати се, разговарати и почастити.</p> <p>С Мићом се упознао |
ада бане у кућу, нити назива Бога, нити се с ким пита и здрави.{S} Кад угледа децу, њему овлаже |
му се свиди.{S} Нити га шта пита, нити се с њим здоговара.{S} Јадно ти то, него се и не виђају |
он, као и обично, нити се радује, нити се чуди, нити распитује.{S} Измејаху секиром и лупа у ј |
} Кад је угледа, он, као и обично, нити се радује, нити се чуди, нити распитује.{S} Измејаху се |
век, ћути, не распитује ни за кога нити се на кога осврће.</p> <p>Ружица се полако уклони и зам |
ека није прикупио ни парчета земље нити се отима за то.{S} А оно што има уредио је како је умео |
S} Кад не ради, седи за столом, налакти се, гледа у полић или у сто, или шара погледом с предме |
т тако, па се извали на ледину, налакти се и гледа тамо негде далеко, у модрикасте висове рудни |
’о да...{S} А, право да ти кажем, смрти се не плашим.</p> <pb n="6" /> <p>— Није, него ти се ра |
ло се.</p> <p>— Шта је то? — запрепасти се Видосав.</p> <p>— Ето шта је!{S} Лопови једни, моја |
га гледаш како с понекима седи и части се, ти би рекао: части га да му измами неко парче земље |
уста до уста проћи све село и наплести се: да је крв и нож у Микачића кући! .. „Шта му је крив |
посејати ону голет на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јестратије...{S} Нека и |
о се убриса, окрену се истоку, прекрсти се и прогунђори: „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Н |
прислони тојагу, скиде капу и прекрсти се.</p> <p>Пошто се убриса, окрену се истоку, прекрсти |
добро, сакри га на исто место и спусти се на кревет!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
атим полако уђе у вајат, клону и спусти се на кревет.</p> <pb n="126" /> <p>— Ружо, дај ми воде |
Витор сиђе низ судске степенице и упути се право својој Јошевини.{S} Само сврати на пекарницу т |
еда старешинство!{S} Како је тешко наћи се у таком положају!{S} Али најтеже му би кад паде зао |
> <p>Видосав се врати у вајат, поводећи се као пијан, седе на свој кревет и ухвати се рукама за |
нек говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како си научио.{S} Ако си човек на свом месту, биће |
укама, па се привуче полако, варакајући се иза дрвећа, да је не види.</p> <p>— Шта се ти прикра |
н прочита цео уговор гласно, одмарајући се на тачкама и погледајући испод наочара на Витора.</p |
стране.{S} Радознали сељаци, враћајући се с рада, пред ноћ, свраћали су поред детелишта, заста |
Све ствари нађоше своје место и у кући се заведе сталан ред.</p> <p>То исто би и са осталим зг |
="155" /> воћњаку у какав хлад, испрући се на земљу и ту чита и размишља.{S} Тада је миран, не |
бица! — рече и полако и неприметно баци се на једног у мраку, и погоди поврх високог феса.</p> |
pb n="104" /> причао у механи, а сељаци се подгуркивали и смејали...{S} Набавиће каламљене лозе |
управника ратарске школе.</p> <p>Сељаци се прокртољише у својим седиштима и упреше погледе у ка |
ме, приноси чутуру, наздравља и радници се поткрепљују.{S} Кад буде време ручку, деца донесу је |
030_C28"> <head>XXVIII</head> <p>Ђурици се ни по чему није могло познати да он разбира о односи |
есек, разваљује саће од осова, подвлачи се испод амбара да види да нису миши гдегод прогризли, |
а то.{S} Кад је где на копању, а копачи се дозивају: „Пошто су улари на вашару?“ и пружају прст |
!</p> <p>Председник диже главу и забечи се:</p> <p>— Бог ти помогао...</p> <p>Па мало за тим:</ |
јат у селу Врљугама.{S} Та њива граничи се Тодосијевим имањем и била је поред пута који води кр |
ено за -крило сукненог прслука, подбочи се једном руком и накрену главу на страну, па, као и до |
123" /> да би их турио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две лепиње:</p> <p>— Ево теби, Ђу |
е.{S} Чича Радојица шмрче бурмут, смеши се, трља руке и вели:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти бе |
ица трља руке за тезгом у дућану, смеши се задовољно и подвикује:</p> <p>— Где си, стари пријат |
Хвала, синовче, пили смо доста, — смеши се старац Вићентије и погледа у Витора.</p> <p>— Пијте |
И шта могу даље видити и слутити — теши се она.</p> <p>Сојка непрестано уз мајку.{S} Она зна са |
нема.{S} Само Ружица вене, бледи, суши се, стари.{S} Увек замишљена и тужна, као да болест бол |
:</p> <p>— Остави то сад.</p> <p>А овај се искоси:</p> <p>— Е?{S} Кад би те неко питао!{S} Ти с |
камена него од њега!</p> <p>— Али овај се усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам |
има, да виде несрећу од тебе.{S} Не дај се! — саветује га Тодосије.</p> <p>Он само мрда раменим |
погоди поврх високог феса.</p> <p>Онај се трже:</p> <p>— Море ако те згодим ја одавде, нећеш с |
.{S} Мало ми је било овамо.</p> <p>Онај се осмехну:</p> <p>— Велиш ли озбиља?</p> <p>— Збиљскиј |
<p>Али ево јада са Видосавом!..{S} Тај се човек губи, из дана у дан тоне! ..{S} Од онога дана |
че... стоке.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Бој се да не вали... као оно, не било овде речено...</p> <p |
Палиш ли дуван?</p> <p>— Палим, не бој се; није ме та добрина мимоишла.</p> <p>— И ја горим па |
тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да јој се навалила стена на груди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S |
дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се да није много нерасположен, не познаје се да је успл |
.{S} Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, како би јој мило било!</p> <pb n="8" |
ти у кров и темељ те старе куће у којој се родио, одрастао и век вековао.{S} То би било као да |
елом у животу: растанак с кућом у којој се родио, са сродницима за које су му везане толике усп |
велике куће мутвак с две собе: у једној се обедује, а У ДРУгој спавају слуге и надничари.{S} Ту |
та је школа најбоља за сељака.{S} У њој се учи како ћеш са парчета земље добити што више принос |
..{S} А она омахну сукњом и рече: „Прој се, чича, доколице“...</p> <p>Наста читав урнебес.{S} Ч |
? ти мислиш ја немам пара?</p> <p>Сељак се опет насмеја, па му одврати:</p> <p>— Добро, мали га |
лепу реч, умириће га и задовољити, нек се све изглади што је међу њима.</p> <p>То је било пред |
ј мућурла Јестратије...{S} Нека их, нек се смеју!{S} Ко се најпосле смеје, најслађе се смеје.{S |
хеј, колико би они имали данас!{S} Нек се сутра изделе и нека сваки одвоји што је његово, ја б |
Кад се то чује по селу...</p> <p>— Нек се чује.</p> <p>— Брука и срамота, мој Видосаве! ..</p> |
о има и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Није него да вежем пару у хиљаду завезак |
он!{S} Ти ради како си почео, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још |
оканеш тих беспослица!</p> <p>— Бар нек се не слади нашом муком нико из села..., који се подсме |
а мишку.{S} Те ту повуци и потегни, док се нису наравњали и кум Иво плати улар скупље но икаку |
е се иза врата, прелистава књижицу, док се накани да помене:</p> <p>— И велите на њему је порез |
руз, да се привремено склони с њиве док се не отера кући, и мало наслона за стоку да не кисне.{ |
се деци:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја вратим.{S} Одох часком у чаршију.{S} Пазите да не |
гавао у тим приликама и очекивао је док се покажу корисни плодови његова рада, па да ту причека |
мо нешто да разговарамо.</p> <p>Али док се он окрену, Видосава, неста.{S} И тај га дан не виде. |
и лом, и Видосав се дуго размишљао док се решио да то рашчисти.{S} Шта ти не беше у тој сарача |
не познајемо, слободан сам обратити вам се и замолити вас за једну пријатељску услугу.{S} Ових |
<p>— Богме право имате, радите док вам се тако мили.</p> <p>— Је л’-де, баба?</p> <p>— Јесте, |
ћи!{S} Здрав буди!</p> <p>— Не снебивам се...{S} Тек...{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>Обредише |
а „зекциру“, па ја се залетим и упознам се.... — И ту исприча како се <pb n="26" /> упознао са |
пијнем.{S} А иначе сам ћутљив, склањам се и презам од свакога и пазим шта ће ко мени рећи и ка |
Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећи код своје куће.{S} Овде ваља радити.{S |
не, не разбирај за ме,</l> <l>Синоћ сам се завадила с драгим,</l> <l>Завади нас из села девојка |
о на састанку?</p> <p>— Кажем ти: нисам се макао од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем на сас |
каза.</p> <p>— И кажем суду и саслушам се: овај човек, Витор Микачић из села Врљуга, хоће да и |
кући те частили и гостили!{S} Па шта им се види од тога?{S} Чиновник данас јес сутра није, и шт |
ади с уверењем да је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме прави инат чича-Витору: да уводи оно |
врати се на своје место:</p> <p>— Бојим се да се не наљутиш.</p> <p>— Нисам ја дете, Антоније.{ |
таде:</p> <p>— Било је нешто, али бојим се...</p> <p>— Чега има да се бојиш?</p> <p>Он опет уст |
рак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се састаје, шта говори?{S} Што те се тиче то?{S} Нек ид |
приповеда све редом; где је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто је шта на пиј |
ђу људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња глава и |
> <p>— С неким говори!</p> <p>— С неким се инати!</p> <p>— Није, ене га сам.{S} Па како се натм |
нине...{S} Ево га гвоздени плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш ојађени сељак упрегне у свој |
ије.</p> <p>Он нешто гунђори.{S} За тим се продера:</p> <p>— Ојс, у бразду! ..</p> <p>— Виторе, |
на на прагу, а он под јабуком.{S} Затим се приобуо и умио и негде отишао.</p> <p>Сад треба доче |
си ти дете!</p> <pb n="135" /> <p>Затим се поврати те седе и чикну штапом о патос. </p> <p>— Па |
нути на овој поњави земље!</p> <p>Затим се окрете вратима и као да не кога угледа, поче викати |
Ђурица избере за питомца.</p> <p>Затим се окрете изасланицима:</p> <p>— Молим вас, браћо, учин |
т: надун.</p> <p>— Знам да је тако, чим се надуло.</p> <p>— И ова се болест лечи кад се стигне |
се да свака ствар друкчије изгледа чим се његова назове...{S} Ено какав је онај врт поред пута |
</p> <p>Ружица повири из куће, а за њом се надвирише и мешаје.</p> <p>— То је бабо!</p> <p>— С |
љиве.{S} Разумете, никако!</p> <p>У том се зачу ларма пред вратима и запишта један старачки гла |
Циганку и најури из куће..</p> <p>У том се подизаше и дечаци.{S} Кад их угледа Витор затрепташе |
ост на лицу свију укућана.</p> <p>У том се чу:</p> <p>— Ево их!</p> <pb n="178" /> <p>Појавише |
етан их гледа и ослушкује.</p> <p>У том се подиже Дамљан Ружић, који, такође, беше члан те скуп |
место да се о томе говори.</p> <p>У том се помоли на механска врата Тодосије Дмитрић.{S} Он је |
разговарати и почастити.</p> <p>С Мићом се упознао кад су били на вежби у војсци. „Не знам што |
прст на шупу капетанову.</p> <p>Дамљан се обазре:</p> <p>— Јес’, ено оног онде.</p> <p>— Шта в |
посла, он иде те га ради, ако нема, он се забавља с децом; — а јутрос други човек, ћути, не ра |
приђе му.{S} Јабука отпустила гране, он се извалио под њу, мало се погучио, налактио се и гледа |
и.</p> <p>Али, по својој скромности, он се једва показивао да зна и две у накрст.{S} При том је |
н.{S} Неиспаван, изломљен и бунован, он се, овог јутра, задржа подуже у вајату, и изађе пошто с |
ат?</p> <p>Кад су то испричали бабу, он се насмеја:</p> <p>— Нећу вам кварити пазар; не ваља ре |
n="23" /> Тодосија.{S} Кад би близу, он се, одједном, осече осорљиво:</p> <p>— Шта то радиш?</p |
леда му у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у послу и врдне у страну.{S} Кад су заједно за |
за одмор.</p> <p>Настаде вршидба.{S} Он се пење на стог као младић, баца снопље колико треба за |
им и плавим <pb n="16" /> брцима.{S} Он се поносио њиме, и да му подолази као озбиљном човеку, |
.{S} Изнео розгу пасуља па млати.{S} Он се привуче за један жбун и одатле га посматраше.{S} Вид |
га овај рад неће нигда постидети.{S} Он се само смешкао слежући раменима, а то је, од прилике, |
воде!</p> <p>Она отрча на извор.{S} Он се подиже полако, извири се на врата, устумара се по ва |
а спреми шта треба, да га послужи, а он се услони на столицу и своју штаку, па укочи поглед у з |
апира а рука му дркће, тура дуван, а он се расипа.{S} Савија, а не може лако да савије и непрес |
а скуте, па се утркују и доказују, а он се смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бог зна |
нем..{S} А Она неће да приђе...{S} А он се пренемаже к’о маче над вареником: „Знаш, Јано, волим |
идљив... и кад га ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да <pb n="128" /> му се подсмевај |
ице доби живљи израз, очи узиграше и он се узнемири, као да ће да се инати.</p> <p>— Ја сам нау |
сену цигара под јабуком шећерлијом и он се накашља промукло и сухо.</p> <p>Она крочи боса, пола |
атимство увлачили су и Тодосија, али он се само смејао пијаним људима.</p> </div> <div type="ch |
вима поштеним људима и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га гледаш како |
брвна.</p> <p>— Еј, Видосаве!</p> <p>Он се трже, као иза сна:</p> <pb n="150" /> <p>— А!</p> <p |
О, Видосаве!{S} О, Видосаве!</p> <p>Он се одазва и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш |
p> <p>— У здрављу, побратиме!</p> <p>Он се рукова и не рече ни речи.</p> <p>— Буди јунак!{S} Не |
ду! ..</p> <p>— Виторе, море!</p> <p>Он се одазва:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Немој, море, пр |
еље...</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Он се отима, звера и промуцује:</p> <p>— Шта вам је...{S} |
пораст’о!{S} Седи, да седимо!</p> <p>Он се снебива, стид га да разговара са старим човеком, кој |
... нисам ти ја крив ништа...</p> <p>Он се развика гласом који је крештао и дрктао:</p> <p>— Гд |
ећу с тобом, веселниче мој...</p> <p>Он се опет завали у кревет, узмрда сухим устима, закркља м |
че и задркта јој доња усница.</p> <p>Он се трже:</p> <p>— Море, не будали!{S} Цареви и краљеви |
причај ништа! — рече и изађе.</p> <p>Он се раздерња и оста вичући.{S} Трабуња нешто без икакве |
сву порезу за прошло полгође.</p> <p>Он се врпољи, чеше се иза врата, прелистава књижицу, док с |
управља... — одмаче Антоније.</p> <p>Он се доцкан присети и рече:</p> <pb n="114" /> <p>— Да Бо |
дно вратимо? — рече Тодосије.</p> <p>Он се трже,, исправи се и услони на мотку.</p> <p>— Здраво |
> <p>— Седи, море, да седимо.</p> <p>Он се забечио у комушу, занео се као да не може да дође се |
врати и стаде на своје место.</p> <p>Он се опет узврпољи, затим подиже обрве високо и погледа п |
дном..{S} Ти си слаб на пићу.</p> <p>Он се загледа у њега и промуца:</p> <p>— Зар ја? ...</p> < |
оније.{S} Ти ме бар познајеш.</p> <p>Он се прокртољи на столици па отпоче:</p> <p>— Није се ниш |
ћин и ти имаш само да служиш.</p> <p>Он се насмеја и удаљи.</p> <p>— Па почех вам причати: иде |
.</p> <p>— То је добра школа?</p> <p>Он се осмехну:</p> <p>— Како за кога и како ко разуме.{S} |
је он онако порадио с тобом?</p> <p>Он се мучи, мрда уснама и напослетку промуца:</p> <p>— Нем |
с неповерењем.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он се забечио у цигару, гледа, и ћути.</p> <p>— Што ћутиш? |
усту косу, одупро се на лакат и задубао се у расматрање наких акта,</p> <p>— Управо, господине |
тео прићи до неко доба дана.{S} Решавао се да му се не јавља у овој прилици, да не би било свађ |
e unit="subSection" /> <p>У вече слегао се читав сабор у дворишту куће Микачића.{S} Вече пријат |
гу.</p> <p>Знали су га у вароши и могао се лако познати: напустио косу и браду, занеопранио се, |
ава заболети, — говори јој Витор, погао се, гледа у патос и чука штапом.</p> <p>Наједаред се тр |
је то научно од његова посинка, покајао се у души што је с неповерењем продусрео Видосава.{S} Т |
.</p> <p>Чича Витор уморио се и задијао се, па стао у крај и наслонио се на своју штаку.{S} Зам |
ишту.{S} Видосав намирио посао и обукао се, сео под <pb n="176" /> јабуку шећерлију па се шали |
празника Видосав намирио посао и обукао се, сео под јабуку шећерлију па се с њом шали и забавља |
о јутрос у суд... и тамо викао и дерњао се како сам пропасник и распикућа... како нисам ништа п |
е, подмигују и њега исмевају.{S} Осећао се самохран и презрен од света, као нико у селу.{S} Куд |
ата је почео да ради како треба, а бабо се покајао што <pb n="158" /> му се старешство избило и |
> <p>Сунце већ беше на смирају.{S} Небо се проведрава и мраз стеже.{S} По кући клопарају лонци, |
аца погледе с једног на другог и лукаво се смеши.{S} Напослетку изађе отворено:</p> <p>— Знам ј |
Витор се зацрвенио, мрда обрвама и живо се разговара са својим пријатељима Чича-Вићентијем Радо |
, умео се наћи у свакој прилици, учтиво се понашати и лепу реч прозборити.</p> <p>Али, по својо |
воје; он му је друг из детињства. „Дрво се ослања на дрво а човек на човека, а ја ево на овог м |
е с њим здоговара.{S} Јадно ти то, него се и не виђају.{S} Под једним кровом па се не виде једа |
је Видосав примио Микачића имање, много се штошта изменило.</p> <p>Сељаци, који су се смејали В |
XIX</head> <p>Годину дана доцније много се што шта измени у кући Микачића.</p> <p>Видосав оде у |
дно цркло и надигло ноге у вис, а друго се надуло као мешина и узнемирило се.</p> <p>— Шта је т |
оји би смео и пред господу изнети, умео се наћи у свакој прилици, учтиво се понашати и лепу реч |
о.</p> <p>Он се забечио у комушу, занео се као да не може да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмн |
ом Жикићем.{S} Видосав гологлав ознојио се по челу и присукује брке, а за час се заборави па ст |
по селу, по чаршији и саборима и хвалио се иза гласа: „Ово је ној посинак, братић моје покојне |
појевтино, па се поносно тиме и хвалио се међу пријатељима својом вештином: како је умео склон |
вој Руменији, а Видосав Ђурковић уселио се у Микачића кућу.</p> <p>Сад је Витор дошао из окружн |
дрвљанику...{S} Је л’-де? — разраколио се Видосав и погледа у све редом: — А ако да Бог те доч |
би пута Видосав застао у раду, замислио се и уздахнуо: што му не даде Бог да наследи бар толико |
наслонио се на своју штаку.{S} Замислио се и посматра овај непознати свет.</p> <p>„Дошло је вре |
орану, са припасаним силавима, уозбиљио се, суче брке и ослушкује меденицу.</p> <p>Витор искрив |
до себе, па продужи:</p> <p>— Узврпољио се вели старац па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто пр |
ати: напустио косу и браду, занеопранио се, на глави му шеширина са искецаном пантљиком и изгуж |
и задијао се, па стао у крај и наслонио се на своју штаку.{S} Замислио се и посматра овај непоз |
а, скинуо капу, па једном руком ослонио се на штап, а другом трља преко темена и чела, и разгле |
ата, кад угледа Видосава.{S} Усплахирио се, звера и прекида се иза куће и хоће њему.</p> <p>Тод |
чују адвокате.</p> <p>Чича Витор уморио се и задијао се, па стао у крај и наслонио се на своју |
н и просед.{S} За другим столом погурио се секретар, млад човек, завукао руку у густу косу, оду |
ени кад је Ђурица свршио школу и вратио се кући, решише се да је удаду.</p> <p>Једног празника |
ротиву тате, исмевао његов рад и светио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је дошло вре |
валио под њу, мало се погучио, налактио се и гледа у помрчину у тамну ноћ, у нема дебла што су |
<p>— Како... по чему?</p> <p>— Намрштио се и ћути.{S} Ја га понудих да седне, да му скувам каву |
рез за питомца.“</p> <p>Он стао, укочио се и колута очима с једног на другог.</p> <p>— Није мал |
у против <pb n="136" /> Видосава, решио се да је посеје он, на своме имању, и Видосав га је нау |
и зна сваки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна с |
тије...{S} Нека их, нек се смеју!{S} Ко се најпосле смеје, најслађе се смеје.{S} Не може ме ниш |
како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у послу и врдне у страну.{S} |
досава, одлакнуло му је на души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душман |
!{S} Све избегава да се састану.{S} Ако се где сусретну, он обори поглед земљи и шмурне у стран |
бабо!{S} Хајде ’вамо сад!</p> <p>Па ако се не одзове одмах, они заинтаче по неколико пута:</p> |
огао Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако се с киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избегне, па |
товани господине капетане,</p> <p>И ако се лично не познајемо, слободан сам обратити вам се и з |
Пита колико је нахватала скорупа, како се сири млеко, да није мрс прокисао, треба ли да набави |
шта га је ових машина! ..{S} Боже, како се њима ради!..{S} Што ти је паметан свет, што уме да с |
сипа пиће у бардаке и окињаче.{S} Како се ко послужи он иде у стару кућу да доручкује.{S} Тамо |
ао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он виче:</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{ |
!</p> <p>— Није, ене га сам.{S} Па како се натмурио, узео штаку па кљуца у земљу и нешто виче.. |
им и упознам се.... — И ту исприча како се <pb n="26" /> упознао са неким шљиварским трговцем и |
Витор уђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте дошли,“ опомен |
p>— Одакле си ти?</p> <p>Он каза и како се зове и одакле је, све поименце.</p> <p>— Које добро? |
д у Шумадији.{S} Да вам ја покажем како се живи!“ Па, мајчин сине, поче да претура по кући као |
ље те он измери.{S} Ђурица је знао како се кантар окреће на лаку страну, а како на тешку и знао |
{S} Волели су се као браћа и онако како се могу волети људи који се нису нигда сукобили а имају |
тији, кочопернији.{S} Видиш просто како се отима да у свему измакне и од својих другова, с који |
Зашто ову њиву не заливадиш, видиш како се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега тиче |
е тај школовани тежак знао.</p> <p>Како се обрадовао кад се срећа осмехнула на њега и позват у |
еби!</p> <p>Ратарац се засмеја и полако се издвоји с пијаца да разговара с овим непознатим млад |
Школе се... науке су... — рече и полако се измаче из собе, а затим отрча да донесе каву.</p> <p |
.</p> <p>— Микачић!</p> <p>— Јест, тако се презивам.</p> <p>— Шта си ти оном Микачићу што је за |
оји суд и маже метлом преко куће И тако се ослободила и заузела чисто старешинску власт.{S} Кад |
раз, пуца дрво и камен...</p> <p>И тако се извирује како је ко поорао, повлачио, заградио, како |
гомили, са пригрнутим копоранима, неко се извалио и опрућио, неки почучнуо па ради и звера на |
лико љубави према школи и науци, колико се показује у овом младићу, тешко се може наћи и у стот |
и он“; и спусти га у чакшире.{S} Колико се пута решавао да све то пребере и рашчисти, па на по |
биља што се са њим збива!{S} И у колико се радовао томе, у толико му је био тежи овај прелом у |
— Паметан као ти и мој посинак! — јетко се насмеја Витор, ухвати за рукунице и викну: — Ојс, во |
олико се показује у овом младићу, тешко се може наћи и у стотину ђака.{S} Он је без срестава за |
стила гране, он се извалио под њу, мало се погучио, налактио се и гледа у помрчину у тамну ноћ, |
Ноћ топла... ни видна ни тамна... мало се шта распознаје до бели зидови на кућама и мрачне сен |
и.</p> <p>Опија се сваки дан, и од мало се опије.{S} Она не може да му забрани да понеку попије |
свани, Видосаве!</p> <p>Он стаде и мало се трже:</p> <p>— Здраво, како ти? — рече полако и глед |
свој посао.{S} Остарио је добро и мало се погрбио, али није попустио у раду и бризи за кућу и |
рала уста са њима, то је било и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука, али све то није ни |
ме као сочиво.{S} Кад је изникло видело се одмах да тај усев није ни за стоку ни за људе, и ник |
астанак...{S} И тако вели Миле: скупило се доста људи и поседали на састанку и тако говоре и ра |
друго се надуло као мешина и узнемирило се.</p> <p>— Шта је то? — запрепасти се Видосав.</p> <p |
p>Тог истог дана код њихове куће десило се ово:{S} Ружица је седела са Сојком пред кућом у хлад |
p>— Чик!</p> <p>Наста нема тишина, само се два три младића прокртољише, а девојке сагоше главе |
нке дебала од дрвећа.{S} Тишина... само се чује птица у гори, и, час по час, шушне лишће на пов |
а грани, ућутала тица у гори...{S} Само се јавка жетелица кроз таласасто класје на њиви...</p> |
/p> <p>— И твоји и моји, синко.{S} Само се потруди да се не осрамотимо...{S} Изволте... слободн |
.</p> <p>Витор пишти још за дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен...</p> <p>У том ето т |
ој бабовини, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш трампити Чолопек за Јошеви |
А за друго, здравље Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са |
а још наплетемо двојином више, и чудимо се што нам нико ништа не верује.{S} То су женска посла, |
{S} Ви сте млађи па причајте.{S} Ми смо се испричали.</p> <p>— Ама причај-де оно.</p> <p>— Које |
> <p>— Право велиш: чини ми се... нисмо се до сад виђали.</p> <p>— Нисмо никада...{S} Тако, ја |
завирујеш?</p> <pb n="144" /> <p>Нисмо се ми од јуче сазнали.{S} Што си неповерљив тако?</p> < |
<p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Непрестано се издиреш на ме, кад ти приђем! — рече она и седе до њ |
нико горе.{S} Заједно се хране; заједно се купају, шетају и одмарају.{S} Ту је наука, ту разгов |
днако: нико боље, нико горе.{S} Заједно се хране; заједно се купају, шетају и одмарају.{S} Ту ј |
а ум да оду кући, оду заједно и заједно се враћају.{S} Све као браћа и ваљана деца.</p> <p>Само |
о срез да те узме за питомца.{S} Обично се узимају по двојица из среза.</p> <p>Ђурица гледа пре |
осподина учитеља и све старије, и добро се владаш, да нас не осрамотиш!</p> <p>— Хоћу, бабо, на |
су напредовала, расла и јачала, и скоро се изједначили као зечеви.{S} За једну капу да је већи |
овек, завукао руку у густу косу, одупро се на лакат и задубао се у расматрање наких акта,</p> < |
гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с колена на колено, док је Срб |
: _</p> <p>— И-ју-ју! ..</p> <p>А на то се одзивају из комшилука, са другог комишања, са песмом |
одгурнуо од имања као распикућу... и то се чуло свуда... по чаршији и селу...{S} Брука, моја Ру |
.</p> <p>Само им није ваљало једно и то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им |
ног од њих? — рече она, застаде и чисто се обрадова што јој та мисао паде у главу.</p> <p>— Пра |
! — рукују се и љубе они. </p> <p>Чисто се застидеше:{S} Мићо се промени у лицу, Мијат обори по |
, од тог цера па до дебелог јасена, што се наднео у мој шевар, то је моје имање.</p> <p>— Где ј |
та, бабо?</p> <p>— Аша зато, брате, што се водиш из туђе главе!</p> <p>— Из чије то главе?</p> |
еторо говеди..{S} Али ја велим: хе, што се размећете!{S} То јест, велим у себи и мислим: човек |
</p> <p>Они га запиткују шта то би, што се тако покрпаше.{S} Он оћуткује, мрзи га да говори о т |
о ни Видосав...{S} Само не знам то, што се тиче... стоке.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Бој се да не в |
испостила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега тиче моја њива и моја ливада?</p> <p>— Нека сва |
/> <p>У том домаћин викну:</p> <p>— Што се ућутасте, децо?{S} Јесте ли поспали?</p> <p>И настав |
>А чича Витор највише се боји онога што се увек смеши и што је увек развучених уста, као овај Т |
сам себи да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико се радовао томе, у толик |
шивеном ћебади, чивилук са хаљинама што се носе у себицу, сандуци са најнужнијим стварима, сто |
!{S} Он је заволео ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много причати о тој кућ |
и за сваку стварчицу у кући, за све што се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе водио рачу |
одина и од њега набавља за кућу све што се у дућанима купује.{S} Чича Радојица шмрче бурмут, см |
О чивилуку извешаше старије аљетке што се ређе употребљавају.{S} У ходнику наместише дугачки с |
чивилуцима, на поду чизме и ципеле што се обувају кад се иде цркви и у чаршију.{S} У кујни орм |
у собу.{S} А домаћица или које деце што се ту нађу, знаду шта треба: приставе џезву уз ватру и |
<p>— Не мрзи мене то, него ме мрзи што се церекате као дечурлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми в |
гунђорећи и псовајући..</p> <p>Тек што се Тодосије врати кући а седе под трем свога вајата, ка |
е и цео век радили и мучили се, као што се мучи инокосник.{S} Поградили су грађевине, приновили |
јаче:</p> <p>— Ако ћеш да радиш као што се ради, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дошао...{S} |
је Дмитрић.</p> <p>И не би му право што се Видосав тако <pb n="28" /> брзо упознао с њиме и што |
p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ово што се ради за ове две три године у нашој кући?</p> <p>Она |
у поређа хлеб, со, чутурицу и друго што се нашло, жену врати кући па поче ужинати.{S} Витор шур |
д Тодосијевом капијом и би му тешко што се растадоше.{S} Чињаше му се да би Тодосије имао да му |
Бошко Југовић...</p> <p>— То је оно што се пева уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пе |
лизини и погледа у њега, он мисли: „Што се онај смеје на мене, он ме нешто исмејава"; и у стању |
узбуђењу пропрати дан, а кући оде пошто се добро смрче, избегавајући да се с ким види и састане |
скиде капу и прекрсти се.</p> <p>Пошто се убриса, окрену се истоку, прекрсти се и прогунђори: |
ни. </p> <p>Чисто се застидеше:{S} Мићо се промени у лицу, Мијат обори поглед преда се.</p> <p> |
овек, упртио врећу жита на раме, погнуо се и тек да спусти врећу а они вичу:</p> <pb n="35" /> |
</head> <p>Упекао јулијски дан: изврнуо се лист на грани, ућутала тица у гори...{S} Само се јав |
А шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но веле, не могу увеселити с мојим друштвом |
је да је не треба много превртати, јер се превртањем обија лишће и цвет, који садржавају нај ј |
у чаши вина те сви сркнуше по мало, јер се тако ваља после причешћа, па им поручи по кафу и куп |
совром још седе и разговарају.{S} Витор се зацрвенио, мрда обрвама и живо се разговара са своји |
ем Сојке која остаде у вајату.{S} Витор се пољуби са старим пријатељем и његовим суседом, па ша |
је и даље чарке, мале свађе, чича Витор се мрштио, гунђао, — па је остало по старом.</p> <p>Вид |
> <p>Наста читав урнебес.{S} Чича Витор се накашља суво и необично и рече:</p> <p>— Хајд, хајд, |
p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича Витор се смејури и само чујеш: хм... хе.... хи..</p> <p>Бог з |
нешта приповеда.</p> <p>Само чича Витор се узодао и узнемирио.{S} Данас је весеље у његовој кућ |
улепљена и замршена.</p> <p>Чича Витор се уклонио у оџаклију, а Тодосије га одведе у вотњак.{S |
ек, пуне, седе браде.</p> <p>Чича Витор се поизмаче:</p> <p>— Оканите се, људи... не треба ми в |
ав му кукуруз слисти.</p> <p>Чича Витор се опет љутио.{S} Сад није могао отриети а да му не изг |
<p>— Ја! — рече и застаде.</p> <p>Витор се забечи да чује.{S} Он ушара очима.</p> <p>— Ваљда си |
м, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор се размахнуо, изашао пред кућу па хода и виче и не пада |
Виторову стану у Јошевини.</p> <p>Витор се узбеши: шта ће то бити, каква је то нужда из беле зо |
Пусти га!</p> <pb n="119" /> <p>Пандур се измаче и пропусти старца.</p> <p>Чича Витор уђе у за |
ама, на иглама, па час гледа у рад, час се осмејкује на њега.</p> <p>— Немој да се љутиш, ја во |
глас јој крешти: час плаче и куне, час се смеје и благосиља:</p> <p>— Шта вам је; децо, зар не |
оју кућу, час се разговара озбиљно, час се шали са људима и женама и затура којекакве комендије |
а хоће, слободно, као у своју кућу, час се разговара озбиљно, час се шали са људима и женама и |
p> <p>У доњем крају совре ври...{S} Час се закикоћу, час прићуте, па се удвојеном снагом зацере |
о се по челу и присукује брке, а за час се заборави па стрпа један брк у уста и полагано мрда м |
> <p>— Зар ти?</p> <p>— Ја!</p> <p>Опет се закикоташе.</p> <p>— Пст!</p> <p>— Чик!</p> <p>Наста |
<pb n="109" />, као ови наши овде, већ се угледају на Симин рад и препочињу га као девојче, ша |
горњи крај до Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и тумара по окрајцима.</p> <p>— Шта ти је, |
досија, не признају га поштени људи већ се спрдају са њим као са будалом....</p> <p>Видосав ћут |
ном без споразума с Витором.</p> <p>Већ се приближује зима.{S} Дођоше овчари са планина, да зак |
</p> <p>— А шта она вели?</p> <p>Младић се уозбиљи:</p> <p>— Шта вам је?{S} Шта се смејете?{S} |
де.</p> <p>Наста тајац.{S} Дамљан Ружић се накашља суво па ће рећи:</p> <p>— А што ти је тако к |
Зар тако на моме добру?</p> <p>Видосаву се ухвати нешто у гуши као оскоруша:</p> <pb n="97" /> |
не међу нама... стар сам човек: не могу се рвати и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде.</p> |
и и бирати.</p> <p>Бирају и објашњавају се: један вели овога, други оног.{S} Капетан их гледа и |
цама сустижу, пролазе, жагоре, дозивају се, а Тодосије и Видосав изосташе те иду полако и разго |
ојке и другове, а сви џакају и дозивају се.{S} Зрели људи прекрстили ноге, обукли гуњеве па пол |
сушила.</p> <p>Они се смејуре, згледају се, нешто шапћу између себе, па се ослободе и распричај |
ти кажем.</p> <p>Они оћуткују, згледају се, па ће предузети други:</p> <p>— Море, велики измет |
и чују.</p> <p>Људи оћуткују и згледају се кроз помрчину.</p> <p>— Кад угледамо непознатог чове |
положио у њих.{S} Они расту, развијају се, одмичу.{S} Уче се раду, а вредни су и послушни.{S} |
има у рукама, нешто чепрљају и шалакају се.{S} Кад угледаше Витора обрадоваше се и скочише:</p> |
а, који се смеју кад он чита и церекају се као свака дечурлија..{S} Једног лепог дана седи он у |
итор успија уснама, они до њега гуркају се и погледају испод обрва.</p> <p>— Кад отуд из оног ч |
S} Људи као људи, пољуте се, поџевељају се, заћуте, па се поврате и опет све дође на своје мест |
дно чудновато замјешателство: разлупају се дванаест јаја...{S} Даље, метне се по киле шећера, ф |
и по селу.</p> <p>— Шта му је? — питају се оне.</p> <p>— Љут... као сваки човек кад се наљути, |
, по Богу, те се сатре радећи? — питају се сељаци кад поведу реч о њему.</p> <p>— Еј, људи, слу |
а?</p> <p>— Шта ли је то било? — питају се оне, а Ружа само мрда раменима, тумара око огњишта и |
гови за совром пију, разговарају, смеју се.{S} Понеку попио и Видосав и мало му се одрешио јези |
кија ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А напољу се чују гласови:</p> <p>— У здрављ |
оше фуруни па блену у ове госте и смеју се њиховим шалама.{S} Сад више воле овде код ове четвор |
сагла као да крије залогај, а подмигују се и кикоћу.{S} Момци добацују један <pb n="88" /> друг |
кад <pb n="73" /> разговарају осмејкују се и све одобравају а у истини мало за кога имају добру |
наког домаћина, мој брате!..{S} Утркују се сељаци и сви хвале Витора и Ђурицу, а сажаљавају Вид |
тит свети!{S} Боље тебе нашли! — рукују се и љубе они. </p> <p>Чисто се застидеше:{S} Мићо се п |
рудничких планина...</p> <p>Напослетку се јави иза џбуна и приђе му:</p> <pb n="142" /> <p>— З |
аба Вујана и смеју се деца.{S} А напољу се чују гласови:</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Хвала н |
узбеши, а кад види да <pb n="128" /> му се подсмевају, он клоне и нема воље да ради... и онда с |
а бабо се покајао што <pb n="158" /> му се старешство избило из шака, па га је омрз’о и почео д |
о чује па само шапуће и моли Бога да му се душмани не освете.</p> <p>Сад кад је усинио Видосава |
се, махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до врата, скину |
до неко доба дана.{S} Решавао се да му се не јавља у овој прилици, да не би било свађе, али не |
лику и трчи му у наручја као дете да му се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде журним корацима |
о за тебе и његову кућу, он мисли да му се цео свет подсмева... и да пропаде с главе.</p> <p>— |
ако говорно, да је искренуо језик да му се наруга, да га поздравља од беде, или да му извуче ко |
тражим да се уништи уговор, него да му се избије старјешство... и ако хоће да ради нека ради, |
на пијац а откидати по неку пару да му се нађе, да не досађује посинку.{S} Врт је најпријатниј |
..{S} И нема га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, у |
и о мени?</p> <p>Тодосије поћута, па му се забечи у очи:</p> <p>— Оговарање није достојно озбиљ |
ао да га одбаци од себе.</p> <p>Чича му се загледа у очи:</p> <p>— Ама, чујеш, море!{S} Нећу ја |
у је као да веру мења.{S} Па још кад му се неко прислони уз уво и стане дошаптавати и нагваждат |
ћеш.... избаци али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кући...</p> <p>Успремише и д |
{S} Сам зна да то није тако, али све му се чини да је баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и |
е се из груди Витора Микачића и даде му се на мисао, те оде далеко, далеко...</p> <p>Боже, да р |
ога...{S} Видосава.</p> <p>— Познаје му се на оку!</p> <p>— Јеси га видео како иде?</p> <p>— Је |
ухвати га за мишку.</p> <p>Тодосије му се загледа у очи:</p> <p>— То ће бити као на Воведеније |
има своју овцу у задружним овцама те му се јагњи сваке године, па <pb n="69" /> треба и они да |
ичним сеном и тако измешану давао те му се није никаква штета десила.</p> <p>И посао са живом о |
ио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветити.{S} Увео је у кућу зрела и паметна |
вио и усукује као качкин, а јагодице му се зажариле као кокошињи обер...</p> <p>Сви погледаше у |
има и обрвама и узврпољи се.{S} Лице му се уозбиљи и мало зацрвене.</p> <p>— А где је Видосав? |
му тешко што се растадоше.{S} Чињаше му се да би Тодосије имао да му објасни шта је урадио што |
ечи а да не помене Јошевину и чињаше му се да се тек од тога може с пуно права убрајати у домаћ |
испред његових очију, па ипак чињаше му се да сад треба да то све обиђе, разгледа и дохвати сво |
тало и теби доста!..</p> <p>Ухватише му се за скуте, па се утркују и доказују, а он се смејури |
а се спусти ниже испод куће.{S} Чини му се лакше кад је подаље одатле.{S} Кад би мало ниже, чу |
еља, да он удоми своју кћер.{S} Чини му се да је, он главом, зликовачки укратио ту радост: отер |
здрави: „Помози Бог, Виторе!“ — чини му се да тај није тако говорно, да је искренуо језик да му |
од јаза, а они до њега.</p> <p>Учини му се да су му сад још милији и <pb n="123" /> да би их ту |
та мисли о његову посинку.{S} Једном му се даде прилика, кад су остали сами код воденице и седе |
о из зле <pb n="161" /> намере, него му се чинило да је мој тата радио како не треба, — правда |
објаснио све што је порадио.{S} Клео му се свим на свету да овако раде данас паметни људи и да |
се.{S} Понеку попио и Видосав и мало му се одрешио језик, те слободније говори, меша се у разго |
имање крепи и унапређује.{S} Чинило му се да би он на онаком имању умео радити онако исто као |
у га зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су му сељаци завидели што је дошао до тако групис |
а Витору је све теже било.{S} Чинило му се да све село само о њему говори, да се, где двојицу с |
тражи!</p> <p>Један од Коружића, што му се мало виђаше глава из комуше, проговори тихо:</p> <p> |
комад хлеба у руку и још штогод што му се нађе пред очима, па једе сам.{S} Ретко кад да седе к |
оре.{S} Ако што и ради, ради оно што му се свиди.{S} Нити га шта пита, нити се с њим здоговара. |
не уме да објасни ни откуд је то што му се чини да је запостављен, понижен и да је добио тутора |
вори криво?</p> <p>— Говори зато што му се тако може... и што тако хоће... да ме лакше истисне |
у гуши и хтеде да искашље нешто што му се припило као оскоруша, па се опет поврати у исти поло |
} Трчи, ради, не осећа умор, на лицу му се види задовољство.</p> <p>Кад има радника он с њима н |
шта ће од њега бити! — рече и намах му се скотрљаше сузе низ обрашчиће.</p> <p>Сојка баци рад, |
ења.{S} Он и купује и продаје и о свему се стара у нашој кући.</p> <p>Кад се донесе прасе, он г |
вој огради.</p> <pb n="139" /> <p>Сагну се па загледају, пипају, повлаче прстом низа стабљику.< |
рсти се.</p> <p>Пошто се убриса, окрену се истоку, прекрсти се и прогунђори: „Ва имја оца и син |
драви и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити — теши с |
а без старих људи, — поче један и обрну се да види где <pb n="89" /> је Видосав, па кад га угле |
атељу, познати за пола динара! — утисну се међу њих један подбуо човек, пуне, седе браде.</p> < |
Ту разбој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ спава...{S} Мало даље је |
а је дошла! — веле скупштинари и обзиру се по осталим људима.</p> <p>— Имате да одобрите неке м |
на пићу, па мало више говори и у говору се пребаци, и шта је то тако страшно да би га могао омр |
амети од онога дана кад <pb n="4" /> су се састали.{S} Онда је она у овој кући, то јест није у |
а побратимили с Видосавом.{S} И тада су се љубили и цмакали до миле воље.</p> <p>У то побратимс |
{S} Ми смо већ о томе говорили, деца су се, да речемо, заречила и замиловала...{S} Сад да испун |
тима и укућанима, рече:</p> <p>— Кад су се деца замиловала, и кад је судбина, пријатељу, нека ј |
бојицом упознао у једној прилици кад су се удружили у повратку из вароши.{S} Тада су му они при |
све као у Сима из Мораве.{S} На мене су се угледали први људи у селу и почели то исто набављати |
штошта изменило.</p> <p>Сељаци, који су се смејали Видосаву, стали су и забезекнули су се кад с |
ко су негда били српски јунаци, који су се борили са Турцима, како је Краљевић Марко био велики |
већ педесет и осам година.{S} Волели су се као браћа и онако како се могу волети људи који се н |
ужевни.{S} Филип и Мијат побратимили су се из ране младости и нераздвојени другови.{S} Видосав |
аче, нешто шуме и вотњак.{S} Бранили су се радом и слогом у задрузи.{S} И овако ожењени, матори |
али Видосаву, стали су и забезекнули су се кад су видели да је Тодосије, на најбољем парчету зе |
си једних Часних Поста.</p> <p>Нашли су се ето ту као две сироте и цео век радили и мучили се, |
су били на сиротињском имању, радом су се отимали од немаштине.{S} Он је увек први на послу, а |
а, завршена је ова пијанка тиме, што су се сва тројица побратимили с Видосавом.{S} И тада су се |
мрчину у тамну ноћ, у нема дебла што су се поређала као стражари, унаоколо.</p> <p>— Шта радиш |
и са својом чељади И пријатељима што су се ту десили, а механџија, чорљав и прљав сељак, запрег |
n="28" /> брзо упознао с њиме и што су се тако запазили...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
нису могле остати неопажене и за њих су се заинтересовали сељаци и застајали поред његових њива |
колико, па стану код детелишта, наднесу се преко врљика и посматрају.</p> <p>— Здраво мирно, То |
ојицом.{S} Они су дошли најпосле и нису се ни јављали домаћину, већ притисли на рад.</p> <p>— Д |
огу и видећеш да ћу је посејати“.{S} Ту се прегонише, прегонише, док ће Тодосије рећи ономе тво |
у собу да ту ради по месец дана.{S} Ту се развије труба сукна, прибави се гајтана, чојице, коп |
ДРУгој спавају слуге и надничари.{S} Ту се готови јело, суши пастрма, вешају сланине И пршуте.{ |
вај...да други одавде из села... — И ту се загрцну.</p> <p>— Опет она! — подвикну Витор. — Ама |
урим га са мога имања“...</p> <p>Али ту се тргне и падне му на ум његова Руменија и она зимска |
се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим малишанима..{S} Где су ми они све |
очи:</p> <pb n="153" /> <p>— С киме ћу се разговарати ако нећу с тобом, веселниче мој...</p> < |
анас тим путем, па како Бог да.{S} Нећу се враћати док штогод не научим.{S} Од вас ништа не тра |
а је удаду.</p> <p>Једног празника беху се ужурбали у Микачића кући.{S} Обрисали двориште, истр |
итеља...{S} И, нек остане међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св. Томи украо у |
p>Тек што је прешао преко вотњака, а чу се Тодосије:</p> <p>— Зар ’нако ти с нама, море, ноћас? |
>— Јеси чуо како говори?{S} Хе... одмах се познаје човек...</p> <p>Један од Ружића момчадије, Д |
и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поносио као јунак који осваја позицију под кишом тан |
</p> <p>— Право велиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на врата.< |
ици, практиканти и пандури.{S} Међу њих се умешало неколико варошана: запиткују их што су дошли |
кад се појинатише, ја побегох и зарекох се да моја нога не стане на састанак...{S} И тако вели |
у?</p> <p>Он му исприча све.{S} Ратарац се загледа у њега и осу повику на чича-Витора.</p> <p>— |
> <p>— Боже, благо теби!</p> <p>Ратарац се засмеја и полако се издвоји с пијаца да разговара с |
на њих ударио нове пијавице.{S} Старац се очешља, дотера зулуфе и мало их погна унапред, ка ја |
ру и упреше очи у Витора.</p> <p>Старац се врпољи...{S} Тодосије гунђори: „Лаже, нисам ја то пр |
ећеш, Тодосије, куда си наумио!{S} Не’ш се распасати на мојој бабовини, док сам ја жив!{S} Клаћ |
ти, море?</p> <p>— Ето.</p> <p>— Не даш се видети.</p> <p>— Није... него... — хоће да се изгово |
ју“.{S} Рецимо: упали се кућа, коме ћеш се другом надати но комшији, да ти помогне?{S} Или те н |
тумарао, тумарао; док сам ја жив, нећеш се више маћи од нас</p> <p>И доведоше га кући.</p> <p>— |
p>— Море ако те згодим ја одавде, нећеш се маћи отале!..</p> <p>— Коме то велиш?</p> <p>— Шта ј |
не, па ма било и на своју штету.{S} Још се ни с ким није судио ни парнично, и по њему може суд |
ај Тодосијев рад разумео као инат и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Тодосиј |
ака, може ли се које продати.{S} С њиме^се годе и цену прекину.</p> <p>Тако у свему.{S} Кад се |
редио је како је умео: груписао њиве за себе, истребио ливаде, очувао забране и поновио вотњак. |
— Видосав Микачић не дугује ништа ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порезу з |
живети...{S} Дошло ми је да кидишем на себе!</p> <pb n="101" /> <p>— Опет он! — подвикну Тодос |
избити из такта да толико заборавиш на себе?..{S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш да се изгубиш |
а извуче кесу и скиде свилени гајтан са себе те му намаче на врат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па |
p>— Како, газда?</p> <p>— Тресни рђу са себе, па буди мало ведрији и кочопернији!{S} Не дај да |
ахну руком Видосав, као да га одбаци од себе.</p> <p>Чича му се загледа у очи:</p> <p>— Ама, чу |
>— Најбољи ђак!</p> <p>— Дарован сам од себе!</p> <p>— Чули смо за његову кућу.</p> <p>— И овај |
/p> <p>— Немој, море, правити спрдњу од себе!{S} Он заустави волове, хукну у дланове и погледа |
их из вајата...{S} Ја не знам шта ћу од себе!{S} Здраво свануо, Тодосије! — једва се сети да се |
цркву на гробу, — теши он њу, еда би и себе утешио.</p> <p>Она само махну главом у страну и за |
ју „Јошевину" коју воли толико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би |
клоне и нема воље да ради... и онда сам себе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га боље познават |
S} Седи, тако, па се замисли и пита сам себе: „Шта ми је крив тај Видосав?{S} Поштује ме као ро |
ати у исти положај.</p> <p>— Ти ћеш сам себе сатисати...{S} Устани!</p> <p>Он сену цигаром и из |
је моба,</p> <p>— намигну он на оног до себе, па продужи:</p> <p>— Узврпољио се вели старац па |
.{S} Како ко комиша, он баца клип преко себе на рпу окомишаног кукуруза и клипови само сукћу и |
два и два на копље набија,</l> <l>Преко себе у Ситницу тура?“</l> <l>— Оно јесте Срђа Злопоглеђ |
је затурио неку шалу и засмејао све око себе, кад му дође Ђурица и рече полако:</p> <p>— Звао т |
мејуре, згледају се, нешто шапћу између себе, па се ослободе и распричају.</p> <p>— На шта ли ћ |
па га окупи молити, као и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А он проговори: „Ћути, |
комушу, занео се као да не може да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну за раме.</p> <p>— Седи!< |
старешинство, тај човек не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигд |
није, имао ваљаних послова и користио и себи и другима, а људи се чуде како је смео прићи човек |
та, чини ми се?{S} Шта детињиш!{S} Дођи себи ти, море...{S} Погледај ми у очи! — продрмуса га з |
/p> <p>За дуго није могао да верује сам себи да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} |
Таки је од младости.{S} Кад што чује о себи неповољно, њега то једи, гризе, и тада ћути и најв |
одухватио и ишчупао.{S} Он само мисли о себи и своме послу и нигда га не смеће с ума.</p> <p>Ид |
муку на срце, те човек изгубио рачун о себи.</p> <p>Ђурица застаде и покупи веђе на чело, — И |
ну бруку...</p> <p>Иде путем журно, а у себи броји: „Он је крив за све ово...{S} Како је радио |
оли Бога што си под мојим кровом. — И у себи му опсова оца голог.</p> <pb n="92" /> <p>У том за |
тебе нашао, коншија, — вели Видосав и у себи се чуди како је слободан овај Тодосије.</p> <p>— Ј |
ука и срамота, моја Ружо!.. — помисли у себи: — па шта ћемо сад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад не |
, што се размећете!{S} То јест, велим у себи и мислим: човек не треба да сили.{S} Бог је стари |
цвет, који садржавају нај јачу храну у себи.{S} Доцније, направио је нарочита сушила, која су |
..{S} Не’ш, синко! ..“ — броји старац у себи и мрдају му уснице и мења се у лицу.</p> <p>Један |
бади, чивилук са хаљинама што се носе у себицу, сандуци са најнужнијим стварима, сто са неколик |
ј прочевља...{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг, а дрва су пу |
крај огњишта.{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг и извијао сво |
билази око њих и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара...{S} Причају како је лепо врем |
ш не носи у торби чутуру и заструг, већ седа у механу па поручи јела и пића, а у дућанима набав |
љају:</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>И седају у намештене собе у кући и оџаклији.{S} Жена и де |
у соби постављена је мала совра и људи седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор сто |
и хоћеш рачун, на прилику: седамдесет и седам ока и три литре, по тридесет и девет и по пара, и |
г рода.{S} Има <pb n="7" /> их у Качеру седам кућа Ђурковића, — рече она и убриса очи рукавом о |
Задај му каки хоћеш рачун, на прилику: седамдесет и седам ока и три литре, по тридесет и девет |
ају девојке у тесним сукненим јелецима, седе правилно, сагле главу и хитро одвајају комушу, шап |
у се међу њих један подбуо човек, пуне, седе браде.</p> <p>Чича Витор се поизмаче:</p> <p>— Ока |
е врати у вајат, поводећи се као пијан, седе на свој кревет и ухвати се рукама за главу.{S} Нем |
/p> <p>Тек што се Тодосије врати кући а седе под трем свога вајата, кад угледа Видосава.{S} Усп |
ред очима, па једе сам.{S} Ретко кад да седе као човек, са женом и децом за трпезу, да обедује. |
заусти да нешто каже, те махну руком да седе, па се маши у џеп и извади једно писмо.</p> <p>— М |
учи, дугачке собе са, клупама, у којима седе они, читави људи.{S} У другим собама до њих, намеш |
урицу обузе нека милина, узврпољи се па седе.</p> <p>— Гледам ону ограду од живог трна.{S} Бог |
коси и брковима, расхладили се водом па седе мирно и разговарају тихо и одмерено: како је клас |
сла и пландује у хладу, а њих двојичица седе поред јаза, са прутићима у рукама, нешто чепрљају |
— Бога ти, бабо, што ти је?</p> <p>Чича седе и стаде млатарати штаком о земљу:</p> <p>— Хвала т |
осав и одмах их намешта.{S} У врх совре седе Филип, настарији по годинама, побратим Мијат с дес |
> <pb n="135" /> <p>Затим се поврати те седе и чикну штапом о патос. </p> <p>— Паметна жена, и. |
иреш на ме, кад ти приђем! — рече она и седе до њега.</p> <p>— Не мрзи мене то, него ме мрзи шт |
ли га Видосав.</p> <p>Он полако приђе и седе до Тодосија.</p> <p>— Шта се снебиваш у својој кућ |
, добро, напричали сте ми све! — рече и седе на рудину испод јаза, а они до њега.</p> <p>Учини |
p>— Седи!</p> <p>— Ето, сешћу, — рече и седе.</p> <p>Тодосије извади дувањару.</p> <p>— Деде да |
предајући клупче конаца, приђе полако и седе до њега.</p> <p>— Ето, сад је све свршено! — рече |
>Видосав прође полако, ногу пред ногу и седе више куће под јабуку, услони се на рогуље и укочи |
е питај ме ништа јутрос.</p> <p>Па опет седе на исто место: метну капу на главу и ослони се на |
ак.</p> <p>За чича-Виторовом совром још седе и разговарају.{S} Витор се зацрвенио, мрда обрвама |
њихове куће десило се ово:{S} Ружица је седела са Сојком пред кућом у хладу и забављале се свој |
чера (Витор Микачић упамтио је то вече) седели су у старој кући крај огњишта.{S} Напољу је била |
118" /> столом, застртим зеленом чохом, седели су: у врху председник суда, стар човек, збрчкана |
и она зимска ноћ, кад су <pb n="76" /> седели у старој кући крај прочевља...{S} Напољу је била |
се да купе крмачицу.</p> <p>Једног дана седели су ниже воденице, кад један сиромашак тера прасе |
лика, кад су остали сами код воденице и седели на рудини више јаза, па поче поиздалека:</p> <p> |
ну по десетину грла.</p> <p>— Добро вам седећи!</p> <p>— Добро дошао!</p> <p>— Еве га посинак!< |
ута закрвављеним очима.{S} Кад не ради, седи за столом, налакти се, гледа у полић или у сто, ил |
турио књигу преда се па чита.{S} Седи, седи, па наједаред клипи и поче, млатајући рукама, декл |
</p> <p>— Жив био и велики пораст’о!{S} Седи, да седимо!</p> <p>Он се снебива, стид га да разго |
д расматрају дела која он заступа...{S} Седи као са друговима: пије каву и пуши специјалитет... |
тњаку, турио књигу преда се па чита.{S} Седи, седи, па наједаред клипи и поче, млатајући рукама |
, али све му се чини да је баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и пита сам себе: „Шта ми је к |
>— Млатиш пасуљ?</p> <p>— Ја. </p> <p>— Седи, море, да седимо.</p> <p>Он се забечио у комушу, з |
је за мене...{S} Лако ћемо...</p> <p>— Седи, бабо, што ти је, — моли га Видосав.</p> <p>Он пол |
<p>Тодосије га дрмну за раме.</p> <p>— Седи!</p> <p>— Ето, сешћу, — рече и седе.</p> <p>Тодоси |
е, Витор!</p> <p>Ђурица скочи.</p> <p>— Седи да разговарамо!</p> <p>— Опрости, имам посла!</p> |
а, са песмом и подврискивањем.</p> <p>— Седи, посинче!</p> <p>— Нема мулевине, но пљуни у длано |
вотњак.{S} Намести му столицу.</p> <p>— Седи!{S} А ви остали, хајте тамо, гледајте свог посла!< |
му Јовица.</p> <p>— Шта, сине?</p> <p>— Седи ’номад бабо код воденице па вели чича-Јестратију: |
овара.{S} Кад га гледаш како с понекима седи и части се, ти би рекао: части га да му измами нек |
свака дечурлија..{S} Једног лепог дана седи он у вотњаку, турио књигу преда се па чита.{S} Сед |
едног дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном хладу до Тодосијева детелишта.</p> <p>Ђур |
едам у овој кући и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни глава заболети, — говори јој Витор, по |
за њим носи торбу са прилогом.{S} Витор седи с људима у горњем крају, а он при дну, или стоји с |
ику — ћурана.{S} И погледаш, чича Витор седи за совром, а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана |
?</p> <p>— Ја. </p> <p>— Седи, море, да седимо.</p> <p>Он се забечио у комушу, занео се као да |
Жив био и велики пораст’о!{S} Седи, да седимо!</p> <p>Он се снебива, стид га да разговара са с |
обрим, увек... и добро сте ми дошли!{S} Седите!{S} Видосаве, дијете, стараш ли се ти да ове људ |
им дође капетан.{S} Они скочише.</p> <p>Седите, браћо! — рече и заузе место за столом.</p> <p>О |
.</p> <p>Сељаци се прокртољише у својим седиштима и упреше погледе у капетана.</p> <p>— Ево шта |
/p> <p>Видосав отрча те му изведе коња, седланика, огледа колан и ухвати за зенгују, да <pb n=" |
S} Како може гледати да он јаше његовог седланика и зајми његову стоку па на вашар и размеће се |
p>— Ето, оставићу.</p> <p>И измакне се, седне на кревет поред њега, или на сандук спрам кревета |
а кад је празник он иде у њу спокојно, седне међу људе, па с ким хоће он попије по неку, поруч |
је, па, мало, мало, нуди чича-Витора да седне у горњи крај до Тодосије.{S} Он неће, већ се изми |
еће; воли да служи своме народу него да седне на народну грбачу...{S} И знаду га и цене сви у а |
Намрштио се и ћути.{S} Ја га понудих да седне, да му скувам каву...</p> <p>— А он?</p> <p>— Он |
пелацији и касацији.{S} Он оде тамо, па седне међу њих и присуствује кад расматрају дела која о |
, Ружице...</p> <p>И онда се подигне те седне и молећиво салети, те му кријући донесе још коју |
} Тодосију пало у вољу да с тим човеком седне и коју попије, и то је све.{S} Тако он ради и у д |
пет тумара по мраку.</p> <p>— Хоћемо да седнеш овде до нас! — рече један.</p> <p>— У горњи крај |
пламен високо и обасја и онај крај где сеђаше Тодосије са још двојицом.{S} Они су дошли најпос |
они се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и она хвали са сукненим прслу |
етнији од мога оца!{S} Да је ово добро, сејали би наши стари.</p> <p>— Није овако семе за сваку |
>Посвршава те послове, а стиже време за сејање кукуруза.{S} И ту имаде да унесе нешто ново у се |
а јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање, он је поора и посеја овас, али поретко, како ни |
ди ограде, направи леје у врту, предузе сејање усева.{S} У груписаном имању око куће имао је до |
ејао неког новог семења.</p> <p>— Јес’, сејао је и то.</p> <p>— Паметно ради.{S} А ми знамо да |
биђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког новог семења.</p> <p>— Јес’, сејао је и то. |
како је упропастио њиву кукуруза што је сејао семе што не зре, како набавља стоку која није за |
> <p>Кукуруз „американ“, који је најпре сејао:на једној њиви, доношаше му много више приноса не |
изабра за један усев који до тада није сејат у селу Врљугама.{S} Та њива граничи се Тодосијеви |
нији струк.{S} Он га набави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семеном |
о више приноса него,,осмак“.{S} Поче га сејати стално и у осталим њивама и на врсте, и обрађива |
му је остављено да одреди где ће се шта сејати и како ће се радити.{S} Досад се довољно уверио |
ново у село: нашао је да је практичније сејати бели кукуруз „американ“, него „осмак", јер он до |
з изора.{S} Можеш их непрестано орати и сејати кукуруз и нећеш имати потребе да их пођубриш или |
ице.{S} Што мајка ради, она јој помаже: сеје брашно, носи воду, уноси дрва, суче конце на витли |
ом!{S} Какву је новину донео у село?{S} Сеје семење које није за нашу земљу, купује стоку што м |
бољитку, да има бољу пасмину стоке, да сеје детелину, подиже живу ограду и уводи нове обичаје |
Па повешће се реч како Видосав хоће да сеје гору...{S} Људи се, безбели, <pb n="112" /> смеју: |
ренуо сасвим наопако...{S} Сад ’хоће да сеје жир на оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта је |
ута преко лета.{S} А одмах до детелишта сеје кукуруз „американ“ и већ две године како тај кукур |
посеја овас, али поретко, како нико не сеје.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по њиви па опет |
2" /> смеју: где је то досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: „Шта |
алаштинама!{S} Где је то још било да се сеје жир?{S} Само луд човек може се машати за божја пос |
ља у Врљугама и није за њу семе које се сеје у моравским њивама и како треба да пази шта ради, |
азује на детелину.</p> <p>— Није.{S} То сеје паметан свет.</p> <p>— Паметан као ти и мој посина |
{S} Не даде ми да уредим детелиште и да сејем кукуруз „американ“ на њивама...{S} А ено шта ради |
о је то: како семе сејеш онако ти ниче: сејеш жито, жито ти ниче; сејеш уродицу <pb n="122" />, |
нако ти ниче: сејеш жито, жито ти ниче; сејеш уродицу <pb n="122" />, она ти ниче...{S} И сад н |
ем дукате, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негујеш.</p> <p>— Није, вала, него знаш како је |
аћинско имање.{S} Тако је то: како семе сејеш онако ти ниче: сејеш жито, жито ти ниче; сејеш ур |
сав хтео би да све изопија, па да прави сејир од нас! — вели Тодосије и мрда главом.</p> <p>Вид |
д пође од руке и нико не дочека да види сејира од њега.{S} Видосав га је поучио како ће чувати |
да турите руке у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здрављ |
} Немој ти... по твоме обичају... да се секираш и мислиш! ... — рече на послетку и оде.</p> <p> |
ти се чуди, нити распитује.{S} Измејаху секиром и лупа у једну главњу.{S} Кад она приђе, он заб |
те каку хоћеш а и да углави држаљицу на секиру, мотику, будак... — прича чича и не може да се н |
једну главњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру у цепку, па трља руке и гледа у њу.</p> <p>— Шта |
просед.{S} За другим столом погурио се секретар, млад човек, завукао руку у густу косу, одупро |
и.{S} Тако и кад плете кош за рибу, они секу ракитово пруће и помажу му у плетењу, те су и ту м |
и колач и запреће га на прочевљу, а они секу буранију и сецкају купусово лишће!{S} Па кад ручај |
он, на доколици, гради котарице, они му секу лесковину и дељу је донекле, па је даду њему те је |
ика њиховој кући, издвојила га у вајат, села на сандук и својим дрктавим гласом прича му и обја |
чича-Вићентија који је из другог краја села, али као добри пријатељи иду један другоме и преко |
p> <p>— Па кажу: то је село мимо остала села!</p> <p>—- Посилили од богаства!</p> <p>— Па пошљу |
дрва су пуцкарала на огњишту...{S} Она села на столичицу, задела преслицу за појас и звркала с |
/> дрва су пуцкарала на огњишту.{S} Она села на столичицу, задела преслицу за појас и зврколи с |
<p>— Ти мислиш да си паметнији од целог села?</p> <p>— Ко то каже, бабо?</p> <p>— И ти ми се на |
исту позва све своје пријатеље из целог села.</p> <p>Беше неки празничић и леп дан, па се искуп |
Ђурковић родом је из Качера, из једног села у планинском пределу под Рудником, од сиротне поро |
а.</p> <p>То је можда једини ђак из тог села који се и по свршетку школе забавља књигама.{S} Им |
а Симића и Мића Савића, сељаке из истог села.</p> <p>Сви ови гости, за великом совром, то су зв |
Да сам тобом ја не би’ узела никога из села...{S} Ако ти немаш никога, ја имам: ено три моја у |
учили се, па, овај...да други одавде из села... — И ту се загрцну.</p> <p>— Опет она! — подвикн |
о би кога усвојили, не морамо одавде из села.{S} Ја имам и свог рода.{S} Има <pb n="7" /> их у |
кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја велим, бабо.</p> <p>И о |
Бар нек се не слади нашом муком нико из села..., који се подсмевају како изгибосмо радећи за др |
завадила с драгим,</l> <l>Завади нас из села девојка!.“</l> </quote> <p>— Тако, дечице, пожурит |
вне школе.{S} Зове се Ђурица Микачић из села Врљуга...“</p> <pb n="172" /> <p>Још капетан и не |
слушам се: овај човек, Витор Микачић из села Врљуга, хоће да изда тапију Јанку Марковићу.{S} То |
овде пише... „Које ја Витор Микачић из села Врљуга признајем пред влашћу и законом и тврдим ов |
на жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на ону трупиницу до врата, скрстила би руке око по |
ну, а Витор десет и глас му пишти до по села...</p> <p>— Убио те Бог, питај чича-Вићентија где |
раде и тихо разговарају.{S} Жене, опет, селе једна уз другу и штошта гласно приповедају, жале с |
као људи.{S} А ту и Видосав и Тодосије, сели један до другога, као и увек, и извалили се на тра |
и иде.</p> <p>Они као какви надзорници сели у хлад па не скидају очи с воденице, као да ће уте |
..{S} И, кад мало доцније погледаш, оно сели обојица на кладу, припијају и разговарају: како су |
ири пута косе за једно лето, а у другим селима једва да увате отаву.</p> <p>— Бога ми јес’!</p> |
е бих му дао да буде ћата, па да га све село потражи.</p> <p>Она се смејури, гледа преда се, и |
е све теже било.{S} Чинило му се да све село само о њему говори, да се, где двојицу сретне, под |
p> <p>— Дабогме да није.{S} Сад зна све село <pb n="145" /> да то није истина.{S} А Витор је из |
/p> <p>— Ти ниси ништа крив; то зна све село и сви поштени људи.{S} Ти си био човек на свом мес |
ћути и гледа преда се.</p> <p>— Сад све село види да је Видосав паметно радио и сви веле: он је |
енади и своје укућане и пријатеље и све село.{S} Лако је руковати имањем овако како рукују оста |
стану, то ће од уста до уста проћи све село и наплести се: да је крв и нож у Микачића кући! .. |
— Бога ми јес’!</p> <p>— Па кажу: то је село мимо остала села!</p> <p>—- Посилили од богаства!< |
<p>— Ово је текао Витор Микачић, а није село!{S} Не’ш, синко, куд си наумно! ..</p> <p>Жене се |
Не знате ви шта је Витор казао за наше село...{S} У нашем селу нема, вели, човека коме би он с |
м приликама: кад иде <pb n="22" /> кроз село он сврати код кога хоће, слободно, као у своју кућ |
њем и била је поред пута који води кроз село.{S} Њу је Видосав припремао још с јесени те је бил |
дног пропасника који је напустио кућу и село и отишао по занату, по жандарима и чуварима, и ко |
ле Видосава и веле: да не би њега не би село сазнало за многу новину што раде паметни људи. „То |
?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ово село и у ову кућу! — мисли Видосав, па клону.</p> <p>Об |
не толике успомене, одлазак у непознато село и људе.{S} А Виторова је жеља да му одмах преда ст |
атка као обријана.</p> <p>Пут од куће у село просечен као државна ленија.{S} Око пута засађени |
за.{S} И ту имаде да унесе нешто ново у село: нашао је да је практичније сејати бели кукуруз „а |
ом несрећом!{S} Какву је новину донео у село?{S} Сеје семење које није за нашу земљу, купује ст |
у... и то се чуло свуда... по чаршији и селу...{S} Брука, моја Ружо!...{S} Уф, ала ме боли глав |
шену кубуру, те је опали у вис и огласи селу: прво весеље у Микачића кући.</p> <p>1903. </p> </ |
Витор казао за наше село...{S} У нашем селу нема, вели, човека коме би он смео поверити своје |
рекао је да нема радника човека у нашем селу.</p> <p>— Чудно ми његово имање!</p> <p>— Чудан ми |
уги сељаци у његову маленом и забаченом селу.{S} Он је тако научио читати и писати, умео је зго |
биљном човеку, он би га провео свуда по селу, по чаршији и саборима и хвалио се иза гласа: „Ово |
?</p> <p>— Који свет?</p> <p>— Народ по селу. </p> <p>— Који народ?{S} Народ! „Говор’те уста, д |
моја брига.</p> <p>— Кад се то чује по селу...</p> <p>— Нек се чује.</p> <p>— Брука и срамота, |
стезаше своје шаке.</p> <p>— Говоре по селу!{S} И ти слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја до с |
сукоба у кући, што су пуцали гласови по селу, те је свака рђа испирала уста са њима, то је било |
ће га постићи: зна да тај глас бруји по селу, да се душмани радују и свете, да ће се подсмевати |
} Најпре почео, по неку ноћ ноћевати по селу, већином код побратима.{S} Они га стадоше викати и |
првих дана кад су почели тек гунђати по селу: затисни уши, отвори очи и хајде право!{S} Разумеш |
а, и то чуше жене које ће разгласити по селу.</p> <p>— Шта му је? — питају се оне.</p> <p>— Љут |
„Овај Дамљан Ружић највише је букао по селу противу тате, исмевао његов рад и светио се бабу ш |
ога од нас, ми потрчи да продобујемо по селу.{S} Одмах сусрећемо људе: „Јеси ли чуо шта је ново |
{S} Док чује бабо!{S} Док зукне глас по селу!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030_C |
ead>XIV</head> <p>До подне пуче глас по селу шта је било на детелишту Видосављеву и тај случај |
чује влас’...</p> <p>— И каже влас’: у селу Врљугама по четири пута косе за једно лето, а у др |
<p>— И комесија разреже порез и каже: у селу Врљугама косе једну ливаду четири пута, и онда је |
ло, да ли коме шта дугују.{S} Виде да у селу не дугују никоме ништа.{S} Распита и у вароши, код |
а вино или ракију.</p> <p>Нема човека у селу с киме се не би могао Тодосије Дмитрић сложити.{S} |
> <p>— Кад угледамо непознатог човека у селу, ми издражимо очи на њега и пратимо му сваки корак |
ремена добио је велики број пријатеља у селу, који су га искрено предусретали и узимали у зашти |
главе.{S} Ишли су на неколике свадбе у селу и чича иде напред и поштапљује се, а он за њим нос |
би му и забранила, он би нашао ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ било: одлазио је рано |
на уздахну и промуца:</p> <p>— Говоре у селу... да ћеш... да нас истераш... бабо! .. — И бризну |
е! <pb n="60" /> Толико година живите у селу, а још га не познајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од Б |
<p>И онда почне претресати појединце у селу: те оваки је овај те таки је онај...</p> <p>— Хе, |
p>— Чујем, подиже један, подиже други у селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу д |
.{S} На мене су се угледали први људи у селу и почели то исто набављати...{S} Не даде ми да уре |
ако ваља.{S} То му признају први људи у селу.{S} Они већ препочињу онај рад од Тодосија а Тодос |
</p> <p>— Ово је мој најбољи пријатељ у селу,. „ то јест... што ’но веле... после мога родитеља |
сад кажем: ти си ми највећи пријатељ у селу... и... је ли оно поштено код Варагића?</p> <p>Па |
Вићентије!</p> <p>— И још веле: нико у селу не зове: ово је на, пример Јошевина чича-Виторова, |
самохран и презрен од света, као нико у селу.{S} Куд се макне, све му тужно, суморно, празно... |
роговорима.{S} Такве краве није било у селу.</p> <p>И на свему осталом опази се нов ред, који |
за један усев који до тада није сејат у селу Врљугама.{S} Та њива граничи се Тодосијевим имањем |
је, збиљски, од свију вршњака у његову селу.{S} Како који дан све отреситији, кочопернији.{S} |
е подигне гора.{S} Каже Симо из Мораве: сељак без стоке и горе мртав је.{S} Шума чува здравље љ |
ту десили, а механџија, чорљав и прљав сељак, запрегнут некаквом крпом од шаренице поњаве, тум |
ру а пече нову.</p> <p>Он држи да сваки сељак домаћин треба да ради тако како не би изостао иза |
Пристадох ако ти одобри бабајко! — вели сељак и оде својим путем.</p> <p>— Е, нека је сретно!{S |
} Њим се оре са два вола, а наш ојађени сељак упрегне у свој плуг шест волова, па да их побије |
p>— Хоћеш дати за четири динара?</p> <p>Сељак продужи пут.</p> <p>— Пристаде ли, море? — виче Ђ |
смејеш? ти мислиш ја немам пара?</p> <p>Сељак се опет насмеја, па му одврати:</p> <p>— Добро, м |
ођаче, би ли продао ту крмачицу?</p> <p>Сељак стаде па се осмехну.</p> <p>— Шта се смејеш? ти м |
ратарску школу а та је школа најбоља за сељака.{S} У њој се учи како ћеш са парчета земље добит |
ик?</p> <p>' — Чик!</p> <p>Ђурица викну сељака:</p> <p>— Еј, рођаче, би ли продао ту крмачицу?< |
па Перића, Мијата Симића и Мића Савића, сељаке из истог села.</p> <p>Сви ови гости, за великом |
а ради, и да од тог рада има користи за сељаке.</p> <p>У току тога времена добио је велики број |
е добра.{S} Она није за господу него за сељаке.{S} Ко хоће да господује он учи друге школе, а к |
употребљавати, и таке науке што користе сељаку.{S} Види се да је тата имао право што је радио.{ |
оста, али даће он ниже.</p> <p>Па викну сељаку:</p> <p>— Хоћеш дати за четири динара?</p> <p>Се |
г краја среза.</p> <p>Кад се сврши рад, сељаци сколише око Видосава.</p> <p>— Да частиш!</p> <p |
Тодосије продужи:</p> <p>— Таки смо ми, сељаци, увек.{S} Волимо да проносимо рђаву реч но добру |
дана <pb n="104" /> причао у механи, а сељаци се подгуркивали и смејали...{S} Набавиће каламље |
о Богу, те се сатре радећи? — питају се сељаци кад поведу реч о њему.</p> <p>— Еј, људи, слушај |
ог домаћина, мој брате!..{S} Утркују се сељаци и сви хвале Витора и Ђурицу, а сажаљавају Видоса |
вом оцу.</p> <p>— Чиј је он? — запиташе сељаци.</p> <p>Капетан вели:</p> <p>— То је све, браћо, |
</p> <p>— Извол’те, господине! — рекоше сељаци.</p> <pb n="171" /> <p>—“ Да вам прочитам једно |
о нису знали његови у кући, па ни други сељаци у његову маленом и забаченом селу.{S} Он је тако |
то што је видео да су многи разборитији сељаци дошли до уверења да он није лудак или шепртља, в |
неопажене и за њих су се заинтересовали сељаци и застајали поред његових њива и врта, разговара |
претресати на све стране.{S} Радознали сељаци, враћајући се с рада, пред ноћ, свраћали су поре |
домазлук је гледао друкчије него остали сељаци.{S} Он је затекао у Витора четири краве музаре, |
уковати имањем овако како рукују остали сељаци и обрађивати га како им је радио деда и чукундед |
та учинио?{S} Да чујеш ти шта веле наши сељаци...</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле да га је тај |
аст као тата.{S} Да чујеш шта веле наши сељаци, па и сами Коружићи!</p> <p>— Молим те, бато, не |
се зауставио.{S} Чинило му се да су му сељаци завидели што је дошао до тако груписаног имања п |
и са кукурузом „американом“.{S} Док су сељаци свој кукуруз „осмак“ брали и смештали у салашеве |
</p> <p>— И онда ударе порез! ..</p> <p>Сељаци сви у глас:</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>— То |
, да свршимо посао са питомцима.</p> <p>Сељаци подигоше главе.</p> <p>— Тражи се да срез избере |
ваке године коси је по пет пута.</p> <p>Сељаци су, изнајпре, радознало очекивали шта ће бити од |
био од управника ратарске школе.</p> <p>Сељаци се прокртољише у својим седиштима и упреше погле |
имање, много се штошта изменило.</p> <p>Сељаци, који су се смејали Видосаву, стали су и забезек |
а, изгледао као бела врана међу осталим сељацима.{S} То је чича Витора боло у очи натерао га је |
ругу собу наместише миндерлук, поређаше сељачке сандуке, у којима су биле <pb n="29" /> разновр |
им рукама сада, после дваестину година, сем то толико што је притврдио ограде и причувао шуму д |
е могу рећи: да не дугујем ником ништа, сем Богу душу, — рече Витор и ту бригу скиде с душе.</p |
ј кући.{S} Одавно није ни за какав рад, сем да тарне у угарке, да готовом водом проплаче који с |
!</p> <p>За Витором стадоше сви кућани, сем Сојке која остаде у вајату.{S} Витор се пољуби са с |
д не научим.{S} Од вас ништа не тражим, сем <pb n="168" /> то да ми опростите што ово чиним без |
е, они се зову и на радост и на жалост, сем чича-Вићентија који је из другог краја села, али ка |
ирала и за тренут беше све живо у колу, сем оних стараца у горњем крају...</p> </div> <div type |
?</p> <p>— Збиљскије није могло бити... сем да се у’ватимо за гуше! ..</p> <p>— Нешто сте се по |
о доба ноћи, кад су сви поспали по кући сем Ружице која је дворила и служила, завршена је ова п |
е упропастио њиву кукуруза што је сејао семе што не зре, како набавља стоку која није за тај кр |
је и две велике леје и посејао некакво семе као сочиво.{S} Кад је изникло видело се одмах да т |
јали би наши стари.</p> <p>— Није овако семе за сваку њиву!</p> <p>Док један подвикну:</p> <p>— |
а домаћинско имање.{S} Тако је то: како семе сејеш онако ти ниче: сејеш жито, жито ти ниче; сеј |
није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе посејем свуда око мог имања, па, да Бог помаже!{S} |
друкчија земља у Врљугама и није за њу семе које се сеје у моравским њивама и како треба да па |
од кућом, а друге поче изводити сам, из семена, на својим лејама.</p> <p>Кукуруз „американ“, ко |
на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семеном засеја једну од најплоднијих њива код куће.</p> |
преко, помешан са некаквим ситним жутим семеном, па га задрља са лаком трновом браном.</p> <p>О |
и врт.{S} Чујем да је сејао неког новог семења.</p> <p>— Јес’, сејао је и то.</p> <p>— Паметно |
} Какву је новину донео у село?{S} Сеје семење које није за нашу земљу, купује стоку што морам |
Држи ти за рогове! — Па усука гужву од сена и стаде трљати по левој страни трбуха.</p> <p>Тодо |
{S} Дођоше овчари са планина, да закупе сена за стоку:</p> <p>— Домаћине, чули смо да имаш сије |
се добро осуши он је стрпа у пластове и сена као и остало сено.{S} Док није навикао стоку на њу |
од те траве?</p> <p>— Ћути!{S} Дај мало сена!</p> <p>Тодосије отрча.</p> <p>— Тако!{S} Држи ти |
да имаш сијена по доста?</p> <p>— Имамо сена, — одговара Видосав.</p> <p>— Би ли продали које с |
знаје до бели зидови на кућама и мрачне сенке дебала од дрвећа.{S} Тишина... само се чује птица |
и стаде воденица, а дотле се исполага и сено што беше у Јошевини, те се Витор пресели кући.</p> |
о је у откосима дуже но обично ливадско сено, да се добро осуши.{S} Знао је да је не треба мног |
је стрпа у пластове и сена као и остало сено.{S} Док није навикао стоку на њу, он ју је мешао с |
стоку на њу, он ју је мешао са обичним сеном и тако измешану давао те му се није никаква штета |
?</p> <p>— Шта велиш? — издре се чича и сену очима као муњом.</p> <p>— Па то... нисам ти ја кри |
павао на дугим зимским ноћима у слами и сену на шталама.{S} Научио је на сиротињу и није сазнао |
, негде...“ извири се она.{S} Али у том сену цигара под јабуком шећерлијом и он се накашља пром |
м себе сатисати...{S} Устани!</p> <p>Он сену цигаром и избаци дим за димом, запљешта сухим усна |
.{S} Видосав намирио посао и обукао се, сео под <pb n="176" /> јабуку шећерлију па се шали и за |
ника Видосав намирио посао и обукао се, сео под јабуку шећерлију па се с њом шали и забавља.{S} |
трани дворишта, под јабуком шећерлијом, сео па клупу, наслонио <pb n="94" /> леђа уз дебло, пре |
видео!</p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео да ради!</p> <p>Деца бацише грања и комуше на ватру |
да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састанку тражили његову Јошевину за мој Чолопек |
старог масла, па ејвала му!{S} Лако је сести за готову совру као ово ми овде, код овог нашег д |
лији.{S} Чича Витор распореди где ће ко сести: у врху старији људи, па млађи, па жене, и совра |
забринут и нерасположен, кад га обузме сета при помисли <pb n="154" /> шта ће бити до послетка |
д!</p> <p>Поћута мало, па се на једаред сети да потражи Тодосија.{S} Чудновато, он му увек падн |
{S} Здраво свануо, Тодосије! — једва се сети да се упита.</p> <p>Тодосије га ухвати за руку и п |
да је он.</p> <p>Она се зацерека, па се сети да га то мрзи, те оћута и полако му приђе.</p> <p> |
а својом децом...{S} Хода, мисли, хуче, сећа се успомена зи првих дана њихнога доласка у његову |
е га на прочевљу, а они секу буранију и сецкају купусово лишће!{S} Па кад ручају поседају на зе |
итврдио ограде и причувао шуму да се не сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа |
у за раме.</p> <p>— Седи!</p> <p>— Ето, сешћу, — рече и седе.</p> <p>Тодосије извади дувањару.< |
доучиш још два разреда па да се зна да си свршио основну школу.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— |
те!..</p> <p>— Кажи ми: је ли истина да си ти под мојим туторством?</p> <p>— Није истина.</p> < |
ам шта ће рећи бабо.</p> <p>— Рекоше да си ти газда од овога дома?</p> <p>— Газда је Бог.{S} Ха |
ио пред судом да је то све истина: и да си пропасник, и да се водиш из моје главе, и да смо на |
вала, ни ја!</p> <p>— Не видим те ни да си дошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу му ја то очас, |
досав.</p> <p>— Не чујем ништа, него да си ту ћутао и да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад си у |
, а он продужује:</p> <p>— Ти мислиш да си паметнији од целог села?</p> <p>— Ко то каже, бабо?< |
чује.{S} Он ушара очима.</p> <p>— Ваљда си нешто чуо?</p> <p>— Ти знаш: свет као свет, али ни о |
у рећи.{S} Немам то срце.</p> <p>— Онда си млакоња и ти ћеш подлећи и пропасти...{S} Здрав буди |
бројати:</p> <p>— Нећеш, Тодосије, куда си наумио!{S} Не’ш се распасати на мојој бабовини, док |
изговори али не зна шта ће.</p> <p>— Па си много чудан сад...</p> <pb n="143" /> <p>Он ћути, ли |
криво...{S} Ја сам чуо...</p> <p>— Шта си чуо?</p> <p>— Чуо сам, овај... много штошта...{S} Ја |
>— Јест, тако се презивам.</p> <p>— Шта си ти оном Микачићу што је заоравао детелину?</p> <p>Он |
<p>— Не знам ја ни тебе ни њега, ни шта си узимао шта ниси, него причај шта имаш код суда, немо |
е жалим... родила ми те мајка!{S} Здрав си!{S} Здрави будите сви, добри пријатељи моји! , .</p> |
</p> <p>— Не заборавио те Бог!{S} Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми се ти извлачиш?</p> <p>— Пио |
у селу, а још га не познајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— У кап!</p> <p |
у да кажем ни тако ни овако...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, за то ти хвала! ..{S} Тако је! ..{S} |
— одговара дете.</p> <p>— Ја кажем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па да се зна да |
и да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад си у нашим шакама...{S} Видиш ти њега!{S} Срам те било! |
качић, а није село!{S} Не’ш, синко, куд си наумно! ..</p> <p>Жене се згледаше.{S} Он продужи св |
чу:</p> <p>— Немој да идеш тамо.{S} Куд си навро!</p> <p>Један трчи више јаза и виче:</p> <p>— |
113" /> <p>— А ја велим: нећеш море куд си наумио.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти |
полако и гледа га у прси. </p> <p>— Где си ти, море?</p> <p>— Ево ме.</p> <p>— Хајдемо у механу |
> <p>— Јесам, младости ми!</p> <p>— Где си га израдила?</p> <p>— Код оваца.</p> <p>— Ене сад!</ |
е више совре поред Витора.</p> <p>— Где си ти, пријатељу?{S} Ми пописмо по неку...{S} Деде, наз |
се задовољно и подвикује:</p> <p>— Где си, стари пријатељу?{S} Нема посла без стара човека!{S} |
тапом о прочевље, па поче:</p> <p>— Где си био јуче?</p> <p>— Ја овде код колибе.</p> <p>— А си |
а изнела.</p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти да видиш шта се ради?{S} Није њему место на путу |
ичати: иде онај чика па вели Јани: „Где си, милодуне мој!{S} Што не сврнеш мало до ноје трле?“ |
тор искриви главу још више:</p> <p>— Је си чуо, управи-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти |
им непознатим младићем.</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Јеси ли учио каквих |
</p> <p>Па мало за тим:</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он каза и како се зове и одакле је, све п |
м имаш да ме упознајеш?</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Да те познам код суд |
ти је: покупи своје прње па иди одакле си и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да |
се ради, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дошао...{S} Нисам ја подизао стоку, да је ждере св |
p>И доведоше га кући.</p> <p>— Уф, каки си! — рече Тодосије.</p> <p>Беше у масним искрпљеним ча |
м неваљалица?</p> <p>— Ти ниси така, ти си добра татина девојка! — милује је он по образу.</p> |
о мало, а њему звони у ушима: „Ћути, ти си слаб на пићу...“</p> <p>Што иду ближе кући, он све т |
и:</p> <p>— Само да будеш паметан... ти си се, јеси чуо, увалио у овако имање, што је... јеси ч |
да што сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми највећи пријатељ у селу... и... је ли оно поштено |
<p>— Како, Ружице?</p> <p>— Па тако; ти си сад друкчији човек.</p> <p>— Шта?{S} Ја сам распикућ |
низ косу:</p> <p>— Шали се тата!{S} Ти си добро дете татино!</p> <p>— Тата, тата!{S} Мара не с |
<p>— Е?{S} Кад би те неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да служиш.</p> <p>Он се насме |
у на ухо:</p> <p>— Ућути једном..{S} Ти си слаб на пићу.</p> <p>Он се загледа у њега и промуца: |
те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад на |
зна све село и сви поштени људи.{S} Ти си био човек на свом месту, радио си посао како си умео |
воју мајку, па јој њен тата вели:{S} Ти си, Маро, неваљалица.</p> <p>— Јесте, она је така кад н |
а заклетви. </p> <pb n="102" /> <p>— Ти си рад да постигнеш све што је добро?</p> <p>— Јесте, Т |
ије се дурну:</p> <pb n="83" /> <p>— Ти си и сувише осетљив и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачу |
} Ово је моје од девендела!</p> <p>— Ти си то приграбио, али ја више не дам!</p> <p>— За то те |
p> <p>— Ти си џангризалица!</p> <p>— Ти си укољица!{S} Хоћеш само да се свађаш и отимаш!</p> <p |
питам никога за моје имање!</p> <p>— Ти си џангризалица!</p> <p>— Ти си укољица!{S} Хоћеш само |
, али живахан и разговоран.</p> <p>— Ти си одавде?</p> <p>— Па... јес’, господине.</p> <p>— Ти |
смеши се, трља руке и вели:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти беше име....{S} Видосаве... у сретан |
еку чашу, па ће један рећи:</p> <p>— Ти си ово и скућио, брате...</p> <p>— А да ко је други но |
} Он ухвати Ђурицу за руку:</p> <p>— Ти си бабов учевњак...{S} Бабо ће се тобом поносити!...</p |
<p>А другом руком Јовицу:</p> <p>— А ти си мој радник и кућаник! ...</p> <p>Затим замуцну и про |
очитовати као своје родитеље...{S} И ти си од сад наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се за оч |
је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина девојка... ћери, прва радости моја! ..“ |
чучнуо и млати.{S} Ни онај човек ни дај си Боже!{S} Руке као мртве, измахне једаред, лупи и држ |
казати како је у нашој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Микачић!</p> <p>— Је |
о је он стекао, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више него родитеља...{S} Ха |
па одмах сакрије поглед.</p> <p>— Чудан си... ни онај човек...</p> <p>— Није... него... чини ти |
о ћу... што ’но веле...</p> <p>— Требао си, синко, синоћ још да ме ухватиш преко среде да ме др |
ли ја то заслужио...</p> <p>— Дорастао си ти... наша је жеља, <pb n="15" /> Видосаве.{S} Док с |
ли се ти облизујеш око моје куће, нашао си будалаша да преко њега уситниш моје имање! ..</p> <p |
је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мо |
S} Ти си био човек на свом месту, радио си посао како си умео.{S} А он, лудак, није разумео шта |
>— Ако си имућан дођи и учи сам.{S} Ако си сиромах то...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти |
ради и крећи се како си научио.{S} Ако си човек на свом месту, биће времена кад ће те ти исти |
ко ће мене дати на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и учи сам.{S} Ако си сиромах то...{S} Бо |
>— Па... радио сам, газда.</p> <p>— Ако си радио, ти се очисти.{S} Ама јеси чуо, море: ако не м |
твари у кујну и доби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још нешто послушаш? '</p> <p>— Хоћу, г |
оре шта хоће, а ти ради и крећи се како си научио.{S} Ако си човек на свом месту, биће времена |
<p>— Што те се тиче он!{S} Ти ради како си почео, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шт |
овек на свом месту, радио си посао како си умео.{S} А он, лудак, није разумео шта ти хоћеш и че |
ју букову главу.{S} Ти радиш онако како си научио од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео |
<p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако како си почео.</p> <p>— Он ми смета.</p> <p>— Нека ти смета! |
вала, но баш до тебе.</p> <p>— Па добро си ми дошао.</p> <p>— Даће Бог добро! — рече Антоније, |
<p>— Које, поре?</p> <p>— Знаш оно, што си ономад причао у воденици.</p> <p>— Нисам ја ништа пр |
пријатељи.</p> <p>— Е, хвала ти... што си се за ме заузимао, — промуца Видосав.</p> <p>— Нема |
је као да се са свињама блатио!{S} Што си, бре, таки?</p> <p>— Па... радио сам, газда.</p> <p> |
<p>Нисмо се ми од јуче сазнали.{S} Што си неповерљив тако?</p> <p>— Није, Тодосије, него... ве |
ца му вели:</p> <pb n="177" /> <p>— Што си тумарао, тумарао; док сам ја жив, нећеш се више маћи |
Она му тури руку на чело.</p> <p>— Што си тако тужан?</p> <p>Он јој одгурне руку.</p> <p>— Ост |
а се у ме и нешто ме мери:</p> <p>— Што си се осмољио тако?</p> <p>— Како, газда?</p> <p>— Трес |
>— Хајд, хајд, дете...{S} Моли Бога што си под мојим кровом. — И у себи му опсова оца голог.</p |
твоме „Да ти дам Чолопек, па учини што си наумио“. — А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да тра |
веле тако, Вићентије?</p> <p>— Зато што си се ти повукао па ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пр |
бабо? — запиткује Ђурица</p> <p>— Нешто си се окарио, бабо? — дода Јовица</p> <p>Он ћути, ћути, |
а прекиде:</p> <p>— Не заборави на чему си, па ми реци: имам ли ти што дужан?{S} Да се није зад |
иша скиде и последње трагове снега, ону сивкасту паучину с ливада, проби густа зелена трава и з |
де на вашару две мургуље, те купи једну сивуљу од колубарског соја: крупну са великим затуреним |
у цокулама и лаким похабаним хаљинама, сигурно какав пропали трговац или занаџија, приђе му:</ |
му је причао ратарац. „Та школа, то је, сигурно, велика зграда, као онај конак у вароши на два |
{S} Што буде мени нек буде и теби...{S} Сигурно те жалим... родила ми те мајка!{S} Здрав си!{S} |
расци и ни једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће му сазидати цркву на гробу, — теши он њу, ед |
снопље колико треба за један вршај, па сиђе те налаже, дреши ужета, тера коње у вршају, претре |
ad>XXII</head> <p>Пред подне чича Витор сиђе низ судске степенице и упути се право својој Јошев |
полако:</p> <p>— Звао те тата да часком сиђеш у кућу.</p> <p>Тодосије изађе.</p> <p>— Овамо, да |
м.</p> <p>— Оди узми кога било и доведи сијасет у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> |
е да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S} Тодосијева |
ку:</p> <p>— Домаћине, чули смо да имаш сијена по доста?</p> <p>— Имамо сена, — одговара Видоса |
ра Видосав.</p> <p>— Би ли продали које сијено?</p> <p>— Не знам шта ће рећи бабо.</p> <p>— Рек |
уше трапави дани...{S} Пуче снег и лед, сијну пролеће и млака киша скиде и последње трагове сне |
ти, домаћине!</p> <p>— Треба да нам даш сикире да нацепамо дрва... кад смо оваке...незвани...</ |
м на Светог Аранђела, или би ми уклепао сикиру <pb n="61" /> у руке..?{S} И ако Бог да, доћи ћу |
стране ограде, својом њивом, обухватио сикиру око ушника па се држаљицом поштапљује.{S} Иде и |
а бити, онда, велимо, да ово што смо са сила труда и зноја стекли, оставимо некоме од нашега ро |
м панталонама и копорану, са припасаним силавима, уозбиљио се, суче брке и ослушкује меденицу.< |
>— Право велиш, бабо, човек не треба да сили, па шта имао да имао, — додаје Видосав.</p> <p>— Ш |
елим у себи и мислим: човек не треба да сили.{S} Бог је стари сајибија: у њега је све богаство. |
имао, — додаје Видосав.</p> <p>— Што да сили!{S} Оно јес’ газда, али нисам ни ја поникао као ов |
и: — па шта ћемо сад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад не умем друкчије, већ да ме запали као свећу |
S} И тада му блесне пред очима имаовина Сима Моравца у кога је служио у пуној момачкој снази и |
о што је радио.{S} Тата је то научио од Сима Моравца и радио је како је знао.{S} Сад се види да |
Он је то видео у свог некадањега газде Сима Моравца и његов начин рада није смећао с ума.</p> |
ени плуг, ветрењачу и круњач, све као у Сима из Мораве.{S} На мене су се угледали први људи у с |
шталу за крупну стоку.{S} То је видео у Сима из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а зидове од о |
пролази, застане, диви се и хвали газда-Сима Моравца.{S} Нема нико да се подгуркује и подмигује |
, као ови наши овде, већ се угледају на Симин рад и препочињу га као девојче, шару са приглавка |
о своје госте:{S} Филипа Перића, Мијата Симића и Мића Савића, сељаке из истог села.</p> <p>Сви |
кући.</p> <p>— Инђија!</p> <p>— Чујем, Симо.</p> <p>— Шта ће онај чекрк на путу?</p> <p>— Тек. |
кућом управља и тим имањем рукује газда Симо Моравац, човек у четрдесетим годинама, висок, суви |
е одвести ове лудаке да виде како газда Симо подиже забран из жира, па да га виде кад мало одра |
јати жиром, да се подигне гора.{S} Каже Симо из Мораве: сељак без стоке и горе мртав је.{S} Шум |
н је знао шта је радио: тако је радио и Симо Моравац од кога је и то научио.{S} Он је посејао д |
та помести на путу: ја морам бити други Симо из Мораве, и истрајаћу овде међу овим безјацима, п |
мури.{S} Као у бунилу изађе му пред очи Симо из Мораве и све његово...{S} Кућа велика, зидана, |
онаком имању умео радити онако исто као Симо из Мораве и да је самоучки научио све што је тај ш |
из пиштоља.{S} Њих је полазио Тодосијев син, а Тодосија Видосав.{S} Совра није дизата три дана. |
капетан.</p> <p>— Јест, Ђурица је његов син.</p> <pb n="173" /> <p>— То је красан младић!</p> < |
и да је бољи... паметан отац вели да је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зн |
Док ће један подвикнути:</p> <p>— То је син оног онде! — и пружи прст на шупу капетанову.</p> < |
оле.{S} У здрављу да се видимо.{S} Твој син Ђурица.“</p> <p>— И вели мени Ђурица: „Опрости мајк |
инак не буде слуга у његовој кући, него син коме отац предаје старешинство.</p> <p>Видосав Ђурк |
д неколике године добили су ћерку и два сина.{S} Поред те радости, они су осетили и дужност да |
одужи: — Ти имаш девојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо, и х |
p> <p>— Бравос!</p> <p>— Изабрасмо твог сина за питомца!</p> <p>— Да учи ратарницу!</p> <p>Он з |
жи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу изабрао је срез за питомца.“</p> <p>Он стао |
рекрсти се и прогунђори: „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Не помену ни јутрошње јутарце, ни |
тебе? — прича му Јовица.</p> <p>— Шта, сине?</p> <p>— Седи ’номад бабо код воденице па вели чи |
устрепта очима:</p> <p>— Шта још веле, сине?</p> <p>— И веле... више ништа.{S} Бабо суче брков |
ти, синовче, на твоме добру.{S} Бравос, сине...{S} То сам и заслужио од тебе, — вели а дркће му |
јури се и пуши дуван.</p> <p>— Нека их, сине... „Затисни уши, отвори очи па хајде право...“ Как |
ам ја покажем како се живи!“ Па, мајчин сине, поче да претура по кући као свинче...{S} А пијана |
зортио да освојимо позицију, те, мајчин сине, хоће бити, те неће бити....{S} Па, почех ти прича |
као родитеља...</p> <p>— Гледај посла, синко.{S} Ти мислиш да сам ја озуђурио толико да немам |
то су дошли...</p> <p>— И твоји и моји, синко.{S} Само се потруди да се не осрамотимо...{S} Изв |
... што ’но веле...</p> <p>— Требао си, синко, синоћ још да ме ухватиш преко среде да ме држиш, |
д власти потврдили, и ја му казао: „Ти, синко, Видосаве, да почитујеш мене као родитеља и свог |
па пружи Видосаву:</p> <p>— Ево ти ово, синко.{S} Мени не треба.</p> <p>Он стоји пред њим као в |
руку и разговара:</p> <p>— На прилику, синко, што гледаш ове Коружиће!{S} Они су газде од стар |
ао Витор Микачић, а није село!{S} Не’ш, синко, куд си наумно! ..</p> <p>Жене се згледаше.{S} Он |
S} И нек ми је сто грехота! ..{S} Не’ш, синко! ..“ — броји старац у себи и мрдају му уснице и м |
ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је суда и закона..{S} Зар ти моју Јошевину?< |
по неки грош и динар.{S} Да то одужиш, синко!</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И данак од Ђурђевд |
дечицу не дам... то су моја деца, моји синови и наследници...“</p> <p>Код трле не беше никог.. |
море, као мога оца! ..</p> <p>— Хвала, синовче, пили смо доста, — смеши се старац Вићентије и |
земљу и подвикну и развуче:</p> <p>— Е, синовче, јеси ли по-ра-ни-о...</p> <p>Лице се старчево |
рати штаком о земљу:</p> <p>— Хвала ти, синовче, на твоме добру.{S} Бравос, сине...{S} То сам и |
} Он скочи и укоси се:</p> <p>— Бравос, синовче!{S} То сам и заслужио од тебе!..</p> <p>Видосав |
’но веле...</p> <p>— Требао си, синко, синоћ још да ме ухватиш преко среде да ме држиш, и нату |
/p> <p>— Ја овде код колибе.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— И синоћ.{S} Јуче нисам нигде ишао.</p> |
од колибе.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— И синоћ.{S} Јуче нисам нигде ишао.</p> <p>Антоније врти г |
<l>Ој јаране, не разбирај за ме,</l> <l>Синоћ сам се завадила с драгим,</l> <l>Завади нас из се |
о слуша свет... наше душмане...“</p> <p>Синоћ га је болела глава.{S} Како му Мијат каза шта је |
?{S} Где су ти побратими и она голадија синоћна, што ми поједе два најбоља брава и шћаше кућу р |
шу чича-Виторову, видео би да чича носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему је о |
деца носе и послужују, трчи у подрум те сипа пиће у бардаке и окињаче.{S} Како се ко послужи он |
ти за цванцик! проговори иза њега један сипљив старчић и закашља се.</p> <p>— Не глобите човека |
омогне стара служавка, висока, пргава и сипљива жена од шездесет и неколике године, која нема н |
звешана цедила услоњени кругови, качице сира и скорупа на једној клупици, а карлице млека на др |
та колико је нахватала скорупа, како се сири млеко, да није мрс прокисао, треба ли да набави ко |
е мрс прокисао, треба ли да набави које сириште, да нема каквих чини на стоци и белом мрсу, да |
ути Видосава и шта ли ће рећи о њему... сиромах он, да је знао да је бабо овако расположен, па |
врти главом:</p> <p>— Нисам ни богат ни сиромах; не умем ти ни казати како је у нашој кући!</p> |
Ако си имућан дођи и учи сам.{S} Ако си сиромах то...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти каж |
дана седели су ниже воденице, кад један сиромашак тера прасе пред собом: везао га конопцем за н |
љ из суседства, некакав миран и скроман сиромашак у половном оделу; па младожења, висок, танак |
е па је напустио.{S} Школа далеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и к |
оста.</p> <p>Нашли су се ето ту као две сироте и цео век радили и мучили се, као што се мучи ин |
аћини, а нећу да говорим криво, нису ни сиротиња.{S} Ама што онолико облећу око власти?{S} Није |
је подговарали да иде за њега: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не брини, Ружице. <pb n="127" |
њиме!..“ И сретна и задовољна: и тамо у сиротињи и овде у домаћинској кући, и биће сретна с њим |
уга нашао: своју Ружицу.{S} И она је из сиротињске куће, чељаде што уста има језик нема: скромн |
руке и то му личи.{S} И кад су били на сиротињском имању, радом су се отимали од немаштине.{S} |
ав је одрастао по служби, навикао је на сиротињу и невољу.{S} Док је био мали, тукли су га газд |
лами и сену на шталама.{S} Научио је на сиротињу и није сазнао ни за какав рахатлук.</p> <p>Слу |
али да иде за њега: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не брини, Ружице. <pb n="127" /> .{S} Она |
а у планинском пределу под Рудником, од сиротне породице.{S} Њих три брата у једној задрузи, св |
ет и сто товара, по два казана, каца са сирћетом шљивовиком, а на тавану виле, лопате и грабуље |
газде од старина: имају по триста брава ситне стоке, по шесеторо говеди..{S} Али ја велим: хе, |
} Ту ће чувати имање од штете, и радити ситније послове!{S} Тај је посао подесан за њега, старо |
с, уздуж и попреко, помешан са некаквим ситним жутим семеном, па га задрља са лаком трновом бра |
досију да од њега чује праву истину, до ситница.{S} Али од Тодосија није могао ништа сазнати.</ |
а штапом у земљу и пажљиво слуша све до ситница.{S} Па после прича он како је некад било, какве |
ва на копље набија,</l> <l>Преко себе у Ситницу тура?“</l> <l>— Оно јесте Срђа Злопоглеђа!</l> |
урке на буљуке </l> <l>И нагони на воду Ситницу?“</l> <l>— Оно јесте Бошко Југовићу.“</l> </quo |
ћи, да престане запиткивати га за сваку ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако |
ство у свакој прилици, пита ме за сваку ситницу, ради што може и уме, имам шта хоћу: и појести |
а чело, — И мора човек да пије, да тера сичију са срца...{S} И мора да се опија, и Бог зна шта |
оплете јој кикић и у њега цвет, па она скакуће по дворишту као лептирак.</p> <p>Једног празник |
ћи.</p> <p>Човек хоће у воденицу, а они скачу:</p> <p>— Немој да идеш тамо.{S} Куд си навро!</p |
влажило између дуга, он замазује лојем, скида и отире буђу и паучину.</p> <p>Затим оде у амбар, |
емље, засејао детелину и већ две године скида с њега принос по четири и пет пута преко лета.{S} |
као какви надзорници сели у хлад па не скидају очи с воденице, као да ће утећи.</p> <p>Иде чов |
босиљка у џеп.</p> <p>Видосав му приђе, скиде гајтан с врата и пружи:</p> <p>— Сад, бабо, извол |
те! — рече, па устаде, прислони тојагу, скиде капу и прекрсти се.</p> <p>Пошто се убриса, окрен |
снег и лед, сијну пролеће и млака киша скиде и последње трагове снега, ону сивкасту паучину с |
то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде свилени гајтан са себе те му намаче на врат:</p> |
сем Богу душу, — рече Витор и ту бригу скиде с душе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ом |
ла.{S} Разумеш?{S} Па <pb n="169" /> да скинеш точкове и подмажеш осовине...{S} Ено бунара онде |
, па да га виде кад мало одрасте, па да скину капу и прекрсте се као код светиње...{S} А мени с |
p> <p>Он спустио торбу у крај до врата, скинуо капу, па једном руком ослонио се на штап, а друг |
ојим вретенцетом.{S} Он, да није докон, скинуо неколике вешалице кукуруза па се забавља.</p> <p |
<p>Видосав би и стару кућу преобразио: скинуо би високи кров и покрио ћерамидом као што ради д |
жбун и одатле га посматраше.{S} Видосав скинуо пола розге на ледину, па причучнуо и млати.{S} Н |
ане беспослено земљиште, и то је питање скинуто с реда.</p> <p>Тако нешто било је и у јесен.{S} |
ије, кад пијнем.{S} А иначе сам ћутљив, склањам се и презам од свакога и пазим шта ће ко мени р |
, младићу? — рече Дамљан.</p> <p>Ђурица склони књигу у џеп и, погнуте главе, одговори:</p> <p>— |
, или кад је напољу сухо и топло, да се склони у <pb n="155" /> воћњаку у какав хлад, испрући с |
м, и салаш за кукуруз, да се привремено склони с њиве док се не отера кући, и мало наслона за с |
ијатељима својом вештином: како је умео склонити продавца да то баш њему прода.{S} Од тада Вито |
негу и зими и оста подуже, а старији се склонише у механу и почеше се припремати за повратак.</ |
а, и чим ко <pb n="64" /> отвори врата, склопи шаку око цигаре боји се да не угледа бабо.</p> < |
љених леђа, и кад угледа суд за столом, склопи руке око појаса и стаде:</p> <p>— Помози вам Бог |
познанство!..</p> <p>Они се уклонише, а сколише га пискарачи:</p> <p>— Хоћемо ли што да пишемо? |
среза.</p> <p>Кад се сврши рад, сељаци сколише око Видосава.</p> <p>— Да частиш!</p> <p>— Брав |
або!</p> <p>— И данак од Ђурђевдана.{S} Скоро ће вакат и њему!</p> <p>— Разумем, бабо!</p> <p>— |
Зар и каву?</p> <p>— Извол’те, бабо.{S} Скоро ће стасати и ручак.</p> <pb n="133" /> <p>Он пије |
Деца су напредовала, расла и јачала, и скоро се изједначили као зечеви.{S} За једну капу да је |
и су били све веселији.{S} Да није било скоро смрти у кући, сад би се заорила песма и нашао гај |
ичин посао.{S} Пита колико је нахватала скорупа, како се сири млеко, да није мрс прокисао, треб |
цедила услоњени кругови, качице сира и скорупа на једној клупици, а карлице млека на другој.{S |
а ће од њега бити! — рече и намах му се скотрљаше сузе низ обрашчиће.</p> <p>Сојка баци рад, ух |
а се поврати.</p> <p>Чича Витор узвера, скочи и подвикну:</p> <p>— Ружице, шта ти би!{S} Како ј |
ла слутња: отишао је на детелиште...{S} Скочи брже и оде преко <pb n="81" /> вотњака.{S} И док |
ишанима..{S} Где су ми они све јутро? — скочи старац за радошћу дома свога...</p> </div> <pb n= |
и пробуди се... кад — њега нема.{S} Она скочи, обуче јелек и полако ошкрину врата од вајата.{S} |
S} Крив је, брате, Витор!</p> <p>Ђурица скочи.</p> <p>— Седи да разговарамо!</p> <p>— Опрости, |
до Тодосијева детелишта.</p> <p>Ђурица скочи и приђе му руци</p> <p>— Жив био и велики пораст’ |
и га отети! — тресну батином о ледину и скочи. ,</p> <p>У тај мах помолише се из оџаклије Ђуриц |
досав му назва Бога и приђе руци.{S} Он скочи и укоси се:</p> <p>— Бравос, синовче!{S} То сам и |
.{S} У том зајаука воденички камен и он скочи:</p> <p>— Измлевено жито!{S} Да заспем жито!</p> |
Не да то Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{ |
Још капетан и не доврши, а Дамљан Ружић скочи:</p> <p>— Молим, господине капетане, то сам имао |
о дете да му се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде журним корацима кући Тодосијевој.</p> <p>Те |
ам ићи напред!{S} Морам, морам!“</p> <p>Скочи Видосав, стресе се и растрља очи...</p> </div> <d |
реко <pb n="81" /> вотњака.{S} И док је скочио неколико корачаји, смотрио је баба и видео чудо |
е мораде искашљати.</p> <p>— Шта би?{S} Скочише обојица и пољубише се! „Нек је сретно!“ једва д |
а.</p> <p>Кад уђоше у собу, она тројица скочише те се здравише и направише му место.{S} Види се |
{S} Кад угледаше Витора обрадоваше се и скочише:</p> <p>— Бабо, није нико долазио!</p> <p>— Ниј |
/p> <p>Мало за тим дође капетан.{S} Они скочише.</p> <p>Седите, браћо! — рече и заузе место за |
ом чича Витор бану испод оџаклије и они скочише на ноге.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
а велим: може човек нагињати куд хоће и скрајати планове какви му на <pb n="134" /> ум дођу, ал |
Дозволите да вам уз овај службени посао скренем пажњу и на једну приватну ствар која стоји с њо |
ем какве своје интересе, узимам слободу скренути вам пажњу на једну прилику која ме је побудила |
лица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта провуче онуда.</p> <p |
да понови њих: призвао је терзију те је скројио ново новцато одело Видосаву.{S} Овај је са свој |
е! — дирају Вилотија.</p> <p>Он, момак, скроман па ћути и осмејкује се, а они отпочну претресат |
пријатељ из суседства, некакав миран и скроман сиромашак у половном оделу; па младожења, висок |
јан да га очински пригрли.{S} Он је био скроман и разборит, притом зрео и личит човек: висок и |
е куће, чељаде што уста има језик нема: скромна, мирна и послушна...{S} И он и она били су млађ |
ма друкчији понашај.{S} У Качеру је био скромнији, повученији, ретко кад да је ишао у чаршију и |
.{S} Он увек пропушта баба напред и иде скромно и погнуте главе.{S} Ишли су на неколике свадбе |
са свиленом марамом на грудима, лепо и скромно очешљана у плетенице, са једним природним цвети |
у реч прозборити.</p> <p>Али, по својој скромности, он се једва показивао да зна и две у накрст |
е!{S} Па кад ручају поседају на земљу и скрсте ноге и оно што има метну преда се на покровац ил |
Она би села на ону трупиницу до врата, скрстила би руке око појаса, подигла би обрве високо и. |
а ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ово село и у ову кућу! — мисл |
ћути.{S} Ја га понудих да седне, да му скувам каву...</p> <p>— А он?</p> <p>— Он вели: „Остави |
о.</p> <p>— Шта је цениш?</p> <p>— Није скупа: пет динара.</p> <p>Они се згледаше и сашапташе:< |
агледа и претура по руци:</p> <p>— Нису скупи.</p> <p>— Бога сам обишао све дућане и нема нигде |
аки три гроша.</p> <p>— Добри су и нису скупи, — вели Витор.{S} И онда Видосав приповеда све ре |
брана рпа кукуруза, за стотину врећа, и скупили се комишаоци.{S} Ноћ топла и мрачна...{S} Наоко |
ане на састанак...{S} И тако вели Миле: скупило се доста људи и поседали на састанку и тако гов |
и врљике, разбацане на неколико страна, скупише на гомилу и сместише под наслон до дрвљаника, и |
p>— Тако је, брате!</p> <p>— А не да се скупљамо да доколичимо и оговарамо људе.</p> <p>Наста т |
ако мисли и тако ради па макар да би је скупље продао у јесен, а јевтиније у пролеће.{S} Даље, |
се нису наравњали и кум Иво плати улар скупље но икаку узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је |
а: једно јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе посејем свуда ок |
} Не знам шта би ти рекао: да ли сам их скупо платио?</p> <p>И гледа му у очи.</p> <p>Витор их |
ако нема свију, вишина је дошла! — веле скупштинари и обзиру се по осталим људима.</p> <p>— Има |
Далеко од тога да утичем на одлу среске скупштине и да истичем какве своје интересе, узимам сло |
амљан Ружић, који, такође, беше члан те скупштини.</p> <p>— Господине капетане, и ви браћо, и ј |
а свој посао.{S} Данас је сазвао среску скупштину да посвршава најнужније послове.{S} Пандури н |
вам је познато, данас сам сазвао среску скупштину, да посвршавамо неки хитнија посла.{S} Мислим |
теби доста!..</p> <p>Ухватише му се за скуте, па се утркују и доказују, а он се смејури и упиљ |
да чак доле, продужи: — Нек ово Видосав скући сам без старог масла, па ејвала му!{S} Лако је се |
домаћице с којим је кућу <pb n="12" /> скућио.{S} Он ће с новом снагом предузети послове на до |
па ће један рећи:</p> <p>— Ти си ово и скућио, брате...</p> <p>— А да ко је други но он, — дод |
ог Јована.{S} Млад човек, воли друштво, слаб на пићу, па мало више говори и у говору се пребаци |
ало, а њему звони у ушима: „Ћути, ти си слаб на пићу...“</p> <p>Што иду ближе кући, он све тише |
а ухо:</p> <p>— Ућути једном..{S} Ти си слаб на пићу.</p> <p>Он се загледа у њега и промуца:</p |
ана, преплашена, повири из куће и викну слабачким и крештећим гласом: „Шта ти је, дете?“ И зака |
ва три ожењени, пуна кућа деце, а имање слабо и неачко.{S} Једва ако имају шест хектара земље п |
ојица и сва три се иженили.{S} Имање им слабо те иду по надници.{S} Зашто не би узели једног од |
ако да Бог те дочекамо Светога Јована, славу мога родитеља... — Па потрча да пољуби у руку сво |
/p> <p>Сву тројицу Видосав је позвао на славу и желео је да их тога дана види у својој кући.{S} |
з шака.{S} И да је Видосав дужан држати славу моју и служити моме Светоме Јовану...“</p> <p>Вит |
тих беспослица!</p> <p>— Бар нек се не слади нашом муком нико из села..., који се подсмевају к |
на покровац или зобницу!{S} Тако им је слађе него код куће кад поседају на столице за трпезу и |
е: нашла сам једно чутурче у кревету, у слами, у њему љута ракија...{S} И много пуши дувана, ка |
цепан, спавао на дугим зимским ноћима у слами и сену на шталама.{S} Научио је на сиротињу и ниј |
з рата.{S} Даље, у један угао кревет са сламњачом, ћилимом, јастуцима и новим губером, до њега |
, тера коње у вршају, претреса и истура сламу.{S} Затим, с времена на време, приноси чутуру, на |
м.{S} Видосав је пекао печеницу, уносио сламу за простирку по соби.{S} Вечерали су сви заједно, |
pb n="124" /> њиви са слугом, денули су сламу.{S} Ружица им носила ручак и није ништа приметила |
ост, како је, не знам које године, пала слана пре Мале Госпође и сатрла ране кукурузе.</p> <p>Д |
а <pb n="84" /> пакост, те године удари слана око Крстова дана и сав му кукуруз слисти.</p> <p> |
ра се по вајату, док из једног угла, из слане, извуче једно чутурче љуте ракије.{S} Натеже добр |
Кад се урани може да набаци по сто ока сланине...{S} Ево га гвоздени плуг!{S} Њим се оре са дв |
Ми ручали сами! ...</p> <p>— Приставили сланине и бунгура..{S} Има и теби! ...</p> <p>— Умесили |
Ту се готови јело, суши пастрма, вешају сланине И пршуте.{S} До мутвака млекар, где планинка зб |
и и изравна под.{S} Ружица ориба наћве, сланицу, лопаре и остало дрвено посуђе, те је све изгле |
узимао ујам и нешто га трошио, а нешто слао кући и чувао имање да не буде штете.{S} А највише |
кум Антоније, био је човек и било ми је слатко пољубити га у руку као покојног родитеља...{S} И |
е упусти у доказивање и објашњавање.{S} Слегао је раменима и рекао: — Разумем, бабо...</p> </di |
ilestone unit="subSection" /> <p>У вече слегао се читав сабор у дворишту куће Микачића.{S} Вече |
ом мало у народ!</p> <p>Она се снебива, слеже раменима и гледа <pb n="52" /> преда се.{S} Још н |
е би погрешио да га усиниш.“</p> <p>Она слеже раменима:</p> <p>— Ти знаш, Виторе.</p> <p>— Шта |
г и душа, оно је паметно!</p> <p>Ђурица слеже раменима и оћуткује.</p> <p>— Ја сам мислио да је |
ти да ове људе почастиш?</p> <p>Видосав слеже раменима:</p> <p>— Што је дао Бог, бабо...</p> <p |
стари пријатељ.</p> <p>Он опет чепка и слеже раменима.</p> <p>— Хоћемо да чујемо твоју реч! — |
ити обележје од овог младића.</p> <p>Он слеже раменима, чепка и погледа по њима.</p> <pb n="181 |
нигда постидети.{S} Он се само смешкао слежући раменима, а то је, од прилике, значило ово: „Да |
p> <p>— Џимрија!</p> <pb n="43" /> <p>— Слепи чвор!</p> <p>— Пре ћеш одбити од камена него од њ |
радости моја! ..“ Како му живо лебди та слика пред очима, како јасно звоне те речи које је чуо |
клупама и столицама.{S} Зидови искићени сликама, цвећем и боровином.{S} У једном углу виси среб |
раскрили и гледа у њу... „Како су дивне слике!{S} Каква је ова крава, како су јој широки бокови |
од дебелог платна; на трећи владаочеву слику и до ње Виторову споменицу из рата.{S} Даље, у је |
слана око Крстова дана и сав му кукуруз слисти.</p> <p>Чича Витор се опет љутио.{S} Сад није мо |
не,</p> <p>И ако се лично не познајемо, слободан сам обратити вам се и замолити вас за једну пр |
— вели Видосав и у себи се чуди како је слободан овај Тодосије.</p> <p>— Ја велим: баш хоћу да |
е.{S} Он је редовно похађао школу и био слободан и отресит.{S} Чим дође из школе он обеси чантр |
болест болује, без старешине свога, без слободе и заштите своје...</p> <p>Кад год се састану, о |
Видосав се увеселио, зноји се по челу, слободније се креће и разговара, суче брке и по један с |
Видосав и мало му се одрешио језик, те слободније говори, меша се у разговоре и живље долива ч |
волео је да их мало издвоји, да би били слободнији.</p> <p>— Нећу вам ја ту... што ’но веле... |
" /> кроз село он сврати код кога хоће, слободно, као у своју кућу, час се разговара озбиљно, ч |
ди да се не осрамотимо...{S} Изволте... слободно као у својој кући, — рече Витор и оде својим г |
{S} Само му је било тешко да му погледа слободно у очи.</p> <p>У Микачића кући ишло је и даље с |
његова рада, па да ту причека свакога и слободно му у очи погледа.</p> <pb n="67" /> <p>Чича-Ви |
е чича оставио све на вољу, те се могао слободно кретати и ухватити лето за крај.</p> <p>Он је, |
да истичем какве своје интересе, узимам слободу скренути вам пажњу на једну прилику која ме је |
>— Знаш како је, — поче други, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем |
а ни подрум им није био празан.</p> <p>Слога, да Бог поможе!{S} Видосав се старао да не даде н |
шуме и вотњак.{S} Бранили су се радом и слогом у задрузи.{S} И овако ожењени, матори људи, па к |
с киме се не би могао Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако се с киме сукоби, он одмах нађе излаз |
д.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И срет |
саве?</p> <p>-— Како, шта?{S} Ја и бабо сломисмо колач...{S} Што би, би... више га нико не саст |
ти брњица на кајишу, или искривити, или сломити, или јој испасти онај језичак, па се може за ча |
имањем, и хоће да његов посинак не буде слуга у његовој кући, него син коме отац предаје стареш |
али су сви заједно, за једном софром, и слуга и баба Вујана, па сви спавали <pb n="56" /> на је |
едном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, да само радим и диринџим, већ посинак, и |
свакоме предусретљив па и према деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути к |
у једној се обедује, а У ДРУгој спавају слуге и надничари.{S} Ту се готови јело, суши пастрма, |
идосав је био на <pb n="124" /> њиви са слугом, денули су сламу.{S} Ружица им носила ручак и ни |
од куће.{S} Као инокосник он је држао и слугу и надничаре, кад му затребају.{S} Док ради водени |
његовим кровом.{S} Код воденице намести слугу, да ради, а он ће га обилазити сваки други дан.</ |
ако Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, служ’те се!..</p> <p>Видосав кола око совре као дете и |
и Ружица.{S} А понешто им помогне стара служавка, висока, пргава и сипљива жена од шездесет и н |
...{S} Измеси’де ово! — показа руком на служавник, као да му нешто смета.</p> <p>Она успреми св |
раса.{S} Пољуби у руку све редом па узе служавник и послужи их што је у реду: воду и шећер, каф |
алио Ружицу.</p> <p>У том донесе она на служавнику чашу хладне воде, шећера, стакленце ракије с |
е могла да затупи ни његова дугогодишња служба где је имао да издржи пљусак псовки и погрда, и |
вас, браћо.{S} Дозволите да вам уз овај службени посао скренем пажњу и на једну приватну ствар |
стор, јер је он то радио уз мајсторе по служби и зна како шта треба.{S} Где би разбијено које о |
ља кућом.</p> <p>Видосав је одрастао по служби, навикао је на сиротињу и невољу.{S} Док је био |
ије сазнао ни за какав рахатлук.</p> <p>Служећи по туђим кућама много је штошта видео и научио |
воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S} Служи, двори и гледа преда се.{S} Чича Витор час обилаз |
да буде министар, али он неће; воли да служи своме народу него да седне на народну грбачу...{S |
о.{S} Домаћин стоји при врху, а Видосав служи пиће, помаже мењати судове трчкара из куће у кућу |
о, па кикот...</p> <p>Наоколо око совре служи се вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају |
ја, па обиђе столове и продаје лепиње и служи пиће из бардака.</p> <p>Чича Витор и његови за со |
гостима.</p> <p>У оџаклији ручали сви и служи се кафа и прислужује вино.{S} Разговор све живљи |
149" /> постави, ручају сви заједно, он служи, започиње разговор и добацује пошалице.</p> <p>Та |
ике године, која нема нигде никога и ту служи у Витора од пре десетак година.{S} Служила <pb n= |
лужи у Витора од пре десетак година.{S} Служила <pb n="31" /> је и дворила покојну Руменију, и |
ли по кући сем Ружице која је дворила и служила, завршена је ова пијанка тиме, што су се сва тр |
у... што ’но веле... на прилику, да вам служим све редно, него...{S} Ружице, постави-де ти совр |
д очима имаовина Сима Моравца у кога је служио у пуној момачкој снази и видео како он ради и им |
шта... чес’ и поштовање...{S} Извол’те, служите, се — вели чича и опет тумара по мраку.</p> <p> |
ча уздахну и рече:</p> <p>— Извол’те... служите се!..</p> <p>— Знаш како је, — поче други, — гд |
да је Видосав дужан држати славу моју и служити моме Светоме Јовану...“</p> <p>Витор изговори о |
тао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да служиш.</p> <p>Он се насмеја и удаљи.</p> <p>— Па почех |
се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити — теши се она.</p> <p>Сојка непрестано уз мајку |
врти главом, а чича Витора подузима зла слутња: то није добро.</p> <p>— Ниси био на састанку?</ |
показа руком.</p> <p>Видосава обузе зла слутња: отишао је на детелиште...{S} Скочи брже и оде п |
је било на детелишту Видосављеву и тај случај почеше претресати на све стране.{S} Радознали се |
се упознао са Тодосијем.{S} То је било случајно.{S} Видосав је био у њиви, нешто успремао, кад |
ужи се са голадијом и несретниковићима, слуша Тодосија, не признају га поштени људи већ се спрд |
то чини тај Видосав: шта му је те га не слуша...{S} Никад га нисам оваког видела: како је страш |
татино!</p> <p>— Тата, тата!{S} Мара не слуша своју мајку, па јој њен тата вели:{S} Ти си, Маро |
ица.</p> <p>— Јесте, она је така кад не слуша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, ја нисам неваљ |
да се мучи, само да походи предавања и слуша их макар и као приватан ученик.{S} Ја га нисам мо |
{S} Он је и не пита, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по неку реч.</p> <p>Те јесени, једног |
откуд је, онда, распикућа?{S} Тај бабо слуша свет... наше душмане...“</p> <p>Синоћ га је болел |
реда се, кљуца штапом у земљу и пажљиво слуша све до ситница.{S} Па после прича он како је нека |
бити, већ сам му дозволио да привремено слуша предавања и ради на школском имању.{S} Сад би леп |
ме ко нема што треба у глави па да туђу слуша, а своју свиђа.{S} Ако нисам паметан у мојој чете |
.</p> <p>— Зар не видиш да он твоју реч слуша, а Тодосијеву свиђа.{S} И чујеш ли шта говоре људ |
што хоћеш.{S} Хајде, чича!</p> <p>— Не слушај пискараче, хајде код адвоката у канцеларију.{S} |
д поведу реч о њему.</p> <p>— Еј, људи, слушајте што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће |
били су млађи у кући и имали су само да слушају што старији заповедају.{S} Бог их је обрадовао |
ико расипа и да се размеће...{S} А жене слушају и загушиле се од смеја, — прича му Ружица.</p> |
ице најбољи је он.{S} Па његова Ружица, слушала би као роб.{S} Имају троје дечице, као анђели.{ |
певаш, а мени мило, мило, ваздан би’ те слушала.{S} Што, болан, нећеш још једанпут да то попева |
то старешинство, и та главобоља, да га слушам као роб, само нек: не виче и нек не ћути...“</p> |
! — милује је он по образу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у |
<p>— Ја слушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</p> <pb n="39" /> <p>— Јес |
ч да види како је још беднији но што је слушао.{S} Па има их који њему у пркос хвале Видосава и |
маћин!</p> <p>— Море, глајте посла, шта слушате Витора!</p> <p>Домаћин иде с чутуром од једног |
о да уведе у кућу радну снагу, ко ће га слушати и издирати као изорски вочић.{S} Али овај вели: |
е чујем ништа, него да си ту ћутао и да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад си у нашим шакама...{ |
још навикао да своју свиђаш, а туђу не слушаш.{S} Навикни се на то!{S} Видосаве, брате, да сам |
шаке.</p> <p>— Говоре по селу!{S} И ти слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И |
мо!</p> <p>— Немој!</p> <p>— Хоћу да му смакнем нови фес!</p> <p>— Каки је клип?</p> <pb n="41" |
</p> <p>Видосав се решио да чича-Витора сматра као госта у кући, да престане запиткивати га за |
ли чича Витору не може нико доказати да сме такнути у кров и темељ те старе куће у којој се род |
и и забавља се с прстима на руци.{S} Не сме нигде да погледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив ч |
и белег ми удари..{S} И које Видосав не сме ништа пропастити већ прикодити, а ако би пропастио |
пусти у свиње.</p> <p>— У нашој кући не сме нико имати особине.{S} Кад задружна чељад почну осо |
у четрдесетим годинама, висок, сувињав, смеђ.{S} Носи се лепо и пристојно: чакшире од црног сук |
соком челу и округластом лицу, на пуним смеђим брковима и реткој коси, оставило је време незнат |
е...{S} А жене слушају и загушиле се од смеја, — прича му Ружица.</p> <p>Он мало оћута, па рече |
етелишту.</p> <p>Тодосије се заценио од смеја.</p> <pb n="78" /> <p>— Ћути!{S} Зар ти је до сме |
носи прасе.</p> <p>Јовица се загушио од смеја и непрестано виче:</p> <p>— Како смеш тако?</p> < |
шта изменило.</p> <p>Сељаци, који су се смејали Видосаву, стали су и забезекнули су се кад су в |
имају нешто угледати, подгуркивали се и смејали.{S} Да је откуд било Видосаву да се привуче и о |
ао у механи, а сељаци се подгуркивали и смејали...{S} Набавиће каламљене лозе којој не може буб |
pb n="78" /> <p>— Ћути!{S} Зар ти је до смејања код оваке штете и бруке!</p> <p>— Чудна ми чуда |
ну што раде паметни људи. „То је пркос, смејање у очи, пир пакости над мојом несрећом!{S} Какву |
увлачили су и Тодосија, али он се само смејао пијаним људима.</p> </div> <div type="chapter" x |
удима и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га гледаш како с понекима сед |
<p>— Бравос, комшија!{S} Та ти ваља! — смеје се Тодосије.</p> <p>— Тако је! — додаје Мићо.</p> |
ека их, нек се смеју!{S} Ко се најпосле смеје, најслађе се смеје.{S} Не може ме ништа помести н |
аву главу на кутња врата.{S} Видосав се смеје, а она довикује:</p> <p>— Тата каже да ја нисам и |
у!{S} Ко се најпосле смеје, најслађе се смеје.{S} Не може ме ништа помести на путу: ја морам би |
ас јој крешти: час плаче и куне, час се смеје и благосиља:</p> <p>— Шта вам је; децо, зар немат |
ха.</p> <p>Тодосије се бори с јунетом и смеје се, а Видосав га трља, час му извлачи језик и гол |
погледа у њега, он мисли: „Што се онај смеје на мене, он ме нешто исмејава"; и у стању је да о |
м нема рђаву нарав у пићу: тада се само смеје, раколи, ћаска, хвали се, прича шта ће радити и к |
и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и она хвали са сукненим прслучићем, са три |
ја посла, а Видосав вели: „Шта се, бре, смејете, ја могу да посејем гору по оном Чолопеку Тодос |
уозбиљи:</p> <p>— Шта вам је?{S} Шта се смејете?{S} Није тај чича овде.{S} Па и да јес’, моба ј |
ак стаде па се осмехну.</p> <p>— Шта се смејеш? ти мислиш ја немам пара?</p> <p>Сељак се опет н |
р и његови за совром пију, разговарају, смеју се.{S} Понеку попио и Видосав и мало му се одреши |
...{S} Људи се, безбели, <pb n="112" /> смеју: где је то досад било да се сеје гора? кад су то |
, не сметају му Сојка и Јовица, који се смеју кад он чита и церекају се као свака дечурлија..{S |
рсте се као код светиње...{S} А мени се смеју што сам казао да ћу посејати ону голет на чукари |
сте или некакав свечаник!</p> <p>Они се смеју.{S} А она као мало у шали, а мало од збиље:</p> < |
ућурла Јестратије...{S} Нека их, нек се смеју!{S} Ко се најпосле смеје, најслађе се смеје.{S} Н |
ашље и кија ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А напољу се чују гласови:</p> <p>— У |
, приђоше фуруни па блену у ове госте и смеју се њиховим шалама.{S} Сад више воле овде код ове |
атрпава откосе на сушила.</p> <p>Они се смејуре, згледају се, нешто шапћу између себе, па се ос |
жем ја теби!</p> <p>— Е, сад верујем! — смејури се Видосав и удара полако њеном ручицом по свом |
века.{S} Ето то је, није ништа друго, — смејури се старац и граби да час пре избегне одатле.</p |
{S} Бабо суче бркове, а чича Јестратије смејури се и пуши дуван.</p> <p>— Нека их, сине... „Зат |
а да га све село потражи.</p> <p>Она се смејури, гледа преда се, и тек по неки пут погледа у ње |
досије и мрда главом.</p> <p>Видосав се смејури:</p> <p>— Чес и поштовање...{S} Па да и пијнете |
куте, па се утркују и доказују, а он се смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бог зна од |
Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича Витор се смејури и само чујеш: хм... хе.... хи..</p> <p>Бог зна |
има нешто што не ваља..“ — она то не би смела никоме казати, ни пред ким признати. — „Он много |
ће ти један:</p> <p>— Не смеш!</p> <p>— Смем!</p> <p>— Зар ти?</p> <p>— Ја!</p> <p>Опет се заки |
старкеља, па вели:</p> <p>— А што да не смем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то испричали баб |
?</p> <p>— Кажем ти ја.</p> <p>— Зар не смем рећи оно што говори свет?</p> <p>— Који свет?</p> |
мачица!</p> <p>— Да купимо!</p> <p>— Не смемо!</p> <p>— Што да не смемо?{S} Је ли чик?</p> <p>' |
!</p> <p>— Не смемо!</p> <p>— Што да не смемо?{S} Је ли чик?</p> <p>' — Чик!</p> <p>Ђурица викн |
себи и другима, а људи се чуде како је смео прићи човеку кога пре није ни чуо ни видео.</p> <p |
ти, умео је зготовити леп ручак који би смео и пред господу изнети, умео се наћи у свакој прили |
ашем селу нема, вели, човека коме би он смео поверити своје имање.{S} И рекао је да нема радник |
{S} Кад дођоше у среску канцеларију, он смести ствари у кујну и доби грош.</p> <p>— Ако си вред |
на неколико страна, скупише на гомилу и сместише под наслон до дрвљаника, истребише камење игде |
е и размисли се: „Нека стоји, никоме не смета.“ Сад, кад га је Видосав питао, он ућута па рече: |
еђи, да не захлађује Виторову њиву и не смета усевима...</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
<p>— Тако како си почео.</p> <p>— Он ми смета.</p> <p>— Нека ти смета!</p> <p>— Он ме грди.</p> |
</p> <p>— Он ми смета.</p> <p>— Нека ти смета!</p> <p>— Он ме грди.</p> <p>— Нека те грди!</p> |
ога ратарца, који, пошто оприча све што смета пољопривредном напретку, набраја примере глупости |
аза руком на служавник, као да му нешто смета.</p> <p>Она успреми све, само остави стакленце с |
не људи па да ти накнадим.{S} Ћути и не сметај ми.. " .</p> <p>— Ја му то не могу рећи.{S} Нема |
у чита и размишља.{S} Тада је миран, не сметају му Сојка и Јовица, који се смеју кад он чита и |
И ако су им куће биле подалеко, није им сметала даљина да се састану бар сваког свеца код куће |
е осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам, шта сам им на путу, да ми <pb n="105" /> се под |
да ме лакше истисне с имања...{S} Ја му сметам... не може да ме гледа...</p> <p>Опет поћута, па |
ати како Видосав ради.{S} Неће му ништа сметати, неће се утрчавати у његове послове, нити му на |
ица. </p> <p>— Стари људи праве највеће сметње напретку науке.{S} Они свако новачење пресрећу с |
де Сима Моравца и његов начин рада није смећао с ума.</p> <p>Пошто посвршава прве пролетње посл |
исли о себи и своме послу и нигда га не смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људима и разговара:</p> |
е у тежачким радовима? ..{S} Коме је на смећи кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи... паметан о |
тати кадивицу на глави.</p> <p>Заори се смех низ сву совру и упреше очи у Витора.</p> <p>Старац |
ћуташе.{S} Док ће ти један:</p> <p>— Не смеш!</p> <p>— Смем!</p> <p>— Зар ти?</p> <p>— Ја!</p> |
!</p> <p>— Молим и ја тебе!{S} То ми не смеш одрећи!</p> <p>— Да чује бабо!</p> <p>— Нека чује! |
смеја и непрестано виче:</p> <p>— Како смеш тако?</p> <p>А Ђурица се уозбиљио као старкеља, па |
купује.{S} Чича Радојица шмрче бурмут, смеши се, трља руке и вели:</p> <p>— Ти си се, како ’но |
Радојица трља руке за тезгом у дућану, смеши се задовољно и подвикује:</p> <p>— Где си, стари |
<p>— Хвала, синовче, пили смо доста, — смеши се старац Вићентије и погледа у Витора.</p> <p>— |
погледе с једног на другог и лукаво се смеши.{S} Напослетку изађе отворено:</p> <p>— Знам ја ш |
Витор највише се боји онога што се увек смеши и што је увек развучених уста, као овај Тодосије |
ошао кући.</p> <p>— Тодосијева посла! — смешка се бабо лукаво и шара очима.</p> <p>Витор Микачи |
рад неће нигда постидети.{S} Он се само смешкао слежући раменима, а то је, од прилике, значило |
кле они ћуте; кад баба Вујана прича што смешно, она се цапари као свако дериште, а кад баба пиј |
су сељаци свој кукуруз „осмак“ брали и смештали у салашеве, његов кукуруз стигао је тек за пур |
искриви главу Витор.</p> <p>Тодосије се смијури:</p> <p>— Куда ћу је свести но око мог имања.</ |
одосије удеси, те се сваки сукоб заврши смијурином и лепим растанком.</p> <p>Поодавно, на десет |
дрвено посуђе, те је све изгледало као смиље.{S} Све ствари нађоше своје место и у кући се зав |
но друштво! ..</p> <p>Сунце већ беше на смирају.{S} Небо се проведрава и мраз стеже.{S} По кући |
несрећа, нек не пуца брука и нека се он смири...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан и радник.{S} |
де исти разговор:</p> <p>— Ја сам нешто смислила и велим, Виторе...</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Р |
свему, сад да речемо о послу ради кога смо дошли, — поче стари Маслаћ, мало замуцну па продужи |
у ред.</p> <p>— Тек... баба Вујана, да смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате за н |
та упропастио.</p> <p>— Је ли истина да смо трампили Јошевину за Челопек?</p> <p>— Није ни то и |
сник, и да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састанку тражили његову Јошевину за мој |
шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели у брлогу, овде у овој кући...</p> <p>Па о |
нам даш сикире да нацепамо дрва... кад смо оваке...незвани...</p> <p>Чича Витор не даде му ни |
ја ти се лако упознам са сваким.{S} Кад смо били на Кумашевцу на „зекциру“, па ја се залетим и |
тако с људима и разговара:</p> <p>— Кад смо били на Пандиралу, па Хорватовић призортио да освој |
даје више млека но све три мргуље које смо затекли.{S} Зар то није боље... и ко не воли што је |
> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— И пре смо бирали!</p> <p>— Нисмо бирали има три године!</p> < |
ко ви овде?</p> <p>— Хвала Богу, здрави смо, — одговори она и трљну руком низ рукав.</p> <p>Па |
те ли здраво, Антоније?</p> <p>— Здрави смо, Богу хвала.</p> <p>— Да ниси пошао у чаршију?</p> |
ају прст на њега, а мене стид, — кумови смо...{S} Ја то нећу нигде признати да је таки кум Иво |
дошли.</p> <p>— Дошли смо!</p> <p>— Сви смо!</p> <p>— Па и ако нема свију, вишина је дошла! — в |
} Изопија нас те ни јутрос не знамо гди смо!-</p> <p>Видосав се трже и угледа га где притврђује |
ишта што ми ти велиш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, бићемо и помрећемо, а та ће пустолина остати |
ута.{S} Тодосије продужи:</p> <p>— Таки смо ми, сељаци, увек.{S} Волимо да проносимо рђаву реч |
а оца! ..</p> <p>— Хвала, синовче, пили смо доста, — смеши се старац Вићентије и погледа у Вито |
а..{S} Има и теби! ...</p> <p>— Умесили смо колач и испекли на прочевљу!</p> <p>— Остало и теби |
сена за стоку:</p> <p>— Домаћине, чули смо да имаш сијена по доста?</p> <p>— Имамо сена, — одг |
<p>— Дарован сам од себе!</p> <p>— Чули смо за његову кућу.</p> <p>— И овај је вољан човек. али |
рад, јер сте сви дошли.</p> <p>— Дошли смо!</p> <p>— Сви смо!</p> <p>— Па и ако нема свију, ви |
Да чује бабо!</p> <p>— Нека чује!{S} Ми смо добри пријатељи!</p> <p>— Други пут, на празнику! — |
јатељимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о томе говорили, деца су се, да речемо, заречил |
чам?{S} Ви сте млађи па причајте.{S} Ми смо се испричали.</p> <p>— Ама причај-де оно.</p> <p>— |
је жеља, <pb n="15" /> Видосаве.{S} Док смо ми живи, поучићемо те као своје дете, упознаћемо те |
сам ништа приходио за ово време од како смо овде...</p> <p>— Шта говориш, Видосаве?</p> <p>— Бо |
>— Тако.{S} Онај мој није при речи како смо казали.</p> <p>— Који то?</p> <p>— Мој посинак Видо |
ве је тако од почетка до краја.{S} Тако смо рекли и уговорили и код власти потврдили, и ја му к |
збиљно, као паметни људи, онако као што смо увек разговарали...{S} Зар тебе може онакав простак |
то мора бити, онда, велимо, да ово што смо са сила труда и зноја стекли, оставимо некоме од на |
школе, кад би било најбоље све оно што смо научили од наших старих.{S} Друкчије су прилике бил |
екар, где планинка збира и сређује бели смок.{S} Куд се окренеш <pb n="106" /> све уређено како |
ле шећера, фртаљ киле грожђа, по фртаља смокава... — прича председник једном члану.</p> <p>Први |
У њега се мећу ораси и грожђе, а никако смокве и шљиве.{S} Разумете, никако!</p> <p>У том се за |
је нишанио у врата кад ће се помолити, смотри га, па сав узавре, тресну тојагом о земљу и подв |
у оџаклију, у своју собу.</p> <p>Она га смотри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Са |
ашару и стрпао га у чакшире, а човек то смотри па га ухвати за мишку.{S} Те ту повуци и потегни |
.{S} И док је скочио неколико корачаји, смотрио је баба и видео чудо што није досад било: чича |
nit="subSection" /> <p>Тодосије Дмитрић смотрио Витора чим је ушао у детелиште, али му није хте |
> је и дворила покојну Руменију, и пред смрт није одмицала од њене постеље, те је оставила аман |
ну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или друга каква несрећа, кога ћеш пре пр |
сли, к’о да...{S} А, право да ти кажем, смрти се не плашим.</p> <pb n="6" /> <p>— Није, него ти |
ује ме као старијег, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И |
или све веселији.{S} Да није било скоро смрти у кући, сад би се заорила песма и нашао гајдаш.{S |
пропрати дан, а кући оде пошто се добро смрче, избегавајући да се с ким види и састане.</p> <p> |
ј, Видосаве!</p> <p>Он се трже, као иза сна:</p> <pb n="150" /> <p>— А!</p> <p>Затим кад га угл |
сејао свакојака поврћа.{S} Одатле ће он снабдевати кућу, а што претекне носити на пијац а откид |
ори од мене...{S} Ја не дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери? .</p> <p>Она црвени, |
/p> <p>Сад осећаше да је добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му |
<pb n="12" /> скућио.{S} Он ће с новом снагом предузети послове на добро његове куће.</p> <p>Ч |
закикоћу, час прићуте, па се удвојеном снагом зацерекају.</p> <p>Опет заћуташе.{S} Док ће ти ј |
ор.{S} Он је хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће га слушати и издирати као изорски вочић.{S |
равца у кога је служио у пуној момачкој снази и видео како он ради и имање крепи и унапређује.{ |
крчагом свеже воде и убрусом.</p> <p>— Снајка, помог’о ти Бог! — разгали се Витор. — А где је |
ађи с децом мало у народ!</p> <p>Она се снебива, слеже раменима и гледа <pb n="52" /> преда се. |
да по једну запушимо.</p> <p>Видосав се снебива:</p> <p>— Тако то жив човек научи свашта и што |
му чашу чича Маслаћ.</p> <p>Видосав се снебива...{S} Затим узе чашу, и рука му задрхта.</p> <p |
аст’о!{S} Седи, да седимо!</p> <p>Он се снебива, стид га да разговара са старим човеком, који н |
ног по једног, да једу у пију, да се не снебивају.{S} Па се опет измаче и оде у оџаклију.</p> < |
својој кући!{S} Здрав буди!</p> <p>— Не снебивам се...{S} Тек...{S} Од Бога ти здравље!</p> <p> |
л’те!{S} Добро сте дошли!{S} Немојте се снебивати!{S} Деде по једну: прва за помози Боже! — нуд |
иђе и седе до Тодосија.</p> <p>— Шта се снебиваш у својој кући!{S} Здрав буди!</p> <p>— Не снеб |
је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг и извијао своју песму око оџака, а < |
је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг, а дрва су пуцкарала на огњишту...{S |
head> <p>Минуше трапави дани...{S} Пуче снег и лед, сијну пролеће и млака киша скиде и последње |
{S} Коло игра без престанка те се упрти снег поновац и направише се читава гумна по пијаци.{S} |
е и млака киша скиде и последње трагове снега, ону сивкасту паучину с ливада, проби густа зелен |
ава гумна по пијаци.{S} Младеж пркоси и снегу и зими и оста подуже, а старији се склонише у мех |
што је и била: мала, од брвана, тесна и сниска, покривена папраћу, са једним витлом у коме није |
и девојкама, па ухватили коло.</p> <p>У сниској и тесној механи поседали за оно неколико столов |
ју тихо и одмерено: како је клас једар, сноп ће дати три оке, а крстина педесет ока, зрно као д |
њиву те нудио возиоце, свезао неколико снопа, па се налазио код куће...</p> <p>Пошто је посао |
{S} Он се пење на стог као младић, баца снопље колико треба за један вршај, па сиђе те налаже, |
а, спусти руке на колена и гледа у њега снуждено, као у болесника.</p> <p>— Ја не знам докле ће |
тре торбу на кладу и на њу поређа хлеб, со, чутурицу и друго што се нашло, жену врати кући па п |
<p>— И убиће те! ..{S} Попрешће те моја со и мој хлеб! </p> <p>— Што, бабо?</p> <p>— Попрешће т |
овај рад што радили!{S} Омразили се као со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две |
елике и видне, патосане треницама Једна соба намештена за госте, са два пуна гвоздена кревета, |
пиштољ и по неки струк босиљка....{S} И соба замириса чистоћом и босиљком...</p> <p>У другу соб |
јима седе они, читави људи.{S} У другим собама до њих, намештени су кревети, <pb n="163" /> као |
по реду, па се неки дигли и поседали по собама, затурили се на клупама и столицама, замастили с |
уђе...{S} Ниже велике куће мутвак с две собе: у једној се обедује, а У ДРУгој спавају слуге и н |
њој имају учионице, где се учи, дугачке собе са, клупама, у којима седе они, читави људи.{S} У |
ој постељи, која је прострта преко целе собе.{S} Ујутру је чича поранио те месио чесницу и пуца |
овом конаку са ходником и две простране собе и стакленим прозорима, него у оној старој под кров |
вас нашао!</p> <p>И седају у намештене собе у кући и оџаклији.{S} Жена и деца прилазе те љубе |
ауке су... — рече и полако се измаче из собе, а затим отрча да донесе каву.</p> <p>Принесе му ј |
ли двориште, истресли хаљине, наместили собе, опрали стаклиће.{S} У кући гори велика ватра и уз |
патосано опекама, из ког се улази у три собе, велике и видне, патосане треницама Једна соба нам |
ландара по врх опанка...{S} Крочи преко собе, не гледа ни у кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— |
на противној страни оружје.{S} У другој соби два широка кревета за спавање, са шареницама и под |
трља преко темена и чела, и разгледа по соби.</p> <p>Она уђе полако, погнуте главе, и приђе му |
да донесе свеже воде.{S} Он прохода по соби, по ходнику, завири свуда у сваки буџак, па изађе |
печеницу, уносио сламу за простирку по соби.{S} Вечерали су сви заједно, за једном софром, и с |
де у стару кућу да доручкује.{S} Тамо у соби постављена је мала совра и људи седају за њу по ре |
ом, хартијом и мастионицом.{S} У трећој собици стојеће ствари у сандуцима и о чивилуцима, на по |
Маркезан те наследи имање и сад води за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали и овај |
.{S} Они имају свега задовољно.{S} Пред собом виде своје старије: сви здрави и живи, сви су ту |
це, кад један сиромашак тера прасе пред собом: везао га конопцем за ногу и враћа га из чаршије. |
е на рогуље и укочи поглед у траву пред собом.</p> <p>Ружица примети да је брижан, пребледео, н |
наједаред трже, погледа низа се, уђе у собу те обуче нов гуњ и натакну алов фес, извади некакв |
сав и мрда вилицама.</p> <p>Кад уђоше у собу, она тројица скочише те се здравише и направише му |
м у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце што се ту нађу, знаду |
чки витао...{S} Он уђе у трлу, повири у собу, па изађе; затим уђе у воденицу, повири у мучањ, п |
најволи да је сам, или да се затвори у собу где нема нико, или кад је напољу сухо и топло, да |
ином, па му Витор примети да се врати у собу.</p> <p>Запалише свеће лојанице и наместише чираке |
се по лицу, убриса се, па се поврати у собу.</p> <p>Ружица оде у кућу да спреми шта треба, да |
лета добави он терзију па га намести у собу да ту ради по месец дана.{S} Ту се развије труба с |
S} Пошто опраше патос, наместише бабову собу.{S} Икону Св. Јована, стару и чађаву, у раму без с |
а чистоћом и босиљком...</p> <p>У другу собу наместише миндерлук, поређаше сељачке сандуке, у к |
ереним корацима уђе у оџаклију, у своју собу.</p> <p>Она га смотри из вајата и ледну је у срце. |
о Тодосијев син, а Тодосија Видосав.{S} Совра није дизата три дана...</p> <p>О св. Јовану имали |
кује.{S} Тамо у соби постављена је мала совра и људи седају за њу по реду како је ко дошао, а ч |
врху старији људи, па млађи, па жене, и совра се отеже преко целе куће.{S} Прекрстише се и обре |
дошао, а чича Витор стоји гологлав више совре, нуди и наздравља и одговара на здравице.</p> <pb |
и Ружица.</p> <p>Дође и он и стаде више совре поред Витора.</p> <p>— Где си ти, пријатељу?{S} М |
, служ’те се!..</p> <p>Видосав кола око совре као дете и гледа у Витора.{S} Те га речи окуражиш |
на ухо, па кикот...</p> <p>Наоколо око совре служи се вино и ракија, а жене из кујне трче и до |
. — виче Тодосије.</p> <p>У доњем крају совре ври...{S} Час се закикоћу, час прићуте, па се удв |
еколико јабука, те турише на сто, у врх совре.{S} Стари пријатељ извади из џепа шарену кутију у |
че Видосав и одмах их намешта.{S} У врх совре седе Филип, настарији по годинама, побратим Мијат |
Тодосије Дмитрић.{S} Он је био у својој соври са својима, и сад се спремио да иде кући: набио п |
би се сутра могао подсме’нути гдегод за совром или на каквом састанку.</p> <p>— Јок, Бога ми!</ |
бардака.</p> <p>Чича Витор и његови за совром пију, разговарају, смеју се.{S} Понеку попио и В |
рана.{S} И погледаш, чича Витор седи за совром, а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана за ноге |
рече он, па ушара очима у све редом за совром.</p> <p>Витор опет мрдну главом на Видосава што |
и врдне у страну.{S} Кад су заједно за совром, он ћути, или ако што проговори он гледа у Ружиц |
и за повратак.</p> <p>За чича-Виторовом совром још седе и разговарају.{S} Витор се зацрвенио, м |
села.</p> <p>Сви ови гости, за великом совром, то су званице, они се зову и на радост и на жал |
ше свеће лојанице и наместише чираке на совру.{S} Тодосије виче да се иде кући, али Видосав не |
редно, него...{S} Ружице, постави-де ти совру овде...{S} Били <pb n="59" /> доћи раније! — виче |
о те не питам... и нисам те звао за ову совру да ме хвалиш...</p> <p>— Бравос, комшија!{S} Та т |
а ејвала му!{S} Лако је сести за готову совру као ово ми овде, код овог нашег домаћина — и пљес |
на глави.</p> <p>Заори се смех низ сву совру и упреше очи у Витора.</p> <p>Старац се врпољи... |
/> <p>Кад превали дан поставише велику совру.{S} Напољу је било хладно и каљаво, те је постави |
остали гости били су поседали у велику совру, те их је наместио у стару кућу.{S} А и иначе вол |
изваше неколико пријатеља на заједничку совру на залогај хлеба, чашу пића и разговор.</p> <p>На |
е, да сваку упртиш на леђа као козу.{S} Сој никакав и неугледан: мургасте и кудраве, вимена мал |
/p> <p>И он, као и Видосав, набави бољи сој говеди, краву колубарку, и стараше се да се тај сој |
краву колубарку, и стараше се да се тај сој размножи.</p> <p>Људи гледају шта чини Тодосије па |
ље, те купи једну сивуљу од колубарског соја: крупну са великим затуреним роговорима.{S} Такве |
— Колир.</p> <p>— Ко ти је ово извезао, Сојка?</p> <p>— Ја сам извезла.</p> <pb n="38" /> <p>— |
> <p>Ружици лијнуше сузе низ образе.{S} Сојка зајеца и ухвати се за очи.{S} Витору заиграше брк |
, па се врчи и спусти поглед на сто.{S} Сојка држи стакло у руци, трљка га погнуте главе и ослу |
> <p>— А где су моји малишани?</p> <p>— Сојка је у вајату, а она двојичица на њиви.</p> <p>— До |
гледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примити обележје од овог младића.</p> <p>Он слеже |
их како је у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка, у лепом празничном <pb n="179" /> оделу, у плавк |
змишља.{S} Тада је миран, не сметају му Сојка и Јовица, који се смеју кад он чита и церекају се |
оно деце што јој је пред очима.</p> <p>Сојка је девојка на удају.{S} Израсла велика, престигла |
прслучићем, са три ката гајтана.</p> <p>Сојка је најстарије дете, читава шипарица од дванаест г |
видити и слутити — теши се она.</p> <p>Сојка непрестано уз мајку.{S} Она зна само за њу и срце |
се скотрљаше сузе низ обрашчиће.</p> <p>Сојка баци рад, ухвати се за очи и бризну у плач...</p> |
ш... бабо! .. — И бризну у плач.</p> <p>Сојка, која се беше привукла до врата у ходнику, раздер |
у његовој кући, прошевина његове унуке Сојке.{S} Доћи ће угледни људи из Јасенице, од богате ф |
> <p>За Витором стадоше сви кућани, сем Сојке која остаде у вајату.{S} Витор се пољуби са стари |
д оду кући они се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и она хвали са сукн |
е десило се ово:{S} Ружица је седела са Сојком пред кућом у хладу и забављале се својим радом.{ |
абуку шећерлију па се шали и забавља са Сојком, разговара и ћерета, хвата је за колир, глади је |
еку на равни.{S} Ружица у вајату спрема Сојку: чешља је, намешта јој стојеће рухо и непрестано |
је успремила баба Вујана по кући, упути Сојку на њен посао, па тек да узме рад у руке, а чича В |
</p> <p>Видосав подиже главу, погледа у Сојку и рече дрктавим гласом:</p> <p>— Нек ти је сретно |
те виче да се чује чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња да чује шта то бата вели кад нешто поп |
>Застаде и замисли се.</p> <p>— Е, моја Сојо, тата зна много што шта што нико не зна. </p> <p>П |
у, кад троши храну као и она од најбоље сорте, а од њих нема ни за половину прихода, као од ваљ |
.{S} Вечерали су сви заједно, за једном софром, и слуга и баба Вујана, па сви спавали <pb n="56 |
велике леје и посејао некакво семе као сочиво.{S} Кад је изникло видело се одмах да тај усев н |
а њиви ће остати сама детелина, густа и сочна, да се све више шири и бокори.</p> <p>Даље је пор |
руке.{S} Што заради поједе и попије.{S} Спава на механским клупама.{S} Ако га истерају из једне |
није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио је још поодавно да је све хладнији и |
{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ спава...{S} Мало даље је штала, озидана, пространа и ви |
е собе: у једној се обедује, а У ДРУгој спавају слуге и надничари.{S} Ту се готови јело, суши п |
збори:</p> <p>— Што не спаваш?</p> <p>— Спавала сам доста, — рече и дохвати га за раме: — Устан |
м софром, и слуга и баба Вујана, па сви спавали <pb n="56" /> на једној постељи, која је простр |
{S} У другој соби два широка кревета за спавање, са шареницама и подшивеном ћебади, чивилук са |
овале газдараце, ишао је бос и поцепан, спавао на дугим зимским ноћима у слами и сену на шталам |
</p> <p>Чудо с њим!{S} Он канда није ни спавао.{S} Ено га на горњој страни дворишта, под јабуко |
ухим уснама и прозбори:</p> <p>— Што не спаваш?</p> <p>— Спавала сам доста, — рече и дохвати га |
</p> <p>— Море људи, глајте посла...{S} Спаси Бог!{S} Дијете, мало луча! .. — виче Тодосије.</p |
и кад се стигне на време, и ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд да се то мени деси!{S} Дај ону обл |
Седи као са друговима: пије каву и пуши специјалитет...</p> <p>Чича Витор једва се прогура мимо |
ући и на прстима уђе у колибу.{S} Витор спири мало ватрице на огњишту, па поседаше на столичице |
у механи, а кад је празник он иде у њу спокојно, седне међу људе, па с ким хоће он попије по н |
трећи владаочеву слику и до ње Виторову споменицу из рата.{S} Даље, у један угао кревет са слам |
би се видело да он рукује имаовином без споразума с Витором.</p> <p>Већ се приближује зима.{S} |
ашњава им капетан.</p> <p>И отпочеше се споразумевати и бирати.</p> <p>Бирају и објашњавају се: |
ча те је пољуби у руку.</p> <p>После се споразумела и с његовом браћом и с његовом Ружицом и иж |
е да се свему довије!{S} Ово је круњач, справа јевтина, може је набавити човек обичног стања.{S |
рити жито, кад се може на овој јевтиној справи окрунити много више, оставити сваку кочањку и не |
спод штале ископаће велику рупу и у њој справљати ђубре, како је чуо од учитеља кад је једног д |
дне на кревет поред њега, или на сандук спрам кревета, спусти руке на колена и гледа у њега сну |
зграда, као онај конак у вароши на два спрата.{S} У њој имају учионице, где се учи, дугачке со |
ија, не признају га поштени људи већ се спрдају са њим као са будалом....</p> <p>Видосав ћути, |
због стоке, због деце, или какве друге спрдње са које се суседи најчешће поинате, они то све н |
та ти је?</p> <p>— Немој, море, правити спрдњу од себе!{S} Он заустави волове, хукну у дланове |
утро поранио он као обично, у расвит, и спрема се да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозиват |
ка ватра, пристављени свечарски лонци и спрема се као о светоме.</p> <p>Чича Витор дознао је за |
да га пеку на равни.{S} Ружица у вајату спрема Сојку: чешља је, намешта јој стојеће рухо и непр |
о, па с Ђурицом и Грујицом реде брава и спремају ватру да га пеку на равни.{S} Ружица у вајату |
ић уз ватру у воденици или трли, па они спремају ручак: бабо умеси колач и запреће га на прочев |
ати у собу.</p> <p>Ружица оде у кућу да спреми шта треба, да га послужи, а он се услони на стол |
, каква је то нужда из беле зоре, па се спреми, на двоје на троје, и отвори.{S} То беше његов п |
а те се изми и обрија.{S} Сутрадан рано спреми се као што доликује: обуче чисте преобуке и најн |
опајала, наложила ватру и донела воде, спремила крчаг с убрусом да полије бабу.</p> <p>Чудо с |
та сукна, памуклију и гуњ.{S} Ружица му спремила нове чарапе с двојим вођицама и широки појас а |
нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза да му спремим стајаће руво, па се обуче и даде ми ову цедуљиц |
S} Сад зна да неће оћутати и види да се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже, како да му од |
био у својој соври са својима, и сад се спремио да иде кући: набио повраз од торбе на раме и уз |
оред њега, или на сандук спрам кревета, спусти руке на колена и гледа у њега снуждено, као у бо |
врећу жита на раме, погнуо се и тек да спусти врећу а они вичу:</p> <pb n="35" /> <p>— Није ту |
ого што шта што нико не зна. </p> <p>Па спусти глас:</p> <p>— Он зна више него бабо.</p> <p>— Ћ |
хладна стена...</p> <p>Он хукну, па се спусти ниже испод куће.{S} Чини му се лакше кад је пода |
какав чеп и помисли: „Требаће и он“; и спусти га у чакшире.{S} Колико се пута решавао да све т |
ју у којој стојаше десет нових дуката и спусти је на сто, на колач.</p> <p>Наста тајац.{S} Чича |
ом баци поглед на девојку, па се врчи и спусти поглед на сто.{S} Сојка држи стакло у руци, трљк |
Натеже добро, сакри га на исто место и спусти се на кревет!</p> </div> <div type="chapter" xml |
..{S} Затим полако уђе у вајат, клону и спусти се на кревет.</p> <pb n="126" /> <p>— Ружо, дај |
з чаршије запурен сав, и кад стиже кући спусти токачу пред врата, уђе у оџаклију, обриса зној с |
ко те о овоме, те о ономе, па од једном спусти глас као да шапће на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво |
— вели чича с врата.</p> <p>Он ћути.{S} Спустио капке до пола очију па кчиљи у страну, у брвна. |
јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до врата, скинуо капу, па једном р |
е у подрум, по десети пут, извади врањ, спушта шипку, мери докле је ухватила ракија, чука у бур |
о!</p> <p>— Стој, куд ћеш?</p> <p>Човек спушта врећу, брише зној и виче:</p> <p>— Здраво мирно. |
че усну на десну страну и погледа га са спуштеним капцима до пола очију.{S} Затим баци поглед м |
<p>ПРВО ВЕСЕЉЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>СРПСКА МАНАСТИРСКА ШТАМПАРИЈА</p |
е <pb n="13" /> дођу дома, а онај један срађује оно имања и управља кућом.</p> <p>Видосав је од |
у нашим шакама...{S} Видиш ти њега!{S} Срам те било! — резили га Тодосије.</p> <p>И за час наб |
а шта ти је, бабо?</p> <p>— Зар те није срам.... толики човек?</p> <pb n="98" /> <p>— Зашта, ба |
осијеве главе!{S} Срамота, море!{S} Еј, срамота! ..</p> <p>Он мрдну обрвама.{S} Не зна шта да м |
г би у зубима понео, али онако, некако, срамота га од њега, подилази га зима и дрхат, без зиме |
>— Све се водиш из Тодосијеве главе!{S} Срамота, море!{S} Еј, срамота! ..</p> <p>Он мрдну обрва |
ити право што ја пушим а он не пуши.{S} Срамота ме да палим пред њим, као његов млађи, коме ја |
равче.</p> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Срамота!</p> <p>— Можеш, бабо, како хоћеш...</p> <p>— Л |
рамота носити своје и искрпљено, већ је срамота носити туђе на својим леђима.</p> <p>Како је св |
маш иглу и конаца па се искрпи.{S} Није срамота носити своје и искрпљено, већ је срамота носити |
еде ништа одговорити.....{S}Да, брука и срамота, моја Ружо!.. — помисли у себи: — па шта ћемо с |
</p> <p>— Нек се чује.</p> <p>— Брука и срамота, мој Видосаве! ..</p> <p>Он не умеде ништа одго |
ко не ради како треба... и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам р |
ича и ићи ће с колена на колено, док је Србина,</p> <p>— А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, чуо је |
ебе у Ситницу тура?“</l> <l>— Оно јесте Срђа Злопоглеђа!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше </l |
ећем и боровином.{S} У једном углу виси сребрно кандиоце пред иконом Светог Ђорђа, а на противн |
и, синко, синоћ још да ме ухватиш преко среде да ме држиш, и натуткаш ону голадију да ме изудар |
n="40" /> и женско и старо и младо, а у среди наложена велика ватра са две главње и сухим грање |
други сустиже.</p> <p>Домаћин Варагић, средовечан човек, малог раста, погурен, носи чутуру од |
, крезав и ћелав, а с леве стране човек средовечан и просед.{S} За другим столом погурио се сек |
Дмитрића првог суседа Виторова, човека средовечна, црвенкасте косе и бркова, широких уста и кр |
p> <p>Она изађе, нађе се с познаницама, средовечним женама у зајитунли шамијама, и стадоше унао |
ка!{S} Тамо, амо, па опет чича Витор на среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како је то било!</p> <p> |
До мутвака млекар, где планинка збира и сређује бели смок.{S} Куд се окренеш <pb n="106" /> све |
мању.{S} Сад би лепа прилика била да га срез узме за питомца и ја вас молим да покушате преко и |
ци подигоше главе.</p> <p>— Тражи се да срез избере два питомца који ће учити ратарску школу.{S |
ав човек.{S} Мог сина Ђурицу изабрао је срез за питомца.“</p> <p>Он стао, укочио се и колута оч |
м ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за питомца.{S} Обично се узимају по дво |
јатељску услугу.{S} Ових дана имаће ваш срез да бира два питомца, који ће се школовати у ратарс |
онесе с пијаце.{S} То беше капетан тога среза,; човек мален, стар, крошњав, али живахан и разго |
им изабраше још једнога из другог краја среза.</p> <p>Кад се сврши рад, сељаци сколише око Видо |
о је у нашу школу један младић из вашег среза и изјавио жељу да се школује у ратарници.{S} Толи |
мца.{S} Обично се узимају по двојица из среза.</p> <p>Ђурица гледа преда се и врти главом:</p> |
на врата.{S} Зграде све од брвана, лепо срезане као кутијице и поређане у одстојању по крају дв |
враћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао |
ли.{S} Далеко од тога да утичем на одлу среске скупштине и да истичем какве своје интересе, узи |
еће тако, него, да је кабил, возао би и среског ћату на својим колима ваздан и опет би га чашћа |
н оде на свој посао.{S} Данас је сазвао среску скупштину да посвршава најнужније послове.{S} Па |
ао што вам је познато, данас сам сазвао среску скупштину, да посвршавамо неки хитнија посла.{S} |
апред а Видосав за њим.{S} Кад дођоше у среску канцеларију, он смести ствари у кујну и доби гро |
оже наћи и у стотину ђака.{S} Он је без срестава за школовање, па ипак неће да одмакне од школе |
ко ’но ти беше име....{S} Видосаве... у сретан час родио.{S} Нема оваког радина оваког чуваоца, |
</p> <p>— Где ли је се напио оволико? — срете чича Ружицу.</p> <p>Она мрдну раменима и обори по |
отињи и овде у домаћинској кући, и биће сретна с њиме где буде.</p> <p>Овде, истина, има друкчи |
о га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И сретна и задовољна: и тамо у сиротињи и овде у домаћинс |
би с њим сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И сретна и задовољна: и тамо у сироти |
део искреност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и поздрави: „Помози Бог, Виторе!“ — чини му се д |
само о њему говори, да се, где двојицу сретне, подмигују и њега исмевају.{S} Осећао се самохра |
ршавање.</p> <p>Његове радости!{S} Нико сретнији од њега кад је добио неколико поучних књига из |
и оде својим путем.</p> <p>— Е, нека је сретно!{S} Нека је сретно!{S} Видећеш да ће пристати и |
</p> <p>— Е, нека је сретно!{S} Нека је сретно!{S} Видећеш да ће пристати и тата и бабо.</p> <p |
ече дрктавим гласом:</p> <p>— Нек ти је сретно, дете...{S} И нека ти је проста моја нега родите |
Скочише обојица и пољубише се! „Нек је сретно!“ једва дочека Тодосије...{S} И вели мој Миле: „ |
аш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у послу и врдне у страну.{S} Кад су |
дити, кидати, стидовати због њега...{S} Срећа је те није код куће: не зна како би му сад изашао |
он би играо од радости!</p> <p>— То је срећа за твоју кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не ре |
к знао.</p> <p>Како се обрадовао кад се срећа осмехнула на њега и позват у Микачића кућу!{S} Он |
оче молитвати:</p> <p>— Помози Боже!{S} Срећан и овај рад што радили!{S} Омразили се као со и л |
помогао! — одговара он полако.</p> <p>— Срећан рад!</p> <p>Он ћути, сагао главу па гледа у браз |
во дете, ово је његова радост.{S} Да је среће, као што није, па да он дочека пријатеља, да он у |
кад око поноћи дође кући, он пијан.{S} Срећом нема рђаву нарав у пићу: тада се само смеје, рак |
и кад је судбина, пријатељу, нека је са срећом...{S} Само, ја би’ још једну рекао, — рече и оба |
е јутарце, ни јарко сунашце, ни кућу ни срећу, како то чини још од вајкада.</p> <p>Кад му донес |
је превасходио...{S} У њему назире пуну срећу за њихову кућу.</p> <p>Тај момчић одвојио је, зби |
ћеш и кредом и писаљком.</p> <p>Поћута, сркну чашу ракије па продужи:</p> <p>— И уме да израчун |
прекрсти, узе парче колача као нафору, сркну мало вина из буклије, па га опет настаде.</p> <p> |
ејаше, па им принесе у чаши вина те сви сркнуше по мало, јер се тако ваља после причешћа, па им |
тога.</p> <p>Умочи шећер у воду па поче сркутати и припијати.</p> <p>— Ђурица већ изучио, то зн |
Увео је у кућу зрела и паметна човека,“ сродника своје домаћице с којим је кућу <pb n="12" /> с |
: растанак с кућом у којој се родио, са сродницима за које су му везане толике успомене, одлаза |
{S} Како ко долази иде на њиву; жетеоци срп у руку па ухвате постат и жњу, а везиоци иду на кра |
РИПОВЕТКА</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>СРПСКА МАНАСТИРСКА ШТАМПАРИЈА</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА ДА |
е му упаде у реч:</p> <p>— Реци, брате, српски: кад мало пијнеш.</p> <p>Они се насмејаше.</p> < |
јој мораде испричати како су негда били српски јунаци, који су се борили са Турцима, како је Кр |
И мора човек да пије, да тера сичију са срца...{S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега |
же, како да му одговори?{S} Он нема тог срца да се избрецне на њега, да се инати и грди с њим, |
г не да сва блага: нису имали никога од срца.</p> <p>Човек не уме испричати шта је у стању да у |
бабо!</p> <p>— И пољуби га у руку и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Бога ми!</p> </div> <pb n |
му стајаше ово: „Поштовани родитељу!{S} Срце ме вуче да учим ратарску школу.{S} Ја одох данас т |
преотео старешство и тати задао муку на срце, те човек изгубио рачун о себи.</p> <p>Ђурица заст |
ијатељи с таком фамилијом.{S} Али му је срце празно, он је невесео и нерасположен.{S} Прва радо |
стано уз мајку.{S} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и располож |
, па сам размишља о свему.{S} Њега боли срце за татом, јер је уверен да је радио како ваља.{S} |
<p>— Ја му то не могу рећи.{S} Немам то срце.</p> <p>— Онда си млакоња и ти ћеш подлећи и пропа |
<p>Она га смотри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се д |
е каку прекорну реч, њега нешто ледне у срце; кад га озбиљно погледа, прођу га мравци и размишљ |
е што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи што у друштву ћуте, шарају |
, клупе и столице, а у орманче поређаше срчалук, кутије за кафу и шећер и друге такве ствари за |
загледају, пипају, повлаче прстом низа стабљику.</p> <p>— Велиш, Тодосије, и ово ће нешто вајд |
постао несносан овај положај у који је стављен доласком Видосављевим.{S} Он му је сад изгледао |
само погледа и мрдну главом.</p> <p>Она стаде као пред иконом:</p> <p>— Да се умијеш, бабо.</p> |
, усправи се и услони уз брвна.{S} Чича стаде и посматраше га.</p> <p>— Шта радим?{S} А шта се |
и за рогове! — Па усука гужву од сена и стаде трљати по левој страни трбуха.</p> <p>Тодосије се |
ут!</p> <p>Она понови јела, досу вина и стаде нуткати једног по једног, да једу у пију, да се н |
суд за столом, склопи руке око појаса и стаде:</p> <p>— Помози вам Бог!</p> <p>Председник диже |
ти, бабо, што ти је?</p> <p>Чича седе и стаде млатарати штаком о земљу:</p> <p>— Хвала ти, сино |
отпоздрављао.</p> <p>Она се поизмаче и стаде.{S} Ушао страх у њу па стрепи и очекује шта ће ре |
p> <p>Пред Божић насташе јаки мразеви и стаде воденица, а дотле се исполага и сено што беше у Ј |
остави стакленце с ракијом, па врати и стаде на своје место.</p> <p>Он се опет узврпољи, затим |
ас и рука.</p> <p>Видосава обли румен и стаде чепати у месту.{S} Не умеде рећи ни речи, већ сам |
, — одговори Ружица.</p> <p>Дође и он и стаде више совре поред Витора.</p> <p>— Где си ти, приј |
оме те о ономе, па је ухвати за колир и стаде га загледати:</p> <p>— Ене, ене!{S} Шта је ово?</ |
идосав се саже те откиде једну травку и стаде се забављати.</p> <p>— Вала, бабо, ја не знам как |
буди!</p> <p>Један од момчадије кијну и стаде пуктати.</p> <p>— Пис!</p> <pb n="44" /> <p>— Киј |
би ли продао ту крмачицу?</p> <p>Сељак стаде па се осмехну.</p> <p>— Шта се смејеш? ти мислиш |
<p>— Здраво свани, Видосаве!</p> <p>Он стаде и мало се трже:</p> <p>— Здраво, како ти? — рече |
селу, већином код побратима.{S} Они га стадоше викати и саветовати, те напусти и њих, па се по |
довечним женама у зајитунли шамијама, и стадоше унаоколо сабора: разгледају свет, распитују те |
ип и Мијат почеше разговор о Видосаву и стадоше га хвалити:</p> <p>— Само да будеш паметан... т |
— Добрим, ако Бог да!</p> <p>За Витором стадоше сви кућани, сем Сојке која остаде у вајату.{S} |
ружног суда с табаком у руци, у коме је стајало да га је усинио и преписао му све имање.{S} Да |
це.</p> <p>— Јуче ми каза да му спремим стајаће руво, па се обуче и даде ми ову цедуљицу да пре |
олач.</p> <p>Наста тајац.{S} Чича Витор стајаше иза њих и нуткаше их да ручају.{S} Гости гледај |
и гледа га укоченим погледом.{S} У њему стајаше ово: „Поштовани родитељу!{S} Срце ме вуче да уч |
патоса!..{S} Наоколо и остале зграде и стаје: пивница велика, озидана, у њој поређана бурад, ч |
м под целом кућом.{S} Прозори дупли, са стакленим окнима, а на великом димњаку пише: „1884 годи |
наку са ходником и две простране собе и стакленим прозорима, него у оној старој под кровином и |
на служавнику чашу хладне воде, шећера, стакленце ракије с чашицом, па метну на сто, пред њега. |
од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду и стакленце с ракијом, он одгурну руком:</p> <p>— Носи, д |
та.</p> <p>Она успреми све, само остави стакленце с ракијом, па врати и стаде на своје место.</ |
Св. Јована, стару и чађаву, у раму без стаклета, закачише на источну страну; на други зид огле |
истресли хаљине, наместили собе, опрали стаклиће.{S} У кући гори велика ватра и уз њу приставље |
и и спусти поглед на сто.{S} Сојка држи стакло у руци, трљка га погнуте главе и ослушкује шта ћ |
ели да су сами, зато домаћин сам наточи стакло ракије и тури пред Видосава.</p> <p>— Остави, мо |
а треба: приставе џезву уз ватру и перу стакло за вино или ракију.</p> <p>Нема човека у селу с |
ору и залепљено хартијом, он измени код стаклоресца па све прозоре испра и истре.{S} Пошто опра |
и нађоше своје место и у кући се заведе сталан ред.</p> <p>То исто би и са осталим зградама: св |
<p>Сељаци, који су се смејали Видосаву, стали су и забезекнули су се кад су видели да је Тодоси |
едује.</p> <p>Чича Витор имао је и даље сталне помагаче и забаву у својој дечици:{S} Ђурици и Ј |
приноса него,,осмак“.{S} Поче га сејати стално и у осталим њивама и на врсте, и обрађивати онак |
p>Ово пусто „али“! ..{S} Што год почне, стане и замисли се: шта ће рећи бабо?..{S} Испричао је |
ве то пребере и рашчисти, па на по пута стане и размисли се: „Нека стоји, никоме не смета.“ Сад |
>— Нека те грди!</p> <p>— Исмева ме где стане.</p> <p>— Нека те исмева!</p> <p>— Шта ће рећи св |
ја побегох и зарекох се да моја нога не стане на састанак...{S} И тако вели Миле: скупило се до |
ад комушом, па опет лупи два три пута и стане: блене у ону комушу.{S} Опет тако, па се извали н |
Па још кад му се неко прислони уз уво и стане дошаптавати и нагваждати, шта је ко рекао за тебе |
љи и ја дођох овде, суду...</p> <p>— Да станеш на пут потврђењу тапија?</p> <p>— Јес’, господин |
!</p> <p>— Чик загради!</p> <p>— Чик ми стани на пут!</p> <p>И онда настаје врева.{S} Тодосије |
о Ђурђевдана и у јесен.</p> <p>Витор је становао ту више но код куће.{S} Као инокосник он је др |
ради.{S} Иду, тако, њих по неколико, па стану код детелишта, наднесу се преко врљика и посматра |
туђим женама.{S} Оне ће то причати где стану, то ће од уста до уста проћи све село и наплести |
, из ране зоре, закуца неко на Виторову стану у Јошевини.</p> <p>Витор се узбеши: шта ће то бит |
<p>Сад се старцу још више милило да ту станује, јер Видосављева деца:{S} Ђурица и Јовица нису |
сија.{S} То су све млади људи, осредњег стања, ваљани и дружевни.{S} Филип и Мијат побратимили |
јевтина, може је набавити човек обичног стања.{S} Каква разлика, млатити маљем по клиповима, из |
чича Витор измирио са новим положајем и стањем у својој кући, да не почеше његови пријатељи пру |
</p> <p>Човек не уме испричати шта је у стању да учини нероткиња, нити Витор Микачић шта је чин |
е беше зазеленело у пуној мери и беше у стању да покаже корист од тога посла.</p> <p>Једно јутр |
еје на мене, он ме нешто исмејава"; и у стању је да о томе размишља по читав дан, да ћути замиш |
ар ти изучио два разреда и, на прилику, стао на по пута, па да те ту оставим!{S} Јок, вала, па |
суседом Витором Микачићем он није нигда стао пред суд нити је позвао кмета да им извиди какву п |
p>Чича Витор уморио се и задијао се, па стао у крај и наслонио се на своју штаку.{S} Замислио с |
изабрао је срез за питомца.“</p> <p>Он стао, укочио се и колута очима с једног на другог.</p> |
Јовица и облеће око баба.</p> <p>Витор стао, па се загледао у рагастов од врата и само клима г |
хом, седели су: у врху председник суда, стар човек, збрчкана лица и ћелав; с десне стране човек |
беше капетан тога среза,; човек мален, стар, крошњав, али живахан и разговоран.</p> <p>— Ти си |
те, Виторе, нек то остане међу нама... стар сам човек: не могу се рвати и бочити ни с ким, — р |
а и осу повику на чича-Витора.</p> <p>— Стар човек.{S} Није он то радио из зле <pb n="161" /> н |
а свет прима што је добро.{S} Ако је он стар, није паметнији од целога света.{S} Нашто би биле |
ло уратлучи и да пренесе терет на мене, стара човека.{S} Ето то је, није ништа друго, — смејури |
досав и Ружица.{S} А понешто им помогне стара служавка, висока, пргава и сипљива жена од шездес |
.{S} Он и купује и продаје и о свему се стара у нашој кући.</p> <p>Кад се донесе прасе, он га п |
си, стари пријатељу?{S} Нема посла без стара човека!{S} Тамо, амо, па опет чича Витор на среду |
утња глава и ред је да се тако понаша и стара за све од најмањег до највећег.{S} Шта им је крив |
<p>Слога, да Бог поможе!{S} Видосав се старао да не даде никаква знака несугласице међу њима, |
ајише и на њих ударио нове пијавице.{S} Старац се очешља, дотера зулуфе и мало их погна унапред |
и Јовица непрестано с чича-Витором.{S} Старац је сву наду положио у њих.{S} Они расту, развија |
о то је, није ништа друго, — смејури се старац и граби да час пре избегне одатле.</p> <p>Затим |
ла, синовче, пили смо доста, — смеши се старац Вићентије и погледа у Витора.</p> <p>— Пијте још |
грехота! ..{S} Не’ш, синко! ..“ — броји старац у себи и мрдају му уснице и мења се у лицу.</p> |
па продужи:</p> <p>— Узврпољио се вели старац па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто пришанем.. |
а..{S} Где су ми они све јутро? — скочи старац за радошћу дома свога...</p> </div> <pb n="10" / |
?</p> <p>— Господин’ председниче, један старац навро хоће да уђе у заседање.{S} А ја велим:{S} |
сву совру и упреше очи у Витора.</p> <p>Старац се врпољи...{S} Тодосије гунђори: „Лаже, нисам ј |
ио на леђа па се упутно у варош.</p> <p>Старац поскочи и отрча кући:</p> <p>— Ђурица!{S} Тодоси |
а тренут беше све живо у колу, сем оних стараца у горњем крају...</p> </div> <div type="chapter |
е белеге старости, али поуздан поглед и старачка лакост, одавали су човека кога је тежачки рад |
зачу ларма пред вратима и запишта један старачки глас:</p> <p>— Молим ја тебе, пусти ти мене ко |
дошли!{S} Седите!{S} Видосаве, дијете, стараш ли се ти да ове људе почастиш?</p> <p>Видосав сл |
ави бољи сој говеди, краву колубарку, и стараше се да се тај сој размножи.</p> <p>Људи гледају |
казати да сме такнути у кров и темељ те старе куће у којој се родио, одрастао и век вековао.{S} |
љена и тужна, као да болест болује, без старешине свога, без слободе и заштите своје...</p> <p> |
ће И тако се ослободила и заузела чисто старешинску власт.{S} Кад попије трећу, она џака и глас |
је извео читав план за будући живот.{S} Старешинство предаје Видосаву да он ради како га Бог уч |
S} А Виторова је жеља да му одмах преда старешинство!{S} Како је тешко наћи се у таком положају |
ради мимо свет, а од како Витор предузе старешинство он све горе.{S} Ако што и ради, ради оно ш |
еговој кући, него син коме отац предаје старешинство.</p> <p>Видосав Ђурковић родом је из Качер |
Ко би могао приморати Витора да му да и старешинство, да он није сам пристао и уступио му...{S} |
чини ми почаст на сваком месту, даје ми старешинство у свакој прилици, пита ме за сваку ситницу |
ек био млађи, сад ће од једаред примити старешинство над једним толиким имањем, које је бар трп |
ича Витор није ни мислио да му да какво старешинство.{S} Знате Витора боље него и ја.</p> <p>— |
је то тако страшно било ако ти је узео старешинство?{S} И зар због тога да се толико заборавиш |
онога дана како је чича Витор предузео старешинство, тај човек не може да дође себи, и Бог зна |
како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то старешинство, и та главобоља, да га слушам као роб, сам |
або се покајао што <pb n="158" /> му се старешство избило из шака, па га је омрз’о и почео да г |
ћутим кад тако и јесте.{S} Он му је дао старешство и тата је почео да ради како треба, а бабо с |
и и да је тата распикућа, па му преотео старешство и тати задао муку на срце, те човек изгубио |
а.{S} Само Ружица вене, бледи, суши се, стари.{S} Увек замишљена и тужна, као да болест болује, |
ркијама.</p> <p>Кад ступише у двориште, стари Маслаћ назва Бога:</p> <p>— Помози Бог!</p> <p>— |
задовољно и подвикује:</p> <p>— Где си, стари пријатељу?{S} Нема посла без стара човека!{S} Там |
ја, приђе му:</p> <p>— Којим добром ти, стари?</p> <p>Витор убриса зној с чела, па одговори:</p |
p>Појавише се пријатељи.{S} Њих петоро: стари Маслаћ, младожењин отац, крупан човек, просед, у |
бука, те турише на сто, у врх совре.{S} Стари пријатељ извади из џепа шарену кутију у којој сто |
не треба, — правда га Ђурица. </p> <p>— Стари људи праве највеће сметње напретку науке.{S} Они |
слим: човек не треба да сили.{S} Бог је стари сајибија: у њега је све богаство....</p> <p>— Пра |
риш тако?{S} Тебе, ја кога ћемо, — рече стари пријатељ.</p> <p>Он опет чепка и слеже раменима.< |
емо о послу ради кога смо дошли, — поче стари Маслаћ, мало замуцну па продужи: — Ти имаш девојк |
оца!{S} Да је ово добро, сејали би наши стари.</p> <p>— Није овако семе за сваку њиву!</p> <p>Д |
его да сам радио као што су радили наши стари од памтивека...“</p> <p>— И вели он, Видосаве: ни |
ти и засадиће је на земљишту где је био стари виноград...{S} А ону голет у брду оградиће и засе |
авала од вајкада, да ради као што су му стари радили, и то је све.{S} На том имању њиве су без |
не почитује старијег и не живи како су стари живели.</p> <p>Вићентије је био ћуталица; само је |
а ногама.{S} За њима младожењина мајка, старија жена, у памуклији и жућкастом убрадачу, са једн |
о, да почитујеш господина учитеља и све старије, и добро се владаш, да нас не осрамотиш!</p> <p |
ега задовољно.{S} Пред собом виде своје старије: сви здрави и живи, сви су ту око њих и брину с |
зноврсне ствари.{S} О чивилуку извешаше старије аљетке што се ређе употребљавају.{S} У ходнику |
како... чес и поштовање... ја знам мога старијег, а свет нека звоца и испира зубе...{S} Извол’т |
, да почитујеш мене као родитеља и свог старијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да |
дати се на данашњи свет што не почитује старијег и не живи како су стари живели.</p> <p>Вићенти |
ради и мене издржава и почитује ме као старијег, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу ми |
пркоси и снегу и зими и оста подуже, а старији се склонише у механу и почеше се припремати за |
ад где изађу заједно, одмах видиш ко је старији и како је међу њима.{S} Он увек пропушта баба н |
аду све друго више него ја.{S} Они су и старији и паметнији, па морају више и знати.</p> <p>Зас |
у уснице и мења се у лицу.</p> <p>Један старији човек у цокулама и лаким похабаним хаљинама, си |
и у кући и имали су само да слушају што старији заповедају.{S} Бог их је обрадовао дечицом: у р |
аја на крај дворишта.{S} У горњем крају старији људи; прогорели од сунца, знојави са осјем и пл |
Витор распореди где ће ко сести: у врху старији људи, па млађи, па жене, и совра се отеже преко |
и, он га је упознао са газда-Радојицом, старим трговцем што код њега пазарује тридесет година и |
>Он се снебива, стид га да разговара са старим човеком, који није његово друштво.</p> <p>— А, п |
коме није ни једно перо измењено, и са старим у пола трулим бадњем.{S} Свега што је, ту у близ |
остаде у вајату.{S} Витор се пољуби са старим пријатељем и његовим суседом, па шануше Видосаву |
гледаш ове Коружиће!{S} Они су газде од старина: имају по триста брава ситне стоке, по шесеторо |
p>Принесе му је у његовој шољи, великој старинској, која личи на турски филџан.</p> <p>— Зар и |
и.{S} Шта ти не беше у тој сарачани!{S} Старих поцепаних опанака, заворњева, брњица разне велич |
.</p> <p>— Е, мој прико, нема посла без старих људи, — поче један и обрну се да види где <pb n= |
ајбоље све оно што смо научили од наших старих.{S} Друкчије су прилике биле кад су они настали |
се уништи уговор, него да му се избије старјешство... и ако хоће да ради нека ради, ако неће н |
а, па продужи:</p> <p>— И суд му је дао старјешство.... и мене одгурнуо од имања као распикућу. |
што ми ниси раније казао, па џаба ти то старјешство.{S} Ево, па га узми и ради како хоћеш! — од |
ш тако?</p> <p>А Ђурица се уозбиљио као старкеља, па вели:</p> <p>— А што да не смем?{S} Је ли |
седало и мушко <pb n="40" /> и женско и старо и младо, а у среди наложена велика ватра са две г |
слове!{S} Тај је посао подесан за њега, старог човека, који већ није за тежачке радове.{S} Одат |
родужи: — Нек ово Видосав скући сам без старог масла, па ејвала му!{S} Лако је сести за готову |
собе и стакленим прозорима, него у оној старој под кровином и брезовим лемезовима, затекла само |
је, па га опет настаде.</p> <p>Он је, у старој кући имао своје госте:{S} Филипа Перића, Мијата |
мска ноћ, кад су <pb n="76" /> седели у старој кући крај прочевља...{S} Напољу је била мећава, |
Микачић упамтио је то вече) седели су у старој кући крај огњишта.{S} Напољу је била мећава, сев |
<p>Беше у масним искрпљеним чакширама, старом копорану и војничким цокулама.{S} Запустио браду |
> <p>На имању „Јошевини“ ишло је све по старом.{S} Видосав није ни покушавао да ту заводи нове |
ор се мрштио, гунђао, — па је остало по старом.</p> <p>Видосав се решио да чича-Витора сматра к |
посинку.{S} Врт је најпријатнија забава староме човеку да ту плеви, залива, чепрка, да се сваки |
и на моме имању, да ми црвени образ под старост...</p> <p>И ту поче ређати све што је досад при |
тале друге потребе.{S} Поштуј му његову старост и прихваћај паметне савете, а ради оно што знаш |
коси, оставило је време незнатне белеге старости, али поуздан поглед и старачка лакост, одавали |
стише бабову собу.{S} Икону Св. Јована, стару и чађаву, у раму без стаклета, закачише на источн |
стоји док не роди шљива и онда продаје стару а пече нову.</p> <p>Он држи да сваки сељак домаћи |
ри за послужење....</p> <p>Видосав би и стару кућу преобразио: скинуо би високи кров и покрио ћ |
окињаче.{S} Како се ко послужи он иде у стару кућу да доручкује.{S} Тамо у соби постављена је м |
али у велику совру, те их је наместио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, д |
рзио комшију Тодосија.{S} Он зна за ону стару пословицу: „Комшија је пречи од свију“.{S} Рецимо |
"119" /> <p>Пандур се измаче и пропусти старца.</p> <p>Чича Витор уђе у заседање погрбљених леђ |
буде штете.</p> <pb n="34" /> <p>Сад се старцу још више милило да ту станује, јер Видосављева д |
е, јеси ли по-ра-ни-о...</p> <p>Лице се старчево растеже, уста одоше на јагодице и показаше се |
ванцик! проговори иза њега један сипљив старчић и закашља се.</p> <p>— Не глобите човека!{S} Ја |
ре, свет к’о свет! — одмахну руком онај старчић крај ватре.</p> <p>— Шта ће му удити што говоре |
и да раније ухватите коло! — вели један старчић од ватре.</p> <p>— Хоћемо! — вичу сви.</p> <p>О |
у?</p> <p>— Извол’те, бабо.{S} Скоро ће стасати и ручак.</p> <pb n="133" /> <p>Он пије, а она г |
арлука, понаша се уљудно, пази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговорити.{S} В |
аше из вајата и сад му би теже изаћи но стати пред куршум.{S} Није да га се боји: не дај Боже д |
ће радити и како му не може нико на пут стати.{S} Више пута, радних дана, заводио је друштво у |
ражљути кад није нешто у реду.{S} Свака ствар мора бити на свом месту и све се мора вршити на в |
д његовом руком!{S} Чини ти се да свака ствар друкчије изгледа чим се његова назове...{S} Ено к |
с једног на другог.</p> <p>— Није мала ствар, брат-Видосаве!</p> <p>— Ти треба да се поносиш т |
аправише му место.{S} Види се у чему је ствар: ово мало друштво хоће да се мало више раскомоти |
посао скренем пажњу и на једну приватну ствар која стоји с њом у вези.</p> <p>— Извол’те, госпо |
к, кутије за кафу и шећер и друге такве ствари за послужење....</p> <p>Видосав би и стару кућу |
, те је све изгледало као смиље.{S} Све ствари нађоше своје место и у кући се заведе сталан ред |
е код куће, преведе децу, пренесе своје ствари и намести их у оџаклију и предузе управу кућом и |
<p>— Понеси ово! — рече му и даде неке ствари што је покуповао.</p> <p>Господин иде напред а В |
којима су биле <pb n="29" /> разноврсне ствари.{S} О чивилуку извешаше старије аљетке што се ре |
до њега сандуке фарбане, дућанске, пуне ствари; на другој страни чивилук и о њему Виторове хаљи |
мастионицом.{S} У трећој собици стојеће ствари у сандуцима и о чивилуцима, на поду чизме и ципе |
се обија уз часни пост.{S} Вајати пуни ствари: поњава, ћилимова, јастука, руха свакојака за св |
дођоше у среску канцеларију, он смести ствари у кујну и доби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да |
риште.{S} Носи велику шарену торбу пуну ствари, набио повраз на штап, претурио преко рамена, по |
е носе у себицу, сандуци са најнужнијим стварима, сто са неколико књижица, с пером, хартијом и |
он поче разгледати и разбирати за сваку стварчицу у кући, за све што се тиче његова дома и имањ |
ну удовицу...</p> <p>— Е, де, де... ала сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича-Виторе, ово ти је |
сне.</p> <p>— А шта да ти причам?{S} Ви сте млађи па причајте.{S} Ми смо се испричали.</p> <p>— |
> <p>Они засјајаше очицама.</p> <p>— Ви сте моја дечица... ви остајете моји... — рече чича дркт |
ашу, и рука му задрхта.</p> <p>— Здрави сте и добро сте дошли! —промуца и попи у кап.</p> <p>Чи |
виче: „Добро дошли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ И трчкара час на њиву час кући.</p> <p>З |
видео.</p> <p>— Добро, добро, напричали сте ми све! — рече и седе на рудину испод јаза, а они д |
quote> <p>— Тако, дечице, пожурите, ако сте ради да раније ухватите коло! — вели један старчић |
да испунимо оно што Бог милује.{S} Ако сте при речи, нек приђе девојка и узме обележје...</p> |
ој у послу.</p> <p>— Извол’те!{S} Добро сте дошли!{S} Немојте се снебивати!{S} Деде по једну: п |
Филип.</p> <p>— Добрим, увек... и добро сте ми дошли!{S} Седите!{S} Видосаве, дијете, стараш ли |
му задрхта.</p> <p>— Здрави сте и добро сте дошли! —промуца и попи у кап.</p> <p>Чича Витор му |
ко се ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте дошли,“ опомену Видосава да пази да се гости почаст |
се у’ватимо за гуше! ..</p> <p>— Нешто сте се поџавељали?</p> <p>— Јес’, дочека ме чим крочих |
.{S} Мислим да можемо отпочети рад, јер сте сви дошли.</p> <p>— Дошли смо!</p> <p>— Сви смо!</p |
а смирају.{S} Небо се проведрава и мраз стеже.{S} По кући клопарају лонци, кашље и кија ашчија, |
те! ..</p> <p>Она убриса очи и грчевито стезаше своје шаке.</p> <p>— Говоре по селу!{S} И ти сл |
да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је трампљаваш за Чолопек.</p> <p>Вит |
, брате...{S} Само да сачуваш што је он стекао, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га пошт |
о, да ово што смо са сила труда и зноја стекли, оставимо некоме од нашега рода.</p> <p>Видосав |
<p>Њојзи тешко, као да јој се навалила стена на груди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је |
и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> <p>Он хукну, па се спусти ниже испод куће. |
нико му и не тражи.{S} Али он ћути као стена и не обзире се ни на шта.</p> <p>У вароши послуша |
p>Пред подне чича Витор сиђе низ судске степенице и упути се право својој Јошевини.{S} Само свр |
ам часова, кад се Витор Микачић испе уз степенице зграде окружног суда.{S} У пространом ходнику |
Витор само гледа и трепће.</p> <p>— Нек стече он, па нек уситњава, а овако лако је доћи на гото |
ли и смештали у салашеве, његов кукуруз стигао је тек за пурењаке.{S} Као за <pb n="84" /> пако |
о.</p> <p>— И ова се болест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд да |
Седи, да седимо!</p> <p>Он се снебива, стид га да разговара са старим човеком, који није његов |
те неистине изнео он, онда треба да је стид њега, а не тебе; онда треба да се крије од света о |
та да му одговори.</p> <p>— Зар те није стид! — викну он као згранут и тресну штапом о ледину.< |
вашару?“ и пружају прст на њега, а мене стид, — кумови смо...{S} Ја то нећу нигде признати да ј |
традан је као девојка: гледа преда се и стид га је што је урадио.{S} У кога има стида има и обр |
стид га је што је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{S} И сви његови ваљају: његова Ружи |
ена од врућине, зацрвене се још више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, |
а зна и две у накрст.{S} При том је био стидан и образит као девојка.</p> <p>Какав је он, онако |
под кишом танади.{S} Ко те напада сад, стидиће се доцније.{S} Причекај то време!{S} Буди јунак |
ће он рећи?{S} Он ће се једити, кидати, стидовати због њега...{S} Срећа је те није код куће: не |
и коца.</p> <p>Посвршава те послове, а стиже време за сејање кукуруза.{S} И ту имаде да унесе |
у.{S} Иде из чаршије запурен сав, и кад стиже кући спусти токачу пред врата, уђе у оџаклију, об |
ду на тргу за сто дуката, а свако кљусе стиже им на меру за коњицу...{S} Да ми је одвести ове л |
ашу земљу, купује стоку што морам да је стимам као кума па да вајдим од ње...{S} Он је шепртља |
не треба поодавно, али ја га призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S} Призивај га и |
љева.{S} Са суседима се измирио, све се стишало: нити га ко задиркује, нити га ко изазива.{S} О |
рђа испирала уста са њима, то је било и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука, али све то |
ебицу, сандуци са најнужнијим стварима, сто са неколико књижица, с пером, хартијом и мастионицо |
{S} Пандури наместише у дворишту клупе, сто и столице.{S} Кметови и одборници дођоше и заузеше |
ју: волове ухране па продаду на тргу за сто дуката, а свако кљусе стиже им на меру за коњицу... |
девојку, па се врчи и спусти поглед на сто.{S} Сојка држи стакло у руци, трљка га погнуте глав |
ојаше десет нових дуката и спусти је на сто, на колач.</p> <p>Наста тајац.{S} Чича Витор стајаш |
уницом, и неколико јабука, те турише на сто, у врх совре.{S} Стари пријатељ извади из џепа шаре |
стакленце ракије с чашицом, па метну на сто, пред њега.</p> <p>— Извол’те, бабо!</p> <pb n="132 |
обе, не гледа ни у кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га испрати погледо |
ка ради, ако неће нека иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су моја деца, |
е даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је сто грехота! ..{S} Не’ш, синко! ..“ — броји старац у се |
есет држалица: у њему каце од педесет и сто товара, по два казана, каца са сирћетом шљивовиком, |
лепињу.{S} Доцније поседаше за дугачки сто и турише преда се што су донели за јело, призваше н |
ају на столице за трпезу или за дугачки сто у оџаклији...</p> <p>Тог лета, по Великој Госпођи, |
бљавају.{S} У ходнику наместише дугачки сто, клупе и столице, а у орманче поређаше срчалук, кут |
:</p> <p>— Ево ови ексери, ливењаци, по сто <pb n="49" /> пара кило.{S} Не знам шта би ти рекао |
ди...{S} Кад се урани може да набаци по сто ока сланине...{S} Ево га гвоздени плуг!{S} Њим се о |
Видосава.{S} Чича Витор обори поглед у сто и поче нешто трљкати прстом по столу.</p> <p>— Хајд |
столом, налакти се, гледа у полић или у сто, или шара погледом с предмета на предмет, с човека |
p> <p>Настаде вршидба.{S} Он се пење на стог као младић, баца снопље колико треба за један врша |
b n="35" /> <p>— Није ту бабо!</p> <p>— Стој, куд ћеш?</p> <p>Човек спушта врећу, брише зној и |
медоше и отрчаше за Видосавом.</p> <p>— Стој!</p> <p>— Нећеш више тако, бели!</p> <p>— Зар и у |
ељ извади из џепа шарену кутију у којој стојаше десет нових дуката и спусти је на сто, на колач |
риса зној с чела и окрете се.{S} За њим стојаше крупна жена у чистим хаљинама и новом убрадачу, |
посла код суда издвојили се у гомилице, стоје и разговарају тихо: неко забринута лица и несигур |
рици паде на ум да оне паре не треба да стоје беспослене.{S} Видео је од Пере чика-Рајина, да и |
стирач и покривач, своје рубље и хаљине стојеће и носеће.{S} Све једнако: нико боље, нико горе. |
тијом и мастионицом.{S} У трећој собици стојеће ствари у сандуцима и о чивилуцима, на поду чизм |
ату спрема Сојку: чешља је, намешта јој стојеће рухо и непрестано јој нешта приповеда.</p> <p>С |
ем пажњу и на једну приватну ствар која стоји с њом у вези.</p> <p>— Извол’те, господине! — рек |
а на по пута стане и размисли се: „Нека стоји, никоме не смета.“ Сад, кад га је Видосав питао, |
иђе пред улаз у заседање.{S} На вратима стоји крупан пандур у плавим војничким панталонама и ко |
ји на земљи него на жени...{S} Ова кућа стоји баш на овој жени...{S} Вредно чељаде... и да ње н |
и ослушкује шта ће сад бити.{S} Ружица стоји подаље, код долапа, и учинила се да нешто послује |
ш, чича Витор седи за совром, а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију...</p> |
штаку, па укочи поглед у зид. „Кућа не стоји на земљи него на жени...{S} Ова кућа стоји баш на |
удима у горњем крају, а он при дну, или стоји с момчадијом где у крају.{S} Кад приказују прилог |
ју, па почеше доносити јело.{S} Домаћин стоји при врху, а Видосав служи пиће, помаже мењати суд |
ово, синко.{S} Мени не треба.</p> <p>Он стоји пред њим као војник.</p> <p>— Шта ће ми, бабо?{S} |
е саспе у бурад па јој чека цену и тако стоји док не роди шљива и онда продаје стару а пече нов |
чича и носи је у сарачану.{S} И тако то стоји годинама и све брњице здраве и читаве.{S} Или нађ |
по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више совре, нуди и наздравља и одговара |
, па је затвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се већ напасла и пландује у хладу, а њих двојичиц |
за телад.{S} Пролази сви са стране, да стока нема посла по дворишту.{S} Пред шталом наслон за |
.{S} Биће топла и подесна да се не мора стока мрзнути.{S} Испод штале ископаће велику рупу и у |
Покрај вотњака вијуга поток на коме се стока поји и свиње блате...{S} Нигде корова ни травуљин |
в...{S} Само не знам то, што се тиче... стоке.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Бој се да не вали... као |
{S} А дође ли између њих до кавге, због стоке, због деце, или какве друге спрдње са које се сус |
иве, шта уче, шта раде, шта има тамо од стоке и угледног добра и шта се све подиже.</p> <p>Напо |
или и окрепили омање, подигли свакојаке стоке, засадили вотњаке и винограде.</p> <p>Људи рекоше |
од старина: имају по триста брава ситне стоке, по шесеторо говеди..{S} Али ја велим: хе, што се |
гора.{S} Каже Симо из Мораве: сељак без стоке и горе мртав је.{S} Шума чува здравље људима и шт |
и су по воденици, око јаза, у врту, око стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум да о |
у проштац или са врбом и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ухрањено, чисто и глатко и држи |
то он тежи бољитку, да има бољу пасмину стоке, да сеје детелину, подиже живу ограду и уводи нов |
арче земље, ја сам набавно бољу пасмину стоке: говеда, свиња и коња.{S} Набавио сам гвоздени пл |
иноса, како ћеш подићи што бољу пасмину стоке, да имаш од ње што више користи, како ћеш гајити |
имају и добра детелишта, добру пасмину стоке и умеју да је негују: волове ухране па продаду на |
буде штете.</p> <p>Обиђе шталу, торове, стоку, па се надвири и у вајате и у млекар, и умеша се |
ма жито те меље, узима ујам, причувљава стоку, зими јој полаже док ту траје хране и пази да не |
ше овчари са планина, да закупе сена за стоку:</p> <p>— Домаћине, чули смо да имаш сијена по до |
док се не отера кући, и мало наслона за стоку да не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошевина |
су све трошкове.{S} Имали су хране и за стоку а ни подрум им није био празан.</p> <p>Слога, да |
видело се одмах да тај усев није ни за стоку ни за људе, и нико није знао шта је, док није Вид |
је сејао семе што не зре, како набавља стоку која није за тај крај, дружи се са голадијом и не |
семење које није за нашу земљу, купује стоку што морам да је стимам као кума па да вајдим од њ |
си дрва, суче конце на витлићу, пригони стоку за мужу, лучи телад и јагњад.{S} Кад поседају и у |
и остадоше грицкајући лепиње и чувајући стоку...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1903 |
дакле си и дошао...{S} Нисам ја подизао стоку, да је ждере свет...</p> <pb n="87" /> <p>Па поћу |
као и остало сено.{S} Док није навикао стоку на њу, он ју је мешао са обичним сеном и тако изм |
н јаше његовог седланика и зајми његову стоку па на вашар и размеће се онолико?“ ..{S} А ја вел |
/p> <p>— Што ти жалиш моју јунад и моју стоку?{S} Води бригу о својој стоци, а немој о мојој.</ |
прике.{S} Каква има рачуна држати оваку стоку, кад троши храну као и она од најбоље сорте, а од |
направити једну велику шталу за крупну стоку.{S} То је видео у Сима из Мораве.{S} Озидаће јој |
ута преко лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p>Витор је становао |
кревета, са застртим столом, клупама и столицама.{S} Зидови искићени сликама, цвећем и боровин |
али по собама, затурили се на клупама и столицама, замастили се па зевају, брекћу, пуше и прича |
је слађе него код куће кад поседају на столице за трпезу или за дугачки сто у оџаклији...</p> |
ходнику наместише дугачки сто, клупе и столице, а у орманче поређаше срчалук, кутије за кафу и |
ндури наместише у дворишту клупе, сто и столице.{S} Кметови и одборници дођоше и заузеше места |
бар познајеш.</p> <p>Он се прокртољи на столици па отпоче:</p> <p>— Није се ништа десило на сас |
треба, да га послужи, а он се услони на столицу и своју штаку, па укочи поглед у зид. „Кућа не |
снице, пође да устане, па се поврати на столицу и само гледа у Антонија и трепће.</p> <pb n="11 |
> <p>Тодосије га узва унутра и пружи му столицу.</p> <p>— Видиш ли, Тодосије! — рече и показа р |
осије га одведе у вотњак.{S} Намести му столицу.</p> <p>— Седи!{S} А ви остали, хајте тамо, гле |
мало ватрице на огњишту, па поседаше на столичице око прочевља.</p> <p>— Право велиш, Виторе, и |
лије под јабуку шећерлију и поседају па столичице.</p> <pb n="17" /> <p>Он узме штапић на га пр |
пуцкарала на огњишту...{S} Она села на столичицу, задела преслицу за појас и звркала својим вр |
су пуцкарала на огњишту.{S} Она села на столичицу, задела преслицу за појас и зврколи својим вр |
тесној механи поседали за оно неколико столова људи са својом чељади И пријатељима што су се т |
, обриса зној с лица, завали се у своју столовачу и управи поглед у ону пругасту шару на чађаву |
тумара око оџака и келнераја, па обиђе столове и продаје лепиње и служи пиће из бардака.</p> < |
претрес.{S} За дугачким <pb n="118" /> столом, застртим зеленом чохом, седели су: у врху предс |
ње погрбљених леђа, и кад угледа суд за столом, склопи руке око појаса и стаде:</p> <p>— Помози |
вављеним очима.{S} Кад не ради, седи за столом, налакти се, гледа у полић или у сто, или шара п |
>Седите, браћо! — рече и заузе место за столом.</p> <p>Они поседаше и упреше погледе у њега.{S} |
човек средовечан и просед.{S} За другим столом погурио се секретар, млад човек, завукао руку у |
два пуна гвоздена кревета, са застртим столом, клупама и столицама.{S} Зидови искићени сликама |
ед у сто и поче нешто трљкати прстом по столу.</p> <p>— Хајдемо кући! — одзива се Тодосије.</p> |
про-пас-ник!..</p> <p>Чича уступи једну стопу вратима.</p> <p>— Упропастио сам твоје имање...{S |
{S} У врх њиве сабрана рпа кукуруза, за стотину врећа, и скупили се комишаоци.{S} Ноћ топла и м |
у овом младићу, тешко се може наћи и у стотину ђака.{S} Он је без срестава за школовање, па ип |
ви које сириште, да нема каквих чини на стоци и белом мрсу, да није ко што уврачао.</p> <p>И та |
га, онако зелена, покосити и исполагати стоци.{S} На њиви ће остати сама детелина, густа и сочн |
ад и моју стоку?{S} Води бригу о својој стоци, а немој о мојој.</p> <p>— Тек, велим...</p> <p>— |
чес... још по неку па кући, да положимо стоци и пресечемо које дрво на дрвљанику...{S} Је л’-де |
е и подведе под један плот, и ту најпре страда комшија.</p> <p>А чича Витор највише се боји оно |
оћ, у нема дебла што су се поређала као стражари, унаоколо.</p> <p>— Шта радиш ти? — прозбори о |
иге навалише и на Ружицу.{S} Као женска страна она је досад гледала само свога посла и није раз |
во коље и врљике, разбацане на неколико страна, скупише на гомилу и сместише под наслон до дрвљ |
њу телечар за телад.{S} Пролази сви са стране, да стока нема посла по дворишту.{S} Пред шталом |
облицу, отпаса се и привеза дрво с обе стране за рогове, па пусти јуне и поче га јурити:</p> < |
истих година, крезав и ћелав, а с леве стране човек средовечан и просед.{S} За другим столом п |
е брука!...{S} То није лепо... с његове стране...</p> <p>— Како?{S} Причај ми, Видосаве!</p> <p |
у и тај случај почеше претресати на све стране.{S} Радознали сељаци, враћајући се с рада, пред |
кад ето ти га Витор, иде полако с друге стране ограде, својом њивом, обухватио сикиру око ушник |
иже високо и обасјава комишаоце с једне стране гомиле, а други у мраку.{S} На једном крају дево |
р човек, збрчкана лица и ћелав; с десне стране човек истих година, крезав и ћелав, а с леве стр |
ији по годинама, побратим Мијат с десне стране, а Мићо с леве.</p> <p>Ружица их послужи како је |
мене угледао и колики приход вуче с те стране.{S} На њега ће се угледати још десеторица у најк |
а гужву од сена и стаде трљати по левој страни трбуха.</p> <p>Тодосије се бори с јунетом и смеј |
рбане, дућанске, пуне ствари; на другој страни чивилук и о њему Виторове хаљине што их носи пра |
ред иконом Светог Ђорђа, а на противној страни оружје.{S} У другој соби два широка кревета за с |
нда није ни спавао.{S} Ено га на горњој страни дворишта, под јабуком шећерлијом, сео па клупу, |
бочи се једном руком и накрену главу на страну, па, као и досад кад јој то помене, остави посао |
а нешто па се замисли и укочи поглед, у страну, па мисли и напослетку уздахне.</p> <p>Кад чита |
очију.{S} Затим баци поглед мимо њега у страну.</p> <p>— Да разговарамо озбиљно, као паметни љу |
и у кући Микачића.</p> <p>Видосав оде у страну сасвим.{S} Напустио кући и рад на имању и подивљ |
де сретну, он се нађе у послу и врдне у страну.{S} Кад су заједно за совром, он ћути, или ако ш |
ретну, он обори поглед земљи и шмурне у страну.</p> <p>Једне недеље чича Витор накастио да се с |
и поче га окретати некако необично и у страну, а он притиште кочањком у браду и обори поглед у |
Спустио капке до пола очију па кчиљи у страну, у брвна.</p> <p>— Еј, Видосаве!</p> <p>Он се тр |
утешио.</p> <p>Она само махну главом у страну и заћута.{S} Доцније мало поведе исти разговор:< |
p>Чича Вићентије зева и искреће главу у страну: </p> <p>— Тако и јесте и немаш никог пречег од |
и ред! — говори пандур и гледа на другу страну.</p> <p>Чича Витор подвикну:</p> <p>— Ја имам по |
Краљеву! — показа ратарац руком на коју страну долази та варош.</p> <p>— То је добра школа?</p> |
а је знао како се кантар окреће на лаку страну, а како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке |
> <p>Па махне руком и нанишани на десну страну:</p> <p>— И ови, овденак, Ружићи!{S} Нису велики |
а раме.</p> <p>Он развуче усну на десну страну и погледа га са спуштеним капцима до пола очију. |
раму без стаклета, закачише на источну страну; на други зид огледало и преко њега пребацише уб |
/p> <p>Она се поизмаче и стаде.{S} Ушао страх у њу па стрепи и очекује шта ће рећи.</p> <p>— Ка |
јече глава?“</l> <l>— Оно јесте Бановић Страхиња!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Шт |
прави.{S} На врата се помоли Видосав... страшан и необичан: мутне очи, подбуо, неочешљан, аљкав |
} Никад га нисам оваког видела: како је страшан, како гледа необично...“ Увек, кад је код куће, |
<p>Он је погледа, али некако необично и страшно, као да се бори с душом.{S} Поћута па се трже:< |
из руке у руку.</p> <p>— Шта је то тако страшно било ако ти је узео старешинство?{S} И зар због |
и у говору се пребаци, и шта је то тако страшно да би га могао омрзнути.{S} Попије коју више у |
> <p>Одјутри се мало.{S} Ружица избриса стрвољ испод јабуке: цигарице, палидрвца, прашину од ду |
о па прича и заговара је.{S} Али, ипак, стрепи кад ће поменути Видосава и шта ли ће рећи о њему |
поизмаче и стаде.{S} Ушао страх у њу па стрепи и очекује шта ће рећи.</p> <p>— Како ви овде?</p |
S} Морам, морам!“</p> <p>Скочи Видосав, стресе се и растрља очи...</p> </div> <div type="chapte |
присукује брке, а за час се заборави па стрпа један брк у уста и полагано мрда мишићима на обра |
се сушила.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у пластове и сена као и остало сено.{S} Док није |
ес, извади некакву хартију из сандука и стрпа је у џеп, узе кукасти штап и окрете се деци:</p> |
креће и разговара, суче брке и по један стрпа у уста и мрда мишићима и вилицама.</p> <p>— Хвала |
лани о Св. Томи украо улар на вашару и стрпао га у чакшире, а човек то смотри па га ухвати за |
прихода, већи су му клипови и крупнији струк.{S} Он га набави и не хте га сејати на сачму, већ |
дугу пушку, кубурлук, пиштољ и по неки струк босиљка....{S} И соба замириса чистоћом и босиљко |
се провуче испод ћивота Светога Краља у Студеници — погрбљеше се леђа и набраше се боре на лицу |
S} Мали Јовица води волове за парожје и стука их палицом да не пасу траву, а чича се погао па п |
му нешто прича и доказује.{S} Кад би да ступе у двориште, застадоше мало, протурише још неку, п |
па тек да узме рад у руке, а чича Витор ступи у двориште.{S} Носи велику шарену торбу пуну ства |
оље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ово село и у ову кућу! — мисли Видосав, па кло |
.</p> <p>— С толико науке могао би и ти ступити у ратарску школу, па да учиш ово што ја учим.</ |
а пуним торбама и теркијама.</p> <p>Кад ступише у двориште, стари Маслаћ назва Бога:</p> <p>— П |
у памети од онога дана кад <pb n="4" /> су се састали.{S} Онда је она у овој кући, то јест није |
стану, она му прича како <pb n="167" /> су код куће, шта су порадили на имању, шта раде деца и |
ју песму око оџака, а <pb n="5" /> дрва су пуцкарала на огњишту.{S} Она села на столичицу, заде |
засипао сув снег за кутњи праг, а дрва су пуцкарала на огњишту...{S} Она села на столичицу, за |
адићи који су свршили основну школу, да су доброг владања и из домаћинске куће.</p> <p>— Знамо, |
оскудна те је берба ипак била толика да су имали колико им треба за целу годину и опет да нешто |
ћу растурити од хуке и беса?..{S} Па да су могли, испљували би ме онде и бацали ме као обојак н |
а, а они до њега.</p> <p>Учини му се да су му сад још милији и <pb n="123" /> да би их турио у |
на где се зауставио.{S} Чинило му се да су му сељаци завидели што је дошао до тако груписаног и |
— Чудна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе по |
д су била у послу, а и они су волели да су сами, зато домаћин сам наточи стакло ракије и тури п |
а посла: како ће се једног дана чути да су му покрепала говеда од те траве, или га постигла дру |
Куражило га је само то што је видео да су многи разборитији сељаци дошли до уверења да он није |
удружили у повратку из вароши.{S} Тада су му они причали о свом побратимству, о момачком живот |
јица побратимили с Видосавом.{S} И тада су се љубили и цмакали до миле воље.</p> <p>У то побрат |
на послу, а последњи се враћа.{S} Свуда су га хвалили.{S} Кад је запросио, сви су је подговарал |
није, направио је нарочита сушила, која су изгледала као розге и на њих трпао зелену детелину, |
лук, поређаше сељачке сандуке, у којима су биле <pb n="29" /> разноврсне ствари.{S} О чивилуку |
Ружица је набавила по неку хаљинку, па су поновили и децу.{S} Све доби нов изглед и пође новим |
ча како <pb n="167" /> су код куће, шта су порадили на имању, шта раде деца и шта је где чула д |
!</p> <p>И онда се разиђу и причају шта су чули шта може бити са лудоријама Виторова посинка... |
...{S} Ми смо већ о томе говорили, деца су се, да речемо, заречила и замиловала...{S} Сад да ис |
ци, који нису одмицали од њега.{S} Деца су напредовала, расла и јачала, и скоро се изједначили |
Витора Микачића.{S} На пример: обојица су поштени људи, мрзе лопове и бадаваџије.{S} Обојица с |
и, мрзе лопове и бадаваџије.{S} Обојица су радници и воле раднике, само с том разликом што Тодо |
инку.{S} Једном му се даде прилика, кад су остали сами код воденице и седели на рудини више јаз |
так година пред долазак Видосављев, кад су обојица били млађи, једног пролећа заграђује Тодосиј |
започели.</p> <p>У неко доба ноћи, кад су сви поспали по кући сем Ружице која је дворила и слу |
м његова Руменија и она зимска ноћ, кад су <pb n="76" /> седели у старој кући крај прочевља...{ |
е је то досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, бре, смејет |
којима ће имати највише додира.{S} Кад су били у вароши, он га је упознао са газда-Радојицом, |
е нађе у послу и врдне у страну.{S} Кад су заједно за совром, он ћути, или ако што проговори он |
но, не било овде речено...</p> <p>— Кад су ми се надула јунад?</p> <p>— Јес’!</p> <p>— Што ти ж |
гостима и укућанима, рече:</p> <p>— Кад су се деца замиловала, и кад је судбина, пријатељу, нек |
наш шта сам ти казао још првих дана кад су почели тек гунђати по селу: затисни уши, отвори очи |
старих.{S} Друкчије су прилике биле кад су они настали на свет, а друкчије су данас, кад се под |
„Не знам што то човек човека заволе кад су исписници у војсци, или кад се овако нађу раме уз ра |
осаву, стали су и забезекнули су се кад су видели да је Тодосије, на најбољем парчету земље, за |
е иде му од руке и то му личи.{S} И кад су били на сиротињском имању, радом су се отимали од не |
с обојицом упознао у једној прилици кад су се удружили у повратку из вароши.{S} Тада су му они |
очастити.</p> <p>С Мићом се упознао кад су били на вежби у војсци. „Не знам што то човек човека |
је ни казивао да ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали гости били су поседали у велику совру, |
не смем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то испричали бабу, он се насмеја:</p> <p>— Нећу вам |
p>Сутрадан је освитао празник.{S} Чељад су била сва код куће.{S} Пошто посвршаваше обичне посло |
седаше под трем пред пивницом.{S} Чељад су била у послу, а и они су волели да су сами, зато дом |
дили, и то је све.{S} На том имању њиве су без изора.{S} Можеш их непрестано орати и сејати кук |
осле прича он како је некад било, какве су цене биле, шта је најбоље пролазило на пијацу, и как |
а зубе, па се умиј и опери.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и чакширама?{S} Ако немаш што |
чича Витор одведе госте у оџаклију, где су намештене клупе застрте ћилимовима и шареницама и на |
забављати са мојим малишанима..{S} Где су ми они све јутро? — скочи старац за радошћу дома сво |
/p> <p>— Где ти је голи Перовац?{S} Где су ти побратими и она голадија синоћна, што ми поједе д |
жину, — одговори Ружица.</p> <p>— А где су моји малишани?</p> <p>— Сојка је у вајату, а она дво |
умрљаним и нацепљеним листовима, милије су му биле, но <pb n="162" /> икакве друге у најлепшем |
мо научили од наших старих.{S} Друкчије су прилике биле кад су они настали на свет, а друкчије |
кад су они настали на свет, а друкчије су данас, кад се подигао други нараштај и настале друге |
у којој се родио, са сродницима за које су му везане толике успомене, одлазак у непознато село |
ну раменима:</p> <p>— Школе се... науке су... — рече и полако се измаче из собе, а затим отрча |
тарници, прилике у кући Микачића остале су исте.</p> <p>Видосав је и даље боравио у чаршији и ж |
ч, све као у Сима из Мораве.{S} На мене су се угледали први људи у селу и почели то исто набављ |
ио је друштво у неко доба ноћи кући, те су пили у оџаклији до пред саму зору...{S} То нико не з |
акитово пруће и помажу му у плетењу, те су и ту мајсторију упознали.</p> <p>А њихове радости ка |
> и он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те су помагали колико су могли.{S} Чича Витор је наточио ч |
еме, како је била топла Међудневница те су кукурузи узрели као кост, како је, не знам које годи |
</p> <p>— Како су деца?</p> <p>— Здрави су.{S} Доћи ће и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да ће их |
је најбоље пролазило на пијацу, и какви су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу заједно, о |
е своје старије: сви здрави и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље вид |
су га хвалили.{S} Кад је запросио, сви су је подговарали да иде за њега: „Идеш из сиротиње у с |
се раду, а вредни су и послушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и остати.{S} Кад је забринут и не |
се штошта изменило.</p> <p>Сељаци, који су се смејали Видосаву, стали су и забезекнули су се ка |
како су негда били српски јунаци, који су се борили са Турцима, како је Краљевић Марко био вел |
о је велики број пријатеља у селу, који су га искрено предусретали и узимали у заштиту.</p> <p> |
и обрађивати онако како раде људи који су то изумели.</p> <p>И он, као и Видосав, набави бољи |
што знате, браћо, траже се младићи који су свршили основну школу, да су доброг владања и из дом |
учити ратарску школу.{S} Ви знате каки су то питомци.</p> <pb n="170" /> <p>— Знамо, господине |
гости нису у званици, <pb n="58" /> али су му дошли на благ дан као другови и пријатељи с којим |
и сваки дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум |
уздан поглед и старачка лакост, одавали су човека кога је тежачки рад годинама и ломио и крепио |
ваним ободом, на ногама траље.{S} Звали су га Микача.</p> <p>Мало с ким да проговори реч.{S} Ни |
ива у тој радости родитељској.{S} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...< |
о: „Честит свети“, а сва чељад дочекали су га насред куће и бацали се на њега овсом.{S} Видосав |
даду, да поднесу све трошкове.{S} Имали су хране и за стоку а ни подрум им није био празан.</p> |
И он и она били су млађи у кући и имали су само да слушају што старији заповедају.{S} Бог их је |
а три дана...</p> <p>О св. Јовану имали су гостију више но дотадањих година.{S} У вече је било |
једне механе, иде у другу.</p> <p>Знали су га у вароши и могао се лако познати: напустио косу и |
сламу за простирку по соби.{S} Вечерали су сви заједно, за једном софром, и слуга и баба Вујана |
аци, који су се смејали Видосаву, стали су и забезекнули су се кад су видели да је Тодосије, на |
враћајући се с рада, пред ноћ, свраћали су поред детелишта, застајкивали и загледали, као да им |
цао из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њих је полазио Тодосијев син, а Тодос |
рати јавно и оговарати за леђима, могли су га изазивати од сваке руке, али нико није могао од њ |
у да се покајао што је урадио.{S} Могли су га дирати јавно и оговарати за леђима, могли су га и |
итор Микачић упамтио је то вече) седели су у старој кући крај огњишта.{S} Напољу је била мећава |
столом, застртим зеленом чохом, седели су: у врху председник суда, стар човек, збрчкана лица и |
упе крмачицу.</p> <p>Једног дана седели су ниже воденице, кад један сиромашак тера прасе пред с |
во већ педесет и осам година.{S} Волели су се као браћа и онако како се могу волети људи који с |
ништа крили један од другог и најволели су изјадати се на данашњи свет што не почитује старијег |
овицу, и што ради један то и други: или су по воденици, око јаза, у врту, око стоке, што им баб |
мирна и послушна...{S} И он и она били су млађи у кући и имали су само да слушају што старији |
</p> <p>Кад су дошли, остали гости били су поседали у велику совру, те их је наместио у стару к |
ом: у размаку од неколике године добили су ћерку и два сина.{S} Поред те радости, они су осетил |
као што се мучи инокосник.{S} Поградили су грађевине, приновили и окрепили омање, подигли свако |
е законе и зна све параграфе.{S} Нудили су га да буде министар, али он неће; воли да служи свом |
и карања, ни молбе, ни свађа.{S} Молили су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако |
дружевни.{S} Филип и Мијат побратимили су се из ране младости и нераздвојени другови.{S} Видос |
атњаче, нешто шуме и вотњак.{S} Бранили су се радом и слогом у задрузи.{S} И овако ожењени, мат |
воље.</p> <p>У то побратимство увлачили су и Тодосија, али он се само смејао пијаним људима.</p |
ињу и невољу.{S} Док је био мали, тукли су га газде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, |
а <pb n="124" /> њиви са слугом, денули су сламу.{S} Ружица им носила ручак и није ништа примет |
мејали Видосаву, стали су и забезекнули су се кад су видели да је Тодосије, на најбољем парчету |
окоси једних Часних Поста.</p> <p>Нашли су се ето ту као две сироте и цео век радили и мучили с |
и иде скромно и погнуте главе.{S} Ишли су на неколике свадбе у селу и чича иде напред и поштап |
ју се, одмичу.{S} Уче се раду, а вредни су и послушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и остати.{S |
и.{S} У другим собама до њих, намештени су кревети, <pb n="163" /> као за војнике.{S} Сваки има |
ку и два сина.{S} Поред те радости, они су осетили и дужност да легну још више на рад, да се по |
синко, што гледаш ове Коружиће!{S} Они су газде од старина: имају по триста брава ситне стоке, |
ли знаду све друго више него ја.{S} Они су и старији и паметнији, па морају више и знати.</p> < |
сеђаше Тодосије са још двојицом.{S} Они су дошли најпосле и нису се ни јављали домаћину, већ пр |
ицом.{S} Чељад су била у послу, а и они су волели да су сами, зато домаћин сам наточи стакло ра |
с тобом, каки три гроша.</p> <p>— Добри су и нису скупи, — вели Витор.{S} И онда Видосав припов |
они обредише.</p> <p>Час по час, гости су били све веселији.{S} Да није било скоро смрти у кућ |
јер он доноси много више прихода, већи су му клипови и крупнији струк.{S} Он га набави и не хт |
дине коси је по пет пута.</p> <p>Сељаци су, изнајпре, радознало очекивали шта ће бити од тог То |
ике и са кукурузом „американом“.{S} Док су сељаци свој кукуруз „осмак“ брали и смештали у салаш |
/p> <p>Бог зна шта он мисли!</p> <p>Док су они улепшавали кућу, дотле се чича постарао да понов |
кад су били на сиротињском имању, радом су се отимали од немаштине.{S} Он је увек први на послу |
амо неколицина из комшилука, а сутрадан су долазили многи и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је |
п’оке, а шта литра од оке.</p> <p>Убрзо су свикли да помажу Витору и у другим лакшим пословима: |
спомене и исте погледе на све.{S} И ако су им куће биле подалеко, није им сметала даљина да се |
ивне слике!{S} Каква је ова крава, како су јој широки бокови и велико виме!{S} Она даје по десе |
ако су долазили раније на гледање, како су ово богати и угледни људи и како им је дата реч да ћ |
ред њима, зашто су ови људи дошли, како су долазили раније на гледање, како су ово богати и угл |
на кладу, припијају и разговарају: како су мразеви уорили земљу те се просипа, како је воћка на |
да се, усуди се да упита:</p> <p>— Како су деца?</p> <p>— Здрави су.{S} Доћи ће и они данас.</p |
и осташе на истом месту да продуже како су започели.</p> <p>У неко доба ноћи, кад су сви поспал |
котарицу и <pb n="36" /> хвале се како су је с бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, |
што не почитује старијег и не живи како су стари живели.</p> <p>Вићентије је био ћуталица; само |
јој каже и он јој мораде испричати како су негда били српски јунаци, који су се борили са Турци |
н, он је раскрили и гледа у њу... „Како су дивне слике!{S} Каква је ова крава, како су јој широ |
е зна, кријемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и код Тодосијеве куће...{S} То му не ваља...{S} |
е она и оде полако у вајат.</p> <p>Тако су осванули: она на прагу, а он под јабуком.{S} Затим с |
Ђурицу и Јовицу, те су помагали колико су могли.{S} Чича Витор је наточио чутуру ракије и носи |
} Навикоше се и они код воденице и тамо су волели него код куће, ту је за њих имало више забаве |
амо види и да коју послужи.</p> <p>Тамо су већ проредили буклију, ручали, напили се и изназдрав |
нису проспавали како треба: непрестано су им били пред очима и Видосав и његова Ружица и оно д |
<p>Сви ови гости, за великом совром, то су званице, они се зову и на радост и на жалост, сем чи |
то грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су моја деца, моји синови и наследници...“</p> <p>Код т |
аску и заволео их као и Тодосија.{S} То су све млади људи, осредњег стања, ваљани и дружевни.{S |
се што нам нико ништа не верује.{S} То су женска посла, брате! — подвикује Тодосије, да сви чу |
жила, завршена је ова пијанка тиме, што су се сва тројица побратимили с Видосавом.{S} И тада су |
е доћи време те ће се горко кајати, што су овако о мени мислили...{S} Морам ићи напред!{S} Мора |
авом.{S} Што је било сукоба у кући, што су пуцали гласови по селу, те је свака рђа испирала уст |
помрчину у тамну ноћ, у нема дебла што су се поређала као стражари, унаоколо.</p> <p>— Шта рад |
људи са својом чељади И пријатељима што су се ту десили, а механџија, чорљав и прљав сељак, зап |
ше за дугачки сто и турише преда се што су донели за јело, призваше неколико пријатеља на зајед |
<pb n="28" /> брзо упознао с њиме и што су се тако запазили...</p> </div> <div type="chapter" x |
их, што ’но веле, позвао и хвала им што су дошли...</p> <p>— И твоји и моји, синко.{S} Само се |
у је давала од вајкада, да ради као што су му стари радили, и то је све.{S} На том имању њиве с |
сан радио то, него да сам радио као што су радили наши стари од памтивека...“</p> <p>— И вели о |
а је боље оно што он ради, него оно што су они радили...{S} Није се ни он научен родио, него је |
ало неколико варошана: запиткују их што су дошли, каква посла имају код суда, нуде им услуге ил |
о је то.{S} Нећу да гледам у других што су препочели из друге руке, него да видим баш од онога |
ор му онда исприча, ту пред њима, зашто су ови људи дошли, како су долазили раније на гледање, |
на копању, а копачи се дозивају: „Пошто су улари на вашару?“ и пружају прст на њега, а мене сти |
невоље! ..</p> <p>У то време у заседању су расматрали акта и припремали их за претрес.{S} За ду |
и му је шта приговарао.{S} На детелишту су посејали елду, да не остане беспослено земљиште, и т |
не нису могле остати неопажене и за њих су се заинтересовали сељаци и застајали поред његових њ |
пољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг и извијао своју песму око оџака, |
пољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг, а дрва су пуцкарала на огњишту. |
ц, човек у четрдесетим годинама, висок, сувињав, смеђ.{S} Носи се лепо и пристојно: чакшире од |
е дурну:</p> <pb n="83" /> <p>— Ти си и сувише осетљив и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна о |
читав урнебес.{S} Чича Витор се накашља суво и необично и рече:</p> <p>— Хајд, хајд, дете...{S} |
Наста тајац.{S} Дамљан Ружић се накашља суво па ће рећи:</p> <p>— А што ти је тако криво, Тодос |
Па шта би, Антоније? — рече и нешто му суво застаде у гуши, те се мораде искашљати.</p> <p>— Ш |
азре се — и угледа Видосава!{S} Накупио сувога грања по шевару, увезао појасом читаво бреме, за |
заседање погрбљених леђа, и кад угледа суд за столом, склопи руке око појаса и стаде:</p> <p>— |
</p> <p>Видосав је брзо дознао за бабов суд о људима и његово мишљење о свему.{S} Често у вече, |
тором Микачићем он није нигда стао пред суд нити је позвао кмета да им извиди какву потрицу, ил |
није судио ни парнично, и по њему може суд и не постојати.</p> <p>И са првим суседом Витором М |
<p>Опет поћута, па продужи:</p> <p>— И суд му је дао старјешство.... и мене одгурнуо од имања |
угарке, да готовом водом проплаче који суд и маже метлом преко куће И тако се ослободила и зау |
и рече му полако:</p> <p>— Је ли засео суд?</p> <p>— Што питаш? — прогунђа пандур.</p> <p>— Им |
јављати никоме од познаника; хитао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да |
S} Али, еве јада сад!...{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосава и огласио га за распикућу...{S} То |
све како је било: бабо одранио јутрос у суд... и тамо викао и дерњао се како сам пропасник и ра |
да ће усиновљење потврдити код окружног суда. </p> <p>За дуго није могао да верује сам себи да |
качић испе уз степенице зграде окружног суда.{S} У пространом ходнику пред заседањем закрчио св |
.</p> <p>Сад је Витор дошао из окружног суда с табаком у руци, у коме је стајало да га је усини |
ла.</p> <p>— Код суда?</p> <p>— Ја, код суда.</p> <pb n="116" /> <p>— Да ти не би требало позна |
вори:</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Код суда?</p> <p>— Ја, код суда.</p> <pb n="116" /> <p>— Да |
закрчио свет; људи који имају посла код суда издвојили се у гомилице, стоје и разговарају тихо: |
p>Он му каза.</p> <p>— Да те познам код суда.{S} На прилику ти тврдиш тапију или имаш да примиш |
их што су дошли, каква посла имају код суда, нуде им услуге или им препоручују адвокате.</p> < |
имао шта ниси, него причај шта имаш код суда, немој да дуљијаш...</p> <p>— Ето да ти причам...{ |
е.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је суда и закона..{S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p>— Каку |
о љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избегавао је да се с киме састане...{S} Шта би има |
ном чохом, седели су: у врху председник суда, стар човек, збрчкана лица и ћелав; с десне стране |
subSection" /> <p>Тек што је, по Божјој судби, издато подушје Виторовој Руменији, а Видосав Ђур |
p>— Кад су се деца замиловала, и кад је судбина, пријатељу, нека је са срећом...{S} Само, ја би |
да се престаше вајкати и помирише се са судбином...</p> <p>Тако једног зимњег вечера (Витор Мик |
на своју штету.{S} Још се ни с ким није судио ни парнично, и по њему може суд и не постојати.</ |
ху, а Видосав служи пиће, помаже мењати судове трчкара из куће у кућу, добацује које коме по не |
није истина.{S} А Витор је изјавио пред судом да је то све истина: и да си пропасник, и да се в |
head> <p>Пред подне чича Витор сиђе низ судске степенице и упути се право својој Јошевини.{S} С |
то доставише пријатељи и ја дођох овде, суду...</p> <p>— Да станеш на пут потврђењу тапија?</p> |
имиш новац од масалног и ја те приведем суду...{S} Како ти беше име?</p> <p>Он каза.</p> <p>— И |
е име?</p> <p>Он каза.</p> <p>— И кажем суду и саслушам се: овај човек, Витор Микачић из села В |
p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— И казао суду: мој посинак почео пропастити моје имање и трампио |
господоне...{S} Тера ме нека добрина по суду, да и вама досађујем.</p> <p>— Шта је, брате? -</p |
ву истину. "</p> <p>— Хоћеш да их тужиш суду?{S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље ти је: по |
оже дај здравље теби и мени, Виторе, до суђена сата.{S} Па шта ћемо!..</p> <p>— Знаш, говоре ми |
и и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити, онда, велимо, да ово што смо са |
о Видосављеву детелину, Тодосије, да би сузбио повику против <pb n="136" /> Видосава, решио се |
га бити! — рече и намах му се скотрљаше сузе низ обрашчиће.</p> <p>Сојка баци рад, ухвати се за |
ега родитељска...</p> <p>Ружици лијнуше сузе низ образе.{S} Сојка зајеца и ухвати се за очи.{S} |
е ни речи.</p> <p>Напослетку грунуше му сузе низ образе и замаче на капију...</p> </div> <div t |
} А ти гледај своја посла... и немој да сузиш као дете... већ гледај своју децу... нашу децу... |
и по месец дана.{S} Ту се развије труба сукна, прибави се гајтана, чојице, копчи и другог арча, |
е одело: простране чакшире од плавкаста сукна, памуклију и гуњ.{S} Ружица му спремила нове чара |
<pb n="32" /> уским чакширама од црног сукна и црвеним подвезама, изгледао као бела врана међу |
и се лепо и пристојно: чакшире од црног сукна, копоран и фермен од шајка.{S} На њему све чисто |
еја се само смеје, па се и она хвали са сукненим прслучићем, са три ката гајтана.</p> <p>Сојка |
ку.{S} На једном крају девојке у тесним сукненим јелецима, седе правилно, сагле главу и хитро о |
он.</p> <p>Она забоде вретено за -крило сукненог прслука, подбочи се једном руком и накрену гла |
спитују те за ову, те за ону, загледају сукње и јелеке.{S} Коло игра без престанка те се упрти |
="179" /> оделу, у плавкастој извезеној сукњи, коју је сама ткала и шарала, у тесном чошном јел |
те к’о моју Јошевину..{S} А она омахну сукњом и рече: „Прој се, чича, доколице“...</p> <p>Наст |
а бити родна...{S} На крају крајева сав сукоб изравњава се тиме, што ће Тодосије кресати неко д |
ећи, све то Тодосије удеси, те се сваки сукоб заврши смијурином и лепим растанком.</p> <p>Поода |
брига мори за Видосавом.{S} Што је било сукоба у кући, што су пуцали гласови по селу, те је сва |
ије Дмитрић сложити.{S} И ако се с киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избегне, па ма било и |
се могу волети људи који се нису нигда сукобили а имају исте успомене и исте погледе на све.{S |
рпу окомишаног кукуруза и клипови само сукћу и један други сустиже.</p> <p>Домаћин Варагић, ср |
а.</p> <p>— Имате да одобрите неке мање суме за оправку мостова.{S} Али, пре тога, да свршимо п |
у селу.{S} Куд се макне, све му тужно, суморно, празно...{S} С ким прозбори, не може да нађе н |
Не помену ни јутрошње јутарце, ни јарко сунашце, ни кућу ни срећу, како то чини још од вајкада. |
горњем крају старији људи; прогорели од сунца, знојави са осјем и плевом по коси и брковима, ра |
ло је то једног празника.{S} Дан ведар, сунце одскочило, а хладови шарали по дворишту.{S} Видос |
се с њом шали и забавља.{S} Дан ведар, сунце одскочило повисоко и хладови ишарали.{S} Разговар |
тресоше се хаљине, ишчукаше и изнеше на сунце да се проветре, па се наместише на своје место.{S |
, задржа подуже у вајату, и изађе пошто сунце изјутра.{S} Ружица му принесе воду да умије и сао |
S} Ево овако искрено друштво! ..</p> <p>Сунце већ беше на смирају.{S} Небо се проведрава и мраз |
детелину, те је тако била више изложена сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад се добро осуши |
е.{S} Кад попише добродошлицу, Маслаћев сусед уста те донесе из торбе чутуру и колач, извезен с |
p> <p>То је дом Тодосија Дмитрића првог суседа Виторова, човека средовечна, црвенкасте косе и б |
деце, или какве друге спрдње са које се суседи најчешће поинате, они то све нареде као људи, ил |
ло као и пре доласка Видосављева.{S} Са суседима се измирио, све се стишало: нити га ко задирку |
е пољуби са старим пријатељем и његовим суседом, па шануше Видосаву те и он то учини.{S} Младож |
е суд и не постојати.</p> <p>И са првим суседом Витором Микачићем он није нигда стао пред суд н |
уз њу пристављени лонци.{S} Две жене из суседства раде и помажу.{S} У воћнаку Тодосије се запре |
ном гуњу; за њим неки њихов пријатељ из суседства, некакав миран и скроман сиромашак у половном |
ом и пространом дворишту, у непосредном суседству Виторова имања.{S} Кућа до пола озидана од оп |
</p> <p>Чичи благну на лицу, приђе им у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџаклију...</p> </d |
е избегава да се састану.{S} Ако се где сусретну, он обори поглед земљи и шмурне у страну.</p> |
потрчи да продобујемо по селу.{S} Одмах сусрећемо људе: „Јеси ли чуо шта је ново?{S} Било то и |
руза и клипови само сукћу и један други сустиже.</p> <p>Домаћин Варагић, средовечан човек, мало |
њим Ружица и деца.{S} Људи у гомилицама сустижу, пролазе, жагоре, дозивају се, а Тодосије и Вид |
</p> <p>— То јест... треба рећи истину, сутра ти нећу умети све ово казати, као што умем сад, о |
<p>— Шта разбираш?{S} Разбираш да би се сутра могао подсме’нути гдегод за совром или на каквом |
ј, колико би они имали данас!{S} Нек се сутра изделе и нека сваки одвоји што је његово, ја бих |
осадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало заст |
е поричем, само нека тако буде.{S} Дођи сутра па носи прасе.</p> <p>Јовица се загушио од смеја |
се види од тога?{S} Чиновник данас јес сутра није, и што да облећем око њега и да се припијам |
...{S} И вели мој Миле: „Видосав каже: „Сутра да изведемо кметове те да измеримо земљу и у’вати |
у очи тога дана те се изми и обрија.{S} Сутрадан рано спреми се као што доликује: обуче чисте п |
је било само неколицина из комшилука, а сутрадан су долазили многи и рано.{S} Чича Витор дочеки |
коју више у месец дана и овесели се, а сутрадан је као девојка: гледа преда се и стид га је шт |
е с ким види и састане.</p> <p>Међу тим сутрадан му освану још црњи дан.{S} Неиспаван, изломљен |
арагића комишању!{S} Неко му је доказао сутрадан све и он је одмах отишао Тодосију да од њега ч |
ак задену за греду.</p> <pb n="9" /> <p>Сутрадан је освитао празник.{S} Чељад су била сва код к |
неста.{S} И тај га дан не виде.</p> <p>Сутрадан Тодосије накастио да га нађе, како тако.{S} Вр |
њим подуже, па оде полако кући.</p> <p>Сутрадан прављаше се невешт свему, као да ништа није ни |
а попала и овлажила му коштуњаве руке и сухе образе.</p> <p>Ружица му полако приђе руци и покло |
авуљине по вотњаку, нигде маховине нити сухе гранчице на дрвету: свака шљива масна и глатка као |
> <p>Он се опет завали у кревет, узмрда сухим устима, закркља му нешто у гуши и заћути.{S} Мало |
цигаром и избаци дим за димом, запљешта сухим уснама и прозбори:</p> <p>— Што не спаваш?</p> <p |
авиш и изгубиш!</p> <p>Видосав успљешта сухим устима:</p> <p>— Богме... његово имање... његово |
и наложена велика ватра са две главње и сухим грањем.{S} Пламен лиже високо и обасјава комишаоц |
м шећерлијом и он се накашља промукло и сухо.</p> <p>Она крочи боса, полако, по мекој трави и п |
у собу где нема нико, или кад је напољу сухо и топло, да се склони у <pb n="155" /> воћњаку у к |
ужиш суду?{S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље ти је: покупи своје прње па иди одакле си и |
же: сеје брашно, носи воду, уноси дрва, суче конце на витлићу, пригони стоку за мужу, лучи тела |
челу, слободније се креће и разговара, суче брке и по један стрпа у уста и мрда мишићима и вил |
у, са припасаним силавима, уозбиљио се, суче брке и ослушкује меденицу.</p> <p>Витор искриви гл |
едаше у Витора.{S} Он оставио кашику па суче бркове: умотава их и размотава.</p> <pb n="91" /> |
</p> <p>— И веле... више ништа.{S} Бабо суче бркове, а чича Јестратије смејури се и пуши дуван. |
аве, кад салева млеко у карлице, да јој сучеш цевке на витлићу, и то.</p> <p>Али она салетела д |
ди воденица преко лета и не заустави је суша и зими док не настану мразеви, он је ту у Јошевини |
виле у шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици.{S} Ето тако, сам самцит отишао и оцени |
га и нема.{S} Само Ружица вене, бледи, суши се, стари.{S} Увек замишљена и тужна, као да болес |
луге и надничари.{S} Ту се готови јело, суши пастрма, вешају сланине И пршуте.{S} До мутвака мл |
е, — вели Тодосије и натрпава откосе на сушила.</p> <p>Они се смејуре, згледају се, нешто шапћу |
себи.{S} Доцније, направио је нарочита сушила, која су изгледала као розге и на њих трпао зеле |
више изложена сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у пластове и |
а,</p> <p>— Управо, господине Јанићије, та „лења торта“ то ти је једно чудновато замјешателство |
хвалиш...</p> <p>— Бравос, комшија!{S} Та ти ваља! — смеје се Тодосије.</p> <p>— Тако је! — до |
до тада није сејат у селу Врљугама.{S} Та њива граничи се Тодосијевим имањем и била је поред п |
ма људи смо, бре, бићемо и помрећемо, а та ће пустолина остати и без мене и без тебе...{S} Чије |
} Рекоше му да тај учи ратарску школу а та је школа најбоља за сељака.{S} У њој се учи како ћеш |
им ратарску школу.</p> <p>— А где му је та школа?</p> <p>— У Краљеву! — показа ратарац руком на |
ван?</p> <p>— Палим, не бој се; није ме та добрина мимоишла.</p> <p>— И ја горим паре пред очим |
ли о јутрошњем догађају.{S} Откуд да се та несрећа деси!{S} Све као инат!{S} Већ у напред замиш |
ести, кад почеше допирати гласови да се та намера претреса и исмева.</p> <p>— Тата, тата, јеси |
Ево му, ако хоће, и то старешинство, и та главобоља, да га слушам као роб, само нек: не виче и |
ва радости моја! ..“ Како му живо лебди та слика пред очима, како јасно звоне те речи које је ч |
аза ратарац руком на коју страну долази та варош.</p> <p>— То је добра школа?</p> <p>Он се осме |
на, застаде и чисто се обрадова што јој та мисао паде у главу.</p> <p>— Право велиш, Руменија!{ |
у ту школу, како му је причао ратарац. „Та школа, то је, сигурно, велика зграда, као онај конак |
замуцну чича па се маши у џеп и извади табак хартије.</p> <pb n="120" /> <p>— Шта ти је то?</p |
> <p>— Добро, благо бабу! — рече и онај табак задену за греду.</p> <pb n="9" /> <p>Сутрадан је |
о било!</p> <pb n="8" /> <p>Извади онај табак иза копорана, окрену га и обрну.{S} Види само неш |
p>Сад је Витор дошао из окружног суда с табаком у руци, у коме је стајало да га је усинио и пре |
ог дана каза му те искупи оне књижице и таблицу, метну под мишку и одведе га учитељу.{S} Школа |
га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу и писаљку па се чешће забавља тиме Јовица у осм |
неко завукао руке у рукмаче па блене у таван и врата, како творижу чиновници, практиканти и па |
зана, каца са сирћетом шљивовиком, а на тавану виле, лопате и грабуље.{S} На другом крају вотња |
јан.{S} Срећом нема рђаву нарав у пићу: тада се само смеје, раколи, ћаска, хвали се, прича шта |
ћи се на земљу и ту чита и размишља.{S} Тада је миран, не сметају му Сојка и Јовица, који се см |
су се удружили у повратку из вароши.{S} Тада су му они причали о свом побратимству, о момачком |
ти продавца да то баш њему прода.{S} Од тада Витор Микачић не може прозборити неколико речи а д |
не умем ти касти...“ — вели Мића.{S} Од тада се чешће састају, пуше и разговарају.</p> <p>Сву т |
азива.{S} Он само ради и приходи.{S} Од тада је већ прикупио једно парче земље у пољу.</p> <p>Р |
себи неповољно, њега то једи, гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто ј |
то видео у толико имућнијих људи.{S} И тада му блесне пред очима имаовина Сима Моравца у кога |
а тројица побратимили с Видосавом.{S} И тада су се љубили и цмакали до миле воље.</p> <p>У то п |
Лакин Лаз, изабра за један усев који до тада није сејат у селу Врљугама.{S} Та њива граничи се |
леђа и набраше се боре на лицу.</p> <p>Тада се престаше вајкати и помирише се са судбином...</ |
<pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>ТАДИЈА П. КОСТИЋ</p> <p>ПРВО ВЕСЕЉЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА</ |
ко је чича Витор предузео старешинство, тај човек не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њег |
од штете, и радити ситније послове!{S} Тај је посао подесан за њега, старог човека, који већ н |
не дам више да ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од тог цера па до дебелог јасена, што се н |
</p> <p>Али ево јада са Видосавом!..{S} Тај се човек губи, из дана у дан тоне! ..{S} Од онога д |
оуздати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Витор предузе старе |
е...{S} И откуд је, онда, распикућа?{S} Тај бабо слуша свет... наше душмане...“</p> <p>Синоћ га |
епријатности које ће га постићи: зна да тај глас бруји по селу, да се душмани радују и свете, д |
: „Помози Бог, Виторе!“ — чини му се да тај није тако говорно, да је искренуо језик да му се на |
и предузе управу кућом и имањем, као да тај Видосав и не постоји под његовим кровом.{S} Код вод |
њему чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај учи ратарску школу а та је школа најбоља за сељака. |
о.{S} Кад је изникло видело се одмах да тај усев није ни за стоку ни за људе, и нико није знао |
бијен малтер, он замаза и окречи.{S} За тај посао није му требао мајстор, јер је он то радио уз |
не зре, како набавља стоку која није за тај крај, дружи се са голадијом и несретниковићима, слу |
трчкара час на њиву час кући.</p> <p>За тај дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, ме |
ом трновом браном.</p> <p>Онима, којима тај рад паде у очи, беше за чудо шта то ради посинак Ви |
амисли и пита сам себе: „Шта ми је крив тај Видосав?{S} Поштује ме као родитеља, чини ми почаст |
ли поретко, како нико не сеје.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по њиви па опет посеја овас, у |
> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле да га је тај исти бабо упропастио.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Што д |
евар, то је моје имање.</p> <p>— Где је тај дебели јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био |
, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треба њега да |
а изда тапију Јанку Марковићу.{S} То је тај Витор Микачић, ја га лично познајем од пре тридесет |
раве и да је самоучки научио све што је тај школовани тежак знао.</p> <p>Како се обрадовао кад |
Шта вам је?{S} Шта се смејете?{S} Није тај чича овде.{S} Па и да јес’, моба је моба,</p> <p>— |
ди, краву колубарку, и стараше се да се тај сој размножи.</p> <p>Људи гледају шта чини Тодосије |
о сам имао да кажем: да предложим да се тај Ђурица избере за питомца.</p> <p>Затим се окрете из |
чуо шта је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“...{S} Па још наплетемо двојином више, и чу |
док се он окрену, Видосава, неста.{S} И тај га дан не виде.</p> <p>Сутрадан Тодосије накастио д |
шта је било на детелишту Видосављеву и тај случај почеше претресати на све стране.{S} Радознал |
зи и прикрада се да <pb n="165" /> види тај рад, да и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и ње |
толико увредио Видосав?{S} Што то чини тај Видосав: шта му је те га не слуша...{S} Никад га ни |
причају.</p> <p>— На шта ли ће ти изићи тај рад? — почиње један.</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— В |
укуруз „американ“ и већ две године како тај кукуруз сазрева као што треба и од њега има два пут |
<pb n="53" /> <p>Знам ја... није данас тај дан...{S} Данас је причес... још по неку па кући, д |
ну батином о ледину и скочи. ,</p> <p>У тај мах помолише се из оџаклије Ђурица и Јовица: један |
што им је Бог одредио.{S} Али Тодосију тај рад пође од руке и нико не дочека да види сејира од |
.{S} Твој је посао да, ето тако, плетеш тај приглавак, да помажеш мајци кад музе краве, кад сал |
p>. — У-а, запаприли му пурењак!</p> <p>Тај уребес заглушише девојке:</p> <quote> <l>„О јаблане |
а, увек расположена и насмејана.</p> <p>Тај је задовољан с оним што има, а има осредње имање, н |
азире пуну срећу за њихову кућу.</p> <p>Тај момчић одвојио је, збиљски, од свију вршњака у њего |
количимо и оговарамо људе.</p> <p>Наста тајац.{S} Дамљан Ружић се накашља суво па ће рећи:</p> |
пусти је на сто, на колач.</p> <p>Наста тајац.{S} Чича Витор стајаше иза њих и нуткаше их да ру |
аро, неваљалица.</p> <p>— Јесте, она је така кад не слуша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, ја |
, ја нисам неваљалица?</p> <p>— Ти ниси така, ти си добра татина девојка! — милује је он по обр |
је направио детелиште, са кога ће имати такав принос <pb n="66" /> какав се не може добити ни с |
пну са великим затуреним роговорима.{S} Такве краве није било у селу.</p> <p>И на свему осталом |
чељад почну особити, онда нема ништа од такве задруге.{S} Хоћете ли то упамтити?</p> <p>— Хоћем |
срчалук, кутије за кафу и шећер и друге такве ствари за послужење....</p> <p>Видосав би и стару |
Бога ми! — рече Видосав пуним устима и таквим нагласком као на заклетви. </p> <pb n="102" /> < |
зати шуму и корисно је употребљавати, и таке науке што користе сељаку.{S} Види се да је тата им |
а се са свињама блатио!{S} Што си, бре, таки?</p> <p>— Па... радио сам, газда.</p> <p>— Ако си |
ирао о томе шта ће о њему рећи свет!{S} Таки је од младости.{S} Кад што чује о себи неповољно, |
оље да ради... и онда сам себе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га боље познавати него ја...“ |
Он ућута.{S} Тодосије продужи:</p> <p>— Таки смо ми, сељаци, увек.{S} Волимо да проносимо рђаву |
о...{S} Ја то нећу нигде признати да је таки кум Иво а немој ни ти.{S} Реци: „Немојте, људи, та |
и појединце у селу: те оваки је овај те таки је онај...</p> <p>— Хе, овај свет: неко вели ’вако |
су и послушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и остати.{S} Кад је забринут и нерасположен, кад г |
у на ухо: „Хвала ти, газда-Радојица, на таким речима.“</p> <p>Тако га упозна и са механџијом ко |
/p> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— Има таких младића!</p> <p>— Треба бирати оне младиће чији р |
тео би рећи „Ниси ни ти много утекао од таких људи.“</p> <p>— Прича ’номад Тодосије — поче млад |
ича Витору не може нико доказати да сме такнути у кров и темељ те старе куће у којој се родио, |
Велиш... не знаш ни ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што ви велите.</p> <p>— Озбиља те питам.</p |
<p>— Као што видиш, чиним.</p> <p>— Ја, тако она хоће.</p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па то му |
удак који не зна шта ради.{S} Молим те, тако ти све живо, реци по души...</p> <p>Тодосије се на |
све му се чини да је баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и пита сам себе: „Шта ми је крив та |
а немој ни ти.{S} Реци: „Немојте, људи, тако говорити, ко зна, је ли то тако било, и што причаш |
ког далеког пута на коме се дуго бавио, тако и он поче разгледати и разбирати за сваку стварчиц |
каза.</p> <p>— Микачић!</p> <p>— Јест, тако се презивам.</p> <p>— Шта си ти оном Микачићу што |
уће и загледати шта он то ради.{S} Иду, тако, њих по неколико, па стану код детелишта, наднесу |
иторов.{S} Али он је знао шта је радио: тако је радио и Симо Моравац од кога је и то научио.{S} |
мени деси!{S} Дај ону облицу дрвета!{S} Тако!{S} Сад ћемо овако!</p> <p>Рашчеврљи му вилице, ме |
ну преда се на покровац или зобницу!{S} Тако им је слађе него код куће кад поседају на столице |
си!..</p> <p>— Е, за то ти хвала! ..{S} Тако је! ..{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>— Море људи, |
сад виђали.</p> <p>— Нисмо никада...{S} Тако, ја ти се лако упознам са сваким.{S} Кад смо били |
{S} Све је тако од почетка до краја.{S} Тако смо рекли и уговорили и код власти потврдили, и ја |
ом седне и коју попије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим приликама: кад иде <pb n="22" / |
о је дошао и изјадао све муке своје.{S} Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда |
из ништа довео на домаћинско имање.{S} Тако је то: како семе сејеш онако ти ниче: сејеш жито, |
хвале се како су је с бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, они секу ракитово пруће и |
пажње у обрађивању и њиме се поноси.{S} Тако и Витор Микачић има своју „Јошевину" коју воли тол |
е он попије по неку, поручи и части.{S} Тако исто кад иде у варош не носи у торби чутуру и заст |
е прода није домаћин него раскутњик.{S} Тако мисли и тако ради па макар да би је скупље продао |
ико не зна, кријемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и код Тодосијеве куће...{S} То му не ваља. |
<p>— И што да ме он учи и саветује?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не за |
ас из села девојка!.“</l> </quote> <p>— Тако, дечице, пожурите, ако сте ради да раније ухватите |
ева и искреће главу у страну: </p> <p>— Тако и јесте и немаш никог пречег од њега. — рече он, п |
ја теби па да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако је, брате!</p> <p>— А не да се скупљамо да доколич |
д само гледај шта Качерац зна.</p> <p>— Тако му и треба!</p> <p>— Тражи посинка преко бела свет |
но и не тражим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја велим, бабо.</p> <p>И онда почне претресати п |
о сена!</p> <p>Тодосије отрча.</p> <p>— Тако!{S} Држи ти за рогове! — Па усука гужву од сена и |
смева... и да пропаде с главе.</p> <p>— Тако је, брате...{S} И шта да му кажем <pb n="103" /> н |
ти ваља! — смеје се Тодосије.</p> <p>— Тако је! — додаје Мићо.</p> <p>Видосав продужи:</p> <p> |
све тако? — упита председник.</p> <p>— Тако је, господине.{S} Све је тако од почетка до краја. |
{S} Види да је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако му је време данас...{S} А ја велим: не може запове |
мо.</p> <p>Видосав се снебива:</p> <p>— Тако то жив човек научи свашта и што ваља и што не ваља |
и непрестано гунђори и броји:</p> <p>— Тако но како... чес и поштовање... ја знам мога старије |
ви ме!</p> <p>— Што, Видосаве?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Ето, оставићу.</p> <p>И измакне се, седн |
едан!</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако како си почео.</p> <p>— Он ми смета.</p> <p>— Нека |
рате.</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако, брате.</p> <p>— Није, Бога ми, нема ту претварања |
астуре кућу.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Тако.{S} Онај мој није при речи како смо казали.</p> <p |
!</p> <p>— Ти опет тако велиш?</p> <p>— Тако, но како ћу.</p> <p>— Проба човек, па како испадне |
па те је гледао с неповерењем.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он се забечио у цигару, гледа, и ћути.</p> |
ика од тебе, Виторе?</p> <p>— Па и јес’ тако, али он и не тражи бољег од мене.</p> <p>— Шта вел |
— Добро, мали, ја не поричем, само нека тако буде.{S} Дођи сутра па носи прасе.</p> <p>Јовица с |
еба.</p> <p>— Како, Ружице?</p> <p>— Па тако; ти си сад друкчији човек.</p> <p>— Шта?{S} Ја сам |
ком шећерлијом.</p> <p>Једно вече прича тако те о овоме, те о ономе, па од једном спусти глас к |
</p> <p>И не би му право што се Видосав тако <pb n="28" /> брзо упознао с њиме и што су се тако |
и од јуче сазнали.{S} Што си неповерљив тако?</p> <p>— Није, Тодосије, него... велим...</p> <p> |
p> <p>— Ћути!</p> <p>— Што да ћутим кад тако и јесте.{S} Он му је дао старешство и тата је поче |
д наочара на Витора.</p> <p>— Је ли све тако? — упита председник.</p> <p>— Тако је, господине.{ |
У руци.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све тако као што ти кажеш, онда што ми ниси раније казао, п |
Зна и он.</p> <p>— Али они не знаду све тако као што ти знаш?</p> <p>— Они не знаду ово што сам |
у и нигда га не смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људима и разговара:</p> <p>— Кад смо били на Пан |
p> <p>И настави се песма и кикот, и оде тако, дубоко у ноћ...</p> <milestone unit="subSection" |
о је болест: надун.</p> <p>— Знам да је тако, чим се надуло.</p> <p>— И ова се болест лечи кад |
</p> <p>— Тако је, господине.{S} Све је тако од почетка до краја.{S} Тако смо рекли и уговорили |
е и на њих трпао зелену детелину, те је тако била више изложена сунцу и ваздуху и брже се сушил |
а суво па ће рећи:</p> <p>— А што ти је тако криво, Тодосије?</p> <p>— Зато, брате, што не гово |
енце ма било као песница...{S} И док је тако обишла све угљеваре, изугризала свакојако корење, |
део си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити, онда, велимо, да ово што см |
гову маленом и забаченом селу.{S} Он је тако научио читати и писати, умео је зготовити леп руча |
ћ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али...</p> <p>Ово пусто „али“! ..{S} Што год п |
{S} Па шта је то <pb n="72" /> те му је тако несносно и тешко...{S} Он не уме да објасни ни отк |
Бог, Виторе!“ — чини му се да тај није тако говорно, да је искренуо језик да му се наруга, да |
и његовим имањем.{S} Сам зна да то није тако, али све му се чини да је баш тако.{S} Седи, тако, |
да је добио тутора у кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чича Витор измирио са |
глед земљи и појми да рече: „А зар није тако?{S} Право веле људи“, — па мрдну раменима и оћута. |
љева.</p> <pb n="75" /> <p>— А што веле тако, Вићентије?</p> <p>— Зато што си се ти повукао па |
змисли јесам ли му шта напакостио да ме тако омрзне, или да му нисам уназадио имање за ове неко |
то је он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и стара за све од најмањег до највећег.{S} |
али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кући...</p> <p>Успремише и двориште.{S} Не |
>— Богме право имате, радите док вам се тако мили.</p> <p>— Је л’-де, баба?</p> <p>— Јесте, Бог |
> <p>Они га запиткују шта то би, што се тако покрпаше.{S} Он оћуткује, мрзи га да говори о томе |
аши вина те сви сркнуше по мало, јер се тако ваља после причешћа, па им поручи по кафу и купи п |
и криво?</p> <p>— Говори зато што му се тако може... и што тако хоће... да ме лакше истисне с и |
"28" /> брзо упознао с њиме и што су се тако запазили...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
од онога који је први подигао...{S} Те тако наиђох на Тодосијево имање.{S} Хоћу да обиђем да м |
и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је свако његово чељаде лепо одевено као из највеће |
говом имовином.{S} А ја велим: „Немојте тако, људи, није то тако као што ви говорите..{S} И вел |
адох, ништа није ни било.{S} Други неће тако, него, да је кабил, возао би и среског ћату на сво |
вом.</p> <p>— Стој!</p> <p>— Нећеш више тако, бели!</p> <p>— Зар и у данашњи дан... на наше вес |
миловао га, тукао га.{S} После навикоше тако, и нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од |
моја нога не стане на састанак...{S} И тако вели Миле: скупило се доста људи и поседали на сас |
— мисли чича и носи је у сарачану.{S} И тако то стоји годинама и све брњице здраве и читаве.{S} |
аче који суд и маже метлом преко куће И тако се ослободила и заузела чисто старешинску власт.{S |
домаћин него раскутњик.{S} Тако мисли и тако ради па макар да би је скупље продао у јесен, а је |
а њу, он ју је мешао са обичним сеном и тако измешану давао те му се није никаква штета десила. |
се доста људи и поседали на састанку и тако говоре и разговарају као људи.{S} А ту и Видосав и |
већ је саспе у бурад па јој чека цену и тако стоји док не роди шљива и онда продаје стару а печ |
ће...{S} Оди да ужинамо, море!</p> <p>И тако, полако, све тише и тише, док <pb n="25" /> се Тод |
ти, мраз, пуца дрво и камен...</p> <p>И тако се извирује како је ко поорао, повлачио, заградио, |
мрсу, да није ко што уврачао.</p> <p>И тако све редом, од најмањег до највећег.</p> <p>Па оде |
ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније изађе из вајата у чистим памучним |
заустави га нико...</p> <p>Навикоше сви тако, па га и не заустављају и не воде рачуна о њему ка |
жи да сваки сељак домаћин треба да ради тако како не би изостао иза других, да за свог века очу |
дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери? .</p> <p>Она црвени, чепа, погледа и у њега |
се крије од света он, а не ти.{S} Је ли тако, Видосаве?</p> <p>Он уздркта, отвори очи и погледа |
S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако ни овако...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, за то ти хв |
а му тури руку на чело.</p> <p>— Што си тако тужан?</p> <p>Он јој одгурне руку.</p> <p>— Остави |
сника.</p> <p>— Ја не знам докле ћеш ти тако...</p> <p>— Како?</p> <p>— Ето тако.{S} Ти сам зна |
Иди!</p> <p>— Видосаве, ти ћеш пропасти тако... — рече она и оде полако у вајат.</p> <p>Тако су |
да <pb n="165" /> види тај рад, да и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и његов рад...{S} Шта |
а су му сељаци завидели што је дошао до тако груписаног имања појевтино, па се поносно тиме и х |
што ме мери:</p> <p>— Што си се осмољио тако?</p> <p>— Како, газда?</p> <p>— Тресни рђу са себе |
адан Тодосије накастио да га нађе, како тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га потреви сама.{S |
</p> <p>Он приђе ратарцу.{S} Хоће, како тако, да се упусти у разговор и упозна с њиме.</p> <p>— |
кући.</p> <pb n="62" /> <p>— Не можемо тако!{S} Аја!{S} Овај Видосав хтео би да све изопија, п |
гару из руке у руку.</p> <p>— Шта је то тако страшно било ако ти је узео старешинство?{S} И зар |
вори и у говору се пребаци, и шта је то тако страшно да би га могао омрзнути.{S} Попије коју ви |
да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако двојица на путу разговарају и гледају у ње |
ја велим: „Немојте тако, људи, није то тако као што ви говорите..{S} И веле: „Како он може доз |
, људи, тако говорити, ко зна, је ли то тако било, и што причаш што ниси очима видео и на шта с |
је твој посао.{S} Твој је посао да, ето тако, плетеш тај приглавак, да помажеш мајци кад музе к |
<p>— И овај је вољан човек. али... ето тако...{S} Божја воља...{S} Изгубљен човек!...</p> <p>— |
о и турио да се суше у воденици.{S} Ето тако, сам самцит отишао и оценио шта треба осећи; ни ја |
ти тако...</p> <p>— Како?</p> <p>— Ето тако.{S} Ти сам знаш да... није онако како треба.</p> < |
овори зато што му се тако може... и што тако хоће... да ме лакше истисне с имања...{S} Ја му см |
цали ме као обојак на буњиште...{S} Зар тако на моме добру?</p> <p>Видосаву се ухвати нешто у г |
та и стане: блене у ону комушу.{S} Опет тако, па се извали на ледину, налакти се и гледа тамо н |
и?</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Ти опет тако велиш?</p> <p>— Тако, но како ћу.</p> <p>— Проба ч |
није тако, али све му се чини да је баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и пита сам себе: „Шт |
а и непрестано виче:</p> <p>— Како смеш тако?</p> <p>А Ђурица се уозбиљио као старкеља, па вели |
о мене питате?</p> <p>— Како то говориш тако?{S} Тебе, ја кога ћемо, — рече стари пријатељ.</p> |
ати и помирише се са судбином...</p> <p>Тако једног зимњег вечера (Витор Микачић упамтио је то |
како је ономе преплануо овас...</p> <p>Тако је навикао, а што је навикао држи да је најбоље и |
, и то је питање скинуто с реда.</p> <p>Тако нешто било је и у јесен.{S} Видосав је имао неприл |
ње разговор и добацује пошалице.</p> <p>Тако при свакоме послу.{S} Кад нема радника, он ради с |
огледа унаоколо: ко ли га удари.</p> <p>Тако другог, трећег...{S} У том бане понеко из мрака.</ |
првог празника састану у вароши.</p> <p>Тако је и било.{S} Млади ратарац усадио је у душу детињ |
— рече она и оде полако у вајат.</p> <p>Тако су осванули: она на прагу, а он под јабуком.{S} За |
} С њиме^се годе и цену прекину.</p> <p>Тако у свему.{S} Кад се врати из чаршије он иде право њ |
азда-Радојица, на таким речима.“</p> <p>Тако га упозна и са механџијом код кога свраћа и веже к |
в, збиљски, има право и да је корист од таког рода несумњива.{S} Већ у другој години он је њего |
<p>У том се подиже Дамљан Ружић, који, такође, беше члан те скупштини.</p> <p>— Господине капе |
што даје дете у таку кућу и пријатељи с таком фамилијом.{S} Али му је срце празно, он је невесе |
тарешинство!{S} Како је тешко наћи се у таком положају!{S} Али најтеже му би кад паде зао удес |
е може онакав простак, Витор, избити из такта да толико заборавиш на себе?..{S} Болан, брајке, |
љних људи.{S} Али оно не може избити из такта паметног човека и натерати га да се заборави и од |
радује, весели и поноси што даје дете у таку кућу и пријатељи с таком фамилијом.{S} Али му је с |
гори...{S} Само се јавка жетелица кроз таласасто класје на њиви...</p> <p>Витору Микачићу необ |
ојним Шунијом.{S} Он није давао ни Богу тамјана, али дође Маркезан те наследи имање и сад води |
од вајата.{S} Ноћ топла... ни видна ни тамна... мало се шта распознаје до бели зидови на кућам |
гучио, налактио се и гледа у помрчину у тамну ноћ, у нема дебла што су се поређала као стражари |
света!{S} Ето, све се то учи у школама, тамо у ратарници, где учи онај Гружанин...“ — мисли Ђур |
ељу?{S} Нема посла без стара човека!{S} Тамо, амо, па опет чича Витор на среду.{S} Ако ће!{S} П |
жи он иде у стару кућу да доручкује.{S} Тамо у соби постављена је мала совра и људи седају за њ |
ађени ораси, крушке, јабуке, трешње.{S} Тамо даље настаје имање: њиве, ливаде, пашњаци, забрани |
се извали на ледину, налакти се и гледа тамо негде далеко, у модрикасте висове рудничких планин |
: како живе, шта уче, шта раде, шта има тамо од стоке и угледног добра и шта се све подиже.</p> |
е сви у апелацији и касацији.{S} Он оде тамо, па седне међу њих и присуствује кад расматрају де |
нуди Видосав, па отрчи у оџаклију да се тамо види и да коју послужи.</p> <p>Тамо су већ прореди |
} Он је заволео ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много причати о тој кући и |
у.</p> <p>— Седи!{S} А ви остали, хајте тамо, гледајте свог посла!</p> <p>— Шта ћеш то?{S} Оста |
је било: бабо одранио јутрос у суд... и тамо викао и дерњао се како сам пропасник и распикућа.. |
етна с њиме!..“ И сретна и задовољна: и тамо у сиротињи и овде у домаћинској кући, и биће сретн |
ке.{S} Навикоше се и они код воденице и тамо су волели него код куће, ту је за њих имало више з |
<p>И ко ће га се отрести...{S} Одоше и тамо продужише разговор.</p> <p>Видосав је то испричао |
у, до воденице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га питају: колико би остало прељетака, |
вљати по вароши.{S} По неку ноћ преноћи тамо, по неку код куће.{S} Нису вредили ни савети, ни к |
и немој да казујеш бабу док ја не одем тамо,“ — прича му Ружица.</p> <p>Видосав узмрда брковим |
прича мени мој Миле...{S} Ја нисам био тамо; не идем на састанке као и ти.{S} Отишао сам лани |
ављево.</p> <p>— А знаш ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест, био је.</p> |
деницу и пандур уђе.</p> <p>— Шта је то тамо?</p> <p>— Господин’ председниче, један старац навр |
цу, а они скачу:</p> <p>— Немој да идеш тамо.{S} Куд си навро!</p> <p>Један трчи више јаза и ви |
се тамо види и да коју послужи.</p> <p>Тамо су већ проредили буклију, ручали, напили се и изна |
ао јунак који осваја позицију под кишом танади.{S} Ко те напада сад, стидиће се доцније.{S} При |
у половном оделу; па младожења, висок, танак младић, леп и личит, у новим уским чакширама, чош |
...</p> <p>— Да станеш на пут потврђењу тапија?</p> <p>— Јес’, господине.</p> <p>— И да поништи |
приђе један младић у опанцима.</p> <p>— Тапију, облигацију, жалбу, уговор! — предузе други.</p> |
ор Микачић из села Врљуга, хоће да изда тапију Јанку Марковићу.{S} То је тај Витор Микачић, ја |
да прочита сваки позив од власти, сваку тапију, и, да ти кажем, уговор, и да прибележи шта хоће |
ознам код суда.{S} На прилику ти тврдиш тапију или имаш да примиш новац од масалног и ја те при |
{S} Одавно није ни за какав рад, сем да тарне у угарке, да готовом водом проплаче који суд и ма |
Јес’, Бога ми!</p> <p>Он остави посао, тарну угарке и наслони главу на руку.</p> <p>— И, право |
Ти? — подсмева се Видосав.</p> <p>— Ја, тата, оч’ју ми!</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Бога ми!</p> <p |
Ти си добро дете татино!</p> <p>— Тата, тата!{S} Мара не слуша своју мајку, па јој њен тата вел |
амера претреса и исмева.</p> <p>— Тата, тата, јеси чуо нешто, што веле за тебе? — прича му Јови |
д не слуша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, ја нисам неваљалица?</p> <p>— Ти ниси така, ти си |
де и замисли се.</p> <p>— Е, моја Сојо, тата зна много што шта што нико не зна. </p> <p>Па спус |
> <p>-- Јеси, ћери.</p> <p>— Ето видиш, тата!{S} Кажем ја теби!</p> <p>— Е, сад верујем! — смеј |
да је тата имао право што је радио.{S} Тата је то научио од Сима Моравца и радио је како је зн |
а!{S} Ти си добро дете татино!</p> <p>— Тата, тата!{S} Мара не слуша своју мајку, па јој њен та |
е та намера претреса и исмева.</p> <p>— Тата, тата, јеси чуо нешто, што веле за тебе? — прича м |
осав се смеје, а она довикује:</p> <p>— Тата каже да ја нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де д |
з’о и почео да га оговара и казао да га тата пропасти и да је тата распикућа, па му преотео ста |
ке што користе сељаку.{S} Види се да је тата имао право што је радио.{S} Тата је то научио од С |
ара и казао да га тата пропасти и да је тата распикућа, па му преотео старешство и тати задао м |
А сад је дошло време те се уверио да је тата радио паметно, па обилази и прикрада се да <pb n=" |
амуцну и протепа:</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће!</p> <p>— Није данас долазио!</ |
знам ја што је љут.</p> <p>— Шта му је тата учинио?{S} Да чујеш ти шта веле наши сељаци...</p> |
>Па је глади низ косу:</p> <p>— Шали се тата!{S} Ти си добро дете татино!</p> <p>— Тата, тата!{ |
Ђурица и рече полако:</p> <p>— Звао те тата да часком сиђеш у кућу.</p> <p>Тодосије изађе.</p> |
е колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре не |
је сретно!{S} Видећеш да ће пристати и тата и бабо.</p> <p>— Добро, мали, ја не поричем, само |
о и јесте.{S} Он му је дао старешство и тата је почео да ради како треба, а бабо се покајао што |
/> намере, него му се чинило да је мој тата радио како не треба, — правда га Ђурица. </p> <p>— |
} Мара не слуша своју мајку, па јој њен тата вели:{S} Ти си, Маро, неваљалица.</p> <p>— Јесте, |
у многоме не зна ни за девету част као тата.{S} Да чујеш шта веле наши сељаци, па и сами Коруж |
ба.</p> <pb n="157" /> <p>— А зна ли то тата?</p> <p>— Зна и он.</p> <p>— Али они не знаду све |
од Тодосија а Тодосије га је научио од тате.{S} Зашто бабо није дозволио тати да ради како је |
Ружић највише је букао по селу противу тате, исмевао његов рад и светио се бабу што га је дове |
а распикућа, па му преотео старешство и тати задао муку на срце, те човек изгубио рачун о себи. |
ио од тате.{S} Зашто бабо није дозволио тати да ради како је започео, па би видео докле би доса |
ица?</p> <p>— Ти ниси така, ти си добра татина девојка! — милује је он по образу.</p> <p>— Ја с |
осу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина девојка... ћери, прва радости моја! ..“ Како му |
<p>— Шали се тата!{S} Ти си добро дете татино!</p> <p>— Тата, тата!{S} Мара не слуша своју мај |
Али други пут да нисте ништа радили без татиног одобрења.{S} Он и купује и продаје и о свему се |
размишља о свему.{S} Њега боли срце за татом, јер је уверен да је радио како ваља.{S} То му пр |
помисли: шта ли мисле ова деца за свога тату...{S} Размисли се — па јој засузе очи. „Деца к’о д |
идосава.{S} Он воли и свог баба и свога тату, али не може да затвори очи и затисне уши, већ вид |
або, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— А што је љут?</p> <p>— Шта знам ја што ј |
д, да и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и његов рад...{S} Шта има боље но кад дође време д |
ак ниже куће, покосише и почупаше боцу, татулу и дивљу паприку, што је све расло и бујало но ок |
ита цео уговор гласно, одмарајући се на тачкама и погледајући испод наочара на Витора.</p> <p>— |
> <p>— Шта, Вићентије?</p> <p>— За оног твог.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја! — рече и заста |
иш!</p> <p>— Бравос!</p> <p>— Изабрасмо твог сина за питомца!</p> <p>— Да учи ратарницу!</p> <p |
а састанку, него нешто сам чуо за онога твога.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја, за њега и Тод |
а знам.</p> <p>— То није твој посао.{S} Твој је посао да, ето тако, плетеш тај приглавак, да по |
дозволе.{S} У здрављу да се видимо.{S} Твој син Ђурица.“</p> <p>— И вели мени Ђурица: „Опрости |
од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, да само радим и диринџим, већ посина |
<p>— Мило ми да знам.</p> <p>— То није твој посао.{S} Твој је посао да, ето тако, плетеш тај п |
ивети?</p> <p>— Какву бруку?{S} То није твоја брука но његова.</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> < |
стопу вратима.</p> <p>— Упропастио сам твоје имање...{S} Продао сам твоју Јошевину...{S} Трамп |
но око мог имања.</p> <p>— Докле је то твоје имање?</p> <p>Тодосије се загледа у њега:</p> <p> |
’но веле, бабо, знаш како је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја самих, што ’но в |
о и хвала им што су дошли...</p> <p>— И твоји и моји, синко.{S} Само се потруди да се не осрамо |
кад ће те ти исти људи хвалити више но твоји свагдашњи пријатељи.</p> <p>— Е, хвала ти... што |
осветиће ти се сад.{S} Ти идеш на руку твојим непријатељима, да виде несрећу од тебе.{S} Не да |
се на то!{S} Видосаве, брате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се |
: иде и пред власт, и на пазар, и тресе твојом кесом...</p> <p>Чича Витор обори поглед земљи и |
рао од радости!</p> <p>— То је срећа за твоју кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не рече ни реч |
в „златоуст“, па не би могао утицати на твоју букову главу.{S} Ти радиш онако како си научио од |
пастио сам твоје имање...{S} Продао сам твоју Јошевину...{S} Трампио сам је за Чо-чо-ло-пек...< |
итор ућута.</p> <p>— Зар не видиш да он твоју реч слуша, а Тодосијеву свиђа.{S} И чујеш ли шта |
еже раменима.</p> <p>— Хоћемо да чујемо твоју реч! — вели му Витор.</p> <p>— Да ти одобриш! — д |
оја јунад, <pb n="77" /> хтела да краду твоју детелину па се прејала! — виче Тодосије.</p> <p>В |
о земљу:</p> <p>— Хвала ти, синовче, на твоме добру.{S} Бравос, сине...{S} То сам и заслужио од |
</p> <pb n="174" /> <p>— Да је други на твоме месту, он би играо од радости!</p> <p>— То је сре |
, прегонише, док ће Тодосије рећи ономе твоме „Да ти дам Чолопек, па учини што си наумио“. — А |
</p> <p>— Буди јунак!{S} Немој ти... по твоме обичају... да се секираш и мислиш! ... — рече на |
рукмаче па блене у таван и врата, како творижу чиновници, практиканти и пандури.{S} Међу њих с |
рљуга признајем пред влашћу и законом и тврдим овај уговор да сам усинио и пустио у кућу и на и |
Да те познам код суда.{S} На прилику ти тврдиш тапију или имаш да примиш новац од масалног и ја |
извезен са вуницом, и неколико јабука, те турише на сто, у врх совре.{S} Стари пријатељ извади |
а се не сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа и подмлађена.{S} Воденица остад |
сланицу, лопаре и остало дрвено посуђе, те је све изгледало као смиље.{S} Све ствари нађоше сво |
и у том и капетан заусти да нешто каже, те махну руком да седе, па се маши у џеп и извади једно |
ред смрт није одмицала од њене постеље, те је оставила аманет Витору да је не тера већ нек умре |
рилику и продаде на вашару две мургуље, те купи једну сивуљу од колубарског соја: крупну са вел |
p> <p>Једно вече прича тако те о овоме, те о ономе, па од једном спусти глас као да шапће на ух |
о старешство и тати задао муку на срце, те човек изгубио рачун о себи.</p> <p>Ђурица застаде и |
и пени ракију, наслужује у шоље и чаше, те деца носе и послужују, трчи у подрум те сипа пиће у |
се зацерека, па се сети да га то мрзи, те оћута и полако му приђе.</p> <p>— Што те, болан, мрз |
се исполага и сено што беше у Јошевини, те се Витор пресели кући.</p> <p>Празнике пропратише св |
и, правије рећи, све то Тодосије удеси, те се сваки сукоб заврши смијурином и лепим растанком.< |
{S} Они га стадоше викати и саветовати, те напусти и њих, па се поче забављати по вароши.{S} По |
се подигне те седне и молећиво салети, те му кријући донесе још коју чашицу.</p> <p>Чешће Ружи |
о позицију, те, мајчин сине, хоће бити, те неће бити....{S} Па, почех ти причати, мраз, пуца др |
водио је друштво у неко доба ноћи кући, те су пили у оџаклији до пред саму зору...{S} То нико н |
, пушио... тек у неко доба свео је очи, те је и она заспала.</p> <pb n="129" /> <p>Одспава први |
— рече и нешто му суво застаде у гуши, те се мораде искашљати.</p> <p>— Шта би?{S} Скочише обо |
о и Видосав и мало му се одрешио језик, те слободније говори, меша се у разговоре и живље долив |
ти имање, али их је вешто крио и чувао, те их није никоме саопштио.{S} А, правије рећи, није им |
Витора Микачића и даде му се на мисао, те оде далеко, далеко...</p> <p>Боже, да речемо да је о |
вру.{S} Напољу је било хладно и каљаво, те је поставише у оџаклији.{S} Чича Витор распореди где |
евари! — подвикује <pb n="19" /> Витор, те би неко из куће рекао да се инате горе под јабуком ш |
рењаке.{S} Као за <pb n="84" /> пакост, те године удари слана око Крстова дана и сав му кукуруз |
: разгледају свет, распитују те за ову, те за ону, загледају сукње и јелеке.{S} Коло игра без п |
а не дугује ништа.</p> <p>— Хвала Богу, те могу рећи: да не дугујем ником ништа, сем Богу душу, |
рјака“. </p> <p>— Ама коме ће, по Богу, те се сатре радећи? — питају се сељаци кад поведу реч о |
ватовић призортио да освојимо позицију, те, мајчин сине, хоће бити, те неће бити....{S} Па, поч |
у кући, што су пуцали гласови по селу, те је свака рђа испирала уста са њима, то је било и сти |
ерио да му је чича оставио све на вољу, те се могао слободно кретати и ухватити лето за крај.</ |
о розге и на њих трпао зелену детелину, те је тако била више изложена сунцу и ваздуху и брже се |
у ракитово пруће и помажу му у плетењу, те су и ту мајсторију упознали.</p> <p>А њихове радости |
гости били су поседали у велику совру, те их је наместио у стару кућу.{S} А и иначе волео је д |
} Тодосије му додаде потпрашену кубуру, те је опали у вис и огласи селу: прво весеље у Микачића |
" /> и он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те су помагали колико су могли.{S} Чича Витор је наточи |
затим га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га |
онда почне претресати појединце у селу: те оваки је овај те таки је онај...</p> <p>— Хе, овај с |
родио...{S} Па шта је то <pb n="72" /> те му је тако несносно и тешко...{S} Он не уме да објас |
грања и комуше на ватру, <pb n="45" /> те се изви пламен високо и обасја и онај крај где сеђаш |
чних књига из којих је учио ратарац!{S} Те књиге са искиданим корицама, са изгужваним, умрљаним |
баш од онога који је први подигао...{S} Те тако наиђох на Тодосијево имање.{S} Хоћу да обиђем д |
око совре као дете и гледа у Витора.{S} Те га речи окуражише:</p> <p>— Што ’но веле, бабо, знаш |
век то смотри па га ухвати за мишку.{S} Те ту повуци и потегни, док се нису наравњали и кум Иво |
ара и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је свако његово чељаде лепо одевено као из најв |
попеваш, а мени мило, мило, ваздан би’ те слушала.{S} Што, болан, нећеш још једанпут да то поп |
аду без врљике и коца.</p> <p>Посвршава те послове, а стиже време за сејање кукуруза.{S} И ту и |
е си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Да те познам код суда.{S} На прилику ти тврдиш тапију или |
</p> <p>— Какво познанство?</p> <p>— Да те познам.</p> <p>Чича Витор мрдну раменима:</p> <p>— С |
у и објашњава:</p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по народ |
а и, на прилику, стао на по пута, па да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта ко |
..{S} Шта има боље но кад дође време да те хвали онај који те је до јуче нападао...“ -</p> <p>И |
у руком:</p> <p>— Море, ниси ти дете да те тешим.{S} Сад опет бринеш: шта мисли о теби!{S} Нек |
шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за питомца.{S} Обично се узимају по двојица из |
ног до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја те заборавих туде!</p> <p>— Не заборавио те Бог!{S} Здр |
и имаш да примиш новац од масалног и ја те приведем суду...{S} Како ти беше име?</p> <p>Он каза |
<p>— Исмева ме где стане.</p> <p>— Нека те исмева!</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек гово |
ета!</p> <p>— Он ме грди.</p> <p>— Нека те грди!</p> <p>— Исмева ме где стане.</p> <p>— Нека те |
ње и јелеке.{S} Коло игра без престанка те се упрти снег поновац и направише се читава гумна по |
раме: — Устани!{S} Бог с тобом, попала те роса!</p> <p>Он оћута.{S} Затим рече полако:</p> <p> |
о је као што ви велите.</p> <p>— Озбиља те питам.</p> <pb n="138" /> <p>— Озбиља ти кажем.</p> |
и он има своју овцу у задружним овцама те му се јагњи сваке године, па <pb n="69" /> треба и о |
Видосав однесе буклију и својим гостима те је и они обредише.</p> <p>Час по час, гости су били |
ине дође он од воденице у очи тога дана те се изми и обрија.{S} Сутрадан рано спреми се као што |
а није била богата, али није ни оскудна те је берба ипак била толика да су имали колико им треб |
се огрејаше, па им принесе у чаши вина те сви сркнуше по мало, јер се тако ваља после причешћа |
е разумео шта ти хоћеш и чему тежиш, па те је гледао с неповерењем.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он се |
као со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две трп капке и онда му да залогај хлеб |
глави и измакне се.{S} Ружица га натера те се пресвуче, да му те једе и две три попије, па га о |
хладови ишарали.{S} Разговара и ћерета те о овоме те о ономе, па је ухвати за колир и стаде га |
опише добродошлицу, Маслаћев сусед уста те донесе из торбе чутуру и колач, извезен са вуницом, |
време, како је била топла Међудневница те су кукурузи узрели као кост, како је, не знам које г |
ком, Тодосије приђе.{S} Видосав притрча те га загрли.</p> <p>— Ово је мој најбољи пријатељ у се |
е и ухвати се за очи.</p> <p>Он притрча те је пољуби у руку.</p> <p>После се споразумела и с ње |
ад пред причест...</p> <p>Видосав отрча те му изведе коња, седланика, огледа колан и ухвати за |
сви па поседаше.{S} У том дође Видосав те се и он прекрсти, узе парче колача као нафору, сркну |
истера питомога, то јест, дошао Видосав те истера тебе, Виторе...{S} Па веле: како он може дозв |
в и погледа у све редом: — А ако да Бог те дочекамо Светога Јована, славу мога родитеља... — Па |
мој ме, Тодосије, молим те...{S} Е, кад те молим! .. — рече и руке му клонуше те испусти цигару |
не добили су ћерку и два сина.{S} Поред те радости, они су осетили и дужност да легну још више |
дана чути да су му покрепала говеда од те траве, или га постигла друга каква незгода, што пост |
/p> <p>— Држи га!</p> <p>— Шта им би од те траве?</p> <p>— Ћути!{S} Дај мало сена!</p> <p>Тодос |
бо!</p> <p>— И направи му места где год те нађе.</p> <p>— Не брини, бабо!</p> <p>— И пољуби га |
уче кесу и скиде свилени гајтан са себе те му намаче на врат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како |
идосав каже: „Сутра да изведемо кметове те да измеримо земљу и у’ватимо...“</p> <p>— Велиш ли о |
95" /> за све па, ако има посла, он иде те га ради, ако нема, он се забавља с децом; — а јутрос |
черао.{S} Она му је доносила свеже воде те се умивао, затим је лезао, устајао, пушио... тек у н |
у, завири свуда у сваки буџак, па изађе те се уми, испљуска се по лицу, убриса се, па се поврат |
ље колико треба за један вршај, па сиђе те налаже, дреши ужета, тера коње у вршају, претреса и |
у и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже те откиде једну травку и стаде се забављати.</p> <p>— В |
кући и оџаклији.{S} Жена и деца прилазе те љубе госте у руку, па настаје послужење.{S} Зна се с |
ати, стидовати због њега...{S} Срећа је те није код куће: не зна како би му сад изашао пред очи |
опек.{S} Па кад то није истина и кад је те неистине изнео он, онда треба да је стид њега, а не |
?{S} Што то чини тај Видосав: шта му је те га не слуша...{S} Никад га нисам оваког видела: како |
ицу и њих двојица одигну врећу од земље те он измери.{S} Ђурица је знао како се кантар окреће н |
на окречи оџаклију и набави плаве земље те је одоздо донекле обојадиса, а цигље по ходнику прем |
е међу овим безјацима, па ће доћи време те ће се горко кајати, што су овако о мени мислили...{S |
довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио да је тата радио паметно, па обилази и при |
арали.{S} Разговара и ћерета те о овоме те о ономе, па је ухвати за колир и стаде га загледати: |
те, Ружице...</p> <p>И онда се подигне те седне и молећиво салети, те му кријући донесе још ко |
и та слика пред очима, како јасно звоне те речи које је чуо пре толико година! ..{S} Данас је п |
о ми дошао, нови коншија! — и залеће се те се пољубише.</p> <p>- Боље тебе нашао, коншија, — ве |
овек на свом месту, биће времена кад ће те ти исти људи хвалити више но твоји свагдашњи пријате |
Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>— И убиће те! ..{S} Попрешће те моја со и мој хлеб! </p> <p>— Што |
...</p> <p>— И убиће те! ..{S} Попрешће те моја со и мој хлеб! </p> <p>— Што, бабо?</p> <p>— По |
</p> <p>— Што, бабо?</p> <p>— Попрешће те моје добро!</p> <p>Видосав се мало прибра и погледа |
риса рупчаге и пукотине, донесе иловаче те је наби у оне локве по кући и изравна под.{S} Ружица |
ивају се, а Тодосије и Видосав изосташе те иду полако и разговарају.</p> <p>— Нисам ја пијан ко |
p>Кад уђоше у собу, она тројица скочише те се здравише и направише му место.{S} Види се у чему |
обичају.{S} Тодосије и младићи приђоше те се руковаше, па прихватише коње и одведоше у шталу, |
д те молим! .. — рече и руке му клонуше те испусти цигару.</p> <p>Тодосије хтеде још доказивати |
p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се разиђу и причају шта су чу |
А овај се искоси:</p> <p>— Е?{S} Кад би те неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да служи |
ном! — гракнуше људи.</p> <p>Усташе сви те чича Вићентије изломи колач с Витором, узе буклију п |
е, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га питају: колико би остало прељетака, може ли се ко |
узимали у заштиту.</p> <p>То га окуражи те, четврте године у лето, сазва једну велику мобу за ж |
но кад дође време да те хвали онај који те је до јуче нападао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђур |
адати но комшији, да ти помогне?{S} Или те нападну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смрт по |
p>— Шта веле?</p> <p>— Веле: дође дивљи те истера питомога, то јест, дошао Видосав те истера те |
еби...{S} Сигурно те жалим... родила ми те мајка!{S} Здрав си!{S} Здрави будите сви, добри приј |
S} Њу је Видосав припремао још с јесени те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за |
</p> <pb n="135" /> <p>Затим се поврати те седе и чикну штапом о патос. </p> <p>— Паметна жена, |
е било капетана кога нису призвали кући те частили и гостили!{S} Па шта им се види од тога?{S} |
ише, док <pb n="25" /> се Тодосије реши те пређе врзину и принесе му чутурицу и поче молитвати: |
сати појединце у селу: те оваки је овај те таки је онај...</p> <p>— Хе, овај свет: неко вели ’в |
<p>Волео је да га хвале како је радник те му нема парника, и онда би рекао: „Нема у земљи курј |
доказати да сме такнути у кров и темељ те старе куће у којој се родио, одрастао и век вековао. |
шим шакама...{S} Видиш ти њега!{S} Срам те било! — резили га Тодосије.</p> <p>И за час набави м |
?</p> <p>— Бог с тобом, Виторе, кад сам те досад преварио! .{S} Да сам могао ноћас бих дошао да |
:</p> <p>— За то те не питам... и нисам те звао за ову совру да ме хвалиш...</p> <p>— Бравос, к |
вол’те, чича-Вићентије!{S} Ама поштујем те, море, као мога оца! ..</p> <p>— Хвала, синовче, пил |
— Нисам, вала, ни ја!</p> <p>— Не видим те ни да си дошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу му ја |
маче над вареником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју Јошевину..{S} А она омахну сукњом и рече: „ |
сно.</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим те...{S} Е, кад те молим! .. — рече и руке му клонуше т |
уца:</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим те!..</p> <p>— Кажи ми: је ли истина да си ти под мојим |
да иду У кућу.</p> <p>— Немој ме, молим те.</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Није ми ни до чега сад.</p |
чашу ракије.</p> <p>— Немој више, молим те.</p> <p>— Шта сам попио?{S} Свега три од мало пре.{S |
и пред Видосава.</p> <p>— Остави, молим те, — брани се Видосав. — Знаш ли да ми се не мили живе |
Иди!{S} Иди кад ти кажем!{S} Иди, молим те! — учеста он нестрпљиво и узмаха руком.</p> <pb n="1 |
, ја не бих ни марио.{S} А овако, молим те....</p> <p>— Не бригај, Антоније, — рече Витор и упи |
n="97" /> <p>— Полако, бабо...{S} Молим те, бабо... теби је одавно нешто криво...{S} Ја сам чуо |
а му кажем, нек чини што може.{S} Молим те нек то остане међу нама.</p> <p>Витор занеме.{S} Неш |
пио?{S} Свега три од мало пре.{S} Молим те, Ружице...</p> <p>И онда се подигне те седне и молећ |
ам лудак који не зна шта ради.{S} Молим те, тако ти све живо, реци по души...</p> <p>Тодосије с |
из чије.</p> <p>— Ја не знам.{S} Молим те... шта ти је?{S} Теби се нешто привиђа.</p> <p>Чича |
огледа га:</p> <pb n="82" /> <p>— Молим те, Тодосије, гледај своја посла.</p> <p>— Бог с тобом, |
аци, па и сами Коружићи!</p> <p>— Молим те, бато, немој то никоме причати.{S} Да чује бабо, па |
S} Да по једну попијемо!</p> <p>— Молим те!</p> <p>— Молим и ја тебе!{S} То ми не смеш одрећи!< |
> <p>— Треба ти но како.</p> <p>— Молим те, бабо... — промуца и пружи руку..</p> <p>— Узми, за |
Нека кеса на свом месту.</p> <p>— Молим те, бабо, као родитеља...</p> <p>— Гледај посла, синко. |
го штошта да савлађујеш.</p> <p>— Молим те, брате.</p> <p>— Немаш шта да ме молиш!{S} Ти мораш |
ибра и погледа му у очи:</p> <p>— Молим те, бабо, кажи ми шта ти је...{S} Нас свађају душмани.< |
не!{S} А шта је то било?</p> <p>— Молим те, само нек остане међу нама.{S} Ти знаш мене, ја ниса |
и уверен да радиш добро?</p> <p>— Молим те: је ли ти савест чиста и мирна?</p> <p>— Јесте, Бога |
о Витор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, нек то остане међу нама... стар сам човек: |
те деца носе и послужују, трчи у подрум те сипа пиће у бардаке и окињаче.{S} Како се ко послужи |
авао ни Богу тамјана, али дође Маркезан те наследи имање и сад води за собом по туце Цигана..{S |
е Дамљан Ружић, који, такође, беше члан те скупштини.</p> <p>— Господине капетане, и ви браћо, |
са обичним сеном и тако измешану давао те му се није никаква штета десила.</p> <p>И посао са ж |
ође Ђурица и рече полако:</p> <p>— Звао те тата да часком сиђеш у кућу.</p> <p>Тодосије изађе.< |
и сва три се иженили.{S} Имање им слабо те иду по надници.{S} Зашто не би узели једног од њих? |
клис мој!..</p> <pb n="24" /> <p>— Убио те враг, не питам никога за моје имање!</p> <p>— Ти си |
ас му пишти до по села...</p> <p>— Убио те Бог, питај чича-Вићентија где је био дебели јасен и |
е заборавих туде!</p> <p>— Не заборавио те Бог!{S} Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми се ти извлач |
е учио у школи, па се занео и заборавио те виче да се чује чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња |
ко целе собе.{S} Ујутру је чича поранио те месио чесницу и пуцао из кубуре, а Јовица и Ђурица п |
осваја позицију под кишом танади.{S} Ко те напада сад, стидиће се доцније.{S} Причекај то време |
</p> <p>Онај се трже:</p> <p>— Море ако те згодим ја одавде, нећеш се маћи отале!..</p> <p>— Ко |
врат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>В |
ећерлијом.</p> <p>Једно вече прича тако те о овоме, те о ономе, па од једном спусти глас као да |
ну прекорну реч...{S} Шта ли је то било те се толико наљутио!..</p> <milestone unit="subSection |
дома?</p> <p>— Газда је Бог.{S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их в |
поучићемо те као своје дете, упознаћемо те с нашим пријатељима и предаћемо ти у руке све што им |
Видосаве.{S} Док смо ми живи, поучићемо те као своје дете, упознаћемо те с нашим пријатељима и |
буде мени нек буде и теби...{S} Сигурно те жалим... родила ми те мајка!{S} Здрав си!{S} Здрави |
био, али ја више не дам!</p> <p>— За то те не питам!</p> <p>— Чик загради!</p> <p>— Чик ми стан |
не да о томе прозборити:</p> <p>— За то те не питам... и нисам те звао за ову совру да ме хвали |
разеви, он је ту у Јошевини: прима жито те меље, узима ујам, причувљава стоку, зими јој полаже |
о, с ким се састаје, шта говори?{S} Што те се тиче то?{S} Нек иде сваки својим путем и својим п |
е оћута и полако му приђе.</p> <p>— Што те, болан, мрзи да са мном разговараш?</p> <pb n="156" |
/p> <p>— Али шта ћу с њим?</p> <p>— Што те се тиче он!{S} Ти ради како си почео, а он нек се де |
Не зна шта да му одговори.</p> <p>— Зар те није стид! — викну он као згранут и тресну штапом о |
<p>— Ама шта ти је, бабо?</p> <p>— Зар те није срам.... толики човек?</p> <pb n="98" /> <p>— З |
на мене угледао и колики приход вуче с те стране.{S} На њега ће се угледати још десеторица у н |
ти с нама, море, ноћас?{S} Изопија нас те ни јутрос не знамо гди смо!-</p> <p>Видосав се трже |
даред трже, погледа низа се, уђе у собу те обуче нов гуњ и натакну алов фес, извади некакву хар |
м и његовим суседом, па шануше Видосаву те и он то учини.{S} Младожења пољуби у руку обојицу, п |
е наточио чутуру ракије и носио на њиву те нудио возиоце, свезао неколико снопа, па се налазио |
тарао да понови њих: призвао је терзију те је скројио ново новцато одело Видосаву.{S} Овај је с |
коло сабора: разгледају свет, распитују те за ову, те за ону, загледају сукње и јелеке.{S} Коло |
па хтеде и Ружицу, али она затеже руку те се само руковаше.{S} Жене се ижљубише по обичају.{S} |
зговарају: како су мразеви уорили земљу те се просипа, како је воћка напупила не може красније |
Ружица га натера те се пресвуче, да му те једе и две три попије, па га окупи молити, као и уве |
Ђурицу у школу.{S} Једног дана каза му те искупи оне књижице и таблицу, метну под мишку и одве |
вину и дељу је донекле, па је даду њему те је он утанча и онда он плете а они гледају.{S} Недељ |
причестише, Видосав их одведе у механу те се огрејаше, па им принесе у чаши вина те сви сркнуш |
е.</p> <p>— Не глобите човека!{S} Ја ћу те, пријатељу, познати за пола динара! — утисну се међу |
за то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те познати за цванцик! проговори иза њега један сипљив |
ј Јошевини.{S} Само сврати на пекарницу те с ћепенка узе две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, |
пред њим...{S} Но, оставимо то, хајдемо-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Вид |
н слуша и тек рекне по неку реч.</p> <p>Те јесени, једног радног дана, дође она у варош да му с |
муцује:</p> <p>— Шта вам је...{S} Остав’те ви мене...{S} Носим дрва газда-Милики... даће ми чов |
Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, служ’те се!..</p> <p>Видосав кола око совре као дете и гледа |
рата и пружи:</p> <p>— Сад, бабо, извол’те!</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Понеси кесу!</p> <p>Вито |
ет нека звоца и испира зубе...{S} Извол’те, бабо... молим, све исправно!</p> <p>Тодосије му шан |
— Ништа... чес’ и поштовање...{S} Извол’те, служите, се — вели чича и опет тумара по мраку.</p> |
S} И ако Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, служ’те се!..</p> <p>Видосав кола око совре као дет |
безекну:</p> <p>— А што, бабо?{S} Извол’те послужење!</p> <p>— Носи, не питај ме ништа јутрос.< |
мени:</p> <p>— Видосаве!</p> <p>— Извол’те, газда!</p> <p>— Шта ће ти она чешагија на прагу?</p |
метну на сто, пред њега.</p> <p>— Извол’те, бабо!</p> <pb n="132" /> <p>— Хајде, де, да прообич |
овара и штогод доказује.</p> <p>— Извол’те, чича-Вићентије!{S} Ама поштујем те, море, као мога |
која стоји с њом у вези.</p> <p>— Извол’те, господине! — рекоше сељаци.</p> <pb n="171" /> <p>— |
ца и помажу јој у послу.</p> <p>— Извол’те!{S} Добро сте дошли!{S} Немојте се снебивати!{S} Дед |
, а чича уздахну и рече:</p> <p>— Извол’те... служите се!..</p> <p>— Знаш како је, — поче други |
ан.</p> <p>— Зар и каву?</p> <p>— Извол’те, бабо.{S} Скоро ће стасати и ручак.</p> <pb n="133" |
</p> <p>— Који народ?{S} Народ! „Говор’те уста, да нисте пуста!“</p> <p>Он ућута.{S} Тодосије |
иђе да га разговори.</p> <p>— Видосаве, тебе боли глава.</p> <p>— Не боли ме ништа.</p> <p>— Па |
тате?</p> <p>— Како то говориш тако?{S} Тебе, ја кога ћемо, — рече стари пријатељ.</p> <p>Он оп |
ромуца и пружи руку..</p> <p>— Узми, за тебе је то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде св |
Тата, тата, јеси чуо нешто, што веле за тебе? — прича му Јовица.</p> <p>— Шта, сине?</p> <p>— С |
е ништа ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порезу за прошло полгође.</p> <p>О |
За њега, је ли Вићентије?</p> <p>— И за тебе и за њега.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта ја |
тавати и нагваждати, шта је ко рекао за тебе и његову кућу, он мисли да му се цео свет подсмева |
</p> <p>— Молим те!</p> <p>— Молим и ја тебе!{S} То ми не смеш одрећи!</p> <p>— Да чује бабо!</ |
један старачки глас:</p> <p>— Молим ја тебе, пусти ти мене код господина председника!</p> <p>П |
омога, то јест, дошао Видосав те истера тебе, Виторе...{S} Па веле: како он може дозволити у св |
.. шта ће он тражити бољег саветника од тебе, Виторе?</p> <p>— Па и јес’ тако, али он и не траж |
о ја... ја не знам за бољег родитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: добротвора мога.</p> <p>Ч |
Ама, чујеш, море!{S} Нећу ја милости од тебе, да ми га ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га |
тој чамотињи, да ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се освети, осветиће ти се сад.{S |
равос, синовче!{S} То сам и заслужио од тебе!..</p> <p>Видосав се зацрвене и протепа:</p> <p>— |
Бравос, сине...{S} То сам и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p> <p>Видосав с |
војим непријатељима, да виде несрећу од тебе.{S} Не дај се! — саветује га Тодосије.</p> <p>Он с |
.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за рукав и не |
ти што дужан?{S} Да се није задужио код тебе?</p> <p>Он одговори да не дугује ништа.</p> <p>— Х |
залеће се те се пољубише.</p> <p>- Боље тебе нашао, коншија, — вели Видосав и у себи се чуди ка |
и дошли!</p> <p>— Честит свети!{S} Боље тебе нашли! — рукују се и љубе они. </p> <p>Чисто се за |
ео он, онда треба да је стид њега, а не тебе; онда треба да се крије од света он, а не ти.{S} Ј |
> <p>— Кад сам могао педесет година без тебе; могу и сад...{S} Могу, ја како! ..</p> <p>Жене се |
та ће пустолина остати и без мене и без тебе...{S} Чије није било, чије бити неће...{S} Оди да |
аш ти њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навикао.{S} Свака |
е је он по образу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</p> |
дседник прекиде:</p> <p>— Не знам ја ни тебе ни њега, ни шта си узимао шта ниси, него причај шт |
>Чича Радојица маше главом:</p> <p>— До тебе кривице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} |
чаршију?</p> <p>— Јок, вала, но баш до тебе.</p> <p>— Па добро си ми дошао.</p> <p>— Даће Бог |
као што смо увек разговарали...{S} Зар тебе може онакав простак, Витор, избити из такта да тол |
>— Полако, бабо...{S} Молим те, бабо... теби је одавно нешто криво...{S} Ја сам чуо...</p> <p>— |
а не знам.{S} Молим те... шта ти је?{S} Теби се нешто привиђа.</p> <p>Чича узврте главом:</p> < |
’ ја то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говори и онај што је негда био негде накакав „з |
, Тодосије!</p> <p>— Шта хоћеш више?{S} Теби је савест чиста и мирна, ти њој одговараш и ником |
одговори, а Тодосије продужи:</p> <p>— Теби је тешко од његовог џанкања.{S} Ја знам како ти је |
.</p> <p>— Ето видиш, тата!{S} Кажем ја теби!</p> <p>— Е, сад верујем! — смејури се Видосав и у |
се привуче и ослушне:</p> <p>— Кажем ја теби, куд ће он успети нешто мимо свет!</p> <p>— Жали Б |
ће.{S} Овде ваља радити.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако је, брате!</p |
исао и хукну:</p> <p>— Боже дај здравље теби и мени, Виторе, до суђена сата.{S} Па шта ћемо!..< |
дуљицу да предам теби, и да то што пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се |
Приставили сланине и бунгура..{S} Има и теби! ...</p> <p>— Умесили смо колач и испекли на проче |
а не пијем?{S} Што буде мени нек буде и теби...{S} Сигурно те жалим... родила ми те мајка!{S} З |
испекли на прочевљу!</p> <p>— Остало и теби доста!..</p> <p>Ухватише му се за скуте, па се утр |
обуче и даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да то што пише теби, кажем бабу наусмено, да зн |
тешим.{S} Сад опет бринеш: шта мисли о теби!{S} Нек мисли шта хоће, не може ти ништа.</p> <mil |
пиње:</p> <p>— Ево теби, Ђурица!{S} Ево теби, Јовица!{S} Купио вам бабо у чаршији.</p> <p>Они з |
п и извади оне две лепиње:</p> <p>— Ево теби, Ђурица!{S} Ево теби, Јовица!{S} Купио вам бабо у |
на послетку, рећи:</p> <p>— Боже, благо теби!</p> <p>Ратарац се засмеја и полако се издвоји с п |
аву и мрдаше њом, што ће рећи:{S} Тешко теби, ојађениче!..</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
амоучки научио све што је тај школовани тежак знао.</p> <p>Како се обрадовао кад се срећа осмех |
<pb n="85" /> зна, јер је сваки почетак тежак и у сваком раду може бити и неуспеха и неприлика. |
:id="SRP19030_C16"> <head>XVI</head> <p>Тежак је дан освитао за Видосава...{S} Онако уморан и и |
а њега, старог човека, који већ није за тежачке радове.{S} Одатле ће, из прикрајка, посматрати |
е он учи друге школе, а ко хоће да ради тежачке радове и да научи како их ваља радити, он учи о |
рачка лакост, одавали су човека кога је тежачки рад годинама и ломио и крепио.</p> <p>Од како з |
диже живу ограду и уводи нове обичаје у тежачким радовима? ..{S} Коме је на смећи кад то чини?{ |
<p>После оваких разговора Витору је све теже било.{S} Чинило му се да све село само о њему гово |
сав то посматраше из вајата и сад му би теже изаћи но стати пред куршум.{S} Није да га се боји: |
} Коме је на смећи кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи... паметан отац вели да је син бољи од |
до највећег.{S} Шта им је криво што он тежи бољитку, да има бољу пасмину стоке, да сеје детели |
ико се радовао томе, у толико му је био тежи овај прелом у животу: растанак с кућом у којој се |
о и живео на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што више, а Тодосије <pb n="21" /> је задо |
лудак, није разумео шта ти хоћеш и чему тежиш, па те је гледао с неповерењем.{S} Је л’ тако?</p |
џија.</p> <p>Чича Радојица трља руке за тезгом у дућану, смеши се задовољно и подвикује:</p> <p |
нема радника, он ради с децом или сам, тек није беспослан никад.</p> <p>А већ у Видосава не мо |
Не идеш, да му штогод напакостиш, него, тек ’нако...</p> <p>— Није тек онако, него, право да ти |
о ћутиш?</p> <p>— Ето не ћутим, него... тек... онако...</p> <p>— Реци ми: јеси ли ти крив што ј |
ивао, затим је лезао, устајао, пушио... тек у неко доба свео је очи, те је и она заспала.</p> < |
рав буди!</p> <p>— Не снебивам се...{S} Тек...{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>Обредише по неку ч |
агија на прагу?</p> <pb n="108" /> <p>— Тек... заборавио сам.</p> <p>— Како заборавио?{S} О чем |
ше чистити и дотеривати у ред.</p> <p>— Тек... баба Вујана, да смо у послу.</p> <p>— Бог с вама |
својој стоци, а немој о мојој.</p> <p>— Тек, велим...</p> <p>— Не бије гром у свако дрво, — дод |
p>— Шта ће онај чекрк на путу?</p> <p>— Тек... деца изнела.</p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти |
а по кући, упути Сојку на њен посао, па тек да узме рад у руке, а чича Витор ступи у двориште.{ |
на, а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређе преко врљика да још боље види.{S} Пипне |
али у салашеве, његов кукуруз стигао је тек за пурењаке.{S} Као за <pb n="84" /> пакост, те год |
газда и газдарица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је толико очију у |
остиш, него, тек ’нако...</p> <p>— Није тек онако, него, право да ти кажем, да разгледам Тодоси |
не помене Јошевину и чињаше му се да се тек од тога може с пуно права убрајати у домаћине.</p> |
p> <p>Она се смејури, гледа преда се, и тек по неки пут погледа у њега.</p> <p>— Шта ћеш више: |
е и не пита, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по неку реч.</p> <p>Те јесени, једног радног |
упртио врећу жита на раме, погнуо се и тек да спусти врећу а они вичу:</p> <pb n="35" /> <p>— |
да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негујеш.</p> <p>— Није, |
м ти казао још првих дана кад су почели тек гунђати по селу: затисни уши, отвори очи и хајде пр |
ће Микачића.{S} Вече пријатно.{S} Месец тек прогрејао и кроз широко грање просипа бледе млазеве |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тек што је, по Божјој судби, издато подушје Виторовој Р |
штити родну земљу од поплаве...</p> <p>Тек што је почео размишљати како ће то извести, кад поч |
тор оста гунђорећи и псовајући..</p> <p>Тек што се Тодосије врати кући а седе под трем свога ва |
урним корацима кући Тодосијевој.</p> <p>Тек што је прешао преко вотњака, а чу се Тодосије:</p> |
слушкиваху шта ће рећи.</p> <p>— Ово је текао Витор Микачић, а није село!{S} Не’ш, синко, куд с |
ако, бабо...</p> <p>— Није ово Тодосије текао, но Витор с ових десет ноката.</p> <p>— Па ко ти |
ката.</p> <p>— Па ко ти каже да ниси ти текао?</p> <p>— Лако је открчити моје имање и моју заму |
за говеда и кљусад, а уз њу телечар за телад.{S} Пролази сви са стране, да стока нема посла по |
на витлићу, пригони стоку за мужу, лучи телад и јагњад.{S} Кад поседају и узму рад у руке, она |
ије наручио је код сарача две чантре од телећака, беле и рутаве, и једну <pb n="37" /> дао Ђури |
а, подељена за говеда и кљусад, а уз њу телечар за телад.{S} Пролази сви са стране, да стока не |
ор занеме.{S} Нешто га притиште озго на теме, па убезвија и не умеде да проговори.{S} Клонуше м |
е нико доказати да сме такнути у кров и темељ те старе куће у којој се родио, одрастао и век ве |
ео у Сима из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а зидове од опеке.{S} Биће топла и подесна да се |
ослонио се на штап, а другом трља преко темена и чела, и разгледа по соби.</p> <p>Она уђе полак |
е га у механу у коју је одсео, и ту, на тенани, оприча како је у ратарници: како живе, шта уче, |
вршај, па сиђе те налаже, дреши ужета, тера коње у вршају, претреса и истура сламу.{S} Затим, |
p> <p>— Даће Бог добро, господоне...{S} Тера ме нека добрина по суду, да и вама досађујем.</p> |
еђе на чело, — И мора човек да пије, да тера сичију са срца...{S} И мора да се опија, и Бог зна |
, те је оставила аманет Витору да је не тера већ нек умре у њиховој кући.{S} Одавно није ни за |
и су ниже воденице, кад један сиромашак тера прасе пред собом: везао га конопцем за ногу и враћ |
е.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он тера ветар капом. — И онда поче причати и дуљијати каки |
терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; тераће се онај ко не ради како треба... и расипа: |
Витору и у другим лакшим пословима: да терају кљусад у вршају, беру дулеке, трпају пасуљ на ро |
свој плуг шест волова, па да их побије терајући, не могу му поорати као ова два гвозденим плуг |
аш шта ко говори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; тераће се |
{S} И ако дође до тога да се неко тера; тераће се онај ко не ради како треба... и расипа: и ко |
н и забринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} Ту осетљивост није могла да затупи |
млађи да се мало уратлучи и да пренесе терет на мене, стара човека.{S} Ето то је, није ништа д |
гумаре воде, чисти авлије и штале, вуче терет од сваке руке.{S} Што заради поједе и попије.{S} |
ча-Виторову, видео би да чича носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему је одавно |
ајтана, чојице, копчи и другог арча, па терзија реже, шије и шара и за њега и његову Савку и де |
чича постарао да понови њих: призвао је терзију те је скројио ново новцато одело Видосаву.{S} О |
огих домаћина.{S} Сваког лета добави он терзију па га намести у собу да ту ради по месец дана.{ |
ви на добрим коњима, са пуним торбама и теркијама.</p> <p>Кад ступише у двориште, стари Маслаћ |
ако као што је и била: мала, од брвана, тесна и сниска, покривена папраћу, са једним витлом у к |
и у мраку.{S} На једном крају девојке у тесним сукненим јелецима, седе правилно, сагле главу и |
а, па ухватили коло.</p> <p>У сниској и тесној механи поседали за оно неколико столова људи са |
ј сукњи, коју је сама ткала и шарала, у тесном чошном јелечету, са свиленом марамом на грудима, |
} Ја... да ти кажем... не знам хоћу ли, тетка... — узмуца он, кад му тетка Руменија први пут по |
их тројице Ђурковића!</p> <p>— Опрости, тетка, ја, то нисам заслужно...{S} Ја... да ти кажем... |
црвени и врпољи се:</p> <p>— Хвала вам, тетка, али јесам ли ја дорастао... рецимо, тетка... да |
ка, али јесам ли ја дорастао... рецимо, тетка... да толиким имањем...{S} И јесам ли ја то заслу |
} Али најтеже му би кад паде зао удес и тетка му премину баш пред одређени дан доласка у њихову |
м хоћу ли, тетка... — узмуца он, кад му тетка Руменија први пут помену за то.{S} Она дошла једн |
игурно ће му сазидати цркву на гробу, — теши он њу, еда би и себе утешио.</p> <p>Она само махну |
.{S} И шта могу даље видити и слутити — теши се она.</p> <p>Сојка непрестано уз мајку.{S} Она з |
ла сваки дан, молила би га, преклињала, тешила, да се прибере и поврати.{S} Али он неће да чује |
уком:</p> <p>— Море, ниси ти дете да те тешим.{S} Сад опет бринеш: шта мисли о теби!{S} Нек мис |
"151" /> <p>Не зна бабо како је њој; њу тешка брига мори за Видосавом.{S} Што је било сукоба у |
жем, Руменија... некако ми се, и иначе, тешко наканити да то учиним.</p> <p>— Што ли то?</p> <p |
уци, колико се показује у овом младићу, тешко се може наћи и у стотину ђака.{S} Он је без срест |
еко вели ’вако, неко ’нако, а ја велим: тешко ономе ко нема што треба у глави па да туђу слуша, |
то било?</p> <p>— Чућеш и знаћеш...{S} Тешко нашој деци! — рече и загрцну.</p> <p>Она се узнем |
иви главу и мрдаше њом, што ће рећи:{S} Тешко теби, ојађениче!..</p> </div> <div type="chapter" |
и, а Тодосије продужи:</p> <p>— Теби је тешко од његовог џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти нис |
му одмах преда старешинство!{S} Како је тешко наћи се у таком положају!{S} Али најтеже му би ка |
lestone unit="subSection" /> <p>Како је тешко било Видосаву кад је дознао шта је било на Вараги |
јан.{S} Од ове несреће неће се одвићи и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он није |
<pb n="72" /> те му је тако несносно и тешко...{S} Он не уме да објасни ни откуд је то што му |
аву и ослони се на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да јој се навалила стена на груди. „Боже, шт |
ађа:</p> <p>— Бога ти, Виторе, је ли ти тешко?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Кад чујеш шта веле људи |
ки гледа свој посао.{S} Само му је било тешко да му погледа слободно у очи.</p> <p>У Микачића к |
астаде пред Тодосијевом капијом и би му тешко што се растадоше.{S} Чињаше му се да би Тодосије |
кантар окреће на лаку страну, а како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од о |
исам неваљалица?</p> <p>— Ти ниси така, ти си добра татина девојка! — милује је он по образу.</ |
више?{S} Теби је савест чиста и мирна, ти њој одговараш и ником више...{S} Напред!</p> <p>— Ал |
здржа.</p> <p>— Иди!</p> <p>— Видосаве, ти ћеш пропасти тако... — рече она и оде полако у вајат |
гледаш како с понекима седи и части се, ти би рекао: части га да му измами неко парче земље, да |
видео да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негујеш.</p> <p>— |
<p>— Ако ћеш да радиш као што се ради, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дошао...{S} Нисам ја |
Мало мало, а њему звони у ушима: „Ћути, ти си слаб на пићу...“</p> <p>Што иду ближе кући, он св |
адио сам, газда.</p> <p>— Ако си радио, ти се очисти.{S} Ама јеси чуо, море: ако не можеш бити |
p>— Што ’но веле, бабо, знаш како је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја самих, ш |
лити:</p> <p>— Само да будеш паметан... ти си се, јеси чуо, увалио у овако имање, што је... јес |
чуда што сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми највећи пријатељ у селу... и... је ли оно пошт |
његовог џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти ниси огуглао светску вреву, ниси се још навикао да с |
p> <p>— Како, Ружице?</p> <p>— Па тако; ти си сад друкчији човек.</p> <p>— Шта?{S} Ја сам распи |
па се осмехну.</p> <p>— Шта се смејеш? ти мислиш ја немам пара?</p> <p>Сељак се опет насмеја, |
ади низ косу:</p> <p>— Шали се тата!{S} Ти си добро дете татино!</p> <p>— Тата, тата!{S} Мара н |
n="54" /> <p>— Овамо, кад ти кажем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и маше руком, |
у с њим?</p> <p>— Што те се тиче он!{S} Ти ради како си почео, а он нек се дерња до миле воље.{ |
/p> <p>— Е?{S} Кад би те неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да служиш.</p> <p>Он се на |
ате.</p> <p>— Немаш шта да ме молиш!{S} Ти мораш остати доследан!</p> <p>— Како, Тодосије?</p> |
цима.</p> <p>— Шта ти је, Виторе?...{S} Ти данас нешто, као мимо остале дане — вели Мијат.</p> |
продужи:</p> <p>— Тодосије, брате...{S} Ти ме боље познајеш но ико.{S} Кажи ми отворено, у очи, |
иже се он.</p> <p>— Ко ти то вели...{S} Ти ниси то што ти велиш...{S} Свет може говорити шта хо |
шану на ухо:</p> <p>— Ућути једном..{S} Ти си слаб на пићу.</p> <p>Он се загледа у њега и прому |
да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад |
Молим те, само нек остане међу нама.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да ико испира уста са мном.{ |
да ти се освети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш на руку твојим непријатељима, да виде несрећу о |
Кажем ти: нисам се макао од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем на састанке.{S} То је Видосав |
ш.</p> <p>— Нисам ја дете, Антоније.{S} Ти ме бар познајеш.</p> <p>Он се прокртољи на столици п |
чео, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још првих дана кад су почели т |
<p>— Немаш ти шта да кријеш од мене.{S} Ти имаш да се преда мном исповедиш, као пред рођеним бр |
то зна све село и сви поштени људи.{S} Ти си био човек на свом месту, радио си посао како си у |
..</p> <p>— Како?</p> <p>— Ето тако.{S} Ти сам знаш да... није онако како треба.</p> <p>— Како, |
еља...</p> <p>— Гледај посла, синко.{S} Ти мислиш да сам ја озуђурио толико да немам пару да ме |
могао утицати на твоју букову главу.{S} Ти радиш онако како си научио од свога бабајка, и то ти |
рено, у очи, ако сам на рђавом путу.{S} Ти боље видиш него ја.{S} Можда сам ја некаква шепртља |
а своју мајку, па јој њен тата вели:{S} Ти си, Маро, неваљалица.</p> <p>— Јесте, она је така ка |
тари Маслаћ, мало замуцну па продужи: — Ти имаш девојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог |
о на заклетви. </p> <pb n="102" /> <p>— Ти си рад да постигнеш све што је добро?</p> <p>— Јесте |
досије се дурну:</p> <pb n="83" /> <p>— Ти си и сувише осетљив и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити р |
Ја сам извезла.</p> <pb n="38" /> <p>— Ти? — подсмева се Видосав.</p> <p>— Ја, тата, оч’ју ми! |
!{S} Ово је моје од девендела!</p> <p>— Ти си то приграбио, али ја више не дам!</p> <p>— За то |
о вајдити?</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Ти опет тако велиш?</p> <p>— Тако, но како ћу.</p> <p>— |
!</p> <p>— Ти си џангризалица!</p> <p>— Ти си укољица!{S} Хоћеш само да се свађаш и отимаш!</p> |
ије мала ствар, брат-Видосаве!</p> <p>— Ти треба да се поносиш тиме!</p> <p>— То је реткост!</p |
не питам никога за моје имање!</p> <p>— Ти си џангризалица!</p> <p>— Ти си укољица!{S} Хоћеш са |
е да повуче, а она се угасила.</p> <p>— Ти ниси ништа крив; то зна све село и сви поштени људи. |
ти у разговор и упозна с њиме.</p> <p>— Ти учиш школу, је ли? — упита га Ђурица.</p> <p>Он га п |
p> <p>— Па... јес’, господине.</p> <p>— Ти послушаваш кад ти ко што заповеди?</p> <p>— Послушав |
е опет поврати у исти положај.</p> <p>— Ти ћеш сам себе сатисати...{S} Устани!</p> <p>Он сену ц |
њав, али живахан и разговоран.</p> <p>— Ти си одавде?</p> <p>— Па... јес’, господине.</p> <p>— |
ш.“</p> <p>Она слеже раменима:</p> <p>— Ти знаш, Виторе.</p> <p>— Шта знам, оди му буди паметан |
>Видосав ћути, а он продужује:</p> <p>— Ти мислиш да си паметнији од целог села?</p> <p>— Ко то |
/p> <p>Он мало оћута, па рече:</p> <p>— Ти гледај своја посла.{S} То је моја брига.</p> <p>— Ка |
т, смеши се, трља руке и вели:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти беше име....{S} Видосаве... у сре |
о неку чашу, па ће један рећи:</p> <p>— Ти си ово и скућио, брате...</p> <p>— А да ко је други |
.{S} Он ухвати Ђурицу за руку:</p> <p>— Ти си бабов учевњак...{S} Бабо ће се тобом поносити!... |
ачи језик и голица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} Ово је болест: надун.</p> <p> |
ли, тата, ја нисам неваљалица?</p> <p>— Ти ниси така, ти си добра татина девојка! — милује је о |
ав. -</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Ти знаш како сам га узео, господине...{S} А он окренуо |
ве!</p> <p>— Из чије то главе?</p> <p>— Ти знаш из чије.</p> <p>— Ја не знам.{S} Молим те... шт |
.</p> <p>— Ваљда си нешто чуо?</p> <p>— Ти знаш: свет као свет, али ни он не ради како треба</p |
ост.{S} Пусти их нек говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како си научио.{S} Ако си човек на с |
а очи?</p> <p>— Лако.{S} Он нек виче, а ти ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам Витора: |
а у бразду.</p> <p>— Зар ја штетовао, а ти се љутиш? — довикује Тодосије.</p> <p>Он нешто гунђо |
о, све...{S} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с поз |
. и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја посла... и немој да сузиш као дете... в |
</p> <p>— Ја имам четрнаест гроша.{S} А ти?</p> <p>— Ја шеснаест.{S} Имамо доста, али даће он н |
предаћемо ти у руке све што имамо.{S} А ти ћеш руковати имањем као својим, нас гледати и почито |
боравио те Бог!{S} Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми се ти извлачиш?</p> <p>— Пио сам!</p> <p>— З |
p> <p>А другом руком Јовицу:</p> <p>— А ти си мој радник и кућаник! ...</p> <p>Затим замуцну и |
онда што ми ниси раније казао, па џаба ти то старјешство.{S} Ево, па га узми и ради како хоћеш |
бо?{S} То мени не треба.</p> <p>— Треба ти но како.</p> <p>— Молим те, бабо... — промуца и пруж |
е!{S} Нећу ја милости од тебе, да ми га ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети! — тресн |
е ће имати веће детелиште, но то што га ти заораваш! — И окрете се кући.</p> <p>Витор оста гунђ |
<p>— И пољуби га у руку и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Бога ми!</p> </div> <pb n="20" /> <d |
p>— Шта сам ти ја крив, бабо?..{S} Бога ти, шта ти је?</p> <p>— Шта велиш? — издре се чича и се |
одухватио да их позавађа:</p> <p>— Бога ти, Виторе, је ли ти тешко?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Ка |
ав се зацрвене и протепа:</p> <p>— Бога ти, бабо, што ти је?</p> <p>Чича седе и стаде млатарати |
ти хвала! ..{S} Тако је! ..{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>— Море људи, глајте посла...{S} Спас |
Не снебивам се...{S} Тек...{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>Обредише по неку чашу, па ће један р |
ознајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— У кап!</p> <p>— Полако, домаћине!< |
аво сам.</p> <p>— Ја дођох, кастиле, да ти кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</p> <p>Он избечи очи |
ки позив од власти, сваку тапију, и, да ти кажем, уговор, и да прибележи шта хоћеш и кредом и п |
м, бабо.</p> <p>— Изучио много... и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у општ |
оме ћеш се другом надати но комшији, да ти помогне?{S} Или те нападну зли људи, или, не дај Вож |
махну главом:</p> <p>— Видиш и сам, да ти ништа не причам.</p> <p>Чича Витор прави се невешт и |
а, ја, то нисам заслужно...{S} Ја... да ти кажем... не знам хоћу ли, тетка... — узмуца он, кад |
ијеме, са овим младим нараштајем.{S} Да ти наврнча што ниси ни помислио!</p> <p>Чича Витор наше |
а, код суда.</p> <pb n="116" /> <p>— Да ти не би требало познанство?</p> <p>— Какво познанство? |
твоју реч! — вели му Витор.</p> <p>— Да ти одобриш! — дода Маслаћ.</p> <p>Ђурица му приђе и реч |
шта упропастио, нек прецене људи па да ти накнадим.{S} Ћути и не сметај ми.. " .</p> <p>— Ја м |
: „Не можеш је вала онде посејати па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посеја |
одосије развуче усне.</p> <p>— А шта да ти причам?{S} Ви сте млађи па причајте.{S} Ми смо се ис |
о...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за питомца.{S} |
и-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од тог цера па до |
Не сме нигде да погледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три места |
свест да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се освети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш на руку тв |
ало ведрији и кочопернији!{S} Не дај да ти траг засмрди!</p> <p>Или ће рећи:</p> <p>— Гледај, к |
> <p>Ружић продужује:</p> <p>— Чекај да ти кажем...{S} Чича Витор није ни мислио да му да какво |
о! .{S} Да сам могао ноћас бих дошао да ти јавим.{S} Рекох: поранићу да му кажем, нек чини што |
дновате мисли, к’о да...{S} А, право да ти кажем, смрти се не плашим.</p> <pb n="6" /> <p>— Ниј |
они главу на руку.</p> <p>— И, право да ти кажем, Руменија... некако ми се, и иначе, тешко нака |
/p> <p>— Није тек онако, него, право да ти кажем, да разгледам Тодосијев рад.</p> <p>Ђурицу обу |
, овако весео и загрејан...{S} Право да ти кажем: ја сам речит и куражан ево овако... овде.</p> |
друштво.</p> <p>— А, правије би било да ти мене питаш: шта ја тражим по туђем имању.{S} Је ли, |
да, немој да дуљијаш...</p> <p>— Ето да ти причам...{S} Знаш, господине, рецимо... кад сам ја.. |
! — прилази му домаћин.</p> <p>— Што да ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао са |
не бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави држаљицу на секиру, |
ели старац па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће да приђе...{S} А он с |
е, док ће Тодосије рећи ономе твоме „Да ти дам Чолопек, па учини што си наумио“. — А Видосав му |
и.</p> <p>— Нисмо никада...{S} Тако, ја ти се лако упознам са сваким.{S} Кад смо били на Кумаше |
S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изветре |
ео.</p> <p>— Он ми смета.</p> <p>— Нека ти смета!</p> <p>— Он ме грди.</p> <p>— Нека те грди!</ |
p>— Нек ти је сретно, дете...{S} И нека ти је проста моја нега родитељска...</p> <p>Ружици лијн |
свагдашњи пријатељи.</p> <p>— Е, хвала ти... што си се за ме заузимао, — промуца Видосав.</p> |
/> <p>— Да Бог да у здрављу...{S} Хвала ти, Антоније!</p> <p>Сад осећаше да је добио двојином с |
моме најбољем пријатељу.</p> <p>— Хвала ти, Вићентије!</p> <p>— И још веле: нико у селу не зове |
латарати штаком о земљу:</p> <p>— Хвала ти, синовче, на твоме добру.{S} Бравос, сине...{S} То с |
p>Витор расте и шапће му на ухо: „Хвала ти, газда-Радојица, на таким речима.“</p> <p>Тако га уп |
е питам.</p> <pb n="138" /> <p>— Озбиља ти кажем.</p> <p>Они оћуткују, згледају се, па ће преду |
ниче; сејеш уродицу <pb n="122" />, она ти ниче...{S} И сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак |
ти Витор:</p> <p>— Ружице!{S} Деде, па ти изађи с децом мало у народ!</p> <p>Она се снебива, с |
, са Тодосијем Дмитрићем...</p> <p>— Па ти то ниси урадио, Видосаве?</p> <p>— Дабогме да нисам. |
p>— То јест... треба рећи истину, сутра ти нећу умети све ово казати, као што умем сад, овако в |
алиш...</p> <p>— Бравос, комшија!{S} Та ти ваља! — смеје се Тодосије.</p> <p>— Тако је! — додај |
скочи и подвикну:</p> <p>— Ружице, шта ти би!{S} Како је то дерњање?{S} Ниси ти дете!</p> <pb |
сам ти ја крив, бабо?..{S} Бога ти, шта ти је?</p> <p>— Шта велиш? — издре се чича и сену очима |
/p> <p>— Ја не знам.{S} Молим те... шта ти је?{S} Теби се нешто привиђа.</p> <p>Чича узврте гла |
то, и за тога Виторовог посинка!{S} Шта ти не чусмо и за њега!{S} И све сама лаж!</p> <p>— Море |
љао док се решио да то рашчисти.{S} Шта ти не беше у тој сарачани!{S} Старих поцепаних опанака, |
ак хартије.</p> <pb n="120" /> <p>— Шта ти је то?</p> <p>Он пружи.{S} Први члан узе хартију, на |
</p> <p>— Море, еј Виторе!</p> <p>— Шта ти је? — проговара он и не диже главу.</p> <p>— Оди да |
о лепо!{S} Благо њима! ...</p> <p>— Шта ти ту радиш, младићу? — изненади га једног дана Дамљан |
е и и тумара по окрајцима.</p> <p>— Шта ти је, Виторе?...{S} Ти данас нешто, као мимо остале да |
море!</p> <p>Он се одазва:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Немој, море, правити спрдњу од себе!{S} |
одосије се загледа у њега:</p> <p>— Шта ти је пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање?</p |
ш, да чујем шта ’но велиш?</p> <p>— Шта ти мораш знати шта ја читам из књиге?</p> <p>— Мило ми |
/p> <p>Видосав узвера:</p> <p>— Ама шта ти је, бабо?</p> <p>— Зар те није срам.... толики човек |
Видосав да се згране.</p> <p>— Море шта ти је, шта правиш комендије! — Притрча да ухвати оно жи |
но окрајцима иза грађевина....{S} И шта ти све не порадише!</p> <p>Све њих двоје, Видосав и Руж |
и:</p> <p>— Молим те, бабо, кажи ми шта ти је...{S} Нас свађају душмани.</p> <p>— Душмани!{S} Ј |
> <p>— Баш вала, Виторе, ја не знам шта ти мислиш....</p> <p>— Шта, Вићентије?</p> <p>— За оног |
емој да се љутиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књиге.{S} Чујем како ти, мало час, нешто по |
ја ћорав код очију!{S} Зар не видим шта ти радиш?</p> <p>— Шта то радим што не ваља?</p> <p>Он |
умео.{S} А он, лудак, није разумео шта ти хоћеш и чему тежиш, па те је гледао с неповерењем.{S |
икну слабачким и крештећим гласом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не може да се повр |
здоговорићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим малишанима..{S} Гд |
рака.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог ти помогао! — викну по десетину грла.</p> <p>— Добро ва |
н одовуд, од своје врзине.</p> <p>— Бог ти помогао! — одговара он полако.</p> <p>— Срећан рад!< |
ик диже главу и забечи се:</p> <p>— Бог ти помогао...</p> <p>Па мало за тим:</p> <p>— Одакле си |
авље Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим малишани |
> <p>— Непрестано се издиреш на ме, кад ти приђем! — рече она и седе до њега.</p> <p>— Не мрзи |
сије.</p> <pb n="54" /> <p>— Овамо, кад ти кажем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и |
јдемо заједно!</p> <p>— Иди!{S} Иди кад ти кажем!{S} Иди, молим те! — учеста он нестрпљиво и уз |
} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с познаницама, с |
и!{S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на Светог Аранђела, или би ми уклепао сикиру < |
, господине.</p> <p>— Ти послушаваш кад ти ко што заповеди?</p> <p>— Послушавам, господине,</p> |
>— Овамо, кад ти кажем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и маше руком, Тодосије приђ |
во, шта ми ти радиш, Антоније?{S} Откуд ти ’вако сабајле?{S} Хоћеш ли у кућу?</p> <pb n="110" / |
још више:</p> <p>— Је си чуо, управи-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје имање |
ве редно, него...{S} Ружице, постави-де ти совру овде...{S} Били <pb n="59" /> доћи раније! — в |
који је крештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је голи Перовац?{S} Где су ти побратими и она голади |
па наједаред подиже главу:</p> <p>— Где ти је Тодосије?..</p> <p>— А што помињеш Тодосија?..{S} |
о теби!{S} Нек мисли шта хоће, не може ти ништа.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И, дои |
S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље ти је: покупи своје прње па иди одакле си и дошао.</p> |
нда треба да се крије од света он, а не ти.{S} Је ли тако, Видосаве?</p> <p>Он уздркта, отвори |
дрвећа, да је не види.</p> <p>— Шта се ти прикрадаш као лопов? — угледа је он.</p> <p>Она се з |
и Чолопек за Јошевину! ..{S} Зато ли се ти облизујеш око моје куће, нашао си будалаша да преко |
дите!{S} Видосаве, дијете, стараш ли се ти да ове људе почастиш?</p> <p>Видосав слеже раменима: |
!{S} Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми се ти извлачиш?</p> <p>— Пио сам!</p> <p>— Здрав буди!</p> |
ако, Вићентије?</p> <p>— Зато што си се ти повукао па ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред вла |
к на свом месту, биће времена кад ће те ти исти људи хвалити више но твоји свагдашњи пријатељи. |
> <p>— Извол’те, газда!</p> <p>— Шта ће ти она чешагија на прагу?</p> <pb n="108" /> <p>— Тек.. |
оде и распричају.</p> <p>— На шта ли ће ти изићи тај рад? — почиње један.</p> <p>— Ко му зна!</ |
рекају.</p> <p>Опет заћуташе.{S} Док ће ти један:</p> <p>— Не смеш!</p> <p>— Смем!</p> <p>— Зар |
воре и живље долива чаше.</p> <p>Док ће ти Витор:</p> <p>— Ружице!{S} Деде, па ти изађи с децом |
па ради како знаш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао друкчије него остал |
</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда |
је могао ништа сазнати.</p> <p>— Што ће ти то да знаш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам праву |
заслужује, у другом које чему, а што ће ти он угледати цигару у руци, то није ништа...{S} Истин |
е!{S} Ко жели да ти се освети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш на руку твојим непријатељима, да |
е мрзи што се церекате као дечурлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p>Она се загви |
>— Шта, полако?{S} У кап!{S} И ти!{S} И ти!</p> <p>Па провири на врата:</p> <p>— Ружице!{S} Оби |
е!</p> <p>— Шта, полако?{S} У кап!{S} И ти!{S} И ти!</p> <p>Па провири на врата:</p> <p>— Ружиц |
оје шаке.</p> <p>— Говоре по селу!{S} И ти слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S |
и почитовати као своје родитеље...{S} И ти си од сад наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се за |
о познајем од пре тридесет година.{S} И ти ћеш ми за то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те поз |
ти!</p> <p>А Витор одговара:</p> <p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Видос |
?</p> <p>— Ко то каже, бабо?</p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш нове обичаје у мојој кући и на |
гудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p |
аља радити.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако је, брате!</p> <p>— А не д |
е овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти касти. |
мам то срце.</p> <p>— Онда си млакоња и ти ћеш подлећи и пропасти...{S} Здрав буди!{S} Окуражи |
p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за рукав и не пушта.< |
чио.</p> <p>— С толико науке могао би и ти ступити у ратарску школу, па да учиш ово што ја учим |
ад би те неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да служиш.</p> <p>Он се насмеја и удаљи.</ |
сам био тамо; не идем на састанке као и ти.{S} Отишао сам лани један пут, па кад се појинатише, |
ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећи код своје куће.{S} Ов |
притврђује ограду.</p> <p>— Дела мало и ти провичи....{S} Мало ми је било овамо.</p> <p>Онај се |
n="49" /> пара кило.{S} Не знам шта би ти рекао: да ли сам их скупо платио?</p> <p>И гледа му |
па се забавља.</p> <p>— Не знам шта би ти рекла, Руменија, не може се више овако! — започе он. |
ини ми се?{S} Шта детињиш!{S} Дођи себи ти, море...{S} Погледај ми у очи! — продрмуса га за рам |
као девојче, шару са приглавка.{S} Сви ти људи имају и добра детелишта, добру пасмину стоке и |
онде!</p> <p>— Докажи!</p> <p>— Докажи ти!{S} Ово је моје од девендела!</p> <p>— Ти си то приг |
>Тодосије отрча.</p> <p>— Тако!{S} Држи ти за рогове! — Па усука гужву од сена и стаде трљати п |
завађа:</p> <p>— Бога ти, Виторе, је ли ти тешко?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Кад чујеш шта веле љ |
а радиш добро?</p> <p>— Молим те: је ли ти савест чиста и мирна?</p> <p>— Јесте, Бога ми! — реч |
г с тобом!{S} Шта, не звани!{S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на Светог Аранђела, |
к... онако...</p> <p>— Реци ми: јеси ли ти крив што је он онако порадио с тобом?</p> <p>Он се м |
ћемо лако.{S} Реци ти мени ово: јеси ли ти уверен да радиш добро?</p> <p>— Молим те: је ли ти с |
</p> <p>— Нисам ја пијан колико јеси ли ти...</p> <pb n="55" /> <p>Колико сам попио, брате?{S} |
аборави на чему си, па ми реци: имам ли ти што дужан?{S} Да се није задужио код тебе?</p> <p>Он |
пет он! — подвикну Тодосије. — Рекох ли ти још у почетку да ћеш имати много штошта да савлађује |
т она! — подвикну Витор. — Ама рекох ли ти да се оканеш тих беспослица!</p> <p>— Бар нек се не |
сван’о, Виторе.</p> <p>— Здраво, шта ми ти радиш, Антоније?{S} Откуд ти ’вако сабајле?{S} Хоћеш |
леда и у њега и у под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ово што се ради за ове две три годи |
море!</p> <p>— Не чујем ја ништа што ми ти велиш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, бићемо и помрећем |
ор наше главом, а хтео би рећи „Ниси ни ти много утекао од таких људи.“</p> <p>— Прича ’номад Т |
признати да је таки кум Иво а немој ни ти.{S} Реци: „Немојте, људи, тако говорити, ко зна, је |
Ко му зна!</p> <p>— Велиш... не знаш ни ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што ви велите.</p> <p>— |
човек...</p> <p>— Није... него... чини ти се...</p> <p>— Шта, чини ми се?{S} Шта детињиш!{S} Д |
еђено што је под његовом руком!{S} Чини ти се да свака ствар друкчије изгледа чим се његова наз |
тимаш!</p> <p>— Умукни!</p> <p>— Умукни ти!{S} Не дам ја моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не |
..</p> <p>— Кажи ми: је ли истина да си ти под мојим туторством?</p> <p>— Није истина.</p> <p>— |
шта ће рећи бабо.</p> <p>— Рекоше да си ти газда од овога дома?</p> <p>— Газда је Бог.{S} Хајде |
Јест, тако се презивам.</p> <p>— Шта си ти оном Микачићу што је заоравао детелину?</p> <p>Он му |
ако и гледа га у прси. </p> <p>— Где си ти, море?</p> <p>— Ево ме.</p> <p>— Хајдемо у механу.</ |
ише совре поред Витора.</p> <p>— Где си ти, пријатељу?{S} Ми пописмо по неку...{S} Деде, наздра |
знела.</p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти да видиш шта се ради?{S} Није њему место на путу нег |
непознатим младићем.</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Јеси ли учио каквих шко |
> <p>Па мало за тим:</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он каза и како се зове и одакле је, све поим |
маш да ме упознајеш?</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Да те познам код суда.{ |
ати како је у нашој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Микачић!</p> <p>— Јест, |
ја то заслужио...</p> <p>— Дорастао си ти... наша је жеља, <pb n="15" /> Видосаве.{S} Док смо |
досије махну руком:</p> <p>— Море, ниси ти дете да те тешим.{S} Сад опет бринеш: шта мисли о те |
Не да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је трампљаваш за Чолопек.</p> <p> |
а ти би!{S} Како је то дерњање?{S} Ниси ти дете!</p> <pb n="135" /> <p>Затим се поврати те седе |
ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да ниси ти текао?</p> <p>— Лако је открчити моје имање и моју з |
чки глас:</p> <p>— Молим ја тебе, пусти ти мене код господина председника!</p> <p>Председник лу |
збиљи:</p> <p>— Зато ћемо лако.{S} Реци ти мени ово: јеси ли ти уверен да радиш добро?</p> <p>— |
ни речи.</p> <p>— Буди јунак!{S} Немој ти... по твоме обичају... да се секираш и мислиш! ... — |
алити.</p> <p>— Што то, опет?{S} Поштуј ти њега, како заслужује, у другом које чему, а што ће т |
ку и рече дрктавим гласом:</p> <p>— Нек ти је сретно, дете...{S} И нека ти је проста моја нега |
ме изудара као брава.</p> <p>— Шта сам ти ја крив, бабо?..{S} Бога ти, шта ти је?</p> <p>— Шта |
дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још првих дана кад су почели тек гунђати по се |
о је, од прилике, значило ово: „Дао сам ти имање у руке па ради како знаш; како урадиш онако ће |
вако умем и овако ћу радити.{S} Ако сам ти шта упропастио, нек прецене људи па да ти накнадим.{ |
чима као муњом.</p> <p>— Па то... нисам ти ја крив ништа...</p> <p>Он се развика гласом који је |
ну.</p> <p>— Ко то каже?</p> <p>— Кажем ти ја.</p> <p>— Зар не смем рећи оно што говори свет?</ |
>— Ниси био на састанку?</p> <p>— Кажем ти: нисам се макао од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не и |
S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти касти...“ — вели Мића.{S} Од тада се чешће састају, |
<p>— Нисам ни богат ни сиромах; не умем ти ни казати како је у нашој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p |
наџија, приђе му:</p> <p>— Којим добром ти, стари?</p> <p>Витор убриса зној с чела, па одговори |
оде и убрусом.</p> <p>— Снајка, помог’о ти Бог! — разгали се Витор. — А где је Видосав?</p> <p> |
сеје паметан свет.</p> <p>— Паметан као ти и мој посинак! — јетко се насмеја Витор, ухвати за р |
бунара онде, а ево кофе овде...{S} Ево ти кутија коломаза...{S} Разумеш?</p> <p>— Разумем, гос |
кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га испрати погледом и не рече ни реч |
себе те му намаче на врат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како те Бог учи! — рече и задркта му и г |
а греде па пружи Видосаву:</p> <p>— Ево ти ово, синко.{S} Мени не треба.</p> <p>Он стоји пред њ |
оли...{S} Право велиш, чича-Виторе, ово ти је изашло последње вријеме, са овим младим нараштаје |
лашим.</p> <pb n="6" /> <p>— Није, него ти се ражали као ово мени... — рече и задркта јој доња |
диринџим, већ посинак, и више знам него ти!“ — вели му он...{S} Чича Витор које ће јаде, па да |
разговараш?</p> <pb n="156" /> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Непрестано се издиреш на ме, кад т |
брљив као црвоглаво бравче.</p> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Срамота!</p> <p>— Можеш, бабо, как |
бекрија? .. — подиже се он.</p> <p>— Ко ти то вели...{S} Ти ниси то што ти велиш...{S} Свет мож |
Шта је ово?</p> <p>— Колир.</p> <p>— Ко ти је ово извезао, Сојка?</p> <p>— Ја сам извезла.</p> |
тор с ових десет ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да ниси ти текао?</p> <p>— Лако је открчити мој |
а не би’ узела никога из села...{S} Ако ти немаш никога, ја имам: ено три моја ујаковића у Каче |
е.</p> <p>— Право велиш! _</p> <p>— Ако ти немаш никога, ја имам.{S} Ено од мога ујака остала т |
p> <p>— Шта је то тако страшно било ако ти је узео старешинство?{S} И зар због тога да се толик |
а.</p> <pb n="70" /> <p>— Пристадох ако ти одобри бабајко! — вели сељак и оде својим путем.</p> |
мирно, Видосаве!</p> <p>— Здраво, како ти?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим. </p> <p>— Мл |
е и мало се трже:</p> <p>— Здраво, како ти? — рече полако и гледа га у прси. </p> <p>— Где си т |
{S} Где је Витор?</p> <p>— Здраво, како ти?{S} Није ту.</p> <p>— Сад ће доћи.</p> <p>Човек хоће |
салног и ја те приведем суду...{S} Како ти беше име?</p> <p>Он каза.</p> <p>— И кажем суду и са |
<p>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{S} Како ти наредиш онако је најбоље!</p> <p>И пређе, у памети о |
ло! — вели му чича Витор.</p> <p>— Како ти кажеш, бабо, — одговара дете.</p> <p>— Ја кажем кад |
ркала својим вретенцетом.... „Боме како ти наредиш онако је најбоље...{S} Да сам тобом ја не би |
шко од његовог џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти ниси огуглао светску вреву, ниси се још навик |
ем шта ти читаш из књиге.{S} Чујем како ти, мало час, нешто попеваш, а мени мило, мило, ваздан |
а, а чу се Тодосије:</p> <p>— Зар ’нако ти с нама, море, ноћас?{S} Изопија нас те ни јутрос не |
е му:</p> <pb n="142" /> <p>— Зар онако ти јуче изграби из чаршије, а рекосмо да се заједно вра |
е.{S} Тако је то: како семе сејеш онако ти ниче: сејеш жито, жито ти ниче; сејеш уродицу <pb n= |
који не зна шта ради.{S} Молим те, тако ти све живо, реци по души...</p> <p>Тодосије се најпре |
да видиш наше друштво.{S} Још нам само ти фалиш! — дочека га Видосав пред кућом и ухвати га за |
ћемо те с нашим пријатељима и предаћемо ти у руке све што имамо.{S} А ти ћеш руковати имањем ка |
уке и вели:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти беше име....{S} Видосаве... у сретан час родио.{S} Н |
пита, нити се с њим здоговара.{S} Јадно ти то, него се и не виђају.{S} Под једним кровом па се |
господине Јанићије, та „лења торта“ то ти је једно чудновато замјешателство: разлупају се дван |
ако...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, за то ти хвала! ..{S} Тако је! ..{S} Од Бога ти здравље!</p> |
о како си научио од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, |
у у оџаклији.</p> <p>Мало прође, па ето ти Витора.{S} Он на врата а они на ноге.</p> <p>— Добро |
осије њиву и шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, иде полако с друге стране ограде, својом њ |
јасен, клис, јасен...</p> <p>У том ето ти Савке, носи ужину.{S} Тодосије простре торбу на клад |
е сејеш онако ти ниче: сејеш жито, жито ти ниче; сејеш уродицу <pb n="122" />, она ти ниче...{S |
} Лако ћемо...</p> <p>— Седи, бабо, што ти је, — моли га Видосав.</p> <p>Он полако приђе и седе |
и протепа:</p> <p>— Бога ти, бабо, што ти је?</p> <p>Чича седе и стаде млатарати штаком о земљ |
..{S} Боже, како се њима ради!..{S} Што ти је паметан свет, што уме да се свему довије!{S} Ово |
што сам ако за шта било досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад ’хоћ |
дула јунад?</p> <p>— Јес’!</p> <p>— Што ти жалиш моју јунад и моју стоку?{S} Води бригу о својо |
врата и само клима главом.</p> <p>— Што ти је, бабо? — запиткује Ђурица</p> <p>— Нешто си се ок |
накашља суво па ће рећи:</p> <p>— А што ти је тако криво, Тодосије?</p> <p>— Зато, брате, што н |
<p>Он нешто гунђори.</p> <p>— Чу ли што ти рекох, море!</p> <p>— Не чујем ја ништа што ми ти ве |
p>— Бабо!{S} Ако је то све тако као што ти кажеш, онда што ми ниси раније казао, па џаба ти то |
<p>— Али они не знаду све тако као што ти знаш?</p> <p>— Они не знаду ово што сам ја учио у шк |
<p>— Ко ти то вели...{S} Ти ниси то што ти велиш...{S} Свет може говорити шта хоће...</p> <p>Он |
та, него да си ту ћутао и да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад си у нашим шакама...{S} Видиш ти |
} Оставите ви мене... ја... јеси ли чуо ти! — виче Видосав.</p> <p>— Не чујем ништа, него да си |
ја.</p> <pb n="78" /> <p>— Ћути!{S} Зар ти је до смејања код оваке штете и бруке!</p> <p>— Чудн |
ш, синко, док је суда и закона..{S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p>— Каку Јошевину?</p> <p>— Моје |
>— Не смеш!</p> <p>— Смем!</p> <p>— Зар ти?</p> <p>— Ја!</p> <p>Опет се закикоташе.</p> <p>— Пс |
у и моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, на прилику, стао на по пута, п |
>— Да те познам код суда.{S} На прилику ти тврдиш тапију или имаш да примиш новац од масалног и |
убе, па се умиј и опери.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и чакширама?{S} Ако немаш што дру |
<p>— Где ти је голи Перовац?{S} Где су ти побратими и она голадија синоћна, што ми поједе два |
и га ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети! — тресну батином о ледину и скочи. ,</p> < |
" /> у руке..?{S} И ако Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, служ’те се!..</p> <p>Видосав кола ок |
ило досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало |
оће бити, те неће бити....{S} Па, почех ти причати, мраз, пуца дрво и камен...</p> <p>И тако се |
досије, него... велим...</p> <p>— Немаш ти шта да кријеш од мене.{S} Ти имаш да се преда мном и |
она.</p> <p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шт |
ме!{S} Буди јунак!</p> <p>— Ама не знаш ти њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он |
<p>— Шта му је тата учинио?{S} Да чујеш ти шта веле наши сељаци...</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— |
олесника.</p> <p>— Ја не знам докле ћеш ти тако...</p> <p>— Како?</p> <p>— Ето тако.{S} Ти сам |
и и сувише осетљив и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна о свему што говори свет, онда нећеш ни |
осија?..{S} Ја не знам, бабо, шта хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>— И не знаш.{S} Ништа и не зна |
учицом и поврати га.</p> <p>— Шта радиш ти, море?</p> <p>— Ето.</p> <p>— Не даш се видети.</p> |
стражари, унаоколо.</p> <p>— Шта радиш ти? — прозбори она.</p> <p>Он подиже главу.{S} Зашишта |
> <p>— Бога ми, баш ћемо њега!{S} Видиш ти!..{S} Кажем ја!..{S} Што плачеш?{S} Право велиш, Рум |
<p>— Добро ми дошао, Тодосије!{S} Видиш ти њега, па се и не јавља! — прилази му домаћин.</p> <p |
нија!{S} Бога ми, право велиш!{S} Видиш ти!{S} Кажем ја!{S} Право велиш! — узврпољи се он.</p> |
а.{S} Сад си у нашим шакама...{S} Видиш ти њега!{S} Срам те било! — резили га Тодосије.</p> <p> |
ади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина девојка... ћери, прва радости моја! |
и код власти потврдили, и ја му казао: „Ти, синко, Видосаве, да почитујеш мене као родитеља и с |
одосије.</p> <p>Он нешто гунђори.{S} За тим се продера:</p> <p>— Ојс, у бразду! ..</p> <p>— Вит |
му овлаже очи, па их гледа, гледа, а за тим пошашољи руком по глави и измакне се.{S} Ружица га |
ви се сагласише за Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше још једнога из другог краја среза.</p> <p> |
p>— Бог ти помогао...</p> <p>Па мало за тим:</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он каза и како се зо |
очекују да отпочну рад.</p> <p>Мало за тим дође капетан.{S} Они скочише.</p> <p>Седите, браћо! |
ога пре није ни чуо ни видео.</p> <p>За тим ће:</p> <p>— Палиш ли дуван?</p> <p>— Палим, не бој |
та је, док није Видосав објаснио: да на тим лејама подиже младице за живу ограду, које ће, кад |
ати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семеном засеја једну од најплоднијих њива код куће. |
виногради...</p> <p>Том кућом управља и тим имањем рукује газда Симо Моравац, човек у четрдесет |
м ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поносио као јунак који осваја пози |
оно није:{S} Тодосију пало у вољу да с тим човеком седне и коју попије, и то је све.{S} Тако о |
p>— И после, ја мислим шта ли он хоће с тим што ме навлачи да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео б |
?..{S} Ја не знам, бабо, шта хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>— И не знаш.{S} Ништа и не знаш.{S} |
а учим ратарску школу.{S} Ја одох данас тим путем, па како Бог да.{S} Нећу се враћати док штого |
вали о свему томе.{S} Он је избегавао у тим приликама и очекивао је док се покажу корисни плодо |
о би му сад изашао пред очи...</p> <p>У тим мислима и узбуђењу пропрати дан, а кући оде пошто с |
да се с ким види и састане.</p> <p>Међу тим сутрадан му освану још црњи дан.{S} Неиспаван, изло |
м да је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме прави инат чича-Витору: да уводи оно на шта он вич |
рила и служила, завршена је ова пијанка тиме, што су се сва тројица побратимили с Видосавом.{S} |
и таблицу и писаљку па се чешће забавља тиме Јовица у осмој години, мало крутуљастији и лењи, а |
На крају крајева сав сукоб изравњава се тиме, што ће Тодосије кресати неко дрво на међи, да не |
пресрећу с неповерењем и подсмевком, и тиме онемогућавају да свет прима што је добро.{S} Ако ј |
уписаног имања појевтино, па се поносно тиме и хвалио се међу пријатељима својом вештином: како |
досаве!</p> <p>— Ти треба да се поносиш тиме!</p> <p>— То је реткост!</p> <pb n="174" /> <p>— Д |
а га ухвати да се на само разговоре.{S} Тих дана нађе га, пазарног дана, у вароши: затурио торб |
атура којекакве комендије.{S} Кад ко од тих прође поред његове куће, он га засретне и уведе у а |
у Витор. — Ама рекох ли ти да се оканеш тих беспослица!</p> <p>— Бар нек се не слади нашом муко |
</p> <p>Ове новине уводио је постепено, тихо, без ларме и разметања са својим знањем.{S} Али он |
ли ноге, обукли гуњеве па полако раде и тихо разговарају.{S} Жене, опет, селе једна уз другу и |
мало виђаше глава из комуше, проговори тихо:</p> <p>— Не знате ви шта је Витор казао за наше с |
јили се у гомилице, стоје и разговарају тихо: неко забринута лица и несигурна погледа, неко вес |
ли се водом па седе мирно и разговарају тихо и одмерено: како је клас једар, сноп ће дати три о |
дан: изврнуо се лист на грани, ућутала тица у гори...{S} Само се јавка жетелица кроз таласасто |
адим?{S} А шта се кога... на прилику... тиче: шта радим ја у моме вајату? — рече и заљуља главо |
опио.</p> <p>— Шта се... на прилику... тиче Витора Микачића шта ради рас-пи-ку-ћа Видосав?</p> |
а?“ А ја га гледам и мерим: што се њега тиче моја њива и моја ливада?</p> <p>— Нека сваки распо |
им се састаје, шта говори?{S} Што те се тиче то?{S} Нек иде сваки својим путем и својим послом. |
>— Али шта ћу с њим?</p> <p>— Што те се тиче он!{S} Ти ради како си почео, а он нек се дерња до |
и Видосав...{S} Само не знам то, што се тиче... стоке.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Бој се да не вали |
а сваку стварчицу у кући, за све што се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе водио рачуна |
инамо, море!</p> <p>И тако, полако, све тише и тише, док <pb n="25" /> се Тодосије реши те пређ |
у...“</p> <p>Што иду ближе кући, он све тише разговара, а кад се растадоше, он застаде пред Тод |
море!</p> <p>И тако, полако, све тише и тише, док <pb n="25" /> се Тодосије реши те пређе врзин |
ама и мрачне сенке дебала од дрвећа.{S} Тишина... само се чује птица у гори, и, час по час, шуш |
>— Пст!</p> <p>— Чик!</p> <p>Наста нема тишина, само се два три младића прокртољише, а девојке |
бој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ спава...{S} Мало даље је штала |
лавкастој извезеној сукњи, коју је сама ткала и шарала, у тесном чошном јелечету, са свиленом м |
>— Веле: дође дивљи те истера питомога, то јест, дошао Видосав те истера тебе, Виторе...{S} Па |
Ђурковића!</p> <p>— Опрости, тетка, ја, то нисам заслужно...{S} Ја... да ти кажем... не знам хо |
, како му је причао ратарац. „Та школа, то је, сигурно, велика зграда, као онај конак у вароши |
те је свака рђа испирала уста са њима, то је било и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брук |
p>— Другим речима, господине Атанасије, то је „комис-прот“.{S} Моја Полексија...</p> <p>— А, не |
чи:</p> <p>— Молим, господине капетане, то сам имао да кажем: да предложим да се тај Ђурица изб |
уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с колена на колено, док је |
{S} И имао је коме!{S} И видећете људи, то је човек, онај исти Видосав!</p> <p>— То и ја велим! |
н мисли: „Шта ли то разговарају о мени, то је нешта неповољно“.{S} Насмеје ли се ко у његовој б |
ин’ капетане, ја имам посла код власти, то и то“, — свршим посла <pb n="18" /> и идем кући.{S} |
се састали.{S} Онда је она у овој кући, то јест није у овом новом конаку са ходником и две прос |
авикао.{S} Свака новина у његовој кући, то му је као да веру мења.{S} Па још кад му се неко при |
а што ће ти он угледати цигару у руци, то није ништа...{S} Истина, не би ваљало да баш одмах п |
p> <p>Сви ови гости, за великом совром, то су званице, они се зову и на радост и на жалост, сем |
.</p> <p>— Шта му знаш: право, неправо, то му је.</p> <p>— Да то није неко радио не би знао ни |
припијати.</p> <p>— Ђурица већ изучио, то знаш... — поче он пљештући устима.</p> <p>— Знам, ба |
елог јасена, што се наднео у мој шевар, то је моје имање.</p> <p>— Где је тај дебели јасен?</p> |
женама.{S} Оне ће то причати где стану, то ће од уста до уста проћи све село и наплести се: да |
н родио, него је препочео од другога... то што ради он, ради паметан свет у другим местима...{S |
е сто грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су моја деца, моји синови и наследници...“</p> <p>Ко |
имање, што је... јеси чуо... реткост... то јес’ овако имање Виторово... — поче Филип врскати је |
вом, а чича Витора подузима зла слутња: то није добро.</p> <p>— Ниси био на састанку?</p> <p>— |
p> <p>— Бога ми јес’!</p> <p>— Па кажу: то је село мимо остала села!</p> <p>—- Посилили од бога |
е угасила.</p> <p>— Ти ниси ништа крив; то зна све село и сви поштени људи.{S} Ти си био човек |
вас ништа не тражим, сем <pb n="168" /> то да ми опростите што ово чиним без ваше дозволе.{S} У |
Молим те!</p> <p>— Молим и ја тебе!{S} То ми не смеш одрећи!</p> <p>— Да чује бабо!</p> <p>— Н |
дебели јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био је земанле ено онде у десно!</p> <p>— Није |
Али ја велим: хе, што се размећете!{S} То јест, велим у себи и мислим: човек не треба да сили. |
укоси се:</p> <p>— Бравос, синовче!{S} То сам и заслужио од тебе!..</p> <p>Видосав се зацрвене |
S} Само не ’вала му што ме брука!...{S} То није лепо... с његове стране...</p> <p>— Како?{S} Пр |
, на твоме добру.{S} Бравос, сине...{S} То сам и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и р |
ако су пили и код Тодосијеве куће...{S} То му не ваља...{S} Сад пије сам... и чудо ми је што кр |
пили у оџаклији до пред саму зору...{S} То нико не зна, кријемо да не чује бабо.{S} Тако су пил |
идосава и огласио га за распикућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања. |
доласку и заволео их као и Тодосија.{S} То су све млади људи, осредњег стања, ваљани и дружевни |
м ни помислио!</p> <p>— Ни ја, вала.{S} То ми није ни накрај памети!</p> <p>Тодосије продужује: |
ече:</p> <p>— Ти гледај своја посла.{S} То је моја брига.</p> <p>— Кад се то чује по селу...</p |
јер је уверен да је радио како ваља.{S} То му признају први људи у селу.{S} Они већ препочињу о |
ао бела врана међу осталим сељацима.{S} То је чича Витора боло у очи натерао га је да се понови |
показује на детелину.</p> <p>— Није.{S} То сеје паметан свет.</p> <p>— Паметан као ти и мој пос |
имо се што нам нико ништа не верује.{S} То су женска посла, брате! — подвикује Тодосије, да сви |
знаш да ја сад не идем на састанке.{S} То је Видосављево.</p> <p>— А знаш ли да је он био тамо |
ићима на образу, као да нешто жваће.{S} То бива увек кад попије неку чашу пића и кад је располо |
осподин да му нешто понесе с пијаце.{S} То беше капетан тога среза,; човек мален, стар, крошњав |
спреми, на двоје на троје, и отвори.{S} То беше његов пријатељ чича Антоније.</p> <p>— Здраво с |
ико није ни покушавао да га одврати.{S} То би био узалудан посао.</p> <p>Чича Витор је радио св |
ана Видосав се упознао са Тодосијем.{S} То је било случајно.{S} Видосав је био у њиви, нешто ус |
а невоља што је он пошао низбрдицом.{S} То нико не види као што она види.</p> <p>Опија се сваки |
ливада, са живом водом и воденицом.{S} То имање Витор је купио у тридесетој години од једног п |
ој се родио, одрастао и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видо |
и нашао ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ било: одлазио је рано од куће, тог дана није |
једну велику шталу за крупну стоку.{S} То је видео у Сима из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, |
имо да проносимо рђаву реч но добру.{S} То нам је у крви! </p> <p>— Вала, готово, право велиш, |
хоће да изда тапију Јанку Марковићу.{S} То је тај Витор Микачић, ја га лично познајем од пре тр |
одређени дан доласка у њихову кућу.{S} То је био подједнак удар и за Витора и за његова посинк |
ао војник.</p> <p>— Шта ће ми, бабо?{S} То мени не треба.</p> <p>— Треба ти но како.</p> <p>— М |
уку преживети?</p> <p>— Какву бруку?{S} То није твоја брука но његова.</p> <p>— Шта ће рећи све |
а је његов син.</p> <pb n="173" /> <p>— То је красан младић!</p> <p>— Најбољи ђак!</p> <p>— Дар |
о је човек, онај исти Видосав!</p> <p>— То и ја велим! — рече један до њега.</p> <p>— Познаје с |
— Ти треба да се поносиш тиме!</p> <p>— То је реткост!</p> <pb n="174" /> <p>— Да је други на т |
глас:</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p> |
станку.</p> <p>— Јок, Бога ми!</p> <p>— То нисам ни помислио!</p> <p>— Ни ја, вала.{S} То ми ни |
месту, он би играо од радости!</p> <p>— То је срећа за твоју кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и |
Милош Обилић, Бошко Југовић...</p> <p>— То је оно што се пева уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Ј |
за њом се надвирише и мешаје.</p> <p>— То је бабо!</p> <p>— С неким говори!</p> <p>— С неким с |
иге?</p> <p>— Мило ми да знам.</p> <p>— То није твој посао.{S} Твој је посао да, ето тако, плет |
му буди паметан кад је овако.</p> <p>— То и ја велим.</p> <p>— Оди узми кога било и доведи сиј |
а коју страну долази та варош.</p> <p>— То је добра школа?</p> <p>Он се осмехну:</p> <p>— Како |
е сељаци.</p> <p>Капетан вели:</p> <p>— То је све, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај мл |
и.{S} Док ће један подвикнути:</p> <p>— То је син оног онде! — и пружи прст на шупу капетанову. |
>Тодосије му се загледа у очи:</p> <p>— То ће бити као на Воведеније?</p> <p>— Ене га опет!{S} |
мало застаде и заврте главом:</p> <p>— То јест... треба рећи истину, сутра ти нећу умети све о |
во, господине Јанићије, та „лења торта“ то ти је једно чудновато замјешателство: разлупају се д |
Ово је мој најбољи пријатељ у селу,. „ то јест... што ’но веле... после мога родитеља и баба!< |
Он се само смешкао слежући раменима, а то је, од прилике, значило ово: „Дао сам ти имање у рук |
згубио главу него је коме уступио.{S} А то није Бог зна какво имање: један брег са нешто шуме и |
p> <p>Она се зацерека, па се сети да га то мрзи, те оћута и полако му приђе.</p> <p>— Што те, б |
{S} Кад што чује о себи неповољно, њега то једи, гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мис |
црње наступити...{S} Шта то би, са чега то дође дотле? — мисли она и размишља. — Ко је крив?{S} |
.{S} Сад зна све село <pb n="145" /> да то није истина.{S} А Витор је изјавио пред судом да је |
а у чаршији по неки грош и динар.{S} Да то одужиш, синко!</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И данак |
: право, неправо, то му је.</p> <p>— Да то није неко радио не би знао ни Видосав...{S} Само не |
у, па ипак чињаше му се да сад треба да то све обиђе, разгледа и дохвати својом руком.</p> <pb |
руковати његовим имањем.{S} Сам зна да то није тако, али све му се чини да је баш тако.{S} Сед |
ином: како је умео склонити продавца да то баш њему прода.{S} Од тада Витор Микачић не може про |
оје није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе посејем свуда око мог имања, па, да Бог помаже! |
лим: нећеш море куд си наумио.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да |
а како!{S} Кажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, не |
во...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, г |
е с киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избегне, па ма било и на своју штету.{S} Још се ни с |
де ми ову цедуљицу да предам теби, и да то што пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га |
екако ми се, и иначе, тешко наканити да то учиним.</p> <p>— Што ли то?</p> <p>— Не знаш како ми |
досав се дуго размишљао док се решио да то рашчисти.{S} Шта ти не беше у тој сарачани!{S} Стари |
а.{S} Што, болан, нећеш још једанпут да то попеваш, да чујем шта ’но велиш?</p> <p>— Шта ти мор |
овако...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, за то ти хвала! ..{S} Тако је! ..{S} Од Бога ти здравље!</ |
грабио, али ја више не дам!</p> <p>— За то те не питам!</p> <p>— Чик загради!</p> <p>— Чик ми с |
ав не да о томе прозборити:</p> <p>— За то те не питам... и нисам те звао за ову совру да ме хв |
купио ни парчета земље нити се отима за то.{S} А оно што има уредио је како је умео: груписао њ |
.</p> <p>— А ми сви знамо ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па продужи:</p> <p>— Што бих крио |
није допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланеног платна, усукао д |
пре тридесет година.{S} И ти ћеш ми за то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те познати за цванц |
упље но икаку узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи се дозивају: „Пош |
ад му тетка Руменија први пут помену за то.{S} Она дошла једног празника њиховој кући, издвојил |
ега, а мене стид, — кумови смо...{S} Ја то нећу нигде признати да је таки кум Иво а немој ни ти |
а да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говори и она |
. да толиким имањем...{S} И јесам ли ја то заслужио...</p> <p>— Дорастао си ти... наша је жеља, |
..{S} Тодосије гунђори: „Лаже, нисам ја то причао.“ А младићи га пострекавају:</p> <p>— Деде, д |
о!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу му ја то очас, — вели он и погледа унаоколо: ко ли га удари.< |
{S} И шта да му кажем <pb n="103" /> на то?{S} Ја не умем ништа да му одговорим.</p> <p>— Немој |
ују: _</p> <p>— И-ју-ју! ..</p> <p>А на то се одзивају из комшилука, са другог комишања, са пес |
ђаш, а туђу не слушаш.{S} Навикни се на то!{S} Видосаве, брате, да сам ја твојих година и да ме |
своје имање и међу своју децу, а он на то и не одговара.{S} Ујогуни се па ћути, па псовао га, |
код њега има нешто што не ваља..“ — она то не би смела никоме казати, ни пред ким признати. — „ |
оће.</p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређе преко врљика да још |
залуфе и мало више косице више чела, па то зачешља и углади, а у џепу му увек марама и по нека |
ича и сену очима као муњом.</p> <p>— Па то... нисам ти ја крив ништа...</p> <p>Он се развика гл |
своја посла.</p> <p>— Бог с тобом, шта то радиш мимо свет?</p> <p>— А зар ово није мимо свет? |
ве што може најцрње наступити...{S} Шта то би, са чега то дође дотле? — мисли она и размишља. — |
мислила и велим, Виторе...</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Рекох да сам тобом, ја не бих узела никога |
одједном, осече осорљиво:</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Притврђујем ограду.{S} Време му је, |
!</p> <p>— Добро, како ви?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим оно што ви не радите, — вели Т |
</p> <p>— Здраво, како ти?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим. </p> <p>— Млатиш пасуљ?</p> < |
Зар не видим шта ти радиш?</p> <p>— Шта то радим што не ваља?</p> <p>Он ућута, кљуцну штапом у |
ће.</p> <p>Сојку мори жудња да чује шта то бата вели кад нешто попева и маше рукама, па се прив |
ма тај рад паде у очи, беше за чудо шта то ради посинак Виторов.{S} Али он је знао шта је радио |
се на мене.</p> <p>Они га запиткују шта то би, што се тако покрпаше.{S} Он оћуткује, мрзи га да |
ће њих двојица учинити.</p> <p>Видосав то посматраше из вајата и сад му би теже изаћи но стати |
— „Он много пије.{S} Шта му би сад, кад то није чинио пре, у млађим годинама?{S} Сад се заузме |
онижен и да је добио тутора у кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чича Витор изм |
гову Јошевину за мој Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад је те неистине изнео он, онда треб |
им радовима? ..{S} Коме је на смећи кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи... паметан отац вели д |
нареде као људи, или, правије рећи, све то Тодосије удеси, те се сваки сукоб заврши смијурином |
а њима, то је било и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука, али све то није ништа као ова |
што набацано једно на друго...{S} А све то искупио је, којекад, чича Витор Микачић.{S} На приме |
кшире.{S} Колико се пута решавао да све то пребере и рашчисти, па на по пута стане и размисли с |
није могао да верује сам себи да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико се р |
на Видосаву.</p> <p>— Молим, да се све то пренесе на мене.</p> <p>Они га запиткују шта то би, |
има, шикће, па по неки пут викне, и све то прође као да ништа није ни било.</p> <p>Видосав маше |
} Све то јесте и штета и брука, али све то није ништа као ова невоља што је он пошао низбрдицом |
тор се узбеши: шта ће то бити, каква је то нужда из беле зоре, па се спреми, на двоје на троје, |
„Боже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је то толико увредио Видосав?{S} Што то чини тај Видосав: |
ира богате прихода од тога рада и да је то научно од његова посинка, покајао се у души што је с |
неверица да он то ради с уверењем да је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме прави инат чича-Ви |
{S} А Витор је изјавио пред судом да је то све истина: и да си пропасник, и да се водиш из моје |
оћуткује.</p> <p>— Ја сам мислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S |
ата имао право што је радио.{S} Тата је то научио од Сима Моравца и радио је како је знао.{S} С |
га нико не састави!...</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Чућеш и знаћеш...{S} Тешко нашој деци |
меденицу и пандур уђе.</p> <p>— Шта је то тамо?</p> <p>— Господин’ председниче, један старац н |
мешина и узнемирило се.</p> <p>— Шта је то? — запрепасти се Видосав.</p> <p>— Ето шта је!{S} Ло |
цигару из руке у руку.</p> <p>— Шта је то тако страшно било ако ти је узео старешинство?{S} И |
/p> <p>— Коме то велиш?</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Знам ја коме велим, — погледа онај по |
а и Тодосија.</p> <p>— Ене!{S} А шта је то било?</p> <p>— Молим те, само нек остане међу нама.{ |
није?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но веле, не м |
и као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb n="72" /> те му је тако несносно и тешко...{S} О |
> <p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је то било на састанку?</p> <pb n="111" /> <p>Антоније пој |
говори и у говору се пребаци, и шта је то тако страшно да би га могао омрзнути.{S} Попије коју |
о продужише разговор.</p> <p>Видосав је то испричао Витору чим је дошао кући.</p> <p>— Тодосије |
...{S} Он не уме да објасни ни откуд је то што му се чини да је запостављен, понижен и да је до |
пружи руку..</p> <p>— Узми, за тебе је то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде свилени га |
, безбели, <pb n="112" /> смеју: где је то досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла, а |
с овим својим будалаштинама!{S} Где је то још било да се сеје жир?{S} Само луд човек може се м |
, Видосав је отишао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење потв |
сти но око мог имања.</p> <p>— Докле је то твоје имање?</p> <p>Тодосије се загледа у њега:</p> |
не и једну прекорну реч...{S} Шта ли је то било те се толико наљутио!..</p> <milestone unit="su |
о није код мобилаца?</p> <p>— Шта ли је то било? — питају се оне, а Ружа само мрда раменима, ту |
тије.</p> <pb n="120" /> <p>— Шта ти је то?</p> <p>Он пружи.{S} Први члан узе хартију, натури н |
е, на шта ће се угледати свет.{S} Он је то видео у свог некадањега газде Сима Моравца и његов н |
зберете.{S} Не умем вам казати какво је то дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што се тамо |
зимњег вечера (Витор Микачић упамтио је то вече) седели су у старој кући крај огњишта.{S} Напољ |
редимо нашем домаћину...</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Људи се окретоше:</p> <p>— Тодосије Дмитрић! |
травку У руци.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све тако као што ти кажеш, онда што ми ниси раније к |
</p> <p>— Ружице, шта ти би!{S} Како је то дерњање?{S} Ниси ти дете!</p> <pb n="135" /> <p>Зати |
ука, ту разговор и пошалица.{S} Како је то лепо!{S} Благо њима! ...</p> <p>— Шта ти ту радиш, м |
лу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што су препочели из друг |
среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како је то било!</p> <p>Чича Витор избегава да прича.</p> <p>— |
шта је урадио што није ваљало и како је то утицало на баба и остале...{S} Погледа за њим подуже |
а довео на домаћинско имање.{S} Тако је то: како семе сејеш онако ти ниче: сејеш жито, жито ти |
гледаше и сашапташе:</p> <p>— Колико је то гроша? — пита Јовица Ђурицу.</p> <p>Овај му каза.</p |
ога доласка у његову кућу...{S} Било је то једног празника.{S} Дан ведар, сунце одскочило, а хл |
ли да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако двојица на путу разговарају и гледају у |
у и затурали свакојаке шале.{S} Њему је то годило и у њима је нашао искрене људе, с којима је в |
} А ја велим: „Немојте тако, људи, није то тако као што ви говорите..{S} И веле: „Како он може |
, одговори:</p> <p>— Што, богме... није то ништа.{S} Не идеш, да му штогод напакостиш, него, те |
:</p> <p>— Остави то сад!</p> <p>— Није то остави, него ја... ја не знам за бољег родитеља од т |
е водиш из туђе главе!</p> <p>— Из чије то главе?</p> <p>— Ти знаш из чије.</p> <p>— Ја не знам |
е, нећеш се маћи отале!..</p> <p>— Коме то велиш?</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Знам ја ком |
а и седе до њега.</p> <p>— Не мрзи мене то, него ме мрзи што се церекате као дечурлија, и ти и |
ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд да се то мени деси!{S} Дај ону облицу дрвета!{S} Тако!{S} Сад |
а.{S} То је моја брига.</p> <p>— Кад се то чује по селу...</p> <p>— Нек се чује.</p> <p>— Брука |
а ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по свету...</p> <p>— Кад чује влас’...</p> < |
{S} Боже, паметна света!{S} Ето, све се то учи у школама, тамо у ратарници, где учи онај Гружан |
н! — помисли Витор и замисли се: где се то опио.</p> <p>— Шта се... на прилику... тиче Витора М |
утем и својим послом.</p> <p>— Оставите то, море! — виче домаћин.</p> <p>— Што је било, било! — |
знаш како је...</p> <p>— Море, баталите то!{S} Хајде да пијемо ракије! — вели Тодосије и свраћа |
ошевини.</p> <p>Витор се узбеши: шта ће то бити, каква је то нужда из беле зоре, па се спреми, |
по авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће то причати где стану, то ће од уста до уста проћи све с |
<p>Тек што је почео размишљати како ће то извести, кад почеше допирати гласови да се та намера |
е имању, и Видосав га је научио како ће то учинити.{S} Сад види да Видосав, збиљски, има право |
састаје, шта говори?{S} Што те се тиче то?{S} Нек иде сваки својим путем и својим послом.</p> |
сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разгласити по селу.</p> <p>— Шта м |
нако како си научио од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дука |
да с тим човеком седне и коју попије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим приликама: кад ид |
ду, да не остане беспослено земљиште, и то је питање скинуто с реда.</p> <p>Тако нешто било је |
ти како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то старешинство, и та главобоља, да га слушам као роб, |
, да ради као што су му стари радили, и то је све.{S} На том имању њиве су без изора.{S} Можеш |
рлице, да јој сучеш цевке на витлићу, и то.</p> <p>Али она салетела да јој каже и он јој мораде |
не одгурнуо од имања као распикућу... и то се чуло свуда... по чаршији и селу...{S} Брука, моја |
звати до свога комшију?{S} Али он зна и то да комшија жели да што више приграби имања и заокруг |
ко је радио и Симо Моравац од кога је и то научио.{S} Он је посејао детелину, од њиве је направ |
новог семења.</p> <p>— Јес’, сејао је и то.</p> <p>— Паметно ради.{S} А ми знамо да је он то на |
.{S} Какав посао почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад су били на сиротињском имању, радо |
и радују и свете, да ће се подсмевати и то причати неколико година...</p> <pb n="80" /> <p>Али |
, са чега је имао нових непријатности и то у доба кад се детелиште беше зазеленело у пуној мери |
еца.</p> <p>Само им није ваљало једно и то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио |
добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити, онда, велимо, да ово што смо са сила труд |
апетане, ја имам посла код власти, то и то“, — свршим посла <pb n="18" /> и идем кући.{S} Ако м |
је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“...{S} Па још наплетемо двојином више, и чудимо се ш |
„Јеси ли чуо шта је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“...{S} Па још наплетемо двојином в |
ује, мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи да се мало уратлу |
сав не да ни поменути:</p> <p>— Како би то било на радноме дану!</p> <pb n="27" /> <p>— Час пос |
<p>Витор мрдну главом:</p> <p>— Остави то сад!</p> <p>— Није то остави, него ја... ја не знам |
приђе згладићу и шану:</p> <p>— Остави то сад.</p> <p>А овај се искоси:</p> <p>— Е?{S} Кад би |
при речи како смо казали.</p> <p>— Који то?</p> <p>— Мој посинак Видосав. -</p> <p>— Па шта ћеш |
а Вићентије ужагри очима и узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица над горњом у |
баба.</p> <pb n="157" /> <p>— А зна ли то тата?</p> <p>— Зна и он.</p> <p>— Али они не знаду с |
олено, док је Србина,</p> <p>— А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, чуо је од његовог баба.</p> <pb |
ају и гледају у њега, он мисли: „Шта ли то разговарају о мени, то је нешта неповољно“.{S} Насме |
јте, људи, тако говорити, ко зна, је ли то тако било, и што причаш што ниси очима видео и на шт |
ма ништа од такве задруге.{S} Хоћете ли то упамтити?</p> <p>— Хоћемо, бабо! — веле деца и гледа |
наканити да то учиним.</p> <p>— Што ли то?</p> <p>— Не знаш како ми је....{S} Дођу ми неке чуд |
више...</p> <p>„То му је сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве штете...{S |
оже бити и неуспеха и неприлика.{S} Али то није никоме исказивао, нити би пред ким признао да с |
ише прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња глава и ред је да се так |
у се угледали први људи у селу и почели то исто набављати...{S} Не даде ми да уредим детелиште |
и Јошевину за Челопек?</p> <p>— Није ни то истина.</p> <p>— Дабогме да није.{S} Сад зна све сел |
љу...{S} И све крију што раде, али мени то доставише пријатељи и ја дођох овде, суду...</p> <p> |
са које се суседи најчешће поинате, они то све нареде као људи, или, правије рећи, све то Тодос |
во је моје од девендела!</p> <p>— Ти си то приграбио, али ја више не дам!</p> <p>— За то те не |
н.</p> <p>— Ко ти то вели...{S} Ти ниси то што ти велиш...{S} Свет може говорити шта хоће...</p |
да што ми ниси раније казао, па џаба ти то старјешство.{S} Ево, па га узми и ради како хоћеш! — |
Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изветрео.{ |
а Тодосијем Дмитрићем...</p> <p>— Па ти то ниси урадио, Видосаве?</p> <p>— Дабогме да нисам.</p |
могао ништа сазнати.</p> <p>— Што ће ти то да знаш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам праву ис |
зговараш?</p> <pb n="156" /> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Непрестано се издиреш на ме, кад ти п |
ив као црвоглаво бравче.</p> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Срамота!</p> <p>— Можеш, бабо, како х |
рија? .. — подиже се он.</p> <p>— Ко ти то вели...{S} Ти ниси то што ти велиш...{S} Свет може г |
а, нити се с њим здоговара.{S} Јадно ти то, него се и не виђају.{S} Под једним кровом па се не |
, па се умиј и опери.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и чакширама?{S} Ако немаш што друго, |
да сад, стидиће се доцније.{S} Причекај то време!{S} Буди јунак!</p> <p>— Ама не знаш ти њега.. |
шта је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“...{S} Па још наплетемо двојином више, и чудимо |
лаву на страну, па, као и досад кад јој то помене, остави посао, даде се на мисао и хукну:</p> |
оружићи!</p> <p>— Молим те, бато, немој то никоме причати.{S} Да чује бабо, па куд би ми!{S} И |
а вашару и стрпао га у чакшире, а човек то смотри па га ухвати за мишку.{S} Те ту повуци и поте |
ву главу! ..{S} И молим те, Виторе, нек то остане међу нама... стар сам човек: не могу се рвати |
жем, нек чини што може.{S} Молим те нек то остане међу нама.</p> <p>Витор занеме.{S} Нешто га п |
подсмевају гори од мене...{S} Ја не дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери? .</p> <p |
p> <p>— Ја му то не могу рећи.{S} Немам то срце.</p> <p>— Онда си млакоња и ти ћеш подлећи и пр |
е би знао ни Видосав...{S} Само не знам то, што се тиче... стоке.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Бој се |
укама сада, после дваестину година, сем то толико што је притврдио ограде и причувао шуму да се |
клин, па тражи Јовицу, и што ради један то и други: или су по воденици, око јаза, у врту, око с |
ини Тодосије па чисто им неверица да он то ради с уверењем да је то боље.{S} Све им се чињаше д |
зити око његове куће и загледати шта он то ради.{S} Иду, тако, њих по неколико, па стану код де |
>— Паметно ради.{S} А ми знамо да је он то научио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћути и гледа преда |
да има на чему развити рад, како је он то видео у толико имућнијих људи.{S} И тада му блесне п |
посао није му требао мајстор, јер је он то радио уз мајсторе по служби и зна како шта треба.{S} |
Витора.</p> <p>— Стар човек.{S} Није он то радио из зле <pb n="161" /> намере, него му се чинил |
вим суседом, па шануше Видосаву те и он то учини.{S} Младожења пољуби у руку обојицу, па хтеде |
емену...{S} Зар није боље што сан радио то, него да сам радио као што су радили наши стари од п |
а дете.</p> <p>— Ја кажем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па да се зна да си свршио |
ате, што не говориш истину.</p> <p>— Ко то каже?</p> <p>— Кажем ти ја.</p> <p>— Зар не смем рећ |
си паметнији од целог села?</p> <p>— Ко то каже, бабо?</p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш нове |
или“...{S} И још веле....</p> <p>— А ко то вели, Вићентије?</p> <p>— Свет...{S} Ја, није да каж |
и јарко сунашце, ни кућу ни срећу, како то чини још од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду и ста |
дине, да ми растуре кућу.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Тако.{S} Онај мој није при речи како смо к |
знате... што мене питате?</p> <p>— Како то говориш тако?{S} Тебе, ја кога ћемо, — рече стари пр |
p> <p>Видосав се снебива:</p> <p>— Тако то жив човек научи свашта и што ваља и што не ваља.{S} |
ли чича и носи је у сарачану.{S} И тако то стоји годинама и све брњице здраве и читаве.{S} Или |
људе: „Јеси ли чуо шта је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“...{S} Па још наплетемо двоји |
вог начина рода.{S} Куражило га је само то што је видео да су многи разборитији сељаци дошли до |
ечиш цигару пред њим...{S} Но, оставимо то, хајдемо-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим |
, до године ће имати веће детелиште, но то што га ти заораваш! — И окрете се кући.</p> <p>Витор |
за стоку да не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да |
есе терет на мене, стара човека.{S} Ето то је, није ништа друго, — смејури се старац и граби да |
га је то толико увредио Видосав?{S} Што то чини тај Видосав: шта му је те га не слуша...{S} Ник |
у пред њим нигда запалити.</p> <p>— Што то, опет?{S} Поштуј ти њега, како заслужује, у другом к |
су били на вежби у војсци. „Не знам што то човек човека заволе кад су исписници у војсци, или к |
све три мргуље које смо затекли.{S} Зар то није боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису на |
ога печали и овај мученик!</p> <p>Витор то чује па само шапуће и моли Бога да му се душмани не |
е домаћини продају <pb n="11" /> само у то доба, а ко пре прода није домаћин него раскутњик.{S} |
ао овде без нужде и невоље! ..</p> <p>У то време у заседању су расматрали акта и припремали их |
љубили и цмакали до миле воље.</p> <p>У то побратимство увлачили су и Тодосија, али он се само |
ути и не сметај ми.. " .</p> <p>— Ја му то не могу рећи.{S} Немам то срце.</p> <p>— Онда си мла |
е то досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, бре, смејете, |
смем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то испричали бабу, он се насмеја:</p> <p>— Нећу вам ква |
обрађивати онако како раде људи који су то изумели.</p> <p>И он, као и Видосав, набави бољи сој |
ити ратарску школу.{S} Ви знате каки су то питомци.</p> <pb n="170" /> <p>— Знамо, господине!</ |
мућан дођи и учи сам.{S} Ако си сиромах то...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти кажем.{S} К |
, гледајте свог посла!</p> <p>— Шта ћеш то?{S} Оставите ви мене... ја... јеси ли чуо ти! — виче |
е него бабо.</p> <p>— Ћути, шта говориш то! — ћутка га она.</p> <p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш |
се све изглади што је међу њима.</p> <p>То је било пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајат |
е у одстојању по крају дворишта.</p> <p>То је дом Тодосија Дмитрића првог суседа Виторова, чове |
у увек марама и по нека књижица.</p> <p>То је можда једини ђак из тог села који се и по свршетк |
о и у кући се заведе сталан ред.</p> <p>То исто би и са осталим зградама: свуда се избриса пауч |
редусретали и узимали у заштиту.</p> <p>То га окуражи те, четврте године у лето, сазва једну ве |
за многу новину што раде паметни људи. „То је пркос, смејање у очи, пир пакости над мојом несре |
вана, како који дан све више...</p> <p>„То му је сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Б |
>— Ти си бабов учевњак...{S} Бабо ће се тобом поносити!...</p> <p>А другом руком Јовицу:</p> <p |
и наредиш онако је најбоље...{S} Да сам тобом ја не би’ узела никога из села...{S} Ако ти немаш |
елиш! — узврпољи се он.</p> <p>— Да сам тобом да узмемо Видосава.{S} Од њих тројице најбољи је |
</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Рекох да сам тобом, ја не бих узела никога одавде.</p> <p>— Е?</p> < |
дохвати га за раме: — Устани!{S} Бог с тобом, попала те роса!</p> <p>Он оћута.{S} Затим рече п |
<pb n="125" /> <p>— Видосаве.{S} Бог с тобом!</p> <p>Он брзо протрља очи.</p> <p>— Шта је било |
и по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три гроша.</p> <p>— Добри су и нису скупи, |
ије, гледај своја посла.</p> <p>— Бог с тобом, шта то радиш мимо свет?</p> <p>— А зар ово није |
не даде му ни да доврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта, не звани!{S} А би ли ти мене примио у ку |
лиш ли одиста, Антоније?</p> <p>— Бог с тобом, Виторе, кад сам те досад преварио! .{S} Да сам м |
си ли ти крив што је он онако порадио с тобом?</p> <p>Он се мучи, мрда уснама и напослетку пром |
p>— С киме ћу се разговарати ако нећу с тобом, веселниче мој...</p> <p>Он се опет завали у крев |
држалица: у њему каце од педесет и сто товара, по два казана, каца са сирћетом шљивовиком, а н |
јску, и увери се да је записано да даду товарног коња са прибором.</p> <p>Па поче распитивати п |
о је већ било: одлазио је рано од куће, тог дана није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече в |
у каже, како да му одговори?{S} Он нема тог срца да се избрецне на њега, да се инати и грди с њ |
и плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од тог цера па до дебелог јасена, што се наднео у мој шева |
збиљан човек који зна шта ради, и да од тог рада има користи за сељаке.</p> <p>У току тога врем |
пре, радознало очекивали шта ће бити од тог Тодосијева посла: како ће се једног дана чути да су |
ижица.</p> <p>То је можда једини ђак из тог села који се и по свршетку школе забавља књигама.{S |
id="SRP19030_C13"> <head>XIII</head> <p>Тог лета Видосаву не пође рад од руке.{S} Као у инат, д |
d="SRP19030_C23"> <head>XXIII</head> <p>Тог истог дана код њихове куће десило се ово:{S} Ружица |
или за дугачки сто у оџаклији...</p> <p>Тог лета, по Великој Госпођи, Витор даде Ђурицу у школу |
ило! — додају други.</p> <p>— Ето, и за тога Виторовог посинка!{S} Шта ти не чусмо и за њега!{S |
ти је узео старешинство?{S} И зар због тога да се толико заборавиш и изгубиш!</p> <p>Видосав у |
део да Тодосије збира богате прихода од тога рада и да је то научно од његова посинка, покајао |
у је сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве штете...{S} И откуд је, онда, р |
тили и гостили!{S} Па шта им се види од тога?{S} Чиновник данас јес сутра није, и што да облеће |
не Јошевину и чињаше му се да се тек од тога може с пуно права убрајати у домаћине.</p> <pb n=" |
оловати у ратарској школи.{S} Далеко од тога да утичем на одлу среске скупштине и да истичем ка |
мери и беше у стању да покаже корист од тога посла.</p> <p>Једно јутро поранио он као обично, у |
ње суме за оправку мостова.{S} Али, пре тога, да свршимо посао са питомцима.</p> <p>Сељаци поди |
те кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче објашњавати.</p> <p>— Шт |
И ове године дође он од воденице у очи тога дана те се изми и обрија.{S} Сутрадан рано спреми |
што понесе с пијаце.{S} То беше капетан тога среза,; човек мален, стар, крошњав, али живахан и |
а сам ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; тераће се онај ко не ради како тр |
ди све маторије.</p> <p>Младежи није до тога: она ђаволише.</p> <p>— Пази оног онамо!</p> <p>— |
де, да прообичајимо...{S} А није ми до тога.</p> <p>Умочи шећер у воду па поче сркутати и прип |
бабо...{S} И у нас понеки трчкарају око тога пустог кмества..</p> <p>— Ама каква кмества!{S} Ја |
аговара ашчију.</p> <p>Како јој је било тога тренутка!{S} Она није научила да јој рекне и једну |
сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа и подмлађена.{S} Воденица остаде онако |
да има користи за сељаке.</p> <p>У току тога времена добио је велики број пријатеља у селу, кој |
сав је позвао на славу и желео је да их тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се бабо неће |
огради, а не осврће се на <pb n="23" /> Тодосија.{S} Кад би близу, он се, одједном, осече осорљ |
оља.{S} Њих је полазио Тодосијев син, а Тодосија Видосав.{S} Совра није дизата три дана...</p> |
са голадијом и несретниковићима, слуша Тодосија, не признају га поштени људи већ се спрдају са |
селу.{S} Они већ препочињу онај рад од Тодосија а Тодосије га је научио од тате.{S} Зашто бабо |
ује праву истину, до ситница.{S} Али од Тодосија није могао ништа сазнати.</p> <p>— Што ће ти т |
p>— За Видосава?</p> <p>— Ја, за њега и Тодосија.</p> <p>— Ене!{S} А шта је то било?</p> <p>— М |
нао одмах по доласку и заволео их као и Тодосија.{S} То су све млади људи, осредњег стања, ваља |
</p> <p>У то побратимство увлачили су и Тодосија, али он се само смејао пијаним људима.</p> </d |
абране и поновио вотњак.</p> <p>Погледи Тодосија Дмитрића на живот мало у чему да се подударају |
мало, па се на једаред сети да потражи Тодосија.{S} Чудновато, он му увек падне <pb n="100" /> |
ању по крају дворишта.</p> <p>То је дом Тодосија Дмитрића првог суседа Виторова, човека средове |
досав.</p> <p>Он полако приђе и седе до Тодосија.</p> <p>— Шта се снебиваш у својој кући!{S} Зд |
горњи крај! — рече Мићо.</p> <p>— Ту до Тодосија! — повикаше многи.</p> <p>Он маше главом:</p> |
у и гледа у њу.{S} Махне дим, погледа у Тодосија, па одмах сакрије поглед.</p> <p>— Чудан си... |
!</p> <p>Сви у механи погледаше: неко у Тодосија, неко у Видосава.{S} Чича Витор обори поглед у |
Микачић није ни волео ни мрзио комшију Тодосија.{S} Он зна за ону стару пословицу: „Комшија је |
и је Тодосије?..</p> <p>— А што помињеш Тодосија?..{S} Ја не знам, бабо, шта хоћеш ти с тим чов |
ајвеће газдашке куће.</p> <p>Кад треба, Тодосије не веже кесу.{S} У радан дан не да се видети у |
ја шта ви хоћете, брате?</p> <p>— Шта, Тодосије?</p> <p>— Знам вас шта мислите и немојте ту да |
Што си неповерљив тако?</p> <p>— Није, Тодосије, него... велим...</p> <p>— Немаш ти шта да кри |
очи и погледа јасно.</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим те...{S} Е, кад те молим! .. — рече и р |
напослетку промуца:</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим те!..</p> <p>— Кажи ми: је ли истина да |
да га:</p> <pb n="82" /> <p>— Молим те, Тодосије, гледај своја посла.</p> <p>— Бог с тобом, шта |
игнеш све што је добро?</p> <p>— Јесте, Тодосије!</p> <p>— Шта хоћеш више?{S} Теби је савест чи |
и пружи му столицу.</p> <p>— Видиш ли, Тодосије! — рече и показа руком на детелиште.</p> <p>— |
ја кажем! — виче Видосав и маше руком, Тодосије приђе.{S} Видосав притрча те га загрли.</p> <p |
итисли на рад.</p> <p>— Добро ми дошао, Тодосије!{S} Видиш ти њега, па се и не јавља! — прилази |
рећи:</p> <p>— А што ти је тако криво, Тодосије?</p> <p>— Зато, брате, што не говориш истину.< |
и мораш остати доследан!</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако како си почео.</p> <p>— Он ми с |
е и да ми се претварате.</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако, брате.</p> <p>— Није, Бога ми, |
ка и посматрају.</p> <p>— Здраво мирно, Тодосије!</p> <p>— Добро, како ви?</p> <p>— Шта то ради |
знам шта ћу од себе!{S} Здраво свануо, Тодосије! — једва се сети да се упита.</p> <p>Тодосије |
/p> <p>Они се насмејаше.</p> <p>— Јест, Тодосије, кад пијнем.{S} А иначе сам ћутљив, склањам се |
чича Витор заорао Видосављеву детелину, Тодосије, да би сузбио повику против <pb n="136" /> Вид |
и.</p> <p>— Море, Бога ми, право кажеш, Тодосије...</p> <p>— Шта кажем?</p> <p>— Велим: право и |
оче викати и набројати:</p> <p>— Нећеш, Тодосије, куда си наумио!{S} Не’ш се распасати на мојој |
е прстом низа стабљику.</p> <p>— Велиш, Тодосије, и ово ће нешто вајдити?</p> <p>— Ко му зна!</ |
и! </p> <p>— Вала, готово, право велиш, Тодосије.</p> <p>— Није готово, него без готова, — дода |
ича Витор устаде:</p> <p>— Право велиш, Тодосије.</p> <p>Устадоше и остали.{S} Видосав мало зас |
вама...{S} А ено шта ради <pb n="93" /> Тодосије који се на мене угледао и колики приход вуче с |
скочи и отрча кући:</p> <p>— Ђурица!{S} Тодосије!{S} Ене! — повика и пружи прст на Видосава.</p |
у Витора.</p> <p>Старац се врпољи...{S} Тодосије гунђори: „Лаже, нисам ја то причао.“ А младићи |
на пут!</p> <p>И онда настаје врева.{S} Тодосије једну, а Витор десет и глас му пишти до по сел |
трп, једва се виде у диму од дувана.{S} Тодосије затурио неку шалу и засмејао све око себе, кад |
p>Видосав се полако измаче на врата.{S} Тодосије му додаде потпрашену кубуру, те је опали у вис |
а, да нисте пуста!“</p> <p>Он ућута.{S} Тодосије продужи:</p> <p>— Таки смо ми, сељаци, увек.{S |
ди по окрајцима и најволи да је сам.{S} Тодосије га је нарочито тражио да се разговарају, да му |
аше.{S} Жене се ижљубише по обичају.{S} Тодосије и младићи приђоше те се руковаше, па прихватиш |
> <p>У том ето ти Савке, носи ужину.{S} Тодосије простре торбу на кладу и на њу поређа хлеб, со |
ојанице и наместише чираке на совру.{S} Тодосије виче да се иде кући, али Видосав не да ни поме |
аве још дубље, до саме трпезе.</p> <p>— Тодосије! — викну један оздо.</p> <p>Тодосије издиже гл |
е то?</p> <p>Људи се окретоше:</p> <p>— Тодосије Дмитрић!</p> <p>— Откуд он?</p> <p>— Кад је он |
<p>Он мало поћута па продужи:</p> <p>— Тодосије, брате...{S} Ти ме боље познајеш но ико.{S} Ка |
га угледа Видосав, он дрекну:</p> <p>— Тодосије!{S} Овамо!{S} Овамо, бре!</p> <p>Сви у механи |
ит, и спрема се да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозивати отуд од детелишта:</p> <p>— О, В |
устижу, пролазе, жагоре, дозивају се, а Тодосије и Видосав изосташе те иду полако и разговарају |
p> <p>Витор је тежио да има што више, а Тодосије <pb n="21" /> је задовољан с оним што има, и о |
маше главом и чим заусти да одговори, а Тодосије продужи:</p> <p>— Теби је тешко од његовог џан |
<p>Чича Витор се уклонио у оџаклију, а Тодосије га одведе у вотњак.{S} Намести му столицу.</p> |
ију па одмолитва и наздрави Тодосију, а Тодосије наздрави домаћину.{S} Затим је обдарише сви па |
ни већ препочињу онај рад од Тодосија а Тодосије га је научио од тате.{S} Зашто бабо није дозво |
ћу од тебе.{S} Не дај се! — саветује га Тодосије.</p> <p>Он само мрда раменима и промеће ону ци |
ш ти њега!{S} Срам те било! — резили га Тодосије.</p> <p>И за час набави млаке воде, сапун, мак |
ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се отре |
љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Тодосије збира богате прихода од тога рада и да је то н |
убише се! „Нек је сретно!“ једва дочека Тодосије...{S} И вели мој Миле: „Видосав каже: „Сутра д |
ујем ограду.{S} Време му је, — одговара Тодосије и чука у један колац.</p> <p>— Куда мислиш да |
p> <p>У том се помоли на механска врата Тодосије Дмитрић.{S} Он је био у својој соври са својим |
слетку му добаци:</p> <p>— Ако буде жив Тодосије, до године ће имати веће детелиште, но то што |
о од таких људи.“</p> <p>— Прича ’номад Тодосије — поче младић, — удовица Јана била у воденици, |
и забезекнули су се кад су видели да је Тодосије, на најбољем парчету земље, засејао детелину и |
едаред подиже главу:</p> <p>— Где ти је Тодосије?..</p> <p>— А што помињеш Тодосија?..{S} Ја не |
on" /> <p>И, доиста, било је као што је Тодосије казао.{S} Витор је ћутао неколико дана, па се |
ца били млађи, једног пролећа заграђује Тодосије њиву и шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, |
То су женска посла, брате! — подвикује Тодосије, да сви чују.</p> <p>Људи оћуткују и згледају |
ја штетовао, а ти се љутиш? — довикује Тодосије.</p> <p>Он нешто гунђори.{S} За тим се продера |
, све тише и тише, док <pb n="25" /> се Тодосије реши те пређе врзину и принесе му чутурицу и п |
олу.</p> <p>— Хајдемо кући! — одзива се Тодосије.</p> <pb n="54" /> <p>— Овамо, кад ти кажем!{S |
вос, комшија!{S} Та ти ваља! — смеје се Тодосије.</p> <p>— Тако је! — додаје Мићо.</p> <p>Видос |
ја ништа причао у воденици, — накељи се Тодосије.</p> <p>Поче гуркање, подмигивање, док онај од |
нђорећи и псовајући..</p> <p>Тек што се Тодосије врати кући а седе под трем свога вајата, кад у |
ек што је прешао преко вотњака, а чу се Тодосије:</p> <p>— Зар ’нако ти с нама, море, ноћас?{S} |
.{S} Ту се прегонише, прегонише, док ће Тодосије рећи ономе твоме „Да ти дам Чолопек, па учини |
ева сав сукоб изравњава се тиме, што ће Тодосије кресати неко дрво на међи, да не захлађује Вит |
е га кући.</p> <p>— Уф, каки си! — рече Тодосије.</p> <p>Беше у масним искрпљеним чакширама, ст |
а, а не жалим да је још онолико! — рече Тодосије па заћута и продужи посао.</p> <p>Витор пишти |
а рекосмо да се заједно вратимо? — рече Тодосије.</p> <p>Он се трже,, исправи се и услони на мо |
ду твоју детелину па се прејала! — виче Тодосије.</p> <p>Видосав да се згране.</p> <p>— Море шт |
главу па ћути.</p> <p>— Виторе! — виче Тодосије полако.</p> <p>Онај ћути и не обазире се.</p> |
си Бог!{S} Дијете, мало луча! .. — виче Тодосије.</p> <p>У доњем крају совре ври...{S} Час се з |
високо и обасја и онај крај где сеђаше Тодосије са још двојицом.{S} Они су дошли најпосле и ни |
зговарају као људи.{S} А ту и Видосав и Тодосије, сели један до другога, као и увек, и извалили |
и гледај посла.</p> <pb n="48" /> <p>И Тодосије не хте проговорити више речи о томе.</p> </div |
што се растадоше.{S} Чињаше му се да би Тодосије имао да му објасни шта је урадио што није ваља |
а <pb n="137" /> својим лејама, пресади Тодосије наоколо своје њиве под кућом, а друге поче изв |
е то!{S} Хајде да пијемо ракије! — вели Тодосије и свраћа их у пивницу.</p> <milestone unit="su |
опија, па да прави сејир од нас! — вели Тодосије и мрда главом.</p> <p>Видосав се смејури:</p> |
уши, отвори очи и хајде право“, — вели Тодосије.</p> <p>Видосав је упамтио ове речи... и наста |
зака и да јој будем роб до века, — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и бабу неће бити право што ја п |
<p>— Радим оно што ви не радите, — вели Тодосије и натрпава откосе на сушила.</p> <p>Они се сме |
размножи.</p> <p>Људи гледају шта чини Тодосије па чисто им неверица да он то ради с уверењем |
онако ће му и бити...{S} Њему је пречи Тодосије него ја који сам га из ништа довео на домаћинс |
и у себи се чуди како је слободан овај Тодосије.</p> <p>— Ја велим: баш хоћу да пређем да се в |
и што је увек развучених уста, као овај Тодосије Дмитрић.</p> <p>И не би му право што се Видоса |
} И тај га дан не виде.</p> <p>Сутрадан Тодосије накастио да га нађе, како тако.{S} Вреба га од |
ема човека у селу с киме се не би могао Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако се с киме сукоби, он |
<p>— Полако, бабо...</p> <p>— Није ово Тодосије текао, но Витор с ових десет ноката.</p> <p>— |
ди чича-Витора да седне у горњи крај до Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и тумара по окрај |
еде као људи, или, правије рећи, све то Тодосије удеси, те се сваки сукоб заврши смијурином и л |
и воле раднике, само с том разликом што Тодосије држи да и у раду треба имати мере, треба радит |
з суседства раде и помажу.{S} У воћнаку Тодосије се запрегао, па с Ђурицом и Грујицом реде брав |
<pb n="101" /> <p>— Опет он! — подвикну Тодосије. — Рекох ли ти још у почетку да ћеш имати мног |
јуришио на оштар нож.{S} Што му није ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S |
емамо.{S} Моба је.</p> <pb n="90" /> <p>Тодосије развуче усне.</p> <p>— А шта да ти причам?{S} |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тодосије Дмитрић смотрио Витора чим је ушао у детелиште |
:id="SRP19030_C26"> <head>XVI</head> <p>Тодосије Дмитрић није сам мислио да ће имати оволике ко |
е... после мога родитеља и баба!</p> <p>Тодосије му одгурну руку и погледа га озбиљно.</p> <p>— |
/p> <p>— Ћути!{S} Дај мало сена!</p> <p>Тодосије отрча.</p> <p>— Тако!{S} Држи ти за рогове! — |
</p> <p>— Човек к’о остали људи!</p> <p>Тодосије продужује и подвикује:</p> <p>— Ко би могао пр |
{S} То ми није ни накрај памети!</p> <p>Тодосије продужује:</p> <p>— Ви би хтели да вам ја ту ч |
те, бабо... молим, све исправно!</p> <p>Тодосије му шану на ухо:</p> <p>— Ућути једном..{S} Ти |
унице и викну: — Ојс, воко, ојс!</p> <p>Тодосије проговори још неку, али Витор не окрену главе. |
досађује ни њему ни другоме....</p> <p>Тодосије је дружеван човек и пространије руке од многих |
ако ти све живо, реци по души...</p> <p>Тодосије се најпре осмехну, па се уозбиљи:</p> <p>— Зат |
аћина — и пљесну чичу по леђима.</p> <p>Тодосије се осмехну, а чича уздахну и рече:</p> <p>— Из |
је! — једва се сети да се упита.</p> <p>Тодосије га ухвати за руку и повуче да иду У кућу.</p> |
е трљати по левој страни трбуха.</p> <p>Тодосије се бори с јунетом и смеје се, а Видосав га трљ |
чит и куражан ево овако... овде.</p> <p>Тодосије му упаде у реч:</p> <p>— Реци, брате, српски: |
<p>— Ето, сешћу, — рече и седе.</p> <p>Тодосије извади дувањару.</p> <p>— Деде да по једну зап |
се као да не може да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну за раме.</p> <p>— Седи!</p> <p>— Ето, |
ао, да ме не може очима гледати.</p> <p>Тодосије махну руком:</p> <p>— Море, ниси ти дете да те |
>— Тодосије! — викну један оздо.</p> <p>Тодосије издиже главу и одазва се:</p> <p>— Чујем, мали |
у ограду? — искриви главу Витор.</p> <p>Тодосије се смијури:</p> <p>— Куда ћу је свести но око |
</p> <p>— Треба живети у народу.</p> <p>Тодосије се дурну:</p> <pb n="83" /> <p>— Ти си и сувиш |
пред кућом и ухвати га за мишку.</p> <p>Тодосије му се загледа у очи:</p> <p>— То ће бити као н |
прекида се иза куће и хоће њему.</p> <p>Тодосије га узва унутра и пружи му столицу.</p> <p>— Ви |
ке му клонуше те испусти цигару.</p> <p>Тодосије хтеде још доказивати, па застаде.{S} Искриви г |
ије и непрестано гледа у цигару.</p> <p>Тодосије запали и принесе палидрвце и њему.{S} Он повуч |
спојас за јунетом, по детелишту.</p> <p>Тодосије се заценио од смеја.</p> <pb n="78" /> <p>— Ћу |
те тата да часком сиђеш у кућу.</p> <p>Тодосије изађе.</p> <p>— Овамо, да видиш наше друштво.{ |
p> <p>— Докле је то твоје имање?</p> <p>Тодосије се загледа у њега:</p> <p>— Шта ти је пало на |
змишљају најгадније лажи о мени?</p> <p>Тодосије поћута, па му се забечи у очи:</p> <p>— Оговар |
од „осмака“.</p> <p>Чича Витор је овај Тодосијев рад разумео као инат и још се више љутио на њ |
, него, право да ти кажем, да разгледам Тодосијев рад.</p> <p>Ђурицу обузе нека милина, узврпољ |
пуцали су из пиштоља.{S} Њих је полазио Тодосијев син, а Тодосија Видосав.{S} Совра није дизата |
сета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S} Тодосијева јунад провалила ограду, ушла у детелиште и ј |
ичао Витору чим је дошао кући.</p> <p>— Тодосијева посла! — смешка се бабо лукаво и шара очима. |
радознало очекивали шта ће бити од тог Тодосијева посла: како ће се једног дана чути да су му |
и затече га где седи у једном хладу до Тодосијева детелишта.</p> <p>Ђурица скочи и приђе му ру |
да не чује бабо.{S} Тако су пили и код Тодосијеве куће...{S} То му не ваља...{S} Сад пије сам. |
же бити, бабо.</p> <p>— Све се водиш из Тодосијеве главе!{S} Срамота, море!{S} Еј, срамота! ..< |
у селу Врљугама.{S} Та њива граничи се Тодосијевим имањем и била је поред пута који води кроз |
је први подигао...{S} Те тако наиђох на Тодосијево имање.{S} Хоћу да обиђем да му видим и врт.{ |
ар му није жао кад се свет угледа сад с Тодосијевог имања?</p> <p>Али му још више пуче пред очи |
у.</p> <p>И растадоше се.{S} Дамљан оде Тодосијевој кући, да разгледа шта је порадио, а Ђурица |
/p> <p>Скочи и оде журним корацима кући Тодосијевој.</p> <p>Тек што је прешао преко вотњака, а |
ра, а кад се растадоше, он застаде пред Тодосијевом капијом и би му тешко што се растадоше.{S} |
а могу да посејем гору по оном Чолопеку Тодосијевом.“ — А Коста Марић вели: „Не можеш је вала о |
— Зар не видиш да он твоју реч слуша, а Тодосијеву свиђа.{S} И чујеш ли шта говоре људи?</p> <p |
имање и трампио Јошевину за Чолопек, са Тодосијем Дмитрићем...</p> <p>— Па ти то ниси урадио, В |
живот...{S} Јошевину, хоће да трампи са Тодосијем за Чолопек и да узме педесет дуката прида, и |
<p>Још првих дана Видосав се упознао са Тодосијем.{S} То је било случајно.{S} Видосав је био у |
?{S} Како је оно онолико пријатељство с Тодосијем?</p> <p>Витор ућута.</p> <p>— Зар не видиш да |
во из његова забрана.{S} А оно није:{S} Тодосију пало у вољу да с тим човеком седне и коју попи |
ом, узе буклију па одмолитва и наздрави Тодосију, а Тодосије наздрави домаћину.{S} Затим је обд |
ају посла што им је Бог одредио.{S} Али Тодосију тај рад пође од руке и нико не дочека да види |
казао сутрадан све и он је одмах отишао Тодосију да од њега чује праву истину, до ситница.{S} А |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тодосију је, у истини, омилео овај рад.{S} Он је убеђен |
уче.{S} Ја би’ вам имао много причати о тој кући и његовом оцу.</p> <p>— Чиј је он? — запиташе |
а радост његова, а њега нема да ужива у тој радости родитељској.{S} Звали су га и он, и Ружица, |
шио да то рашчисти.{S} Шта ти не беше у тој сарачани!{S} Старих поцепаних опанака, заворњева, б |
видиш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко жел |
руги:</p> <p>— Море, велики измет чиниш тој травки.</p> <p>— Као што видиш, чиним.</p> <p>— Ја, |
олити, смотри га, па сав узавре, тресну тојагом о земљу и подвикну и развуче:</p> <p>— Е, синов |
сто: метну капу на главу и ослони се на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да јој се навалила стен |
ми, дијете! — рече, па устаде, прислони тојагу, скиде капу и прекрсти се.</p> <p>Пошто се убрис |
је запурен сав, и кад стиже кући спусти токачу пред врата, уђе у оџаклију, обриса зној с лица, |
цу.{S} Све доби нов изглед и пође новим током.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030_ |
ог рада има користи за сељаке.</p> <p>У току тога времена добио је велики број пријатеља у селу |
и није ни оскудна те је берба ипак била толика да су имали колико им треба за целу годину и опе |
дио, са сродницима за које су му везане толике успомене, одлазак у непознато село и људе.{S} А |
је, бабо?</p> <p>— Зар те није срам.... толики човек?</p> <pb n="98" /> <p>— Зашта, бабо?</p> < |
м ли ја дорастао... рецимо, тетка... да толиким имањем...{S} И јесам ли ја то заслужио...</p> < |
једаред примити старешинство над једним толиким имањем, које је бар трп пута веће но њих тројиц |
</p> <p>Он мисли, мисли.</p> <p>— Јес’, толико. </p> <p>Па оде у подрум, по десети пут, извади |
} Ви га још не познајете! <pb n="60" /> Толико година живите у селу, а још га не познајете!{S} |
оже лепо живети кад се паметно ради.{S} Толико му је остало од оца и толико и данас има.{S} Цел |
авио жељу да се школује у ратарници.{S} Толико љубави према школи и науци, колико се показује у |
н, Видосаве: није ово кућа Коружића, да толико расипа и да се размеће...{S} А жене слушају и за |
акав простак, Витор, избити из такта да толико заборавиш на себе?..{S} Болан, брајке, видиш ли |
се растрти на моме имању! — дрекну чича толико, да залајаше пашчад и закаукаше ћурани по двориш |
ети а да му не изговори: да треба да је толико паметан да зна како је друкчија земља у Врљугама |
ек сад кад је дошао у овај свет, где је толико очију упрло у њега, непознатог човека!{S} Сад му |
ако јасно звоне те речи које је чуо пре толико година! ..{S} Данас је прва радост његова, а њег |
старешинство?{S} И зар због тога да се толико заборавиш и изгубиш!</p> <p>Видосав успљешта сух |
корну реч...{S} Шта ли је то било те се толико наљутио!..</p> <milestone unit="subSection" /> < |
о.{S} Он нек виче, а ти ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам Витора: он ћути, дима, шик |
о ради.{S} Толико му је остало од оца и толико и данас има.{S} Целог века није прикупио ни парч |
Микачић има своју „Јошевину" коју воли толико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до от |
синко.{S} Ти мислиш да сам ја озуђурио толико да немам пару да метнем на крст у цркву и који г |
оже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је то толико увредио Видосав?{S} Што то чини тај Видосав: шта |
ма сада, после дваестину година, сем то толико што је притврдио ограде и причувао шуму да се не |
хнуо: што му не даде Бог да наследи бар толико очевине колико би му било најпотребније <pb n="1 |
ако је учио и шта је изучио.</p> <p>— С толико науке могао би и ти ступити у ратарску школу, па |
збива!{S} И у колико се радовао томе, у толико му је био тежи овај прелом у животу: растанак с |
чему развити рад, како је он то видео у толико имућнијих људи.{S} И тада му блесне пред очима и |
вном мером.{S} А зна да није заслужио у толикој мери да може дозволити да га с правом грди и на |
су му стари радили, и то је све.{S} На том имању њиве су без изора.{S} Можеш их непрестано ора |
м Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта је том човеку!{S} Не знам где ће се зауставити с овим свој |
показивао да зна и две у накрст.{S} При том је био стидан и образит као девојка.</p> <p>Какав ј |
ојица су радници и воле раднике, само с том разликом што Тодосије држи да и у раду треба имати |
пљешта устима као да нешто гута...{S} У том зајаука воденички камен и он скочи:</p> <p>— Измлев |
ари.</p> <p>Тако другог, трећег...{S} У том бане понеко из мрака.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— |
Затим је обдарише сви па поседаше.{S} У том дође Видосав те се и он прекрсти, узе парче колача |
е ту, негде...“ извири се она.{S} Али у том сену цигара под јабуком шећерлијом и он се накашља |
аћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти да нешто каже, те махну руком да с |
псова оца голог.</p> <pb n="92" /> <p>У том зајеча свирала и за тренут беше све живо у колу, се |
а! — рече Ружић.</p> <pb n="47" /> <p>У том домаћин викну:</p> <p>— Што се ућутасте, децо?{S} Ј |
есте, ћери, прва радости моја!</p> <p>У том чича Витор бану испод оџаклије и они скочише на ног |
и шљиве.{S} Разумете, никако!</p> <p>У том се зачу ларма пред вратима и запишта један старачки |
е: клис, јасен, клис, јасен...</p> <p>У том ето ти Савке, носи ужину.{S} Тодосије простре торбу |
као Циганку и најури из куће..</p> <p>У том се подизаше и дечаци.{S} Кад их угледа Витор затреп |
радост на лицу свију укућана.</p> <p>У том се чу:</p> <p>— Ево их!</p> <pb n="178" /> <p>Појав |
Капетан их гледа и ослушкује.</p> <p>У том се подиже Дамљан Ружић, који, такође, беше члан те |
вде место да се о томе говори.</p> <p>У том се помоли на механска врата Тодосије Дмитрић.{S} Он |
тор и ваздан би хвалио Ружицу.</p> <p>У том донесе она на служавнику чашу хладне воде, шећера, |
нек: не виче и нек не ћути...“</p> <p>У том и свану дан.{S} Небо плаво и чисто, без облачка.{S} |
, пашњаци, забрани, виногради...</p> <p>Том кућом управља и тим имањем рукује газда Симо Морава |
га.{S} После навикоше тако, и нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, |
н ме нешто исмејава"; и у стању је да о томе размишља по читав дан, да ћути замишљен и забринут |
ати језиком.</p> <p>Али Видосав не да о томе прозборити:</p> <p>— За то те не питам... и нисам |
се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе водио рачуна и раније и ништа није могло измаћи ис |
што је значило: није овде место да се о томе говори.</p> <p>У том се помоли на механска врата Т |
> <p>И како који дан, Ђурица све више о томе размишља и разбира...</p> </div> <div type="chapte |
да ћути и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако двојица на путу разговар |
ше.{S} Он оћуткује, мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи да |
Тодосије не хте проговорити више речи о томе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030_C |
За чудо што је Видосав много разбирао о томе шта ће о њему рећи свет!{S} Таки је од младости.{S |
и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о томе говорили, деца су се, да речемо, заречила и замило |
са њим збива!{S} И у колико се радовао томе, у толико му је био тежи овај прелом у животу: рас |
а, разговарали се и распитивали о свему томе.{S} Он је избегавао у тим приликама и очекивао је |
рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св. Томи украо улар на вашару и стрпао га у чакшире, а чове |
!..{S} Тај се човек губи, из дана у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Витор предузео с |
ричају како је лепо време, како је била топла Међудневница те су кукурузи узрели као кост, како |
ј јак темељ, а зидове од опеке.{S} Биће топла и подесна да се не мора стока мрзнути.{S} Испод ш |
полако ошкрину врата од вајата.{S} Ноћ топла... ни видна ни тамна... мало се шта распознаје до |
у врећа, и скупили се комишаоци.{S} Ноћ топла и мрачна...{S} Наоколо гомиле кукуруза поседало и |
где нема нико, или кад је напољу сухо и топло, да се склони у <pb n="155" /> воћњаку у какав хл |
.</p> <p>Сви на добрим коњима, са пуним торбама и теркијама.</p> <p>Кад ступише у двориште, ста |
се спремио да иде кући: набио повраз од торбе на раме и узео штап у руку.</p> <p>Кад га угледа |
шлицу, Маслаћев сусед уста те донесе из торбе чутуру и колач, извезен са вуницом, и неколико ја |
био код куће, био код воденице, вади из торбе шта је купио и показује му:</p> <p>— Ево ови ексе |
{S} Тако исто кад иде у варош не носи у торби чутуру и заструг, већ седа у механу па поручи јел |
ћана, блене, зачкиљио очима, подбуо.{S} Торбица празна, а неће да уђе ни у дућан ни у механу. ' |
ђе га, пазарног дана, у вароши: затурио торбичицу <pb n="141" /> на раме па иде испред дућана, |
Савке, носи ужину.{S} Тодосије простре торбу на кладу и на њу поређа хлеб, со, чутурицу и друг |
апред и поштапљује се, а он за њим носи торбу са прилогом.{S} Витор седи с људима у горњем крај |
и оде да му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до врата, скинуо капу, па једном руком осл |
ступи у двориште.{S} Носи велику шарену торбу пуну ствари, набио повраз на штап, претурио преко |
, да не буде штете.</p> <p>Обиђе шталу, торове, стоку, па се надвири и у вајате и у млекар, и у |
>— Управо, господине Јанићије, та „лења торта“ то ти је једно чудновато замјешателство: разлупа |
рницу!</p> <p>Он заврнуо рукаве иа пере точкове, чисти, брише.</p> <p>Дамљан Ружић му вели:</p> |
Разумеш?{S} Па <pb n="169" /> да скинеш точкове и подмажеш осовине...{S} Ено бунара онде, а ево |
/p> <p>Он се раздерња и оста вичући.{S} Трабуња нешто без икакве везе, само чујеш: распикућа, Ј |
ту паучину с ливада, проби густа зелена трава и зазеленеше се поља, размилеше се овци и млади ј |
на чути да су му покрепала говеда од те траве, или га постигла друга каква незгода, што постиже |
<p>— Држи га!</p> <p>— Шта им би од те траве?</p> <p>— Ћути!{S} Дај мало сена!</p> <p>Тодосије |
/p> <p>Она крочи боса, полако, по мекој трави и приђе му.{S} Јабука отпустила гране, он се изва |
газда, али нисам ни ја поникао као ова травка на ледини!{S} Да је сваки од њих прикупио по оно |
и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онда грмачио да је сејеш |
:</p> <p>— Море, велики измет чиниш тој травки.</p> <p>— Као што видиш, чиним.</p> <p>— Ја, так |
S} Пипне руком, загледа, растреса, узме травку па загризе.{S} За њим полако пређу и остали.</p> |
</p> <p>Видосав се саже те откиде једну травку и стаде се забављати.</p> <p>— Вала, бабо, ја не |
.</p> <p>Видосав ћути, ломи прсте и ону травку У руци.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све тако као |
о другога, као и увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављеви побратими, она тројица...{S |
у, услони се на рогуље и укочи поглед у траву пред собом.</p> <p>Ружица примети да је брижан, п |
а парожје и стука их палицом да не пасу траву, а чича се погао па плужи...{S} Забраздио преко ц |
оји и свиње блате...{S} Нигде корова ни травуљине по вотњаку, нигде маховине нити сухе гранчице |
ведрији и кочопернији!{S} Не дај да ти траг засмрди!</p> <p>Или ће рећи:</p> <p>— Гледај, кака |
у пролеће и млака киша скиде и последње трагове снега, ону сивкасту паучину с ливада, проби гус |
продужи:</p> <p>— Као што знате, браћо, траже се младићи који су свршили основну школу, да су д |
и чуде којечему што нису знале.{S} Деца траже пурењаке и бабице па их пеку уз ватру, једу, трчк |
да га приме.{S} Има све услове какви се траже и одличну сведоџбу из основне школе.{S} Зове се Ђ |
зна.</p> <p>— Тако му и треба!</p> <p>— Тражи посинка преко бела света!</p> <p>— Ђавола и тражи |
</p> <p>Сељаци подигоше главе.</p> <p>— Тражи се да срез избере два питомца који ће учити ратар |
ође из школе он обеси чантру о клин, па тражи Јовицу, и што ради један то и други: или су по во |
е?</p> <p>— Па и јес’ тако, али он и не тражи бољег од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Како је оно |
дити, нека ради, ако неће, нико му и не тражи.{S} Али он ћути као стена и не обзире се ни на шт |
нка преко бела света!</p> <p>— Ђавола и тражи!</p> <p>Један од Коружића, што му се мало виђаше |
жице. <pb n="127" /> .{S} Онакав радник тражи парника... одрастао је по домаћинским кућама и зн |
оје главе, и да смо на сеоском састанку тражили његову Јошевину за мој Чолопек.{S} Па кад то ни |
равије би било да ти мене питаш: шта ја тражим по туђем имању.{S} Је ли, младићу? — рече Дамљан |
био човек и остао човек, казао сам: не тражим да се уништи уговор, него да му се избије старје |
ок штогод не научим.{S} Од вас ништа не тражим, сем <pb n="168" /> то да ми опростите што ово ч |
атељи, а за мене се не брините.{S} И не тражим ништа од вас него <pb n="63" /> братску љубав, и |
н човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја велим, бабо.< |
они отпочну претресати:</p> <p>— Ако је тражио, јес’ се и намерио на кога треба.</p> <p>— Витор |
и да је сам.{S} Тодосије га је нарочито тражио да се разговарају, да му пружи утешну реч и да и |
синку.</p> <p>— На прилику... шта ће он тражити бољег саветника од тебе, Виторе?</p> <p>— Па и |
ричувљава стоку, зими јој полаже док ту траје хране и пази да не буде штете.</p> <pb n="34" /> |
годину две, пресадити по међи и подићи трајну ограду без врљике и коца.</p> <p>Посвршава те по |
антљиком и изгужваним ободом, на ногама траље.{S} Звали су га Микача.</p> <p>Мало с ким да прог |
мање, мој живот...{S} Јошевину, хоће да трампи са Тодосијем за Чолопек и да узме педесет дуката |
пропастио.</p> <p>— Је ли истина да смо трампили Јошевину за Челопек?</p> <p>— Није ни то истин |
— А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката прид |
е...{S} Продао сам твоју Јошевину...{S} Трампио сам је за Чо-чо-ло-пек...</p> <p>Чича климну гл |
ј посинак почео пропастити моје имање и трампио Јошевину за Чолопек, са Тодосијем Дмитрићем...< |
S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш трампити Чолопек за Јошевину! ..{S} Зато ли се ти облиз |
е жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је трампљаваш за Чолопек.</p> <p>Витор само гледа и трепће |
SRP19030_C10"> <head>X</head> <p>Минуше трапави дани...{S} Пуче снег и лед, сијну пролеће и мла |
ећи и како ће ме погледити.{S} А овако, трапам ли трапам...{S} И што волим друштво!{S} Ево овак |
ће ме погледити.{S} А овако, трапам ли трапам...{S} И што волим друштво!{S} Ево овако искрено |
од сена и стаде трљати по левој страни трбуха.</p> <p>Тодосије се бори с јунетом и смеје се, а |
иде уз њих...{S} Двориште пространо као трг, ограђено филаретама, у које се улази пешке на мала |
м га са мога имања“...</p> <p>Али ту се тргне и падне му на ум његова Руменија и она зимска ноћ |
хабаним хаљинама, сигурно какав пропали трговац или занаџија, приђе му:</p> <p>— Којим добром т |
b n="26" /> упознао са неким шљиварским трговцем из ваљевске нахије с којим је, доцније, имао в |
а је упознао са газда-Радојицом, старим трговцем што код њега пазарује тридесет година и од њег |
је негују: волове ухране па продаду на тргу за сто дуката, а свако кљусе стиже им на меру за к |
сије држи да и у раду треба имати мере, треба радити онолико колико је човеку потребно за живот |
ко се сири млеко, да није мрс прокисао, треба ли да набави које сириште, да нема каквих чини на |
де и заврте главом:</p> <p>— То јест... треба рећи истину, сутра ти нећу умети све ово казати, |
и га како им је радио деда и чукундеда; треба показати нешто савршеније и практичније, на шта ћ |
се јагњи сваке године, па <pb n="69" /> треба и они да имају или овцу или крмачицу.{S} Здоговор |
асенице, од богате фамилије Маслаћа.{S} Треба да се радује, весели и поноси што даје дете у так |
е!</p> <p>— Има таких младића!</p> <p>— Треба бирати оне младиће чији родитељи имају лепо имање |
овољно!.{S} Опрости, домаћине!</p> <p>— Треба да нам даш сикире да нацепамо дрва... кад смо ова |
ми, бабо?{S} То мени не треба.</p> <p>— Треба ти но како.</p> <p>— Молим те, бабо... — промуца |
</p> <p>— Нек говори шта хоће.</p> <p>— Треба живети у народу.</p> <p>Тодосије се дурну:</p> <p |
ко је тражио, јес’ се и намерио на кога треба.</p> <p>— Витор?</p> <p>— Ја, на онога...{S} Видо |
е могао отриети а да му не изговори: да треба да је толико паметан да зна како је друкчија земљ |
ј младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треба њега да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате кога |
ина и кад је те неистине изнео он, онда треба да је стид њега, а не тебе; онда треба да се криј |
треба да је стид њега, а не тебе; онда треба да се крије од света он, а не ти.{S} Је ли тако, |
</p> <p>Ружица оде у кућу да спреми шта треба, да га послужи, а он се услони на столицу и своју |
то тако, сам самцит отишао и оценио шта треба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А већ котарицу |
ио уз мајсторе по служби и зна како шта треба.{S} Где би разбијено које окно на прозору и залеп |
или које деце што се ту нађу, знаду шта треба: приставе џезву уз ватру и перу стакло за вино ил |
ао из највеће газдашке куће.</p> <p>Кад треба, Тодосије не веже кесу.{S} У радан дан не да се в |
ових очију, па ипак чињаше му се да сад треба да то све обиђе, разгледа и дохвати својом руком. |
иобуо и умио и негде отишао.</p> <p>Сад треба дочекати баба...{S} Боже, шта ли ће бити!</p> </d |
измаче:</p> <p>— Оканите се, људи... не треба ми ваше познанство!..</p> <p>Они се уклонише, а с |
да се добро осуши.{S} Знао је да је не треба много превртати, јер се превртањем обија лишће и |
/p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре не треба да стоје беспослене.{S} Видео је од Пере чика-Рај |
ш заклети" ...{S} Божја воља, кум ми не треба поодавно, али ја га призивам и стимам: и о благуд |
</p> <p>— Ево ти ово, синко.{S} Мени не треба.</p> <p>Он стоји пред њим као војник.</p> <p>— Шт |
/p> <p>— Шта ће ми, бабо?{S} То мени не треба.</p> <p>— Треба ти но како.</p> <p>— Молим те, ба |
..</p> <p>— Право велиш, бабо, човек не треба да сили, па шта имао да имао, — додаје Видосав.</ |
о јест, велим у себи и мислим: човек не треба да сили.{S} Бог је стари сајибија: у њега је све |
се чинило да је мој тата радио како не треба, — правда га Ђурица. </p> <p>— Стари људи праве н |
ст од напреднијег рада.{S} Његово имање треба да буде угледно добро за околину, — објашњава им |
дај шта Качерац зна.</p> <p>— Тако му и треба!</p> <p>— Тражи посинка преко бела света!</p> <p> |
...{S} Чес’ и поштовање свакоме; ако ми треба власт, ја јој одем светла образа и велим: „Господ |
мала ствар, брат-Видосаве!</p> <p>— Ти треба да се поносиш тиме!</p> <p>— То је реткост!</p> < |
ипак била толика да су имали колико им треба за целу годину и опет да нешто продаду, да поднес |
.</p> <p>Он држи да сваки сељак домаћин треба да ради тако како не би изостао иза других, да за |
ad> <p>У Микачића кући ишло је све како треба.{S} Летина није била богата, али није ни оскудна |
ложен.{S} Прва радост у дому, није како треба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ово је његово дете, |
које се сеје у моравским њивама и како треба да пази шта ради, да се с њиховом кућом не шегачи |
старешство и тата је почео да ради како треба, а бабо се покајао што <pb n="158" /> му се старе |
: свет као свет, али ни он не ради како треба</p> <p>— Како, Вићентије?</p> <p>Он махну главом: |
ко тера; тераће се онај ко не ради како треба... и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да |
ија!</p> <p>Ту ноћ нису проспавали како треба: непрестано су им били пред очима и Видосав и њег |
о.{S} Ти сам знаш да... није онако како треба.</p> <p>— Како, Ружице?</p> <p>— Па тако; ти си с |
на стог као младић, баца снопље колико треба за један вршај, па сиђе те налаже, дреши ужета, т |
ко, а ја велим: тешко ономе ко нема што треба у глави па да туђу слуша, а своју свиђа.{S} Ако н |
године како тај кукуруз сазрева као што треба и од њега има два пута више прихода него од „осма |
разликом што Тодосије држи да и у раду треба имати мере, треба радити онолико колико је човеку |
чисто и глатко и држи онолико колико му треба да не досађује ни њему ни другоме....</p> <p>Тодо |
пића, а у дућанима набави свега што му треба за кућу.</p> <p>Дружи се са свима поштеним људима |
да.</p> <pb n="116" /> <p>— Да ти не би требало познанство?</p> <p>— Какво познанство?</p> <p>— |
је с неповерењем продусрео Видосава.{S} Требао је да му остави одрешене руке нек ради како <pb |
нам како ћу... што ’но веле...</p> <p>— Требао си, синко, синоћ још да ме ухватиш преко среде д |
амаза и окречи.{S} За тај посао није му требао мајстор, јер је он то радио уз мајсторе по служб |
а нешто копка да је узме и тури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се изгубити брњица на кајишу, |
таве.{S} Или нађе какав чеп и помисли: „Требаће и он“; и спусти га у чакшире.{S} Колико се пута |
тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он није онаки каки је био.{S} Све ћути, све зам |
к што се Тодосије врати кући а седе под трем свога вајата, кад угледа Видосава.{S} Усплахирио с |
} Чудна ми, чуда...</p> <p>Поседаше под трем пред пивницом.{S} Чељад су била у послу, а и они с |
га, ако је лепо, намести у хлад или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А д |
зи у три собе, велике и видне, патосане треницама Једна соба намештена за госте, са два пуна гв |
n="92" /> <p>У том зајеча свирала и за тренут беше све живо у колу, сем оних стараца у горњем |
ра ашчију.</p> <p>Како јој је било тога тренутка!{S} Она није научила да јој рекне и једну прек |
се за очи.{S} Витору заиграше бркови и трепавице.</p> <p>Видосав се полако измаче на врата.{S} |
и.{S} Кад их угледа Витор затрепташе му трепавице и засузише очи.</p> <p>Деца се загледаше у св |
ш за Чолопек.</p> <p>Витор само гледа и трепће.</p> <p>— Нек стече он, па нек уситњава, а овако |
ти на столицу и само гледа у Антонија и трепће.</p> <pb n="113" /> <p>— А ја велим: нећеш море |
а хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе твојом кесом...</p> <p>Чича Витор обори поглед зе |
ио тако?</p> <p>— Како, газда?</p> <p>— Тресни рђу са себе, па буди мало ведрији и кочопернији! |
се помолити, смотри га, па сав узавре, тресну тојагом о земљу и подвикну и развуче:</p> <p>— Е |
ш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети! — тресну батином о ледину и скочи. ,</p> <p>У тај мах пом |
те није стид! — викну он као згранут и тресну штапом о ледину.</p> <p>Видосав узвера:</p> <p>— |
доше мало, протурише још неку, па Мијат тресну руком:</p> <p>— У здрављу, побратиме!</p> <p>Он |
ло: ко ли га удари.</p> <p>Тако другог, трећег...{S} У том бане понеко из мрака.</p> <p>— Добро |
уму?</p> <p>— Два пуна бурета меке и из трећег трошимо.{S} А љуте оно буре у ћошку.</p> <p>Он м |
леб једемо, а туђу бригу водимо, — дода трећи.</p> <pb n="46" /> <p>— Чим шта чујемо за кога од |
, широк и дугачак од дебелог платна; на трећи владаочеву слику и до ње Виторову споменицу из ра |
а ће му фалити што ће пробати, — додаје трећи.</p> <p>Он их посматра, баца погледе с једног на |
<p>— Где је хасне ту је и штете, — вели трећи.</p> <p>Па полако, полако и приђу живој огради.</ |
, с пером, хартијом и мастионицом.{S} У трећој собици стојеће ствари у сандуцима и о чивилуцима |
чисто старешинску власт.{S} Кад попије трећу, она џака и глас јој крешти: час плаче и куне, ча |
ко пута засађени ораси, крушке, јабуке, трешње.{S} Тамо даље настаје имање: њиве, ливаде, пашња |
ало ниже, чу некакав шушањ у шевару.{S} Трже се и обазре се — и угледа Видосава!{S} Накупио сув |
а</p> <p>Он ћути, ћути, па се наједаред трже, погледа низа се, уђе у собу те обуче нов гуњ и на |
као да се бори с душом.{S} Поћута па се трже:</p> <p>— Полиј ми, дијете! — рече, па устаде, при |
земљу и нешто виче...</p> <p>Ружица се трже натраг:</p> <p>— Прођите се, Бога ви...{S} Љут чов |
ос не знамо гди смо!-</p> <p>Видосав се трже и угледа га где притврђује ограду.</p> <p>— Дела м |
атос и чука штапом.</p> <p>Наједаред се трже и исправи.{S} На врата се помоли Видосав... страша |
годи поврх високог феса.</p> <p>Онај се трже:</p> <p>— Море ако те згодим ја одавде, нећеш се м |
на.</p> <p>— Еј, Видосаве!</p> <p>Он се трже, као иза сна:</p> <pb n="150" /> <p>— А!</p> <p>За |
и задркта јој доња усница.</p> <p>Он се трже:</p> <p>— Море, не будали!{S} Цареви и краљеви па |
вратимо? — рече Тодосије.</p> <p>Он се трже,, исправи се и услони на мотку.</p> <p>— Здраво ми |
ни, Видосаве!</p> <p>Он стаде и мало се трже:</p> <p>— Здраво, како ти? — рече полако и гледа г |
жем: к’о жив човек имам... дужан на два три места у чаршији по неки грош и динар.{S} Да то одуж |
!</p> <p>Наста нема тишина, само се два три младића прокртољише, а девојке сагоше главе још дуб |
ржи мотку над комушом, па опет лупи два три пута и стане: блене у ону комушу.{S} Опет тако, па |
се засмеју.{S} Момци, где који, по два три у гомили, са пригрнутим копоранима, неко се извалио |
п?</p> <pb n="41" /> <p>— Кочањка с два три зрна: бабица! — рече и полако и неприметно баци се |
{S} Њих три брата у једној задрузи, сва три ожењени, пуна кућа деце, а имање слабо и неачко.{S} |
Ено од мога ујака остала тројица и сва три се иженили.{S} Имање им слабо те иду по надници.{S} |
им те.</p> <p>— Шта сам попио?{S} Свега три од мало пре.{S} Молим те, Ружице...</p> <p>И онда с |
d="SRP19030_C15"> <head>XV</head> <p>За три године од дана кад је Видосав примио Микачића имање |
="SRP19030_C30"> <head>XXX</head> <p>За три године Ђуричиног школовања у ратарници, прилике у к |
е смо бирали!</p> <p>— Нисмо бирали има три године!</p> <p>— Хоћемо да бирамо, ја како!</p> <p> |
ста одоше на јагодице и показаше се она три зуба напред.</p> <pb n="96" /> <p>Видосав му назва |
и она хвали са сукненим прслучићем, са три ката гајтана.</p> <p>Сојка је најстарије дете, чита |
Тодосија Видосав.{S} Совра није дизата три дана...</p> <p>О св. Јовану имали су гостију више н |
ице: ваља ли ово што се ради за ове две три године у нашој кући?</p> <p>Она уздахну и промуца:< |
ера те се пресвуче, да му те једе и две три попије, па га окупи молити, као и увек: да дође себ |
вуља, колубарка, даје више млека но све три мргуље које смо затекли.{S} Зар то није боље... и к |
н, на прилику: седамдесет и седам ока и три литре, по тридесет и девет и по пара, и за час изра |
ша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три гроша.</p> <p>— Добри су и нису скупи, — вели Витор |
ерено: како је клас једар, сноп ће дати три оке, а крстина педесет ока, зрно као дукат...</p> < |
..{S} Ако ти немаш никога, ја имам: ено три моја ујаковића у Качеру.. најбољи је Видосав... да |
/p> <p>Донеше и врућу ракију, попише по три, па поставише ручак, принеше јела, почеше јести и р |
у Маринчића.{S} На једном месту цени по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три грош |
не могу увеселити с мојим друштвом бар три пут у години? — вели Видосав и мрда вилицама.</p> < |
бље патосано опекама, из ког се улази у три собе, велике и видне, патосане треницама Једна соба |
д Рудником, од сиротне породице.{S} Њих три брата у једној задрузи, сва три ожењени, пуна кућа |
, старим трговцем што код њега пазарује тридесет година и од њега набавља за кућу све што се у |
ор Микачић, ја га лично познајем од пре тридесет година.{S} И ти ћеш ми за то дати један динар. |
седамдесет и седам ока и три литре, по тридесет и девет и по пара, и за час израчуна...{S} Да |
воденицом.{S} То имање Витор је купио у тридесетој години од једног пропасника који је напустио |
е!{S} Они су газде од старина: имају по триста брава ситне стоке, по шесеторо говеди..{S} Али ј |
моји синови и наследници...“</p> <p>Код трле не беше никог...{S} Упекла жега, кокошке се шћукал |
дуне мој!{S} Што не сврнеш мало до ноје трле?“ А она поче успијати уснама и намештати кадивицу |
приставе лончић уз ватру у воденици или трли, па они спремају ручак: бабо умеси колач и запреће |
и вода о воденички витао...{S} Он уђе у трлу, повири у собу, па изађе; затим уђе у воденицу, по |
га што је, ту у близини, направио једну трлу од чатме и покрио је ћерамидом, и салаш за кукуруз |
} Чича Радојица шмрче бурмут, смеши се, трља руке и вели:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти беше и |
бори с јунетом и смеје се, а Видосав га трља, час му извлачи језик и голица га по њему:</p> <p> |
д она приђе, он заби секиру у цепку, па трља руке и гледа у њу.</p> <p>— Шта радиш? — приђе му |
нџије и дућанџија.</p> <p>Чича Радојица трља руке за тезгом у дућану, смеши се задовољно и подв |
дном руком ослонио се на штап, а другом трља преко темена и чела, и разгледа по соби.</p> <p>Он |
огове! — Па усука гужву од сена и стаде трљати по левој страни трбуха.</p> <p>Тодосије се бори |
ед на сто.{S} Сојка држи стакло у руци, трљка га погнуте главе и ослушкује шта ће сад бити.{S} |
.</p> <p>За час га приведе пред механу, трљка га, намешта му узду, колан, шиљте и непрестано гу |
а Витор обори поглед у сто и поче нешто трљкати прстом по столу.</p> <p>— Хајдемо кући! — одзив |
вала Богу, здрави смо, — одговори она и трљну руком низ рукав.</p> <p>Па затим, гледајући преда |
де.</p> <p>— Гледам ону ограду од живог трна.{S} Бог и душа, оно је паметно!</p> <p>Ђурица слеж |
им жутим семеном, па га задрља са лаком трновом браном.</p> <p>Онима, којима тај рад паде у очи |
ваке врсте: ранка, маџарка, белошљива и трношљива.{S} Усред вотњака качњак од десет држалица: у |
о ограђено или у проштац или са врбом и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ухрањено, чисто и |
из беле зоре, па се спреми, на двоје на троје, и отвори.{S} То беше његов пријатељ чича Антониј |
е паметан и радник.{S} Ономад је осекао троје виле у шуми и сам подапео и турио да се суше у во |
ачера са његовом женом Ружицом и његово троје дечице, и њему уступам све моје имање кретно и не |
ва Ружица, слушала би као роб.{S} Имају троје дечице, као анђели.{S} Пуна кућа разговора.{S} По |
шена је ова пијанка тиме, што су се сва тројица побратимили с Видосавом.{S} И тада су се љубили |
а, ја имам.{S} Ено од мога ујака остала тројица и сва три се иженили.{S} Имање им слабо те иду |
ву, а до њих Видосављеви побратими, она тројица...{S} Па повешће се реч како Видосав хоће да се |
вилицама.</p> <p>Кад уђоше у собу, она тројица скочише те се здравише и направише му место.{S} |
сам тобом да узмемо Видосава.{S} Од њих тројице најбољи је он.{S} Па његова Ружица, слушала би |
мањем, које је бар трп пута веће но њих тројице Ђурковића!</p> <p>— Опрости, тетка, ја, то ниса |
састају, пуше и разговарају.</p> <p>Сву тројицу Видосав је позвао на славу и желео је да их тог |
аква има рачуна држати оваку стоку, кад троши храну као и она од најбоље сорте, а од њих нема н |
> <p>— Два пуна бурета меке и из трећег трошимо.{S} А љуте оно буре у ћошку.</p> <p>Он мисли, м |
о брану на јазу, узимао ујам и нешто га трошио, а нешто слао кући и чувао имање да не буде штет |
и опет да нешто продаду, да поднесу све трошкове.{S} Имали су хране и за стоку а ни подрум им н |
живљи, људи поседали у гомилице по два трп, једва се виде у диму од дувана.{S} Тодосије затури |
да! — па га натера те и он прогуне две трп капке и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад мало |
над једним толиким имањем, које је бар трп пута веће но њих тројице Ђурковића!</p> <p>— Опрост |
да терају кљусад у вршају, беру дулеке, трпају пасуљ на розге.{S} Кад он, на доколици, гради ко |
а, која су изгледала као розге и на њих трпао зелену детелину, те је тако била више изложена су |
па бледе млазеве.{S} Постављена дугачка трпеза с краја на крај дворишта.{S} У горњем крају стар |
девојке сагоше главе још дубље, до саме трпезе.</p> <p>— Тодосије! — викну један оздо.</p> <p>Т |
его код куће кад поседају на столице за трпезу или за дугачки сто у оџаклији...</p> <p>Тог лета |
да седе као човек, са женом и децом за трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S |
...{S} Кипело, кипело и прекипело...{S} Трпио сам као човек и избегавао да не дође довде, али с |
ту ради по месец дана.{S} Ту се развије труба сукна, прибави се гајтана, чојице, копчи и другог |
и, онда, велимо, да ово што смо са сила труда и зноја стекли, оставимо некоме од нашега рода.</ |
ешто мимо свет!</p> <p>— Жали Боже овог труда!</p> <p>— Зар, на прилику, да будем ја паметнији |
, да се отреса од заблуда, и својски се трудио да још штогод дозна, да још који корак измакне у |
једно перо измењено, и са старим у пола трулим бадњем.{S} Свега што је, ту у близини, направио |
ли би сад рекла?{S} Она би села на ону трупиницу до врата, скрстила би руке око појаса, подигл |
служи се вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћин, Видоса |
чељад из Качера, приљубише се уз баба и трче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели им кришку |
о и чују да колиће воденички камен, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под в |
шоље и чаше, те деца носе и послужују, трчи у подрум те сипа пиће у бардаке и окињаче.{S} Како |
јако настао на свет да подиже кућу.{S} Трчи, ради, не осећа умор, на лицу му се види задовољст |
> <p>— Уа!{S} Сад је добро! — виче он и трчи онако распојас за јунетом, по детелишту.</p> <p>То |
" /> на ум кад дође у какву неприлику и трчи му у наручја као дете да му се пожали и изјада.</p |
деш тамо.{S} Куд си навро!</p> <p>Један трчи више јаза и виче:</p> <p>— О, бабо!{S} Хајде ’вамо |
идосав служи пиће, помаже мењати судове трчкара из куће у кућу, добацује које коме по неку реч. |
ли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ И трчкара час на њиву час кући.</p> <p>За тај дан набавио |
аке и бабице па их пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их којекоме.</p> <p>Рад журно одмиче, |
>— Истина је, бабо...{S} И у нас понеки трчкарају око тога пустог кмества..</p> <p>— Ама каква |
ају, шетају и одмарају.{S} Ту је наука, ту разговор и пошалица.{S} Како је то лепо!{S} Благо њи |
кап.</p> <p>Чича Витор му онда исприча, ту пред њима, зашто су ови људи дошли, како су долазили |
у пола трулим бадњем.{S} Свега што је, ту у близини, направио једну трлу од чатме и покрио је |
оденице и тамо су волели него код куће, ту је за њих имало више забаве но игда на другом месту. |
а могу и видећеш да ћу је посејати“.{S} Ту се прегонише, прегонише, док ће Тодосије рећи ономе |
сти у собу да ту ради по месец дана.{S} Ту се развије труба сукна, прибави се гајтана, чојице, |
астука, руха свакојака за сву чељад.{S} Ту разбој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дању се ту тка, шије |
од воденице, која је подаље од куће.{S} Ту ће чувати имање од штете, и радити ситније послове!{ |
У ДРУгој спавају слуге и надничари.{S} Ту се готови јело, суши пастрма, вешају сланине И пршут |
га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} Ту осетљивост није могла да затупи ни његова дугогодишњ |
аједно се купају, шетају и одмарају.{S} Ту је наука, ту разговор и пошалица.{S} Како је то лепо |
p>— У горњи крај! — рече Мићо.</p> <p>— Ту до Тодосија! — повикаше многи.</p> <p>Он маше главом |
ако говоре и разговарају као људи.{S} А ту и Видосав и Тодосије, сели један до другога, као и у |
сав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати.</p> <p>Видосав лежаше на |
ш како је, — поче други, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни та |
кажу корисни плодови његова рада, па да ту причека свакога и слободно му у очи погледа.</p> <pb |
старом.{S} Видосав није ни покушавао да ту заводи нове обичаје.{S} Чича Витор је наставао код в |
/> <p>Сад се старцу још више милило да ту станује, јер Видосављева деца:{S} Ђурица и Јовица ни |
бави он терзију па га намести у собу да ту ради по месец дана.{S} Ту се развије труба сукна, пр |
најпријатнија забава староме човеку да ту плеви, залива, чепрка, да се сваки дан радује како м |
одужује:</p> <p>— Ви би хтели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан уверавам и убеђује |
и били слободнији.</p> <p>— Нећу вам ја ту... што ’но веле... на прилику, да вам служим све ред |
</p> <p>— Пијте још неку... нећу вас ја ту...</p> <pb n="53" /> <p>Знам ја... није данас тај да |
ко, брате.</p> <p>— Није, Бога ми, нема ту претварања.</p> <p>— Јок, вала, него ја... као човек |
зимао, — промуца Видосав.</p> <p>— Нема ту хвала.{S} Ћути и гледај посла.</p> <pb n="48" /> <p> |
ша и зими док не настану мразеви, он је ту у Јошевини: прима жито те меље, узима ујам, причувља |
у... „Нема га... не чује се...{S} Он је ту, негде...“ извири се она.{S} Али у том сену цигара п |
итор?</p> <p>— Здраво, како ти?{S} Није ту.</p> <p>— Сад ће доћи.</p> <p>Човек хоће у воденицу, |
а они вичу:</p> <pb n="35" /> <p>— Није ту бабо!</p> <p>— Стој, куд ћеш?</p> <p>Човек спушта вр |
одлазио је рано од куће, тог дана није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан |
би јуришио на оштар нож.{S} Што му није ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јабучицу |
, — додаје други.</p> <p>— Где је хасне ту је и штете, — вели трећи.</p> <p>Па полако, полако и |
куша шта ће рећи.</p> <p>— Море, шта се ту затежеш и завирујеш?</p> <pb n="144" /> <p>Нисмо се |
обу.{S} А домаћица или које деце што се ту нађу, знаду шта треба: приставе џезву уз ватру и пер |
разбој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ спава...{S} Мало даље је шт |
а својом чељади И пријатељима што су се ту десили, а механџија, чорљав и прљав сељак, запрегнут |
то смотри па га ухвати за мишку.{S} Те ту повуци и потегни, док се нису наравњали и кум Иво пл |
, на прилику, стао на по пута, па да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта кошта |
ижицу кметовима:</p> <p>— Молим, видите ту, да не дугује штогод од данка.</p> <p>Они загледају |
/p> <p>— Знам вас шта мислите и немојте ту да ми лисичите и да ми се претварате.</p> <p>— Како, |
, одведе га у механу у коју је одсео, и ту, на тенани, оприча како је у ратарници: како живе, ш |
га групише и подведе под један плот, и ту најпре страда комшија.</p> <p>А чича Витор највише с |
а стиже време за сејање кукуруза.{S} И ту имаде да унесе нешто ново у село: нашао је да је пра |
, па ја се залетим и упознам се.... — И ту исприча како се <pb n="26" /> упознао са неким шљива |
, овај...да други одавде из села... — И ту се загрцну.</p> <p>— Опет она! — подвикну Витор. — А |
колике године, која нема нигде никога и ту служи у Витора од пре десетак година.{S} Служила <pb |
ом ништа, сем Богу душу, — рече Витор и ту бригу скиде с душе.</p> <milestone unit="subSection" |
аку у какав хлад, испрући се на земљу и ту чита и размишља.{S} Тада је миран, не сметају му Сој |
во пруће и помажу му у плетењу, те су и ту мајсторију упознали.</p> <p>А њихове радости кад при |
ми црвени образ под старост...</p> <p>И ту поче ређати све што је досад приметио:<pb n="99" /> |
ногу и разбарушен.</p> <p>— Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се једном и ми разговоримо као људи! — |
најурим га са мога имања“...</p> <p>Али ту се тргне и падне му на ум његова Руменија и она зимс |
ав.</p> <p>— Не чујем ништа, него да си ту ћутао и да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад си у на |
епо!{S} Благо њима! ...</p> <p>— Шта ти ту радиш, младићу? — изненади га једног дана Дамљан Руж |
више:</p> <p>— Је си чуо, управи-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје имање!{S |
ам више да ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од тог цера па до дебелог јасена, што се надне |
, причувљава стоку, зими јој полаже док ту траје хране и пази да не буде штете.</p> <pb n="34" |
ана и у јесен.</p> <p>Витор је становао ту више но код куће.{S} Као инокосник он је држао и слу |
љака:</p> <p>— Еј, рођаче, би ли продао ту крмачицу?</p> <p>Сељак стаде па се осмехну.</p> <p>— |
зати какво је то дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао мн |
се да је, он главом, зликовачки укратио ту радост: отерао га у свет да се потуца од немила до н |
их Часних Поста.</p> <p>Нашли су се ето ту као две сироте и цео век радили и мучили се, као што |
— мисли Ђурица, па се пренесе мислима у ту школу, како му је причао ратарац. „Та школа, то је, |
воје старије: сви здрави и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити |
помрчине:</p> <p>— Море, шта преклапаш ту сву ноћ о Витору и његовом посинку!{S} Нисмо дошли о |
н колац.</p> <p>— Куда мислиш да сведеш ту ограду? — искриви главу Витор.</p> <p>Тодосије се см |
лачеш?{S} Право велиш, Руменија!</p> <p>Ту ноћ нису проспавали како треба: непрестано су им бил |
и виче:</p> <p>— Деде, ја те заборавих туде!</p> <p>— Не заборавио те Бог!{S} Здрав си!</p> <p |
за живот, да не би оскудевао и живео на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што више, а Тод |
> <p>— Аша зато, брате, што се водиш из туђе главе!</p> <p>— Из чије то главе?</p> <p>— Ти знаш |
воје и искрпљено, већ је срамота носити туђе на својим леђима.</p> <p>Како је све дивно и уређе |
било да ти мене питаш: шта ја тражим по туђем имању.{S} Је ли, младићу? — рече Дамљан.</p> <p>Ђ |
у...{S} А јуче се дерао по авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће то причати где стану, то ће од |
ни за какав рахатлук.</p> <p>Служећи по туђим кућама много је штошта видео и научио што нису зн |
дода други.</p> <p>— Свој леб једемо, а туђу бригу водимо, — дода трећи.</p> <pb n="46" /> <p>— |
ниси се још навикао да своју свиђаш, а туђу не слушаш.{S} Навикни се на то!{S} Видосаве, брате |
о ономе ко нема што треба у глави па да туђу слуша, а своју свиђа.{S} Ако нисам паметан у мојој |
тури руку на чело.</p> <p>— Што си тако тужан?</p> <p>Он јој одгурне руку.</p> <p>— Остави ме!< |
и, еве јада сад!...{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосава и огласио га за распикућу...{S} То је не |
ам праву истину. "</p> <p>— Хоћеш да их тужиш суду?{S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље ти |
ди, суши се, стари.{S} Увек замишљена и тужна, као да болест болује, без старешине свога, без с |
ао нико у селу.{S} Куд се макне, све му тужно, суморно, празно...{S} С ким прозбори, не може да |
и се па ћути, па псовао га, миловао га, тукао га.{S} После навикоше тако, и нико га о томе и не |
сиротињу и невољу.{S} Док је био мали, тукли су га газде и псовале газдараце, ишао је бос и по |
тају се оне, а Ружа само мрда раменима, тумара око огњишта и заговара ашчију.</p> <p>Како јој ј |
гнут некаквом крпом од шаренице поњаве, тумара око оџака и келнераја, па обиђе столове и продај |
Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и тумара по окрајцима.</p> <p>— Шта ти је, Виторе?...{S} |
звол’те, служите, се — вели чича и опет тумара по мраку.</p> <p>— Хоћемо да седнеш овде до нас! |
/p> <pb n="177" /> <p>— Што си тумарао, тумарао; док сам ја жив, нећеш се више маћи од нас</p> |
му вели:</p> <pb n="177" /> <p>— Што си тумарао, тумарао; док сам ја жив, нећеш се више маћи од |
нако посла.</p> <p>— Није ово механа да тумараш по њој кад хоћеш.{S} Овде се води ред! — говори |
ру, одваја лист папира а рука му дркће, тура дуван, а он се расипа.{S} Савија, а не може лако д |
пље набија,</l> <l>Преко себе у Ситницу тура?“</l> <l>— Оно јесте Срђа Злопоглеђа!</l> <l>„Који |
а.</p> <p>Чича Витор узе своју хартију, тури у џеп, и полако, погурених леђа, изађе из заседања |
<p>— Иди кући, гледај посла!</p> <p>Па тури цигару у уста, хукну у дланове и продужи рад.{S} И |
p> <p>Он сави гајтан на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде прићи:</p> <p>— Море, |
зато домаћин сам наточи стакло ракије и тури пред Видосава.</p> <p>— Остави, молим те, — брани |
у.{S} Одмах га нешто копка да је узме и тури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се изгубити брњиц |
пекарницу те с ћепенка узе две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не хт |
стано?</p> <p>Он ћути и лежи.{S} Она му тури руку на чело.</p> <p>— Што си тако тужан?</p> <p>О |
S} Једног лепог дана седи он у вотњаку, турио књигу преда се па чита.{S} Седи, седи, па наједар |
секао троје виле у шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици.{S} Ето тако, сам самцит от |
ад још милији и <pb n="123" /> да би их турио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две лепиње |
равам и убеђујем<pb n="140" />, а ви да турите руке у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} А што |
везен са вуницом, и неколико јабука, те турише на сто, у врх совре.{S} Стари пријатељ извади из |
у.{S} Доцније поседаше за дугачки сто и турише преда се што су донели за јело, призваше неколик |
ашом у руци барјаком,</l> <l>Што нагони Турке на буљуке </l> <l>И нагони на воду Ситницу?“</l> |
шољи, великој старинској, која личи на турски филџан.</p> <p>— Зар и каву?</p> <p>— Извол’те, |
или српски јунаци, који су се борили са Турцима, како је Краљевић Марко био велики јунак, па Ми |
ен, понижен, да је, здрав и прав, добио тутора који ће руковати његовим имањем.{S} Сам зна да т |
а је запостављен, понижен и да је добио тутора у кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко зна, можда б |
ажи ми: је ли истина да си ти под мојим туторством?</p> <p>— Није истина.</p> <p>— Јеси ли му у |
те наследи имање и сад води за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали и овај мученик!< |
тиче Витора Микачића шта ради рас-пи-ку-ћа Видосав?</p> <p>Затим дрекну:</p> <p>— Ја сам распик |
рав у пићу: тада се само смеје, раколи, ћаска, хвали се, прича шта ће радити и како му не може |
анка.</p> <p>Они загледају у књижицу, а ћата претура по књигама и вели:</p> <pb n="147" /> <p>— |
и.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село потражи.</p> <p>Она се смејури, |
ажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћа |
, него, да је кабил, возао би и среског ћату на својим колима ваздан и опет би га чашћавао код |
ики приход вуче с те стране.{S} На њега ће се угледати још десеторица у најкраћем времену...{S} |
од њиве је направио детелиште, са кога ће имати такав принос <pb n="66" /> какав се не може до |
вици, да у њој носи свој буквар из кога ће га брат поучавати.</p> <p>Кад оду кући они се хвале |
селу, да се душмани радују и свете, да ће се подсмевати и то причати неколико година...</p> <p |
да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се освети |
ће рећи бабо?..{S} Испричао је негде да ће на јесен направити једну велику шталу за крупну сток |
је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење потврдити код окружног суда. </p> <p>За д |
ћка напупила не може красније бити и да ће година бити родна...{S} На крају крајева сав сукоб и |
дни су и послушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и остати.{S} Кад је забринут и нерасположен, ка |
ћи ће и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да ће их преселити сасвим, па оћута и прљну руком иза уха. |
десеторицу, зато му није ни казивао да ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали гости били су п |
ад па не скидају очи с воденице, као да ће утећи.</p> <p>Иде човек, упртио врећу жита на раме, |
, очи узиграше и он се узнемири, као да ће да се инати.</p> <p>— Ја сам научио да се прикоди на |
<p>Тодосије Дмитрић није сам мислио да ће имати оволике користи од рада који је препочео од Ви |
и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примити обележје од овог младића.</p> <p>Он сл |
ретно!{S} Нека је сретно!{S} Видећеш да ће пристати и тата и бабо.</p> <p>— Добро, мали, ја не |
приликама са угледнијим људима с којима ће имати највише додира.{S} Кад су били у вароши, он га |
n="160" /> <p>Он ћути, гледа у њега, па ће, на послетку, рећи:</p> <p>— Боже, благо теби!</p> < |
истрајаћу овде међу овим безјацима, па ће доћи време те ће се горко кајати, што су овако о мен |
м.</p> <p>Они оћуткују, згледају се, па ће предузети други:</p> <p>— Море, велики измет чиниш т |
посла свиђати.{S} Свет ће говорити, па ће престати.{S} Гледај посла, море!..</p> <p>— А како ћ |
равље!</p> <p>Обредише по неку чашу, па ће један рећи:</p> <p>— Ти си ово и скућио, брате...</p |
Поче пуктање у доњем крају.</p> <p>— Па ће ударити поред Јошевине...</p> <p>Поче кикот.{S} Чича |
јац.{S} Дамљан Ружић се накашља суво па ће рећи:</p> <p>— А што ти је тако криво, Тодосије?</p> |
људи смо, бре, бићемо и помрећемо, а та ће пустолина остати и без мене и без тебе...{S} Чије ни |
о о посинку.</p> <p>— На прилику... шта ће он тражити бољег саветника од тебе, Виторе?</p> <p>— |
Што год почне, стане и замисли се: шта ће рећи бабо?..{S} Испричао је негде да ће на јесен нап |
у Јошевини.</p> <p>Витор се узбеши: шта ће то бити, каква је то нужда из беле зоре, па се спрем |
зме сета при помисли <pb n="154" /> шта ће бити до послетка, он погледа у њих и благне му на ду |
ш?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— Шта ће му волови и плуг?</p> <p>— Не знам... да нешто оре.< |
.</p> <p>— Нека те исмева!</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће!</p> <p>Он м |
</p> <p>— Извол’те, газда!</p> <p>— Шта ће ти она чешагија на прагу?</p> <pb n="108" /> <p>— Те |
ије твоја брука но његова.</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће.</p> <p>— Тр |
<p>— И за тебе и за њега.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта ја коме чиним?</p> <p>— Е, хе.. |
— Не знам... да нешто оре.</p> <p>— Шта ће орати усред лета!</p> <p>Она мрдну раменима...{S} Па |
м онај старчић крај ватре.</p> <p>— Шта ће му удити што говоре?</p> <p>— Човек к’о остали људи! |
спадне, — објашњава други.</p> <p>— Шта ће му фалити што ће пробати, — додаје трећи.</p> <p>Он |
стоји пред њим као војник.</p> <p>— Шта ће ми, бабо?{S} То мени не треба.</p> <p>— Треба ти но |
ија!</p> <p>— Чујем, Симо.</p> <p>— Шта ће онај чекрк на путу?</p> <p>— Тек... деца изнела.</p> |
ра Ружа.</p> <p>— На кога?</p> <p>— Шта ће онде, што није код мобилаца?</p> <p>— Шта ли је то б |
чи.</p> <p>У почетку запиткивали га шта ће по вароши, што не иде кући на своје имање и међу сво |
, она ти ниче...{S} И сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и остао човек, казао сам |
ма.{S} Капетан их само гледа и чека шта ће рећи.{S} Док ће један подвикнути:</p> <p>— То је син |
нешто савршеније и практичније, на шта ће се угледати свет.{S} Он је то видео у свог некадањег |
..{S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах му се скотрљаше сузе ни |
век не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети, све бега о |
трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила сваки да |
.. — хоће да се изговори али не зна шта ће.</p> <p>— Па си много чудан сад...</p> <pb n="143" / |
да је боље и корисније, без обзира шта ће ко мислити прећи.</p> <p>Ђурица зинуо па хвата сваку |
еје, раколи, ћаска, хвали се, прича шта ће радити и како му не може нико на пут стати.{S} Више |
ао да говори с човеком који га куша шта ће рећи.</p> <p>— Море, шта се ту затежеш и завирујеш?< |
Ушао страх у њу па стрепи и очекује шта ће рећи.</p> <p>— Како ви овде?</p> <p>— Хвала Богу, зд |
трљка га погнуте главе и ослушкује шта ће сад бити.{S} Ружица стоји подаље, код долапа, и учин |
то је Видосав много разбирао о томе шта ће о њему рећи свет!{S} Таки је од младости.{S} Кад што |
замаче у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих двојица учинити.</p> <p>Видосав то посматраше из |
и о њему и његову раду.{S} Куд ће и шта ће сад!</p> <p>Поћута мало, па се на једаред сети да по |
и су, изнајпре, радознало очекивали шта ће бити од тог Тодосијева посла: како ће се једног дана |
одали које сијено?</p> <p>— Не знам шта ће рећи бабо.</p> <p>— Рекоше да си ти газда од овога д |
ањам се и презам од свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме погледити.{S} А овако, тра |
е се повукоше, али ипак ослушкиваху шта ће рећи.</p> <p>— Ово је текао Витор Микачић, а није се |
/p> <p>И она је са зебњом очекивала кад ће чича Витор изаћи кући.{S} Предвиђала је и замишљала |
и човек на свом месту, биће времена кад ће те ти исти људи хвалити више но твоји свагдашњи приј |
ча Витор, као да је нишанио у врата кад ће се помолити, смотри га, па сав узавре, тресну тојаго |
и заговара је.{S} Али, ипак, стрепи кад ће поменути Видосава и шта ли ће рећи о њему... сиромах |
ућу!{S} Он, који је увек био млађи, сад ће од једаред примити старешинство над једним толиким и |
раво, како ти?{S} Није ту.</p> <p>— Сад ће доћи.</p> <p>Човек хоће у воденицу, а они скачу:</p> |
камо га пријатељ Видосав?</p> <p>— Сад ће он, — одговори Ружица.</p> <p>Дође и он и стаде више |
и ослушне:</p> <p>— Кажем ја теби, куд ће он успети нешто мимо свет!</p> <p>— Жали Боже овог т |
шта мисли о њему и његову раду.{S} Куд ће и шта ће сад!</p> <p>Поћута мало, па се на једаред с |
аша се уљудно, пази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговорити.{S} Већ нема ниш |
аду.{S} Њему је остављено да одреди где ће се шта сејати и како ће се радити.{S} Досад се довољ |
у оџаклији.{S} Чича Витор распореди где ће ко сести: у врху старији људи, па млађи, па жене, и |
нама шта је том човеку!{S} Не знам где ће се зауставити с овим својим будалаштинама!{S} Где је |
ама подиже младице за живу ограду, које ће, кад одрасту, кроз годину две, пресадити по међи и п |
бо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разгласити по селу.</p> <p>— Шта му је? — питају се |
у напред замишља све непријатности које ће га постићи: зна да тај глас бруји по селу, да се душ |
ти!“ — вели му он...{S} Чича Витор које ће јаде, па да не пуца брука, пусти му све.{S} И сад са |
е и засејао свакојака поврћа.{S} Одатле ће он снабдевати кућу, а што претекне носити на пијац а |
и већ није за тежачке радове.{S} Одатле ће, из прикрајка, посматрати како Видосав ради.{S} Неће |
ма у земљи курјака“. </p> <p>— Ама коме ће, по Богу, те се сатре радећи? — питају се сељаци кад |
> <p>— Ако буде жив Тодосије, до године ће имати веће детелиште, но то што га ти заораваш! — И |
ао по авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће то причати где стану, то ће од уста до уста проћи св |
еђу овим безјацима, па ће доћи време те ће се горко кајати, што су овако о мени мислили...{S} М |
покосити и исполагати стоци.{S} На њиви ће остати сама детелина, густа и сочна, да се све више |
маће ваш срез да бира два питомца, који ће се школовати у ратарској школи.{S} Далеко од тога да |
да је, здрав и прав, добио тутора који ће руковати његовим имањем.{S} Сам зна да то није тако, |
ражи се да срез избере два питомца који ће учити ратарску школу.{S} Ви знате каки су то питомци |
треба дочекати баба...{S} Боже, шта ли ће бити!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1903 |
аба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једити, кидати, стидовати због |
лободе и распричају.</p> <p>— На шта ли ће ти изићи тај рад? — почиње један.</p> <p>— Ко му зна |
трепи кад ће поменути Видосава и шта ли ће рећи о њему... сиромах он, да је знао да је бабо ова |
га за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, оставити њему на вољу да ради како он хоће.{S |
} Не дај да ти траг засмрди!</p> <p>Или ће рећи:</p> <p>— Гледај, какав је као да се са свињама |
p> <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с колена на колено, док је Србина,</p> <p>— А зна ли |
ј, људи, слушајте што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојним Шунијом.{S} Он |
, прошевина његове унуке Сојке.{S} Доћи ће угледни људи из Јасенице, од богате фамилије Маслаћа |
ко су деца?</p> <p>— Здрави су.{S} Доћи ће и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да ће их преселити са |
де га учитељу.{S} Школа је близу и моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, |
ти“.{S} Ту се прегонише, прегонише, док ће Тодосије рећи ономе твоме „Да ти дам Чолопек, па учи |
ацерекају.</p> <p>Опет заћуташе.{S} Док ће ти један:</p> <p>— Не смеш!</p> <p>— Смем!</p> <p>— |
х само гледа и чека шта ће рећи.{S} Док ће један подвикнути:</p> <p>— То је син оног онде! — и |
зговоре и живље долива чаше.</p> <p>Док ће ти Витор:</p> <p>— Ружице!{S} Деде, па ти изађи с де |
с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговорити.{S} Већ нема ништа детиње на њему.{S |
урдарлука, понаша се уљудно, пази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговорити.{S |
пре није ни чуо ни видео.</p> <p>За тим ће:</p> <p>— Палиш ли дуван?</p> <p>— Палим, не бој се; |
.</p> <p>Кад овас одрасте до колена, он ће га, онако зелена, покосити и исполагати стоци.{S} На |
воје савете.{S} Кад га за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, оставити њему на вољу да р |
ње...{S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он ће ме натерати да једног дана узмем мотку и најурим га |
ему на вољу да ради како он хоће.{S} Он ће се чинити невешт свему и пазити да Видосав не примет |
јим је кућу <pb n="12" /> скућио.{S} Он ће с новом снагом предузети послове на добро његове кућ |
сад чуо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једити, кидати, стидовати због њега...{S} Срећа ј |
д воденице намести слугу, да ради, а он ће га обилазити сваки други дан.</p> <p>Као човек који |
досаву да он ради како га Бог учи, а он ће се настанити на имању у пољу, код воденице, која је |
/p> <p>— Ти си бабов учевњак...{S} Бабо ће се тобом поносити!...</p> <p>А другом руком Јовицу:< |
абљику.</p> <p>— Велиш, Тодосије, и ово ће нешто вајдити?</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Ти опет |
<p>Ђурица ужагри очима.</p> <p>— Е, ко ће мене дати на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и уч |
је хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће га слушати и издирати као изорски вочић.{S} Али овај |
сам себе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га боље познавати него ја...“ </p> <p>„...{S} Али и |
.{S} Шта има при њему да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он је добар радник, ни |
досије за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се отрести...{S} Одоше и тамо продужише разговор. |
не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што радити, нека ради, ако неће, нико му и не тражи. |
мо, па опет чича Витор на среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како је то било!</p> <p>Чича Витор изб |
е да види за живота, својим очима, како ће се руковати његовим имањем, и хоће да његов посинак |
а ће бити од тог Тодосијева посла: како ће се једног дана чути да су му покрепала говеда од те |
> <p>Он је, у истини, имао планове како ће уредити имање, али их је вешто крио и чувао, те их н |
поучио како ће чувати детелиште и како ће поступати са покошеном детелином.{S} Он ју је косио |
о да одреди где ће се шта сејати и како ће се радити.{S} Досад се довољно уверио да му је чича |
кога и пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме погледити.{S} А овако, трапам ли трапам...{S} И ш |
охвали како ће радити, док не види како ће му испасти за руком.{S} Наумио је да пријатно изнена |
а се унапред <pb n="65" /> похвали како ће радити, док не види како ће му испасти за руком.{S} |
дно и да штогод привреди и прикупи како ће што више оставити својим млађим.{S} Ко ништа не прин |
/p> <p>Тек што је почео размишљати како ће то извести, кад почеше допирати гласови да се та нам |
воме имању, и Видосав га је научио како ће то учинити.{S} Сад види да Видосав, збиљски, има пра |
а од њега.{S} Видосав га је поучио како ће чувати детелиште и како ће поступати са покошеном де |
ив за све ово...{S} Како је радио онако ће му и бити...{S} Њему је пречи Тодосије него ја који |
ке па ради како знаш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао друкчије него ос |
ни једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће му сазидати цркву на гробу, — теши он њу, еда би и с |
p> <p>— И данак од Ђурђевдана.{S} Скоро ће вакат и њему!</p> <p>— Разумем, бабо!</p> <p>— Чувај |
каву?</p> <p>— Извол’те, бабо.{S} Скоро ће стасати и ручак.</p> <pb n="133" /> <p>Он пије, а он |
ама.{S} Оне ће то причати где стану, то ће од уста до уста проћи све село и наплести се: да је |
ас:</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И о |
досије му се загледа у очи:</p> <p>— То ће бити као на Воведеније?</p> <p>— Ене га опет!{S} А ш |
рајева сав сукоб изравњава се тиме, што ће Тодосије кресати неко дрво на међи, да не захлађује |
аде.{S} Искриви главу и мрдаше њом, што ће рећи:{S} Тешко теби, ојађениче!..</p> </div> <div ty |
није могао ништа сазнати.</p> <p>— Што ће ти то да знаш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам пр |
ко заслужује, у другом које чему, а што ће ти он угледати цигару у руци, то није ништа...{S} Ис |
ва други.</p> <p>— Шта ће му фалити што ће пробати, — додаје трећи.</p> <p>Он их посматра, баца |
хо и одмерено: како је клас једар, сноп ће дати три оке, а крстина педесет ока, зрно као дукат. |
и да узме педесет дуката прида, и данас ће да у’вате земљу...{S} И све крију што раде, али мени |
нигда моћи своја посла свиђати.{S} Свет ће говорити, па ће престати.{S} Гледај посла, море!..</ |
воденице, која је подаље од куће.{S} Ту ће чувати имање од штете, и радити ситније послове!{S} |
за спавање, са шареницама и подшивеном ћебади, чивилук са хаљинама што се носе у себицу, санду |
едник суда, стар човек, збрчкана лица и ћелав; с десне стране човек истих година, крезав и ћела |
сне стране човек истих година, крезав и ћелав, а с леве стране човек средовечан и просед.{S} За |
Како то говориш тако?{S} Тебе, ја кога ћемо, — рече стари пријатељ.</p> <p>Он опет чепка и сле |
— Па баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по свету...</p> <p>— Кад чује вл |
мени, Виторе, до суђена сата.{S} Па шта ћемо!..</p> <p>— Знаш, говоре ми људи непрестано за оно |
моја Ружо!.. — помисли у себи: — па шта ћемо сад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад не умем друкчије, |
Дај ону облицу дрвета!{S} Тако!{S} Сад ћемо овако!</p> <p>Рашчеврљи му вилице, метну међу њих |
олест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд да се то мени деси!{S} Да |
ом:</p> <p>— Лако је за мене...{S} Лако ћемо...</p> <p>— Седи, бабо, што ти је, — моли га Видос |
е осмехну, па се уозбиљи:</p> <p>— Зато ћемо лако.{S} Реци ти мени ово: јеси ли ти уверен да ра |
два би дочекао...</p> <p>— Бога ми, баш ћемо њега!{S} Видиш ти!..{S} Кажем ја!..{S} Што плачеш? |
евини.{S} Само сврати на пекарницу те с ћепенка узе две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад |
од опеке, од пола од брвана и покривена ћерамидом.{S} Под кућом подрум и на њему велика двокрил |
аправио једну трлу од чатме и покрио је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да се привремено склони |
образио: скинуо би високи кров и покрио ћерамидом као што ради данашњи свет.{S} Али чича Витору |
е шали и забавља са Сојком, разговара и ћерета, хвата је за колир, глади је низ косу, вуче за к |
исоко и хладови ишарали.{S} Разговара и ћерета те о овоме те о ономе, па је ухвати за колир и с |
високо и погледа преко ње:</p> <p>— Е, ћери, човек предлаже, а Бог располаже...{S} И ја велим: |
у у кући.</p> <pb n="39" /> <p>— Јесте, ћери, прва радости моја!</p> <p>У том чича Витор бану и |
вала овце на Башчинама?</p> <p>-- Јеси, ћери.</p> <p>— Ето видиш, тата!{S} Кажем ја теби!</p> < |
p> <p>— Изучио много... и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у општини.{S} А |
о док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери? .</p> <p>Она црвени, чепа, погледа и у њега и у п |
и вели: „ти си добра татина девојка... ћери, прва радости моја! ..“ Како му живо лебди та слик |
у размаку од неколике године добили су ћерку и два сина.{S} Поред те радости, они су осетили и |
ве но игда на другом месту.</p> <p>— Ви ћете чувати воденицу, док ја видим посао на њиви, — вел |
асти штап и окрете се деци:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја вратим.{S} Одох часком у чарши |
по своје, или друга каква несрећа, кога ћеш пре призвати до свога комшију?{S} Али он зна и то д |
и промуца:</p> <p>— Говоре у селу... да ћеш... да нас истераш... бабо! .. — И бризну у плач.</p |
а себе?..{S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест да |
одосије. — Рекох ли ти још у почетку да ћеш имати много штошта да савлађујеш.</p> <p>— Молим те |
тамо, гледајте свог посла!</p> <p>— Шта ћеш то?{S} Оставите ви мене... ја... јеси ли чуо ти! — |
<p>— Сад, бабо, извол’те!</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Понеси кесу!</p> <p>Витор махну руком:</p |
о неки пут погледа у њега.</p> <p>— Шта ћеш више: уме да прочита сваки позив од власти, сваку т |
а да ухвати оно живо јуне.</p> <p>— Шта ћеш му сад?</p> <p>— Држи га!</p> <p>— Шта им би од те |
Мој посинак Видосав. -</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Ти знаш како сам га узео, господине.. |
заседање.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без позива у заседање.</p> <p>— Пусти га!</p> <pb n |
> <p>— Није ту бабо!</p> <p>— Стој, куд ћеш?</p> <p>Човек спушта врећу, брише зној и виче:</p> |
у болесника.</p> <p>— Ја не знам докле ћеш ти тако...</p> <p>— Како?</p> <p>— Ето тако.{S} Ти |
свију“.{S} Рецимо: упали се кућа, коме ћеш се другом надати но комшији, да ти помогне?{S} Или |
n="43" /> <p>— Слепи чвор!</p> <p>— Пре ћеш одбити од камена него од њега!</p> <p>— Али овај се |
жа.</p> <p>— Иди!</p> <p>— Видосаве, ти ћеш пропасти тако... — рече она и оде полако у вајат.</ |
пет поврати у исти положај.</p> <p>— Ти ћеш сам себе сатисати...{S} Устани!</p> <p>Он сену цига |
даћемо ти у руке све што имамо.{S} А ти ћеш руковати имањем као својим, нас гледати и почитоват |
ознајем од пре тридесет година.{S} И ти ћеш ми за то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те познат |
то срце.</p> <p>— Онда си млакоња и ти ћеш подлећи и пропасти...{S} Здрав буди!{S} Окуражи се |
Ти си и сувише осетљив и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна о свему што говори свет, онда неће |
е.{S} Он продужи све јаче:</p> <p>— Ако ћеш да радиш као што се ради, ти ради, ако нећеш иди од |
ета земље добити што више приноса, како ћеш подићи што бољу пасмину стоке, да имаш од ње што ви |
е, да имаш од ње што више користи, како ћеш гајити и подизати најбољу лозу, калемити и расплођа |
најбоља за сељака.{S} У њој се учи како ћеш са парчета земље добити што више приноса, како ћеш |
настирима и доспела да се провуче испод ћивота Светога Краља у Студеници — погрбљеше се леђа и |
ни пост.{S} Вајати пуни ствари: поњава, ћилимова, јастука, руха свакојака за сву чељад.{S} Ту р |
џаклију, где су намештене клупе застрте ћилимовима и шареницама и намести их како је у реду.</p |
Даље, у један угао кревет са сламњачом, ћилимом, јастуцима и новим губером, до њега сандуке фар |
шмани.</p> <p>— Душмани!{S} Јесам ли ја ћорав код очију!{S} Зар не видим шта ти радиш?</p> <p>— |
из трећег трошимо.{S} А љуте оно буре у ћошку.</p> <p>Он мисли, мисли.</p> <p>— Јес’, толико. < |
> <p>— И не дам Антоније!{S} Не дам, да ћу погинути на овој поњави земље!</p> <p>Затим се окрет |
...{S} А мени се смеју што сам казао да ћу посејати ону голет на чукари — и крсти се и чуди и б |
је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посејати“.{S} Ту се прегонише, прегонише, док ће |
> <p>Тодосије се смијури:</p> <p>— Куда ћу је свести но око мог имања.</p> <p>— Докле је то тво |
ан у мојој четерестој или педесетој, ја ћу бити луд довека.{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, бабо!< |
а ми га ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети! — тресну батином о ледину и скочи. ,</p |
а се.</p> <p>— Не глобите човека!{S} Ја ћу те, пријатељу, познати за пола динара! — утисну се м |
ми за то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те познати за цванцик! проговори иза њега један сипљ |
мо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим малишанима..{S} Где су ми они |
е да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као моју децу.</p> <p>Председник удари у |
сли у себи: — па шта ћемо сад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад не умем друкчије, већ да ме запали к |
ком више...{S} Напред!</p> <p>— Али шта ћу с њим?</p> <p>— Што те се тиче он!{S} Ти ради како с |
м крочих из вајата...{S} Ја не знам шта ћу од себе!{S} Здраво свануо, Тодосије! — једва се сети |
в?</p> <p>— На њиви, с радинима.{S} Сад ћу им однети ужину, — одговори Ружица.</p> <p>— А где с |
за очи:</p> <pb n="153" /> <p>— С киме ћу се разговарати ако нећу с тобом, веселниче мој...</p |
"61" /> у руке..?{S} И ако Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, служ’те се!..</p> <p>Видосав кола |
од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане у кућу, нити наз |
у једном за свагда: „Овако умем и овако ћу радити.{S} Ако сам ти шта упропастио, нек прецене љу |
p>— Како?{S} Као и досад.</p> <p>— Како ћу му изаћи на очи?</p> <p>— Лако.{S} Он нек виче, а ти |
еку, па ућутах и побегох.</p> <p>— Како ћу ову бруку преживети?</p> <p>— Какву бруку?{S} То ниј |
} Гледај посла, море!..</p> <p>— А како ћу с њим?</p> <p>— Како?{S} Као и досад.</p> <p>— Како |
и.</p> <p>— Вала, бабо, ја не знам како ћу... што ’но веле...</p> <p>— Требао си, синко, синоћ |
опет тако велиш?</p> <p>— Тако, но како ћу.</p> <p>— Проба човек, па како испадне, — објашњава |
о њему.</p> <p>— Еј, људи, слушајте што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојн |
p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него она која није ни ћубаста ни гаћ |
убаста и гаћаста, него она која није ни ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља гаћаста коко |
>— Бабо да није лисица однела још једну ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља кока ћубаст |
адост и весеље и донио...“ на прилику — ћурана.{S} И погледаш, чича Витор седи за совром, а Вид |
овром, а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију...</p> <pb n="50" /> <p>Чича В |
толико, да залајаше пашчад и закаукаше ћурани по дворишту.</p> <p>— Полако, бабо...</p> <p>— Н |
у стари живели.</p> <p>Вићентије је био ћуталица; само је пред Витором био одрешен.{S} Њему би |
као што је Тодосије казао.{S} Витор је ћутао неколико дана, па се опет одобровољио.{S} Нити га |
</p> <p>— Не чујем ништа, него да си ту ћутао и да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад си у нашим |
у и узму рад у руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Вујана прича што смешно, она се цапари к |
у.{S} Био је од оних људи што у друштву ћуте, шарају очима и хватају сваку реч, а кад <pb n="73 |
га зовну да шта послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он прима без речи. |
ио, бабо? — дода Јовица</p> <p>Он ћути, ћути, па се наједаред трже, погледа низа се, уђе у собу |
абавља с децом; — а јутрос други човек, ћути, не распитује ни за кога нити се на кога осврће.</ |
уца Видосав.</p> <p>— Нема ту хвала.{S} Ћути и гледај посла.</p> <pb n="48" /> <p>И Тодосије не |
нек прецене људи па да ти накнадим.{S} Ћути и не сметај ми.. " .</p> <p>— Ја му то не могу рећ |
аценио од смеја.</p> <pb n="78" /> <p>— Ћути!{S} Зар ти је до смејања код оваке штете и бруке!< |
.</p> <p>— Ја, тата, оч’ју ми!</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Бога ми!</p> <p>— Ниси!</p> <p>— Јесам, |
p> <p>— Он зна више него бабо.</p> <p>— Ћути, шта говориш то! — ћутка га она.</p> <p>— Бога ми, |
а је тај исти бабо упропастио.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Што да ћутим кад тако и јесте.{S} Он му |
p> <p>— Шта им би од те траве?</p> <p>— Ћути!{S} Дај мало сена!</p> <p>Тодосије отрча.</p> <p>— |
је да о томе размишља по читав дан, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна какав тер |
неповољно, њега то једи, гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто је то |
{S} Кад поседају и узму рад у руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Вујана прича што смешно, |
н на то и не одговара.{S} Ујогуни се па ћути, па псовао га, миловао га, тукао га.{S} После нави |
Вилотија.</p> <p>Он, момак, скроман па ћути и осмејкује се, а они отпочну претресати:</p> <p>— |
тор шурка у својој њиви, сагао главу па ћути.</p> <p>— Виторе! — виче Тодосије полако.</p> <p>О |
он то научио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћути и гледа преда се.</p> <p>— Сад све село види да је |
а њим као са будалом....</p> <p>Видосав ћути, ломи прсте и ону травку У руци.</p> <p>— Бабо!{S} |
ата од педесет дуката...</p> <p>Видосав ћути, а он продужује:</p> <p>— Ти мислиш да си паметниј |
езан, он није онаки каки је био.{S} Све ћути, све замишљен, избегава разговор и најволи да је с |
шам као роб, само нек: не виче и нек не ћути...“</p> <p>У том и свану дан.{S} Небо плаво и чист |
/p> <p>Он се забечио у цигару, гледа, и ћути.</p> <p>— Што ћутиш?</p> <p>— Ето не ћутим, него.. |
ка па се држаљицом поштапљује.{S} Иде и ћути и испод обрва погледа по огради, а не осврће се на |
Како... по чему?</p> <p>— Намрштио се и ћути.{S} Ја га понудих да седне, да му скувам каву...</ |
чи?</p> <p>— Лако.{S} Он нек виче, а ти ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам Витора: он |
ре! — виче Тодосије полако.</p> <p>Онај ћути и не обазире се.</p> <p>— Море, еј Виторе!</p> <p> |
страну.{S} Кад су заједно за совром, он ћути, или ако што проговори он гледа у Ружицу и децу... |
толико ни викати.{S} Ја знам Витора: он ћути, дима, шикће, па по неки пут викне, и све то прође |
ако неће, нико му и не тражи.{S} Али он ћути као стена и не обзире се ни на шта.</p> <p>У варош |
учи ову школу.</p> <pb n="160" /> <p>Он ћути, гледа у њега, па ће, на послетку, рећи:</p> <p>— |
о чудан сад...</p> <pb n="143" /> <p>Он ћути, лиже цигару и гледа у њу.{S} Махне дим, погледа у |
полако.</p> <p>— Срећан рад!</p> <p>Он ћути, сагао главу па гледа у бразду.</p> <p>— Зар ја шт |
ао људи! — вели чича с врата.</p> <p>Он ћути.{S} Спустио капке до пола очију па кчиљи у страну, |
<p>— Па што ћутиш непрестано?</p> <p>Он ћути и лежи.{S} Она му тури руку на чело.</p> <p>— Што |
е окарио, бабо? — дода Јовица</p> <p>Он ћути, ћути, па се наједаред трже, погледа низа се, уђе |
>— Оди да ужинамо, море!</p> <p>Он опет ћути.</p> <p>— Што ћутиш, нисмо очи вадили!</p> <p>Он н |
у.{S} Мало мало, а њему звони у ушима: „Ћути, ти си слаб на пићу...“</p> <p>Што иду ближе кући, |
ише не иде од куће.{S} А он проговори: „Ћути, не плачи, ето остаћу...“ и буде дан, два, па га н |
опастио.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Што да ћутим кад тако и јесте.{S} Он му је дао старешство и та |
ти.</p> <p>— Што ћутиш?</p> <p>— Ето не ћутим, него... тек... онако...</p> <p>— Реци ми: јеси л |
?</p> <p>— Зато што си се ти повукао па ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар |
о у цигару, гледа, и ћути.</p> <p>— Што ћутиш?</p> <p>— Ето не ћутим, него... тек... онако...</ |
море!</p> <p>Он опет ћути.</p> <p>— Што ћутиш, нисмо очи вадили!</p> <p>Он нешто гунђори.</p> < |
<p>— Не боли ме ништа.</p> <p>— Па што ћутиш непрестано?</p> <p>Он ћути и лежи.{S} Она му тури |
бабо.</p> <p>— Ћути, шта говориш то! — ћутка га она.</p> <p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш ти шта |
т, Тодосије, кад пијнем.{S} А иначе сам ћутљив, склањам се и презам од свакога и пазим шта ће к |
и други: или су по воденици, око јаза, у врту, око стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад им падн |
елу од <pb n="159" /> плавкастог шајка, у блузи са зеленом јаком и шајкачом са зеленом пантљико |
је у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка, у лепом празничном <pb n="179" /> оделу, у плавкастој и |
ној сукњи, коју је сама ткала и шарала, у тесном чошном јелечету, са свиленом марамом на грудим |
, где се учи, дугачке собе са, клупама, у којима седе они, читави људи.{S} У другим собама до њ |
пространо као трг, ограђено филаретама, у које се улази пешке на мала врата, а иначе на велику |
д или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце што се т |
ре.{S} Тих дана нађе га, пазарног дана, у вароши: затурио торбичицу <pb n="141" /> на раме па и |
граде и стаје: пивница велика, озидана, у њој поређана бурад, чиста, без буђа и паучине, пуна в |
а њима младожењина мајка, старија жена, у памуклији и жућкастом убрадачу, са једном младом одбр |
S} Чича изнесе буклију замедљеног вина, у коме плива јабука, и викну:</p> <p>— Ко здрав с дружи |
ита нешто па се замисли и укочи поглед, у страну, па мисли и напослетку уздахне.</p> <p>Кад чит |
младожењин отац, крупан човек, просед, у широким чакширама и пространом гуњу; за њим неки њихо |
редиш онако је најбоље!</p> <p>И пређе, у памети од онога дана кад <pb n="4" /> су се састали.{ |
лије, па га опет настаде.</p> <p>Он је, у старој кући имао своје госте:{S} Филипа Перића, Мијат |
и ухватити лето за крај.</p> <p>Он је, у истини, имао планове како ће уредити имање, али их је |
ne unit="subSection" /> <p>Тодосију је, у истини, омилео овај рад.{S} Он је убеђен да је дужнос |
пет?{S} Поштуј ти њега, како заслужује, у другом које чему, а што ће ти он угледати цигару у ру |
ше миндерлук, поређаше сељачке сандуке, у којима су биле <pb n="29" /> разноврсне ствари.{S} О |
ње Виторову споменицу из рата.{S} Даље, у један угао кревет са сламњачом, ћилимом, јастуцима и |
м збива!{S} И у колико се радовао томе, у толико му је био тежи овај прелом у животу: растанак |
} Шта му би сад, кад то није чинио пре, у млађим годинама?{S} Сад се заузме с друштвом, са свој |
а сам једно чутурче у кревету, у слами, у њему љута ракија...{S} И много пуши дувана, како који |
ошао из окружног суда с табаком у руци, у коме је стајало да га је усинио и преписао му све има |
ајено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао: „Честит свети“, |
</p> <p>И они испијаху једну за другом, у кап...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1903 |
несе јело, па оде у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу |
, налакти се и гледа тамо негде далеко, у модрикасте висове рудничких планина...</p> <p>Напосле |
е познајеш но ико.{S} Кажи ми отворено, у очи, ако сам на рђавом путу.{S} Ти боље видиш него ја |
> <p>Једно јутро поранио он као обично, у расвит, и спрема се да иде у поље на рад, а Тодосије |
м, и неколико јабука, те турише на сто, у врх совре.{S} Стари пријатељ извади из џепа шарену ку |
ри.{S} За тим се продера:</p> <p>— Ојс, у бразду! ..</p> <p>— Виторе, море!</p> <p>Он се одазва |
жења, висок, танак младић, леп и личит, у новим уским чакширама, чошном фермену и шиљастој шуба |
ктио се и гледа у помрчину у тамну ноћ, у нема дебла што су се поређала као стражари, унаоколо. |
у.{S} Икону Св. Јована, стару и чађаву, у раму без стаклета, закачише на источну страну; на дру |
реду, принесе јело, па оде у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују дец |
ад и одмереним корацима уђе у оџаклију, у своју собу.</p> <p>Она га смотри из вајата и ледну је |
лепом празничном <pb n="179" /> оделу, у плавкастој извезеној сукњи, коју је сама ткала и шара |
капке до пола очију па кчиљи у страну, у брвна.</p> <p>— Еј, Видосаве!</p> <p>Он се трже, као |
ене: нашла сам једно чутурче у кревету, у слами, у њему љута ракија...{S} И много пуши дувана, |
зграда у чистом и пространом дворишту, у непосредном суседству Виторова имања.{S} Кућа до пола |
како ’но ти беше име....{S} Видосаве... у сретан час родио.{S} Нема оваког радина оваког чуваоц |
ад чује влас’...</p> <p>— И каже влас’: у селу Врљугама по четири пута косе за једно лето, а у |
реба да сили.{S} Бог је стари сајибија: у њега је све богаство....</p> <p>— Право велиш, бабо, |
Усред вотњака качњак од десет држалица: у њему каце од педесет и сто товара, по два казана, кац |
{S} Ниже велике куће мутвак с две собе: у једној се обедује, а У ДРУгој спавају слуге и наднича |
> <p>— И комесија разреже порез и каже: у селу Врљугама косе једну ливаду четири пута, и онда ј |
} Чича Витор распореди где ће ко сести: у врху старији људи, па млађи, па жене, и совра се отеж |
ведају.{S} Бог их је обрадовао дечицом: у размаку од неколике године добили су ћерку и два сина |
и и бокори.</p> <p>Даље је порадио ово: у врту, поред поврћа, направио је и две велике леје и п |
лом, застртим зеленом чохом, седели су: у врху председник суда, стар човек, збрчкана лица и ћел |
или би ми уклепао сикиру <pb n="61" /> у руке..?{S} И ако Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, с |
и, имам посла!</p> <p>— Е, па добро!{S} У здрављу, младићу.</p> <p>И растадоше се.{S} Дамљан од |
успљешта устима као да нешто гута...{S} У том зајаука воденички камен и он скочи:</p> <p>— Измл |
удари.</p> <p>Тако другог, трећег...{S} У том бане понеко из мрака.</p> <p>— Добро вече!</p> <p |
урицу може рећи да је превасходио...{S} У њему назире пуну срећу за њихову кућу.</p> <p>Тај мом |
и шта је Витор казао за наше село...{S} У нашем селу нема, вели, човека коме би он смео поверит |
председник. — Друго је „комис-прот“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе, а никако смокве и шљиве. |
и леје у врту, предузе сејање усева.{S} У груписаном имању око куће имао је довољно земље за св |
е уз степенице зграде окружног суда.{S} У пространом ходнику пред заседањем закрчио свет; људи |
олу а та је школа најбоља за сељака.{S} У њој се учи како ћеш са парчета земље добити што више |
су гостију више но дотадањих година.{S} У вече је било само неколицина из комшилука, а сутрадан |
о онај конак у вароши на два спрата.{S} У њој имају учионице, где се учи, дугачке собе са, клуп |
! — виче Видосав и одмах их намешта.{S} У врх совре седе Филип, настарији по годинама, побратим |
чка трпеза с краја на крај дворишта.{S} У горњем крају старији људи; прогорели од сунца, знојав |
Ђорђа, а на противној страни оружје.{S} У другој соби два широка кревета за спавање, са шарениц |
тите што ово чиним без ваше дозволе.{S} У здрављу да се видимо.{S} Твој син Ђурица.“</p> <p>— И |
не, наместили собе, опрали стаклиће.{S} У кући гори велика ватра и уз њу пристављени лонци.{S} |
} Затим је обдарише сви па поседаше.{S} У том дође Видосав те се и он прекрсти, узе парче колач |
ама, у којима седе они, читави људи.{S} У другим собама до њих, намештени су кревети, <pb n="16 |
ешаје, да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У кући наложена велика ватра, пристављени свечарски лон |
>Овде, истина, има друкчији понашај.{S} У Качеру је био скромнији, повученији, ретко кад да је |
ори га и гледа га укоченим погледом.{S} У њему стајаше ово: „Поштовани родитељу!{S} Срце ме вуч |
скићени сликама, цвећем и боровином.{S} У једном углу виси сребрно кандиоце пред иконом Светог |
ца, с пером, хартијом и мастионицом.{S} У трећој собици стојеће ствари у сандуцима и о чивилуци |
преда се и стид га је што је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{S} И сви његови ваљају: |
тре, па се наместише на своје место.{S} У сарачани беше крв и лом, и Видосав се дуго размишљао |
Две жене из суседства раде и помажу.{S} У воћнаку Тодосије се запрегао, па с Ђурицом и Грујицом |
је аљетке што се ређе употребљавају.{S} У ходнику наместише дугачки сто, клупе и столице, а у о |
бувају кад се иде цркви и у чаршију.{S} У кујни ормани И разно посуђе...{S} Ниже велике куће му |
<p>Кад треба, Тодосије не веже кесу.{S} У радан дан не да се видети у механи, а кад је празник |
мишање једне вечери уз Међудневницу.{S} У врх њиве сабрана рпа кукуруза, за стотину врећа, и ск |
ако, домаћине!</p> <p>— Шта, полако?{S} У кап!{S} И ти!{S} И ти!</p> <p>Па провири на врата:</p |
"44" /> <p>— Кија као мачка!</p> <p>. — У-а, запаприли му пурењак!</p> <p>Тај уребес заглушише |
!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— У кап!</p> <p>— Полако, домаћине!</p> <p>— Шта полако?{ |
у на ум да зауставља Антонија.</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и |
м новцем, па га пусти у свиње.</p> <p>— У нашој кући не сме нико имати особине.{S} Кад задружна |
неш овде до нас! — рече један.</p> <p>— У горњи крај! — рече Мићо.</p> <p>— Ту до Тодосија! — п |
.{S} А напољу се чују гласови:</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Хвала на части!</p> <p>— На чем х |
ш неку, па Мијат тресну руком:</p> <p>— У здрављу, побратиме!</p> <p>Он се рукова и не рече ни |
/p> <p>— А где му је та школа?</p> <p>— У Краљеву! — показа ратарац руком на коју страну долази |
седа у механу па поручи јела и пића, а у дућанима набави свега што му треба за кућу.</p> <p>Др |
чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ спава...{S} Мало даље је штала, озидана, простран |
твак с две собе: у једној се обедује, а У ДРУгој спавају слуге и надничари.{S} Ту се готови јел |
местише дугачки сто, клупе и столице, а у орманче поређаше срчалук, кутије за кафу и шећер и др |
це више чела, па то зачешља и углади, а у џепу му увек марама и по нека књижица.</p> <p>То је м |
b n="40" /> и женско и старо и младо, а у среди наложена велика ватра са две главње и сухим гра |
ихну бруку...</p> <p>Иде путем журно, а у себи броји: „Он је крив за све ово...{S} Како је ради |
ма по четири пута косе за једно лето, а у другим селима једва да увате отаву.</p> <p>— Бога ми |
оварају осмејкују се и све одобравају а у истини мало за кога имају добру реч.</p> <p>Чича Виће |
еде.{S} Кад је гладан, узме комад хлеба у руку и још штогод што му се нађе пред очима, па једе |
ја велим: тешко ономе ко нема што треба у глави па да туђу слуша, а своју свиђа.{S} Ако нисам п |
им! побратимима, па остану до неко доба у чаршији, и кад око поноћи дође кући, он пијан.{S} Сре |
ори за Видосавом.{S} Што је било сукоба у кући, што су пуцали гласови по селу, те је свака рђа |
рва радост његова, а њега нема да ужива у тој радости родитељској.{S} Звали су га и он, и Ружиц |
ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без позива у заседање.</p> <p>— Пусти га!</p> <pb n="119" /> <p>Па |
саопшти једну новост.{S} Он цепаше дрва у механској авлији газда-Јованике.{S} Кад је угледа, он |
раво, како ти? — рече полако и гледа га у прси. </p> <p>— Где си ти, море?</p> <p>— Ево ме.</p> |
ног празника њиховој кући, издвојила га у вајат, села на сандук и својим дрктавим гласом прича |
и и незнања из своје околине, одведе га у механу у коју је одсео, и ту, на тенани, оприча како |
бише камење игде који би, и набацаше га у један крај, ископаше рупчагу за буњак чак ниже куће, |
>— Не брини, бабо!</p> <p>— И пољуби га у руку и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Бога ми!</p> |
ећи ни речи, већ само приђе и пољуби га у руку.</p> <p>Ружица оборила очи земљи и забавља се с |
видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И направи му |
е човек и било ми је слатко пољубити га у руку као покојног родитеља...{S} И, нек остане међу н |
и помисли: „Требаће и он“; и спусти га у чакшире.{S} Колико се пута решавао да све то пребере |
. Томи украо улар на вашару и стрпао га у чакшире, а човек то смотри па га ухвати за мишку.{S} |
зликовачки укратио ту радост: отерао га у свет да се потуца од немила до недрага, а он присвоји |
ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао: „Честит свети“, а сва чељад дочекали су |
механе, иде у другу.</p> <p>Знали су га у вароши и могао се лако познати: напустио косу и браду |
а очију.{S} Затим баци поглед мимо њега у страну.</p> <p>— Да разговарамо озбиљно, као паметни |
, и хоће да његов посинак не буде слуга у његовој кући, него син коме отац предаје старешинство |
оси кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи свој буквар из кога ће га брат поучавати.</p |
рнији.{S} Видиш просто како се отима да у свему измакне и од својих другова, с којима је свршио |
ти!</p> <p>— На чем хвала!{S} Да Бог да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе да испраћа госте.{S} По |
рече:</p> <pb n="114" /> <p>— Да Бог да у здрављу...{S} Хвала ти, Антоније!</p> <p>Сад осећаше |
коло, да ли коме шта дугују.{S} Виде да у селу не дугују никоме ништа.{S} Распита и у вароши, к |
зме педесет дуката прида, и данас ће да у’вате земљу...{S} И све крију што раде, али мени то до |
пилиће у башти, премештала се из хлада у хлад, и, час по час, ујкала на јастреба.{S} Видосав ј |
авља књигама.{S} Има их неколико комада у оџаклији на полици.{S} Нису школски уџбеници, него не |
аћеш једну лепу кућу са неколико зграда у чистом и пространом дворишту, у непосредном суседству |
ради, седи за столом, налакти се, гледа у полић или у сто, или шара погледом с предмета на пред |
ти, — говори јој Витор, погао се, гледа у патос и чука штапом.</p> <p>Наједаред се трже и испра |
у.</p> <pb n="160" /> <p>Он ћути, гледа у њега, па ће, на послетку, рећи:</p> <p>— Боже, благо |
д!</p> <p>Он ћути, сагао главу па гледа у бразду.</p> <p>— Зар ја штетовао, а ти се љутиш? — до |
кревета, спусти руке на колена и гледа у њега снуждено, као у болесника.</p> <p>— Ја не знам д |
би секиру у цепку, па трља руке и гледа у њу.</p> <p>— Шта радиш? — приђе му руци.</p> <p>— Здр |
цигар.{S} Савија, дркте му руке и гледа у њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза да му спремим ста |
у, мало се погучио, налактио се и гледа у помрчину у тамну ноћ, у нема дебла што су се поређала |
Видосав кола око совре као дете и гледа у Витора.{S} Те га речи окуражише:</p> <p>— Што ’но вел |
им је беспослен, он је раскрили и гледа у њу... „Како су дивне слике!{S} Каква је ова крава, ка |
143" /> <p>Он ћути, лиже цигару и гледа у њу.{S} Махне дим, погледа у Тодосија, па одмах сакриј |
он ћути, или ако што проговори он гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлији, пред т |
, па се поврати на столицу и само гледа у Антонија и трепће.</p> <pb n="113" /> <p>— А ја велим |
може лако да савије и непрестано гледа у цигару.</p> <p>Тодосије запали и принесе палидрвце и |
они врх оловке у чела и замишљено гледа у председника.</p> <p>— Другим речима, господине Атанас |
ој је у рукама, на иглама, па час гледа у рад, час се осмејкује на њега.</p> <p>— Немој да се љ |
лачи писаљком, превија хартију, загледа у законе.{S} На послетку отпоче:</p> <p>— Браћо!{S} Као |
твоје имање?</p> <p>Тодосије се загледа у њега:</p> <p>— Шта ти је пало на ум да ме запиткујеш |
и си слаб на пићу.</p> <p>Он се загледа у њега и промуца:</p> <p>— Зар ја? ...</p> <p>Чича Вито |
баци од себе.</p> <p>Чича му се загледа у очи:</p> <p>— Ама, чујеш, море!{S} Нећу ја милости од |
за мишку.</p> <p>Тодосије му се загледа у очи:</p> <p>— То ће бити као на Воведеније?</p> <p>— |
н му исприча све.{S} Ратарац се загледа у њега и осу повику на чича-Витора.</p> <p>— Стар човек |
шао Јошевину, нити она друкчије изгледа у његовим рукама сада, после дваестину година, сем то т |
чице.</p> <p>Наједаред застаде, погледа у њу, узмрда брковима и обрвама и узврпољи се.{S} Лице |
ару и гледа у њу.{S} Махне дим, погледа у Тодосија, па одмах сакрије поглед.</p> <p>— Чудан си. |
и?</p> <p>Видосав подиже главу, погледа у Сојку и рече дрктавим гласом:</p> <p>— Нек ти је срет |
’-де? — разраколио се Видосав и погледа у све редом: — А ако да Бог те дочекамо Светога Јована, |
, — смеши се старац Вићентије и погледа у Витора.</p> <p>— Пијте још неку... нећу вас ја ту...< |
је ли се ко у његовој близини и погледа у њега, он мисли: „Што се онај смеје на мене, он ме неш |
/> шта ће бити до послетка, он погледа у њих и благне му на души.</p> <p>Све као што Бог милуј |
еда преда се, и тек по неки пут погледа у њега.</p> <p>— Шта ћеш више: уме да прочита сваки поз |
носи у торби чутуру и заструг, већ седа у механу па поручи јела и пића, а у дућанима набави све |
охода по соби, по ходнику, завири свуда у сваки буџак, па изађе те се уми, испљуска се по лицу, |
лазило на пијацу, и какви су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу заједно, одмах видиш ко |
им пресецима жита, кошеви пуни кукуруза у клиповима, који се обија уз часни пост.{S} Вајати пун |
ога... на прилику... тиче: шта радим ја у моме вајату? — рече и заљуља главом.</p> <p>— Пијан! |
глави, него глава репу...{S} Не могу ја у мојих педесет и неколико година дозволити да будем па |
а Вићентије...</p> <p>Њега Витор убраја у најбоље пријатеље своје; он му је друг из детињства. |
ћ одвојио је, збиљски, од свију вршњака у његову селу.{S} Како који дан све отреситији, кочопер |
е.{S} И рекао је да нема радника човека у нашем селу.</p> <p>— Чудно ми његово имање!</p> <p>— |
за вино или ракију.</p> <p>Нема човека у селу с киме се не би могао Тодосије Дмитрић сложити.{ |
/p> <p>— Кад угледамо непознатог човека у селу, ми издражимо очи на њега и пратимо му сваки кор |
ама, намаче шубару и метну мало босиљка у џеп.</p> <p>Видосав му приђе, скиде гајтан с врата и |
ојмила јутарња румен и хладан дах пирка у лице, крепи и освежава...{S} Ружица, по обичају, доче |
ти кући па поче ужинати.{S} Витор шурка у својој њиви, сагао главу па ћути.</p> <p>— Виторе! — |
успомена зи првих дана њихнога доласка у његову кућу...{S} Било је то једног празника.{S} Дан |
у премину баш пред одређени дан доласка у њихову кућу.{S} То је био подједнак удар и за Витора |
ку, мери докле је ухватила ракија, чука у бурад, загледа их, разгледа обручеве.{S} Ако је где о |
Време му је, — одговара Тодосије и чука у један колац.</p> <p>— Куда мислиш да сведеш ту ограду |
овић родом је из Качера, из једног села у планинском пределу под Рудником, од сиротне породице. |
сије — поче младић, — удовица Јана била у воденици, па боса, па се уросила, ..</p> <p>Поче пукт |
од трем пред пивницом.{S} Чељад су била у послу, а и они су волели да су сами, зато домаћин сам |
о ми више деца.</p> <p>Она се загвирила у чарапни почетак што јој је у рукама, на иглама, па ча |
Тодосијева јунад провалила ограду, ушла у детелиште и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго |
а се провуче испод ћивота Светога Краља у Студеници — погрбљеше се леђа и набраше се боре на ли |
а дана.{S} Решавао се да му се не јавља у овој прилици, да не би било свађе, али не мога отрпет |
времена добио је велики број пријатеља у селу, који су га искрено предусретали и узимали у заш |
о паметан да зна како је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе које се сеје у моравским њ |
ица, по обичају, дочекала дан на ногама у кући: омела је, опајала, наложила ватру и донела воде |
ђе се с познаницама, средовечним женама у зајитунли шамијама, и стадоше унаоколо сабора: разгле |
> <pb n="152" /> <p>Кад га потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен она приђе да га разго |
че се, она се узнемири и ужагри очицама у мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А кад дође празник, |
ени...{S} Вредно чељаде... и да ње нема у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, паметнија ј |
му нема парника, и онда би рекао: „Нема у земљи курјака“. </p> <p>— Ама коме ће, по Богу, те се |
рбу са прилогом.{S} Витор седи с људима у горњем крају, а он при дну, или стоји с момчадијом гд |
“ — мисли Ђурица, па се пренесе мислима у ту школу, како му је причао ратарац. „Та школа, то је |
двојичица седе поред јаза, са прутићима у рукама, нешто чепрљају и шалакају се.{S} Кад угледаше |
поцепан, спавао на дугим зимским ноћима у слами и сену на шталама.{S} Научио је на сиротињу и н |
ечег од њега. — рече он, па ушара очима у све редом за совром.</p> <p>Витор опет мрдну главом н |
.{S} Упознао га је једног пазарног дана у вароши, на пијаци.{S} Види младића у лепом оделу од < |
сваког свеца код куће или пазарног дана у чаршији.{S} Нису ништа крили један од другог и највол |
осавом!..{S} Тај се човек губи, из дана у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Витор пред |
мом на грудима, лепо и скромно очешљана у плетенице, са једним природним цветићем у њима, без д |
крете се.{S} За њим стојаше крупна жена у чистим хаљинама и новом убрадачу, са крчагом свеже во |
онако како је навикао.{S} Свака новина у његовој кући, то му је као да веру мења.{S} Па још ка |
Те јесени, једног радног дана, дође она у варош да му саопшти једну новост.{S} Он цепаше дрва у |
n="4" /> су се састали.{S} Онда је она у овој кући, то јест није у овом новом конаку са ходник |
d> <p>За три године Ђуричиног школовања у ратарници, прилике у кући Микачића остале су исте.</p |
шила.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у пластове и сена као и остало сено.{S} Док није навика |
и разговара, суче брке и по један стрпа у уста и мрда мишићима и вилицама.</p> <p>— Хвала, дома |
и распитује.{S} Измејаху секиром и лупа у једну главњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру у цепк |
н и купује и продаје и о свему се стара у нашој кући.</p> <p>Кад се донесе прасе, он га плати с |
постављен, понижен и да је добио тутора у кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чи |
би тако.{S} Кад доцније изађе из вајата у чистим памучним кошуљама, чистом копорану и новим чар |
Не слушај пискараче, хајде код адвоката у канцеларију.{S} Он је мајстор од свога заната, има св |
, од сиротне породице.{S} Њих три брата у једној задрузи, сва три ожењени, пуна кућа деце, а им |
p>Сојка, која се беше привукла до врата у ходнику, раздерња се иза гласа.{S} Баба Вујана, препл |
ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, п |
он може дозволити да се никако не пита у својој кући, као да је његов пасторак?{S} Како може г |
ив човек имам... дужан на два три места у чаршији по неки грош и динар.{S} Да то одужиш, синко! |
е решио да чича-Витора сматра као госта у кући, да престане запиткивати га за сваку ситницу, ве |
никога, ја имам: ено три моја ујаковића у Качеру.. најбољи је Видосав... да усинимо њега..</p> |
на у вароши, на пијаци.{S} Види младића у лепом оделу од <pb n="159" /> плавкастог шајка, у блу |
беше све живо у колу, сем оних стараца у горњем крају...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
блесне пред очима имаовина Сима Моравца у кога је служио у пуној момачкој снази и видео како он |
писаљку па се чешће забавља тиме Јовица у осмој години, мало крутуљастији и лењи, али и он воља |
ју ватру да га пеку на равни.{S} Ружица у вајату спрема Сојку: чешља је, намешта јој стојеће ру |
} На њега ће се угледати још десеторица у најкраћем времену...{S} Зар није боље што сан радио т |
изврнуо се лист на грани, ућутала тица у гори...{S} Само се јавка жетелица кроз таласасто клас |
дрвећа.{S} Тишина... само се чује птица у гори, и, час по час, шушне лишће на поветарцу... „Нем |
а како се натмурио, узео штаку па кљуца у земљу и нешто виче...</p> <p>Ружица се трже натраг:</ |
жда сам ја некаква шепртља која се пача у све а не зна свог посла.{S} Или сам лудак који не зна |
и, он пијан.{S} Срећом нема рђаву нарав у пићу: тада се само смеје, раколи, ћаска, хвали се, пр |
ло пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема |
и полако и неприметно баци се на једног у мраку, и погоди поврх високог феса.</p> <p>Онај се тр |
Сојку на њен посао, па тек да узме рад у руке, а чича Витор ступи у двориште.{S} Носи велику ш |
ад и јагњад.{S} Кад поседају и узму рад у руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Вујана прича |
угим лакшим пословима: да терају кљусад у вршају, беру дулеке, трпају пасуљ на розге.{S} Кад он |
ли се у своју столовачу и управи поглед у ону пругасту шару на чађаву дувару у коју је Мато Кор |
ритиште кочањком у браду и обори поглед у под.</p> <p>— Ако би кога усвојили, не морамо одавде |
у Видосава.{S} Чича Витор обори поглед у сто и поче нешто трљкати прстом по столу.</p> <p>— Ха |
столицу и своју штаку, па укочи поглед у зид. „Кућа не стоји на земљи него на жени...{S} Ова к |
уку, услони се на рогуље и укочи поглед у траву пред собом.</p> <p>Ружица примети да је брижан, |
казују, а он се смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Доб |
Под једним кровом па се не виде једаред у недељи!{S} Све избегава да се састану.{S} Ако се где |
де у Врљугама, као што живи други народ у Шумадији.{S} Да вам ја покажем како се живи!“ Па, мај |
те главе.{S} Ишли су на неколике свадбе у селу и чича иде напред и поштапљује се, а он за њим н |
два на копље набија,</l> <l>Преко себе у Ситницу тура?“</l> <l>— Оно јесте Срђа Злопоглеђа!</l |
нашао!</p> <p>И седају у намештене собе у кући и оџаклији.{S} Жена и деца прилазе те љубе госте |
сти, он се једва показивао да зна и две у накрст.{S} При том је био стидан и образит као девојк |
p> <p>— Ништа не вели.{S} Ухвати волове у јарам, заврзоше плуг и одоше! — рече она и показа рук |
кући с Јовицом у расвит, ухватио волове у плуг и отишао преко вотњака...</p> <p>— Шта велиш?</p |
и напредак имања.{S} Полако, па се све у кући повратило као и пре доласка Видосављева.{S} Са с |
мене...{S} Ја не дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери? .</p> <p>Она црвени, чепа, |
детелиште и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго се надуло као мешина и узнемирило се.</p |
му биле, но <pb n="162" /> икакве друге у најлепшем повезу.{S} Он их је читао, разгледао, разми |
аном.</p> <p>Онима, којима тај рад паде у очи, беше за чудо шта то ради посинак Виторов.{S} Али |
чисто се обрадова што јој та мисао паде у главу.</p> <p>— Право велиш, Руменија!{S} Бога ми, пр |
овако... овде.</p> <p>Тодосије му упаде у реч:</p> <p>— Реци, брате, српски: кад мало пијнеш.</ |
нтоније? — рече и нешто му суво застаде у гуши, те се мораде искашљати.</p> <p>— Шта би?{S} Ско |
адоше сви кућани, сем Сојке која остаде у вајату.{S} Витор се пољуби са старим пријатељем и њег |
p>— Као да смо ми живели у брлогу, овде у овој кући...</p> <p>Па одмах окрене другу:</p> <p>— Б |
нак Витору: „Не умете ви да живите овде у Врљугама, као што живи други народ у Шумадији.{S} Да |
а и задовољна: и тамо у сиротињи и овде у домаћинској кући, и биће сретна с њиме где буде.</p> |
он при дну, или стоји с момчадијом где у крају.{S} Кад приказују прилоге, они не помињу њега н |
клонио у оџаклију, а Тодосије га одведе у вотњак.{S} Намести му столицу.</p> <p>— Седи!{S} А ви |
Хоћу, господине. '</p> <p>Он га одведе у шупу.</p> <p>— Да опереш ова кола.{S} Разумеш?{S} Па |
S} Кад се причестише, Видосав их одведе у механу те се огрејаше, па им принесе у чаши вина те с |
је мислио Витор.{S} Он је хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће га слушати и издирати као изо |
ред његове куће, он га засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, намести у хлад или под тре |
ише у својим седиштима и упреше погледе у капетана.</p> <p>— Ево шта пише господин управник:</p |
м.</p> <p>Они поседаше и упреше погледе у њега.{S} Он прелистава акта, нешто подвлачи писаљком, |
S} Ако га истерају из једне механе, иде у другу.</p> <p>Знали су га у вароши и могао се лако по |
ао обично, у расвит, и спрема се да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозивати отуд од детелиш |
n="37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи свој буквар из к |
у, поручи и части.{S} Тако исто кад иде у варош не носи у торби чутуру и заструг, већ седа у ме |
и окињаче.{S} Како се ко послужи он иде у стару кућу да доручкује.{S} Тамо у соби постављена је |
идети у механи, а кад је празник он иде у њу спокојно, седне међу људе, па с ким хоће он попије |
ли у гомилице по два трп, једва се виде у диму од дувана.{S} Тодосије затурио неку шалу и засме |
</p> <p>— Није истина, него је био онде у лево!</p> <p>— Јест, онде!</p> <p>— Докажи!</p> <p>— |
нде!{S} То јест био је земанле ено онде у десно!</p> <p>— Није истина, него је био онде у лево! |
жи како је у реду, принесе јело, па оде у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу п |
.</p> <p>— Јес’, толико. </p> <p>Па оде у подрум, по десети пут, извади врањ, спушта шипку, мер |
па се поврати у собу.</p> <p>Ружица оде у кућу да спреми шта треба, да га послужи, а он се усло |
ени у кући Микачића.</p> <p>Видосав оде у страну сасвим.{S} Напустио кући и рад на имању и поди |
е снебивају.{S} Па се опет измаче и оде у оџаклију.</p> <p>Филип и Мијат почеше разговор о Видо |
века и натерати га да се заборави и оде у другу крајност.{S} Пусти их нек говоре шта хоће, а ти |
ас пре избегне одатле.</p> <p>Затим оде у команду, да види је ли штогод нарезато на њихову кућу |
отире буђу и паучину.</p> <p>Затим оде у амбар, завири у сваки пресек, разваљује саће од осова |
у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у послу и врдне у страну.{S} Кад су заједно за совром, |
век падне <pb n="100" /> на ум кад дође у какву неприлику и трчи му у наручја као дете да му се |
тиже кући спусти токачу пред врата, уђе у оџаклију, обриса зној с лица, завали се у своју столо |
се наједаред трже, погледа низа се, уђе у собу те обуче нов гуњ и натакну алов фес, извади нека |
ало доцније врати се, полако, кући, уђе у вајат, зари се у постељу и јецаше као мало дете...</p |
седниче, један старац навро хоће да уђе у заседање.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без позива |
ича Антоније зверајући и на прстима уђе у колибу.{S} Витор спири мало ватрице на огњишту, па по |
ацио капу озад и одмереним корацима уђе у оџаклију, у своју собу.</p> <p>Она га смотри из вајат |
рлу, повири у собу, па изађе; затим уђе у воденицу, повири у мучањ, па је затвори и оде деци у |
шти вода о воденички витао...{S} Он уђе у трлу, повири у собу, па изађе; затим уђе у воденицу, |
хвати се за чело...{S} Затим полако уђе у вајат, клону и спусти се на кревет.</p> <pb n="126" / |
пропусти старца.</p> <p>Чича Витор уђе у заседање погрбљених леђа, и кад угледа суд за столом, |
нован, он се, овог јутра, задржа подуже у вајату, и изађе пошто сунце изјутра.{S} Ружица му при |
где су моји малишани?</p> <p>— Сојка је у вајату, а она двојичица на њиви.</p> <p>— Добро, благ |
и некакву хартију из сандука и стрпа је у џеп, узе кукасти штап и окрете се деци:</p> <p>— Ви ћ |
а.</p> <p>Човек не уме испричати шта је у стању да учини нероткиња, нити Витор Микачић шта је ч |
ква радост за чича-Витора!{S} Ђурица је у десетој години, џигљаст и мало бледушкав, али здрав и |
живео на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S} Онако исто запуштен, постарио, обрадатио |
са овом новом,“ — мисли чича и носи је у сарачану.{S} И тако то стоји годинама и све брњице зд |
загвирила у чарапни почетак што јој је у рукама, на иглама, па час гледа у рад, час се осмејку |
носимо рђаву реч но добру.{S} То нам је у крви! </p> <p>— Вала, готово, право велиш, Тодосије.< |
ом.{S} Он ју је косио у време, држао је у откосима дуже но обично ливадско сено, да се добро ос |
е јављати никоме од познаника; хитао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А д |
напишем.{S} Пре двадесет дана дошао је у нашу школу један младић из вашег среза и изјавио жељу |
неће му се душмани осветити.{S} Увео је у кућу зрела и паметна човека,“ сродника своје домаћице |
о је и било.{S} Млади ратарац усадио је у душу детињу чежњу за науком и напретком и показао му |
одсео, и ту, на тенани, оприча како је у ратарници: како живе, шта уче, шта раде, шта има тамо |
леве.</p> <p>Ружица их послужи како је у реду, принесе јело, па оде у оџаклију, у подрум, у ва |
и сиромах; не умем ти ни казати како је у нашој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p> <p>Он му каза.</p> |
овима и шареницама и намести их како је у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка, у лепом празничном |
ао, разгледао, размишљао о свему што је у њима нашао.{S} По једну носи у џепу увек и чим је бес |
ом па узе служавник и послужи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S} Служи, д |
ча да донесе каву.</p> <p>Принесе му је у његовој шољи, великој старинској, која личи на турски |
> <p>Она га смотри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се |
подиже живу ограду и уводи нове обичаје у тежачким радовима? ..{S} Коме је на смећи кад то чини |
И ти ми се нађе да уводиш нове обичаје у мојој кући и на моме имању, да ми црвени образ под ст |
кртичњаке, потврди ограде, направи леје у врту, предузе сејање усева.{S} У груписаном имању око |
Врљугама и није за њу семе које се сеје у моравским њивама и како треба да пази шта ради, да се |
о би му и забранила, он би нашао ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ било: одлазио је ран |
. '</p> <p>— Колико ’но имадосмо ракије у подруму?</p> <p>— Два пуна бурета меке и из трећег тр |
} Онда је она у овој кући, то јест није у овом новом конаку са ходником и две простране собе и |
и је скупље продао у јесен, а јевтиније у пролеће.{S} Даље, домаћин не продаје нову ракију, већ |
свршаваше обичне послове, он узва обоје у оџаклији и извади ону хартију иза греде па пружи Видо |
аду.{S} Стока се већ напасла и пландује у хладу, а њих двојичица седе поред јаза, са прутићима |
ува кафу, меди и пени ракију, наслужује у шоље и чаше, те деца носе и послужују, трчи у подрум |
према школи и науци, колико се показује у овом младићу, тешко се може наћи и у стотину ђака.{S} |
ашег среза и изјавио жељу да се школује у ратарници.{S} Толико љубави према школи и науци, коли |
сто, лепо и у реду.{S} И у кући послује у свему и замењује мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале |
ану.</p> <p>Први члан услони врх оловке у чела и замишљено гледа у председника.</p> <p>— Другим |
уричиног школовања у ратарници, прилике у кући Микачића остале су исте.</p> <p>Видосав је и даљ |
уги у мраку.{S} На једном крају девојке у тесним сукненим јелецима, седе правилно, сагле главу |
ујем<pb n="140" />, а ви да турите руке у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то ч |
<p>Он узме штапић на га промеће из руке у руку и разговара:</p> <p>— На прилику, синко, што гле |
а раменима и промеће ону цигару из руке у руку.</p> <p>— Шта је то тако страшно било ако ти је |
о весео и насмејан, а неко завукао руке у рукмаче па блене у таван и врата, како творижу чиновн |
г...{S} Упекла жега, кокошке се шћукале у хлад, зинуле и отпустиле крила, све се утајало, само |
радник.{S} Ономад је осекао троје виле у шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици.{S} |
узодао и узнемирио.{S} Данас је весеље у његовој кући, прошевина његове унуке Сојке.{S} Доћи ћ |
опали у вис и огласи селу: прво весеље у Микачића кући.</p> <p>1903. </p> </div> </body> </tex |
тада је већ прикупио једно парче земље у пољу.</p> <p>Ружица постарила много.{S} Изгледа као д |
вом месту и све се мора вршити на време у његовој кући.</p> <p>— Инђија!</p> <p>— Чујем, Симо.< |
ез нужде и невоље! ..</p> <p>У то време у заседању су расматрали акта и припремали их за претре |
ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане у кућу, нити назива Бога, нити се с ким пита и здрави.{ |
а, лепо срезане као кутијице и поређане у одстојању по крају дворишта.</p> <p>То је дом Тодосиј |
а два вола, а наш ојађени сељак упрегне у свој плуг шест волова, па да их побије терајући, не м |
ече каку прекорну реч, њега нешто ледне у срце; кад га озбиљно погледа, прођу га мравци и разми |
, мало, мало, нуди чича-Витора да седне у горњи крај до Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и |
где сретну, он се нађе у послу и врдне у страну.{S} Кад су заједно за совром, он ћути, или ако |
а опет лупи два три пута и стане: блене у ону комушу.{S} Опет тако, па се извали на ледину, нал |
а неко завукао руке у рукмаче па блене у таван и врата, како творижу чиновници, практиканти и |
<p>— Но како! </p> <p>— Да узме дизгине у шаке!</p> <p>— Да запали чибук!</p> <p>Ружић продужуј |
/p> <p>То га окуражи те, четврте године у лето, сазва једну велику мобу за жетву, и на исту поз |
и ово што се ради за ове две три године у нашој кући?</p> <p>Она уздахну и промуца:</p> <p>— Го |
њега..</p> <p>Ове му речи и данас звоне у ушима.{S} Весела Руменија!</p> </div> <div type="chap |
авно није ни за какав рад, сем да тарне у угарке, да готовом водом проплаче који суд и маже мет |
усретну, он обори поглед земљи и шмурне у страну.</p> <p>Једне недеље чича Витор накастио да се |
етио:<pb n="99" /> како је липсало јуне у детелини, како је упропастио њиву кукуруза што је сеј |
аде паметни људи. „То је пркос, смејање у очи, пир пакости над мојом несрећом!{S} Какву је нови |
прилике, значило ово: „Дао сам ти имање у руке па ради како знаш; како урадиш онако ће ти и бит |
, па се уросила, ..</p> <p>Поче пуктање у доњем крају.</p> <p>— Па ће ударити поред Јошевине... |
а венцима и у свадбеном руху, младожење у новом оделу и са цветовима на капама, измешали се с м |
цени од осталог, поклања му више пажње у обрађивању и њиме се поноси.{S} Тако и Витор Микачић |
арали да иде за њега: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не брини, Ружице. <pb n="127" /> .{S} О |
сиђе те налаже, дреши ужета, тера коње у вршају, претреса и истура сламу.{S} Затим, с времена |
ин не продаје нову ракију, већ је саспе у бурад па јој чека цену и тако стоји док не роди шљива |
то прича и доказује.{S} Кад би да ступе у двориште, застадоше мало, протурише још неку, па Мија |
не ради с њима, они се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на чему па ма не знао |
манет Витору да је не тера већ нек умре у њиховој кући.{S} Одавно није ни за какав рад, сем да |
>Она уздахну и промуца:</p> <p>— Говоре у селу... да ћеш... да нас истераш... бабо! .. — И бриз |
и из трећег трошимо.{S} А љуте оно буре у ћошку.</p> <p>Он мисли, мисли.</p> <p>— Јес’, толико. |
Збиљскије није могло бити... сем да се у’ватимо за гуше! ..</p> <p>— Нешто сте се поџавељали?< |
сто и уљудно.{S} По неки пут загледа се у ме и нешто ме мери:</p> <p>— Што си се осмољио тако?< |
рац у себи и мрдају му уснице и мења се у лицу.</p> <p>Један старији човек у цокулама и лаким п |
ио језик, те слободније говори, меша се у разговоре и живље долива чаше.</p> <p>Док ће ти Витор |
двири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин посао.{S} Пита колико је нахватала скорупа, к |
а није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове несреће неће се одвић |
равише и направише му место.{S} Види се у чему је ствар: ово мало друштво хоће да се мало више |
оџаклију, обриса зној с лица, завали се у своју столовачу и управи поглед у ону пругасту шару н |
који имају посла код суда издвојили се у гомилице, стоје и разговарају тихо: неко забринута ли |
се, полако, кући, уђе у вајат, зари се у постељу и јецаше као мало дете...</p> <milestone unit |
старешинство!{S} Како је тешко наћи се у таком положају!{S} Али најтеже му би кад паде зао уде |
" /> да би их турио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две лепиње:</p> <p>— Ево теби, Ђуриц |
у косу, одупро се на лакат и задубао се у расматрање наких акта,</p> <p>— Управо, господине Јан |
то научно од његова посинка, покајао се у души што је с неповерењем продусрео Видосава.{S} Треб |
Руменији, а Видосав Ђурковић уселио се у Микачића кућу.</p> <p>Сад је Витор дошао из окружног |
на и од њега набавља за кућу све што се у дућанима купује.{S} Чича Радојица шмрче бурмут, смеши |
у механу те се огрејаше, па им принесе у чаши вина те сви сркнуше по мало, јер се тако ваља по |
ћебади, чивилук са хаљинама што се носе у себицу, сандуци са најнужнијим стварима, сто са некол |
вде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у својој кући, па ништа.{S} Само нек легне већа несрећа |
е радује, весели и поноси што даје дете у таку кућу и пријатељи с таком фамилијом.{S} Али му је |
ете! <pb n="60" /> Толико година живите у селу, а још га не познајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од |
и.{S} Жена и деца прилазе те љубе госте у руку, па настаје послужење.{S} Зна се све шта је редн |
доше у шталу, а чича Витор одведе госте у оџаклију, где су намештене клупе застрте ћилимовима и |
м.{S} Баба Вујана је чувала мале пилиће у башти, премештала се из хлада у хлад, и, час по час, |
и послужују, трчи у подрум те сипа пиће у бардаке и окињаче.{S} Како се ко послужи он иде у ста |
/p> <p>— Сад ће доћи.</p> <p>Човек хоће у воденицу, а они скачу:</p> <p>— Немој да идеш тамо.{S |
глатка као обријана.</p> <p>Пут од куће у село просечен као државна ленија.{S} Око пута засађен |
ме такнути у кров и темељ те старе куће у којој се родио, одрастао и век вековао.{S} То би било |
е, помаже мењати судове трчкара из куће у кућу, добацује које коме по неку реч.</p> <p>Кад би д |
ио.{S} И ове године дође он од воденице у очи тога дана те се изми и обрија.{S} Сутрадан рано с |
p> <p>И онда почне претресати појединце у селу: те оваки је овај те таки је онај...</p> <p>— Хе |
/p> <p>Ружица се полако уклони и замаче у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих двојица учинити |
крије од мене: нашла сам једно чутурче у кревету, у слами, у њему љута ракија...{S} И много пу |
засузише очи.</p> <p>Деца се загледаше у свога баба, а Ђурица рече:</p> <p>— Бабо да није лиси |
о кокошињи обер...</p> <p>Сви погледаше у Витора.{S} Он оставио кашику па суче бркове: умотава |
вао моје имање.</p> <p>Оно живо отераше у обор, а мрцину бацише у шевар.</p> <p>Видосав се само |
решио да то рашчисти.{S} Шта ти не беше у тој сарачани!{S} Старих поцепаних опанака, заворњева, |
ште беше зазеленело у пуној мери и беше у стању да покаже корист од тога посла.</p> <p>Једно ју |
ца, а дотле се исполага и сено што беше у Јошевини, те се Витор пресели кући.</p> <p>Празнике п |
, каки си! — рече Тодосије.</p> <p>Беше у масним искрпљеним чакширама, старом копорану и војнич |
га могао омрзнути.{S} Попије коју више у месец дана и овесели се, а сутрадан је као девојка: г |
е било хладно и каљаво, те је поставише у оџаклији.{S} Чича Витор распореди где ће ко сести: у |
ске школе.</p> <p>Сељаци се прокртољише у својим седиштима и упреше погледе у капетана.</p> <p> |
ми и оста подуже, а старији се склонише у механу и почеше се припремати за повратак.</p> <p>За |
торбама и теркијама.</p> <p>Кад ступише у двориште, стари Маслаћ назва Бога:</p> <p>— Помози Бо |
ајнужније послове.{S} Пандури наместише у дворишту клупе, сто и столице.{S} Кметови и одборници |
но живо отераше у обор, а мрцину бацише у шевар.</p> <p>Видосав се само вајка:</p> <p>— Бруке м |
руковаше, па прихватише коње и одведоше у шталу, а чича Витор одведе госте у оџаклију, где су н |
напред а Видосав за њим.{S} Кад дођоше у среску канцеларију, он смести ствари у кујну и доби г |
досав и мрда вилицама.</p> <p>Кад уђоше у собу, она тројица скочише те се здравише и направише |
ња, а све више комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса.{S} Како ко комиша, он баца клип пр |
у шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици.{S} Ето тако, сам самцит отишао и оценио шта |
све село и наплести се: да је крв и нож у Микачића кући! .. „Шта му је криво?{S} Нек размисли ј |
а се прогура мимо њих и приђе пред улаз у заседање.{S} На вратима стоји крупан пандур у плавим |
смеје на мене, он ме нешто исмејава"; и у стању је да о томе размишља по читав дан, да ћути зам |
јава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико се радовао томе, у толико му је био тежи овај |
ане...</p> <p>— Истина је, бабо...{S} И у нас понеки трчкарају око тога пустог кмества..</p> <p |
од ради, све чисто, лепо и у реду.{S} И у кући послује у свему и замењује мајку и баба-Вујану.{ |
Моли Бога што си под мојим кровом. — И у себи му опсова оца голог.</p> <pb n="92" /> <p>У том |
<p>Она црвени, чепа, погледа и у њега и у под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ово што се |
о с том разликом што Тодосије држи да и у раду треба имати мере, треба радити онолико колико је |
и? .</p> <p>Она црвени, чепа, погледа и у њега и у под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ов |
Младе, о јесени доведене, са венцима и у свадбеном руху, младожење у новом оделу и са цветовим |
да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p>Витор је становао ту више но код куће.{ |
лу не дугују никоме ништа.{S} Распита и у вароши, код механџије и дућанџија.</p> <p>Чича Радоји |
е тебе нашао, коншија, — вели Видосав и у себи се чуди како је слободан овај Тодосије.</p> <p>— |
уто с реда.</p> <p>Тако нешто било је и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са кукурузом „а |
и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он виче:</p |
рове, стоку, па се надвири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин посао.{S} Пита колико је |
ипеле што се обувају кад се иде цркви и у чаршију.{S} У кујни ормани И разно посуђе...{S} Ниже |
попије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим приликама: кад иде <pb n="22" /> кроз село он |
е шталу, торове, стоку, па се надвири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин посао.{S} Пит |
во, слаб на пићу, па мало више говори и у говору се пребаци, и шта је то тако страшно да би га |
је у овом младићу, тешко се може наћи и у стотину ђака.{S} Он је без срестава за школовање, па |
} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он виче:</p> <p>— По |
5" /> зна, јер је сваки почетак тежак и у сваком раду може бити и неуспеха и неприлика.{S} Али |
ат скрхао и кад сам ступио у ово село и у ову кућу! — мисли Видосав, па клону.</p> <p>Обузе га |
свакојаке шале.{S} Њему је то годило и у њима је нашао искрене људе, с којима је волео састати |
<p>И поче га упознавати али постепено и у приликама са угледнијим људима с којима ће имати најв |
его,,осмак“.{S} Поче га сејати стално и у осталим њивама и на врсте, и обрађивати онако како ра |
но и поче га окретати некако необично и у страну, а он притиште кочањком у браду и обори поглед |
ама.{S} Што год ради, све чисто, лепо и у реду.{S} И у кући послује у свему и замењује мајку и |
иље.{S} Све ствари нађоше своје место и у кући се заведе сталан ред.</p> <p>То исто би и са ост |
ака по годинама.{S} Све на њему чисто и у реду, без аљкавости и мурдарлука, понаша се уљудно, п |
— Нећеш више тако, бели!</p> <p>— Зар и у данашњи дан... на наше весеље...</p> <p>— Хајдемо кућ |
к, мајка је измије и оплете јој кикић и у њега цвет, па она скакуће по дворишту као лептирак.</ |
изведемо кметове те да измеримо земљу и у’ватимо...“</p> <p>— Велиш ли одиста, Антоније?</p> <p |
.{S} Испод штале ископаће велику рупу и у њој справљати ђубре, како је чуо од учитеља кад је је |
> <p>Убрзо су свикли да помажу Витору и у другим лакшим пословима: да терају кљусад у вршају, б |
ји: не дај Боже да се побију, онаког би у зубима понео, али онако, некако, срамота га од њега, |
износи буклија и ломи колач, њега не би у оџаклији.{S} Чича изнесе буклију замедљеног вина, у к |
е и пукотине, донесе иловаче те је наби у оне локве по кући и изравна под.{S} Ружица ориба наћв |
С Мићом се упознао кад су били на вежби у војсци. „Не знам што то човек човека заволе кад су ис |
ем у њима, без других украса.{S} Пољуби у руку све редом па узе служавник и послужи их што је у |
мога родитеља... — Па потрча да пољуби у руку свога баба.</p> <p>Витор мрдну главом:</p> <p>— |
у те и он то учини.{S} Младожења пољуби у руку обојицу, па хтеде и Ружицу, али она затеже руку |
за очи.</p> <p>Он притрча те је пољуби у руку.</p> <p>После се споразумела и с његовом браћом |
та видео и научио што нису знали његови у кући, па ни други сељаци у његову маленом и забаченом |
да је брижан, пребледео, нема капи крви у лицу, па с дружицом у руци, препредајући клупче конац |
одну грбачу...{S} И знаду га и цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде тамо, па седне међу њ |
онда ударе порез! ..</p> <p>Сељаци сви у глас:</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>— То ће ти и бит |
је!{S} Овамо!{S} Овамо, бре!</p> <p>Сви у механи погледаше: неко у Тодосија, неко у Видосава.{S |
омишаоце с једне стране гомиле, а други у мраку.{S} На једном крају девојке у тесним сукненим ј |
<p>— Чујем, подиже један, подиже други у селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу |
дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном хладу до Тодосијева детелишта.</p> <p>Ђурица с |
беспослица и базања по вароши, већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам |
а славу и желео је да их тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се бабо неће љутити, па да |
напред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи у гомилицама сустижу, пролазе, жагоре, дозивају се, а Т |
ве.{S} На мене су се угледали први људи у селу и почели то исто набављати...{S} Не даде ми да у |
како ваља.{S} То му признају први људи у селу.{S} Они већ препочињу онај рад од Тодосија а Тод |
послушна...{S} И он и она били су млађи у кући и имали су само да слушају што старији заповедај |
дине, која нема нигде никога и ту служи у Витора од пре десетак година.{S} Служила <pb n="31" / |
собље патосано опекама, из ког се улази у три собе, велике и видне, патосане треницама Једна со |
{S} Откуд ти ’вако сабајле?{S} Хоћеш ли у кућу?</p> <pb n="110" /> <p>Чича Антоније зверајући и |
је добар и бабо зна много што шта, али у многоме не зна ни за девету част као тата.{S} Да чује |
је ту, негде...“ извири се она.{S} Али у том сену цигара под јабуком шећерлијом и он се накашљ |
браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти да нешто каже, те махну руком да |
/p> <p>Једног празника беху се ужурбали у Микачића кући.{S} Обрисали двориште, истресли хаљине, |
селниче мој...</p> <p>Он се опет завали у кревет, узмрда сухим устима, закркља му нешто у гуши |
зговор све живљи и живљи, људи поседали у гомилице по два трп, једва се виде у диму од дувана.{ |
су дошли, остали гости били су поседали у велику совру, те их је наместио у стару кућу.{S} А и |
ји су га искрено предусретали и узимали у заштиту.</p> <p>То га окуражи те, четврте године у ле |
у додаде потпрашену кубуру, те је опали у вис и огласи селу: прво весеље у Микачића кући.</p> < |
и свој кукуруз „осмак“ брали и смештали у салашеве, његов кукуруз стигао је тек за пурењаке.{S} |
од збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели у брлогу, овде у овој кући...</p> <p>Па одмах окрене др |
зимска ноћ, кад су <pb n="76" /> седели у старој кући крај прочевља...{S} Напољу је била мећава |
е.</p> <p>Они као какви надзорници сели у хлад па не скидају очи с воденице, као да ће утећи.</ |
его од њега!</p> <p>— Али овај се усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој с |
лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у проштац или са врбом и трњем.{S} Оно стоке што има св |
а столом, налакти се, гледа у полић или у сто, или шара погледом с предмета на предмет, с човек |
рем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце што се ту нађу, зна |
ће имати највише додира.{S} Кад су били у вароши, он га је упознао са газда-Радојицом, старим т |
нао у једној прилици кад су се удружили у повратку из вароши.{S} Тада су му они причали о свом |
уштво у неко доба ноћи кући, те су пили у оџаклији до пред саму зору...{S} То нико не зна, криј |
брука и срамота, моја Ружо!.. — помисли у себи: — па шта ћемо сад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад |
S} Спустио капке до пола очију па кчиљи у страну, у брвна.</p> <p>— Еј, Видосаве!</p> <p>Он се |
S} Дођи себи ти, море...{S} Погледај ми у очи! — продрмуса га за раме.</p> <p>Он развуче усну н |
нка...{S} Крочи преко собе, не гледа ни у кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> < |
а га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме комад х |
уо.{S} Торбица празна, а неће да уђе ни у дућан ни у механу. '</p> <p>— Здраво свани, Видосаве! |
А већ у Видосава не може се поуздати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, |
ица празна, а неће да уђе ни у дућан ни у механу. '</p> <p>— Здраво свани, Видосаве!</p> <p>Он |
ну дана доцније много се што шта измени у кући Микачића.</p> <p>Видосав оде у страну сасвим.{S} |
>Чисто се застидеше:{S} Мићо се промени у лицу, Мијат обори поглед преда се.</p> <p>— Јеси ли с |
врати се кући.</p> <p>Доцније мало, они у кући чуше да чича нешто гунђори у авлији.{S} Мало пот |
ом којечему.{S} Мало мало, а њему звони у ушима: „Ћути, ти си слаб на пићу...“</p> <p>Што иду б |
ад је напољу сухо и топло, да се склони у <pb n="155" /> воћњаку у какав хлад, испрући се на зе |
синче!</p> <p>— Нема мулевине, но пљуни у дланове! — дирају Вилотија.</p> <p>Он, момак, скроман |
сте и добро сте дошли! —промуца и попи у кап.</p> <p>Чича Витор му онда исприча, ту пред њима, |
ина председника!</p> <p>Председник лупи у меденицу и пандур уђе.</p> <p>— Шта је то тамо?</p> < |
да узме рад у руке, а чича Витор ступи у двориште.{S} Носи велику шарену торбу пуну ствари, на |
ицом.{S} У трећој собици стојеће ствари у сандуцима и о чивилуцима, на поду чизме и ципеле што |
у среску канцеларију, он смести ствари у кујну и доби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још |
као моју децу.</p> <p>Председник удари у меденицу:</p> <p>— Води овога човека код пријавника.< |
учину.</p> <p>Затим оде у амбар, завири у сваки пресек, разваљује саће од осова, подвлачи се ис |
нички витао...{S} Он уђе у трлу, повири у собу, па изађе; затим уђе у воденицу, повири у мучањ, |
па изађе; затим уђе у воденицу, повири у мучањ, па је затвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се |
ге најволи да је сам, или да се затвори у собу где нема нико, или кад је напољу сухо и топло, д |
, они у кући чуше да чича нешто гунђори у авлији.{S} Мало потраја, па се чује све јаче као да с |
засмеју.{S} Момци, где који, по два три у гомили, са пригрнутим копоранима, неко се извалио и о |
> <p>Чича Витор узе своју хартију, тури у џеп, и полако, погурених леђа, изађе из заседања...</ |
>Он сави гајтан на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде прићи:</p> <p>— Море, окани |
Одмах га нешто копка да је узме и тури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се изгубити брњица на |
да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад си у нашим шакама...{S} Видиш ти њега!{S} Срам те било! — |
и.{S} Тако исто кад иде у варош не носи у торби чутуру и заструг, већ седа у механу па поручи ј |
у што је у њима нашао.{S} По једну носи у џепу увек и чим је беспослен, он је раскрили и гледа |
о те с нашим пријатељима и предаћемо ти у руке све што имамо.{S} А ти ћеш руковати имањем као с |
еће му ништа сметати, неће се утрчавати у његове послове, нити му наметати своје савете.{S} Кад |
им она кад почеше чистити и дотеривати у ред.</p> <p>— Тек... баба Вујана, да смо у послу.</p> |
бира два питомца, који ће се школовати у ратарској школи.{S} Далеко од тога да утичем на одлу |
тек од тога може с пуно права убрајати у домаћине.</p> <pb n="33" /> <p>Истину рећи, Витор ниј |
> <p>Видосава обли румен и стаде чепати у месту.{S} Не умеде рећи ни речи, већ само приђе и пољ |
ицином, па му Витор примети да се врати у собу.</p> <p>Запалише свеће лојанице и наместише чира |
<head>XVIII</head> <p>Видосав се врати у вајат, поводећи се као пијан, седе на свој кревет и у |
им у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџаклију...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
ка се по лицу, убриса се, па се поврати у собу.</p> <p>Ружица оде у кућу да спреми шта треба, д |
рипило као оскоруша, па се опет поврати у исти положај.</p> <p>— Ти ћеш сам себе сатисати...{S} |
говори шта хоће.</p> <p>— Треба живети у народу.</p> <p>Тодосије се дурну:</p> <pb n="83" /> < |
же кесу.{S} У радан дан не да се видети у механи, а кад је празник он иде у њу спокојно, седне |
е...{S} Па веле: како он може дозволити у својих педесет и неколико година да онај витла његово |
>— С толико науке могао би и ти ступити у ратарску школу, па да учиш ово што ја учим.</p> <p>Ђу |
друштво хоће да се мало више раскомоти у Микачића кући.</p> <pb n="62" /> <p>— Не можемо тако! |
е веселији.{S} Да није било скоро смрти у кући, сад би се заорила песма и нашао гајдаш.{S} И Ви |
де у авлију па га, ако је лепо, намести у хлад или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или |
ог лета добави он терзију па га намести у собу да ту ради по месец дана.{S} Ту се развије труба |
он га плати својим новцем, па га пусти у свиње.</p> <p>— У нашој кући не сме нико имати особин |
тарцу.{S} Хоће, како тако, да се упусти у разговор и упозна с њиме.</p> <p>— Ти учиш школу, је |
p>Видосав није имао куражи да се упусти у доказивање и објашњавање.{S} Слегао је раменима и рек |
ру не може нико доказати да сме такнути у кров и темељ те старе куће у којој се родио, одрастао |
мео и пред господу изнети, умео се наћи у свакој прилици, учтиво се понашати и лепу реч прозбор |
у.{S} Школа је близу и моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, на прилику, |
.</p> <p>Али да је се неко могао завући у душу чича-Виторову, видео би да чича носи сињи терет |
свршено! — рече он полако, не гледајући у њу.</p> <p>— Шта, Видосаве?</p> <p>-— Како, шта?{S} Ј |
знали његови у кући, па ни други сељаци у његову маленом и забаченом селу.{S} Он је тако научио |
овири у мучањ, па је затвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се већ напасла и пландује у хладу, а |
то човек човека заволе кад су исписници у војсци, или кад се овако нађу раме уз раме, као ово ј |
/p> <p>Тодосије поћута, па му се забечи у очи:</p> <p>— Оговарање није достојно озбиљних људи.{ |
прозбори, не може да нађе ни једне речи у којој би видео искреност и поштовање.{S} Кад га ко ср |
аори се смех низ сву совру и упреше очи у Витора.</p> <p>Старац се врпољи...{S} Тодосије гунђор |
гај, Антоније, — рече Витор и упиљи очи у њега.</p> <p>— Знаш, прича мени мој Миле...{S} Ја нис |
и чаше, те деца носе и послужују, трчи у подрум те сипа пиће у бардаке и окињаче.{S} Како се к |
а помози Боже! — нуди Видосав, па отрчи у оџаклију да се тамо види и да коју послужи.</p> <p>Та |
е, паметна света!{S} Ето, све се то учи у школама, тамо у ратарници, где учи онај Гружанин...“ |
аже, те махну руком да седе, па се маши у џеп и извади једно писмо.</p> <p>— Молим вас, браћо.{ |
а Руменија... — замуцну чича па се маши у џеп и извади табак хартије.</p> <pb n="120" /> <p>— Ш |
је одавно постао несносан овај положај у који је стављен доласком Видосављевим.{S} Он му је са |
ле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у послу.</p> <p>— Извол’те!{S} Добро сте дошли!{S} Немо |
е су му везане толике успомене, одлазак у непознато село и људе.{S} А Виторова је жеља да му од |
сигурно, велика зграда, као онај конак у вароши на два спрата.{S} У њој имају учионице, где се |
ства, некакав миран и скроман сиромашак у половном оделу; па младожења, висок, танак младић, ле |
имањем рукује газда Симо Моравац, човек у четрдесетим годинама, висок, сувињав, смеђ.{S} Носи с |
а се у лицу.</p> <p>Један старији човек у цокулама и лаким похабаним хаљинама, сигурно какав пр |
, затим је лезао, устајао, пушио... тек у неко доба свео је очи, те је и она заспала.</p> <pb n |
а за час се заборави па стрпа један брк у уста и полагано мрда мишићима на образу, као да нешто |
и.</p> <p>— Ово је мој најбољи пријатељ у селу,. „ то јест... што ’но веле... после мога родите |
и сад кажем: ти си ми највећи пријатељ у селу... и... је ли оно поштено код Варагића?</p> <p>П |
нашу децу...{S} А од данас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни гла |
идим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што су препочели из друге руке, него да видим |
идосав продужи:</p> <p>— Ја вас рачунам у пријатеље и хоћу да ми будете пријатељи, а за мене се |
ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам у Бога... није човек од реда.{S} Младо и зелено па се н |
урица: „Опрости мајка, ја морам да идем у Краљево да учим школу, и немој да казујеш бабу док ја |
на крст у цркву и који грош да попијем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан на грмачи да му је тур |
тор измирио са новим положајем и стањем у својој кући, да не почеше његови пријатељи пружати пр |
ко је лепо, намести у хлад или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћи |
плетенице, са једним природним цветићем у њима, без других украса.{S} Пољуби у руку све редом п |
и.</p> <p>Чичи благну на лицу, приђе им у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџаклију...</p> < |
е, видиш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко ж |
хе, што се размећете!{S} То јест, велим у себи и мислим: човек не треба да сили.{S} Бог је стар |
ије ни једно перо измењено, и са старим у пола трулим бадњем.{S} Свега што је, ту у близини, на |
бе утешио.</p> <p>Она само махну главом у страну и заћута.{S} Доцније мало поведе исти разговор |
p> <p>Чича Радојица трља руке за тезгом у дућану, смеши се задовољно и подвикује:</p> <p>— Где |
вотњак.{S} Бранили су се радом и слогом у задрузи.{S} И овако ожењени, матори људи, па кад нужд |
Витор дошао из окружног суда с табаком у руци, у коме је стајало да га је усинио и преписао му |
ично и у страну, а он притиште кочањком у браду и обори поглед у под.</p> <p>— Ако би кога усво |
и овде док се ја вратим.{S} Одох часком у чаршију.{S} Пазите да не буде штете! — рече и оде.</p |
ме, у толико му је био тежи овај прелом у животу: растанак с кућом у којој се родио, са сродниц |
ка, покривена папраћу, са једним витлом у коме није ни једно перо измењено, и са старим у пола |
а једну приватну ствар која стоји с њом у вези.</p> <p>— Извол’те, господине! — рекоше сељаци.< |
Чича Витор гледа преда се, кљуца штапом у земљу и пажљиво слуша све до ситница.{S} Па после при |
не ваља?</p> <p>Он ућута, кљуцну штапом у земљу, па наједаред подиже главу:</p> <p>— Где ти је |
p>— Тек, велим...</p> <p>— Не бије гром у свако дрво, — додаје други.</p> <p>— Где је хасне ту |
} Ружица је седела са Сојком пред кућом у хладу и забављале се својим радом.{S} Баба Вујана је |
овај прелом у животу: растанак с кућом у којој се родио, са сродницима за које су му везане то |
општити да је бабо дошао кући с Јовицом у расвит, ухватио волове у плуг и отишао преко вотњака. |
о, нема капи крви у лицу, па с дружицом у руци, препредајући клупче конаца, приђе полако и седе |
алату коњу великоме</l> <l>Са крсташом у руци барјаком,</l> <l>Што нагони Турке на буљуке </l> |
ша, а своју свиђа.{S} Ако нисам паметан у мојој четерестој или педесетој, ја ћу бити луд довека |
с краја на крај дозвати.{S} Сав ограђен у проштац.{S} По њему шљива од сваке врсте: ранка, маџа |
ечурлија..{S} Једног лепог дана седи он у вотњаку, турио књигу преда се па чита.{S} Седи, седи, |
.{S} Кад би мало ниже, чу некакав шушањ у шевару.{S} Трже се и обазре се — и угледа Видосава!{S |
тивали о свему томе.{S} Он је избегавао у тим приликама и очекивао је док се покажу корисни пло |
баба.</p> <p>Витор стао, па се загледао у рагастов од врата и само клима главом.</p> <p>— Што т |
ко ради па макар да би је скупље продао у јесен, а јевтиније у пролеће.{S} Даље, домаћин не про |
он сврати код кога хоће, слободно, као у своју кућу, час се разговара озбиљно, час се шали са |
на колена и гледа у њега снуждено, као у болесника.</p> <p>— Ја не знам докле ћеш ти тако...</ |
та Видосаву не пође рад од руке.{S} Као у инат, деси се нешто на његову детелишту, са чега је и |
а се завали на кревет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе му пред очи Симо из Мораве и све његово. |
здени плуг, ветрењачу и круњач, све као у Сима из Мораве.{S} На мене су се угледали први људи у |
ожја посла, ..“ Па се обојица крсте као у цркви или код записа.</p> <p>Видосав устрепта очима:< |
срамотимо...{S} Изволте... слободно као у својој кући, — рече Витор и оде својим гостима.</p> < |
је него остали сељаци.{S} Он је затекао у Витора четири краве музаре, мале буџуље, да сваку упр |
не буде штете.{S} А највише се занимао у врту који је ове <pb n="68" /> године заградио за чит |
угови.{S} Видосав се с обојицом упознао у једној прилици кад су се удружили у повратку из варош |
а Витор уморио се и задијао се, па стао у крај и наслонио се на своју штаку.{S} Замислио се и п |
ладак.{S} Колико би пута Видосав застао у раду, замислио се и уздахнуо: што му не даде Бог да н |
ад је једног дана <pb n="104" /> причао у механи, а сељаци се подгуркивали и смејали...{S} Наба |
оденици.</p> <p>— Нисам ја ништа причао у воденици, — накељи се Тодосије.</p> <p>Поче гуркање, |
/p> <p>— Знаш оно, што си ономад причао у воденици.</p> <p>— Нисам ја ништа причао у воденици, |
мнији, повученији, ретко кад да је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича и које с ким с |
.{S} Али, еве јада сад!...{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосава и огласио га за распикућу...{S} Т |
тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не хтеде се јављати никоме од познаника; хит |
> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је толико очију упрло у њега, непознат |
смо, Богу хвала.</p> <p>— Да ниси пошао у чаршију?</p> <p>— Јок, вала, но баш до тебе.</p> <p>— |
годину дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микачића, нико није могао приметити на чича-Вито |
сије Дмитрић смотрио Витора чим је ушао у детелиште, али му није хтео прићи до неко доба дана.{ |
{S} Ево теби, Јовица!{S} Купио вам бабо у чаршији.</p> <p>Они засјајаше очицама.</p> <p>— Ви ст |
ајеча свирала и за тренут беше све живо у колу, сем оних стараца у горњем крају...</p> </div> < |
руза.{S} И ту имаде да унесе нешто ново у село: нашао је да је практичније сејати бели кукуруз |
т на сваком месту, даје ми старешинство у свакој прилици, пита ме за сваку ситницу, ради што мо |
е пута, радних дана, заводио је друштво у неко доба ноћи кући, те су пили у оџаклији до пред са |
стране собе и стакленим прозорима, него у оној старој под кровином и брезовим лемезовима, затек |
све дућане и нема нигде јевтиније него у Маринчића.{S} На једном месту цени по три гроша, а ја |
послу?{S} Није њој место на прагу него у штали о диреку.{S} Да је нисам више видео онде!</p> < |
е ради?{S} Није њему место на путу него у вајату.{S} Да га нисам више видео онде! ..</p> <p>„Ил |
у шталу за крупну стоку.{S} То је видео у Сима из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а зидове од |
ће се угледати свет.{S} Он је то видео у свог некадањега газде Сима Моравца и његов начин рада |
а чему развити рад, како је он то видео у толико имућнијих људи.{S} И тада му блесне пред очима |
ера па до дебелог јасена, што се наднео у мој шевар, то је моје имање.</p> <p>— Где је тај дебе |
ојом несрећом!{S} Какву је новину донео у село?{S} Сеје семење које није за нашу земљу, купује |
То је било случајно.{S} Видосав је био у њиви, нешто успремао, кад човек пређе из друге њиве и |
ка врата Тодосије Дмитрић.{S} Он је био у својој соври са својима, и сад се спремио да иде кући |
исте.</p> <p>Видосав је и даље боравио у чаршији и живео на начин који је уобичајио кад је у њ |
-Витором.{S} Старац је сву наду положио у њих.{S} Они расту, развијају се, одмичу.{S} Уче се ра |
имаовина Сима Моравца у кога је служио у пуној момачкој снази и видео како он ради и имање кре |
равном мером.{S} А зна да није заслужио у толикој мери да може дозволити да га с правом грди и |
ш паметан... ти си се, јеси чуо, увалио у овако имање, што је... јеси чуо... реткост... то јес’ |
је сад изгледао као гост који се уселио у кућу и већ постао досадан.{S} Осећао је да је запоста |
та, не звани!{S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на Светог Аранђела, или би ми уклеп |
а.</p> <p>Чича Витор, као да је нишанио у врата кад ће се помолити, смотри га, па сав узавре, т |
замршена.</p> <p>Чича Витор се уклонио у оџаклију, а Тодосије га одведе у вотњак.{S} Намести м |
и воденицом.{S} То имање Витор је купио у тридесетој години од једног пропасника који је напуст |
бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ово село и у ову кућу! — мисли Видосав, па клону.</p> |
милији и <pb n="123" /> да би их турио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две лепиње:</p> |
покошеном детелином.{S} Он ју је косио у време, држао је у откосима дуже но обично ливадско се |
едали у велику совру, те их је наместио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, |
рдим овај уговор да сам усинио и пустио у кућу и на имање Видосава Ђурковића из Качера са његов |
ро и мало се погрбио, али није попустио у раду и бризи за кућу и напредак имања.{S} Полако, па |
, море, да седимо.</p> <p>Он се забечио у комушу, занео се као да не може да дође себи.</p> <p> |
ем.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он се забечио у цигару, гледа, и ћути.</p> <p>— Што ћутиш?</p> <p>— Е |
> <p>— Они не знаду ово што сам ја учио у школи, али знаду све друго више него ја.{S} Они су и |
мује са произношењем гласа како је учио у школи, па се занео и заборавио те виче да се чује чак |
е нешта неповољно“.{S} Насмеје ли се ко у његовој близини и погледа у њега, он мисли: „Што се о |
ропасти тако... — рече она и оде полако у вајат.</p> <p>Тако су осванули: она на прагу, а он по |
име^се годе и цену прекину.</p> <p>Тако у свему.{S} Кад се врати из чаршије он иде право њему, |
мајци кад музе краве, кад салева млеко у карлице, да јој сучеш цевке на витлићу, и то.</p> <p> |
механи погледаше: неко у Тодосија, неко у Видосава.{S} Чича Витор обори поглед у сто и поче неш |
ре!</p> <p>Сви у механи погледаше: неко у Тодосија, неко у Видосава.{S} Чича Витор обори поглед |
оре, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на врата.</p> <p>— Јесте ли здраво, |
и, Вићентије!</p> <p>— И још веле: нико у селу не зове: ово је на, пример Јошевина чича-Виторов |
е самохран и презрен од света, као нико у селу.{S} Куд се макне, све му тужно, суморно, празно. |
ви се песма и кикот, и оде тако, дубоко у ноћ...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Како је |
жице!{S} Деде, па ти изађи с децом мало у народ!</p> <p>Она се снебива, слеже раменима и гледа |
</p> <p>Они се смеју.{S} А она као мало у шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели |
Погледи Тодосија Дмитрића на живот мало у чему да се подударају са погледима Витора Микачића.{S |
абрана.{S} А оно није:{S} Тодосију пало у вољу да с тим човеком седне и коју попије, и то је св |
у доба кад се детелиште беше зазеленело у пуној мери и беше у стању да покаже корист од тога по |
лава.{S} Како му Мијат каза шта је било у чаршији, он клону.{S} Напустио је рад, није ни вечера |
им роговорима.{S} Такве краве није било у селу.</p> <p>И на свему осталом опази се нов ред, кој |
сти поглед на сто.{S} Сојка држи стакло у руци, трљка га погнуте главе и ослушкује шта ће сад б |
лим сељацима.{S} То је чича Витора боло у очи натерао га је да се понови.{S} И Ружица је набави |
у овај свет, где је толико очију упрло у њега, непознатог човека!{S} Сад му прате сваки корак, |
је домаћини продају <pb n="11" /> само у то доба, а ко пре прода није домаћин него раскутњик.{ |
!{S} Ето, све се то учи у школама, тамо у ратарници, где учи онај Гружанин...“ — мисли Ђурица, |
иде у стару кућу да доручкује.{S} Тамо у соби постављена је мала совра и људи седају за њу по |
с њиме!..“ И сретна и задовољна: и тамо у сиротињи и овде у домаћинској кући, и биће сретна с њ |
<pb n="117" /> <p>— Јефтино.{S} Хајдмо у механу!</p> <p>— Пишем по што хоћеш.{S} Хајде, чича!< |
{S} Дај све чисто и ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније изађе из вајат |
море?</p> <p>— Ево ме.</p> <p>— Хајдемо у механу.</p> <p>— Имам посла. </p> <p>— Каква посла?</ |
ед.</p> <p>— Тек... баба Вујана, да смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате за неке |
ше их да ручају.{S} Гости гледају једно у друго.{S} Младожења се постидео, кришом баци поглед н |
му је било тешко да му погледа слободно у очи.</p> <p>У Микачића кући ишло је и даље све својим |
љеви па немају деце, и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да исхра |
аво бреме, затурио на леђа па се упутно у варош.</p> <p>Старац поскочи и отрча кући:</p> <p>— Ђ |
а чега је имао нових непријатности и то у доба кад се детелиште беше зазеленело у пуној мери и |
на столице за трпезу или за дугачки сто у оџаклији...</p> <p>Тог лета, по Великој Госпођи, Вито |
дима и његово мишљење о свему.{S} Често у вече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица успре |
је на срцу.{S} Био је од оних људи што у друштву ћуте, шарају очима и хватају сваку реч, а кад |
навикне и да се ражљути кад није нешто у реду.{S} Свака ствар мора бити на свом месту и све се |
добру?</p> <p>Видосаву се ухвати нешто у гуши као оскоруша:</p> <pb n="97" /> <p>— Полако, баб |
, узмрда сухим устима, закркља му нешто у гуши и заћути.{S} Мало доцније заиште чашу ракије.</p |
вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав само обели чађаве дуваро |
био повраз од торбе на раме и узео штап у руку.</p> <p>Кад га угледа Видосав, он дрекну:</p> <p |
Како ко долази иде на њиву; жетеоци срп у руку па ухвате постат и жњу, а везиоци иду на крај њи |
} А није ми до тога.</p> <p>Умочи шећер у воду па поче сркутати и припијати.</p> <p>— Ђурица ве |
ion" /> <p>У вече слегао се читав сабор у дворишту куће Микачића.{S} Вече пријатно.{S} Месец те |
дање.{S} На вратима стоји крупан пандур у плавим војничким панталонама и копорану, са припасани |
т све како је било: бабо одранио јутрос у суд... и тамо викао и дерњао се како сам пропасник и |
кад се срећа осмехнула на њега и позват у Микачића кућу!{S} Он, који је увек био млађи, сад ће |
а за један усев који до тада није сејат у селу Врљугама.{S} Та њива граничи се Тодосијевим имањ |
га... то што ради он, ради паметан свет у другим местима...{S} Али он је осетљив и кидљив... и |
је био стари виноград...{S} А ону голет у брду оградиће и засејати жиром, да се подигне гора.{S |
а каква кмества!{S} Ја сам најбољи кмет у својој кући, на моме имању, кад радим као домаћин чов |
p>— Оди узми кога било и доведи сијасет у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>Он ос |
невесео и нерасположен.{S} Прва радост у дому, није како треба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ов |
толико да немам пару да метнем на крст у цркву и који грош да попијем у друштву.</p> <p>Он сав |
увеселити с мојим друштвом бар три пут у години? — вели Видосав и мрда вилицама.</p> <p>Кад уђ |
набави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семеном засеја једну од најпл |
а несрећа деси!{S} Све као инат!{S} Већ у напред замишља све непријатности које ће га постићи: |
корист од таког рода несумњива.{S} Већ у другој години он је његову ливаду косио четири пута и |
тек није беспослан никад.</p> <p>А већ у Видосава не може се поуздати ни у чему, као да га и н |
ли што да пишемо? — приђе један младић у опанцима.</p> <p>— Тапију, облигацију, жалбу, уговор! |
да му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до врата, скинуо капу, па једном руком ослонио с |
имао је и даље сталне помагаче и забаву у својој дечици:{S} Ђурици и Јовици, који нису одмицали |
<p>Чича Вићентије зева и искреће главу у страну: </p> <p>— Тако и јесте и немаш никог пречег о |
рече Дамљан.</p> <p>Ђурица склони књигу у џеп и, погнуте главе, одговори:</p> <p>— Што, богме.. |
бе да их пођубриш или угариш.{S} Ливаду у подјазници можеш комотно косити два пута преко лета и |
стаде нуткати једног по једног, да једу у пију, да се не снебивају.{S} Па се опет измаче и оде |
осије га ухвати за руку и повуче да иду У кућу.</p> <p>— Немој ме, молим те.</p> <p>— Мораш!</p |
па кад нужда пригна, они по двојица оду у надницу и за читаво лето не <pb n="13" /> дођу дома, |
о двојица на путу разговарају и гледају у њега, он мисли: „Шта ли то разговарају о мени, то је |
е штогод од данка.</p> <p>Они загледају у књижицу, а ћата претура по књигама и вели:</p> <pb n= |
p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>И седају у намештене собе у кући и оџаклији.{S} Жена и деца прил |
ад им ко да коју пару, они је остављају у кесу, па чувају и сваки дан броје колико има.{S} Дава |
ове четворице него код оноликих гостију у оџаклији.</p> <p>Мало прође, па ето ти Витора.{S} Он |
и пријатељ извади из џепа шарену кутију у којој стојаше десет нових дуката и спусти је на сто, |
, да се склони у <pb n="155" /> воћњаку у какав хлад, испрући се на земљу и ту чита и размишља. |
p>Видосав ћути, ломи прсте и ону травку У руци.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све тако као што ти |
о се секретар, млад човек, завукао руку у густу косу, одупро се на лакат и задубао се у расматр |
та, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у послу и врдне |
сам их скупо платио?</p> <p>И гледа му у очи.</p> <p>Витор их загледа и претура по руци:</p> < |
<p>Видосав се мало прибра и погледа му у очи:</p> <p>— Молим те, бабо, кажи ми шта ти је...{S} |
.</p> <p>Он подиже главу.{S} Зашишта му у гуши и хтеде да искашље нешто што му се припило као о |
ум кад дође у какву неприлику и трчи му у наручја као дете да му се пожали и изјада.</p> <p>Ско |
па да ту причека свакога и слободно му у очи погледа.</p> <pb n="67" /> <p>Чича-Витору је обја |
ћ прикодити, а ако би пропастио могу му у свако боговетно доба истргнути имање из шака.{S} И да |
бу, они секу ракитово пруће и помажу му у плетењу, те су и ту мајсторију упознали.</p> <p>А њих |
о што је слушао.{S} Па има их који њему у пркос хвале Видосава и веле: да не би њега не би село |
и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</p> <pb n="39" /> <p>— Јесте, ћери, прва радост |
и цвет, који садржавају нај јачу храну у себи.{S} Доцније, направио је нарочита сушила, која с |
ане зоре, закуца неко на Виторову стану у Јошевини.</p> <p>Витор се узбеши: шта ће то бити, как |
књижица, кад се првог празника састану у вароши.</p> <p>Тако је и било.{S} Млади ратарац усади |
ња из своје околине, одведе га у механу у коју је одсео, и ту, на тенани, оприча како је у рата |
<p>Уђоше деца, приђоше фуруни па блену у ове госте и смеју се њиховим шалама.{S} Сад више воле |
. да нас истераш... бабо! .. — И бризну у плач.</p> <p>Сојка, која се беше привукла до врата у |
јка баци рад, ухвати се за очи и бризну у плач...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
погучио, налактио се и гледа у помрчину у тамну ноћ, у нема дебла што су се поређала као стража |
ла!</p> <p>Па тури цигару у уста, хукну у дланове и продужи рад.{S} Измахује живо ради с вољом, |
у од себе!{S} Он заустави волове, хукну у дланове и погледа га:</p> <pb n="82" /> <p>— Молим те |
е.{S} Затим га ухвати за руку и погурну у вајат.</p> <p>— Ружице!{S} Збаци ову прљавштину!{S} Д |
Бог учи, а он ће се настанити на имању у пољу, код воденице, која је подаље од куће.{S} Ту ће |
ед у ону пругасту шару на чађаву дувару у коју је Мато Коружић згађ’о окињачом и Светоме Јовану |
ћи, гледај посла!</p> <p>Па тури цигару у уста, хукну у дланове и продужи рад.{S} Измахује живо |
је чему, а што ће ти он угледати цигару у руци, то није ништа...{S} Истина, не би ваљало да баш |
се проводи!{S} Није него да вежем пару у хиљаду завезака и да јој будем роб до века, — вели То |
лавњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру у цепку, па трља руке и гледа у њу.</p> <p>— Шта радиш? |
ве радости кад приставе лончић уз ватру у воденици или трли, па они спремају ручак: бабо умеси |
р Микачић упамтио је то вече) седели су у старој кући крај огњишта.{S} Напољу је била мећава, с |
чаја.</p> <p>Ови Видосављеви гости нису у званици, <pb n="58" /> али су му дошли на благ дан ка |
пола трулим бадњем.{S} Свега што је, ту у близини, направио једну трлу од чатме и покрио је ћер |
и зими док не настану мразеви, он је ту у Јошевини: прима жито те меље, узима ујам, причувљава |
ере чика-Рајина, да и он има своју овцу у задружним овцама те му се јагњи сваке године, па <pb |
смешкују, сви чашћавају и хвале обојицу у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за бабов суд о људ |
, по Великој Госпођи, Витор даде Ђурицу у школу.{S} Једног дана каза му те искупи оне књижице и |
згледати и разбирати за сваку стварчицу у кући, за све што се тиче његова дома и имања.{S} Он ј |
>Она се поизмаче и стаде.{S} Ушао страх у њу па стрепи и очекује шта ће рећи.</p> <p>— Како ви |
мам и свог рода.{S} Има <pb n="7" /> их у Качеру седам кућа Ђурковића, — рече она и убриса очи |
емо ракије! — вели Тодосије и свраћа их у пивницу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тодос |
у те с ћепенка узе две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не хтеде се ј |
децу, пренесе своје ствари и намести их у оџаклију и предузе управу кућом и имањем, као да тај |
! ..{S} Не’ш, синко! ..“ — броји старац у себи и мрдају му уснице и мења се у лицу.</p> <p>Једа |
иви подаље од куће.{S} Прилегао као зец у жбун и једнако мисли о јутрошњем догађају.{S} Откуд д |
е до Тодосија.</p> <p>— Шта се снебиваш у својој кући!{S} Здрав буди!</p> <p>— Не снебивам се.. |
:</p> <p>— Звао те тата да часком сиђеш у кућу.</p> <p>Тодосије изађе.</p> <p>— Овамо, да видиш |
— подвикну Тодосије. — Рекох ли ти још у почетку да ћеш имати много штошта да савлађујеш.</p> |
опсова оца голог.</p> <pb n="92" /> <p>У том зајеча свирала и за тренут беше све живо у колу, |
да! — рече Ружић.</p> <pb n="47" /> <p>У том домаћин викну:</p> <p>— Што се ућутасте, децо?{S} |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У вече слегао се читав сабор у дворишту куће Микачића.{ |
ml:id="SRP19030_C9"> <head>IX</head> <p>У Микачића кући ишло је све како треба.{S} Летина није |
Јесте, ћери, прва радости моја!</p> <p>У том чича Витор бану испод оџаклије и они скочише на н |
ве и шљиве.{S} Разумете, никако!</p> <p>У том се зачу ларма пред вратима и запишта један старач |
есну батином о ледину и скочи. ,</p> <p>У тај мах помолише се из оџаклије Ђурица и Јовица: једа |
ошао овде без нужде и невоље! ..</p> <p>У то време у заседању су расматрали акта и припремали и |
мало прође па почеше гласови...</p> <p>У Младена Варагића било комишање једне вечери уз Међудн |
ако би му сад изашао пред очи...</p> <p>У тим мислима и узбуђењу пропрати дан, а кући оде пошто |
замириса чистоћом и босиљком...</p> <p>У другу собу наместише миндерлук, поређаше сељачке санд |
ује: клис, јасен, клис, јасен...</p> <p>У том ето ти Савке, носи ужину.{S} Тодосије простре тор |
а педесет ока, зрно као дукат...</p> <p>У доњем крају младеж: момци и девојке, свака се сагла к |
е као Циганку и најури из куће..</p> <p>У том се подизаше и дечаци.{S} Кад их угледа Витор затр |
рече Витор и оде својим гостима.</p> <p>У оџаклији ручали сви и служи се кафа и прислужује вино |
ја радост на лицу свију укућана.</p> <p>У том се чу:</p> <p>— Ево их!</p> <pb n="178" /> <p>Пој |
стена и не обзире се ни на шта.</p> <p>У вароши послушава које кога: цепа дрва, носи ђугумаре |
, мало луча! .. — виче Тодосије.</p> <p>У доњем крају совре ври...{S} Час се закикоћу, час прић |
S} Капетан их гледа и ослушкује.</p> <p>У том се подиже Дамљан Ружић, који, такође, беше члан т |
тог рада има користи за сељаке.</p> <p>У току тога времена добио је велики број пријатеља у се |
е љубили и цмакали до миле воље.</p> <p>У то побратимство увлачили су и Тодосија, али он се сам |
сту да продуже како су започели.</p> <p>У неко доба ноћи, кад су сви поспали по кући сем Ружице |
овде место да се о томе говори.</p> <p>У том се помоли на механска врата Тодосије Дмитрић.{S} |
једе и пије, он прима без речи.</p> <p>У почетку запиткивали га шта ће по вароши, што не иде к |
ко да му погледа слободно у очи.</p> <p>У Микачића кући ишло је и даље све својим редом...</p> |
а и девојкама, па ухватили коло.</p> <p>У сниској и тесној механи поседали за оно неколико стол |
Витор и ваздан би хвалио Ружицу.</p> <p>У том донесе она на служавнику чашу хладне воде, шећера |
о нек: не виче и нек не ћути...“</p> <p>У том и свану дан.{S} Небо плаво и чисто, без облачка.{ |
јуне и поче га јурити:</p> <p>— Уа!{S} Уа!</p> <p>Оно најпре пође полако, ураскорак, после све |
почеше гасови одисати на уста.</p> <p>— Уа!{S} Сад је добро! — виче он и трчи онако распојас за |
а пусти јуне и поче га јурити:</p> <p>— Уа!{S} Уа!</p> <p>Оно најпре пође полако, ураскорак, по |
је, у истини, омилео овај рад.{S} Он је убеђен да је дужност разборита човека да се усавршава, |
и објашњавам, да вас ваздан уверавам и убеђујем<pb n="140" />, а ви да турите руке у рукмаче п |
.{S} Нешто га притиште озго на теме, па убезвија и не умеде да проговори.{S} Клонуше му и ноге |
пе је нарави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И сретна и зад |
ого штошта...{S} Ја не знам, бабо...{S} Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>— И убиће те! ..{S} Попре |
жена и образита, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово честито чеља |
овај клис мој!..</p> <pb n="24" /> <p>— Убио те враг, не питам никога за моје имање!</p> <p>— Т |
и глас му пишти до по села...</p> <p>— Убио те Бог, питај чича-Вићентија где је био дебели јас |
..{S} Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>— И убиће те! ..{S} Попрешће те моја со и мој хлеб! </p> <p |
е крупна жена у чистим хаљинама и новом убрадачу, са крчагом свеже воде и убрусом.</p> <p>— Сна |
, старија жена, у памуклији и жућкастом убрадачу, са једном младом одбрађеном женом, младожењин |
мер чича Вићентије...</p> <p>Њега Витор убраја у најбоље пријатеље своје; он му је друг из дети |
се да се тек од тога може с пуно права убрајати у домаћине.</p> <pb n="33" /> <p>Истину рећи, |
, шта п’оке, а шта литра од оке.</p> <p>Убрзо су свикли да помажу Витору и у другим лакшим посл |
а изађе те се уми, испљуска се по лицу, убриса се, па се поврати у собу.</p> <p>Ружица оде у ку |
а жена, и... као дериште! ..</p> <p>Она убриса очи и грчевито стезаше своје шаке.</p> <p>— Гово |
иде капу и прекрсти се.</p> <p>Пошто се убриса, окрену се истоку, прекрсти се и прогунђори: „Ва |
черу седам кућа Ђурковића, — рече она и убриса очи рукавом од кошуље.</p> <p>— Право велиш! _</ |
>— Којим добром ти, стари?</p> <p>Витор убриса зној с чела, па одговори:</p> <p>— Имам посла.</ |
уги зид огледало и преко њега пребацише убрус, широк и дугачак од дебелог платна; на трећи влад |
новом убрадачу, са крчагом свеже воде и убрусом.</p> <p>— Снајка, помог’о ти Бог! — разгали се |
а ватру и донела воде, спремила крчаг с убрусом да полије бабу.</p> <p>Чудо с њим!{S} Он канда |
да будеш паметан... ти си се, јеси чуо, увалио у овако имање, што је... јеси чуо... реткост... |
једно лето, а у другим селима једва да увате отаву.</p> <p>— Бога ми јес’!</p> <p>— Па кажу: т |
кчије је мислио Витор.{S} Он је хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће га слушати и издирати к |
ође поред његове куће, он га засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, намести у хлад или п |
авштину!{S} Дај све чисто и ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније изађе |
ава!{S} Накупио сувога грања по шевару, увезао појасом читаво бреме, затурио на леђа па се упут |
косе и бркова, широких уста и крезава, увек расположена и насмејана.</p> <p>Тај је задовољан с |
продужи:</p> <p>— Таки смо ми, сељаци, увек.{S} Волимо да проносимо рђаву реч но добру.{S} То |
гостима? — поче Филип.</p> <p>— Добрим, увек... и добро сте ми дошли!{S} Седите!{S} Видосаве, д |
Ружица вене, бледи, суши се, стари.{S} Увек замишљена и тужна, као да болест болује, без старе |
ајка.{S} На њему све чисто и уљудно.{S} Увек расположен и насмејан, према свакоме предусретљив |
ако је страшан, како гледа необично...“ Увек, кад је код куће, он је весео, разговоран, распиту |
образу, као да нешто жваће.{S} То бива увек кад попије неку чашу пића и кад је расположен да в |
n="50" /> <p>Чича Витор уобичајио је да увек на Ваведеније иде цркви, на причест.{S} Кад би јед |
позват у Микачића кућу!{S} Он, који је увек био млађи, сад ће од једаред примити старешинство |
ом су се отимали од немаштине.{S} Он је увек први на послу, а последњи се враћа.{S} Свуда су га |
е боји онога што се увек смеши и што је увек развучених уста, као овај Тодосије Дмитрић.</p> <p |
а била, Ружице! — рече онако како ју је увек предусретао и отпоздрављао.</p> <p>Она се поизмаче |
чича Витор највише се боји онога што се увек смеши и што је увек развучених уста, као овај Тодо |
Тодосије, сели један до другога, као и увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављеви побр |
е три попије, па га окупи молити, као и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А он про |
о је старији и како је међу њима.{S} Он увек пропушта баба напред и иде скромно и погнуте главе |
но, као паметни људи, онако као што смо увек разговарали...{S} Зар тебе може онакав простак, Ви |
{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И направи му места |
а потражи Тодосија.{S} Чудновато, он му увек падне <pb n="100" /> на ум кад дође у какву неприл |
ла, па то зачешља и углади, а у џепу му увек марама и по нека књижица.</p> <p>То је можда једин |
е у њима нашао.{S} По једну носи у џепу увек и чим је беспослен, он је раскрили и гледа у њу... |
кога и неће му се душмани осветити.{S} Увео је у кућу зрела и паметна човека,“ сродника своје |
ио како је почео и много би штошта ново увео, и за неколике године показао би свима да је боље |
ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан уверавам и убеђујем<pb n="140" />, а ви да турите руке |
ему.{S} Њега боли срце за татом, јер је уверен да је радио како ваља.{S} То му признају први љу |
о лако.{S} Реци ти мени ово: јеси ли ти уверен да радиш добро?</p> <p>— Молим те: је ли ти саве |
да су многи разборитији сељаци дошли до уверења да он није лудак или шепртља, већ озбиљан човек |
је па чисто им неверица да он то ради с уверењем да је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме пра |
д нарезато на њихову кућу, за војску, и увери се да је записано да даду товарног коња са прибор |
на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио да је тата радио паметно, па обилази и прикрада |
како ће се радити.{S} Досад се довољно уверио да му је чича оставио све на вољу, те се могао с |
а песма и нашао гајдаш.{S} И Видосав се увеселио, зноји се по челу, слободније се креће и разго |
је?{S} Зар се ја, што ’но веле, не могу увеселити с мојим друштвом бар три пут у години? — вели |
до миле воље.</p> <p>У то побратимство увлачили су и Тодосија, али он се само смејао пијаним љ |
а.{S} Па још кад му се неко прислони уз уво и стане дошаптавати и нагваждати, шта је ко рекао з |
њаше да тиме прави инат чича-Витору: да уводи оно на шта он виче и због чега је омрзао посинка. |
да сеје детелину, подиже живу ограду и уводи нове обичаје у тежачким радовима? ..{S} Коме је н |
на свему осталом опази се нов ред, који уводи умешна рука Видосава Микачића...</p> </div> <div |
днијих њива код куће.</p> <p>Ове новине уводио је постепено, тихо, без ларме и разметања са сво |
каже, бабо?</p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш нове обичаје у мојој кући и на моме имању, да ми |
ав је већ почео губити вољу на пољу око увођења новог начина рода.{S} Куражило га је само то шт |
неног платна, усукао два пртена конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чув |
и на стоци и белом мрсу, да није ко што уврачао.</p> <p>И тако све редом, од најмањег до највећ |
а ли мисли бабо?{S} Шта га је то толико увредио Видосав?{S} Што то чини тај Видосав: шта му је |
а њега, да се инати и грди с њим, да му увреду врати равном мером.{S} А зна да није заслужио у |
ову споменицу из рата.{S} Даље, у један угао кревет са сламњачом, ћилимом, јастуцима и новим гу |
нећеш имати потребе да их пођубриш или угариш.{S} Ливаду у подјазници можеш комотно косити два |
но није ни за какав рад, сем да тарне у угарке, да готовом водом проплаче који суд и маже метло |
Бога ми!</p> <p>Он остави посао, тарну угарке и наслони главу на руку.</p> <p>— И, право да ти |
игару устима, хтеде да повуче, а она се угасила.</p> <p>— Ти ниси ништа крив; то зна све село и |
а, устумара се по вајату, док из једног угла, из слане, извуче једно чутурче љуте ракије.{S} На |
отарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави држаљицу на секиру, мотику, будак... — прича чич |
више косице више чела, па то зачешља и углади, а у џепу му увек марама и по нека књижица.</p> |
> <p>— Шта се ти прикрадаш као лопов? — угледа је он.</p> <p>Она се зацерека, па се сети да га |
где <pb n="89" /> је Видосав, па кад га угледа чак доле, продужи: — Нек ово Видосав скући сам б |
n="150" /> <p>— А!</p> <p>Затим кад га угледа, клипи с кревета, заљуља се и паде опет на креве |
раме и узео штап у руку.</p> <p>Кад га угледа Видосав, он дрекну:</p> <p>— Тодосије!{S} Овамо! |
атим се окрете вратима и као да не кога угледа, поче викати и набројати:</p> <p>— Нећеш, Тодоси |
кући а седе под трем свога вајата, кад угледа Видосава.{S} Усплахирио се, звера и прекида се и |
га, нити се с ким пита и здрави.{S} Кад угледа децу, њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а за |
р уђе у заседање погрбљених леђа, и кад угледа суд за столом, склопи руке око појаса и стаде:</ |
анској авлији газда-Јованике.{S} Кад је угледа, он, као и обично, нити се радује, нити се чуди, |
а, склопи шаку око цигаре боји се да не угледа бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још једном, два, и р |
ањ у шевару.{S} Трже се и обазре се — и угледа Видосава!{S} Накупио сувога грања по шевару, уве |
намо гди смо!-</p> <p>Видосав се трже и угледа га где притврђује ограду.</p> <p>— Дела мало и т |
имања?{S} И зар му није жао кад се свет угледа сад с Тодосијевог имања?</p> <p>Али му још више |
терао?{S} Зар му није понос кад се свет угледа с његовог имања?{S} И зар му није жао кад се све |
аха руком.</p> <pb n="130" /> <p>Она му угледа оно чутурче пред њим.{S} Хтеде да му рече, па се |
ћ.{S} На пример, иде он путем и на путу угледа брњицу.{S} Одмах га нешто копка да је узме и тур |
p>У том се подизаше и дечаци.{S} Кад их угледа Витор затрепташе му трепавице и засузише очи.</p |
b n="109" />, као ови наши овде, већ се угледају на Симин рад и препочињу га као девојче, шару |
као у Сима из Мораве.{S} На мене су се угледали први људи у селу и почели то исто набављати... |
згледају се кроз помрчину.</p> <p>— Кад угледамо непознатог човека у селу, ми издражимо очи на |
ст.{S} Нешто га је вукло њему чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај учи ратарску школу а та је |
<pb n="93" /> Тодосије који се на мене угледао и колики приход вуче с те стране.{S} На њега ће |
иход вуче с те стране.{S} На њега ће се угледати још десеторица у најкраћем времену...{S} Зар н |
савршеније и практичније, на шта ће се угледати свет.{S} Он је то видео у свог некадањега газд |
ује, у другом које чему, а што ће ти он угледати цигару у руци, то није ништа...{S} Истина, не |
јкивали и загледали, као да имају нешто угледати, подгуркивали се и смејали.{S} Да је откуд бил |
ће Витора Микачића преко новог вотњака, угледаћеш једну лепу кућу са неколико зграда у чистом и |
а, нешто чепрљају и шалакају се.{S} Кад угледаше Витора обрадоваше се и скочише:</p> <p>— Бабо, |
ногу и враћа га из чаршије.</p> <p>Они угледаше и сашапташе се:</p> <p>— Крмачица!</p> <p>— Да |
рошевина његове унуке Сојке.{S} Доћи ће угледни људи из Јасенице, од богате фамилије Маслаћа.{S |
раније на гледање, како су ово богати и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примити |
ознавати али постепено и у приликама са угледнијим људима с којима ће имати највише додира.{S} |
јег рада.{S} Његово имање треба да буде угледно добро за околину, — објашњава им капетан.</p> < |
уче, шта раде, шта има тамо од стоке и угледног добра и шта се све подиже.</p> <p>Напослетку м |
ликама, цвећем и боровином.{S} У једном углу виси сребрно кандиоце пред иконом Светог Ђорђа, а |
песница...{S} И док је тако обишла све угљеваре, изугризала свакојако корење, извешала записе, |
д власти, сваку тапију, и, да ти кажем, уговор, и да прибележи шта хоћеш и кредом и писаљком.</ |
ма.</p> <p>— Тапију, облигацију, жалбу, уговор! — предузе други.</p> <pb n="117" /> <p>— Јефтин |
у, натури наочаре и проговори:</p> <p>— Уговор о усиновљењу.</p> <p>— Читај, господине Јанићије |
овек, казао сам: не тражим да се уништи уговор, него да му се избије старјешство... и ако хоће |
јем пред влашћу и законом и тврдим овај уговор да сам усинио и пустио у кућу и на имање Видосав |
Јанићије.</p> <p>Први члан прочита цео уговор гласно, одмарајући се на тачкама и погледајући и |
Јес’, господине.</p> <p>— И да поништиш уговор о усиновљењу?</p> <p>Чича заћута.</p> <pb n="121 |
д почетка до краја.{S} Тако смо рекли и уговорили и код власти потврдили, и ја му казао: „Ти, с |
као од ваљаног говечета.</p> <p>Зато он уграби прву прилику и продаде на вашару две мургуље, те |
школу и вратио се кући, решише се да је удаду.</p> <p>Једног празника беху се ужурбали у Микачи |
амуцну па продужи: — Ти имаш девојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се приј |
пред очима.</p> <p>Сојка је девојка на удају.{S} Израсла велика, престигла мајку, крупна, глед |
само да служиш.</p> <p>Он се насмеја и удаљи.</p> <p>— Па почех вам причати: иде онај чика па |
Видосава да пази да се гости почасте и удаљи се.{S} А они осташе на истом месту да продуже как |
а у њихову кућу.{S} То је био подједнак удар и за Витора и за његова посинка...</p> </div> <div |
Е, сад верујем! — смејури се Видосав и удара полако њеном ручицом по свом длану.</p> <p>Па је |
два пута више порезе...</p> <p>— И онда ударе порез! ..</p> <p>Сељаци сви у глас:</p> <p>— Јес’ |
— вели он и погледа унаоколо: ко ли га удари.</p> <p>Тако другог, трећег...{S} У том бане поне |
Као за <pb n="84" /> пакост, те године удари слана око Крстова дана и сав му кукуруз слисти.</ |
рти сарани и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не сме ништа пропастити већ п |
чувати као моју децу.</p> <p>Председник удари у меденицу:</p> <p>— Води овога човека код пријав |
киселио опанке, измазао кајише и на њих ударио нове пијавице.{S} Старац се очешља, дотера зулуф |
е пуктање у доњем крају.</p> <p>— Па ће ударити поред Јошевине...</p> <p>Поче кикот.{S} Чича Ви |
ојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удариш..“</p> <p>— А он?</p> <p>— Узели га душмани на р |
{S} Час се закикоћу, час прићуте, па се удвојеном снагом зацерекају.</p> <p>Опет заћуташе.{S} Д |
жају!{S} Али најтеже му би кад паде зао удес и тетка му премину баш пред одређени дан доласка у |
уди, или, правије рећи, све то Тодосије удеси, те се сваки сукоб заврши смијурином и лепим раст |
дом Витора Микачића....{S} Видосав поче удешавати кућу и двориште.{S} Једног дана окречи оџакли |
старчић крај ватре.</p> <p>— Шта ће му удити што говоре?</p> <p>— Човек к’о остали људи!</p> < |
Прича ’номад Тодосије — поче младић, — удовица Јана била у воденици, па боса, па се уросила, . |
p> <p>— Знаш оно.... за оног чика и ону удовицу...</p> <p>— Е, де, де... ала сте ви ђаволи...{S |
није, па да он дочека пријатеља, да он удоми своју кћер.{S} Чини му се да је, он главом, злико |
ицом упознао у једној прилици кад су се удружили у повратку из вароши.{S} Тада су му они причал |
ад стиже кући спусти токачу пред врата, уђе у оџаклију, обриса зној с лица, завали се у своју с |
па се наједаред трже, погледа низа се, уђе у собу те обуче нов гуњ и натакну алов фес, извади |
<p>Мало доцније врати се, полако, кући, уђе у вајат, зари се у постељу и јецаше као мало дете.. |
а, подбуо.{S} Торбица празна, а неће да уђе ни у дућан ни у механу. '</p> <p>— Здраво свани, Ви |
председниче, један старац навро хоће да уђе у заседање.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без по |
<p>Чича Антоније зверајући и на прстима уђе у колибу.{S} Витор спири мало ватрице на огњишту, п |
озабацио капу озад и одмереним корацима уђе у оџаклију, у своју собу.</p> <p>Она га смотри из в |
и чела, и разгледа по соби.</p> <p>Она уђе полако, погнуте главе, и приђе му руци.</p> <pb n=" |
мести их како је у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка, у лепом празничном <pb n="179" /> оделу, у |
у трлу, повири у собу, па изађе; затим уђе у воденицу, повири у мучањ, па је затвори и оде дец |
о пршти вода о воденички витао...{S} Он уђе у трлу, повири у собу, па изађе; затим уђе у водени |
и ухвати се за чело...{S} Затим полако уђе у вајат, клону и спусти се на кревет.</p> <pb n="12 |
че и пропусти старца.</p> <p>Чича Витор уђе у заседање погрбљених леђа, и кад угледа суд за сто |
се да не угледа бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш |
<p>Председник лупи у меденицу и пандур уђе.</p> <p>— Шта је то тамо?</p> <p>— Господин’ предсе |
ели Видосав и мрда вилицама.</p> <p>Кад уђоше у собу, она тројица скочише те се здравише и напр |
ја?{S} Ружице!{S} Донеси печења!</p> <p>Уђоше деца, приђоше фуруни па блену у ове госте и смеју |
да учиш ово што ја учим.</p> <p>Ђурица ужагри очима.</p> <p>— Е, ко ће мене дати на науке!</p> |
и га по рамену.{S} Нашто чича Вићентије ужагри очима и узвера да ли то ко чује и ухвати се за о |
пијне и расплаче се, она се узнемири и ужагри очицама у мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А кад |
њу, а везиоци иду на крај њиве па праве ужета.{S} Видосав дочекује све редом, здрави се и виче: |
а један вршај, па сиђе те налаже, дреши ужета, тера коње у вршају, претреса и истура сламу.{S} |
с је прва радост његова, а њега нема да ужива у тој радости родитељској.{S} Звали су га и он, и |
није било, чије бити неће...{S} Оди да ужинамо, море!</p> <p>И тако, полако, све тише и тише, |
ара он и не диже главу.</p> <p>— Оди да ужинамо, море!</p> <p>Он опет ћути.</p> <p>— Што ћутиш, |
о што се нашло, жену врати кући па поче ужинати.{S} Витор шурка у својој њиви, сагао главу па ћ |
асен...</p> <p>У том ето ти Савке, носи ужину.{S} Тодосије простре торбу на кладу и на њу поређ |
а њиви, с радинима.{S} Сад ћу им однети ужину, — одговори Ружица.</p> <p>— А где су моји малиша |
е удаду.</p> <p>Једног празника беху се ужурбали у Микачића кући.{S} Обрисали двориште, истресл |
а своме имању, желео је да постигне он, уз његову припомоћ.</p> <p>Али ево јада са Видосавом!.. |
и видна, подељена за говеда и кљусад, а уз њу телечар за телад.{S} Пролази сви са стране, да ст |
ју, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у послу.</p> <p>— Изв |
говић...</p> <p>— То је оно што се пева уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пева и при |
о па клупу, наслонио <pb n="94" /> леђа уз дебло, прекрстио ногу преко ноге, а врх штапа услони |
уни кукуруза у клиповима, који се обија уз часни пост.{S} Вајати пуни ствари: поњава, ћилимова, |
разговарају.{S} Жене, опет, селе једна уз другу и штошта гласно приповедају, жале се и чуде ко |
кола волујска и коњска и прибор што иде уз њих...{S} Двориште пространо као трг, ограђено филар |
ци у војсци, или кад се овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве бр |
осам часова, кад се Витор Микачић испе уз степенице зграде окружног суда.{S} У пространом ходн |
и и ужагри очицама у мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А кад дође празник, мајка је измије и опл |
ти кућу и чељад из Качера, приљубише се уз баба и трче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели |
стаклиће.{S} У кући гори велика ватра и уз њу пристављени лонци.{S} Две жене из суседства раде |
мења.{S} Па још кад му се неко прислони уз уво и стане дошаптавати и нагваждати, шта је ко река |
> <p>Он опет клипи, усправи се и услони уз брвна.{S} Чича стаде и посматраше га.</p> <p>— Шта р |
ена Варагића било комишање једне вечери уз Међудневницу.{S} У врх њиве сабрана рпа кукуруза, за |
— Молим вас, браћо.{S} Дозволите да вам уз овај службени посао скренем пажњу и на једну приватн |
то да облећем око њега и да се припијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ и поштовање свакоме; ако |
е му требао мајстор, јер је он то радио уз мајсторе по служби и зна како шта треба.{S} Где би р |
ио ногу преко ноге, а врх штапа услонио уз горњу усну, па гледа преда се.{S} Канда га и роса по |
— теши се она.</p> <p>Сојка непрестано уз мајку.{S} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад |
<p>А њихове радости кад приставе лончић уз ватру у воденици или трли, па они спремају ручак: ба |
у нађу, знаду шта треба: приставе џезву уз ватру и перу стакло за вино или ракију.</p> <p>Нема |
Деца траже пурењаке и бабице па их пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их којекоме.</p> <p>Ра |
р Микачић навикао је да продаје пшеницу уз Часне Посте.{S} Он држи да је домаћини продају <pb n |
а кад ће се помолити, смотри га, па сав узавре, тресну тојагом о земљу и подвикну и развуче:</p |
.{S} Ко ништа не принови, провео је век узалуд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радник те м |
и покушавао да га одврати.{S} То би био узалудан посао.</p> <p>Чича Витор је радио свој посао.{ |
м:</p> <p>— Носи, дијете.</p> <p>Она се узбезекну:</p> <p>— А што, бабо?{S} Извол’те послужење! |
ив... и кад га ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да <pb n="128" /> му се подсмевају, |
орову стану у Јошевини.</p> <p>Витор се узбеши: шта ће то бити, каква је то нужда из беле зоре, |
ашао пред очи...</p> <p>У тим мислима и узбуђењу пропрати дан, а кући оде пошто се добро смрче, |
за куће и хоће њему.</p> <p>Тодосије га узва унутра и пружи му столицу.</p> <p>— Видиш ли, Тодо |
S} Пошто посвршаваше обичне послове, он узва обоје у оџаклији и извади ону хартију иза греде па |
тресну штапом о ледину.</p> <p>Видосав узвера:</p> <p>— Ама шта ти је, бабо?</p> <p>— Зар те н |
{S} Нашто чича Вићентије ужагри очима и узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица |
е може да се поврати.</p> <p>Чича Витор узвера, скочи и подвикну:</p> <p>— Ружице, шта ти би!{S |
ече Антоније, па повири на врата и опет узвера.</p> <p>Чича Витор га гледа, и мисли: „Што ме му |
в рад.</p> <p>Ђурицу обузе нека милина, узврпољи се па седе.</p> <p>— Гледам ону ограду од живо |
жен, не познаје се да је усплахирен.{S} Узврпољи се, погледа низа се, махну руком по јелеку и и |
идиш ти!{S} Кажем ја!{S} Право велиш! — узврпољи се он.</p> <p>— Да сам тобом да узмемо Видосав |
шта би од оног човека.</p> <p>Ђурица се узврпољи.</p> <p>— А ми сви знамо ко је крив за то.</p> |
гледа у њу, узмрда брковима и обрвама и узврпољи се.{S} Лице му се уозбиљи и мало зацрвене.</p> |
стаде на своје место.</p> <p>Он се опет узврпољи, затим подиже обрве високо и погледа преко ње: |
н на оног до себе, па продужи:</p> <p>— Узврпољио се вели старац па чепа око Јане и вели: „Да т |
?{S} Теби се нешто привиђа.</p> <p>Чича узврте главом:</p> <p>— Хе, хе, привиђа.{S} Јест, сад м |
, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио главу него је коме уступио.{S} А то није Бог зн |
окињачом и Светоме Јовану.</p> <p>Дубок уздах оте се из груди Витора Микачића и даде му се на м |
поглед, у страну, па мисли и напослетку уздахне.</p> <p>Кад чита књиге најволи да је сам, или д |
две три године у нашој кући?</p> <p>Она уздахну и промуца:</p> <p>— Говоре у селу... да ћеш... |
има.</p> <p>Тодосије се осмехну, а чича уздахну и рече:</p> <p>— Извол’те... служите се!..</p> |
та Видосав застао у раду, замислио се и уздахнуо: што му не даде Бог да наследи бар толико очев |
че пред њим.{S} Хтеде да му рече, па се уздржа.</p> <p>— Иди!</p> <p>— Видосаве, ти ћеш пропаст |
ам.</p> <p>Чича Витор прави се невешт и уздржава се да и пред најбољим пријатељем искаже ма шта |
ти.{S} Је ли тако, Видосаве?</p> <p>Он уздркта, отвори очи и погледа јасно.</p> <p>— Немој ме, |
ноге и руке, појми да нешто рече, па му уздркташе уснице, пође да устане, па се поврати на стол |
ли и кум Иво плати улар скупље но икаку узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на копању, |
иведе пред механу, трљка га, намешта му узду, колан, шиљте и непрестано гунђори и броји:</p> <p |
е, он зађе по њиви па опет посеја овас, уздуж и попреко, помешан са некаквим ситним жутим семен |
У том дође Видосав те се и он прекрсти, узе парче колача као нафору, сркну мало вина из буклије |
чича Вићентије изломи колач с Витором, узе буклију па одмолитва и наздрави Тодосију, а Тодосиј |
ву хартију из сандука и стрпа је у џеп, узе кукасти штап и окрете се деци:</p> <p>— Ви ћете бит |
} Само сврати на пекарницу те с ћепенка узе две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао |
а другога.</p> <p>Заћуташе опет.{S} Она узе вретено и поче га окретати некако необично и у стра |
х украса.{S} Пољуби у руку све редом па узе служавник и послужи их што је у реду: воду и шећер, |
га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе цедуљче, отвори га и гледа га укоченим погледом.{S} |
.</p> <p>Видосав се снебива...{S} Затим узе чашу, и рука му задрхта.</p> <p>— Здрави сте и добр |
ти је то?</p> <p>Он пружи.{S} Први члан узе хартију, натури наочаре и проговори:</p> <p>— Угово |
овека код пријавника.</p> <p>Чича Витор узе своју хартију, тури у џеп, и полако, погурених леђа |
о једну запалимо!</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Узе дувањару, одваја лист папира а рука му дркће, тура |
је најбоље...{S} Да сам тобом ја не би’ узела никога из села...{S} Ако ти немаш никога, ја имам |
</p> <p>— Рекох да сам тобом, ја не бих узела никога одавде.</p> <p>— Е?</p> <p>— Не бих, Бога |
бељег удариш..“</p> <p>— А он?</p> <p>— Узели га душмани на руку, господине, једва чекају да за |
слабо те иду по надници.{S} Зашто не би узели једног од њих? — рече она, застаде и чисто се обр |
је, ене га сам.{S} Па како се натмурио, узео штаку па кљуца у земљу и нешто виче...</p> <p>Ружи |
а ћеш сад?</p> <p>— Ти знаш како сам га узео, господине...{S} А он окренуо други лист и...</p> |
— Шта је то тако страшно било ако ти је узео старешинство?{S} И зар због тога да се толико забо |
е кући: набио повраз од торбе на раме и узео штап у руку.</p> <p>Кад га угледа Видосав, он дрек |
p> <p>Сад му лице доби живљи израз, очи узиграше и он се узнемири, као да ће да се инати.</p> < |
н је ту у Јошевини: прима жито те меље, узима ујам, причувљава стоку, зими јој полаже док ту тр |
рез да те узме за питомца.{S} Обично се узимају по двојица из среза.</p> <p>Ђурица гледа преда |
селу, који су га искрено предусретали и узимали у заштиту.</p> <p>То га окуражи те, четврте год |
тине и да истичем какве своје интересе, узимам слободу скренути вам пажњу на једну прилику која |
од воденице, притврђивао брану на јазу, узимао ујам и нешто га трошио, а нешто слао кући и чува |
— Не знам ја ни тебе ни њега, ни шта си узимао шта ниси, него причај шта имаш код суда, немој д |
е открчити моје имање и моју замуку, па узјати хата од педесет дуката...</p> <p>Видосав ћути, а |
н и ухвати за зенгују, да <pb n="51" /> узјаше.{S} И чича напред на коњу а он за њим, па право |
Иди, молим те! — учеста он нестрпљиво и узмаха руком.</p> <pb n="130" /> <p>Она му угледа оно ч |
иди.{S} Пипне руком, загледа, растреса, узме травку па загризе.{S} За њим полако пређу и остали |
елу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме комад хлеба у руку и још штогод што му се нађе пре |
аповеда!</p> <p>— Но како! </p> <p>— Да узме дизгине у шаке!</p> <p>— Да запали чибук!</p> <p>Р |
да трампи са Тодосијем за Чолопек и да узме педесет дуката прида, и данас ће да у’вате земљу.. |
ћи, упути Сојку на њен посао, па тек да узме рад у руке, а чича Витор ступи у двориште.{S} Носи |
а брњицу.{S} Одмах га нешто копка да је узме и тури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се изгубит |
да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за питомца.{S} Обично се узимају по двојица из сре |
{S} Сад би лепа прилика била да га срез узме за питомца и ја вас молим да покушате преко изасла |
} Ако сте при речи, нек приђе девојка и узме обележје...</p> <p>Чича Витор погледа по гостима и |
у па столичице.</p> <pb n="17" /> <p>Он узме штапић на га промеће из руке у руку и разговара:</ |
!..{S} Он ће ме натерати да једног дана узмем мотку и најурим га са мога имања“...</p> <p>Али т |
зврпољи се он.</p> <p>— Да сам тобом да узмемо Видосава.{S} Од њих тројице најбољи је он.{S} Па |
бо... — промуца и пружи руку..</p> <p>— Узми, за тебе је то и грађено, — рече, па извуче кесу и |
а џаба ти то старјешство.{S} Ево, па га узми и ради како хоћеш! — одмахну руком Видосав, као да |
о.</p> <p>— То и ја велим.</p> <p>— Оди узми кога било и доведи сијасет у кућу и на имање.</p> |
ј...</p> <p>Он се опет завали у кревет, узмрда сухим устима, закркља му нешто у гуши и заћути.{ |
/p> <p>Наједаред застаде, погледа у њу, узмрда брковима и обрвама и узврпољи се.{S} Лице му се |
амо,“ — прича му Ружица.</p> <p>Видосав узмрда брковима, пружи јој цедуљче и рече:</p> <p>— Иди |
овуче дим дубоко и прогута га.{S} Доцне узмрда јабучицом и поврати га.</p> <p>— Шта радиш ти, м |
лучи телад и јагњад.{S} Кад поседају и узму рад у руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Вуја |
ти кажем... не знам хоћу ли, тетка... — узмуца он, кад му тетка Руменија први пут помену за то. |
— Па што ме онда запиткујеш... и што ме узнемираваш...</p> <p>Она се ухвати за очи:</p> <pb n=" |
а кад баба пијне и расплаче се, она се узнемири и ужагри очицама у мајку и прибије се уз њу.</ |
ј деци! — рече и загрцну.</p> <p>Она се узнемири и устаде.</p> <pb n="125" /> <p>— Видосаве.{S} |
доби живљи израз, очи узиграше и он се узнемири, као да ће да се инати.</p> <p>— Ја сам научио |
е у вис, а друго се надуло као мешина и узнемирило се.</p> <p>— Шта је то? — запрепасти се Видо |
еда.</p> <p>Само чича Витор се узодао и узнемирио.{S} Данас је весеље у његовој кући, прошевина |
та приповеда.</p> <p>Само чича Витор се узодао и узнемирио.{S} Данас је весеље у његовој кући, |
била топла Међудневница те су кукурузи узрели као кост, како је, не знам које године, пала сла |
ш је вала онде посејати па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посејати“.{S} Ту |
и немаш никога, ја имам.{S} Ено од мога ујака остала тројица и сва три се иженили.{S} Имање им |
ти немаш никога, ја имам: ено три моја ујаковића у Качеру.. најбољи је Видосав... да усинимо њ |
у у Јошевини: прима жито те меље, узима ујам, причувљава стоку, зими јој полаже док ту траје хр |
нице, притврђивао брану на јазу, узимао ујам и нешто га трошио, а нешто слао кући и чувао имање |
тала се из хлада у хлад, и, час по час, ујкала на јастреба.{S} Видосав је био на <pb n="124" /> |
воју децу, а он на то и не одговара.{S} Ујогуни се па ћути, па псовао га, миловао га, тукао га. |
и, која је прострта преко целе собе.{S} Ујутру је чича поранио те месио чесницу и пуцао из кубу |
ти дођем на Светог Аранђела, или би ми уклепао сикиру <pb n="61" /> у руке..?{S} И ако Бог да, |
на кога осврће.</p> <p>Ружица се полако уклони и замаче у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих |
епљена и замршена.</p> <p>Чича Витор се уклонио у оџаклију, а Тодосије га одведе у вотњак.{S} Н |
еба ми ваше познанство!..</p> <p>Они се уклонише, а сколише га пискарачи:</p> <p>— Хоћемо ли шт |
<p>— Ти си џангризалица!</p> <p>— Ти си укољица!{S} Хоћеш само да се свађаш и отимаш!</p> <p>— |
назва Бога и приђе руци.{S} Он скочи и укоси се:</p> <p>— Бравос, синовче!{S} То сам и заслужи |
досав узе цедуљче, отвори га и гледа га укоченим погледом.{S} У њему стајаше ово: „Поштовани ро |
се услони на столицу и своју штаку, па укочи поглед у зид. „Кућа не стоји на земљи него на жен |
куће под јабуку, услони се на рогуље и укочи поглед у траву пред собом.</p> <p>Ружица примети |
ш.{S} Или прочита нешто па се замисли и укочи поглед, у страну, па мисли и напослетку уздахне.< |
и трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под воденицом.</p> <p>Кад бабо мери жито, п |
ао је срез за питомца.“</p> <p>Он стао, укочио се и колута очима с једног на другог.</p> <p>— Н |
глас за кума Ива: веле, лани о Св. Томи украо улар на вашару и стрпао га у чакшире, а човек то |
м природним цветићем у њима, без других украса.{S} Пољуби у руку све редом па узе служавник и п |
Чини му се да је, он главом, зликовачки укратио ту радост: отерао га у свет да се потуца од нем |
овек.{S} И засјаја радост на лицу свију укућана.</p> <p>У том се чу:</p> <p>— Ево их!</p> <pb n |
Наумио је да пријатно изненади и своје укућане и пријатеље и све село.{S} Лако је руковати има |
</p> <p>Чича Витор погледа по гостима и укућанима, рече:</p> <p>— Кад су се деца замиловала, и |
једва се прогура мимо њих и приђе пред улаз у заседање.{S} На вратима стоји крупан пандур у пл |
нешто послује.{S} Ђурица и Грујица час улазе, час излазе и повирују.</p> <pb n="180" /> <p>— Е |
} Предсобље патосано опекама, из ког се улази у три собе, велике и видне, патосане треницама Је |
као трг, ограђено филаретама, у које се улази пешке на мала врата, а иначе на велику двокрилну |
, док се нису наравњали и кум Иво плати улар скупље но икаку узду.{S} Сад га дирају за то.{S} К |
а кума Ива: веле, лани о Св. Томи украо улар на вашару и стрпао га у чакшире, а човек то смотри |
копању, а копачи се дозивају: „Пошто су улари на вашару?“ и пружају прст на њега, а мене стид, |
тио браду и пустио дугу косу, која беше улепљена и замршена.</p> <p>Чича Витор се уклонио у оџа |
Бог зна шта он мисли!</p> <p>Док су они улепшавали кућу, дотле се чича постарао да понови њих: |
3" /> <p>Истину рећи, Витор није нимало улепшао Јошевину, нити она друкчије изгледа у његовим р |
, без аљкавости и мурдарлука, понаша се уљудно, пази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће |
е свако чељаде хитро и окретно, чисто и уљудно.{S} По неки пут загледа се у ме и нешто ме мери: |
фермен од шајка.{S} На њему све чисто и уљудно.{S} Увек расположен и насмејан, према свакоме пр |
јати планове какви му на <pb n="134" /> ум дођу, али биће онако како је опредељено...</p> <p>Он |
ато, он му увек падне <pb n="100" /> на ум кад дође у какву неприлику и трчи му у наручја као д |
и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре не треба да стоје беспослене.{S} Видео ј |
то им бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум да оду кући, оду заједно и заједно се враћају.{S} Св |
леда у њега:</p> <p>— Шта ти је пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање?</p> <p>Витор иск |
ред кућу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија.</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S |
..</p> <p>Али ту се тргне и падне му на ум његова Руменија и она зимска ноћ, кад су <pb n="76" |
еби и своме послу и нигда га не смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људима и разговара:</p> <p>— Кад |
оравца и његов начин рада није смећао с ума.</p> <p>Пошто посвршава прве пролетње послове: отре |
а и расположена.{S} Већ велика девојка, уме да ради сваки рад што женско чељаде ради рукама.{S} |
погледа у њега.</p> <p>— Шта ћеш више: уме да прочита сваки позив од власти, сваку тапију, и, |
ко ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како хоћеш...</p> <p>Она мрдну раменима |
у имали никога од срца.</p> <p>Човек не уме испричати шта је у стању да учини нероткиња, нити В |
му је тако несносно и тешко...{S} Он не уме да објасни ни откуд је то што му се чини да је запо |
ркну чашу ракије па продужи:</p> <p>— И уме да израчуна шта хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рачун |
а сваку ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али...</p> <p>Ово пусто „ал |
та ме за сваку ситницу, ради што може и уме, имам шта хоћу: и појести и попити, имам и пара зад |
Нека сваки располаже својим имањем како уме, — додаје Видосав.</p> <p>— И после, ја мислим шта |
ради!..{S} Што ти је паметан свет, што уме да се свему довије!{S} Ово је круњач, справа јевтин |
бли румен и стаде чепати у месту.{S} Не умеде рећи ни речи, већ само приђе и пољуби га у руку.< |
притиште озго на теме, па убезвија и не умеде да проговори.{S} Клонуше му и ноге и руке, појми |
срамота, мој Видосаве! ..</p> <p>Он не умеде ништа одговорити.....{S}Да, брука и срамота, моја |
добра детелишта, добру пасмину стоке и умеју да је негују: волове ухране па продаду на тргу за |
пружи прст на Видосава.</p> <p>Он им не умеле ништа више казати, али они га сами разумедоше и о |
и...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти касти...“ — вели Мића.{S} Од тада се чешће саст |
</p> <p>— Нисам ни богат ни сиромах; не умем ти ни казати како је у нашој кући!</p> <p>Чиј си т |
велику задужбину ако га изберете.{S} Не умем вам казати какво је то дете!{S} Он је заволео ту ш |
му кажем <pb n="103" /> на то?{S} Ја не умем ништа да му одговорим.</p> <p>— Немој му ништа ни |
емо сад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад не умем друкчије, већ да ме запали као свећу и намести как |
ти.{S} Реци му једном за свагда: „Овако умем и овако ћу радити.{S} Ако сам ти шта упропастио, н |
а ти нећу умети све ово казати, као што умем сад, овако весео и загрејан...{S} Право да ти каже |
.{S} Он је тако научио читати и писати, умео је зготовити леп ручак који би смео и пред господу |
чак који би смео и пред господу изнети, умео се наћи у свакој прилици, учтиво се понашати и леп |
ђу пријатељима својом вештином: како је умео склонити продавца да то баш њему прода.{S} Од тада |
то.{S} А оно што има уредио је како је умео: груписао њиве за себе, истребио ливаде, очувао за |
к на свом месту, радио си посао како си умео.{S} А он, лудак, није разумео шта ти хоћеш и чему |
} Чинило му се да би он на онаком имању умео радити онако исто као Симо из Мораве и да је самоу |
и оценио шта треба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а |
опити, имам и пара задовољно“...</p> <p>Умео га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на |
и или трли, па они спремају ручак: бабо умеси колач и запреће га на прочевљу, а они секу бурани |
и бунгура..{S} Има и теби! ...</p> <p>— Умесили смо колач и испекли на прочевљу!</p> <p>— Остал |
је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како хоћеш...</p> <p>Она мрдну раменима:</p> |
кажем, вели Виторов посинак Витору: „Не умете ви да живите овде у Врљугама, као што живи други |
ест... треба рећи истину, сутра ти нећу умети све ово казати, као што умем сад, овако весео и з |
па се надвири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин посао.{S} Пита колико је нахватала с |
, практиканти и пандури.{S} Међу њих се умешало неколико варошана: запиткују их што су дошли, к |
му осталом опази се нов ред, који уводи умешна рука Видосава Микачића...</p> </div> <div type=" |
ири свуда у сваки буџак, па изађе те се уми, испљуска се по лицу, убриса се, па се поврати у со |
{S} Она му је доносила свеже воде те се умивао, затим је лезао, устајао, пушио... тек у неко до |
бити богат и одевен, можеш бити чист и умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј и опери.{S} Па ка |
чист и умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј и опери.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и ча |
е изјутра.{S} Ружица му принесе воду да умије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовицом у рас |
— Одмиче дан... врућина.</p> <p>— Да се умијеш, бабо?</p> <p>— Добро би било да се мало расхлад |
а стаде као пред иконом:</p> <p>— Да се умијеш, бабо.</p> <p>Он је погледа, али некако необично |
а он под јабуком.{S} Затим се приобуо и умио и негде отишао.</p> <p>Сад треба дочекати баба...{ |
разговоре.{S} Казаће му какву лепу реч, умириће га и задовољити, нек се све изглади што је међу |
да подиже кућу.{S} Трчи, ради, не осећа умор, на лицу му се види задовољство.</p> <p>Кад има ра |
је дан освитао за Видосава...{S} Онако уморан и изломљен од неспавања, прилегао је пред саму з |
препоручују адвокате.</p> <p>Чича Витор уморио се и задијао се, па стао у крај и наслонио се на |
а.{S} Он оставио кашику па суче бркове: умотава их и размотава.</p> <pb n="91" /> <p>Видосав пр |
ичајимо...{S} А није ми до тога.</p> <p>Умочи шећер у воду па поче сркутати и припијати.</p> <p |
ила аманет Витору да је не тера већ нек умре у њиховој кући.{S} Одавно није ни за какав рад, се |
г и да прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и беље |
е са искиданим корицама, са изгужваним, умрљаним и нацепљеним листовима, милије су му биле, но |
а радост у дому, није како треба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ово је његово дете, ово је његова |
ђаш и отимаш!</p> <p>— Умукни!</p> <p>— Умукни ти!{S} Не дам ја моје!{S} Нећу да ме правиш луда |
еш само да се свађаш и отимаш!</p> <p>— Умукни!</p> <p>— Умукни ти!{S} Не дам ја моје!{S} Нећу |
стио да ме тако омрзне, или да му нисам уназадио имање за ове неколике године одкако њиме управ |
дебла што су се поређала као стражари, унаоколо.</p> <p>— Шта радиш ти? — прозбори она.</p> <p |
тићу му ја то очас, — вели он и погледа унаоколо: ко ли га удари.</p> <p>Тако другог, трећег... |
женама у зајитунли шамијама, и стадоше унаоколо сабора: разгледају свет, распитују те за ову, |
е очешља, дотера зулуфе и мало их погна унапред, ка јагодицама, намаче шубару и метну мало боси |
штогод дозна, да још који корак измакне унапред.{S} Оно што није могао постићи Видосав на своме |
правије рећи, није имао ни куражи да се унапред <pb n="65" /> похвали како ће радити, док не ви |
зи и видео како он ради и имање крепи и унапређује.{S} Чинило му се да би он на онаком имању ум |
ме за сејање кукуруза.{S} И ту имаде да унесе нешто ново у село: нашао је да је практичније сеј |
остао човек, казао сам: не тражим да се уништи уговор, него да му се избије старјешство... и ак |
она јој помаже: сеје брашно, носи воду, уноси дрва, суче конце на витлићу, пригони стоку за муж |
га овсом.{S} Видосав је пекао печеницу, уносио сламу за простирку по соби.{S} Вечерали су сви з |
а Витор је ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао: „Честит свети“, а сва чељад д |
ава!</p> <p>— Микачин!</p> <p>— Виторов унук.</p> <p>За час разјаснише све и опричаше шта ко зн |
весеље у његовој кући, прошевина његове унуке Сојке.{S} Доћи ће угледни људи из Јасенице, од бо |
ће и хоће њему.</p> <p>Тодосије га узва унутра и пружи му столицу.</p> <p>— Видиш ли, Тодосије! |
</p> <p>Празнике пропратише све како је уобичајено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у очи Божи |
авио у чаршији и живео на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S} Онако исто запуштен, по |
шију...</p> <pb n="50" /> <p>Чича Витор уобичајио је да увек на Ваведеније иде цркви, на причес |
p> <p>Тодосије се најпре осмехну, па се уозбиљи:</p> <p>— Зато ћемо лако.{S} Реци ти мени ово: |
> <p>— А шта она вели?</p> <p>Младић се уозбиљи:</p> <p>— Шта вам је?{S} Шта се смејете?{S} Ниј |
и обрвама и узврпољи се.{S} Лице му се уозбиљи и мало зацрвене.</p> <p>— А где је Видосав? — у |
ама и копорану, са припасаним силавима, уозбиљио се, суче брке и ослушкује меденицу.</p> <p>Вит |
<p>— Како смеш тако?</p> <p>А Ђурица се уозбиљио као старкеља, па вели:</p> <p>— А што да не см |
рипијају и разговарају: како су мразеви уорили земљу те се просипа, како је воћка напупила не м |
н ево овако... овде.</p> <p>Тодосије му упаде у реч:</p> <p>— Реци, брате, српски: кад мало пиј |
„Комшија је пречи од свију“.{S} Рецимо: упали се кућа, коме ћеш се другом надати но комшији, да |
во“, — вели Тодосије.</p> <p>Видосав је упамтио ове речи... и настао је да га послуша, да се ни |
ако једног зимњег вечера (Витор Микачић упамтио је то вече) седели су у старој кући крај огњишт |
ништа од такве задруге.{S} Хоћете ли то упамтити?</p> <p>— Хоћемо, бабо! — веле деца и гледају |
xml:id="SRP19030_C1"> <head>I</head> <p>Упекао јулијски дан: изврнуо се лист на грани, ућутала |
..“</p> <p>Код трле не беше никог...{S} Упекла жега, кокошке се шћукале у хлад, зинуле и отпуст |
p>— Не бригај, Антоније, — рече Витор и упиљи очи у њега.</p> <p>— Знаш, прича мени мој Миле... |
е утркују и доказују, а он се смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бог зна од кад видео |
зацрвене.</p> <p>— А где је Видосав? — упита и накриви главу.</p> <p>— Ено га на њиви.</p> <p> |
њиме.</p> <p>— Ти учиш школу, је ли? — упита га Ђурица.</p> <p>Он га промери погледом.</p> <p> |
а на Витора.</p> <p>— Је ли све тако? — упита председник.</p> <p>— Тако је, господине.{S} Све ј |
затим, гледајући преда се, усуди се да упита:</p> <p>— Како су деца?</p> <p>— Здрави су.{S} До |
нији и неприступачнији...{S} Ако га шта упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ак |
наметати своје савете.{S} Кад га за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, оставити њему на |
т, с човека на човека.{S} Ако га ко шта упита, он с муком одговара.{S} Кад га зовну да шта посл |
свануо, Тодосије! — једва се сети да се упита.</p> <p>Тодосије га ухвати за руку и повуче да ид |
{S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га питају: колико би |
ојица, на таким речима.“</p> <p>Тако га упозна и са механџијом код кога свраћа и веже кљусе, и |
>Али му још више пуче пред очима кад се упозна с једним ратарцем из Груже.{S} Упознао га је јед |
е, како тако, да се упусти у разговор и упозна с њиме.</p> <p>— Ти учиш школу, је ли? — упита г |
оје покојне Руменије.“</p> <p>И поче га упознавати али постепено и у приликама са угледнијим љу |
дну раменима:</p> <p>— С ким имаш да ме упознајеш?</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза.</p |
ажу му у плетењу, те су и ту мајсторију упознали.</p> <p>А њихове радости кад приставе лончић у |
ашевцу на „зекциру“, па ја се залетим и упознам се.... — И ту исприча како се <pb n="26" /> упо |
Нисмо никада...{S} Тако, ја ти се лако упознам са сваким.{S} Кад смо били на Кумашевцу на „зек |
елим: баш хоћу да пређем да се видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси вешт.</p> <p>— Право велиш |
.. — И ту исприча како се <pb n="26" /> упознао са неким шљиварским трговцем из ваљевске нахије |
е упозна с једним ратарцем из Груже.{S} Упознао га је једног пазарног дана у вароши, на пијаци. |
дира.{S} Кад су били у вароши, он га је упознао са газда-Радојицом, старим трговцем што код њег |
дан као другови и пријатељи с којима се упознао одмах по доласку и заволео их као и Тодосија.{S |
ection" /> <p>Још првих дана Видосав се упознао са Тодосијем.{S} То је било случајно.{S} Видоса |
говарати и почастити.</p> <p>С Мићом се упознао кад су били на вежби у војсци. „Не знам што то |
ојени другови.{S} Видосав се с обојицом упознао у једној прилици кад су се удружили у повратку |
што се Видосав тако <pb n="28" /> брзо упознао с њиме и што су се тако запазили...</p> </div> |
о ми живи, поучићемо те као своје дете, упознаћемо те с нашим пријатељима и предаћемо ти у руке |
уку извешаше старије аљетке што се ређе употребљавају.{S} У ходнику наместише дугачки сто, клуп |
родне воћке, подизати шуму и корисно је употребљавати, и таке науке што користе сељаку.{S} Види |
иви главу још више:</p> <p>— Је си чуо, управи-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш |
ј с лица, завали се у своју столовачу и управи поглед у ону пругасту шару на чађаву дувару у ко |
Рекох: да јавим човеку, да зна и да се управља... — одмаче Антоније.</p> <p>Он се доцкан присе |
дома, а онај један срађује оно имања и управља кућом.</p> <p>Видосав је одрастао по служби, на |
забрани, виногради...</p> <p>Том кућом управља и тим имањем рукује газда Симо Моравац, човек у |
мање за ове неколике године одкако њиме управљам?{S} Ако нисам прикупио које парче земље, ја са |
апетана.</p> <p>— Ево шта пише господин управник:</p> <p>„Поштовани господине капетане,</p> <p> |
оје сам, поводом овога избора, добио од управника ратарске школе.</p> <p>Сељаци се прокртољише |
ао се у расматрање наких акта,</p> <p>— Управо, господине Јанићије, та „лења торта“ то ти је је |
твари и намести их у оџаклију и предузе управу кућом и имањем, као да тај Видосав и не постоји |
се оре са два вола, а наш ојађени сељак упрегне у свој плуг шест волова, па да их побије терају |
аци се прокртољише у својим седиштима и упреше погледе у капетана.</p> <p>— Ево шта пише господ |
место за столом.</p> <p>Они поседаше и упреше погледе у њега.{S} Он прелистава акта, нешто под |
и.</p> <p>Заори се смех низ сву совру и упреше очи у Витора.</p> <p>Старац се врпољи...{S} Тодо |
дошао у овај свет, где је толико очију упрло у њега, непознатог човека!{S} Сад му прате сваки |
ча уступи једну стопу вратима.</p> <p>— Упропастио сам твоје имање...{S} Продао сам твоју Јошев |
ем и овако ћу радити.{S} Ако сам ти шта упропастио, нек прецене људи па да ти накнадим.{S} Ћути |
не од некретности?</p> <p>— Нисам ништа упропастио.</p> <p>— Је ли истина да смо трампили Јошев |
ако је липсало јуне у детелини, како је упропастио њиву кукуруза што је сејао семе што не зре, |
е?</p> <p>— Веле да га је тај исти бабо упропастио.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Што да ћутим кад та |
> <p>— Није истина.</p> <p>— Јеси ли му упропастио што имања?{S} Продаде ли што за ове неколике |
елеке.{S} Коло игра без престанка те се упрти снег поновац и направише се читава гумна по пијац |
ице, као да ће утећи.</p> <p>Иде човек, упртио врећу жита на раме, погнуо се и тек да спусти вр |
ири краве музаре, мале буџуље, да сваку упртиш на леђа као козу.{S} Сој никакав и неугледан: му |
риђе ратарцу.{S} Хоће, како тако, да се упусти у разговор и упозна с њиме.</p> <p>— Ти учиш шко |
.</p> <p>Видосав није имао куражи да се упусти у доказивање и објашњавање.{S} Слегао је раменим |
а шта је успремила баба Вујана по кући, упути Сојку на њен посао, па тек да узме рад у руке, а |
чича Витор сиђе низ судске степенице и упути се право својој Јошевини.{S} Само сврати на пекар |
, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поносио као јунак који осва |
сом читаво бреме, затурио на леђа па се упутно у варош.</p> <p>Старац поскочи и отрча кући:</p> |
о имање... и све...{S} Он је влас’ан да уради шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме брука!...{ |
а би Тодосије имао да му објасни шта је урадио што није ваљало и како је то утицало на баба и о |
јка: гледа преда се и стид га је што је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{S} И сви њего |
ити на чича-Витору да се покајао што је урадио.{S} Могли су га дирати јавно и оговарати за леђи |
јем Дмитрићем...</p> <p>— Па ти то ниси урадио, Видосаве?</p> <p>— Дабогме да нисам.</p> <p>— П |
ти имање у руке па ради како знаш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао дру |
осване и омркне на послу и да му је све урађено на време.{S} Он би се жив изео кад не би кукуру |
љан с оним што има, и оно што има да је урађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Има |
торо и дванаесторо прасади...{S} Кад се урани може да набаци по сто ока сланине...{S} Ево га гв |
!{S} Уа!</p> <p>Оно најпре пође полако, ураскорак, после све брже и брже, док Видосав опази да |
о, вели:</p> <p>— Хоће млађи да се мало уратлучи и да пренесе терет на мене, стара човека.{S} Е |
— У-а, запаприли му пурењак!</p> <p>Тај уребес заглушише девојке:</p> <quote> <l>„О јаблане, не |
и то исто набављати...{S} Не даде ми да уредим детелиште и да сејем кукуруз „американ“ на њивам |
е нити се отима за то.{S} А оно што има уредио је како је умео: груписао њиве за себе, истребио |
p>Он је, у истини, имао планове како ће уредити имање, али их је вешто крио и чувао, те их није |
к.{S} Куд се окренеш <pb n="106" /> све уређено како доликује: извешана цедила услоњени кругови |
ојим леђима.</p> <p>Како је све дивно и уређено што је под његовом руком!{S} Чини ти се да свак |
, чича, доколице“...</p> <p>Наста читав урнебес.{S} Чича Витор се накашља суво и необично и реч |
и ниче: сејеш жито, жито ти ниче; сејеш уродицу <pb n="122" />, она ти ниче...{S} И сад нек гле |
ца Јана била у воденици, па боса, па се уросила, ..</p> <p>Поче пуктање у доњем крају.</p> <p>— |
ен да је дужност разборита човека да се усавршава, да иде за напретком, да се отреса од заблуда |
науком и напретком и показао му пут за усавршавање.</p> <p>Његове радости!{S} Нико сретнији од |
/p> <p>Тако је и било.{S} Млади ратарац усадио је у душу детињу чежњу за науком и напретком и п |
бори поглед у под.</p> <p>— Ако би кога усвојили, не морамо одавде из села.{S} Ја имам и свог р |
ветњак, шпартан на леје, обележен сваки усев.{S} Свет пролази, застане, диви се и хвали газда-С |
} Кад је изникло видело се одмах да тај усев није ни за стоку ни за људе, и нико није знао шта |
оја се звала Лакин Лаз, изабра за један усев који до тада није сејат у селу Врљугама.{S} Та њив |
де, направи леје у врту, предузе сејање усева.{S} У груписаном имању око куће имао је довољно з |
уће имао је довољно земље за сваковрсне усеве, и једну њиву, која се звала Лакин Лаз, изабра за |
а не захлађује Виторову њиву и не смета усевима...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још п |
мена него од њега!</p> <p>— Али овај се усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја |
Он му је сад изгледао као гост који се уселио у кућу и већ постао досадан.{S} Осећао је да је |
Виторовој Руменији, а Видосав Ђурковић уселио се у Микачића кућу.</p> <p>Сад је Витор дошао из |
ића у Качеру.. најбољи је Видосав... да усинимо њега..</p> <p>Ове му речи и данас звоне у ушима |
објашњава:</p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по народу, |
аком у руци, у коме је стајало да га је усинио и преписао му све имање.{S} Да је она жива па да |
се душмани не освете.</p> <p>Сад кад је усинио Видосава, одлакнуло му је на души.{S} Ако се муч |
у и законом и тврдим овај уговор да сам усинио и пустио у кућу и на имање Видосава Ђурковића из |
ћентије, па вели: „Не би погрешио да га усиниш.“</p> <p>Она слеже раменима:</p> <p>— Ти знаш, В |
то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење потврдити код окружног суда. </p> <p>За дуго |
наочаре и проговори:</p> <p>— Уговор о усиновљењу.</p> <p>— Читај, господине Јанићије.</p> <p> |
подине.</p> <p>— И да поништиш уговор о усиновљењу?</p> <p>Чича заћута.</p> <pb n="121" /> <p>— |
е куће, нашао си будалаша да преко њега уситниш моје имање! ..</p> <p>Чича Антоније само броји |
и трепће.</p> <p>— Нек стече он, па нек уситњава, а овако лако је доћи на готово...{S} И велим |
својом качарском ношњом: <pb n="32" /> уским чакширама од црног сукна и црвеним подвезама, изг |
сок, танак младић, леп и личит, у новим уским чакширама, чошном фермену и шиљастој шубари са чи |
реко изасланика да га приме.{S} Има све услове какви се траже и одличну сведоџбу из основне шко |
пред ногу и седе више куће под јабуку, услони се на рогуље и укочи поглед у траву пред собом.< |
преми шта треба, да га послужи, а он се услони на столицу и своју штаку, па укочи поглед у зид. |
осије.</p> <p>Он се трже,, исправи се и услони на мотку.</p> <p>— Здраво мирно, Видосаве!</p> < |
оре?</p> <p>Он опет клипи, усправи се и услони уз брвна.{S} Чича стаде и посматраше га.</p> <p> |
едседник једном члану.</p> <p>Први члан услони врх оловке у чела и замишљено гледа у председник |
прекрстио ногу преко ноге, а врх штапа услонио уз горњу усну, па гледа преда се.{S} Канда га и |
уређено како доликује: извешана цедила услоњени кругови, качице сира и скорупа на једној клупи |
ли, каква посла имају код суда, нуде им услуге или им препоручују адвокате.</p> <p>Чича Витор у |
се и замолити вас за једну пријатељску услугу.{S} Ових дана имаће ваш срез да бира два питомца |
орадио с тобом?</p> <p>Он се мучи, мрда уснама и напослетку промуца:</p> <p>— Немој ме, Тодосиј |
/p> <p>Поче кикот.{S} Чича Витор успија уснама, они до њега гуркају се и погледају испод обрва. |
мало до ноје трле?“ А она поче успијати уснама и намештати кадивицу на глави.</p> <p>Заори се с |
м и избаци дим за димом, запљешта сухим уснама и прозбори:</p> <p>— Што не спаваш?</p> <p>— Спа |
.</p> <pb n="90" /> <p>Тодосије развуче усне.</p> <p>— А шта да ти причам?{S} Ви сте млађи па п |
о ово мени... — рече и задркта јој доња усница.</p> <p>Он се трже:</p> <p>— Море, не будали!{S} |
а прида...“</p> <p>Чича-Витору заиграше уснице:</p> <p>— Па шта би, Антоније? — рече и нешто му |
е, појми да нешто рече, па му уздркташе уснице, пође да устане, па се поврати на столицу и само |
! ..“ — броји старац у себи и мрдају му уснице и мења се у лицу.</p> <p>Један старији човек у ц |
хвати се за оно мало длачица над горњом усницом што не може да усуче ево већ педесет и осам год |
продрмуса га за раме.</p> <p>Он развуче усну на десну страну и погледа га са спуштеним капцима |
реко ноге, а врх штапа услонио уз горњу усну, па гледа преда се.{S} Канда га и роса попала и ов |
ушне:</p> <p>— Кажем ја теби, куд ће он успети нешто мимо свет!</p> <p>— Жали Боже овог труда!< |
ине...</p> <p>Поче кикот.{S} Чича Витор успија уснама, они до њега гуркају се и погледају испод |
е сврнеш мало до ноје трле?“ А она поче успијати уснама и намештати кадивицу на глави.</p> <p>З |
много нерасположен, не познаје се да је усплахирен.{S} Узврпољи се, погледа низа се, махну руко |
м свога вајата, кад угледа Видосава.{S} Усплахирио се, звера и прекида се иза куће и хоће њему. |
долазио!</p> <p>Он хтеде нешто рећи, па успљешта устима као да нешто гута...{S} У том зајаука в |
ико заборавиш и изгубиш!</p> <p>Видосав успљешта сухим устима:</p> <p>— Богме... његово имање.. |
децом...{S} Хода, мисли, хуче, сећа се успомена зи првих дана њихнога доласка у његову кућу... |
сродницима за које су му везане толике успомене, одлазак у непознато село и људе.{S} А Виторов |
оји се нису нигда сукобили а имају исте успомене и исте погледе на све.{S} И ако су им куће бил |
Шта радиш, море?</p> <p>Он опет клипи, усправи се и услони уз брвна.{S} Чича стаде и посматраш |
д је лепо време и деца полежу, а Ружица успрема по кући, Витор пригрне гуњче и с посинком изађе |
учајно.{S} Видосав је био у њиви, нешто успремао, кад човек пређе из друге њиве и како иде, вич |
мо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате за неке госте или некакав свечаник!</p> <p>Он |
вник, као да му нешто смета.</p> <p>Она успреми све, само остави стакленце с ракијом, па врати |
дувана, намести вајат, разгледа шта је успремила баба Вујана по кући, упути Сојку на њен посао |
чини да се тако кућа не кући...</p> <p>Успремише и двориште.{S} Некакво коље и врљике, разбаца |
нка, маџарка, белошљива и трношљива.{S} Усред вотњака качњак од десет држалица: у њему каце од |
... да нешто оре.</p> <p>— Шта ће орати усред лета!</p> <p>Она мрдну раменима...{S} Па додаде:< |
и-о...</p> <p>Лице се старчево растеже, уста одоше на јагодице и показаше се она три зуба напре |
асови по селу, те је свака рђа испирала уста са њима, то је било и стишало се.{S} Све то јесте |
досав опази да почеше гасови одисати на уста.</p> <p>— Уа!{S} Сад је добро! — виче он и трчи он |
и знаш мене, ја нисам рад да ико испира уста са мном.{S} Да сам млађи, да се могу рвати и бочит |
Кад попише добродошлицу, Маслаћев сусед уста те донесе из торбе чутуру и колач, извезен са вуни |
} Оне ће то причати где стану, то ће од уста до уста проћи све село и наплести се: да је крв и |
p> <p>— Који народ?{S} Народ! „Говор’те уста, да нисте пуста!“</p> <p>Он ућута.{S} Тодосије про |
то причати где стану, то ће од уста до уста проћи све село и наплести се: да је крв и нож у Ми |
И она је из сиротињске куће, чељаде што уста има језик нема: скромна, мирна и послушна...{S} И |
разговара, суче брке и по један стрпа у уста и мрда мишићима и вилицама.</p> <p>— Хвала, домаћи |
за час се заборави па стрпа један брк у уста и полагано мрда мишићима на образу, као да нешто ж |
, гледај посла!</p> <p>Па тури цигару у уста, хукну у дланове и продужи рад.{S} Измахује живо р |
а више двоумљења: сад је чуо из бабових уста шта мисли о њему и његову раду.{S} Куд ће и шта ће |
кући где је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење потврдити код окружног суда. </ |
ечна, црвенкасте косе и бркова, широких уста и крезава, увек расположена и насмејана.</p> <p>Та |
се увек смеши и што је увек развучених уста, као овај Тодосије Дмитрић.</p> <p>И не би му прав |
:</p> <p>— Полиј ми, дијете! — рече, па устаде, прислони тојагу, скиде капу и прекрсти се.</p> |
гу се рвати и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор се размахнуо, изашао пред к |
ече и загрцну.</p> <p>Она се узнемири и устаде.</p> <pb n="125" /> <p>— Видосаве.{S} Бог с тобо |
p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Чича Витор устаде:</p> <p>— Право велиш, Тодосије.</p> <p>Устадоше |
>— Чега има да се бојиш?</p> <p>Он опет устаде, повири на врата и поврати се на своје место:</p |
</p> <p>— Право велиш, Тодосије.</p> <p>Устадоше и остали.{S} Видосав мало застаде па као да се |
веже воде те се умивао, затим је лезао, устајао, пушио... тек у неко доба свео је очи, те је и |
о рече, па му уздркташе уснице, пође да устане, па се поврати на столицу и само гледа у Антониј |
/p> <p>— Ти ћеш сам себе сатисати...{S} Устани!</p> <p>Он сену цигаром и избаци дим за димом, з |
м доста, — рече и дохвати га за раме: — Устани!{S} Бог с тобом, попала те роса!</p> <p>Он оћута |
ми с дружином! — гракнуше људи.</p> <p>Усташе сви те чича Вићентије изломи колач с Витором, уз |
урица му приђе и рече:</p> <p>— Шта, се устежеш: кажи, одобраваш ли?</p> <p>Видосав подиже глав |
/p> <p>Он хтеде нешто рећи, па успљешта устима као да нешто гута...{S} У том зајаука воденички |
ћ изучио, то знаш... — поче он пљештући устима.</p> <p>— Знам, бабо.</p> <p>— Изучио много... и |
>— Јесте, Бога ми! — рече Видосав пуним устима и таквим нагласком као на заклетви. </p> <pb n=" |
н се опет завали у кревет, узмрда сухим устима, закркља му нешто у гуши и заћути.{S} Мало доцни |
изгубиш!</p> <p>Видосав успљешта сухим устима:</p> <p>— Богме... његово имање... његово право. |
p> <p>Он устрепта очима, принесе цигару устима, хтеде да повуче, а она се угасила.</p> <p>— Ти |
у цркви или код записа.</p> <p>Видосав устрепта очима:</p> <p>— Шта још веле, сине?</p> <p>— И |
диш, као пред рођеним братом.</p> <p>Он устрепта очима, принесе цигару устима, хтеде да повуче, |
н се подиже полако, извири се на врата, устумара се по вајату, док из једног угла, из слане, из |
м Ружицом и његово троје дечице, и њему уступам све моје имање кретно и некретно, да на њему ра |
м распикућа, про-пас-ник!..</p> <p>Чича уступи једну стопу вратима.</p> <p>— Упропастио сам тво |
Витор би пре узгубио главу него је коме уступио.{S} А то није Бог зна какво имање: један брег с |
старешинство, да он није сам пристао и уступио му...{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је к |
в.</p> <p>Па затим, гледајући преда се, усуди се да упита:</p> <p>— Како су деца?</p> <p>— Здра |
> <p>— Тако!{S} Држи ти за рогове! — Па усука гужву од сена и стаде трљати по левој страни трбу |
ио им кесице од дебелог ланеног платна, усукао два пртена конца и увоштанио, па ушио и дао им д |
ечвара иде један чика, па се исправио и усукује као качкин, а јагодице му се зажариле као кокош |
ачица над горњом усницом што не може да усуче ево већ педесет и осам година.{S} Волели су се ка |
хлад, зинуле и отпустиле крила, све се утајало, само пршти вода о воденички витао...{S} Он уђе |
љу је донекле, па је даду њему те је он утанча и онда он плете а они гледају.{S} Недељом, кад о |
лавом, а хтео би рећи „Ниси ни ти много утекао од таких људи.“</p> <p>— Прича ’номад Тодосије — |
па не скидају очи с воденице, као да ће утећи.</p> <p>Иде човек, упртио врећу жита на раме, пог |
у на гробу, — теши он њу, еда би и себе утешио.</p> <p>Она само махну главом у страну и заћута. |
о тражио да се разговарају, да му пружи утешну реч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати |
е, пријатељу, познати за пола динара! — утисну се међу њих један подбуо човек, пуне, седе браде |
је урадио што није ваљало и како је то утицало на баба и остале...{S} Погледа за њим подуже, п |
егде накакав „златоуст“, па не би могао утицати на твоју букову главу.{S} Ти радиш онако како с |
у ратарској школи.{S} Далеко од тога да утичем на одлу среске скупштине и да истичем какве свој |
дрвета, а између куће и осталих зграда утрвене путање, насуте шљунком.</p> <p>Испод куће вотња |
— Нема онаког домаћина, мој брате!..{S} Утркују се сељаци и сви хвале Витора и Ђурицу, а сажаља |
.</p> <p>Ухватише му се за скуте, па се утркују и доказују, а он се смејури и упиљио поглед у њ |
ради.{S} Неће му ништа сметати, неће се утрчавати у његове послове, нити му наметати своје саве |
мета.“ Сад, кад га је Видосав питао, он ућута па рече: „Како хоћеш.... избаци али му ипак жао и |
p>— Шта то радим што не ваља?</p> <p>Он ућута, кљуцну штапом у земљу, па наједаред подиже главу |
вор’те уста, да нисте пуста!“</p> <p>Он ућута.{S} Тодосије продужи:</p> <p>— Таки смо ми, сељац |
пријатељство с Тодосијем?</p> <p>Витор ућута.</p> <p>— Зар не видиш да он твоју реч слуша, а Т |
јулијски дан: изврнуо се лист на грани, ућутала тица у гори...{S} Само се јавка жетелица кроз т |
<p>У том домаћин викну:</p> <p>— Што се ућутасте, децо?{S} Јесте ли поспали?</p> <p>И настави с |
се свађам с њим.{S} Почесмо по неку, па ућутах и побегох.</p> <p>— Како ћу ову бруку преживети? |
p> <p>Тодосије му шану на ухо:</p> <p>— Ућути једном..{S} Ти си слаб на пићу.</p> <p>Он се загл |
оно поштено код Варагића?</p> <p>Па се ућути и почну разговор о другом којечему.{S} Мало мало, |
мучиш, што не казујеш шта је“ — па опет ућуткује док он не почне.</p> <p>Антоније поћута, чукну |
ји и селу...{S} Брука, моја Ружо!...{S} Уф, ала ме боли глава...</p> <p>Баци рогуље и ухвати се |
нас</p> <p>И доведоше га кући.</p> <p>— Уф, каки си! — рече Тодосије.</p> <p>Беше у масним искр |
> <p>Витор искриви главу, почеша се иза уха и рече му полако:</p> <p>— Је ли засео суд?</p> <p> |
лити сасвим, па оћута и прљну руком иза уха.</p> <p>— Одмиче дан... врућина.</p> <p>— Да се уми |
лази иде на њиву; жетеоци срп у руку па ухвате постат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па прав |
е низ обрашчиће.</p> <p>Сојка баци рад, ухвати се за очи и бризну у плач...</p> </div> <div typ |
мој посинак! — јетко се насмеја Витор, ухвати за рукунице и викну: — Ојс, воко, ојс!</p> <p>То |
Чичи благну на лицу, приђе им у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџаклију...</p> </div> <div |
та вели још?</p> <p>— Ништа не вели.{S} Ухвати волове у јарам, заврзоше плуг и одоше! — рече он |
уги пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће |
ч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на само разговоре.{S} Тих дана нађе га, па |
р нож.{S} Што му није ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је |
о га у чакшире, а човек то смотри па га ухвати за мишку.{S} Те ту повуци и потегни, док се нису |
се сети да се упита.</p> <p>Тодосије га ухвати за руку и повуче да иду У кућу.</p> <p>— Немој м |
лави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и погурну у вајат.</p> <p>— Ружице!{S} З |
је, шта правиш комендије! — Притрча да ухвати оно живо јуне.</p> <p>— Шта ћеш му сад?</p> <p>— |
а и ћерета те о овоме те о ономе, па је ухвати за колир и стаде га загледати:</p> <p>— Ене, ене |
. и што ме узнемираваш...</p> <p>Она се ухвати за очи:</p> <pb n="153" /> <p>— С киме ћу се раз |
тако на моме добру?</p> <p>Видосаву се ухвати нешто у гуши као оскоруша:</p> <pb n="97" /> <p> |
нуше сузе низ образе.{S} Сојка зајеца и ухвати се за очи.{S} Витору заиграше бркови и трепавице |
жагри очима и узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица над горњом усницом што не |
а ме боли глава...</p> <p>Баци рогуље и ухвати се за чело...{S} Затим полако уђе у вајат, клону |
облеће она раван око главе, поведе се и ухвати за дебло једне шљиве...{S} Не може даље маћи...< |
си од сад наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се за очи.</p> <p>Он притрча те је пољуби у руку |
фалиш! — дочека га Видосав пред кућом и ухвати га за мишку.</p> <p>Тодосије му се загледа у очи |
изведе коња, седланика, огледа колан и ухвати за зенгују, да <pb n="51" /> узјаше.{S} И чича н |
ећи се као пијан, седе на свој кревет и ухвати се рукама за главу.{S} Нема више двоумљења: сад |
се застидеше и погледаше низа се.{S} Он ухвати Ђурицу за руку:</p> <p>— Ти си бабов учевњак...{ |
звади врањ, спушта шипку, мери докле је ухватила ракија, чука у бурад, загледа их, разгледа обр |
, измешали се с момцима и девојкама, па ухватили коло.</p> <p>У сниској и тесној механи поседал |
ратим Мијат.{S} Видосав пригрнуо гуњче, ухватио мале рогуље за парожак па се поштапљује и корач |
је бабо дошао кући с Јовицом у расвит, ухватио волове у плуг и отишао преко вотњака...</p> <p> |
ечице, пожурите, ако сте ради да раније ухватите коло! — вели један старчић од ватре.</p> <p>— |
на вољу, те се могао слободно кретати и ухватити лето за крај.</p> <p>Он је, у истини, имао пла |
<p>— Требао си, синко, синоћ још да ме ухватиш преко среде да ме држиш, и натуткаш ону голадиј |
</p> <p>— Остало и теби доста!..</p> <p>Ухватише му се за скуте, па се утркују и доказују, а он |
а од једном спусти глас као да шапће на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам у Бога... није |
ку шалу, а девојке шану једна другој на ухо, па кикот...</p> <p>Наоколо око совре служи се вино |
ијемо!</p> <p>Витор расте и шапће му на ухо: „Хвала ти, газда-Радојица, на таким речима.“</p> < |
ве исправно!</p> <p>Тодосије му шану на ухо:</p> <p>— Ућути једном..{S} Ти си слаб на пићу.</p> |
мину стоке и умеју да је негују: волове ухране па продаду на тргу за сто дуката, а свако кљусе |
и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ухрањено, чисто и глатко и држи онолико колико му треба |
{S} Они расту, развијају се, одмичу.{S} Уче се раду, а вредни су и послушни.{S} Сви су изгледи |
ича како је у ратарници: како живе, шта уче, шта раде, шта има тамо од стоке и угледног добра и |
је заволео ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много причати о тој кући и њего |
ти Ђурицу за руку:</p> <p>— Ти си бабов учевњак...{S} Бабо ће се тобом поносити!...</p> <p>А др |
едавања и слуша их макар и као приватан ученик.{S} Ја га нисам могао одбити, већ сам му дозволи |
} Иди кад ти кажем!{S} Иди, молим те! — учеста он нестрпљиво и узмаха руком.</p> <pb n="130" /> |
расмо твог сина за питомца!</p> <p>— Да учи ратарницу!</p> <p>Он заврнуо рукаве иа пере точкове |
предаје Видосаву да он ради како га Бог учи, а он ће се настанити на имању у пољу, код воденице |
/p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>Видосава |
то учи у школама, тамо у ратарници, где учи онај Гружанин...“ — мисли Ђурица, па се пренесе мис |
спрата.{S} У њој имају учионице, где се учи, дугачке собе са, клупама, у којима седе они, читав |
је школа најбоља за сељака.{S} У њој се учи како ћеш са парчета земље добити што више приноса, |
на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и учи сам.{S} Ако си сиромах то...{S} Бога ми... не знам |
чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај учи ратарску школу а та је школа најбоља за сељака.{S} |
дове и да научи како их ваља радити, он учи ову школу.</p> <pb n="160" /> <p>Он ћути, гледа у њ |
о за сељаке.{S} Ко хоће да господује он учи друге школе, а ко хоће да ради тежачке радове и да |
>— Јесте, бабо!</p> <p>— И што да ме он учи и саветује?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: „З |
Боже, паметна света!{S} Ето, све се то учи у школама, тамо у ратарници, где учи онај Гружанин. |
/p> <p>Он га промери погледом.</p> <p>— Учим ратарску школу.</p> <p>— А где му је та школа?</p> |
„Поштовани родитељу!{S} Срце ме вуче да учим ратарску школу.{S} Ја одох данас тим путем, па как |
ти мајка, ја морам да идем у Краљево да учим школу, и немој да казујеш бабу док ја не одем тамо |
у ратарску школу, па да учиш ово што ја учим.</p> <p>Ђурица ужагри очима.</p> <p>— Е, ко ће мен |
рце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се да није много нерасположен, не познаје се |
овек не уме испричати шта је у стању да учини нероткиња, нити Витор Микачић шта је чинила његов |
рећи ономе твоме „Да ти дам Чолопек, па учини што си наумио“. — А Видосав му вели: „Јок, вала, |
суседом, па шануше Видосаву те и он то учини.{S} Младожења пољуби у руку обојицу, па хтеде и Р |
удину испод јаза, а они до њега.</p> <p>Учини му се да су му сад још милији и <pb n="123" /> да |
.{S} Ружица стоји подаље, код долапа, и учинила се да нешто послује.{S} Ђурица и Грујица час ул |
ко ми се, и иначе, тешко наканити да то учиним.</p> <p>— Што ли то?</p> <p>— Не знаш како ми је |
ја што је љут.</p> <p>— Шта му је тата учинио?{S} Да чујеш ти шта веле наши сељаци...</p> <p>— |
са зебњом очекиваше шта ће њих двојица учинити.</p> <p>Видосав то посматраше из вајата и сад м |
мању, и Видосав га је научио како ће то учинити.{S} Сад види да Видосав, збиљски, има право и д |
засланицима:</p> <p>— Молим вас, браћо, учинићете велику задужбину ако га изберете.{S} Не умем |
мало бледушкав, али здрав и окретан.{S} Учио је два разреда основне школе па је напустио.{S} Шк |
ш?</p> <p>— Они не знаду ово што сам ја учио у школи, али знаду све друго више него ја.{S} Они |
Декламује са произношењем гласа како је учио у школи, па се занео и заборавио те виче да се чуј |
школа?</p> <p>Он му исприча све како је учио и шта је изучио.</p> <p>— С толико науке могао би |
обио неколико поучних књига из којих је учио ратарац!{S} Те књиге са искиданим корицама, са изг |
ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Јеси ли учио каквих школа?</p> <p>Он му исприча све како је учи |
у вароши на два спрата.{S} У њој имају учионице, где се учи, дугачке собе са, клупама, у којим |
И да учиш добро, да почитујеш господина учитеља и све старије, и добро се владаш, да нас не оср |
и у њој справљати ђубре, како је чуо од учитеља кад је једног дана <pb n="104" /> причао у меха |
и таблицу, метну под мишку и одведе га учитељу.{S} Школа је близу и моћи ће лако ићи у њу:</p> |
и се да срез избере два питомца који ће учити ратарску школу.{S} Ви знате каки су то питомци.</ |
би и ти ступити у ратарску школу, па да учиш ово што ја учим.</p> <p>Ђурица ужагри очима.</p> < |
олу.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И да учиш добро, да почитујеш господина учитеља и све стариј |
у разговор и упозна с њиме.</p> <p>— Ти учиш школу, је ли? — упита га Ђурица.</p> <p>Он га пром |
изнети, умео се наћи у свакој прилици, учтиво се понашати и лепу реч прозборити.</p> <p>Али, п |
а у оџаклији на полици.{S} Нису школски уџбеници, него некакве друге књиге што их је однекле на |
љао.</p> <p>Она се поизмаче и стаде.{S} Ушао страх у њу па стрепи и очекује шта ће рећи.</p> <p |
p>За годину дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микачића, нико није могао приметити на чича |
>Тодосије Дмитрић смотрио Витора чим је ушао у детелиште, али му није хтео прићи до неко доба д |
маш никог пречег од њега. — рече он, па ушара очима у све редом за совром.</p> <p>Витор опет мр |
.</p> <p>Витор се забечи да чује.{S} Он ушара очима.</p> <p>— Ваљда си нешто чуо?</p> <p>— Ти з |
у, али не може да затвори очи и затисне уши, већ види шта се ради и чује шта говори народ, па с |
су почели тек гунђати по селу: затисни уши, отвори очи и хајде право!{S} Разумеш ли ме једном? |
ван.</p> <p>— Нека их, сине... „Затисни уши, отвори очи па хајде право...“ Како да идеш и да се |
9030_C19"> <head>XIX</head> <p>„Затисни уши, отвори очи и хајде право“, — вели Тодосије.</p> <p |
га..</p> <p>Ове му речи и данас звоне у ушима.{S} Весела Руменија!</p> </div> <div type="chapte |
којечему.{S} Мало мало, а њему звони у ушима: „Ћути, ти си слаб на пићу...“</p> <p>Што иду бли |
усукао два пртена конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} К |
:{S} Тодосијева јунад провалила ограду, ушла у детелиште и једно цркло и надигло ноге у вис, а |
аде, својом њивом, обухватио сикиру око ушника па се држаљицом поштапљује.{S} Иде и ћути и испо |
, — објашњава други.</p> <p>— Шта ће му фалити што ће пробати, — додаје трећи.</p> <p>Он их пос |
видиш наше друштво.{S} Још нам само ти фалиш! — дочека га Видосав пред кућом и ухвати га за ми |
ће угледни људи из Јасенице, од богате фамилије Маслаћа.{S} Треба да се радује, весели и понос |
је дете у таку кућу и пријатељи с таком фамилијом.{S} Али му је срце празно, он је невесео и не |
туцима и новим губером, до њега сандуке фарбане, дућанске, пуне ствари; на другој страни чивилу |
ојно: чакшире од црног сукна, копоран и фермен од шајка.{S} На њему све чисто и уљудно.{S} Увек |
личит, у новим уским чакширама, чошном фермену и шиљастој шубари са чизмама на ногама.{S} За њ |
у собу те обуче нов гуњ и натакну алов фес, извади некакву хартију из сандука и стрпа је у џеп |
Немој!</p> <p>— Хоћу да му смакнем нови фес!</p> <p>— Каки је клип?</p> <pb n="41" /> <p>— Коча |
једног у мраку, и погоди поврх високог феса.</p> <p>Онај се трже:</p> <p>— Море ако те згодим |
дна, чутура са избијеним колом, ексера, фесова масних и излизаних, копорана без рукава, шајтова |
S} Двориште пространо као трг, ограђено филаретама, у које се улази пешке на мала врата, а инач |
, осредњег стања, ваљани и дружевни.{S} Филип и Мијат побратимили су се из ране младости и нера |
/p> <p>— А да ко је други но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој прико, нема посла без старих људ |
и одмах их намешта.{S} У врх совре седе Филип, настарији по годинама, побратим Мијат с десне ст |
то јес’ овако имање Виторово... — поче Филип врскати језиком.</p> <p>Али Видосав не да о томе |
Јеси ли се надао оваким гостима? — поче Филип.</p> <p>— Добрим, увек... и добро сте ми дошли!{S |
Да Бог да овако и код наше куће! — вели Филип.</p> <p>— Хвала Богу и моме родитељу! — одзива се |
се опет измаче и оде у оџаклију.</p> <p>Филип и Мијат почеше разговор о Видосаву и стадоше га х |
је, у старој кући имао своје госте:{S} Филипа Перића, Мијата Симића и Мића Савића, сељаке из и |
великој старинској, која личи на турски филџан.</p> <p>— Зар и каву?</p> <p>— Извол’те, бабо.{S |
аворњева, брњица разне величине, опуте, фишеклија и кајиша позеленелих од буђа, кутија без дна, |
ја...{S} Даље, метне се по киле шећера, фртаљ киле грожђа, по фртаља смокава... — прича председ |
е по киле шећера, фртаљ киле грожђа, по фртаља смокава... — прича председник једном члану.</p> |
неси печења!</p> <p>Уђоше деца, приђоше фуруни па блену у ове госте и смеју се њиховим шалама.{ |
суво и необично и рече:</p> <p>— Хајд, хајд, дете...{S} Моли Бога што си под мојим кровом. — И |
акашља суво и необично и рече:</p> <p>— Хајд, хајд, дете...{S} Моли Бога што си под мојим крово |
де, чича!</p> <p>— Не слушај пискараче, хајде код адвоката у канцеларију.{S} Он је мајстор од с |
више јаза и виче:</p> <p>— О, бабо!{S} Хајде ’вамо сад!</p> <p>Па ако се не одзове одмах, они |
ко је...</p> <p>— Море, баталите то!{S} Хајде да пијемо ракије! — вели Тодосије и свраћа их у п |
да га поштујеш више него родитеља...{S} Хајде да по једну попијемо!</p> <p>Витор расте и шапће |
механу!</p> <p>— Пишем по што хоћеш.{S} Хајде, чича!</p> <p>— Не слушај пискараче, хајде код ад |
Извол’те, бабо!</p> <pb n="132" /> <p>— Хајде, де, да прообичајимо...{S} А није ми до тога.</p> |
их, сине... „Затисни уши, отвори очи па хајде право...“ Како да идеш и да се не осврћеш код ова |
ђати по селу: затисни уши, отвори очи и хајде право!{S} Разумеш ли ме једном?</p> <p>Видосав ма |
IX</head> <p>„Затисни уши, отвори очи и хајде право“, — вели Тодосије.</p> <p>Видосав је упамти |
цигару пред њим...{S} Но, оставимо то, хајдемо-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p |
д овога дома?</p> <p>— Газда је Бог.{S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га упитамо.</p> <p>И т |
нашњи дан... на наше весеље...</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Он се отима, звера и промуцује:</p |
си ти, море?</p> <p>— Ево ме.</p> <p>— Хајдемо у механу.</p> <p>— Имам посла. </p> <p>— Каква |
рну руку и погледа га озбиљно.</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Чича Витор устаде:</p> <p>— Право |
нешто трљкати прстом по столу.</p> <p>— Хајдемо кући! — одзива се Тодосије.</p> <pb n="54" /> < |
ги.</p> <pb n="117" /> <p>— Јефтино.{S} Хајдмо у механу!</p> <p>— Пишем по што хоћеш.{S} Хајде, |
столицу.</p> <p>— Седи!{S} А ви остали, хајте тамо, гледајте свог посла!</p> <p>— Шта ћеш то?{S |
еницама и подшивеном ћебади, чивилук са хаљинама што се носе у себицу, сандуци са најнужнијим с |
рији човек у цокулама и лаким похабаним хаљинама, сигурно какав пропали трговац или занаџија, п |
{S} За њим стојаше крупна жена у чистим хаљинама и новом убрадачу, са крчагом свеже воде и убру |
другој страни чивилук и о њему Виторове хаљине што их носи празником: чакшире, копоран, грудњак |
иса паучина и црвоточина, претресоше се хаљине, ишчукаше и изнеше на сунце да се проветре, па с |
вој простирач и покривач, своје рубље и хаљине стојеће и носеће.{S} Све једнако: нико боље, ник |
ћа кући.{S} Обрисали двориште, истресли хаљине, наместили собе, опрали стаклиће.{S} У кући гори |
им кришку лубенице на два дела, крпи им хаљинице, наврнчава опанке.{S} Навикоше се и они код во |
понови.{S} И Ружица је набавила по неку хаљинку, па су поновили и децу.{S} Све доби нов изглед |
ну чича па се маши у џеп и извади табак хартије.</p> <pb n="120" /> <p>— Шта ти је то?</p> <p>О |
рима, сто са неколико књижица, с пером, хартијом и мастионицом.{S} У трећој собици стојеће ства |
бијено које окно на прозору и залепљено хартијом, он измени код стаклоресца па све прозоре испр |
акта, нешто подвлачи писаљком, превија хартију, загледа у законе.{S} На послетку отпоче:</p> < |
е то?</p> <p>Он пружи.{S} Први члан узе хартију, натури наочаре и проговори:</p> <p>— Уговор о |
гуњ и натакну алов фес, извади некакву хартију из сандука и стрпа је у џеп, узе кукасти штап и |
пријавника.</p> <p>Чича Витор узе своју хартију, тури у џеп, и полако, погурених леђа, изађе из |
, он узва обоје у оџаклији и извади ону хартију иза греде па пружи Видосаву:</p> <p>— Ево ти ов |
о дрво, — додаје други.</p> <p>— Где је хасне ту је и штете, — вели трећи.</p> <p>Па полако, по |
ити моје имање и моју замуку, па узјати хата од педесет дуката...</p> <p>Видосав ћути, а он про |
твоји свагдашњи пријатељи.</p> <p>— Е, хвала ти... што си се за ме заузимао, — промуца Видосав |
гласови:</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Хвала на части!</p> <p>— На чем хвала!{S} Да Бог да у з |
м, здрави се и виче: „Добро дошли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ И трчкара час на њиву час |
"114" /> <p>— Да Бог да у здрављу...{S} Хвала ти, Антоније!</p> <p>Сад осећаше да је добио двој |
јем те, море, као мога оца! ..</p> <p>— Хвала, синовче, пили смо доста, — смеши се старац Вићен |
> <p>— Што је дао Бог, бабо...</p> <p>— Хвала!{S} Свега задовољно!.{S} Опрости, домаћине!</p> < |
та и мрда мишићима и вилицама.</p> <p>— Хвала, домаћине!{S} Да Бог да овако и код наше куће! — |
н одговори да не дугује ништа.</p> <p>— Хвала Богу, те могу рећи: да не дугујем ником ништа, се |
и код наше куће! — вели Филип.</p> <p>— Хвала Богу и моме родитељу! — одзива се Видосав.</p> <p |
ричам моме најбољем пријатељу.</p> <p>— Хвала ти, Вићентије!</p> <p>— И још веле: нико у селу н |
<p>Видосав црвени и врпољи се:</p> <p>— Хвала вам, тетка, али јесам ли ја дорастао... рецимо, т |
таде млатарати штаком о земљу:</p> <p>— Хвала ти, синовче, на твоме добру.{S} Бравос, сине...{S |
е рећи.</p> <p>— Како ви овде?</p> <p>— Хвала Богу, здрави смо, — одговори она и трљну руком ни |
...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао и хвала им што су дошли...</p> <p>— И твоји и моји, синко |
...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, за то ти хвала! ..{S} Тако је! ..{S} Од Бога ти здравље!</p> <p> |
и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте дошли,“ опомену Видосава да пази да се го |
оре!{S} Хвала на части!</p> <p>— На чем хвала!{S} Да Бог да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе да |
во, Антоније?</p> <p>— Здрави смо, Богу хвала.</p> <p>— Да ниси пошао у чаршију?</p> <p>— Јок, |
ао, — промуца Видосав.</p> <p>— Нема ту хвала.{S} Ћути и гледај посла.</p> <pb n="48" /> <p>И Т |
</p> <p>Витор расте и шапће му на ухо: „Хвала ти, газда-Радојица, на таким речима.“</p> <p>Тако |
осе мајци нову котарицу и <pb n="36" /> хвале се како су је с бабом исплели.{S} Тако и кад плет |
ео је век узалуд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радник те му нема парника, и онда би река |
замењује мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђурица и Јовица непреста |
т поучавати.</p> <p>Кад оду кући они се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па |
мило, сви се осмешкују, сви чашћавају и хвале обојицу у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за б |
мој брате!..{S} Утркују се сељаци и сви хвале Витора и Ђурицу, а сажаљавају Видосава.{S} Један |
слушао.{S} Па има их који њему у пркос хвале Видосава и веле: да не би њега не би село сазнало |
ићу: тада се само смеје, раколи, ћаска, хвали се, прича шта ће радити и како му не може нико на |
јки.{S} Сеја се само смеје, па се и она хвали са сукненим прслучићем, са три ката гајтана.</p> |
S} Шта има боље но кад дође време да те хвали онај који те је до јуче нападао...“ -</p> <p>И ка |
ев.{S} Свет пролази, застане, диви се и хвали газда-Сима Моравца.{S} Нема нико да се подгуркује |
тај рад, да и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и његов рад...{S} Шта има боље но кад дође в |
лу, а последњи се враћа.{S} Свуда су га хвалили.{S} Кад је запросио, сви су је подговарали да и |
свуда по селу, по чаршији и саборима и хвалио се иза гласа: „Ово је ној посинак, братић моје п |
г имања појевтино, па се поносно тиме и хвалио се међу пријатељима својом вештином: како је уме |
д њега!“ — мисли чича Витор и ваздан би хвалио Ружицу.</p> <p>У том донесе она на служавнику ча |
почеше разговор о Видосаву и стадоше га хвалити:</p> <p>— Само да будеш паметан... ти си се, је |
ту, биће времена кад ће те ти исти људи хвалити више но твоји свагдашњи пријатељи.</p> <p>— Е, |
м... и нисам те звао за ову совру да ме хвалиш...</p> <p>— Бравос, комшија!{S} Та ти ваља! — см |
забавља са Сојком, разговара и ћерета, хвата је за колир, глади је низ косу, вуче за кикић и в |
о мислити прећи.</p> <p>Ђурица зинуо па хвата сваку реч младога ратарца, који, пошто оприча све |
ог човека!{S} Сад му прате сваки корак, хватају му сваку реч, претресају и што јес и што није!. |
људи што у друштву ћуте, шарају очима и хватају сваку реч, а кад <pb n="73" /> разговарају осме |
рећи?{S} Шта ја коме чиним?</p> <p>— Е, хе... — маше главом Вићентије.</p> <p>Прође по неколико |
/p> <p>Чича узврте главом:</p> <p>— Хе, хе, привиђа.{S} Јест, сад ми се и привиђа.{S} Сад сам и |
ча Витор се смејури и само чујеш: хм... хе.... хи..</p> <p>Бог зна шта он мисли!</p> <p>Док су |
, по шесеторо говеди..{S} Али ја велим: хе, што се размећете!{S} То јест, велим у себи и мислим |
иде?</p> <p>— Јеси чуо како говори?{S} Хе... одмах се познаје човек...</p> <p>Један од Ружића |
аки је овај те таки је онај...</p> <p>— Хе, овај свет: неко вели ’вако, неко ’нако, а ја велим: |
ђа.</p> <p>Чича узврте главом:</p> <p>— Хе, хе, привиђа.{S} Јест, сад ми се и привиђа.{S} Сад с |
о онолико земље колико сам ја прикупио, хеј, колико би они имали данас!{S} Нек се сутра изделе |
слабо и неачко.{S} Једва ако имају шест хектара земље папратњаче, нешто шуме и вотњак.{S} Брани |
р се смејури и само чујеш: хм... хе.... хи..</p> <p>Бог зна шта он мисли!</p> <p>Док су они уле |
е проводи!{S} Није него да вежем пару у хиљаду завезака и да јој будем роб до века, — вели Тодо |
е хтеде се јављати никоме од познаника; хитао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забављ |
о среску скупштину, да посвршавамо неки хитнија посла.{S} Мислим да можемо отпочети рад, јер ст |
има не види.{S} Хоће да је свако чељаде хитро и окретно, чисто и уљудно.{S} По неки пут загледа |
јелецима, седе правилно, сагле главу и хитро одвајају комушу, шапћу и на махове се засмеју.{S} |
склони у <pb n="155" /> воћњаку у какав хлад, испрући се на земљу и ту чита и размишља.{S} Тада |
илиће у башти, премештала се из хлада у хлад, и, час по час, ујкала на јастреба.{S} Видосав је |
..{S} Упекла жега, кокошке се шћукале у хлад, зинуле и отпустиле крила, све се утајало, само пр |
</p> <p>Они као какви надзорници сели у хлад па не скидају очи с воденице, као да ће утећи.</p> |
у авлију па га, ако је лепо, намести у хлад или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у |
а мале пилиће у башти, премештала се из хлада у хлад, и, час по час, ујкала на јастреба.{S} Вид |
туд, са истока, појмила јутарња румен и хладан дах пирка у лице, крепи и освежава...{S} Ружица, |
све шта је редно: шећер и вода, кафа и хладна ракија, па после врућа ракија.{S} Видосав се зап |
су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> <p>Он хукну, па се спусти ниже испо |
<p>У том донесе она на служавнику чашу хладне воде, шећера, стакленце ракије с чашицом, па мет |
.{S} Приметио је још поодавно да је све хладнији и неприступачнији...{S} Ако га шта упита, он в |
ставише велику совру.{S} Напољу је било хладно и каљаво, те је поставише у оџаклији.{S} Чича Ви |
их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S} Служи, двори и гледа преда се.{S} Чич |
зника.{S} Дан ведар, сунце одскочило, а хладови шарали по дворишту.{S} Видосав намирио посао и |
} Дан ведар, сунце одскочило повисоко и хладови ишарали.{S} Разговара и ћерета те о овоме те о |
љан Ружић и затече га где седи у једном хладу до Тодосијева детелишта.</p> <p>Ђурица скочи и пр |
у.{S} Стока се већ напасла и пландује у хладу, а њих двојичица седе поред јаза, са прутићима у |
Ружица је седела са Сојком пред кућом у хладу и забављале се својим радом.{S} Баба Вујана је чу |
е простре торбу на кладу и на њу поређа хлеб, со, чутурицу и друго што се нашло, жену врати кућ |
готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У кући наложена велика ватра, |
иће те! ..{S} Попрешће те моја со и мој хлеб! </p> <p>— Што, бабо?</p> <p>— Попрешће те моје до |
из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћин, Видосав, гологлав обилази и нутка да |
та и једе.{S} Кад је гладан, узме комад хлеба у руку и још штогод што му се нађе пред очима, па |
гуне две трп капке и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад мало доцније погледаш, оно сели обој |
ријатеља на заједничку совру на залогај хлеба, чашу пића и разговор.</p> <p>На пијаци, пред црк |
p>А чича Витор се смејури и само чујеш: хм... хе.... хи..</p> <p>Бог зна шта он мисли!</p> <p>Д |
ије: да располаже са својом децом...{S} Хода, мисли, хуче, сећа се успомена зи првих дана њихно |
Витор се размахнуо, изашао пред кућу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија.</ |
ћи, то јест није у овом новом конаку са ходником и две простране собе и стакленим прозорима, не |
е зграде окружног суда.{S} У пространом ходнику пред заседањем закрчио свет; људи који имају по |
е свеже воде.{S} Он прохода по соби, по ходнику, завири свуда у сваки буџак, па изађе те се уми |
је одоздо донекле обојадиса, а цигље по ходнику премаза црвеном земљом.{S} Где би пукотина или |
аљетке што се ређе употребљавају.{S} У ходнику наместише дугачки сто, клупе и столице, а у орм |
Сојка, која се беше привукла до врата у ходнику, раздерња се иза гласа.{S} Баба Вујана, преплаш |
</p> <p>— Кад смо били на Пандиралу, па Хорватовић призортио да освојимо позицију, те, мајчин с |
ај човек, Витор Микачић из села Врљуга, хоће да изда тапију Јанку Марковићу.{S} То је тај Витор |
да освојимо позицију, те, мајчин сине, хоће бити, те неће бити....{S} Па, почех ти причати, мр |
ајбоље имање, мој живот...{S} Јошевину, хоће да трампи са Тодосијем за Чолопек и да узме педесе |
вање, па ипак неће да одмакне од школе; хоће да послужује и да се мучи, само да походи предавањ |
га за распикућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања...{S} Брука и проп |
и мурдарлук мрзи, да очима не види.{S} Хоће да је свако чељаде хитро и окретно, чисто и уљудно |
ио паметно.</p> <p>Он приђе ратарцу.{S} Хоће, како тако, да се упусти у разговор и упозна с њим |
ш се видети.</p> <p>— Није... него... — хоће да се изговори али не зна шта ће.</p> <p>— Па си м |
вочић.{S} Али овај вели: јок!</p> <p>— Хоће овај да заповеда!</p> <p>— Но како! </p> <p>— Да у |
м.</p> <p>— Ја, тако она хоће.</p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један |
ме, и, да би то избегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи да се мало уратлучи и да пренесе терет на ме |
n="22" /> кроз село он сврати код кога хоће, слободно, као у своју кућу, час се разговара озби |
што видиш, чиним.</p> <p>— Ја, тако она хоће.</p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па то му је.</p> |
да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати.</p> <p>Видоса |
гу крајност.{S} Пусти их нек говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како си научио.{S} Ако си чо |
и све...{S} Он је влас’ан да уради шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме брука!...{S} То није |
неш: шта мисли о теби!{S} Нек мисли шта хоће, не може ти ништа.</p> <milestone unit="subSection |
и се ти повукао па ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе твојом кесо |
а ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће!</p> <p>Он мало поћута па продужи:</p> <p>— Тодоси |
а ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће.</p> <p>— Треба живети у народу.</p> <p>Тодосије с |
о ти велиш...{S} Свет може говорити шта хоће...</p> <p>Он је гледа закрвављеним очима, гледа за |
ца...{S} Па повешће се реч како Видосав хоће да сеје гору...{S} Људи се, безбели, <pb n="112" / |
в па и према деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешто у реду |
ве, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане у кућу, нити назива Бога, нити с |
{S} И ја велим: може човек нагињати куд хоће и скрајати планове какви му на <pb n="134" /> ум д |
, како ће се руковати његовим имањем, и хоће да његов посинак не буде слуга у његовој кући, нег |
хирио се, звера и прекида се иза куће и хоће њему.</p> <p>Тодосије га узва унутра и пружи му ст |
ту.</p> <p>— Сад ће доћи.</p> <p>Човек хоће у воденицу, а они скачу:</p> <p>— Немој да идеш та |
ва деца и није крива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чуват |
њу спокојно, седне међу људе, па с ким хоће он попије по неку, поручи и части.{S} Тако исто ка |
<p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навикао.{S} Свака новина у његовој к |
а, они се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор.</p> |
.</p> <p>— И после, ја мислим шта ли он хоће с тим што ме навлачи да ја моју њиву заливадим?{S} |
, оставити њему на вољу да ради како он хоће.{S} Он ће се чинити невешт свему и пазити да Видос |
а ме запали као свећу и намести како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то старешинство, и та глав |
ди се у чему је ствар: ово мало друштво хоће да се мало више раскомоти у Микачића кући.</p> <pb |
а није за господу него за сељаке.{S} Ко хоће да господује он учи друге школе, а ко хоће да ради |
е да господује он учи друге школе, а ко хоће да ради тежачке радове и да научи како их ваља рад |
од данас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни глава заболети, — го |
и намести како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то старешинство, и та главобоља, да га слушам к |
го да му се избије старјешство... и ако хоће да ради нека ради, ако неће нека иде, па да ми је |
зато што му се тако може... и што тако хоће... да ме лакше истисне с имања...{S} Ја му сметам. |
сподин’ председниче, један старац навро хоће да уђе у заседање.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ће |
онтролише рад и понашање.{S} Чича Витор хоће да види за живота, својим очима, како ће се рукова |
ј мој окренуо сасвим наопако...{S} Сад ’хоће да сеје жир на оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама |
— Нисмо бирали има три године!</p> <p>— Хоћемо да бирамо, ја како!</p> <p>— Да бирамо, господин |
— вели бабо.</p> <p>— Хоћемо!</p> <p>— Хоћемо ли обојица?</p> <p>— Хоћете, — вели он и иде.</p |
сла?</p> <p>— Имам нека посла.</p> <p>— Хоћемо ли заједно кући?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Дела |
н опет чепка и слеже раменима.</p> <p>— Хоћемо да чујемо твоју реч! — вели му Витор.</p> <p>— Д |
а не буде штете! — рече и оде.</p> <p>— Хоћемо, бабо!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
— вели један старчић од ватре.</p> <p>— Хоћемо! — вичу сви.</p> <p>Онај Ружић поче опет:</p> <p |
им посао на њиви, — вели бабо.</p> <p>— Хоћемо!</p> <p>— Хоћемо ли обојица?</p> <p>— Хоћете, — |
и чича и опет тумара по мраку.</p> <p>— Хоћемо да седнеш овде до нас! — рече један.</p> <p>— У |
онише, а сколише га пискарачи:</p> <p>— Хоћемо ли што да пишемо? — приђе један младић у опанцим |
уге.{S} Хоћете ли то упамтити?</p> <p>— Хоћемо, бабо! — веле деца и гледају преда се. </p> </di |
> <p>— Хоћемо ли заједно кући?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Дела сврши посла па да идемо заједно.{ |
у.{S} Бог је рекао да се пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о томе говорили, де |
и, онда нема ништа од такве задруге.{S} Хоћете ли то упамтити?</p> <p>— Хоћемо, бабо! — веле де |
о!</p> <p>— Хоћемо ли обојица?</p> <p>— Хоћете, — вели он и иде.</p> <p>Они као какви надзорниц |
изађе отворено:</p> <p>— Знам ја шта ви хоћете, брате?</p> <p>— Шта, Тодосије?</p> <p>— Знам ва |
ангризалица!</p> <p>— Ти си укољица!{S} Хоћеш само да се свађаш и отимаш!</p> <p>— Умукни!</p> |
Антоније?{S} Откуд ти ’вако сабајле?{S} Хоћеш ли у кућу?</p> <pb n="110" /> <p>Чича Антоније зв |
и хоћу да знам праву истину. "</p> <p>— Хоћеш да их тужиш суду?{S} Ако почнеш још сад ићи по су |
ниже.</p> <p>Па викну сељаку:</p> <p>— Хоћеш дати за четири динара?</p> <p>Сељак продужи пут.< |
сам попио, брате?{S} Питај баба и кога хоћеш...{S} Шта је било ако сам казао...{S} Чудна ми чу |
еш Тодосија?..{S} Ја не знам, бабо, шта хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>— И не знаш.{S} Ништа и |
</p> <p>— Јесте, Тодосије!</p> <p>— Шта хоћеш више?{S} Теби је савест чиста и мирна, ти њој одг |
продужи:</p> <p>— И уме да израчуна шта хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рачун, на прилику: седамд |
да ти кажем, уговор, и да прибележи шта хоћеш и кредом и писаљком.</p> <p>Поћута, сркну чашу ра |
— Није ово механа да тумараш по њој кад хоћеш.{S} Овде се води ред! — говори пандур и гледа на |
да израчуна шта хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рачун, на прилику: седамдесет и седам ока и три л |
ео.{S} А он, лудак, није разумео шта ти хоћеш и чему тежиш, па те је гледао с неповерењем.{S} Ј |
p>— Срамота!</p> <p>— Можеш, бабо, како хоћеш...</p> <p>— Лако је се растрти на моме имању! — д |
на воденици.{S} А уме и умесно, и како хоћеш...</p> <p>Она мрдну раменима:</p> <p>— Школе се.. |
јешство.{S} Ево, па га узми и ради како хоћеш! — одмахну руком Видосав, као да га одбаци од себ |
Видосав питао, он ућута па рече: „Како хоћеш.... избаци али му ипак жао и све му се чини да се |
Хајдмо у механу!</p> <p>— Пишем по што хоћеш.{S} Хајде, чича!</p> <p>— Не слушај пискараче, ха |
е.{S} А већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави држаљицу на секиру, мотику, будак.. |
, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало застаде и заврте главом:</p> <p |
мећем ватру међу вас...{S} Него велим: хоћу све да испричам моме најбољем пријатељу.</p> <p>— |
Те тако наиђох на Тодосијево имање.{S} Хоћу да обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао |
га у руку и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Бога ми!</p> </div> <pb n="20" /> <div type="chap |
зи оног онамо!</p> <p>— Немој!</p> <p>— Хоћу да му смакнем нови фес!</p> <p>— Каки је клип?</p> |
динар.{S} Да то одужиш, синко!</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И данак од Ђурђевдана.{S} Скоро ће |
p>— Деде да по једну запалимо!</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Узе дувањару, одваја лист папира а рука му |
е владаш, да нас не осрамотиш!</p> <p>— Хоћу, бабо, науке ми!</p> <p>Мало доцније наручио је ко |
н, да ме још нешто послушаш? '</p> <p>— Хоћу, господине. '</p> <p>Он га одведе у шупу.</p> <p>— |
и ти и пољуби га у руку увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И направи му места где год те нађе |
на да си свршио основну школу.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И да учиш добро, да почитујеш госп |
Ја, тако она хоће.</p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређе преко |
ситницу, ради што може и уме, имам шта хоћу: и појести и попити, имам и пара задовољно“...</p> |
:</p> <p>— Ја вас рачунам у пријатеље и хоћу да ми будете пријатељи, а за мене се не брините.{S |
ће ти то да знаш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам праву истину. "</p> <p>— Хоћеш да их тужиш |
ужно...{S} Ја... да ти кажем... не знам хоћу ли, тетка... — узмуца он, кад му тетка Руменија пр |
н овај Тодосије.</p> <p>— Ја велим: баш хоћу да пређем да се видимо и упознамо.{S} Знам да ми н |
ава стоку, зими јој полаже док ту траје хране и пази да не буде штете.</p> <pb n="34" /> <p>Сад |
ко: нико боље, нико горе.{S} Заједно се хране; заједно се купају, шетају и одмарају.{S} Ту је н |
у, да поднесу све трошкове.{S} Имали су хране и за стоку а ни подрум им није био празан.</p> <p |
ма рачуна држати оваку стоку, кад троши храну као и она од најбоље сорте, а од њих нема ни за п |
лишће и цвет, који садржавају нај јачу храну у себи.{S} Доцније, направио је нарочита сушила, |
сла.</p> <pb n="48" /> <p>И Тодосије не хте проговорити више речи о томе.</p> </div> <div type= |
и крупнији струк.{S} Он га набави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим с |
устрепта очима, принесе цигару устима, хтеде да повуче, а она се угасила.</p> <p>— Ти ниси ниш |
>Она му угледа оно чутурче пред њим.{S} Хтеде да му рече, па се уздржа.</p> <p>— Иди!</p> <p>— |
{S} Младожења пољуби у руку обојицу, па хтеде и Ружицу, али она затеже руку те се само руковаше |
нуше те испусти цигару.</p> <p>Тодосије хтеде још доказивати, па застаде.{S} Искриви главу и мр |
.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не хтеде се јављати никоме од познаника; хитао је у суд и |
Он подиже главу.{S} Зашишта му у гуши и хтеде да искашље нешто што му се припило као оскоруша, |
</p> <p>— Није данас долазио!</p> <p>Он хтеде нешто рећи, па успљешта устима као да нешто гута. |
рави су.{S} Доћи ће и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да ће их преселити сасвим, па оћута и прљну |
и од тебе, да ми га ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети! — тресну батином о ледину и |
Лопови једни, моја јунад, <pb n="77" /> хтела да краду твоју детелину па се прејала! — виче Тод |
> <p>Тодосије продужује:</p> <p>— Ви би хтели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан ув |
е навлачи да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем |
ислио!</p> <p>Чича Витор наше главом, а хтео би рећи „Ниси ни ти много утекао од таких људи.“</ |
Не можемо тако!{S} Аја!{S} Овај Видосав хтео би да све изопија, па да прави сејир од нас! — вел |
уди, друкчије је мислио Витор.{S} Он је хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће га слушати и из |
ра чим је ушао у детелиште, али му није хтео прићи до неко доба дана.{S} Решавао се да му се не |
е знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за питомца.{S} Обично се узимају п |
најбоља брава и шћаше кућу растурити од хуке и беса?..{S} Па да су могли, испљували би ме онде |
ај посла!</p> <p>Па тури цигару у уста, хукну у дланове и продужи рад.{S} Измахује живо ради с |
спрдњу од себе!{S} Он заустави волове, хукну у дланове и погледа га:</p> <pb n="82" /> <p>— Мо |
омене, остави посао, даде се на мисао и хукну:</p> <p>— Боже дај здравље теби и мени, Виторе, д |
еца, а он као хладна стена...</p> <p>Он хукну, па се спусти ниже испод куће.{S} Чини му се лакш |
лаже са својом децом...{S} Хода, мисли, хуче, сећа се успомена зи првих дана њихнога доласка у |
ад баба Вујана прича што смешно, она се цапари као свако дериште, а кад баба пијне и расплаче с |
жив изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Константина, кад не би попластио до Петровдана и п |
н се трже:</p> <p>— Море, не будали!{S} Цареви и краљеви па немају деце, и ништа..{S} А ено у П |
дан динар.</p> <p>— Ја ћу те познати за цванцик! проговори иза њега један сипљив старчић и зака |
а је измије и оплете јој кикић и у њега цвет, па она скакуће по дворишту као лептирак.</p> <p>Ј |
вртати, јер се превртањем обија лишће и цвет, који садржавају нај јачу храну у себи.{S} Доцније |
ешљана у плетенице, са једним природним цветићем у њима, без других украса.{S} Пољуби у руку св |
} Ено какав је онај врт поред пута, као цветњак, шпартан на леје, обележен сваки усев.{S} Свет |
еном руху, младожење у новом оделу и са цветовима на капама, измешали се с момцима и девојкама, |
столицама.{S} Зидови искићени сликама, цвећем и боровином.{S} У једном углу виси сребрно канди |
ад салева млеко у карлице, да јој сучеш цевке на витлићу, и то.</p> <p>Али она салетела да јој |
/> све уређено како доликује: извешана цедила услоњени кругови, качице сира и скорупа на једно |
стајаће руво, па се обуче и даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да то што пише теби, кажем б |
молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе цедуљче, отвори га и гледа га укоченим погледом.{S} У њ |
> <p>Видосав узмрда брковима, пружи јој цедуљче и рече:</p> <p>— Иди кући, гледај посла!</p> <p |
т бриге и неприлике!{S} Чича Витор није целе ноћи с њим речи прозборио, па није казао ни „лаку |
једној постељи, која је прострта преко целе собе.{S} Ујутру је чича поранио те месио чесницу и |
млађи, па жене, и совра се отеже преко целе куће.{S} Прекрстише се и обредише по ракију, па по |
остало од оца и толико и данас има.{S} Целог века није прикупио ни парчета земље нити се отима |
:</p> <p>— Ти мислиш да си паметнији од целог села?</p> <p>— Ко то каже, бабо?</p> <p>— И ти ми |
и на исту позва све своје пријатеље из целог села.</p> <p>Беше неки празничић и леп дан, па се |
се погао па плужи...{S} Забраздио преко целог детелишта....</p> <p>Видосаву облеће она раван ок |
о.{S} Ако је он стар, није паметнији од целога света.{S} Нашто би биле школе, кад би било најбо |
ика, зидана, под црепом са подрумом под целом кућом.{S} Прозори дупли, са стакленим окнима, а н |
а толика да су имали колико им треба за целу годину и опет да нешто продаду, да поднесу све тро |
не на народну грбачу...{S} И знаду га и цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде тамо, па сед |
е прича он како је некад било, какве су цене биле, шта је најбоље пролазило на пијацу, и какви |
ваки домаћин има понеко имање које више цени од осталог, поклања му више пажње у обрађивању и њ |
је него у Маринчића.{S} На једном месту цени по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки |
, вала баш да пазаримо.</p> <p>— Шта је цениш?</p> <p>— Није скупа: пет динара.</p> <p>Они се з |
акију, већ је саспе у бурад па јој чека цену и тако стоји док не роди шљива и онда продаје стар |
ли се које продати.{S} С њиме^се годе и цену прекину.</p> <p>Тако у свему.{S} Кад се врати из ч |
о, мало, а њега нестане...{S} И нема га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и ј |
дине Јанићије.</p> <p>Први члан прочита цео уговор гласно, одмарајући се на тачкама и погледају |
tone unit="subSection" /> <p>Видосав је цео дан пробавио на једној њиви подаље од куће.{S} Прил |
а тебе и његову кућу, он мисли да му се цео свет подсмева... и да пропаде с главе.</p> <p>— Так |
<p>Нашли су се ето ту као две сироте и цео век радили и мучили се, као што се мучи инокосник.{ |
а.</p> <p>У вароши послушава које кога: цепа дрва, носи ђугумаре воде, чисти авлије и штале, ву |
варош да му саопшти једну новост.{S} Он цепаше дрва у механској авлији газда-Јованике.{S} Кад ј |
вњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру у цепку, па трља руке и гледа у њу.</p> <p>— Шта радиш? — |
авиш моје имање!{S} Тај ту клис, од тог цера па до дебелог јасена, што се наднео у мој шевар, т |
а и Јовица, који се смеју кад он чита и церекају се као свака дечурлија..{S} Једног лепог дана |
>— Не мрзи мене то, него ме мрзи што се церекате као дечурлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми више |
следи имање и сад води за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали и овај мученик!</p> < |
Или да му је Видосав да га испљује као Циганку и најури из куће..</p> <p>У том се подизаше и д |
ић дувана и лист папира и поче савијати цигар.{S} Савија, дркте му руке и гледа у њу нетремице. |
де...“ извири се она.{S} Али у том сену цигара под јабуком шећерлијом и он се накашља промукло |
поменути, него опет доли чаше и завише цигаре.{S} Запали једну и он, али непрестано звера, и ч |
n="64" /> отвори врата, склопи шаку око цигаре боји се да не угледа бабо.</p> <p>Чича Витор уђе |
{S} Ружица избриса стрвољ испод јабуке: цигарице, палидрвца, прашину од дувана, намести вајат, |
е сатисати...{S} Устани!</p> <p>Он сену цигаром и избаци дим за димом, запљешта сухим уснама и |
...</p> <pb n="143" /> <p>Он ћути, лиже цигару и гледа у њу.{S} Махне дим, погледа у Тодосија, |
атом.</p> <p>Он устрепта очима, принесе цигару устима, хтеде да повуче, а она се угасила.</p> < |
Иди кући, гледај посла!</p> <p>Па тури цигару у уста, хукну у дланове и продужи рад.{S} Измаху |
угом које чему, а што ће ти он угледати цигару у руци, то није ништа...{S} Истина, не би ваљало |
.. — рече и руке му клонуше те испусти цигару.</p> <p>Тодосије хтеде још доказивати, па застад |
оже лако да савије и непрестано гледа у цигару.</p> <p>Тодосије запали и принесе палидрвце и ње |
.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он се забечио у цигару, гледа, и ћути.</p> <p>— Што ћутиш?</p> <p>— Ето |
<p>Он само мрда раменима и промеће ону цигару из руке у руку.</p> <p>— Шта је то тако страшно |
у преко ноге, подигнеш главу и испречиш цигару пред њим...{S} Но, оставимо то, хајдемо-те ми до |
земље те је одоздо донекле обојадиса, а цигље по ходнику премаза црвеном земљом.{S} Где би пуко |
ндуцима и о чивилуцима, на поду чизме и ципеле што се обувају кад се иде цркви и у чаршију.{S} |
и с Видосавом.{S} И тада су се љубили и цмакали до миле воље.</p> <p>У то побратимство увлачили |
чакширама, старом копорану и војничким цокулама.{S} Запустио браду и пустио дугу косу, која бе |
се у лицу.</p> <p>Један старији човек у цокулама и лаким похабаним хаљинама, сигурно какав проп |
</p> <p>Жене се опет згледаше.{S} Ружа, црвена од врућине, зацрвене се још више од стида, јер ј |
мени!{S} Је ли тако, ћери? .</p> <p>Она црвени, чепа, погледа и у њега и у под.</p> <p>— Кажи м |
о некоме од нашега рода.</p> <p>Видосав црвени и врпољи се:</p> <p>— Хвала вам, тетка, али јеса |
аје у мојој кући и на моме имању, да ми црвени образ под старост...</p> <p>И ту поче ређати све |
32" /> уским чакширама од црног сукна и црвеним подвезама, изгледао као бела врана међу осталим |
вог суседа Виторова, човека средовечна, црвенкасте косе и бркова, широких уста и крезава, увек |
е обојадиса, а цигље по ходнику премаза црвеном земљом.{S} Где би пукотина или обијен малтер, о |
и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво бравче.</p> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Срам |
им зградама: свуда се избриса паучина и црвоточина, претресоше се хаљине, ишчукаше и изнеше на |
е његово...{S} Кућа велика, зидана, под црепом са подрумом под целом кућом.{S} Прозори дупли, с |
здржала кадове, платила све читаније по црквама и манастирима и доспела да се провуче испод ћив |
head> <pb n="115" /> <p>На кули варошке цркве искуца осам часова, кад се Витор Микачић испе уз |
уобичајио је да увек на Ваведеније иде цркви, на причест.{S} Кад би једну годину прегрешио, ка |
изме и ципеле што се обувају кад се иде цркви и у чаршију.{S} У кујни ормани И разно посуђе...{ |
ча напред на коњу а он за њим, па право цркви.{S} Мало доције дође и Ружица, и дечица, сви лепо |
ја посла, ..“ Па се обојица крсте као у цркви или код записа.</p> <p>Видосав устрепта очима:</p |
пића и разговор.</p> <p>На пијаци, пред црквом, читав сабор.{S} Младе, о јесени доведене, са ве |
е да исхрани.{S} Сигурно ће му сазидати цркву на гробу, — теши он њу, еда би и себе утешио.</p> |
олико да немам пару да метнем на крст у цркву и који грош да попијем у друштву.</p> <p>Он сави |
валила ограду, ушла у детелиште и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго се надуло као мешин |
ошњом: <pb n="32" /> уским чакширама од црног сукна и црвеним подвезама, изгледао као бела вран |
S} Носи се лепо и пристојно: чакшире од црног сукна, копоран и фермен од шајка.{S} На њему све |
рица од дванаест година.{S} Иста мајка: црномањаста, дугих пуних обрашчића и крупних очију.</p> |
</p> <p>Међу тим сутрадан му освану још црњи дан.{S} Неиспаван, изломљен и бунован, он се, овог |
светињу.{S} Зато јој Видосав само обели чађаве дуварове, омалтериса рупчаге и пукотине, донесе |
и управи поглед у ону пругасту шару на чађаву дувару у коју је Мато Коружић згађ’о окињачом и |
бову собу.{S} Икону Св. Јована, стару и чађаву, у раму без стаклета, закачише на источну страну |
n="89" /> је Видосав, па кад га угледа чак доле, продужи: — Нек ово Видосав скући сам без стар |
се занео и заборавио те виче да се чује чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња да чује шта то бат |
у један крај, ископаше рупчагу за буњак чак ниже куће, покосише и почупаше боцу, татулу и дивљу |
{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и чакширама?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу и конаца п |
н отац, крупан човек, просед, у широким чакширама и пространом гуњу; за њим неки њихов пријатељ |
м качарском ношњом: <pb n="32" /> уским чакширама од црног сукна и црвеним подвезама, изгледао |
анак младић, леп и личит, у новим уским чакширама, чошном фермену и шиљастој шубари са чизмама |
досије.</p> <p>Беше у масним искрпљеним чакширама, старом копорану и војничким цокулама.{S} Зап |
Виторове хаљине што их носи празником: чакшире, копоран, грудњак и зубун.{S} На неколико ексер |
њав, смеђ.{S} Носи се лепо и пристојно: чакшире од црног сукна, копоран и фермен од шајка.{S} Н |
е преобуке и најновије одело: простране чакшире од плавкаста сукна, памуклију и гуњ.{S} Ружица |
помисли: „Требаће и он“; и спусти га у чакшире.{S} Колико се пута решавао да све то пребере и |
Томи украо улар на вашару и стрпао га у чакшире, а човек то смотри па га ухвати за мишку.{S} Те |
иш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко жели да |
>Мало доцније наручио је код сарача две чантре од телећака, беле и рутаве, и једну <pb n="37" / |
отресит.{S} Чим дође из школе он обеси чантру о клин, па тражи Јовицу, и што ради један то и д |
учним кошуљама, чистом копорану и новим чарапама и опанцима, други човек.{S} И засјаја радост н |
клију и гуњ.{S} Ружица му спремила нове чарапе с двојим вођицама и широки појас алове боје.{S} |
љан, аљкав, једна ногавица испала му из чарапе и ландара по врх опанка...{S} Крочи преко собе, |
ми више деца.</p> <p>Она се загвирила у чарапни почетак што јој је у рукама, на иглама, па час |
на шта не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, мале свађе, чича Витор се мрштио, гунђао, — па ј |
везао га конопцем за ногу и враћа га из чаршије.</p> <p>Они угледаше и сашапташе се:</p> <p>— К |
да доколичи на овакоме дану.{S} Иде из чаршије запурен сав, и кад стиже кући спусти токачу пре |
2" /> <p>— Зар онако ти јуче изграби из чаршије, а рекосмо да се заједно вратимо? — рече Тодоси |
/p> <p>Тако у свему.{S} Кад се врати из чаршије он иде право њему, па био код куће, био код вод |
веку, он би га провео свуда по селу, по чаршији и саборима и хвалио се иза гласа: „Ово је ној п |
о распикућу... и то се чуло свуда... по чаршији и селу...{S} Брука, моја Ружо!...{S} Уф, ала ме |
! побратимима, па остану до неко доба у чаршији, и кад око поноћи дође кући, он пијан.{S} Срећо |
аког свеца код куће или пазарног дана у чаршији.{S} Нису ништа крили један од другог и најволел |
човек имам... дужан на два три места у чаршији по неки грош и динар.{S} Да то одужиш, синко!</ |
} Ево теби, Јовица!{S} Купио вам бабо у чаршији.</p> <p>Они засјајаше очицама.</p> <p>— Ви сте |
сте.</p> <p>Видосав је и даље боравио у чаршији и живео на начин који је уобичајио кад је у њу |
ва.{S} Како му Мијат каза шта је било у чаршији, он клону.{S} Напустио је рад, није ни вечерао. |
еле што се обувају кад се иде цркви и у чаршију.{S} У кујни ормани И разно посуђе...{S} Ниже ве |
овде док се ја вратим.{S} Одох часком у чаршију.{S} Пазите да не буде штете! — рече и оде.</p> |
ији, повученији, ретко кад да је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича и које с ким се |
ури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не хтеде се јављати никоме од познаника; хитао |
о, Богу хвала.</p> <p>— Да ниси пошао у чаршију?</p> <p>— Јок, вала, но баш до тебе.</p> <p>— П |
јунетом и смеје се, а Видосав га трља, час му извлачи језик и голица га по њему:</p> <p>— Ти н |
рукама, на иглама, па час гледа у рад, час се осмејкује на њега.</p> <p>— Немој да се љутиш, ј |
послује.{S} Ђурица и Грујица час улазе, час излазе и повирују.</p> <pb n="180" /> <p>— Е, прија |
ка и глас јој крешти: час плаче и куне, час се смеје и благосиља:</p> <p>— Шта вам је; децо, за |
ашти, премештала се из хлада у хлад, и, час по час, ујкала на јастреба.{S} Видосав је био на <p |
Тишина... само се чује птица у гори, и, час по час, шушне лишће на поветарцу... „Нема га... не |
у своју кућу, час се разговара озбиљно, час се шали са људима и женама и затура којекакве комен |
крају совре ври...{S} Час се закикоћу, час прићуте, па се удвојеном снагом зацерекају.</p> <p> |
кога хоће, слободно, као у своју кућу, час се разговара озбиљно, час се шали са људима и женам |
пије трећу, она џака и глас јој крешти: час плаче и куне, час се смеје и благосиља:</p> <p>— Шт |
е.</p> <p>У доњем крају совре ври...{S} Час се закикоћу, час прићуте, па се удвојеном снагом за |
на радноме дану!</p> <pb n="27" /> <p>— Час посла!{S} Да по једну попијемо!</p> <p>— Молим те!< |
ас обилази око њих и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара...{S} Причају како је лепо |
а друго, — смејури се старац и граби да час пре избегне одатле.</p> <p>Затим оде у команду, да |
нојио се по челу и присукује брке, а за час се заборави па стрпа један брк у уста и полагано мр |
јој испасти онај језичак, па се може за час изменити са овом новом,“ — мисли чича и носи је у с |
ре, по тридесет и девет и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна |
било! — резили га Тодосије.</p> <p>И за час набави млаке воде, сапун, маказе и бријач, одфикари |
и! — и одјури да доведе коња.</p> <p>За час га приведе пред механу, трљка га, намешта му узду, |
качин!</p> <p>— Виторов унук.</p> <p>За час разјаснише све и опричаше шта ко зна о њима.{S} Кап |
етак што јој је у рукама, на иглама, па час гледа у рад, час се осмејкује на њега.</p> <p>— Нем |
Хвала... који сте ви дошли.“ И трчкара час на њиву час кући.</p> <p>За тај дан набавио је ашчи |
е да нешто послује.{S} Ђурица и Грујица час улазе, час излазе и повирују.</p> <pb n="180" /> <p |
ти беше име....{S} Видосаве... у сретан час родио.{S} Нема оваког радина оваког чуваоца, пријат |
читаш из књиге.{S} Чујем како ти, мало час, нешто попеваш, а мени мило, мило, ваздан би’ те сл |
ремештала се из хлада у хлад, и, час по час, ујкала на јастреба.{S} Видосав је био на <pb n="12 |
.. само се чује птица у гори, и, час по час, шушне лишће на поветарцу... „Нема га... не чује се |
има те је и они обредише.</p> <p>Час по час, гости су били све веселији.{S} Да није било скоро |
, двори и гледа преда се.{S} Чича Витор час обилази око њих и нуди их да пију, а час седа до њи |
ји сте ви дошли.“ И трчкара час на њиву час кући.</p> <p>За тај дан набавио је ашчију да готови |
им гостима те је и они обредише.</p> <p>Час по час, гости су били све веселији.{S} Да није било |
и рече полако:</p> <p>— Звао те тата да часком сиђеш у кућу.</p> <p>Тодосије изађе.</p> <p>— Ов |
ете бити овде док се ја вратим.{S} Одох часком у чаршију.{S} Пазите да не буде штете! — рече и |
икачић навикао је да продаје пшеницу уз Часне Посте.{S} Он држи да је домаћини продају <pb n="1 |
кукуруза у клиповима, који се обија уз часни пост.{S} Вајати пуни ствари: поњава, ћилимова, ја |
што их некаква болешчина покоси једних Часних Поста.</p> <p>Нашли су се ето ту као две сироте |
/> <p>На кули варошке цркве искуца осам часова, кад се Витор Микачић испе уз степенице зграде о |
шта, али у многоме не зна ни за девету част као тата.{S} Да чујеш шта веле наши сељаци, па и с |
понекима седи и части се, ти би рекао: части га да му измами неко парче земље, да купи појевти |
/p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Хвала на части!</p> <p>— На чем хвала!{S} Да Бог да у здрављу!</ |
S} Кад га гледаш како с понекима седи и части се, ти би рекао: части га да му измами неко парче |
с ким хоће он попије по неку, поручи и части.{S} Тако исто кад иде у варош не носи у торби чут |
ило капетана кога нису призвали кући те частили и гостили!{S} Па шта им се види од тога?{S} Чин |
ељаци сколише око Видосава.</p> <p>— Да частиш!</p> <p>— Бравос!</p> <p>— Изабрасмо твог сина з |
е, ту у близини, направио једну трлу од чатме и покрио је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да се |
у прилоге, они не помињу њега него виче чауш: „Да видите нашег комшију чича-Витора Микачића, до |
итор седи за совром, а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију...</p> <pb n="50 |
ори, меша се у разговоре и живље долива чаше.</p> <p>Док ће ти Витор:</p> <p>— Ружице!{S} Деде, |
д куће, тог дана није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове несрећ |
меди и пени ракију, наслужује у шоље и чаше, те деца носе и послужују, трчи у подрум те сипа п |
досав не да ни поменути, него опет доли чаше и завише цигаре.{S} Запали једну и он, али непрест |
механу те се огрејаше, па им принесе у чаши вина те сви сркнуше по мало, јер се тако ваља посл |
хладне воде, шећера, стакленце ракије с чашицом, па метну на сто, пред њега.</p> <p>— Извол’те, |
о салети, те му кријући донесе још коју чашицу.</p> <p>Чешће Ружица помисли: шта ли мисле ова д |
е.{S} Свима мило, сви се осмешкују, сви чашћавају и хвале обојицу у брк.</p> <p>Видосав је брзо |
ту на својим колима ваздан и опет би га чашћавао код сваке механе...</p> <p>— Истина је, бабо.. |
а на заједничку совру на залогај хлеба, чашу пића и разговор.</p> <p>На пијаци, пред црквом, чи |
> <p>Видосав се снебива...{S} Затим узе чашу, и рука му задрхта.</p> <p>— Здрави сте и добро ст |
у гуши и заћути.{S} Мало доцније заиште чашу ракије.</p> <p>— Немој више, молим те.</p> <p>— Шт |
жваће.{S} То бива увек кад попије неку чашу пића и кад је расположен да више разговара и штого |
ога ти здравље!</p> <p>Обредише по неку чашу, па ће један рећи:</p> <p>— Ти си ово и скућио, бр |
.</p> <p>У том донесе она на служавнику чашу хладне воде, шећера, стакленце ракије с чашицом, п |
Деде, наздрави, пријатељу, — додаде му чашу чича Маслаћ.</p> <p>Видосав се снебива...{S} Затим |
кредом и писаљком.</p> <p>Поћута, сркну чашу ракије па продужи:</p> <p>— И уме да израчуна шта |
— Џимрија!</p> <pb n="43" /> <p>— Слепи чвор!</p> <p>— Пре ћеш одбити од камена него од њега!</ |
јака за сву чељад.{S} Ту разбој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ сп |
Било је нешто, али бојим се...</p> <p>— Чега има да се бојиш?</p> <p>Он опет устаде, повири на |
е најцрње наступити...{S} Шта то би, са чега то дође дотле? — мисли она и размишља. — Ко је кри |
, деси се нешто на његову детелишту, са чега је имао нових непријатности и то у доба кад се дет |
ору: да уводи оно на шта он виче и због чега је омрзао посинка.</p> <p>Па почеше обилазити око |
</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Није ми ни до чега сад.</p> <p>— Што?{S} Чудна ми, чуда...</p> <p>Пос |
} Млади ратарац усадио је у душу детињу чежњу за науком и напретком и показао му пут за усаврша |
зна о њима.{S} Капетан их само гледа и чека шта ће рећи.{S} Док ће један подвикнути:</p> <p>— |
ову ракију, већ је саспе у бурад па јој чека цену и тако стоји док не роди шљива и онда продаје |
ће да уђе у заседање.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без позива у заседање.</p> <p>— Пусти га |
чибук!</p> <p>Ружић продужује:</p> <p>— Чекај да ти кажем...{S} Чича Витор није ни мислио да му |
ли га душмани на руку, господине, једва чекају да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!: |
<p>— Чујем, Симо.</p> <p>— Шта ће онај чекрк на путу?</p> <p>— Тек... деца изнела.</p> <p>— Ка |
ало веће залуфе и мало више косице више чела, па то зачешља и углади, а у џепу му увек марама и |
е на штап, а другом трља преко темена и чела, и разгледа по соби.</p> <p>Она уђе полако, погнут |
душак и одахну.{S} Затим обриса зној с чела и окрете се.{S} За њим стојаше крупна жена у чисти |
м ти, стари?</p> <p>Витор убриса зној с чела, па одговори:</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Код су |
у.</p> <p>Први члан услони врх оловке у чела и замишљено гледа у председника.</p> <p>— Другим р |
ва...</p> <p>Баци рогуље и ухвати се за чело...{S} Затим полако уђе у вајат, клону и спусти се |
</p> <p>Ђурица застаде и покупи веђе на чело, — И мора човек да пије, да тера сичију са срца... |
>Он ћути и лежи.{S} Она му тури руку на чело.</p> <p>— Што си тако тужан?</p> <p>Он јој одгурне |
е ли истина да смо трампили Јошевину за Челопек?</p> <p>— Није ни то истина.</p> <p>— Дабогме д |
младолик и држећи.{S} На његову високом челу и округластом лицу, на пуним смеђим брковима и рет |
.{S} И Видосав се увеселио, зноји се по челу, слободније се креће и разговара, суче брке и по ј |
ићем.{S} Видосав гологлав ознојио се по челу и присукује брке, а за час се заборави па стрпа је |
" /> <p>Сутрадан је освитао празник.{S} Чељад су била сва код куће.{S} Пошто посвршаваше обичне |
<p>Поседаше под трем пред пивницом.{S} Чељад су била у послу, а и они су волели да су сами, за |
а у кућу и викао: „Честит свети“, а сва чељад дочекали су га насред куће и бацали се на њега ов |
сме нико имати особине.{S} Кад задружна чељад почну особити, онда нема ништа од такве задруге.{ |
зо свикоше и престадоше помињати кућу и чељад из Качера, приљубише се уз баба и трче за њим као |
илимова, јастука, руха свакојака за сву чељад.{S} Ту разбој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дању се ту |
Ружицу.{S} И она је из сиротињске куће, чељаде што уста има језик нема: скромна, мирна и послуш |
авку и децу.{S} Те тако је свако његово чељаде лепо одевено као из највеће газдашке куће.</p> < |
, да очима не види.{S} Хоће да је свако чељаде хитро и окретно, чисто и уљудно.{S} По неки пут |
војка, уме да ради сваки рад што женско чељаде ради рукама.{S} Што год ради, све чисто, лепо и |
ућа стоји баш на овој жени...{S} Вредно чељаде... и да ње нема у кући, шта би било од ње...{S} |
ко би изустио рђаву реч за ово честито чељаде.{S} Њихову децу воли као да их је он родио...{S} |
за оно неколико столова људи са својом чељади И пријатељима што су се ту десили, а механџија, |
Виторе!{S} Хвала на части!</p> <p>— На чем хвала!{S} Да Бог да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе |
о најпотребније <pb n="14" /> да има на чему развити рад, како је он то видео у толико имућнији |
тор га прекиде:</p> <p>— Не заборави на чему си, па ми реци: имам ли ти што дужан?{S} Да се ниј |
аре у раду, а он хоће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор.</p> <p>Настаде вршидба.{S} |
ти њега, како заслужује, у другом које чему, а што ће ти он угледати цигару у руци, то није ни |
он, лудак, није разумео шта ти хоћеш и чему тежиш, па те је гледао с неповерењем.{S} Је л’ так |
авио сам.</p> <p>— Како заборавио?{S} О чему мислиш, кад не мислиш о своме послу?{S} Није њој м |
ого је љут, бабо...</p> <p>— Како... по чему?</p> <p>— Намрштио се и ћути.{S} Ја га понудих да |
<head>XXVIII</head> <p>Ђурици се ни по чему није могло познати да он разбира о односима између |
више и направише му место.{S} Види се у чему је ствар: ово мало друштво хоће да се мало више ра |
већ у Видосава не може се поуздати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а |
гледи Тодосија Дмитрића на живот мало у чему да се подударају са погледима Витора Микачића.{S} |
њице здраве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и помисли: „Требаће и он“; и спусти га у чакшире.{S |
Је ли тако, ћери? .</p> <p>Она црвени, чепа, погледа и у њега и у под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ру |
и:</p> <p>— Узврпољио се вели старац па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она |
ука.</p> <p>Видосава обли румен и стаде чепати у месту.{S} Не умеде рећи ни речи, већ само приђ |
овог младића.</p> <p>Он слеже раменима, чепка и погледа по њима.</p> <pb n="181" /> <p>— Богме |
, — рече стари пријатељ.</p> <p>Он опет чепка и слеже раменима.</p> <p>— Хоћемо да чујемо твоју |
е опредељено...</p> <p>Она ломи прсте и чепкори.{S} Види да је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако му |
злизаних, копорана без рукава, шајтова, чепова обручева....{S} Нешто извешано, <pb n="30" /> не |
ава староме човеку да ту плеви, залива, чепрка, да се сваки дан радује како му рад напредује.</ |
оред јаза, са прутићима у рукама, нешто чепрљају и шалакају се.{S} Кад угледаше Витора обрадова |
ле дане — вели Мијат.</p> <p>— Ништа... чес’ и поштовање...{S} Извол’те, служите, се — вели чич |
нђори и броји:</p> <p>— Тако но како... чес и поштовање... ја знам мога старијег, а свет нека з |
да се припијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ и поштовање свакоме; ако ми треба власт, ја јој од |
ом.</p> <p>Видосав се смејури:</p> <p>— Чес и поштовање...{S} Па да и пијнете коју више, па шта |
обе.{S} Ујутру је чича поранио те месио чесницу и пуцао из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су |
виче:</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} Честит свети!</p> <p>А Витор одговара:</p> <p>— И ти зд |
ноге.</p> <p>— Добро ми дошли!</p> <p>— Честит свети!{S} Боље тебе нашли! — рукују се и љубе он |
у очи Божића уносио га у кућу и викао: „Честит свети“, а сва чељад дочекали су га насред куће и |
о га Бог ко би изустио рђаву реч за ово честито чељаде.{S} Њихову децу воли као да их је он род |
д о људима и његово мишљење о свему.{S} Често у вече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица |
м шалама.{S} Сад више воле овде код ове четворице него код оноликих гостију у оџаклији.</p> <p> |
али у заштиту.</p> <p>То га окуражи те, четврте године у лето, сазва једну велику мобу за жетву |
оју свиђа.{S} Ако нисам паметан у мојој четерестој или педесетој, ја ћу бити луд довека.{S} Је |
Па викну сељаку:</p> <p>— Хоћеш дати за четири динара?</p> <p>Сељак продужи пут.</p> <p>— Прист |
стали сељаци.{S} Он је затекао у Витора четири краве музаре, мале буџуље, да сваку упртиш на ле |
:</p> <p>— Еј, људи, ова се ливада коси четири пута за лето!</p> <p>— И пет пута за лето!</p> < |
другој години он је његову ливаду косио четири пута и имао богат принос, а сад, ето, сваке годи |
> <p>— И каже влас’: у селу Врљугама по четири пута косе за једно лето, а у другим селима једва |
и већ две године скида с њега принос по четири и пет пута преко лета.{S} А одмах до детелишта с |
каже: у селу Врљугама косе једну ливаду четири пута, и онда је право да плаћају два пута више п |
ањем рукује газда Симо Моравац, човек у четрдесетим годинама, висок, сувињав, смеђ.{S} Носи се |
.</p> <p>Овај му каза.</p> <p>— Ја имам четрнаест гроша.{S} А ти?</p> <p>— Ја шеснаест.{S} Имам |
испод обрва.</p> <p>— Кад отуд из оног чечвара иде један чика, па се исправио и усукује као ка |
Извол’те, газда!</p> <p>— Шта ће ти она чешагија на прагу?</p> <pb n="108" /> <p>— Тек... забор |
за прошло полгође.</p> <p>Он се врпољи, чеше се иза врата, прелистава књижицу, док се накани да |
равни.{S} Ружица у вајату спрема Сојку: чешља је, намешта јој стојеће рухо и непрестано јој неш |
ти касти...“ — вели Мића.{S} Од тада се чешће састају, пуше и разговарају.</p> <p>Сву тројицу В |
је и књижице и таблицу и писаљку па се чешће забавља тиме Јовица у осмој години, мало крутуљас |
кријући донесе још коју чашицу.</p> <p>Чешће Ружица помисли: шта ли мисле ова деца за свога та |
узме дизгине у шаке!</p> <p>— Да запали чибук!</p> <p>Ружић продужује:</p> <p>— Чекај да ти каж |
ање, са шареницама и подшивеном ћебади, чивилук са хаљинама што се носе у себицу, сандуци са на |
дућанске, пуне ствари; на другој страни чивилук и о њему Виторове хаљине што их носи празником: |
е <pb n="29" /> разноврсне ствари.{S} О чивилуку извешаше старије аљетке што се ређе употребљав |
ј собици стојеће ствари у сандуцима и о чивилуцима, на поду чизме и ципеле што се обувају кад с |
ма, чошном фермену и шиљастој шубари са чизмама на ногама.{S} За њима младожењина мајка, стариј |
ари у сандуцима и о чивилуцима, на поду чизме и ципеле што се обувају кад се иде цркви и у чарш |
чати о тој кући и његовом оцу.</p> <p>— Чиј је он? — запиташе сељаци.</p> <p>Капетан вели:</p> |
.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треба њега да бирате, ви га |
ни казати како је у нашој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Микачић!</p> <p> |
з мене и без тебе...{S} Чије није било, чије бити неће...{S} Оди да ужинамо, море!</p> <p>И так |
лина остати и без мене и без тебе...{S} Чије није било, чије бити неће...{S} Оди да ужинамо, мо |
што се водиш из туђе главе!</p> <p>— Из чије то главе?</p> <p>— Ти знаш из чије.</p> <p>— Ја не |
— Из чије то главе?</p> <p>— Ти знаш из чије.</p> <p>— Ја не знам.{S} Молим те... шта ти је?{S} |
дића!</p> <p>— Треба бирати оне младиће чији родитељи имају лепо имање, да би могли по свршетку |
о да не смемо?{S} Је ли чик?</p> <p>' — Чик!</p> <p>Ђурица викну сељака:</p> <p>— Еј, рођаче, б |
е питам!</p> <p>— Чик загради!</p> <p>— Чик ми стани на пут!</p> <p>И онда настаје врева.{S} То |
м!</p> <p>— За то те не питам!</p> <p>— Чик загради!</p> <p>— Чик ми стани на пут!</p> <p>И онд |
т се закикоташе.</p> <p>— Пст!</p> <p>— Чик!</p> <p>Наста нема тишина, само се два три младића |
ог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта провуче онуда.</p> <pb n="164" /> <p>— Ј |
емо!</p> <p>— Што да не смемо?{S} Је ли чик?</p> <p>' — Чик!</p> <p>Ђурица викну сељака:</p> <p |
продужи:</p> <p>— Знаш оно.... за оног чика и ону удовицу...</p> <p>— Е, де, де... ала сте ви |
а стоје беспослене.{S} Видео је од Пере чика-Рајина, да и он има своју овцу у задружним овцама |
, затекла само њега.{S} Није зазнала ни чика, ни мајоку, ни ону дечицу што их некаква болешчина |
/p> <p>— Па почех вам причати: иде онај чика па вели Јани: „Где си, милодуне мој!{S} Што не свр |
<p>— Кад отуд из оног чечвара иде један чика, па се исправио и усукује као качкин, а јагодице м |
="135" /> <p>Затим се поврати те седе и чикну штапом о патос. </p> <p>— Паметна жена, и... као |
а сваки одвоји што је његово, ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, Бога |
олест: надун.</p> <p>— Знам да је тако, чим се надуло.</p> <p>— И ова се болест лечи кад се сти |
упна, гледна, пуних и ведрих образа.{S} Чим је подевојчила и одвела на један сабор, почеше се ј |
ађао школу и био слободан и отресит.{S} Чим дође из школе он обеси чантру о клин, па тражи Јови |
о, — дода трећи.</p> <pb n="46" /> <p>— Чим шта чујемо за кога од нас, ми потрчи да продобујемо |
и ти се да свака ствар друкчије изгледа чим се његова назове...{S} Ено какав је онај врт поред |
" /> <p>Тодосије Дмитрић смотрио Витора чим је ушао у детелиште, али му није хтео прићи до неко |
се поџавељали?</p> <p>— Јес’, дочека ме чим крочих из вајата...{S} Ја не знам шта ћу од себе!{S |
али једну и он, али непрестано звера, и чим ко <pb n="64" /> отвори врата, склопи шаку око цига |
а нашао.{S} По једну носи у џепу увек и чим је беспослен, он је раскрили и гледа у њу... „Како |
ме једном?</p> <p>Видосав маше главом и чим заусти да одговори, а Тодосије продужи:</p> <p>— Те |
личит, чист.{S} Нешто га је вукло њему чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај учи ратарску шко |
р.</p> <p>Видосав је то испричао Витору чим је дошао кући.</p> <p>— Тодосијева посла! — смешка |
ај Видосав?{S} Поштује ме као родитеља, чини ми почаст на сваком месту, даје ми старешинство у |
... него... чини ти се...</p> <p>— Шта, чини ми се?{S} Шта детињиш!{S} Дођи себи ти, море...{S} |
онај човек...</p> <p>— Није... него... чини ти се...</p> <p>— Шта, чини ми се?{S} Шта детињиш! |
да ми ниси вешт.</p> <p>— Право велиш: чини ми се... нисмо се до сад виђали.</p> <p>— Нисмо ни |
и уређено што је под његовом руком!{S} Чини ти се да свака ствар друкчије изгледа чим се његов |
хукну, па се спусти ниже испод куће.{S} Чини му се лакше кад је подаље одатле.{S} Кад би мало н |
а пријатеља, да он удоми своју кћер.{S} Чини му се да је, он главом, зликовачки укратио ту радо |
тне и поздрави: „Помози Бог, Виторе!“ — чини му се да тај није тако говорно, да је искренуо јез |
ј сој размножи.</p> <p>Људи гледају шта чини Тодосије па чисто им неверица да он то ради с увер |
.... избаци али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кући...</p> <p>Успремише и двор |
Сам зна да то није тако, али све му се чини да је баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и пит |
уме да објасни ни откуд је то што му се чини да је запостављен, понижен и да је добио тутора у |
им.{S} Рекох: поранићу да му кажем, нек чини што може.{S} Молим те нек то остане међу нама.</p> |
ато што си се ти повукао па ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе тв |
радовима? ..{S} Коме је на смећи кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи... паметан отац вели да ј |
арко сунашце, ни кућу ни срећу, како то чини још од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду и стакле |
је то толико увредио Видосав?{S} Што то чини тај Видосав: шта му је те га не слуша...{S} Никад |
да набави које сириште, да нема каквих чини на стоци и белом мрсу, да није ко што уврачао.</p> |
ни нероткиња, нити Витор Микачић шта је чинила његова Руменија да јој Бог да једно детенце ма б |
он ради и имање крепи и унапређује.{S} Чинило му се да би он на онаком имању умео радити онако |
ма, и ко му га зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су му сељаци завидели што је дошао до т |
х разговора Витору је све теже било.{S} Чинило му се да све село само о њему говори, да се, где |
з зле <pb n="161" /> намере, него му се чинило да је мој тата радио како не треба, — правда га |
ниш тој травки.</p> <p>— Као што видиш, чиним.</p> <p>— Ја, тако она хоће.</p> <p>— Хоће она, а |
p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта ја коме чиним?</p> <p>— Е, хе... — маше главом Вићентије.</p> < |
b n="168" /> то да ми опростите што ово чиним без ваше дозволе.{S} У здрављу да се видимо.{S} Т |
ого пије.{S} Шта му би сад, кад то није чинио пре, у млађим годинама?{S} Сад се заузме с друштв |
а зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говори и онај ш |
вољу да ради како он хоће.{S} Он ће се чинити невешт свему и пазити да Видосав не примети да м |
зети други:</p> <p>— Море, велики измет чиниш тој травки.</p> <p>— Као што видиш, чиним.</p> <p |
стили!{S} Па шта им се види од тога?{S} Чиновник данас јес сутра није, и што да облећем око њег |
па блене у таван и врата, како творижу чиновници, практиканти и пандури.{S} Међу њих се умешал |
ијом и би му тешко што се растадоше.{S} Чињаше му се да би Тодосије имао да му објасни шта је у |
с уверењем да је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме прави инат чича-Витору: да уводи оно на |
неколико речи а да не помене Јошевину и чињаше му се да се тек од тога може с пуно права убраја |
ло измаћи испред његових очију, па ипак чињаше му се да сад треба да то све обиђе, разгледа и д |
едан: мургасте и кудраве, вимена мала и чипава, рошчићи као паприке.{S} Каква има рачуна држати |
<p>Запалише свеће лојанице и наместише чираке на совру.{S} Тодосије виче да се иде кући, али В |
качом са зеленом пантљиком: леп, личит, чист.{S} Нешто га је вукло њему чим га је угледао.{S} Р |
е можеш бити богат и одевен, можеш бити чист и умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј и опери.{S |
велика, озидана, у њој поређана бурад, чиста, без буђа и паучине, пуна вина и ракије; амбар с |
<p>— Шта хоћеш више?{S} Теби је савест чиста и мирна, ти њој одговараш и ником више...{S} Напр |
бро?</p> <p>— Молим те: је ли ти савест чиста и мирна?</p> <p>— Јесте, Бога ми! — рече Видосав |
рано спреми се као што доликује: обуче чисте преобуке и најновије одело: простране чакшире од |
> <p>Он заврнуо рукаве иа пере точкове, чисти, брише.</p> <p>Дамљан Ружић му вели:</p> <p>— А с |
је кога: цепа дрва, носи ђугумаре воде, чисти авлије и штале, вуче терет од сваке руке.{S} Што |
ете се.{S} За њим стојаше крупна жена у чистим хаљинама и новом убрадачу, са крчагом свеже воде |
тако.{S} Кад доцније изађе из вајата у чистим памучним кошуљама, чистом копорану и новим чарап |
урате по кући! — вели им она кад почеше чистити и дотеривати у ред.</p> <p>— Тек... баба Вујана |
} Оно стоке што има све му је ухрањено, чисто и глатко и држи онолико колико му треба да не дос |
оће да је свако чељаде хитро и окретно, чисто и уљудно.{S} По неки пут загледа се у ме и нешто |
еко куће И тако се ослободила и заузела чисто старешинску власт.{S} Кад попије трећу, она џака |
p> <p>Људи гледају шта чини Тодосије па чисто им неверица да он то ради с уверењем да је то бољ |
ељаде ради рукама.{S} Што год ради, све чисто, лепо и у реду.{S} И у кући послује у свему и зам |
це!{S} Збаци ову прљавштину!{S} Дај све чисто и ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S |
поран и фермен од шајка.{S} На њему све чисто и уљудно.{S} Увек расположен и насмејан, према св |
ли једног од њих? — рече она, застаде и чисто се обрадова што јој та мисао паде у главу.</p> <p |
> <p>У том и свану дан.{S} Небо плаво и чисто, без облачка.{S} Отуд, са истока, појмила јутарња |
јих вршњака по годинама.{S} Све на њему чисто и у реду, без аљкавости и мурдарлука, понаша се у |
нашли! — рукују се и љубе они. </p> <p>Чисто се застидеше:{S} Мићо се промени у лицу, Мијат об |
е из вајата у чистим памучним кошуљама, чистом копорану и новим чарапама и опанцима, други чове |
врућа ракија.{S} Видосав се запрегао са чистом куповном марамом, па кува кафу, меди и пени раки |
еш једну лепу кућу са неколико зграда у чистом и пространом дворишту, у непосредном суседству В |
лупици, а карлице млека на другој.{S} А чистоћа: да лазнеш мед с патоса!..{S} Наоколо и остале |
ки струк босиљка....{S} И соба замириса чистоћом и босиљком...</p> <p>У другу собу наместише ми |
с, негда се налакти над књигом па чита, чита, задубе се далеко, не можеш да га дозовеш.{S} Или |
и он у вотњаку, турио књигу преда се па чита.{S} Седи, седи, па наједаред клипи и поче, млатају |
на глас, негда се налакти над књигом па чита, чита, задубе се далеко, не можеш да га дозовеш.{S |
мисли и напослетку уздахне.</p> <p>Кад чита књиге најволи да је сам, или да се затвори у собу |
му Сојка и Јовица, који се смеју кад он чита и церекају се као свака дечурлија..{S} Једног лепо |
чита кад је на доколици.{S} По неки пут чита их на глас, негда се налакти над књигом па чита, ч |
у какав хлад, испрући се на земљу и ту чита и размишља.{S} Тада је миран, не сметају му Сојка |
што их је однекле набавио и редовно их чита кад је на доколици.{S} По неки пут чита их на глас |
азговор.</p> <p>На пијаци, пред црквом, читав сабор.{S} Младе, о јесени доведене, са венцима и |
рој се, чича, доколице“...</p> <p>Наста читав урнебес.{S} Чича Витор се накашља суво и необично |
nit="subSection" /> <p>У вече слегао се читав сабор у дворишту куће Микачића.{S} Вече пријатно. |
његове куће.</p> <p>Чича Витор је извео читав план за будући живот.{S} Старешинство предаје Вид |
ва"; и у стању је да о томе размишља по читав дан, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог |
јтана.</p> <p>Сојка је најстарије дете, читава шипарица од дванаест година.{S} Иста мајка: црно |
те се упрти снег поновац и направише се читава гумна по пијаци.{S} Младеж пркоси и снегу и зими |
то стоји годинама и све брњице здраве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и помисли: „Требаће и он“ |
ке собе са, клупама, у којима седе они, читави људи.{S} У другим собама до њих, намештени су кр |
игна, они по двојица оду у надницу и за читаво лето не <pb n="13" /> дођу дома, а онај један ср |
сувога грања по шевару, увезао појасом читаво бреме, затурио на леђа па се упутно у варош.</p> |
је ове <pb n="68" /> године заградио за читаву ралицу земље и засејао свакојака поврћа.{S} Одат |
</p> <p>— Уговор о усиновљењу.</p> <p>— Читај, господине Јанићије.</p> <p>Први члан прочита цео |
лиш?</p> <p>— Шта ти мораш знати шта ја читам из књиге?</p> <p>— Мило ми да знам.</p> <p>— То н |
жује:</p> <p>— Ви би хтели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан уверавам и убеђујем<p |
ла записе, издржала кадове, платила све читаније по црквама и манастирима и доспела да се прову |
е друге у најлепшем повезу.{S} Он их је читао, разгледао, размишљао о свему што је у њима нашао |
и забаченом селу.{S} Он је тако научио читати и писати, умео је зготовити леп ручак који би см |
ј да се љутиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књиге.{S} Чујем како ти, мало час, нешто попев |
уго...{S} А све то искупио је, којекад, чича Витор Микачић.{S} На пример, иде он путем и на пут |
</p> <p>— Пишем по што хоћеш.{S} Хајде, чича!</p> <p>— Не слушај пискараче, хајде код адвоката |
p> <p>Било је и даље чарке, мале свађе, чича Витор се мрштио, гунђао, — па је остало по старом. |
} А она омахну сукњом и рече: „Прој се, чича, доколице“...</p> <p>Наста читав урнебес.{S} Чича |
а и штогод доказује.</p> <p>— Извол’те, чича-Вићентије!{S} Ама поштујем те, море, као мога оца! |
..“ на прилику — ћурана.{S} И погледаш, чича Витор седи за совром, а Видосав стоји за чаушем и |
.. ала сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича-Виторе, ово ти је изашло последње вријеме, са овим |
баба и видео чудо што није досад било: чича Витор заорава детелину!..{S} Мали Јовица води воло |
а свео...{S} Опет бриге и неприлике!{S} Чича Витор није целе ноћи с њим речи прозборио, па није |
ужује:</p> <p>— Чекај да ти кажем...{S} Чича Витор није ни мислио да му да какво старешинство.{ |
више знам него ти!“ — вели му он...{S} Чича Витор које ће јаде, па да не пуца брука, пусти му |
е: неко у Тодосија, неко у Видосава.{S} Чича Витор обори поглед у сто и поче нешто трљкати прст |
клипи, усправи се и услони уз брвна.{S} Чича стаде и посматраше га.</p> <p>— Шта радим?{S} А шт |
покушавао да ту заводи нове обичаје.{S} Чича Витор је наставао код воденице, притврђивао брану |
а кућу све што се у дућанима купује.{S} Чича Радојица шмрче бурмут, смеши се, трља руке и вели: |
ети да му контролише рад и понашање.{S} Чича Витор хоће да види за живота, својим очима, како ћ |
у.{S} Служи, двори и гледа преда се.{S} Чича Витор час обилази око њих и нуди их да пију, а час |
каљаво, те је поставише у оџаклији.{S} Чича Витор распореди где ће ко сести: у врху старији љу |
и ломи колач, њега не би у оџаклији.{S} Чича изнесе буклију замедљеног вина, у коме плива јабук |
ицу, те су помагали колико су могли.{S} Чича Витор је наточио чутуру ракије и носио на њиву те |
а сутрадан су долазили многи и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Ка |
е пропратише све како је уобичајено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у |
лице“...</p> <p>Наста читав урнебес.{S} Чича Витор се накашља суво и необично и рече:</p> <p>— |
поред Јошевине...</p> <p>Поче кикот.{S} Чича Витор успија уснама, они до њега гуркају се и погл |
а сто, на колач.</p> <p>Наста тајац.{S} Чича Витор стајаше иза њих и нуткаше их да ручају.{S} Г |
е... више ништа.{S} Бабо суче бркове, а чича Јестратије смејури се и пуши дуван.</p> <p>— Нека |
њен посао, па тек да узме рад у руке, а чича Витор ступи у двориште.{S} Носи велику шарену торб |
де ишао.</p> <p>Антоније врти главом, а чича Витора подузима зла слутња: то није добро.</p> <p> |
едају за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више совре, нуди и наздравља |
и стука их палицом да не пасу траву, а чича се погао па плужи...{S} Забраздио преко целог дете |
а прихватише коње и одведоше у шталу, а чича Витор одведе госте у оџаклију, где су намештене кл |
о леђима.</p> <p>Тодосије се осмехну, а чича уздахну и рече:</p> <p>— Извол’те... служите се!.. |
баба?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича Витор се смејури и само чујеш: хм... хе.... хи..</ |
т, и ту најпре страда комшија.</p> <p>А чича Витор највише се боји онога што се увек смеши и шт |
/p> <p>Доцније мало, они у кући чуше да чича нешто гунђори у авлији.{S} Мало потраја, па се чуј |
авући у душу чича-Виторову, видео би да чича носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни он зашто, али |
о по старом.</p> <p>Видосав се решио да чича-Витора сматра као госта у кући, да престане запитк |
а и његове Јошевине.{S} Каква радост за чича-Витора!{S} Ђурица је у десетој години, џигљаст и м |
ше се припремати за повратак.</p> <p>За чича-Виторовом совром још седе и разговарају.{S} Витор |
живо се разговара са својим пријатељима Чича-Вићентијем Радоњом Жикићем.{S} Видосав гологлав оз |
Микачића, нико није могао приметити на чича-Витору да се покајао што је урадио.{S} Могли су га |
тарац се загледа у њега и осу повику на чича-Витора.</p> <p>— Стар човек.{S} Није он то радио и |
елу не зове: ово је на, пример Јошевина чича-Виторова, него Видосављева.</p> <pb n="75" /> <p>— |
ицу на секиру, мотику, будак... — прича чича и не може да се нахвали своје дечице.</p> <p>Најед |
stone unit="subSection" /> <p>Омиље рад чича-Витору као да је јако настао на свет да подиже кућ |
у и направио детелиште.{S} Онда, кад је чича Витор заорао Видосављеву детелину, Тодосије, да би |
у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Витор предузео старешинство, тај човек не може да |
а врана међу осталим сељацима.{S} То је чича Витора боло у очи натерао га је да се понови.{S} И |
ти.{S} Досад се довољно уверио да му је чича оставио све на вољу, те се могао слободно кретати |
прострта преко целе собе.{S} Ујутру је чича поранио те месио чесницу и пуцао из кубуре, а Јови |
и шмурне у страну.</p> <p>Једне недеље чича Витор накастио да се састане с њим, да се лепо раз |
0_C22"> <head>XXII</head> <p>Пред подне чича Витор сиђе низ судске степенице и упути се право с |
<p>Док су они улепшавали кућу, дотле се чича постарао да понови њих: призвао је терзију те је с |
а ти је?</p> <p>— Шта велиш? — издре се чича и сену очима као муњом.</p> <p>— Па то... нисам ти |
о није тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чича Витор измирио са новим положајем и стањем у својој |
! — гракнуше људи.</p> <p>Усташе сви те чича Вићентије изломи колач с Витором, узе буклију па о |
p>— Где ли је се напио оволико? — срете чича Ружицу.</p> <p>Она мрдну раменима и обори поглед:< |
о за онога Вилотија.{S} Јуче ме засрете чича Вићентије, па вели: „Не би погрешио да га усиниш.“ |
<p>И она је са зебњом очекивала кад ће чича Витор изаћи кући.{S} Предвиђала је и замишљала све |
ја дечица... ви остајете моји... — рече чича дрктавим гласом и помилова их по обрашчићима.</p> |
зенгују, да <pb n="51" /> узјаше.{S} И чича напред на коњу а он за њим, па право цркви.{S} Мал |
{S} Ишли су на неколике свадбе у селу и чича иде напред и поштапљује се, а он за њим носи торбу |
а ево на овог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор кад се мало више расприча и пљеснуо би га по |
да се једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Витора да седне у горњи крај до Тодосије.{S} Он не |
мидом као што ради данашњи свет.{S} Али чича Витору не може нико доказати да сме такнути у кров |
едном и ми разговоримо као људи! — вели чича с врата.</p> <p>Он ћути.{S} Спустио капке до пола |
вање...{S} Извол’те, служите, се — вели чича и опет тумара по мраку.</p> <p>— Хоћемо да седнеш |
— Седи ’номад бабо код воденице па вели чича-Јестратију: „Овај мој окренуо сасвим наопако...{S} |
а и Бог, паметнија је од њега!“ — мисли чича Витор и ваздан би хвалио Ружицу.</p> <p>У том доне |
за час изменити са овом новом,“ — мисли чича и носи је у сарачану.{S} И тако то стоји годинама |
вам је?{S} Шта се смејете?{S} Није тај чича овде.{S} Па и да јес’, моба је моба,</p> <p>— нами |
по села...</p> <p>— Убио те Бог, питај чича-Вићентија где је био дебели јасен и да је овај кли |
је, и отвори.{S} То беше његов пријатељ чича Антоније.</p> <p>— Здраво сван’о, Виторе.</p> <p>— |
ни се зову и на радост и на жалост, сем чича-Вићентија који је из другог краја села, али као до |
, ћери, прва радости моја!</p> <p>У том чича Витор бану испод оџаклије и они скочише на ноге.</ |
естано јој нешта приповеда.</p> <p>Само чича Витор се узодао и узнемирио.{S} Данас је весеље у |
ича и пљеснуо би га по рамену.{S} Нашто чича Вићентије ужагри очима и узвера да ли то ко чује и |
осава и потаркивати свађу.{S} На пример чича Вићентије...</p> <p>Њега Витор убраја у најбоље пр |
ме.</p> <p>Ђурица и Јовица непрестано с чича-Витором.{S} Старац је сву наду положио у њих.{S} О |
{S} Све им се чињаше да тиме прави инат чича-Витору: да уводи оно на шта он виче и због чега је |
без стара човека!{S} Тамо, амо, па опет чича Витор на среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како је то |
познати да он разбира о односима између чича-Витора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и свога |
его виче чауш: „Да видите нашег комшију чича-Витора Микачића, дошао своме комшији на радост и в |
да би ме не знам шта коштало! — вели му чича Витор.</p> <p>— Како ти кажеш, бабо, — одговара де |
о је се растрти на моме имању! — дрекну чича толико, да залајаше пашчад и закаукаше ћурани по д |
.. и моја покојна Руменија... — замуцну чича па се маши у џеп и извади табак хартије.</p> <pb n |
, наздрави, пријатељу, — додаде му чашу чича Маслаћ.</p> <p>Видосав се снебива...{S} Затим узе |
p>Али да је се неко могао завући у душу чича-Виторову, видео би да чича носи сињи терет на њој. |
Хоћеш ли у кућу?</p> <pb n="110" /> <p>Чича Антоније зверајући и на прстима уђе у колибу.{S} В |
ноге и за шију...</p> <pb n="50" /> <p>Чича Витор уобичајио је да увек на Ваведеније иде цркви |
му у очи погледа.</p> <pb n="67" /> <p>Чича-Витору је објаснио све што је порадио.{S} Клео му |
d="SRP19030_C27"> <head>XXVII</head> <p>Чича Витор настани се код куће, преведе децу, пренесе с |
о, било, мани ме, брат-Радојица!</p> <p>Чича Радојица маше главом:</p> <p>— До тебе кривице?{S} |
озбиљно.</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Чича Витор устаде:</p> <p>— Право велиш, Тодосије.</p> |
ти наврнча што ниси ни помислио!</p> <p>Чича Витор наше главом, а хтео би рећи „Ниси ни ти мног |
е!{S} Причај-де како је то било!</p> <p>Чича Витор избегава да прича.</p> <p>— Како је било!{S} |
реко њега уситниш моје имање! ..</p> <p>Чича Антоније само броји полако:</p> <p>— Неће, ја како |
Ја сам распикућа, про-пас-ник!..</p> <p>Чича уступи једну стопу вратима.</p> <p>— Упропастио са |
и промуца:</p> <p>— Зар ја? ...</p> <p>Чича Витор одмаче на коњу напред, а за њим Ружица и дец |
приђе девојка и узме обележје...</p> <p>Чича Витор погледа по гостима и укућанима, рече:</p> <p |
ва... кад смо оваке...незвани...</p> <p>Чича Витор не даде му ни да доврши:</p> <p>— Бог с тобо |
рампио сам је за Чо-чо-ло-пек...</p> <p>Чича климну главом:</p> <p>— Лези, лези, не причај ништ |
а пазар, и тресе твојом кесом...</p> <p>Чича Витор обори поглед земљи и појми да рече: „А зар н |
пије каву и пуши специјалитет...</p> <p>Чича Витор једва се прогура мимо њих и приђе пред улаз |
а више прихода него од „осмака“.</p> <p>Чича Витор је овај Тодосијев рад разумео као инат и још |
уче зубун, па крочи преко прага.</p> <p>Чича Витор, као да је нишанио у врата кад ће се помолит |
’но веле, бабо: добротвора мога.</p> <p>Чича Вићентије зева и искреће главу у страну: </p> <p>— |
ти је?{S} Теби се нешто привиђа.</p> <p>Чича узврте главом:</p> <p>— Хе, хе, привиђа.{S} Јест, |
роши, код механџије и дућанџија.</p> <p>Чича Радојица трља руке за тезгом у дућану, смеши се за |
лепиње и служи пиће из бардака.</p> <p>Чича Витор и његови за совром пију, разговарају, смеју |
оди овога човека код пријавника.</p> <p>Чича Витор узе своју хартију, тури у џеп, и полако, пог |
, која беше улепљена и замршена.</p> <p>Чича Витор се уклонио у оџаклију, а Тодосије га одведе |
а повири на врата и опет узвера.</p> <p>Чича Витор га гледа, и мисли: „Што ме мучиш, што не каз |
дур се измаче и пропусти старца.</p> <p>Чича Витор уђе у заседање погрбљених леђа, и кад угледа |
досав, као да га одбаци од себе.</p> <p>Чича му се загледа у очи:</p> <p>— Ама, чујеш, море!{S} |
подбуо човек, пуне, седе браде.</p> <p>Чича Витор се поизмаче:</p> <p>— Оканите се, људи... не |
ан радује како му рад напредује.</p> <p>Чича Витор имао је и даље сталне помагаче и забаву у св |
лонци и спрема се као о светоме.</p> <p>Чича Витор дознао је за ову мобу, пошто је сазвата, и н |
уге или им препоручују адвокате.</p> <p>Чича Витор уморио се и задијао се, па стао у крај и нас |
ти послове на добро његове куће.</p> <p>Чича Витор је извео читав план за будући живот.{S} Стар |
и зацену, не може да се поврати.</p> <p>Чича Витор узвера, скочи и подвикну:</p> <p>— Ружице, ш |
ва дана и сав му кукуруз слисти.</p> <p>Чича Витор се опет љутио.{S} Сад није могао отриети а д |
ати каки је овај млади нараштај.</p> <p>Чича Витор га прекиде:</p> <p>— Не заборави на чему си, |
знанство?</p> <p>— Да те познам.</p> <p>Чича Витор мрдну раменима:</p> <p>— С ким имаш да ме уп |
иш и сам, да ти ништа не причам.</p> <p>Чича Витор прави се невешт и уздржава се да и пред најб |
пропасника? — објасни први члан.</p> <p>Чича се замисли.</p> <p>— Нећу да га гоним, само му не |
ти.{S} То би био узалудан посао.</p> <p>Чича Витор је радио свој посао.{S} Остарио је добро и м |
игаре боји се да не угледа бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још једном, два, и рече како се ваља да |
те дошли! —промуца и попи у кап.</p> <p>Чича Витор му онда исприча, ту пред њима, зашто су ови |
пандур и гледа на другу страну.</p> <p>Чича Витор подвикну:</p> <p>— Ја имам посла... овај...{ |
оварао и пошто је шта на пијацу.</p> <p>Чича Витор гледа преда се, кљуца штапом у земљу и пажљи |
ни мало за кога имају добру реч.</p> <p>Чича Вићентије одавно околиши око Витора да му каже шта |
> <p>— Бога ти, бабо, што ти је?</p> <p>Чича седе и стаде млатарати штаком о земљу:</p> <p>— Хв |
да поништиш уговор о усиновљењу?</p> <p>Чича заћута.</p> <pb n="121" /> <p>— Да истераш из куће |
даш још педесет дуката прида...“</p> <p>Чича-Витору заиграше уснице:</p> <p>— Па шта би, Антони |
распојас и растиру испаване очи.</p> <p>Чичи благну на лицу, приђе им у сусрет, ухвати их за ру |
вде, код овог нашег домаћина — и пљесну чичу по леђима.</p> <p>Тодосије се осмехну, а чича узда |
подиже Дамљан Ружић, који, такође, беше члан те скупштини.</p> <p>— Господине капетане, и ви бр |
Шта ти је то?</p> <p>Он пружи.{S} Први члан узе хартију, натури наочаре и проговори:</p> <p>— |
посинка, као пропасника? — објасни први члан.</p> <p>Чича се замисли.</p> <p>— Нећу да га гоним |
Читај, господине Јанићије.</p> <p>Први члан прочита цео уговор гласно, одмарајући се на тачкам |
ча председник једном члану.</p> <p>Први члан услони врх оловке у чела и замишљено гледа у предс |
ља смокава... — прича председник једном члану.</p> <p>Први члан услони врх оловке у чела и зами |
твоју Јошевину...{S} Трампио сам је за Чо-чо-ло-пек...</p> <p>Чича климну главом:</p> <p>— Лез |
оју Јошевину...{S} Трампио сам је за Чо-чо-ло-пек...</p> <p>Чича климну главом:</p> <p>— Лези, |
о и погледа преко ње:</p> <p>— Е, ћери, човек предлаже, а Бог располаже...{S} И ја велим: може |
огаство....</p> <p>— Право велиш, бабо, човек не треба да сили, па шта имао да имао, — додаје В |
_C2"> <head>II</head> <p>Витор Микачић, човек од педесет и неколико година, изгледао је још мла |
и тим имањем рукује газда Симо Моравац, човек у четрдесетим годинама, висок, сувињав, смеђ.{S} |
ете!{S} То јест, велим у себи и мислим: човек не треба да сили.{S} Бог је стари сајибија: у њег |
пијаце.{S} То беше капетан тога среза,; човек мален, стар, крошњав, али живахан и разговоран.</ |
>— Шта ће му удити што говоре?</p> <p>— Човек к’о остали људи!</p> <p>Тодосије продужује и подв |
улар на вашару и стрпао га у чакшире, а човек то смотри па га ухвати за мишку.{S} Те ту повуци |
из детињства. „Дрво се ослања на дрво а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићентија“.. река |
> <p>— Тако, но како ћу.</p> <p>— Проба човек, па како испадне, — објашњава други.</p> <p>— Шта |
застаде и покупи веђе на чело, — И мора човек да пије, да тера сичију са срца...{S} И мора да с |
оје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу изабрао је срез за питомца.“< |
огледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три места у чаршији по неки |
идосав се снебива:</p> <p>— Тако то жив човек научи свашта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, |
осав је био у њиви, нешто успремао, кад човек пређе из друге њиве и како иде, виче:</p> <p>— До |
другим столом погурио се секретар, млад човек, завукао руку у густу косу, одупро се на лакат и |
није и за оно на Светог Јована.{S} Млад човек, воли друштво, слаб на пићу, па мало више говори |
показа руком на детелиште.</p> <p>— Луд човек.{S} Не могу да се свађам с њим.{S} Почесмо по нек |
то још било да се сеје жир?{S} Само луд човек може се машати за божја посла, ..“ Па се обојица |
с воденице, као да ће утећи.</p> <p>Иде човек, упртио врећу жита на раме, погнуо се и тек да сп |
а Бог располаже...{S} И ја велим: може човек нагињати куд хоће и скрајати планове какви му на |
егов отац, покојни кум Антоније, био је човек и било ми је слатко пољубити га у руку као покојн |
имао је коме!{S} И видећете људи, то је човек, онај исти Видосав!</p> <p>— То и ја велим! — реч |
како говори?{S} Хе... одмах се познаје човек...</p> <p>Један од Ружића момчадије, Дамљан, поче |
наш кум Иво, грешан сам у Бога... није човек од реда.{S} Младо и зелено па се не дружи са пошт |
година, крезав и ћелав, а с леве стране човек средовечан и просед.{S} За другим столом погурио |
, збрчкана лица и ћелав; с десне стране човек истих година, крезав и ћелав, а с леве стране чов |
рече један до њега.</p> <p>— Познаје се човек.</p> <p>— Да Бог да! — рече Ружић.</p> <pb n="47" |
>Али ево јада са Видосавом!..{S} Тај се човек губи, из дана у дан тоне! ..{S} Од онога дана как |
тарешство и тати задао муку на срце, те човек изгубио рачун о себи.</p> <p>Ђурица застаде и пок |
рану и новим чарапама и опанцима, други човек.{S} И засјаја радост на лицу свију укућана.</p> < |
он се забавља с децом; — а јутрос други човек, ћути, не распитује ни за кога нити се на кога ос |
и мења се у лицу.</p> <p>Један старији човек у цокулама и лаким похабаним хаљинама, сигурно ка |
е?</p> <p>— Па тако; ти си сад друкчији човек.</p> <p>— Шта?{S} Ја сам распикућа... пропасник.. |
итају се оне.</p> <p>— Љут... као сваки човек кад се наљути, — одговара Ружа.</p> <p>— На кога? |
о?</p> <p>— Зар те није срам.... толики човек?</p> <pb n="98" /> <p>— Зашта, бабо?</p> <p>— Аша |
.{S} Носим дрва газда-Милики... даће ми човек грош...</p> <p>А Ђурица му вели:</p> <pb n="177" |
ди и крећи се како си научио.{S} Ако си човек на свом месту, биће времена кад ће те ти исти људ |
руњач, справа јевтина, може је набавити човек обичног стања.{S} Каква разлика, млатити маљем по |
> <p>— И кажем суду и саслушам се: овај човек, Витор Микачић из села Врљуга, хоће да изда тапиј |
је поглед.</p> <p>— Чудан си... ни онај човек...</p> <p>— Није... него... чини ти се...</p> <p> |
едину, па причучнуо и млати.{S} Ни онај човек ни дај си Боже!{S} Руке као мртве, измахне једаре |
е чича Витор предузео старешинство, тај човек не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега би |
ати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Витор предузе старешинс |
ре, нек то остане међу нама... стар сам човек: не могу се рвати и бочити ни с ким, — рече и уст |
другоме....</p> <p>Тодосије је дружеван човек и пространије руке од многих домаћина.{S} Сваког |
он није лудак или шепртља, већ озбиљан човек који зна шта ради, и да од тог рада има користи з |
а његову кућу.</p> <p>— И овај је вољан човек. али... ето тако...{S} Божја воља...{S} Изгубљен |
: стари Маслаћ, младожењин отац, крупан човек, просед, у широким чакширама и пространом гуњу; з |
ен човек!...</p> <p>— И Витор је красан човек!...</p> <p>— Нема онаког домаћина, мој брате!..{S |
паметно радио и сви веле: он је паметан човек...{S} Само што веле: шта би од оног човека.</p> < |
иже.</p> <p>Домаћин Варагић, средовечан човек, малог раста, погурен, носи чутуру од једног до д |
то тако...{S} Божја воља...{S} Изгубљен човек!...</p> <p>— И Витор је красан човек!...</p> <p>— |
и, на моме имању, кад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села за |
ми његово имање!</p> <p>— Чудан ми и он човек и домаћин!</p> <p>— Море, глајте посла, шта слуша |
ања.</p> <p>— Јок, вала, него ја... као човек, разбирам.</p> <p>— Шта разбираш?{S} Разбираш да |
, па једе сам.{S} Ретко кад да седе као човек, са женом и децом за трпезу, да обедује.</p> <p>Б |
кипело и прекипело...{S} Трпио сам као човек и избегавао да не дође довде, али се не може даље |
а обилазити сваки други дан.</p> <p>Као човек који дође са неког далеког пута на коме се дуго б |
ће...{S} Ја сам ипак био човек и остао човек, казао сам: не тражим да се уништи уговор, него д |
а нисам видео!</p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео да ради!</p> <p>Деца бацише грања и комуше |
е село и сви поштени људи.{S} Ти си био човек на свом месту, радио си посао како си умео.{S} А |
нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и остао човек, казао сам: не тражим да се уништи |
били на вежби у војсци. „Не знам што то човек човека заволе кад су исписници у војсци, или кад |
нара! — утисну се међу њих један подбуо човек, пуне, седе браде.</p> <p>Чича Витор се поизмаче: |
седели су: у врху председник суда, стар човек, збрчкана лица и ћелав; с десне стране човек исти |
су повику на чича-Витора.</p> <p>— Стар човек.{S} Није он то радио из зле <pb n="161" /> намере |
скроман и разборит, притом зрео и личит човек: висок и крупан, са дугим и плавим <pb n="16" /> |
</p> <p>— Прођите се, Бога ви...{S} Љут човек, па ништа.</p> <p>Жене се повукоше, али ипак ослу |
лага: нису имали никога од срца.</p> <p>Човек не уме испричати шта је у стању да учини нероткињ |
} Није ту.</p> <p>— Сад ће доћи.</p> <p>Човек хоће у воденицу, а они скачу:</p> <p>— Немој да и |
ту бабо!</p> <p>— Стој, куд ћеш?</p> <p>Човек спушта врећу, брише зној и виче:</p> <p>— Здраво |
одосија Дмитрића првог суседа Виторова, човека средовечна, црвенкасте косе и бркова, широких ус |
аше село...{S} У нашем селу нема, вели, човека коме би он смео поверити своје имање.{S} И рекао |
к удари у меденицу:</p> <p>— Води овога човека код пријавника.</p> <p>Чича Витор узе своју харт |
је имање.{S} И рекао је да нема радника човека у нашем селу.</p> <p>— Чудно ми његово имање!</p |
стакло за вино или ракију.</p> <p>Нема човека у селу с киме се не би могао Тодосије Дмитрић сл |
едом с предмета на предмет, с човека на човека.{S} Ако га ко шта упита, он с муком одговара.{S} |
тва. „Дрво се ослања на дрво а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићентија“.. рекао би чича |
тити.{S} Увео је у кућу зрела и паметна човека,“ сродника своје домаћице с којим је кућу <pb n= |
тлучи и да пренесе терет на мене, стара човека.{S} Ето то је, није ништа друго, — смејури се ст |
тари пријатељу?{S} Нема посла без стара човека!{S} Тамо, амо, па опет чича Витор на среду.{S} А |
S} Он је убеђен да је дужност разборита човека да се усавршава, да иде за напретком, да се отре |
век...{S} Само што веле: шта би од оног човека.</p> <p>Ђурица се узврпољи.</p> <p>— А ми сви зн |
ли оно не може избити из такта паметног човека и натерати га да се заборави и оде у другу крајн |
S} Тај је посао подесан за њега, старог човека, који већ није за тежачке радове.{S} Одатле ће, |
е толико очију упрло у њега, непознатог човека!{S} Сад му прате сваки корак, хватају му сваку р |
рчину.</p> <p>— Кад угледамо непознатог човека у селу, ми издражимо очи на њега и пратимо му св |
арчић и закашља се.</p> <p>— Не глобите човека!{S} Ја ћу те, пријатељу, познати за пола динара! |
а вежби у војсци. „Не знам што то човек човека заволе кад су исписници у војсци, или кад се ова |
шара погледом с предмета на предмет, с човека на човека.{S} Ако га ко шта упита, он с муком од |
ан поглед и старачка лакост, одавали су човека кога је тежачки рад годинама и ломио и крепио.</ |
снебива, стид га да разговара са старим човеком, који није његово друштво.</p> <p>— А, правије |
није:{S} Тодосију пало у вољу да с тим човеком седне и коју попије, и то је све.{S} Тако он ра |
S} Ја не знам, бабо, шта хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>— И не знаш.{S} Ништа и не знаш.{S} Све |
муком и с неповерењем, као да говори с човеком који га куша шта ће рећи.</p> <p>— Море, шта се |
ти мере, треба радити онолико колико је човеку потребно за живот, да не би оскудевао и живео на |
{S} Врт је најпријатнија забава староме човеку да ту плеви, залива, чепрка, да се сваки дан рад |
гима, а људи се чуде како је смео прићи човеку кога пре није ни чуо ни видео.</p> <p>За тим ће: |
— У здрављу, Виторе!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да се управља... — одмаче Антоније.</p |
сио њиме, и да му подолази као озбиљном човеку, он би га провео свуда по селу, по чаршији и саб |
лопеку...{S} Буди Бог с нама шта је том човеку!{S} Не знам где ће се зауставити с овим својим б |
н поче објашњавати.</p> <p>— Шта велиш, човече?</p> <p>— Јес’, онога Видосава!</p> <p>— Микачин |
азвије труба сукна, прибави се гајтана, чојице, копчи и другог арча, па терзија реже, шије и ша |
везе, само чујеш: распикућа, Јошевина, Чолопек...</p> <p>— Где ли је се напио оволико? — срете |
ошевину, хоће да трампи са Тодосијем за Чолопек и да узме педесет дуката прида, и данас ће да у |
астити моје имање и трампио Јошевину за Чолопек, са Тодосијем Дмитрићем...</p> <p>— Па ти то ни |
ти стекао Јошевину да је трампљаваш за Чолопек.</p> <p>Витор само гледа и трепће.</p> <p>— Нек |
о се као на Кладници, али не’ш трампити Чолопек за Јошевину! ..{S} Зато ли се ти облизујеш око |
састанку тражили његову Јошевину за мој Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад је те неистине |
ће Тодосије рећи ономе твоме „Да ти дам Чолопек, па учини што си наумио“. — А Видосав му вели: |
ако...{S} Сад ’хоће да сеје жир на оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта је том човеку!{S} Не |
мејете, ја могу да посејем гору по оном Чолопеку Тодосијевом.“ — А Коста Марић вели: „Не можеш |
ељима што су се ту десили, а механџија, чорљав и прљав сељак, запрегнут некаквом крпом од шарен |
<pb n="118" /> столом, застртим зеленом чохом, седели су: у врху председник суда, стар човек, з |
, леп и личит, у новим уским чакширама, чошном фермену и шиљастој шубари са чизмама на ногама.{ |
, коју је сама ткала и шарала, у тесном чошном јелечету, са свиленом марамом на грудима, лепо и |
родитеља...{S} И, нек остане међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св. Томи укра |
је подаље одатле.{S} Кад би мало ниже, чу некакав шушањ у шевару.{S} Трже се и обазре се — и у |
дили!</p> <p>Он нешто гунђори.</p> <p>— Чу ли што ти рекох, море!</p> <p>— Не чујем ја ништа шт |
> <p>Тек што је прешао преко вотњака, а чу се Тодосије:</p> <p>— Зар ’нако ти с нама, море, ноћ |
на лицу свију укућана.</p> <p>У том се чу:</p> <p>— Ево их!</p> <pb n="178" /> <p>Појавише се |
ељак без стоке и горе мртав је.{S} Шума чува здравље људима и штити родну земљу од поплаве...</ |
гласа:</p> <quote> <l>„Поред воде јаран чува овце,</l> <l>Жедан воде, жељан девојака.</l> <l>Не |
њему!</p> <p>— Разумем, бабо!</p> <p>— Чувај ми пријатеље, немој да их вређаш.{S} А за друго, |
а ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је остављај |
коју пару, они је остављају у кесу, па чувају и сваки дан броје колико има.{S} Давали су им и |
/p> <p>Они остадоше грицкајући лепиње и чувајући стоку...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
љале се својим радом.{S} Баба Вујана је чувала мале пилиће у башти, премештала се из хлада у хл |
л’ де да сам га извезла, нано, кад сам чувала овце на Башчинама?</p> <p>-- Јеси, ћери.</p> <p> |
и нешто га трошио, а нешто слао кући и чувао имање да не буде штете.{S} А највише се занимао у |
е уредити имање, али их је вешто крио и чувао, те их није никоме саопштио.{S} А, правије рећи, |
ња, па, да Бог помаже!{S} Онда би други чувао моје имање.</p> <p>Оно живо отераше у обор, а мрц |
час родио.{S} Нема оваког радина оваког чуваоца, пријатељу, — пљеска Витора по рамену: — и на г |
село и отишао по занату, по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{S} Чинило му |
игда на другом месту.</p> <p>— Ви ћете чувати воденицу, док ја видим посао на њиви, — вели баб |
д њега.{S} Видосав га је поучио како ће чувати детелиште и како ће поступати са покошеном детел |
енице, која је подаље од куће.{S} Ту ће чувати имање од штете, и радити ситније послове!{S} Тај |
е, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као моју децу.</p> <p>Председник удари у медениц |
до чега сад.</p> <p>— Што?{S} Чудна ми, чуда...</p> <p>Поседаше под трем пред пивницом.{S} Чеља |
та је било ако сам казао...{S} Чудна ми чуда што сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми највећи |
оваке штете и бруке!</p> <p>— Чудна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за пам |
p> <p>— Чудно ми његово имање!</p> <p>— Чудан ми и он човек и домаћин!</p> <p>— Море, глајте по |
сија, па одмах сакрије поглед.</p> <p>— Чудан си... ни онај човек...</p> <p>— Није... него... ч |
али не зна шта ће.</p> <p>— Па си много чудан сад...</p> <pb n="143" /> <p>Он ћути, лиже цигару |
и користио и себи и другима, а људи се чуде како је смео прићи човеку кога пре није ни чуо ни |
и штошта гласно приповедају, жале се и чуде којечему што нису знале.{S} Деца траже пурењаке и |
ао, коншија, — вели Видосав и у себи се чуди како је слободан овај Тодосије.</p> <p>— Ја велим: |
, као и обично, нити се радује, нити се чуди, нити распитује.{S} Измејаху секиром и лупа у једн |
јати ону голет на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јестратије...{S} Нека их, не |
..{S} Па још наплетемо двојином више, и чудимо се што нам нико ништа не верује.{S} То су женска |
ш...{S} Шта је било ако сам казао...{S} Чудна ми чуда што сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си м |
ије ми ни до чега сад.</p> <p>— Што?{S} Чудна ми, чуда...</p> <p>Поседаше под трем пред пивницо |
ејања код оваке штете и бруке!</p> <p>— Чудна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да су двоје није ску |
а радника човека у нашем селу.</p> <p>— Чудно ми његово имање!</p> <p>— Чудан ми и он човек и д |
Не знаш како ми је....{S} Дођу ми неке чудновате мисли, к’о да...{S} А, право да ти кажем, смр |
на једаред сети да потражи Тодосија.{S} Чудновато, он му увек падне <pb n="100" /> на ум кад до |
анићије, та „лења торта“ то ти је једно чудновато замјешателство: разлупају се дванаест јаја... |
има, којима тај рад паде у очи, беше за чудо шта то ради посинак Виторов.{S} Али он је знао шта |
="SRP19030_C8"> <head>VIII</head> <p>За чудо што је Видосав много разбирао о томе шта ће о њему |
} То му не ваља...{S} Сад пије сам... и чудо ми је што крије од мене: нашла сам једно чутурче у |
олико корачаји, смотрио је баба и видео чудо што није досад било: чича Витор заорава детелину!. |
крчаг с убрусом да полије бабу.</p> <p>Чудо с њим!{S} Он канда није ни спавао.{S} Ено га на го |
он је одмах отишао Тодосију да од њега чује праву истину, до ситница.{S} Али од Тодосија није |
е, бато, немој то никоме причати.{S} Да чује бабо, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.</p> |
е!{S} То ми не смеш одрећи!</p> <p>— Да чује бабо!</p> <p>— Нека чује!{S} Ми смо добри пријатељ |
чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња да чује шта то бата вели кад нешто попева и маше рукама, п |
па неће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто |
се прибере и поврати.{S} Али он неће да чује ни за какав разговор, или ако је саслуша, не призн |
че и застаде.</p> <p>Витор се забечи да чује.{S} Он ушара очима.</p> <p>— Ваљда си нешто чуо?</ |
и!</p> <p>— Да чује бабо!</p> <p>— Нека чује!{S} Ми смо добри пријатељи!</p> <p>— Други пут, на |
се то рашчује по свету...</p> <p>— Кад чује влас’...</p> <p>— И каже влас’: у селу Врљугама по |
не лишће на поветарцу... „Нема га... не чује се...{S} Он је ту, негде...“ извири се она.{S} Али |
ору...{S} То нико не зна, кријемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и код Тодосијеве куће...{S} |
, па се занео и заборавио те виче да се чује чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња да чује шта т |
унђори у авлији.{S} Мало потраја, па се чује све јаче као да се с неким инати:</p> <p>— Није ов |
д се то чује по селу...</p> <p>— Нек се чује.</p> <p>— Брука и срамота, мој Видосаве! ..</p> <p |
дебала од дрвећа.{S} Тишина... само се чује птица у гори, и, час по час, шушне лишће на повета |
p> <p>Витор пишти још за дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен...</p> <p>У том ето ти С |
и и затисне уши, већ види шта се ради и чује шта говори народ, па сам размишља о свему.{S} Њега |
само вајка:</p> <p>— Бруке моје!{S} Док чује бабо!{S} Док зукне глас по селу!</p> </div> <div t |
нтије ужагри очима и узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица над горњом усницом |
S} То је моја брига.</p> <p>— Кад се то чује по селу...</p> <p>— Нек се чује.</p> <p>— Брука и |
печали и овај мученик!</p> <p>Витор то чује па само шапуће и моли Бога да му се душмани не осв |
вет!{S} Таки је од младости.{S} Кад што чује о себи неповољно, њега то једи, гризе, и тада ћути |
олем да чујем шта ти читаш из књиге.{S} Чујем како ти, мало час, нешто попеваш, а мени мило, ми |
S} Хоћу да обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког новог семења.</p> <p>— Јес’, се |
његовој кући.</p> <p>— Инђија!</p> <p>— Чујем, Симо.</p> <p>— Шта ће онај чекрк на путу?</p> <p |
p> <pb n="146" /> <p>— Ружице!</p> <p>— Чујем, бабо. '</p> <p>— Колико ’но имадосмо ракије у по |
сије издиже главу и одазва се:</p> <p>— Чујем, мали.</p> <p>— Причај-де, море, штогод, да не за |
ори он.</p> <p>Дамљан продужи:</p> <p>— Чујем, подиже један, подиже други у селу, па рекох: дај |
н, нећеш још једанпут да то попеваш, да чујем шта ’но велиш?</p> <p>— Шта ти мораш знати шта ја |
/p> <p>— Немој да се љутиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књиге.{S} Чујем како ти, мало час |
— Чу ли што ти рекох, море!</p> <p>— Не чујем ја ништа што ми ти велиш!</p> <p>— Ама људи смо, |
ли чуо ти! — виче Видосав.</p> <p>— Не чујем ништа, него да си ту ћутао и да слушаш што ти се |
ка и слеже раменима.</p> <p>— Хоћемо да чујемо твоју реч! — вели му Витор.</p> <p>— Да ти одобр |
а трећи.</p> <pb n="46" /> <p>— Чим шта чујемо за кога од нас, ми потрчи да продобујемо по селу |
Чича му се загледа у очи:</p> <p>— Ама, чујеш, море!{S} Нећу ја милости од тебе, да ми га ти по |
е зна ни за девету част као тата.{S} Да чујеш шта веле наши сељаци, па и сами Коружићи!</p> <p> |
.</p> <p>— Шта му је тата учинио?{S} Да чујеш ти шта веле наши сељаци...</p> <p>— Шта веле?</p> |
ти тешко?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Кад чујеш шта веле људи?</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле: |
оју реч слуша, а Тодосијеву свиђа.{S} И чујеш ли шта говоре људи?</p> <pb n="74" /> <p>— За њег |
{S} Трабуња нешто без икакве везе, само чујеш: распикућа, Јошевина, Чолопек...</p> <p>— Где ли |
!</p> <p>А чича Витор се смејури и само чујеш: хм... хе.... хи..</p> <p>Бог зна шта он мисли!</ |
Вујана и смеју се деца.{S} А напољу се чују гласови:</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Хвала на ч |
<p>Или кад опазе да је жито измлевено и чују да колиће воденички камен, они трче и вичу да дође |
ла, брате! — подвикује Тодосије, да сви чују.</p> <p>Људи оћуткују и згледају се кроз помрчину. |
а шипку, мери докле је ухватила ракија, чука у бурад, загледа их, разгледа обручеве.{S} Ако је |
.{S} Време му је, — одговара Тодосије и чука у један колац.</p> <p>— Куда мислиш да сведеш ту о |
ри јој Витор, погао се, гледа у патос и чука штапом.</p> <p>Наједаред се трже и исправи.{S} На |
о сам казао да ћу посејати ону голет на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јестра |
ок он не почне.</p> <p>Антоније поћута, чукну штапом о прочевље, па поче:</p> <p>— Где си био ј |
и обрађивати га како им је радио деда и чукундеда; треба показати нешто савршеније и практичниј |
ли на имању, шта раде деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она при |
акупе сена за стоку:</p> <p>— Домаћине, чули смо да имаш сијена по доста?</p> <p>— Имамо сена, |
</p> <p>— Дарован сам од себе!</p> <p>— Чули смо за његову кућу.</p> <p>— И овај је вољан човек |
p> <p>И онда се разиђу и причају шта су чули шта може бити са лудоријама Виторова посинка...</p |
урнуо од имања као распикућу... и то се чуло свуда... по чаршији и селу...{S} Брука, моја Ружо! |
сву чељад.{S} Ту разбој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ спава...{ |
p> <p>— А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, чуо је од његовог баба.</p> <pb n="157" /> <p>— А зна л |
ам чуо...</p> <p>— Шта си чуо?</p> <p>— Чуо сам, овај... много штошта...{S} Ја не знам, бабо... |
/p> <p>— Што ће ти то да знаш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам праву истину. "</p> <p>— Хоће |
теже му је због баба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једити, кидати |
а главу.{S} Нема више двоумљења: сад је чуо из бабових уста шта мисли о њему и његову раду.{S} |
очима, како јасно звоне те речи које је чуо пре толико година! ..{S} Данас је прва радост његов |
у рупу и у њој справљати ђубре, како је чуо од учитеља кад је једног дана <pb n="104" /> причао |
о одрешен.{S} Њему би причао све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних |
о?{S} Оставите ви мене... ја... јеси ли чуо ти! — виче Видосав.</p> <p>— Не чујем ништа, него д |
селу.{S} Одмах сусрећемо људе: „Јеси ли чуо шта је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“...{ |
о је смео прићи човеку кога пре није ни чуо ни видео.</p> <p>За тим ће:</p> <p>— Палиш ли дуван |
иво...{S} Ја сам чуо...</p> <p>— Шта си чуо?</p> <p>— Чуо сам, овај... много штошта...{S} Ја не |
искриви главу још више:</p> <p>— Је си чуо, управи-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти пл |
еса и исмева.</p> <p>— Тата, тата, јеси чуо нешто, што веле за тебе? — прича му Јовица.</p> <p> |
уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти касти...“ — вели Мића.{ |
Само да будеш паметан... ти си се, јеси чуо, увалио у овако имање, што је... јеси чуо... реткос |
о, увалио у овако имање, што је... јеси чуо... реткост... то јес’ овако имање Виторово... — поч |
дођох, кастиле, да ти кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</p> <p>Он избечи очи.</p> <p>— Он је оти |
— Јеси га видео како иде?</p> <p>— Јеси чуо како говори?{S} Хе... одмах се познаје човек...</p> |
Ако си радио, ти се очисти.{S} Ама јеси чуо, море: ако не можеш бити богат и одевен, можеш бити |
теби је одавно нешто криво...{S} Ја сам чуо...</p> <p>— Шта си чуо?</p> <p>— Чуо сам, овај... м |
ишта десило на састанку, него нешто сам чуо за онога твога.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја, |
в је отишао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење потврдити ко |
Он ушара очима.</p> <p>— Ваљда си нешто чуо?</p> <p>— Ти знаш: свет као свет, али ни он не ради |
нану.{S} О, нано!</p> <p>Ружица промоли чупаву главу на кутња врата.{S} Видосав се смеје, а она |
за тога Виторовог посинка!{S} Шта ти не чусмо и за њега!{S} И све сама лаж!</p> <p>— Море, свет |
сваке руке, али нико није могао од њега чути рђаву <pb n="71" /> реч за свога посинка.{S} Прича |
одосијева посла: како ће се једног дана чути да су му покрепала говеда од те траве, или га пост |
ша позеленелих од буђа, кутија без дна, чутура са избијеним колом, ексера, фесова масних и изли |
торбу на кладу и на њу поређа хлеб, со, чутурицу и друго што се нашло, жену врати кући па поче |
осије реши те пређе врзину и принесе му чутурицу и поче молитвати:</p> <p>— Помози Боже!{S} Сре |
та слушате Витора!</p> <p>Домаћин иде с чутуром од једног до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја т |
<p>— Што да ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећи код свој |
Маслаћев сусед уста те донесе из торбе чутуру и колач, извезен са вуницом, и неколико јабука, |
ко исто кад иде у варош не носи у торби чутуру и заструг, већ седа у механу па поручи јела и пи |
вечан човек, малог раста, погурен, носи чутуру од једног до другог и даје да се пије.{S} Негде |
.{S} Затим, с времена на време, приноси чутуру, наздравља и радници се поткрепљују.{S} Кад буде |
лико су могли.{S} Чича Витор је наточио чутуру ракије и носио на њиву те нудио возиоце, свезао |
из једног угла, из слане, извуче једно чутурче љуте ракије.{S} Натеже добро, сакри га на исто |
и је што крије од мене: нашла сам једно чутурче у кревету, у слами, у њему љута ракија...{S} И |
/p> <pb n="130" /> <p>Она му угледа оно чутурче пред њим.{S} Хтеде да му рече, па се уздржа.</p |
и!...</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Чућеш и знаћеш...{S} Тешко нашој деци! — рече и загрцну |
е кући.</p> <p>Доцније мало, они у кући чуше да чича нешто гунђори у авлији.{S} Мало потраја, п |
јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разгласити по селу.</p> <p>— Шта му ј |
ажеш, онда што ми ниси раније казао, па џаба ти то старјешство.{S} Ево, па га узми и ради како |
ешинску власт.{S} Кад попије трећу, она џака и глас јој крешти: час плаче и куне, час се смеје |
ади и звера на девојке и другове, а сви џакају и дозивају се.{S} Зрели људи прекрстили ноге, об |
ам никога за моје имање!</p> <p>— Ти си џангризалица!</p> <p>— Ти си укољица!{S} Хоћеш само да |
дужи:</p> <p>— Теби је тешко од његовог џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти ниси огуглао светску |
ланина...</p> <p>Напослетку се јави иза џбуна и приђе му:</p> <pb n="142" /> <p>— Зар онако ти |
о се ту нађу, знаду шта треба: приставе џезву уз ватру и перу стакло за вино или ракију.</p> <p |
а, намаче шубару и метну мало босиљка у џеп.</p> <p>Видосав му приђе, скиде гајтан с врата и пр |
некакву хартију из сандука и стрпа је у џеп, узе кукасти штап и окрете се деци:</p> <p>— Ви ћет |
/> да би их турио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две лепиње:</p> <p>— Ево теби, Ђурица! |
<p>Чича Витор узе своју хартију, тури у џеп, и полако, погурених леђа, изађе из заседања...</p> |
н сави гајтан на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде прићи:</p> <p>— Море, окани с |
дмах га нешто копка да је узме и тури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се изгубити брњица на ка |
е, те махну руком да седе, па се маши у џеп и извади једно писмо.</p> <p>— Молим вас, браћо.{S} |
Руменија... — замуцну чича па се маши у џеп и извади табак хартије.</p> <pb n="120" /> <p>— Шта |
че Дамљан.</p> <p>Ђурица склони књигу у џеп и, погнуте главе, одговори:</p> <p>— Што, богме... |
те с ћепенка узе две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не хтеде се јав |
врх совре.{S} Стари пријатељ извади из џепа шарену кутију у којој стојаше десет нових дуката и |
више чела, па то зачешља и углади, а у џепу му увек марама и по нека књижица.</p> <p>То је мож |
што је у њима нашао.{S} По једну носи у џепу увек и чим је беспослен, он је раскрили и гледа у |
-Витора!{S} Ђурица је у десетој години, џигљаст и мало бледушкав, али здрав и окретан.{S} Учио |
} Знате Витора боље него и ја.</p> <p>— Џимрија!</p> <pb n="43" /> <p>— Слепи чвор!</p> <p>— Пр |
га купујем с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, не превари! — подвикује <pb n="19" /> Витор, |
Нећеш, Тодосије, куда си наумио!{S} Не’ш се распасати на мојој бабовини, док сам ја жив!{S} Кл |
текао Витор Микачић, а није село!{S} Не’ш, синко, куд си наумно! ..</p> <p>Жене се згледаше.{S} |
..{S} И нек ми је сто грехота! ..{S} Не’ш, синко! ..“ — броји старац у себи и мрдају му уснице |
!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш трампити Чолопек за Јошевину! ..{S} Зато ли се ти обл |
по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и |
епом оделу од <pb n="159" /> плавкастог шајка, у блузи са зеленом јаком и шајкачом са зеленом п |
ире од црног сукна, копоран и фермен од шајка.{S} На њему све чисто и уљудно.{S} Увек расположе |
астог шајка, у блузи са зеленом јаком и шајкачом са зеленом пантљиком: леп, личит, чист.{S} Неш |
асних и излизаних, копорана без рукава, шајтова, чепова обручева....{S} Нешто извешано, <pb n=" |
свако боговетно доба истргнути имање из шака.{S} И да је Видосав дужан држати славу моју и служ |
b n="158" /> му се старешство избило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да |
ш што ти се заповеда.{S} Сад си у нашим шакама...{S} Видиш ти њега!{S} Срам те било! — резили г |
Она убриса очи и грчевито стезаше своје шаке.</p> <p>— Говоре по селу!{S} И ти слушаш шта ко го |
>— Но како! </p> <p>— Да узме дизгине у шаке!</p> <p>— Да запали чибук!</p> <p>Ружић продужује: |
м ко <pb n="64" /> отвори врата, склопи шаку око цигаре боји се да не угледа бабо.</p> <p>Чича |
са прутићима у рукама, нешто чепрљају и шалакају се.{S} Кад угледаше Витора обрадоваше се и ско |
па блену у ове госте и смеју се њиховим шалама.{S} Сад више воле овде код ове четворице него ко |
животу и друговању и затурали свакојаке шале.{S} Њему је то годило и у њима је нашао искрене љу |
кне: незваном госту место за вратима, — шали се Мићо.</p> <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{S} Ви га јо |
.</p> <p>Па је глади низ косу:</p> <p>— Шали се тата!{S} Ти си добро дете татино!</p> <p>— Тата |
д <pb n="176" /> јабуку шећерлију па се шали и забавља са Сојком, разговара и ћерета, хвата је |
кућу, час се разговара озбиљно, час се шали са људима и женама и затура којекакве комендије.{S |
еним људима и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га гледаш како с понеки |
е, сео под јабуку шећерлију па се с њом шали и забавља.{S} Дан ведар, сунце одскочило повисоко |
p> <p>Они се смеју.{S} А она као мало у шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели у |
се са свима поштеним људима и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га гле |
иму од дувана.{S} Тодосије затурио неку шалу и засмејао све око себе, кад му дође Ђурица и рече |
ују један <pb n="88" /> другоме по неку шалу, а девојке шану једна другој на ухо, па кикот...</ |
аницама, средовечним женама у зајитунли шамијама, и стадоше унаоколо сабора: разгледају свет, р |
"52" /> преда се.{S} Још носи затворену шамију и није јој до сабора и кола.</p> <p>— Нека, бабо |
"88" /> другоме по неку шалу, а девојке шану једна другој на ухо, па кикот...</p> <p>Наоколо ок |
b n="91" /> <p>Видосав приђе згладићу и шану:</p> <p>— Остави то сад.</p> <p>А овај се искоси:< |
молим, све исправно!</p> <p>Тодосије му шану на ухо:</p> <p>— Ућути једном..{S} Ти си слаб на п |
старим пријатељем и његовим суседом, па шануше Видосаву те и он то учини.{S} Младожења пољуби у |
ономе, па од једном спусти глас као да шапће на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам у Бога |
по једну попијемо!</p> <p>Витор расте и шапће му на ухо: „Хвала ти, газда-Радојица, на таким ре |
о, сагле главу и хитро одвајају комушу, шапћу и на махове се засмеју.{S} Момци, где који, по дв |
> <p>Они се смејуре, згледају се, нешто шапћу између себе, па се ослободе и распричају.</p> <p> |
ј мученик!</p> <p>Витор то чује па само шапуће и моли Бога да му се душмани не освете.</p> <p>С |
и другог арча, па терзија реже, шије и шара и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је сва |
сијева посла! — смешка се бабо лукаво и шара очима.</p> <p>Витор Микачић није ни волео ни мрзио |
алакти се, гледа у полић или у сто, или шара погледом с предмета на предмет, с човека на човека |
Био је од оних људи што у друштву ћуте, шарају очима и хватају сваку реч, а кад <pb n="73" /> р |
ј извезеној сукњи, коју је сама ткала и шарала, у тесном чошном јелечету, са свиленом марамом н |
} Дан ведар, сунце одскочило, а хладови шарали по дворишту.{S} Видосав намирио посао и обукао с |
соби два широка кревета за спавање, са шареницама и подшивеном ћебади, чивилук са хаљинама што |
су намештене клупе застрте ћилимовима и шареницама и намести их како је у реду.</p> <p>Доцније |
рљав сељак, запрегнут некаквом крпом од шаренице поњаве, тумара око оџака и келнераја, па обиђе |
, окрену га и обрну.{S} Види само нешто шарено и онај печат као потковица: — Боже, што нисам пи |
совре.{S} Стари пријатељ извади из џепа шарену кутију у којој стојаше десет нових дуката и спус |
Витор ступи у двориште.{S} Носи велику шарену торбу пуну ствари, набио повраз на штап, претури |
а Симин рад и препочињу га као девојче, шару са приглавка.{S} Сви ти људи имају и добра детелиш |
толовачу и управи поглед у ону пругасту шару на чађаву дувару у коју је Мато Коружић згађ’о оки |
до дебелог јасена, што се наднео у мој шевар, то је моје имање.</p> <p>— Где је тај дебели јас |
живо отераше у обор, а мрцину бацише у шевар.</p> <p>Видосав се само вајка:</p> <p>— Бруке мој |
да Видосава!{S} Накупио сувога грања по шевару, увезао појасом читаво бреме, затурио на леђа па |
S} Кад би мало ниже, чу некакав шушањ у шевару.{S} Трже се и обазре се — и угледа Видосава!{S} |
пази шта ради, да се с њиховом кућом не шегачи свет.</p> <p>Видосав није имао куражи да се упус |
жавка, висока, пргава и сипљива жена од шездесет и неколике године, која нема нигде никога и ту |
видиш него ја.{S} Можда сам ја некаква шепртља која се пача у све а не зна свог посла.{S} Или |
као кума па да вајдим од ње...{S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он ће ме натерати да једног дана |
и дошли до уверења да он није лудак или шепртља, већ озбиљан човек који зна шта ради, и да од т |
: имају по триста брава ситне стоке, по шесеторо говеди..{S} Али ја велим: хе, што се размећете |
м четрнаест гроша.{S} А ти?</p> <p>— Ја шеснаест.{S} Имамо доста, али даће он ниже.</p> <p>Па в |
а наш ојађени сељак упрегне у свој плуг шест волова, па да их побије терајући, не могу му поора |
мање слабо и неачко.{S} Једва ако имају шест хектара земље папратњаче, нешто шуме и вотњак.{S} |
S} Заједно се хране; заједно се купају, шетају и одмарају.{S} Ту је наука, ту разговор и пошали |
послужење.{S} Зна се све шта је редно: шећер и вода, кафа и хладна ракија, па после врућа раки |
вник и послужи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S} Служи, двори и гледа пр |
анче поређаше срчалук, кутије за кафу и шећер и друге такве ствари за послужење....</p> <p>Видо |
о...{S} А није ми до тога.</p> <p>Умочи шећер у воду па поче сркутати и припијати.</p> <p>— Ђур |
есе она на служавнику чашу хладне воде, шећера, стакленце ракије с чашицом, па метну на сто, пр |
наест јаја...{S} Даље, метне се по киле шећера, фртаљ киле грожђа, по фртаља смокава... — прича |
на горњој страни дворишта, под јабуком шећерлијом, сео па клупу, наслонио <pb n="94" /> леђа у |
а.{S} Али у том сену цигара под јабуком шећерлијом и он се накашља промукло и сухо.</p> <p>Она |
куће рекао да се инате горе под јабуком шећерлијом.</p> <p>Једно вече прича тако те о овоме, те |
букао се, сео под <pb n="176" /> јабуку шећерлију па се шали и забавља са Сојком, разговара и ћ |
посинком изађе више оџаклије под јабуку шећерлију и поседају па столичице.</p> <pb n="17" /> <p |
мирио посао и обукао се, сео под јабуку шећерлију па се с њом шали и забавља.{S} Дан ведар, сун |
су и браду, занеопранио се, на глави му шеширина са искецаном пантљиком и изгужваним ободом, на |
едног пролећа заграђује Тодосије њиву и шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, иде полако с др |
вит’о, чврк и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ спава...{S} Мало даље је штала, ози |
, копчи и другог арча, па терзија реже, шије и шара и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако |
ји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију...</p> <pb n="50" /> <p>Чича Витор уобичајио је да |
кати.{S} Ја знам Витора: он ћути, дима, шикће, па по неки пут викне, и све то прође као да ништ |
новим уским чакширама, чошном фермену и шиљастој шубари са чизмама на ногама.{S} За њима младож |
хану, трљка га, намешта му узду, колан, шиљте и непрестано гунђори и броји:</p> <p>— Тако но ка |
/p> <p>Сојка је најстарије дете, читава шипарица од дванаест година.{S} Иста мајка: црномањаста |
рум, по десети пут, извади врањ, спушта шипку, мери докле је ухватила ракија, чука у бурад, заг |
детелина, густа и сочна, да се све више шири и бокори.</p> <p>Даље је порадио ово: у врту, поре |
огледало и преко њега пребацише убрус, широк и дугачак од дебелог платна; на трећи владаочеву |
ној страни оружје.{S} У другој соби два широка кревета за спавање, са шареницама и подшивеном ћ |
премила нове чарапе с двојим вођицама и широки појас алове боје.{S} Видосав му покиселио опанке |
ике!{S} Каква је ова крава, како су јој широки бокови и велико виме!{S} Она даје по десет ока м |
ладожењин отац, крупан човек, просед, у широким чакширама и пространом гуњу; за њим неки њихов |
а средовечна, црвенкасте косе и бркова, широких уста и крезава, увек расположена и насмејана.</ |
пријатно.{S} Месец тек прогрејао и кроз широко грање просипа бледе млазеве.{S} Постављена дугач |
ећ нема ништа детиње на њему.{S} Кад се шиша, остави мало веће залуфе и мало више косице више ч |
азреда основне школе па је напустио.{S} Школа далеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше |
метну под мишку и одведе га учитељу.{S} Школа је близу и моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти |
у долази та варош.</p> <p>— То је добра школа?</p> <p>Он се осмехну:</p> <p>— Како за кога и ка |
ратарску школу.</p> <p>— А где му је та школа?</p> <p>— У Краљеву! — показа ратарац руком на ко |
у школу, како му је причао ратарац. „Та школа, то је, сигурно, велика зграда, као онај конак у |
ше му да тај учи ратарску школу а та је школа најбоља за сељака.{S} У њој се учи како ћеш са па |
н му каза.</p> <p>— Јеси ли учио каквих школа?</p> <p>Он му исприча све како је учио и шта је и |
паметна света!{S} Ето, све се то учи у школама, тамо у ратарници, где учи онај Гружанин...“ — |
...</p> <p>Она мрдну раменима:</p> <p>— Школе се... науке су... — рече и полако се измаче из со |
а школовање, па ипак неће да одмакне од школе; хоће да послужује и да се мучи, само да походи п |
е.{S} Ко хоће да господује он учи друге школе, а ко хоће да ради тежачке радове и да научи како |
ога избора, добио од управника ратарске школе.</p> <p>Сељаци се прокртољише у својим седиштима |
тнији од целога света.{S} Нашто би биле школе, кад би било најбоље све оно што смо научили од н |
окретан.{S} Учио је два разреда основне школе па је напустио.{S} Школа далеко, а он сиромашак и |
се траже и одличну сведоџбу из основне школе.{S} Зове се Ђурица Микачић из села Врљуга...“</p> |
био слободан и отресит.{S} Чим дође из школе он обеси чантру о клин, па тражи Јовицу, и што ра |
и ђак из тог села који се и по свршетку школе забавља књигама.{S} Има их неколико комада у оџак |
ају лепо имање, да би могли по свршетку школе применити своје знање на имању и показати корист |
ује у ратарници.{S} Толико љубави према школи и науци, колико се показује у овом младићу, тешко |
томца, који ће се школовати у ратарској школи.{S} Далеко од тога да утичем на одлу среске скупш |
<p>— Они не знаду ово што сам ја учио у школи, али знаду све друго више него ја.{S} Они су и ст |
је са произношењем гласа како је учио у школи, па се занео и заборавио те виче да се чује чак д |
и да је самоучки научио све што је тај школовани тежак знао.</p> <p>Како се обрадовао кад се с |
d>XXX</head> <p>За три године Ђуричиног школовања у ратарници, прилике у кући Микачића остале с |
стотину ђака.{S} Он је без срестава за школовање, па ипак неће да одмакне од школе; хоће да по |
аш срез да бира два питомца, који ће се школовати у ратарској школи.{S} Далеко од тога да утиче |
ко комада у оџаклији на полици.{S} Нису школски уџбеници, него некакве друге књиге што их је од |
да привремено слуша предавања и ради на школском имању.{S} Сад би лепа прилика била да га срез |
јка, ја морам да идем у Краљево да учим школу, и немој да казујеш бабу док ја не одем тамо,“ — |
ица од Јовице.{S} Он је редовно похађао школу и био слободан и отресит.{S} Чим дође из школе он |
" /> <p>Оне јесени кад је Ђурица свршио школу и вратио се кући, решише се да је удаду.</p> <p>Ј |
"37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи свој буквар из ког |
по Великој Госпођи, Витор даде Ђурицу у школу.{S} Једног дана каза му те искупи оне књижице и т |
а научи како их ваља радити, он учи ову школу.</p> <pb n="160" /> <p>Он ћути, гледа у њега, па |
бере два питомца који ће учити ратарску школу.{S} Ви знате каки су то питомци.</p> <pb n="170" |
ледао.{S} Рекоше му да тај учи ратарску школу а та је школа најбоља за сељака.{S} У њој се учи |
ромери погледом.</p> <p>— Учим ратарску школу.</p> <p>— А где му је та школа?</p> <p>— У Краљев |
итељу!{S} Срце ме вуче да учим ратарску школу.{S} Ја одох данас тим путем, па како Бог да.{S} Н |
науке могао би и ти ступити у ратарску школу, па да учиш ово што ја учим.</p> <p>Ђурица ужагри |
раже се младићи који су свршили основну школу, да су доброг владања и из домаћинске куће.</p> < |
јих другова, с којима је свршио основну школу, и од својих вршњака по годинама.{S} Све на њему |
зреда па да се зна да си свршио основну школу.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И да учиш добро, д |
и какво је то дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много |
исли Ђурица, па се пренесе мислима у ту школу, како му је причао ратарац. „Та школа, то је, сиг |
м.{S} Пре двадесет дана дошао је у нашу школу један младић из вашег среза и изјавио жељу да се |
говор и упозна с њиме.</p> <p>— Ти учиш школу, је ли? — упита га Ђурица.</p> <p>Он га промери п |
дић из вашег среза и изјавио жељу да се школује у ратарници.{S} Толико љубави према школи и нау |
ине нити сухе гранчице на дрвету: свака шљива масна и глатка као обријана.</p> <p>Пут од куће у |
јој чека цену и тако стоји док не роди шљива и онда продаје стару а пече нову.</p> <p>Он држи |
и.{S} Сав ограђен у проштац.{S} По њему шљива од сваке врсте: ранка, маџарка, белошљива и трнош |
како се <pb n="26" /> упознао са неким шљиварским трговцем из ваљевске нахије с којим је, доцн |
лаве, поведе се и ухвати за дебло једне шљиве...{S} Не може даље маћи...</p> <p>Мало доцније вр |
мећу ораси и грожђе, а никако смокве и шљиве.{S} Разумете, никако!</p> <p>У том се зачу ларма |
товара, по два казана, каца са сирћетом шљивовиком, а на тавану виле, лопате и грабуље.{S} На д |
и осталих зграда утрвене путање, насуте шљунком.</p> <p>Испод куће вотњак, да не можеш с краја |
се у дућанима купује.{S} Чича Радојица шмрче бурмут, смеши се, трља руке и вели:</p> <p>— Ти с |
е где сусретну, он обори поглед земљи и шмурне у страну.</p> <p>Једне недеље чича Витор накасти |
а кафу, меди и пени ракију, наслужује у шоље и чаше, те деца носе и послужују, трчи у подрум те |
се каву.</p> <p>Принесе му је у његовој шољи, великој старинској, која личи на турски филџан.</ |
ав је онај врт поред пута, као цветњак, шпартан на леје, обележен сваки усев.{S} Свет пролази, |
</p> <p>Боже, да речемо да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на ону трупиницу до |
, а како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p> <p>Убрзо су свикли д |
и домаћин!</p> <p>— Море, глајте посла, шта слушате Витора!</p> <p>Домаћин иде с чутуром од јед |
се — па јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они имају свега задовољно.{S} Пред со |
оприча како је у ратарници: како живе, шта уче, шта раде, шта има тамо од стоке и угледног доб |
атарници: како живе, шта уче, шта раде, шта има тамо од стоке и угледног добра и шта се све под |
и га пострекавају:</p> <p>— Деде, деде, шта би?</p> <p>— А шта она вели?</p> <p>Младић се уозби |
<p>Сад треба дочекати баба...{S} Боже, шта ли ће бити!</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
јој се навалила стена на груди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је то толико увредио Видос |
да се згране.</p> <p>— Море шта ти је, шта правиш комендије! — Притрча да ухвати оно живо јуне |
а њега и пратимо му сваки корак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се састаје, шта говори?{S} |
шта је, што је дошао, с ким се састаје, шта говори?{S} Што те се тиче то?{S} Нек иде сваки свој |
како је некад било, какве су цене биле, шта је најбоље пролазило на пијацу, и какви су изгледи |
оји га куша шта ће рећи.</p> <p>— Море, шта се ту затежеш и завирујеш?</p> <pb n="144" /> <p>Ни |
крупан глас из помрчине:</p> <p>— Море, шта преклапаш ту сву ноћ о Витору и његовом посинку!{S} |
прича како <pb n="167" /> су код куће, шта су порадили на имању, шта раде деца и шта је где чу |
ера, скочи и подвикну:</p> <p>— Ружице, шта ти би!{S} Како је то дерњање?{S} Ниси ти дете!</p> |
ако је у ратарници: како живе, шта уче, шта раде, шта има тамо од стоке и угледног добра и шта |
вио те Бог!{S} Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми се ти извлачиш?</p> <p>— Пио сам!</p> <p>— Здрав |
Шта сам ти ја крив, бабо?..{S} Бога ти, шта ти је?</p> <p>— Шта велиш? — издре се чича и сену о |
з уво и стане дошаптавати и нагваждати, шта је ко рекао за тебе и његову кућу, он мисли да му с |
— Он зна више него бабо.</p> <p>— Ћути, шта говориш то! — ћутка га она.</p> <p>— Бога ми, јес’! |
} Вредно чељаде... и да ње нема у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је од њег |
ш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам, шта сам им на путу, да ми <pb n="105" /> се подсмевају |
едај своја посла.</p> <p>— Бог с тобом, шта то радиш мимо свет?</p> <p>— А зар ово није мимо св |
омињеш Тодосија?..{S} Ја не знам, бабо, шта хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>— И не знаш.{S} Ништ |
Здраво сван’о, Виторе.</p> <p>— Здраво, шта ми ти радиш, Антоније?{S} Откуд ти ’вако сабајле?{S |
све редом; где је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто је шта на пијацу.</p> < |
/p> <p>— Шта, Видосаве?</p> <p>-— Како, шта?{S} Ја и бабо сломисмо колач...{S} Што би, би... ви |
су код куће, шта су порадили на имању, шта раде деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} |
о појаса, подигла би обрве високо и.... шта би друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{ |
је.</p> <p>— Ја не знам.{S} Молим те... шта ти је?{S} Теби се нешто привиђа.</p> <p>Чича узврте |
вољно о посинку.</p> <p>— На прилику... шта ће он тражити бољег саветника од тебе, Виторе?</p> |
ио Видосав?{S} Што то чини тај Видосав: шта му је те га не слуша...{S} Никад га нисам оваког ви |
н је паметан човек...{S} Само што веле: шта би од оног човека.</p> <p>Ђурица се узврпољи.</p> < |
.{S} Што год почне, стане и замисли се: шта ће рећи бабо?..{S} Испричао је негде да ће на јесен |
S} А шта се кога... на прилику... тиче: шта радим ја у моме вајату? — рече и заљуља главом.</p> |
ју чашицу.</p> <p>Чешће Ружица помисли: шта ли мисле ова деца за свога тату...{S} Размисли се — |
ану у Јошевини.</p> <p>Витор се узбеши: шта ће то бити, каква је то нужда из беле зоре, па се с |
>— А, правије би било да ти мене питаш: шта ја тражим по туђем имању.{S} Је ли, младићу? — рече |
и дете да те тешим.{S} Сад опет бринеш: шта мисли о теби!{S} Нек мисли шта хоће, не може ти ниш |
обузме сета при помисли <pb n="154" /> шта ће бити до послетка, он погледа у њих и благне му н |
>— Ето, и за тога Виторовог посинка!{S} Шта ти не чусмо и за њега!{S} И све сама лаж!</p> <p>— |
аде га загледати:</p> <p>— Ене, ене!{S} Шта је ово?</p> <p>— Колир.</p> <p>— Ко ти је ово извез |
и да се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам, шта сам им на путу, да ми <pb n="105" |
ни да доврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта, не звани!{S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти |
ава да прича.</p> <p>— Како је било!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има кривице и до њега |
о је крив?{S} Бабо криви Видосава...{S} Шта има при њему да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати |
} Сад и он хвали тату и његов рад...{S} Шта има боље но кад дође време да те хвали онај који те |
избегавао је да се с киме састане...{S} Шта би имао да прича?{S} Њихну бруку...</p> <p>Иде путе |
ла све што може најцрње наступити...{S} Шта то би, са чега то дође дотле? — мисли она и размишљ |
због баба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једити, кидати, стидоват |
да јој рекне и једну прекорну реч...{S} Шта ли је то било те се толико наљутио!..</p> <mileston |
брате?{S} Питај баба и кога хоћеш...{S} Шта је било ако сам казао...{S} Чудна ми чуда што сам к |
помисли у себи: — па шта ћемо сад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад не умем друкчије, већ да ме запа |
тара за све од најмањег до највећег.{S} Шта им је криво што он тежи бољитку, да има бољу пасмин |
пред ким признати. — „Он много пије.{S} Шта му би сад, кад то није чинио пре, у млађим годинама |
и види да се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже, како да му одговори?{S} Он нема тог срц |
змишљао док се решио да то рашчисти.{S} Шта ти не беше у тој сарачани!{S} Старих поцепаних опан |
дић се уозбиљи:</p> <p>— Шта вам је?{S} Шта се смејете?{S} Није тај чича овде.{S} Па и да јес’, |
и ти се...</p> <p>— Шта, чини ми се?{S} Шта детињиш!{S} Дођи себи ти, море...{S} Погледај ми у |
њега.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта ја коме чиним?</p> <p>— Е, хе... — маше главом Виће |
на груди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је то толико увредио Видосав?{S} Што то чини тај |
табак хартије.</p> <pb n="120" /> <p>— Шта ти је то?</p> <p>Он пружи.{S} Први члан узе хартију |
велиш?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— Шта ће му волови и плуг?</p> <p>— Не знам... да нешто о |
тане.</p> <p>— Нека те исмева!</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће!</p> <p> |
ћеш му сад?</p> <p>— Држи га!</p> <p>— Шта им би од те траве?</p> <p>— Ћути!{S} Дај мало сена! |
аве!</p> <p>— Извол’те, газда!</p> <p>— Шта ће ти она чешагија на прагу?</p> <pb n="108" /> <p> |
јте тамо, гледајте свог посла!</p> <p>— Шта ћеш то?{S} Оставите ви мене... ја... јеси ли чуо ти |
бро?</p> <p>— Јесте, Тодосије!</p> <p>— Шта хоћеш више?{S} Теби је савест чиста и мирна, ти њој |
ап!</p> <p>— Полако, домаћине!</p> <p>— Шта полако?{S} Како ја?{S} Ружице!{S} Донеси печења!</p |
, .</p> <p>— Полако, домаћине!</p> <p>— Шта, полако?{S} У кап!{S} И ти!{S} И ти!</p> <p>Па пров |
се.</p> <p>— Море, еј Виторе!</p> <p>— Шта ти је? — проговара он и не диже главу.</p> <p>— Оди |
</p> <p>— Сад, бабо, извол’те!</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Понеси кесу!</p> <p>Витор махну руком |
је то лепо!{S} Благо њима! ...</p> <p>— Шта ти ту радиш, младићу? — изненади га једног дана Дам |
.. више га нико не састави!...</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Чућеш и знаћеш...{S} Тешко наш |
, ја не знам шта ти мислиш....</p> <p>— Шта, Вићентије?</p> <p>— За оног твог.</p> <p>— За Видо |
ли: „Остави ме, дете, сада“...</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа не вели.{S} Ухвати волове |
плуг и отишао преко вотњака...</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— Шта ће му в |
ово време од како смо овде...</p> <p>— Шта говориш, Видосаве?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— |
а ми, право кажеш, Тодосије...</p> <p>— Шта кажем?</p> <p>— Велим: право имаш што ово радиш.</p |
то смислила и велим, Виторе...</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Рекох да сам тобом, ја не бих узела ни |
Није... него... чини ти се...</p> <p>— Шта, чини ми се?{S} Шта детињиш!{S} Дођи себи ти, море. |
јеш ти шта веле наши сељаци...</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле да га је тај исти бабо упропаст |
и кола.</p> <p>— Нека, бабо...</p> <p>— Шта нека?{S} Знам ја, рецимо, све...{S} Да Бог поживи ж |
ешто криво...{S} Ја сам чуо...</p> <p>— Шта си чуо?</p> <p>— Чуо сам, овај... много штошта...{S |
адију да ме изудара као брава.</p> <p>— Шта сам ти ја крив, бабо?..{S} Бога ти, шта ти је?</p> |
То није твоја брука но његова.</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће.</p> <p> |
S} Чича стаде и посматраше га.</p> <p>— Шта радим?{S} А шта се кога... на прилику... тиче: шта |
узмрда јабучицом и поврати га.</p> <p>— Шта радиш ти, море?</p> <p>— Ето.</p> <p>— Не даш се ви |
</p> <p>— И за тебе и за њега.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта ја коме чиним?</p> <p>— Е, |
ек по неки пут погледа у њега.</p> <p>— Шта ћеш више: уме да прочита сваки позив од власти, сва |
лако приђе и седе до Тодосија.</p> <p>— Шта се снебиваш у својој кући!{S} Здрав буди!</p> <p>— |
змиче и и тумара по окрајцима.</p> <p>— Шта ти је, Виторе?...{S} Ти данас нешто, као мимо остал |
ле за тебе? — прича му Јовица.</p> <p>— Шта, сине?</p> <p>— Седи ’номад бабо код воденице па ве |
</p> <p>— Јес’, ено оног онде.</p> <p>— Шта велите људи! — зачуди се капетан.</p> <p>— Јест, Ђу |
лупи у меденицу и пандур уђе.</p> <p>— Шта је то тамо?</p> <p>— Господин’ председниче, један с |
знам то, што се тиче... стоке.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Бој се да не вали... као оно, не било овд |
и он и не тражи бољег од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Како је оно онолико пријатељство с Тодоси |
итрча да ухвати оно живо јуне.</p> <p>— Шта ћеш му сад?</p> <p>— Држи га!</p> <p>— Шта им би од |
<p>— Не знам... да нешто оре.</p> <p>— Шта ће орати усред лета!</p> <p>Она мрдну раменима...{S |
има:</p> <p>— Ти знаш, Виторе.</p> <p>— Шта знам, оди му буди паметан кад је овако.</p> <p>— То |
руком онај старчић крај ватре.</p> <p>— Шта ће му удити што говоре?</p> <p>— Човек к’о остали љ |
ло као мешина и узнемирило се.</p> <p>— Шта је то? — запрепасти се Видосав.</p> <p>— Ето шта је |
/p> <p>— Немој више, молим те.</p> <p>— Шта сам попио?{S} Свега три од мало пре.{S} Молим те, Р |
ко испадне, — објашњава други.</p> <p>— Шта ће му фалити што ће пробати, — додаје трећи.</p> <p |
се иза дрвећа, да је не види.</p> <p>— Шта се ти прикрадаш као лопов? — угледа је он.</p> <p>О |
p> <p>Дамљан поче објашњавати.</p> <p>— Шта велиш, човече?</p> <p>— Јес’, онога Видосава!</p> < |
гуши, те се мораде искашљати.</p> <p>— Шта би?{S} Скочише обојица и пољубише се! „Нек је сретн |
м!</p> <p>Он брзо протрља очи.</p> <p>— Шта је било?{S} Није ништа...{S} Његова кућа...{S} Њего |
ако; ти си сад друкчији човек.</p> <p>— Шта?{S} Ја сам распикућа... пропасник... бекрија? .. — |
>Он стоји пред њим као војник.</p> <p>— Шта ће ми, бабо?{S} То мени не треба.</p> <p>— Треба ти |
> <p>— Јест, тако се презивам.</p> <p>— Шта си ти оном Микачићу што је заоравао детелину?</p> < |
его ја... као човек, разбирам.</p> <p>— Шта разбираш?{S} Разбираш да би се сутра могао подсме’н |
по суду, да и вама досађујем.</p> <p>— Шта је, брате? -</p> <p>— Изузели се рђави људи, мој го |
и замисли се: где се то опио.</p> <p>— Шта се... на прилику... тиче Витора Микачића шта ради р |
ређала као стражари, унаоколо.</p> <p>— Шта радиш ти? — прозбори она.</p> <p>Он подиже главу.{S |
и газда, вала баш да пазаримо.</p> <p>— Шта је цениш?</p> <p>— Није скупа: пет динара.</p> <p>О |
Инђија!</p> <p>— Чујем, Симо.</p> <p>— Шта ће онај чекрк на путу?</p> <p>— Тек... деца изнела. |
љуља се и паде опет на кревет.</p> <p>— Шта радиш, море?</p> <p>Он опет клипи, усправи се и усл |
> <p>— Шта знам ја што је љут.</p> <p>— Шта му је тата учинио?{S} Да чујеш ти шта веле наши сељ |
еће ону цигару из руке у руку.</p> <p>— Шта је то тако страшно било ако ти је узео старешинство |
не које ће разгласити по селу.</p> <p>— Шта му је? — питају се оне.</p> <p>— Љут... као сваки ч |
<p>Сељак стаде па се осмехну.</p> <p>— Шта се смејеш? ти мислиш ја немам пара?</p> <p>Сељак се |
ку, па трља руке и гледа у њу.</p> <p>— Шта радиш? — приђе му руци.</p> <p>— Здраво сам.</p> <p |
он полако, не гледајући у њу.</p> <p>— Шта, Видосаве?</p> <p>-— Како, шта?{S} Ја и бабо сломис |
лим: право имаш што ово радиш.</p> <p>— Шта му знаш: право, неправо, то му је.</p> <p>— Да то н |
ре, море!</p> <p>Он се одазва:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Немој, море, правити спрдњу од себе |
<p>Тодосије се загледа у њега:</p> <p>— Шта ти је пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање |
уне, час се смеје и благосиља:</p> <p>— Шта вам је; децо, зар немате другог посла но да све исп |
/p> <p>Видосав устрепта очима:</p> <p>— Шта још веле, сине?</p> <p>— И веле... више ништа.{S} Б |
н се отима, звера и промуцује:</p> <p>— Шта вам је...{S} Остав’те ви мене...{S} Носим дрва газд |
/p> <p>Ђурица му приђе и рече:</p> <p>— Шта, се устежеш: кажи, одобраваш ли?</p> <p>Видосав под |
ели?</p> <p>Младић се уозбиљи:</p> <p>— Шта вам је?{S} Шта се смејете?{S} Није тај чича овде.{S |
се, одједном, осече осорљиво:</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Притврђујем ограду.{S} Време му |
говара Ружа.</p> <p>— На кога?</p> <p>— Шта ће онде, што није код мобилаца?</p> <p>— Шта ли је |
е онде, што није код мобилаца?</p> <p>— Шта ли је то било? — питају се оне, а Ружа само мрда ра |
бабо?..{S} Бога ти, шта ти је?</p> <p>— Шта велиш? — издре се чича и сену очима као муњом.</p> |
Знам ја шта ви хоћете, брате?</p> <p>— Шта, Тодосије?</p> <p>— Знам вас шта мислите и немојте |
сије!</p> <p>— Добро, како ви?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим оно што ви не радите, — ве |
<p>— Кад чујеш шта веле људи?</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле: дође дивљи те истера питомога, |
аве!</p> <p>— Здраво, како ти?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим. </p> <p>— Млатиш пасуљ?</ |
а тату.</p> <p>— А што је љут?</p> <p>— Шта знам ја што је љут.</p> <p>— Шта му је тата учинио? |
{S} Зар не видим шта ти радиш?</p> <p>— Шта то радим што не ваља?</p> <p>Он ућута, кљуцну штапо |
певаш, да чујем шта ’но велиш?</p> <p>— Шта ти мораш знати шта ја читам из књиге?</p> <p>— Мило |
але!..</p> <p>— Коме то велиш?</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Знам ја коме велим, — погледа |
ешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p> <p>Убрзо су свикли да помажу Вито |
<p>— Па баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по свету...</p> <p>— Кад чуј |
за њега и Тодосија.</p> <p>— Ене!{S} А шта је то било?</p> <p>— Молим те, само нек остане међу |
Воведеније?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но вел |
посматраше га.</p> <p>— Шта радим?{S} А шта се кога... на прилику... тиче: шта радим ја у моме |
/> <p>Тодосије развуче усне.</p> <p>— А шта да ти причам?{S} Ви сте млађи па причајте.{S} Ми см |
/p> <p>— Деде, деде, шта би?</p> <p>— А шта она вели?</p> <p>Младић се уозбиљи:</p> <p>— Шта ва |
з речи.</p> <p>У почетку запиткивали га шта ће по вароши, што не иде кући на своје имање и међу |
и, ради оно што му се свиди.{S} Нити га шта пита, нити се с њим здоговара.{S} Јадно ти то, него |
хладнији и неприступачнији...{S} Ако га шта упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S |
он с муком одговара.{S} Кад га зовну да шта послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе |
" />, она ти ниче...{S} И сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и остао човек, казао |
шину од дувана, намести вајат, разгледа шта је успремила баба Вујана по кући, упути Сојку на ње |
амљан оде Тодосијевој кући, да разгледа шта је порадио, а Ђурица оде својој.{S} Иде полако, пог |
му наметати своје савете.{S} Кад га за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, оставити њем |
братску љубав, и не био што сам ако за шта било досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра |
је болела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у чаршији, он клону.{S} Напустио је рад, ни |
ромах то...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за пито |
слетку изађе отворено:</p> <p>— Знам ја шта ви хоћете, брате?</p> <p>— Шта, Тодосије?</p> <p>— |
о њима.{S} Капетан их само гледа и чека шта ће рећи.{S} Док ће један подвикнути:</p> <p>— То је |
едала само свога посла и није разбирала шта је међу људима.{S} Људи као људи, пољуте се, поџеве |
атра и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави кајише око ногу и обуче зубун, п |
да и пред најбољим пријатељем искаже ма шта неповољно о посинку.</p> <p>— На прилику... шта ће |
ну.</p> <p>Видосав узвера:</p> <p>— Ама шта ти је, бабо?</p> <p>— Зар те није срам.... толики ч |
на оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта је том човеку!{S} Не знам где ће се зауставити с ов |
ко расположен, па да га дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у својој кући, па ништа |
зати нешто савршеније и практичније, на шта ће се угледати свет.{S} Он је то видео у свог некад |
а се ослободе и распричају.</p> <p>— На шта ли ће ти изићи тај рад? — почиње један.</p> <p>— Ко |
и што причаш што ниси очима видео и на шта се можеш заклети" ...{S} Божја воља, кум ми не треб |
и настао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, мале свађе, |
он ћути као стена и не обзире се ни на шта.</p> <p>У вароши послушава које кога: цепа дрва, но |
прави инат чича-Витору: да уводи оно на шта он виче и због чега је омрзао посинка.</p> <p>Па по |
рца...{S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах му се скотрљаше суз |
ј човек не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети, све бе |
чујеш: хм... хе.... хи..</p> <p>Бог зна шта он мисли!</p> <p>Док су они улепшавали кућу, дотле |
м за трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила свак |
! ..</p> <p>Он мрдну обрвама.{S} Не зна шта да му одговори.</p> <p>— Зар те није стид! — викну |
вог посла.{S} Или сам лудак који не зна шта ради.{S} Молим те, тако ти све живо, реци по души.. |
его... — хоће да се изговори али не зна шта ће.</p> <p>— Па си много чудан сад...</p> <pb n="14 |
или шепртља, већ озбиљан човек који зна шта ради, и да од тог рада има користи за сељаке.</p> < |
па продужи:</p> <p>— И уме да израчуна шта хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рачун, на прилику: се |
ање...{S} Па да и пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде |
велиш, бабо, човек не треба да сили, па шта имао да имао, — додаје Видосав.</p> <p>— Што да сил |
извали кући те частили и гостили!{S} Па шта им се види од тога?{S} Чиновник данас јес сутра ниј |
и као ова два гвозденим плугом...{S} Па шта га је ових машина! ..{S} Боже, како се њима ради!.. |
ецу воли као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb n="72" /> те му је тако несносно и тешко. |
и и мени, Виторе, до суђена сата.{S} Па шта ћемо!..</p> <p>— Знаш, говоре ми људи непрестано за |
та, моја Ружо!.. — помисли у себи: — па шта ћемо сад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад не умем друкч |
<p>— Мој посинак Видосав. -</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Ти знаш како сам га узео, господи |
био.</p> <p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је то било на састанку?</p> <pb n="111" /> <p>Антон |
ича-Витору заиграше уснице:</p> <p>— Па шта би, Антоније? — рече и нешто му суво застаде у гуши |
знаш да је боље и корисније, без обзира шта ће ко мислити прећи.</p> <p>Ђурица зинуо па хвата с |
е двоумљења: сад је чуо из бабових уста шта мисли о њему и његову раду.{S} Куд ће и шта ће сад! |
е... на прилику... тиче Витора Микачића шта ради рас-пи-ку-ћа Видосав?</p> <p>Затим дрекну:</p> |
о смеје, раколи, ћаска, хвали се, прича шта ће радити и како му не може нико на пут стати.{S} В |
м, као да говори с човеком који га куша шта ће рећи.</p> <p>— Море, шта се ту затежеш и завируј |
д куће, био код воденице, вади из торбе шта је купио и показује му:</p> <p>— Ево ови ексери, ли |
ку, па настаје послужење.{S} Зна се све шта је редно: шећер и вода, кафа и хладна ракија, па по |
је одавно околиши око Витора да му каже шта мисли о његову посинку.{S} Једном му се даде прилик |
p> <p>Видосав Микачић има сад да покаже шта зна и какав је на раду.{S} Њему је остављено да одр |
Ама да видиш сијасета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S} Тодосијева јунад провалила ограду, ушл |
лаку страну, а како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p> <p>Убрзо |
део, шта је с ким разговарао и пошто је шта на пијацу.</p> <p>Чича Витор гледа преда се, кљуца |
вољио.{S} Нити га је псовао, нити му је шта приговарао.{S} На детелишту су посејали елду, да не |
{S} Ушао страх у њу па стрепи и очекује шта ће рећи.</p> <p>— Како ви овде?</p> <p>— Хвала Богу |
уци, трљка га погнуте главе и ослушкује шта ће сад бити.{S} Ружица стоји подаље, код долапа, и |
о куће.</p> <p>Сојку мори жудња да чује шта то бата вели кад нешто попева и маше рукама, па се |
атисне уши, већ види шта се ради и чује шта говори народ, па сам размишља о свему.{S} Њега боли |
спитивати полако, изнаоколо, да ли коме шта дугују.{S} Виде да у селу не дугују никоме ништа.{S |
до што је Видосав много разбирао о томе шта ће о њему рећи свет!{S} Таки је од младости.{S} Кад |
другу крајност.{S} Пусти их нек говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како си научио.{S} Ако с |
<p>Видосав да се згране.</p> <p>— Море шта ти је, шта правиш комендије! — Притрча да ухвати он |
} Њему је остављено да одреди где ће се шта сејати и како ће се радити.{S} Досад се довољно уве |
ћ топла... ни видна ни тамна... мало се шта распознаје до бели зидови на кућама и мрачне сенке |
се уљудно, пази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговорити.{S} Већ нема ништа |
им ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговорити.{S} Већ нема ништа детиње на њему.{S} К |
и и замаче у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих двојица учинити.</p> <p>Видосав то посматраш |
/p> <p>За час разјаснише све и опричаше шта ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа и чека шта |
ло више говори и у говору се пребаци, и шта је то тако страшно да би га могао омрзнути.{S} Попи |
ало но окрајцима иза грађевина....{S} И шта ти све не порадише!</p> <p>Све њих двоје, Видосав и |
главе.</p> <p>— Тако је, брате...{S} И шта да му кажем <pb n="103" /> на то?{S} Ја не умем ниш |
и су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити — теши се она.</p> <p>Со |
ипак, стрепи кад ће поменути Видосава и шта ли ће рећи о њему... сиромах он, да је знао да је б |
за леђима?{S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио |
та има тамо од стоке и угледног добра и шта се све подиже.</p> <p>Напослетку му обећа дати неко |
а су порадили на имању, шта раде деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита |
мисли о њему и његову раду.{S} Куд ће и шта ће сад!</p> <p>Поћута мало, па се на једаред сети д |
/p> <p>Он му исприча све како је учио и шта је изучио.</p> <p>— С толико науке могао би и ти ст |
е, проговори тихо:</p> <p>— Не знате ви шта је Витор казао за наше село...{S} У нашем селу нема |
е... и све...{S} Он је влас’ан да уради шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме брука!...{S} То |
аве!</p> <p>Он се одазва и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p> <p>И имао ј |
да затвори очи и затисне уши, већ види шта се ради и чује шта говори народ, па сам размишља о |
и, да ти кажем, уговор, и да прибележи шта хоћеш и кредом и писаљком.</p> <p>Поћута, сркну чаш |
у моравским њивама и како треба да пази шта ради, да се с њиховом кућом не шегачи свет.</p> <p> |
луша, а Тодосијеву свиђа.{S} И чујеш ли шта говоре људи?</p> <pb n="74" /> <p>— За њега, је ли |
и ником више...{S} Напред!</p> <p>— Али шта ћу с њим?</p> <p>— Што те се тиче он!{S} Ти ради ка |
ељаци су, изнајпре, радознало очекивали шта ће бити од тог Тодосијева посла: како ће се једног |
бринеш: шта мисли о теби!{S} Нек мисли шта хоће, не може ти ништа.</p> <milestone unit="subSec |
>И онда се разиђу и причају шта су чули шта може бити са лудоријама Виторова посинка...</p> <mi |
у очи:</p> <p>— Молим те, бабо, кажи ми шта ти је...{S} Нас свађају душмани.</p> <p>— Душмани!{ |
обу.</p> <p>Ружица оде у кућу да спреми шта треба, да га послужи, а он се услони на столицу и с |
/p> <p>— Не знам ја ни тебе ни њега, ни шта си узимао шта ниси, него причај шта имаш код суда, |
то си се ти повукао па ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе твојом |
му се да би Тодосије имао да му објасни шта је урадио што није ваљало и како је то утицало на б |
— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће!</p> <p>Он мало поћута па продужи:</p> <p>— То |
— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће.</p> <p>— Треба живети у народу.</p> <p>Тодоси |
о умем и овако ћу радити.{S} Ако сам ти шта упропастио, нек прецене људи па да ти накнадим.{S} |
ије, него... велим...</p> <p>— Немаш ти шта да кријеш од мене.{S} Ти имаш да се преда мном испо |
.</p> <p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, |
— Шта му је тата учинио?{S} Да чујеш ти шта веле наши сељаци...</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Вел |
е обилазити око његове куће и загледати шта он то ради.{S} Иду, тако, њих по неколико, па стану |
’но велиш?</p> <p>— Шта ти мораш знати шта ја читам из књиге?</p> <p>— Мило ми да знам.</p> <p |
од срца.</p> <p>Човек не уме испричати шта је у стању да учини нероткиња, нити Витор Микачић ш |
о што ти велиш...{S} Свет може говорити шта хоће...</p> <p>Он је гледа закрвављеним очима, глед |
ука, пусти му све.{S} И сад само гледај шта Качерац зна.</p> <p>— Тако му и треба!</p> <p>— Тра |
ни шта си узимао шта ниси, него причај шта имаш код суда, немој да дуљијаш...</p> <p>— Ето да |
ваку ситницу, ради што може и уме, имам шта хоћу: и појести и попити, имам и пара задовољно“... |
да неће викати, али која вајда кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да ме не |
сто <pb n="49" /> пара кило.{S} Не знам шта би ти рекао: да ли сам их скупо платио?</p> <p>И гл |
укуруза па се забавља.</p> <p>— Не знам шта би ти рекла, Руменија, не може се више овако! — зап |
и продали које сијено?</p> <p>— Не знам шта ће рећи бабо.</p> <p>— Рекоше да си ти газда од ово |
:</p> <p>— Баш вала, Виторе, ја не знам шта ти мислиш....</p> <p>— Шта, Вићентије?</p> <p>— За |
е чим крочих из вајата...{S} Ја не знам шта ћу од себе!{S} Здраво свануо, Тодосије! — једва се |
авим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта коштало! — вели му чича Витор.</p> <p>— Како ти каж |
а: — Боже, што нисам писмен да прочитам шта све овде пише... „Које ја Витор Микачић из села Врљ |
еш још једанпут да то попеваш, да чујем шта ’но велиш?</p> <p>— Шта ти мораш знати шта ја читам |
>— Немој да се љутиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књиге.{S} Чујем како ти, мало час, нешт |
ли ја ћорав код очију!{S} Зар не видим шта ти радиш?</p> <p>— Шта то радим што не ваља?</p> <p |
склањам се и презам од свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме погледити.{S} А овако, |
је Видосав.</p> <p>— И после, ја мислим шта ли он хоће с тим што ме навлачи да ја моју њиву зал |
дода трећи.</p> <pb n="46" /> <p>— Чим шта чујемо за кога од нас, ми потрчи да продобујемо по |
о је посао био распоређен, он није имао шта да ради.{S} Поседи мало код куће, прошета по двориш |
ам ја ни тебе ни њега, ни шта си узимао шта ниси, него причај шта имаш код суда, немој да дуљиј |
ради посинак Виторов.{S} Али он је знао шта је радио: тако је радио и Симо Моравац од кога је и |
и за стоку ни за људе, и нико није знао шта је, док није Видосав објаснио: да на тим лејама под |
ко је тешко било Видосаву кад је дознао шта је било на Варагића комишању!{S} Неко му је доказао |
упреше погледе у капетана.</p> <p>— Ево шта пише господин управник:</p> <p>„Поштовани господине |
којима тај рад паде у очи, беше за чудо шта то ради посинак Виторов.{S} Али он је знао шта је р |
о си умео.{S} А он, лудак, није разумео шта ти хоћеш и чему тежиш, па те је гледао с неповерење |
S} Ето тако, сам самцит отишао и оценио шта треба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А већ котар |
едмет, с човека на човека.{S} Ако га ко шта упита, он с муком одговара.{S} Кад га зовну да шта |
радио уз мајсторе по служби и зна како шта треба.{S} Где би разбијено које окно на прозору и з |
..{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме комад хлеба у руку и |
укуруз „американ“ на њивама...{S} А ено шта ради <pb n="93" /> Тодосије који се на мене угледао |
? — запрепасти се Видосав.</p> <p>— Ето шта је!{S} Лопови једни, моја јунад, <pb n="77" /> хтел |
ad> <p>Годину дана доцније много се што шта измени у кући Микачића.</p> <p>Видосав оде у страну |
> <p>— Е, моја Сојо, тата зна много што шта што нико не зна. </p> <p>Па спусти глас:</p> <p>— О |
.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у многоме не зна ни за девету част као тата.{S |
.{S} Одмах сусрећемо људе: „Јеси ли чуо шта је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“...{S} П |
> <p>— Шта, Тодосије?</p> <p>— Знам вас шта мислите и немојте ту да ми лисичите и да ми се прет |
да учини нероткиња, нити Витор Микачић шта је чинила његова Руменија да јој Бог да једно детен |
ица или које деце што се ту нађу, знаду шта треба: приставе џезву уз ватру и перу стакло за вин |
подсмевају за леђима?{S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад |
е тај сој размножи.</p> <p>Људи гледају шта чини Тодосије па чисто им неверица да он то ради с |
реће!</p> <p>И онда се разиђу и причају шта су чули шта може бити са лудоријама Виторова посинк |
ренесе на мене.</p> <p>Они га запиткују шта то би, што се тако покрпаше.{S} Он оћуткује, мрзи г |
IV</head> <p>До подне пуче глас по селу шта је било на детелишту Видосављеву и тај случај почеш |
у је криво?{S} Нек размисли јесам ли му шта напакостио да ме тако омрзне, или да му нисам уназа |
ему, као да ништа није ни било: нити му шта помиње Витор ни он Витору, већ сваки гледа свој пос |
>Жене се повукоше, али ипак ослушкиваху шта ће рећи.</p> <p>— Ово је текао Витор Микачић, а ниј |
p> <p>— Молим те, брате.</p> <p>— Немаш шта да ме молиш!{S} Ти мораш остати доследан!</p> <p>— |
голица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} Ово је болест: надун.</p> <p>— Знам да ј |
н нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још првих дана кад су почели тек гунђа |
/p> <p>— Говоре по селу!{S} И ти слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако до |
и мисли: „Што ме мучиш, што не казујеш шта је“ — па опет ућуткује док он не почне.</p> <p>Анто |
ни за девету част као тата.{S} Да чујеш шта веле наши сељаци, па и сами Коружићи!</p> <p>— Моли |
шко?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Кад чујеш шта веле људи?</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле: дође д |
p>— Каква деца!{S} А где си ти да видиш шта се ради?{S} Није њему место на путу него у вајату.{ |
е: да је крв и нож у Микачића кући! .. „Шта му је криво?{S} Нек размисли јесам ли му шта напако |
, тако, па се замисли и пита сам себе: „Шта ми је крив тај Видосав?{S} Поштује ме као родитеља, |
кад су то Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, бре, смејете, ја могу да посејем гору по оном Ч |
азговарају и гледају у њега, он мисли: „Шта ли то разговарају о мени, то је нешта неповољно“.{S |
размеће се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви купили“...{S} И |
и викну слабачким и крештећим гласом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не може да се |
је?</p> <p>Чича седе и стаде млатарати штаком о земљу:</p> <p>— Хвала ти, синовче, на твоме до |
не га сам.{S} Па како се натмурио, узео штаку па кљуца у земљу и нешто виче...</p> <p>Ружица се |
, па стао у крај и наслонио се на своју штаку.{S} Замислио се и посматра овај непознати свет.</ |
лужи, а он се услони на столицу и своју штаку, па укочи поглед у зид. „Кућа не стоји на земљи н |
везе, а у ноћ спава...{S} Мало даље је штала, озидана, пространа и видна, подељена за говеда и |
дугим зимским ноћима у слами и сену на шталама.{S} Научио је на сиротињу и није сазнао ни за к |
а да се не мора стока мрзнути.{S} Испод штале ископаће велику рупу и у њој справљати ђубре, как |
рва, носи ђугумаре воде, чисти авлије и штале, вуче терет од сваке руке.{S} Што заради поједе и |
ослу?{S} Није њој место на прагу него у штали о диреку.{S} Да је нисам више видео онде!</p> <p> |
а стока нема посла по дворишту.{S} Пред шталом наслон за кола волујска и коњска и прибор што ид |
тискује, да не буде штете.</p> <p>Обиђе шталу, торове, стоку, па се надвири и у вајате и у млек |
коваше, па прихватише коње и одведоше у шталу, а чича Витор одведе госте у оџаклију, где су нам |
е да ће на јесен направити једну велику шталу за крупну стоку.{S} То је видео у Сима из Мораве. |
ПСКА МАНАСТИРСКА ШТАМПАРИЈА</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА ДАВИДОВИЋ - ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА.</p> <p>19 |
.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>СРПСКА МАНАСТИРСКА ШТАМПАРИЈА</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА ДАВИДОВИЋ - ЉУБ.{S} М |
нуо капу, па једном руком ослонио се на штап, а другом трља преко темена и чела, и разгледа по |
рену торбу пуну ствари, набио повраз на штап, претурио преко рамена, позабацио капу озад и одме |
з сандука и стрпа је у џеп, узе кукасти штап и окрете се деци:</p> <p>— Ви ћете бити овде док с |
и: набио повраз од торбе на раме и узео штап у руку.</p> <p>Кад га угледа Видосав, он дрекну:</ |
дебло, прекрстио ногу преко ноге, а врх штапа услонио уз горњу усну, па гледа преда се.{S} Канд |
столичице.</p> <pb n="17" /> <p>Он узме штапић на га промеће из руке у руку и разговара:</p> <p |
ј Витор, погао се, гледа у патос и чука штапом.</p> <p>Наједаред се трже и исправи.{S} На врата |
/p> <p>Чича Витор гледа преда се, кљуца штапом у земљу и пажљиво слуша све до ситница.{S} Па по |
/> <p>Затим се поврати те седе и чикну штапом о патос. </p> <p>— Паметна жена, и... као деришт |
не почне.</p> <p>Антоније поћута, чукну штапом о прочевље, па поче:</p> <p>— Где си био јуче?</ |
е стид! — викну он као згранут и тресну штапом о ледину.</p> <p>Видосав узвера:</p> <p>— Ама шт |
им што не ваља?</p> <p>Он ућута, кљуцну штапом у земљу, па наједаред подиже главу:</p> <p>— Где |
ко измешану давао те му се није никаква штета десила.</p> <p>И посао са живом оградом пође му о |
је било и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука, али све то није ништа као ова невоља што |
одаље од куће.{S} Ту ће чувати имање од штете, и радити ситније послове!{S} Тај је посао подеса |
ко не зна, и од тога нема Бог зна какве штете...{S} И откуд је, онда, распикућа?{S} Тај бабо сл |
ико долазио!</p> <p>— Није било никакве штете!</p> <p>— Ми ручали сами! ...</p> <p>— Приставили |
год прогризли, па затискује, да не буде штете.</p> <p>Обиђе шталу, торове, стоку, па се надвири |
ешто слао кући и чувао имање да не буде штете.{S} А највише се занимао у врту који је ове <pb n |
часком у чаршију.{S} Пазите да не буде штете! — рече и оде.</p> <p>— Хоћемо, бабо!</p> </div> |
же док ту траје хране и пази да не буде штете.</p> <pb n="34" /> <p>Сад се старцу још више мили |
Ћути!{S} Зар ти је до смејања код оваке штете и бруке!</p> <p>— Чудна ми чуда: једно јуне!{S} П |
је други.</p> <p>— Где је хасне ту је и штете, — вели трећи.</p> <p>Па полако, полако и приђу ж |
звлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор.</p> <p>Настаде |
лаву па гледа у бразду.</p> <p>— Зар ја штетовао, а ти се љутиш? — довикује Тодосије.</p> <p>Он |
аз да то избегне, па ма било и на своју штету.{S} Још се ни с ким није судио ни парнично, и по |
мртав је.{S} Шума чува здравље људима и штити родну земљу од поплаве...</p> <p>Тек што је почео |
е, или га постигла друга каква незгода, што постиже људе који не гледају посла што им је Бог од |
је то било на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но веле, не могу увеселити с мојим друштвом бар тр |
клис, од тог цера па до дебелог јасена, што се наднео у мој шевар, то је моје имање.</p> <p>— Г |
су ти побратими и она голадија синоћна, што ми поједе два најбоља брава и шћаше кућу растурити |
вола и тражи!</p> <p>Један од Коружића, што му се мало виђаше глава из комуше, проговори тихо:< |
/p> <p>— На кога?</p> <p>— Шта ће онде, што није код мобилаца?</p> <p>— Шта ли је то било? — пи |
ено и онај печат као потковица: — Боже, што нисам писмен да прочитам шта све овде пише... „Које |
пратимо му сваки корак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се састаје, шта говори?{S} Што те с |
воденици, око јаза, у врту, око стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум да оду кући |
служила, завршена је ова пијанка тиме, што су се сва тројица побратимили с Видосавом.{S} И тад |
ју крајева сав сукоб изравњава се тиме, што ће Тодосије кресати неко дрво на међи, да не захлађ |
си се, јеси чуо, увалио у овако имање, што је... јеси чуо... реткост... то јес’ овако имање Ви |
криво, Тодосије?</p> <p>— Зато, брате, што не говориш истину.</p> <p>— Ко то каже?</p> <p>— Ка |
Зашта, бабо?</p> <p>— Аша зато, брате, што се водиш из туђе главе!</p> <p>— Из чије то главе?< |
шесеторо говеди..{S} Али ја велим: хе, што се размећете!{S} То јест, велим у себи и мислим: чо |
ене.</p> <p>Они га запиткују шта то би, што се тако покрпаше.{S} Он оћуткује, мрзи га да говори |
а и до мене.</p> <pb n="148" /> <p>Али, што је било, било, мани ме, брат-Радојица!</p> <p>Чича |
па ће доћи време те ће се горко кајати, што су овако о мени мислили...{S} Морам ићи напред!{S} |
идосавом.{S} Што је било сукоба у кући, што су пуцали гласови по селу, те је свака рђа испирала |
очетку запиткивали га шта ће по вароши, што не иде кући на своје имање и међу своју децу, а он |
застаде.{S} Искриви главу и мрдаше њом, што ће рећи:{S} Тешко теби, ојађениче!..</p> </div> <di |
..{S} Лако ћемо...</p> <p>— Седи, бабо, што ти је, — моли га Видосав.</p> <p>Он полако приђе и |
вене и протепа:</p> <p>— Бога ти, бабо, што ти је?</p> <p>Чича седе и стаде млатарати штаком о |
разговара:</p> <p>— На прилику, синко, што гледаш ове Коружиће!{S} Они су газде од старина: им |
/p> <p>— Које, поре?</p> <p>— Знаш оно, што си ономад причао у воденици.</p> <p>— Нисам ја ништ |
знао ни Видосав...{S} Само не знам то, што се тиче... стоке.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Бој се да |
а.</p> <p>— Тата, тата, јеси чуо нешто, што веле за тебе? — прича му Јовица.</p> <p>— Шта, сине |
њима ради!..{S} Што ти је паметан свет, што уме да се свему довије!{S} Ово је круњач, справа је |
почупаше боцу, татулу и дивљу паприку, што је све расло и бујало но окрајцима иза грађевина... |
госте па имам и ја моје...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао и хвала им што су дошли...</p> <p> |
Витор га гледа, и мисли: „Што ме мучиш, што не казујеш шта је“ — па опет ућуткује док он не поч |
<pb n="181" /> <p>— Богме како знате... што мене питате?</p> <p>— Како то говориш тако?{S} Тебе |
не знам за бољег родитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: добротвора мога.</p> <p>Чича Вићент |
ашњи пријатељи.</p> <p>— Е, хвала ти... што си се за ме заузимао, — промуца Видосав.</p> <p>— Н |
најбољи пријатељ у селу,. „ то јест... што ’но веле... после мога родитеља и баба!</p> <p>Тодо |
слободнији.</p> <p>— Нећу вам ја ту... што ’но веле... на прилику, да вам служим све редно, не |
<p>— Вала, бабо, ја не знам како ћу... што ’но веле...</p> <p>— Требао си, синко, синоћ још да |
се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега тиче моја њива и моја ливада?</p> <p>— Нека |
застао у раду, замислио се и уздахнуо: што му не даде Бог да наследи бар толико очевине колико |
па вели Јани: „Где си, милодуне мој!{S} Што не сврнеш мало до ноје трле?“ А она поче успијати у |
акав је као да се са свињама блатио!{S} Што си, бре, таки?</p> <p>— Па... радио сам, газда.</p> |
S} Али...</p> <p>Ово пусто „али“! ..{S} Што год почне, стане и замисли се: шта ће рећи бабо?..{ |
њега!{S} Видиш ти!..{S} Кажем ја!..{S} Што плачеш?{S} Право велиш, Руменија!</p> <p>Ту ноћ нис |
на! ..{S} Боже, како се њима ради!..{S} Што ти је паметан свет, што уме да се свему довије!{S} |
шта?{S} Ја и бабо сломисмо колач...{S} Што би, би... више га нико не састави!...</p> <p>— Шта |
и мило, мило, ваздан би’ те слушала.{S} Што, болан, нећеш још једанпут да то попеваш, да чујем |
и рад што женско чељаде ради рукама.{S} Што год ради, све чисто, лепо и у реду.{S} И у кући пос |
е и штале, вуче терет од сваке руке.{S} Што заради поједе и попије.{S} Спава на механским клупа |
> <p>Она се није одвојила од Ружице.{S} Што мајка ради, она јој помаже: сеје брашно, носи воду, |
куражи и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му није ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишч |
" /> <p>Нисмо се ми од јуче сазнали.{S} Што си неповерљив тако?</p> <p>— Није, Тодосије, него.. |
ј; њу тешка брига мори за Видосавом.{S} Што је било сукоба у кући, што су пуцали гласови по сел |
био што сам ако за шта било досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад |
Шта га је то толико увредио Видосав?{S} Што то чини тај Видосав: шта му је те га не слуша...{S} |
дошао, с ким се састаје, шта говори?{S} Што те се тиче то?{S} Нек иде сваки својим путем и свој |
ше, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и теби...{S} Сигурно те жалим... |
Ђурица му вели:</p> <pb n="177" /> <p>— Што си тумарао, тумарао; док сам ја жив, нећеш се више |
прешће те моја со и мој хлеб! </p> <p>— Што, бабо?</p> <p>— Попрешће те моје добро!</p> <p>Видо |
е надула јунад?</p> <p>— Јес’!</p> <p>— Што ти жалиш моју јунад и моју стоку?{S} Води бригу о с |
урне руку.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Што, Видосаве?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Ето, оставићу.</ |
тим рече полако:</p> <p>— Иди!</p> <p>— Што?{S} Ајдемо заједно!</p> <p>— Иди!{S} Иди кад ти каж |
або упропастио.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Што да ћутим кад тако и јесте.{S} Он му је дао старешст |
Да купимо!</p> <p>— Не смемо!</p> <p>— Што да не смемо?{S} Је ли чик?</p> <p>' — Чик!</p> <p>Ђ |
мао да имао, — додаје Видосав.</p> <p>— Што да сили!{S} Оно јес’ газда, али нисам ни ја поникао |
> <p>— Није ми ни до чега сад.</p> <p>— Што?{S} Чудна ми, чуда...</p> <p>Поседаше под трем пред |
и, те оћута и полако му приђе.</p> <p>— Што те, болан, мрзи да са мном разговараш?</p> <pb n="1 |
— Е?</p> <p>— Не бих, Бога ми.</p> <p>— Што, Руменија?</p> <p>— Зар радили и мучили се, па, ова |
сија није могао ништа сазнати.</p> <p>— Што ће ти то да знаш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да зна |
нећу пред њим нигда запалити.</p> <p>— Што то, опет?{S} Поштуј ти њега, како заслужује, у друг |
бечио у цигару, гледа, и ћути.</p> <p>— Што ћутиш?</p> <p>— Ето не ћутим, него... тек... онако. |
мо, море!</p> <p>Он опет ћути.</p> <p>— Што ћутиш, нисмо очи вадили!</p> <p>Он нешто гунђори.</ |
, тешко наканити да то учиним.</p> <p>— Што ли то?</p> <p>— Не знаш како ми је....{S} Дођу ми н |
од врата и само клима главом.</p> <p>— Што ти је, бабо? — запиткује Ђурица</p> <p>— Нешто си с |
вите то, море! — виче домаћин.</p> <p>— Што је било, било! — додају други.</p> <p>— Ето, и за т |
е јавља! — прилази му домаћин.</p> <p>— Што да ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па м |
.{S} Она му тури руку на чело.</p> <p>— Што си тако тужан?</p> <p>Он јој одгурне руку.</p> <p>— |
/p> <p>Видосав слеже раменима:</p> <p>— Што је дао Бог, бабо...</p> <p>— Хвала!{S} Свега задово |
тора.{S} Те га речи окуражише:</p> <p>— Што ’но веле, бабо, знаш како је... ти имаш твоје госте |
</p> <p>Мало оћута па продужи:</p> <p>— Што бих крио.{S} Крив је, брате, Витор!</p> <p>Ђурица с |
гледа се у ме и нешто ме мери:</p> <p>— Што си се осмољио тако?</p> <p>— Како, газда?</p> <p>— |
љешта сухим уснама и прозбори:</p> <p>— Што не спаваш?</p> <p>— Спавала сам доста, — рече и дох |
еп и, погнуте главе, одговори:</p> <p>— Што, богме... није то ништа.{S} Не идеш, да му штогод н |
47" /> <p>У том домаћин викну:</p> <p>— Што се ућутасте, децо?{S} Јесте ли поспали?</p> <p>И на |
ако:</p> <p>— Је ли засео суд?</p> <p>— Што питаш? — прогунђа пандур.</p> <p>— Имам посла код п |
ед!</p> <p>— Али шта ћу с њим?</p> <p>— Што те се тиче он!{S} Ти ради како си почео, а он нек с |
лануо овас...</p> <p>Тако је навикао, а што је навикао држи да је најбоље и да не може друкчије |
, како заслужује, у другом које чему, а што ће ти он угледати цигару у руци, то није ништа...{S |
рћа.{S} Одатле ће он снабдевати кућу, а што претекне носити на пијац а откидати по неку пару да |
у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да г |
о Видосављева.</p> <pb n="75" /> <p>— А што веле тако, Вићентије?</p> <p>— Зато што си се ти по |
> <p>— Где ти је Тодосије?..</p> <p>— А што помињеш Тодосија?..{S} Ја не знам, бабо, шта хоћеш |
} А ово, доиста, није добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек |
!{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— А што је љут?</p> <p>— Шта знам ја што је љут.</p> <p>— Ш |
биљио као старкеља, па вели:</p> <p>— А што да не смем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то исп |
се накашља суво па ће рећи:</p> <p>— А што ти је тако криво, Тодосије?</p> <p>— Зато, брате, ш |
те.</p> <p>Она се узбезекну:</p> <p>— А што, бабо?{S} Извол’те послужење!</p> <p>— Носи, не пит |
<p>Витор опет мрдну главом на Видосава што је значило: није овде место да се о томе говори.</p |
— рече она, застаде и чисто се обрадова што јој та мисао паде у главу.</p> <p>— Право велиш, Ру |
остао иза других, да за свог века очува што је наследно и да штогод привреди и прикупи како ће |
а старим у пола трулим бадњем.{S} Свега што је, ту у близини, направио једну трлу од чатме и по |
јела и пића, а у дућанима набави свега што му треба за кућу.</p> <p>Дружи се са свима поштеним |
> <p>— Хајд, хајд, дете...{S} Моли Бога што си под мојим кровом. — И у себи му опсова оца голог |
> <p>А чича Витор највише се боји онога што се увек смеши и што је увек развучених уста, као ов |
?{S} Али он зна и то да комшија жели да што више приграби имања и заокругли, да га групише и по |
о је то све тако као што ти кажеш, онда што ми ниси раније казао, па џаба ти то старјешство.{S} |
било ако сам казао...{S} Чудна ми чуда што сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми највећи приј |
елини, како је упропастио њиву кукуруза што је сејао семе што не зре, како набавља стоку која н |
<p>— А што је љут?</p> <p>— Шта знам ја што је љут.</p> <p>— Шта му је тата учинио?{S} Да чујеш |
е како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте дошли,“ опомену Видосава да пази да се гости по |
да у помрчину у тамну ноћ, у нема дебла што су се поређала као стражари, унаоколо.</p> <p>— Шта |
што постиже људе који не гледају посла што им је Бог одредио.{S} Али Тодосију тај рад пође од |
рује сам себи да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико се радовао томе, у т |
а, али све то није ништа као ова невоља што је он пошао низбрдицом.{S} То нико не види као што |
говорим криво, нису ни сиротиња.{S} Ама што онолико облећу око власти?{S} Није било капетана ко |
подшивеном ћебади, чивилук са хаљинама што се носе у себицу, сандуци са најнужнијим стварима, |
’нако, а ја велим: тешко ономе ко нема што треба у глави па да туђу слуша, а своју свиђа.{S} А |
туђ рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што више, а Тодосије <pb n="21" /> је задовољан с оним |
ова људи са својом чељади И пријатељима што су се ту десили, а механџија, чорљав и прљав сељак, |
ком, и тиме онемогућавају да свет прима што је добро.{S} Ако је он стар, није паметнији од цело |
свуда како је задовољан и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао завући у душу |
дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много причати о тој |
</p> <p>— Не боли ме ништа.</p> <p>— Па што ћутиш непрестано?</p> <p>Он ћути и лежи.{S} Она му |
</p> <p>— Дабогме да нисам.</p> <p>— Па што говори криво?</p> <p>— Говори зато што му се тако м |
уго, па напослетку промуца:</p> <p>— Па што ме онда запиткујеш... и што ме узнемираваш...</p> < |
>— Е, моја Сојо, тата зна много што шта што нико не зна. </p> <p>Па спусти глас:</p> <p>— Он зн |
рекох, море!</p> <p>— Не чујем ја ништа што ми ти велиш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, бићемо и п |
и докле они ћуте; кад баба Вујана прича што смешно, она се цапари као свако дериште, а кад баба |
вим младим нараштајем.{S} Да ти наврнча што ниси ни помислио!</p> <p>Чича Витор наше главом, а |
ко...</p> <p>— Реци ми: јеси ли ти крив што је он онако порадио с тобом?</p> <p>Он се мучи, мрд |
ћи свет!{S} Таки је од младости.{S} Кад што чује о себи неповољно, њега то једи, гризе, и тада |
ћ велика девојка, уме да ради сваки рад што женско чељаде ради рукама.{S} Што год ради, све чис |
<p>— Помози Боже!{S} Срећан и овај рад што радили!{S} Омразили се као со и леб, да Бог да! — п |
н, узме комад хлеба у руку и још штогод што му се нађе пред очима, па једе сам.{S} Ретко кад да |
ирати за сваку стварчицу у кући, за све што се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе водио |
кући.{S} Предвиђала је и замишљала све што може најцрње наступити...{S} Шта то би, са чега то |
младога ратарца, који, пошто оприча све што смета пољопривредном напретку, набраја примере глуп |
м пријатељима и предаћемо ти у руке све што имамо.{S} А ти ћеш руковати имањем као својим, нас |
би причао све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи што у друштву |
старост...</p> <p>И ту поче ређати све што је досад приметио:<pb n="99" /> како је липсало јун |
ором био одрешен.{S} Њему би причао све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је о |
="67" /> <p>Чича-Витору је објаснио све што је порадио.{S} Клео му се свим на свету да овако ра |
о из Мораве и да је самоучки научио све што је тај школовани тежак знао.</p> <p>Како се обрадов |
ет година и од њега набавља за кућу све што се у дућанима купује.{S} Чича Радојица шмрче бурмут |
102" /> <p>— Ти си рад да постигнеш све што је добро?</p> <p>— Јесте, Тодосије!</p> <p>— Шта хо |
лски уџбеници, него некакве друге књиге што их је однекле набавио и редовно их чита кад је на д |
{S} И она је из сиротињске куће, чељаде што уста има језик нема: скромна, мирна и послушна...{S |
ао девојка: гледа преда се и стид га је што је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{S} И с |
ваља...{S} Сад пије сам... и чудо ми је што крије од мене: нашла сам једно чутурче у кревету, у |
штац или са врбом и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ухрањено, чисто и глатко и држи оноли |
.{S} О чивилуку извешаше старије аљетке што се ређе употребљавају.{S} У ходнику наместише дугач |
корисно је употребљавати, и таке науке што користе сељаку.{S} Види се да је тата имао право шт |
и о чивилуцима, на поду чизме и ципеле што се обувају кад се иде цркви и у чаршију.{S} У кујни |
у најкраћем времену...{S} Зар није боље што сан радио то, него да сам радио као што су радили н |
опастио њиву кукуруза што је сејао семе што не зре, како набавља стоку која није за тај крај, д |
страни чивилук и о њему Виторове хаљине што их носи празником: чакшире, копоран, грудњак и зубу |
и што бољу пасмину стоке, да имаш од ње што више користи, како ћеш гајити и подизати најбољу ло |
седаше за дугачки сто и турише преда се што су донели за јело, призваше неколико пријатеља на з |
</head> <p>Годину дана доцније много се што шта измени у кући Микачића.</p> <p>Видосав оде у ст |
ош наплетемо двојином више, и чудимо се што нам нико ништа не верује.{S} То су женска посла, бр |
, сем <pb n="168" /> то да ми опростите што ово чиним без ваше дозволе.{S} У здрављу да се види |
реч о њему.</p> <p>— Еј, људи, слушајте што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са по |
брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што радити, нека ради, ако неће, нико му и не тражи.{S} |
и да штогод привреди и прикупи како ће што више оставити својим млађим.{S} Ко ништа не принови |
или у собу.{S} А домаћица или које деце што се ту нађу, знаду шта треба: приставе џезву уз ватр |
на све муке и савила руке око оно деце што јој је пред очима.</p> <p>Сојка је девојка на удају |
га?{S} Чиновник данас јес сутра није, и што да облећем око њега и да се припијам уз власт као к |
говорити, ко зна, је ли то тако било, и што причаш што ниси очима видео и на шта се можеш закле |
обеси чантру о клин, па тражи Јовицу, и што ради један то и други: или су по воденици, око јаза |
>— Говори зато што му се тако може... и што тако хоће... да ме лакше истисне с имања...{S} Ја м |
/p> <p>— Па што ме онда запиткујеш... и што ме узнемираваш...</p> <p>Она се ухвати за очи:</p> |
и.{S} А овако, трапам ли трапам...{S} И што волим друштво!{S} Ево овако искрено друштво! ..</p> |
л’ де?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— И што да ме он учи и саветује?{S} Тако дође по неки на њи |
то жив човек научи свашта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро.</p> <p>— А ш |
> <p>— Тако то жив човек научи свашта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро.</ |
ако <pb n="28" /> брзо упознао с њиме и што су се тако запазили...</p> </div> <div type="chapte |
јвише се боји онога што се увек смеши и што је увек развучених уста, као овај Тодосије Дмитрић. |
ју му сваку реч, претресају и што јес и што није!..</p> <p>И мало прође па почеше гласови...</p |
рак, хватају му сваку реч, претресају и што јес и што није!..</p> <p>И мало прође па почеше гла |
иће га и задовољити, нек се све изглади што је међу њима.</p> <p>То је било пред вече.{S} Опазо |
прилици, пита ме за сваку ситницу, ради што може и уме, имам шта хоћу: и појести и попити, имам |
о му је на срцу.{S} Био је од оних људи што у друштву ћуте, шарају очима и хватају сваку реч, а |
</p> <p>— Не мрзи мене то, него ме мрзи што се церекате као дечурлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо |
Нек се сутра изделе и нека сваки одвоји што је његово, ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ |
му упропастио што имања?{S} Продаде ли што за ове неколике године од некретности?</p> <p>— Нис |
колише га пискарачи:</p> <p>— Хоћемо ли што да пишемо? — приђе један младић у опанцима.</p> <p> |
/p> <p>Он нешто гунђори.</p> <p>— Чу ли што ти рекох, море!</p> <p>— Не чујем ја ништа што ми т |
} Чинило му се да су му сељаци завидели што је дошао до тако груписаног имања појевтино, па се |
ли.{S} Зар то није боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису надали дреку на њега, он би про |
} Рекох: поранићу да му кажем, нек чини што може.{S} Молим те нек то остане међу нама.</p> <p>В |
номе твоме „Да ти дам Чолопек, па учини што си наумио“. — А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да |
онеси ово! — рече му и даде неке ствари што је покуповао.</p> <p>Господин иде напред а Видосав |
{S} Треба да се радује, весели и поноси што даје дете у таку кућу и пријатељи с таком фамилијом |
рави на чему си, па ми реци: имам ли ти што дужан?{S} Да се није задужио код тебе?</p> <p>Он од |
се учи како ћеш са парчета земље добити што више приноса, како ћеш подићи што бољу пасмину сток |
ић крај ватре.</p> <p>— Шта ће му удити што говоре?</p> <p>— Човек к’о остали људи!</p> <p>Тодо |
ашњава други.</p> <p>— Шта ће му фалити што ће пробати, — додаје трећи.</p> <p>Он их посматра, |
обити што више приноса, како ћеш подићи што бољу пасмину стоке, да имаш од ње што више користи, |
но од његова посинка, покајао се у души што је с неповерењем продусрео Видосава.{S} Требао је д |
бабе здравље?{S} Теби да говори и онај што је негда био негде накакав „златоуст“, па не би мог |
> <p>Она се загвирила у чарапни почетак што јој је у рукама, на иглама, па час гледа у рад, час |
<milestone unit="subSection" /> <p>Тек што је, по Божјој судби, издато подушје Виторовој Румен |
ти родну земљу од поплаве...</p> <p>Тек што је почео размишљати како ће то извести, кад почеше |
оста гунђорећи и псовајући..</p> <p>Тек што се Тодосије врати кући а седе под трем свога вајата |
м корацима кући Тодосијевој.</p> <p>Тек што је прешао преко вотњака, а чу се Тодосије:</p> <p>— |
кад су били на вежби у војсци. „Не знам што то човек човека заволе кад су исписници у војсци, и |
нао са газда-Радојицом, старим трговцем што код њега пазарује тридесет година и од њега набавља |
самих, што ’но веле, позвао и хвала им што су дошли...</p> <p>— И твоји и моји, синко.{S} Само |
дим шта ти радиш?</p> <p>— Шта то радим што не ваља?</p> <p>Он ућута, кљуцну штапом у земљу, па |
осије <pb n="21" /> је задовољан с оним што има, и оно што има да је урађено како ваља и паметн |
смејана.</p> <p>Тај је задовољан с оним што има, а има осредње имање, на коме се може лепо живе |
И после, ја мислим шта ли он хоће с тим што ме навлачи да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео би да |
ици и воле раднике, само с том разликом што Тодосије држи да и у раду треба имати мере, треба р |
за оно мало длачица над горњом усницом што не може да усуче ево већ педесет и осам година.{S} |
приметити на чича-Витору да се покајао што је урадио.{S} Могли су га дирати јавно и оговарати |
о да ради како треба, а бабо се покајао што <pb n="158" /> му се старешство избило из шака, па |
умете ви да живите овде у Врљугама, као што живи други народ у Шумадији.{S} Да вам ја покажем к |
ироте и цео век радили и мучили се, као што се мучи инокосник.{S} Поградили су грађевине, прино |
о је његова радост.{S} Да је среће, као што није, па да он дочека пријатеља, да он удоми своју |
сутра ти нећу умети све ово казати, као што умем сад, овако весео и загрејан...{S} Право да ти |
послетку отпоче:</p> <p>— Браћо!{S} Као што вам је познато, данас сам сазвао среску скупштину, |
ки измет чиниш тој травки.</p> <p>— Као што видиш, чиним.</p> <p>— Ја, тако она хоће.</p> <p>— |
и.</p> <p>Капетан продужи:</p> <p>— Као што знате, браћо, траже се младићи који су свршили осно |
две године како тај кукуруз сазрева као што треба и од њега има два пута више прихода него од „ |
њих и благне му на души.</p> <p>Све као што Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је превасход |
знаш ни ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што ви велите.</p> <p>— Озбиља те питам.</p> <pb n="138 |
ubSection" /> <p>И, доиста, било је као што је Тодосије казао.{S} Витор је ћутао неколико дана, |
обрија.{S} Сутрадан рано спреми се као што доликује: обуче чисте преобуке и најновије одело: п |
коју је давала од вајкада, да ради као што су му стари радили, и то је све.{S} На том имању њи |
ошао низбрдицом.{S} То нико не види као што она види.</p> <p>Опија се сваки дан, и од мало се о |
о би високи кров и покрио ћерамидом као што ради данашњи свет.{S} Али чича Витору не може нико |
што сан радио то, него да сам радио као што су радили наши стари од памтивека...“</p> <p>— И ве |
мо озбиљно, као паметни људи, онако као што смо увек разговарали...{S} Зар тебе може онакав про |
одмлађена.{S} Воденица остаде онако као што је и била: мала, од брвана, тесна и сниска, покриве |
p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све тако као што ти кажеш, онда што ми ниси раније казао, па џаба ти |
</p> <p>— Али они не знаду све тако као што ти знаш?</p> <p>— Они не знаду ово што сам ја учио |
: „Немојте тако, људи, није то тако као што ви говорите..{S} И веле: „Како он може дозволити да |
све јаче:</p> <p>— Ако ћеш да радиш као што се ради, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дошао.. |
е.</p> <p>— Знам и бабу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{S} Срамота ме да палим пред |
ељаку.{S} Види се да је тата имао право што је радио.{S} Тата је то научио од Сима Моравца и ра |
пошто је сазвата, и није му било право што је оволики свет сазват.{S} Али, ипак, дошао је <pb |
досије Дмитрић.</p> <p>И не би му право што се Видосав тако <pb n="28" /> брзо упознао с њиме и |
ајмањег до највећег.{S} Шта им је криво што он тежи бољитку, да има бољу пасмину стоке, да сеје |
но и то мора бити, онда, велимо, да ово што смо са сила труда и зноја стекли, оставимо некоме о |
p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ово што се ради за ове две три године у нашој кући?</p> <p> |
што ти знаш?</p> <p>— Они не знаду ово што сам ја учио у школи, али знаду све друго више него |
тупити у ратарску школу, па да учиш ово што ја учим.</p> <p>Ђурица ужагри очима.</p> <p>— Е, ко |
.</p> <p>— Е, моја Сојо, тата зна много што шта што нико не зна. </p> <p>Па спусти глас:</p> <p |
зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у многоме не зна ни за девету част као тат |
на њу поређа хлеб, со, чутурицу и друго што се нашло, жену врати кући па поче ужинати.{S} Витор |
19030_C8"> <head>VIII</head> <p>За чудо што је Видосав много разбирао о томе шта ће о њему рећи |
корачаји, смотрио је баба и видео чудо што није досад било: чича Витор заорава детелину!..{S} |
о <pb n="63" /> братску љубав, и не био што сам ако за шта било досадио.{S} Што ти кажем сад, к |
досије имао да му објасни шта је урадио што није ваљало и како је то утицало на баба и остале.. |
истина.</p> <p>— Јеси ли му упропастио што имања?{S} Продаде ли што за ове неколике године од |
м кућама много је штошта видео и научио што нису знали његови у кући, па ни други сељаци у њего |
чини на стоци и белом мрсу, да није ко што уврачао.</p> <p>И тако све редом, од најмањег до на |
одине.</p> <p>— Ти послушаваш кад ти ко што заповеди?</p> <p>— Послушавам, господине,</p> <p>— |
редузе старешинство он све горе.{S} Ако што и ради, ради оно што му се свиди.{S} Нити га шта пи |
су заједно за совром, он ћути, или ако што проговори он гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче се |
, после дваестину година, сем то толико што је притврдио ограде и причувао шуму да се не сече и |
пред Тодосијевом капијом и би му тешко што се растадоше.{S} Чињаше му се да би Тодосије имао д |
ви веле: он је паметан човек...{S} Само што веле: шта би од оног човека.</p> <p>Ђурица се узврп |
коју реч да види како је још беднији но што је слушао.{S} Па има их који њему у пркос хвале Вид |
има.</p> <p>Како је све дивно и уређено што је под његовом руком!{S} Чини ти се да свака ствар |
де воденица, а дотле се исполага и сено што беше у Јошевини, те се Витор пресели кући.</p> <p>П |
још који корак измакне унапред.{S} Оно што није могао постићи Видосав на своме имању, желео је |
ета земље нити се отима за то.{S} А оно што има уредио је како је умео: груписао њиве за себе, |
биле школе, кад би било најбоље све оно што смо научили од наших старих.{S} Друкчије су прилике |
ић, Бошко Југовић...</p> <p>— То је оно што се пева уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то с |
године показао би свима да је боље оно што он ради, него оно што су они радили...{S} Није се н |
" /> је задовољан с оним што има, и оно што има да је урађено како ваља и паметно, да је добро |
у поседају на земљу и скрсте ноге и оно што има метну преда се на покровац или зобницу!{S} Тако |
н све горе.{S} Ако што и ради, ради оно што му се свиди.{S} Нити га шта пита, нити се с њим здо |
и прихваћај паметне савете, а ради оно што знаш да је боље и корисније, без обзира шта ће ко м |
ем ти ја.</p> <p>— Зар не смем рећи оно што говори свет?</p> <p>— Који свет?</p> <p>— Народ по |
> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим оно што ви не радите, — вели Тодосије и натрпава откосе на |
ма да је боље оно што он ради, него оно што су они радили...{S} Није се ни он научен родио, нег |
д немила до недрага, а он присвојио оно што му је најсветије: да располаже са својом децом...{S |
и замиловала...{S} Сад да испунимо оно што Бог милује.{S} Ако сте при речи, нек приђе девојка |
.{S} Хајдмо у механу!</p> <p>— Пишем по што хоћеш.{S} Хајде, чича!</p> <p>— Не слушај пискараче |
одио, него је препочео од другога... то што ради он, ради паметан свет у другим местима...{S} А |
ми ову цедуљицу да предам теби, и да то што пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га мол |
{S} Он не уме да објасни ни откуд је то што му се чини да је запостављен, понижен и да је добио |
/p> <p>— Ко ти то вели...{S} Ти ниси то што ти велиш...{S} Свет може говорити шта хоће...</p> < |
начина рода.{S} Куражило га је само то што је видео да су многи разборитији сељаци дошли до ув |
о године ће имати веће детелиште, но то што га ти заораваш! — И окрете се кући.</p> <p>Витор ос |
што веле тако, Вићентије?</p> <p>— Зато што си се ти повукао па ћутиш, а он чини шта хоће: иде |
које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и |
што говори криво?</p> <p>— Говори зато што му се тако може... и што тако хоће... да ме лакше и |
/p> <p>„...{S} Али и код њега има нешто што не ваља..“ — она то не би смела никоме казати, ни п |
ишта му у гуши и хтеде да искашље нешто што му се припило као оскоруша, па се опет поврати у ис |
слон за кола волујска и коњска и прибор што иде уз њих...{S} Двориште пространо као трг, ограђе |
ајволели су изјадати се на данашњи свет што не почитује старијег и не живи како су стари живели |
ате, исмевао његов рад и светио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се |
млађи у кући и имали су само да слушају што старији заповедају.{S} Бог их је обрадовао дечицом: |
е као код светиње...{S} А мени се смеју што сам казао да ћу посејати ону голет на чукари — и кр |
ас ће да у’вате земљу...{S} И све крију што раде, али мени то доставише пријатељи и ја дођох ов |
е које није за нашу земљу, купује стоку што морам да је стимам као кума па да вајдим од ње...{S |
а уради шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме брука!...{S} То није лепо... с његове стране...< |
ив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна о свему што говори свет, онда нећеш нигда моћи своја посла свиђ |
је читао, разгледао, размишљао о свему што је у њима нашао.{S} По једну носи у џепу увек и чим |
но приповедају, жале се и чуде којечему што нису знале.{S} Деца траже пурењаке и бабице па их п |
њега не би село сазнало за многу новину што раде паметни људи. „То је пркос, смејање у очи, пир |
зивам.</p> <p>— Шта си ти оном Микачићу што је заоравао детелину?</p> <p>Он му исприча све.{S} |
знала ни чика, ни мајоку, ни ону дечицу што их некаква болешчина покоси једних Часних Поста.</p |
све редом па узе служавник и послужи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S} С |
умешало неколико варошана: запиткују их што су дошли, каква посла имају код суда, нуде им услуг |
како је то.{S} Нећу да гледам у других што су препочели из друге руке, него да видим баш од он |
во долазиш, брате...{S} Само да сачуваш што је он стекао, па да будеш домаћин док си жив!{S} И |
пчаге по гуњу и чакширама?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу и конаца па се искрпи.{S} Није сра |
— Шта кажем?</p> <p>— Велим: право имаш што ово радиш.</p> <p>— Шта му знаш: право, неправо, то |
о зна, је ли то тако било, и што причаш што ниси очима видео и на шта се можеш заклети" ...{S} |
ништа, него да си ту ћутао и да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад си у нашим шакама...{S} Види |
<l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што два и два на копље набија,</l> <l>Преко себе у Ситн |
<l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што једанпут бритком сабљом ману,</l> <l>Бритком сабљом |
<l>Са крсташом у руци барјаком,</l> <l>Што нагони Турке на буљуке </l> <l>И нагони на воду Сит |
а: „Ћути, ти си слаб на пићу...“</p> <p>Што иду ближе кући, он све тише разговара, а кад се рас |
.</p> <p>Чича Витор га гледа, и мисли: „Што ме мучиш, што не казујеш шта је“ — па опет ућуткује |
ој близини и погледа у њега, он мисли: „Што се онај смеје на мене, он ме нешто исмејава"; и у с |
Чујем, мали.</p> <p>— Причај-де, море, штогод, да не задремамо.{S} Моба је.</p> <pb n="90" /> |
за свог века очува што је наследно и да штогод привреди и прикупи како ће што више оставити сво |
еда, прођу га мравци и размишља да није штогод погрешио.{S} Сад зна да неће оћутати и види да с |
/p> <p>— Молим, видите ту, да не дугује штогод од данка.</p> <p>Они загледају у књижицу, а ћата |
и кад је расположен да више разговара и штогод доказује.</p> <p>— Извол’те, чича-Вићентије!{S} |
> <p>Затим оде у команду, да види је ли штогод нарезато на њихову кућу, за војску, и увери се д |
о кмета да им извиди какву потрицу, или штогод пресуди.{S} А дође ли између њих до кавге, због |
па како Бог да.{S} Нећу се враћати док штогод не научим.{S} Од вас ништа не тражим, сем <pb n= |
гме... није то ништа.{S} Не идеш, да му штогод напакостиш, него, тек ’нако...</p> <p>— Није тек |
од заблуда, и својски се трудио да још штогод дозна, да још који корак измакне унапред.{S} Оно |
е гладан, узме комад хлеба у руку и још штогод што му се нађе пред очима, па једе сам.{S} Ретко |
кљусе, и са занатлијама који му каткад штошта раде.{S} Свима мило, сви се осмешкују, сви чашћа |
/p> <p>Служећи по туђим кућама много је штошта видео и научио што нису знали његови у кући, па |
Видосав примио Микачића имање, много се штошта изменило.</p> <p>Сељаци, који су се смејали Видо |
у.{S} Жене, опет, селе једна уз другу и штошта гласно приповедају, жале се и чуде којечему што |
он би продужио како је почео и много би штошта ново увео, и за неколике године показао би свима |
си чуо?</p> <p>— Чуо сам, овај... много штошта...{S} Ја не знам, бабо...{S} Убио ме Бог, ако ја |
ли ти још у почетку да ћеш имати много штошта да савлађујеш.</p> <p>— Молим те, брате.</p> <p> |
оћна, што ми поједе два најбоља брава и шћаше кућу растурити од хуке и беса?..{S} Па да су могл |
еше никог...{S} Упекла жега, кокошке се шћукале у хлад, зинуле и отпустиле крила, све се утајал |
им чакширама, чошном фермену и шиљастој шубари са чизмама на ногама.{S} За њима младожењина мај |
их погна унапред, ка јагодицама, намаче шубару и метну мало босиљка у џеп.</p> <p>Видосав му пр |
ве: сељак без стоке и горе мртав је.{S} Шума чува здравље људима и штити родну земљу од поплаве |
и да вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа и подмлађена.{S} Воденица остаде онако као ш |
у Врљугама, као што живи други народ у Шумадији.{S} Да вам ја покажем како се живи!“ Па, мајчи |
ју шест хектара земље папратњаче, нешто шуме и вотњак.{S} Бранили су се радом и слогом у задруз |
ог зна какво имање: један брег са нешто шуме и пашњака, и испод брега две њиве и једна ливада, |
адник.{S} Ономад је осекао троје виле у шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици.{S} Ет |
и сваковрсне благородне воћке, подизати шуму и корисно је употребљавати, и таке науке што корис |
лико што је притврдио ограде и причувао шуму да се не сече и да вода не раздире брег, те је с т |
ће ђаво по своје и биће као са покојним Шунијом.{S} Он није давао ни Богу тамјана, али дође Мар |
То је син оног онде! — и пружи прст на шупу капетанову.</p> <p>Дамљан се обазре:</p> <p>— Јес’ |
оћу, господине. '</p> <p>Он га одведе у шупу.</p> <p>— Да опереш ова кола.{S} Разумеш?{S} Па <p |
ну врати кући па поче ужинати.{S} Витор шурка у својој њиви, сагао главу па ћути.</p> <p>— Вито |
одатле.{S} Кад би мало ниже, чу некакав шушањ у шевару.{S} Трже се и обазре се — и угледа Видос |
мо се чује птица у гори, и, час по час, шушне лишће на поветарцу... „Нема га... не чује се...{S |
<l>Завади нас из села девојка!.“</l> </quote> <p>— Тако, дечице, пожурите, ако сте ради да ран |
l> <l>Ево воде, ево девојака!...“</l> </quote> <pb n="42" /> <p>Момци подврискују: _</p> <p>— И |
> <l>— Оно јесте Бошко Југовићу.“</l> </quote> <p>Декламује са произношењем гласа како је учио |
м по две и две запевају иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред воде јаран чува овце,</l> <l>Жедан вод |
> <p>Тај уребес заглушише девојке:</p> <quote> <l>„О јаблане, не развијај гране,</l> <l>Ој јара |
че, млатајући рукама, декламовати:</p> <quote> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што један |